KATEDRA ZA KONSTRUKCIJE

DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO I GEODEZIJU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA
UNIVERZITET U NOVOM SADU

MKE Dinamika konstrukcija

VEBE
PREDMET: SEIZMIKA ANALIZA KONSTRUKCIJA

MKE Katedra za konstrukcije Departman za graevinarstvo i geodeziju FTN Novi Sad

MKE u dinamikoj analizi konstrukcija

1. Uvod
Princip Metode konanih elemenata (MKE) je u tome da se kontinualan problem prevede
na diskretan pomou fizike diskretizacije. Pri analizi linijskih nosaa (domen) osnovu ini tap
(poddomen). Sistem je diskretan tj. sastavljen od pojedinih tapova koji su povezani u diskretnim
takama tj. vorovima nosaa. Osnovne jednaine koje definiu problem u analizi linijskih nosaa
su izvedene na diferencijalno malom elementu tj. problem se definie preko diferencijalnih
jednaina. U Metodi konanih elemenata zavisnosti se uspostavljaju na konanom elementu,
odnosno problem definisan diferencijalnim jednainama se na ovaj nain prevodi na problem
definisan preko algebarskih jednaina. Metoda konanih elemenata je priblina numerika metoda
kod koje se sa poveanjem broja konanih elemenata poveava i tanost ali s obzirom da se na taj
nain poveava i broj algebarskih jednaina koje treba reiti primena raunara je praktino
neophodna.
Pretpostavke: pri analizi ponaanja nosaa pod dejstvom dinamikog optereenja
razmatraju se samo pravi prizmatini tapovi tj. konani element je prav prizmatian tap, vai
linearna teorija prvog reda i razmatraju se samo ravanski nosai.

strana 2 od 19

MKE Katedra za konstrukcije Departman za graevinarstvo i geodeziju FTN Novi Sad

2. Matrica masa
Da bi se proraun inercijalnih sila sa raspodeljenim masama (taan proraun zahteva
reavanje parcijalnih diferencijalnih jednaina celog sistema) pojednostavio raspodeljene
inercijalne sile se zamenjuju ekvivaletnim vornim inercijalnim silama. Primenjuje se zamena
raspodeljenih masa konzistentnim masama ili koncentrisanim masama. Za odreivanje
inercijalnog optereenja (proizvod mase i ubrzanja) du tapa mora se poznavati funkcija
pomeranja taaka tapa v(x).
Ako se pri odreivanju matrice masa pretpostavi da je deformisani oblik tapa pri
dinamikom optereenju isti kao i pri statikom pri istim graninim uslovima po pomeranjima onda
se dobija konzistentna matrica masa konanog elementa. Ona je simetrina i pozitivno definitna
kvadratna matrica.
Radi pojednostavljenja analize masa konanih elemenata moe direktno da se koncentrie
u vorove nosaa. U sluaju pravog prizmatinog tapa sa konstantnim poprenim presekom
njegova ukupna masa moe da se podeli na dva jednaka dela i koncentrie na njegovim krajevima.
Na ovaj nain smo ukupnu inercijalnu silu konanog elementa rasporedili ravnomerno na dve
koncentrisane sile na njegovim krajevima tj. u vorovima sistema. U ovom sluaju je ekvivalentno
inercijalno vorno optereenje jednako nuli jer masa postoji samo u vorovima nosaa. Matrica
mase konanog elementa postaje dijagonalna i naziva se matrica koncentrisanih masa.
Sa matricom koncentrisanih masa, u principu, se dobijaju nie vrednosti svojstvenih
frekvencija od onih koje se dobijaju sa konzistentnom matricom masa, a takoe i nie vrednosti od
tanih.
2.1 Konzistentna matrica masa (tap konstatnog poprenog preseka)
Razmatramo prave prizmatine tapove konstantnog poprenog preseka.
Konzistentna matrica masa tapa tipa k:
0
70
0
0
140 0

156 22l 0
54 13l

4l 2
0 13l 3l 2
Fl
M ik

420
140 0
0

156 22l

4l 2
sim.
Konzistentna matrica masa tapa tipa ig:

M ig

0
0
70
0
140

204 36l 0 58,5

Fl

8l 2
0 16,5l
420

140
0

sim .
99
strana 3 od 19

MKE Katedra za konstrukcije Departman za graevinarstvo i geodeziju FTN Novi Sad

Konzistentna matrica masa tapa tipa gk:

M gk

0
0
140 0 70

99 0 58,5 16,5l

Fl

140
0
0
420

204 36l

sim.
8l 2

Konzistentna matrica masa prostog tapa:

Ms

Fl
3

1 1 / 2
1 / 2 1

Napomena: izvoenje je dato u literaturi koja je na kraju navedena.

2.2 Matrica koncentrisanih masa

Razmatramo prave prizmatine tapove konstantnog poprenog preseka. Ukupna masa
tapa se deli na dve jednake mase koje se koncentriu na njegovim krajevima tj. u vorovima
nosaa. Na ovaj nain matrica masa postaje dijagonalna.

strana 4 od 19

MKE Katedra za konstrukcije Departman za graevinarstvo i geodeziju FTN Novi Sad

3. Jednaina slobodnih nepriguenih oscilacija frekventna jednaina

3.1 Jednaina slobodnih nepriguenih oscilacija sa konzistentnim masama
Frekventna jednaina ima oblik:

K nn i2 M nn 0
gde je:
n broj nepoznatih pomeranja
svojstvena kruna frekvencija
Knn matrica krutosti uz nepoznata pomeranja u globalnom koordinatnom sistemu
Mnn matrica masa uz nepoznata pomeranja u globalnom koordinatnom sistemu
Transformacija matrica krutosti i masa konanih elemenata iz lokalnog u globalni
koordinatni sistem se vri na isti nain kao u statici konstrukcija pomou matrica transformacije.
Napomena: izvoenje je dato u literaturi koja je na kraju navedena.

3.2 Jednaina slobodnih nepriguenih oscilacija sa koncentrisanim masama

U postupku koji koristi direktno koncentrisane mase moe se desiti da neki elementi
dijagonalne matrice masa budu jednaki nuli zbog toga to se uz neke stepene slobode pomeranja
mogu javiti male inercijalne sile iz razliitih razloga (npr. mala masa ili malo ubrzanje). Odnosno,
pri prelasku sa statikog komplikovanijeg modela na dinamiki jednostavniji model (komplikovaniji
model znai da ima vie stepeni slobode od jednostavnijeg modela) moramo postupkom
kondenzacije definisati matricu krutosti dinamikog modela.
Matrica krutosti, masa i vektor pomeranja imaju sledee oblike:
K 11
K nn
K 21

K 12
K 22

M 11
M nn
0

0
0

U 1
U n0
U 2

gde je U1 vektor pomeranja bitnih stepeni slobode (u ovim pravcima pomeranja postoje inercijalne
sile), a U2 vektor poeranja nebitnih stepeni slobode (u ovim pravcima pomeranja inercijalne sile su
jednake nuli).
Sistem jednaina ima sledei oblik:

11

2 M 11 U 1 K12U 2 0

K 21U 1 K 22U 2 0
Ako iz druge jednaine izrazimo vektor U2 i unesemo njegov izraz u prvu jednainu dobijamo:
strana 5 od 19

MKE Katedra za konstrukcije Departman za graevinarstvo i geodeziju FTN Novi Sad

11

K12 K 221 K 21 2 M 11 U1 0

Kondenzovana matrica krutosti Kc ima oblik:

K c K 11 K 12 K 221 K 21

Frekventna jednaina ima oblik:

K c i2 M 11 0

Napomena: izvoenje je dato u literaturi koja je na kraju navedena.

Napomena: uvoenje priguenja u analizu je dato u literaturi koja je na kraju navedena.
Napomena: postupci analize nosaa izloenog razliitim dinamikim dejstvima su prikazani u
literaturi koja je na kraju navedena.

3.3 Jednaina slobodnih nepriguenih oscilacija sa raspodeljenim masama (transverzalne ili

poprene oscilacije)
Reava se parcijalna diferencijalna jednaina malih oscilacija. U sluaju transverzalnih
(poprenih) oscilacija prizmatinih tapova imamo sledee veze:

dM
FT
dz

dFT
q ( z )
dz

EI

d2y
M ( z)
dz 2

Diferencirajui treu jednainu dva puta po z dobijamo:

EI

d3y
dM

FT
3
dz
dz

EI

d4y
dF
T q( z )
4
dz
dz

Prilikom poprenih oscilacija grede popreno pomeranje y je funcija poloaja z i vremena t.

Na osnovu Dalamberovog principa se moe smatrati da je greda koja popreno osciluje optereena
inercijalnim silama po jedinici duine:

2 y
q( z ) A 2
t
Kombinujui dve prethodne jadnaine dobijamo:

4 y
2 y
EI 4 A 2
z
t

ili

2 y EI 4 y

0
t 2 A z 4

Reenja za krune frekvencije imaju sledee vrednosti (izvoenja su data u [7] za pojedine
sluajeve konturnih uslova):
1. Prosta greda: n

n 2 2
L2

EI
A

(n 1,2,3,...)

strana 6 od 19

MKE Katedra za konstrukcije Departman za graevinarstvo i geodeziju FTN Novi Sad

2. Konzola:
(k L) 2
n n 2
L

EI
A

k n L se dobija reavanjem : cos(kL) cosh(kL) 1

3. Greda na jednom kraju ukljetena, a na drugom slobodno oslonjena:

(k L) 2 EI
n n 2
k n L se dobija reavanjem : tg (kL) th(kL)
L
A
4. Obostrano ukljetena greda:
(k L) 2 EI
n n 2
k n L se dobija reavanjem : cos(kL) cosh(kL) 1
L
A

Napomena: izvoenje za longitudinalne oscilacije je dato u literaturi koja je na kraju navedena.

strana 7 od 19

MKE Katedra za konstrukcije Departman za graevinarstvo i geodeziju FTN Novi Sad

4. Primer
Za zadati sitem odrediti svojstvene krune frekvencije.

Podaci: = 2500kg/m3, E = 31GPa, b/d = 30/50cm, L = 10m.

Napomena: uporedna analiza je sprovedena metodom konanih elemenata u programu Ansys
v12.1. Tip konanog elementa BEAM3.
Reenje:
Greda je podeljena na dva konana elementa:

tap

cos()

sin()

0,15

0,003125

0,15

0,003125

Reenje sa konzistentnim masama:

Matrice masa u lokalnom koordinatnom sistemu:

M 12 M 23

0
70
0
0
140 0

156 22l 0
54 13l

4l 2
0 13l 3l 2
Al

420
140 0
0

156 22l

4l 2
sim.

Matrice transformacije: T1 T2 I
strana 8 od 19

MKE Katedra za konstrukcije Departman za graevinarstvo i geodeziju FTN Novi Sad

Matrice masa u globalnom koordinatnom sistemu:

M ik* TikT M ik Tik

M 12*

0
70
0
0 1
140 0

156 22l 0
54 13l 2

4l 2
0 13l 3l 2 3
Al

420
140 0
0 4

156 22l 5

4l 2 6
sim.

*
M 23

0
70
0
0 4
140 0

156 22l 0
54 13l 5

4l 2
0 13l 3l 2 6
Al

420
140 0
0 7

156 22l 8

4l 2 9
sim.

Matrice krutosti konanih elemenata u lokalnom koordinatnom sistemu:

K 12 K 23

0
0
9,6
0
0
9,6

0 ,096 0,24
0
0 ,096 0 ,24

0,8
0
0 ,24
0,4
EI

9,6
0
0

0,096 0 ,24

0 ,8
sim .

Matrice krutosti konanih elemenata u globalnom koordinatnom sistemu:

K ik* TikT K ik Tik

K 12

0
0
9 ,6
0
0 1
9 ,6

0 ,096 0 ,24
0
0,096 0,24 2

0 ,8
0
0 ,24
0 ,4 3
EI

9 ,6
0
0 4

0 ,096 0,24 5

0,8 6
sim.

strana 9 od 19

MKE Katedra za konstrukcije Departman za graevinarstvo i geodeziju FTN Novi Sad

K 23

0
0
9 ,6
0
0 4
9,6

0 ,096 0,24
0
0 ,096 0 ,24 5

0,8
0
0 ,24
0,4 6
EI

9,6
0
0 7

0 ,096 0 ,24 8

0 ,8 9
sim .

Matrica masa uz nepoznata pomeranja u globalnom koordinatnom sistemu:

M nn

0 4
280 0
Al

312 0 5

420
sim.
200 6

Matrica krutosti uz nepoznata pomeranja u globalnom koordinatnom sistemu:

K nn

0
0 4
19 ,2

EI
0 ,192 0 5
sim.
1,6 6

Svojstvene krune frekvencije se dobijaju reavanjem frekventne jednaine:

K nn i2 M nn 0
Napomena: naglaene (boldovane) su poprene oscilacije:

konzistentne mase

Ansys v12.1 (konzistentne mase bez uticaja smicanja)

115,559

115,403

416,653

414,244

1219,836

1219,818

Reenje sa koncentrisanim masama:

Masu tapova koncentriemo u vorove (po polovina mase tapa se koncentrie u vorove za koje
je vezan).
Matrica koncentrisanih masa:
M nn

0
0 4
1,875

1,875 0 5
sim
0 6
strana 10 od 19

MKE Katedra za konstrukcije Departman za graevinarstvo i geodeziju FTN Novi Sad

Kondenzovana matrica krutosti:

0
19,2
K 11 EI

sim . 0,192

0
K 12 EI
0

K 21 EI 0

K 22 EI 1,6

0
19,2
K c K11 K12 K 221 K 21 EI

sim. 0,192
Matrica koncentrisanih masa:
0
1,875
M 11

sim. 1,875
Svojstvene krune frekvencije se dobijaju reavanjem frekventne jednaine:

K c i2 M 11 0
Napomena: naglaene (boldovane) su poprene oscilacije:

koncentrisane mase

Ansys v12.1 (koncentrisane mase bez uticaja smicanja)

99,599

99,601

995,992

996,011

Reenje sa raspodeljenim masama (samo poprene oscilacije):

Koristimo reenje:
(k n L) 2
n
L2

EI
A

k n L se dobija reavanjem : cos(kL) cosh(kL) 1

Komentar:
Analiza je izvrena sa 4 i 8 konanih elemenata (Ansys v12.1 bez uticaja smicanja).
Napomena: naglaene (boldovane) su poprene oscilacije:

Raspodeljene
mase

Ansys v12.1 (koncentrisane mase)

4KE / 8KE

Ansys v12.1 (konzistentne mase)

4KE / 8KE

113,71

113,355 / 113,701

113,719 / 113,581

313,46

301,159 / 313,129

314,844 / 312,167

614,51

495,046 / 611,310

620,999 / 609,714

1015,82

1078,069 / 997,330

1134,869 / 1004,304

strana 11 od 19

MKE Katedra za konstrukcije Departman za graevinarstvo i geodeziju FTN Novi Sad

Komentar:
Moe se zakljuiti da su reenja za krune frekvencije dobijena na modelu sa 4 KE, primenom
koncentrisanih masa, priblino tana samo za prvi ton. Za veu tanost kod viih tonova potrebno
je primeniti vei broj konanih elemenata.
Oblici oscilacija (model sa 8 KE konzistentne mase Ansys v12.1 bez uticaja smicanja):
1 Ton
1
DISPLACEMENT

OCT 3 2011
11:17:23

STEP=1
SUB =1
FREQ=18.077
DMX =.820406

Y
Z

2 Ton
1
DISPLACEMENT

OCT

STEP=1
SUB =2
FREQ=49.683
DMX =.759838

3 2011
11:20:34

Y
Z

3 Ton
1
DISPLACEMENT

DEC 17 2012
19:59:17

STEP=1
SUB =3
FREQ=97.039
DMX =.760385

Y
Z

strana 12 od 19

MKE Katedra za konstrukcije Departman za graevinarstvo i geodeziju FTN Novi Sad

5. Primer
Za zadati sitem odrediti svojstvene krune frekvencije.

Podaci: = 2500kg/m3, E = 31GPa, b/d = 30/120cm, L = 10m.

Napomena: uporedna analiza je sprovedena metodom konanih elemenata u programu Ansys
v12.1. Tip konanog elementa BEAM3.
Komentar: modeliranje moe da se izvri na dva naina:
1.

2.
Razlike u reenju pri modeliranju na prethodna dva naina su zanemarljive.
Reenje:
Greda je podeljena na dva konana elementa:

tap

cos()

sin()

0,36

0,0432

0,36

0,0432

strana 13 od 19

MKE Katedra za konstrukcije Departman za graevinarstvo i geodeziju FTN Novi Sad

Reenje sa konzistentnim masama:

Matrice masa u lokalnom koordinatnom sistemu:

M 12 M 23

0
70
0
0
140 0

156 22l 0
54 13l

4l 2
0 13l 3l 2
Al

420
140 0
0

156 22l

4l 2
sim.

Matrice transformacije: T1 T2 I
Matrice masa u globalnom koordinatnom sistemu:
M ik* TikT M ik Tik

M 12*

0
70
0
0 1
140 0

156 22l 0
54 13l 2

4l 2
0 13l 3l 2 3
Al

420
140 0
0 4

156 22l 5

4l 2 6
sim.

*
M 23

0
70
0
0 4
140 0

156 22l 0
54 13l 5

4l 2
0 13l 3l 2 6
Al

420
140 0
0 7

156 22l 8

4l 2 9
sim.

Matrice krutosti konanih elemenata u lokalnom koordinatnom sistemu:

K 12 K 23

1,6
0
0
1,6
0
0

0 ,096 0 ,24
0
0 ,096 0 ,24

0 ,8
0
0 ,24
0 ,4
EI

1,6
0
0

0 ,096 0,24

0 ,8
sim .

Matrice krutosti konanih elemenata u globalnom koordinatnom sistemu:

K ik* TikT K ik Tik
strana 14 od 19

MKE Katedra za konstrukcije Departman za graevinarstvo i geodeziju FTN Novi Sad

1,6
0
0
1,6
0
0 1

0 ,096 0,24
0
0 ,096 0,24 2

0,8
0
0 ,24
0 ,4 3
K 12 EI

1,6
0
0 4

0,096 0,24 5

0,8 6
sim .

K 23

1,6
0
0
1,6
0
0 4

0 ,096 0,24
0
0 ,096 0,24 5

0,8
0
0,24
0 ,4 6
EI

1,6
0
0 7

0,096 0 ,24 8

0,8 9
sim .

Matrica masa uz nepoznata pomeranja u globalnom koordinatnom sistemu:

M nn

0
65 75 0
0 3
100

280 0
0
70
0 4

312
0
0 65 5
Al

200
0 75 6
420

140
0 7

100 9
sim.

Matrica krutosti uz nepoznata pomeranja u globalnom koordinatnom sistemu:

K nn

0
0 3
0,8 0 0.24 0 ,4

3,3
0
0 1,6
0 4

0 ,192 0
0
0,24 5
EI

1,6
0
0 ,4 6

1,6
0 7

0,8 9
sim.

Svojstvene krune frekvencije se dobijaju reavanjem frekventne jednaine:

K nn i2 M nn 0

strana 15 od 19

MKE Katedra za konstrukcije Departman za graevinarstvo i geodeziju FTN Novi Sad

Napomena: naglaene (boldovane) su poprene oscilacije:

konzistentne mase

Ansys v12.1 (konzistentne mase bez uticaja smicanja)

120,868

120,160

534,505

522,120

567,438

567,441

1343,523

1273,413

1982,282

1982,282

2449,411

2234,489

Reenje sa koncentrisanim masama:

Masu tapova koncentriemo u vorove (po polovina mase tapa se koncentrie u vorove za koje
je vezan).
Matrica koncentrisanih masa:
M nn

0 4
4 ,5 0

4,5
0 5
sim
2 ,25 7

Kondenzovana matrica krutosti:

3,3
0
1.6

K 11 EI
0 ,192
0
sim.
1.6

K 22

K 12

0
0
0

EI 0 ,24 0 0 ,24
0
0
0

K 21 K 12T

0,8 0,4 0
EI
1,6 0,4
sim
0 ,8

3,3
0
1,6

K c K11 K12 K 221 K 21 EI

0,048
0
sim
1,6

Svojstvene krune frekvencije se dobijaju reavanjem frekventne jednaine:

K c i2 M 11 0

strana 16 od 19

MKE Katedra za konstrukcije Departman za graevinarstvo i geodeziju FTN Novi Sad

Napomena: naglaene (boldovane) su poprene oscilacije:

koncentrisane mase

Ansys v12.1 (koncentrisane mase bez uticaja smicanja)

119,519

119,519

539,027

539,028

1301,326

1301,311

Reenje sa raspodeljenim masama (samo poprene oscilacije):

Koristimo reenje:
n 2 2
n 2
L

EI
A

(n 1,2,3,...)

Komentar:
Analiza je izvrena sa 8 i 16 konanih elemenata (Ansys v12.1 bez uticaja smicanja).
Napomena: naglaene (boldovane) su poprene oscilacije:

Raspodeljene
mase

Ansys v12.1 (koncentrisane mase)

8KE / 16KE

Ansys v12.1 ( konzistentne mase)

8KE / 16KE

120,393

120,392 / 120,392

119,688 / 119,688

481,572

481,424 / 481,562

470,680 / 470,560

1083,537

552,248 / 552,914

554,026 / 553,354

1081,550 / 1083,441

1031,353 / 1030,116

Oblici oscilacija (model sa 8 KE konzistentne mase Ansys v12.1 bez uticaja smicanja):
1 Ton
1
DISPLACEMENT

OCT 3 2011
11:31:00

STEP=1
SUB =1
FREQ=19.049
DMX =.469209

Y
Z

strana 17 od 19

MKE Katedra za konstrukcije Departman za graevinarstvo i geodeziju FTN Novi Sad

2 Ton
1
DISPLACEMENT

OCT

STEP=1
SUB =2
FREQ=74.911
DMX =.468774

3 2011
11:34:02

Y
Z

3 Ton
1
DISPLACEMENT

DEC 17 2012
20:47:25

STEP=1
SUB =3
FREQ=88.176
DMX =.472921

Y
Z

4 Ton (3 Ton poprene oscilacije)

1
DISPLACEMENT

DEC 17 2012
20:49:30

STEP=1
SUB =4
FREQ=164.145
DMX =.484109

Y
Z

strana 18 od 19

MKE Katedra za konstrukcije Departman za graevinarstvo i geodeziju FTN Novi Sad

6. Literatura
1. Chopra A. K.: Dynamics of Structures, Theory and Applications to Earthquake Engineering,
Prentice Hall, New Jersey, 1995.
2. Clough R. W., Penzien J.: Dynamics of structures, Computers & Structures, Inc., Berkeley,
California, 1995.
3. ori B., Salati R.: Dinamika graevinskih konstrukcija.
4. Petrovi B. i drugi: Zemljotresno inenjerstvo.
5. Rankovi S., ori B.: Dinamika konstrukcija.
6. Sekulovi M.: Metod konanih elemenata.
7. Vujanovi B.: Teorija oscilacija.

strana 19 od 19

7. Odreivanje konzistentnih matrica masa

tap tipa k
x
1 - x

0
0
0
0
L

Nk ( x , L) :=
2
3
2
3
2
3
2
3

2 x
x
x
x
x
x
x
x
0 1 - 3 L + 2 L x - L + 2 0 3 L - 2 L - L + 2




L
L

T
Mik ( , F , x , L) := F Nk ( x , L) Nk ( x , L) dx
0

140 0

0 156

0 22 L
420
Mik ( , F , x , L)
70
F L
0

54
0
0 -13 L

70

22 L 0
54 -13 L
2
2
4 L
0 13 L -3 L
0
140
0
0

13 L 0
156 -22 L
2
2
-3 L
0 -22 L 4 L

tap tipa ig
x
1 - x

0
0
0
L

Nig ( x , L) :=
2
3
2
3
2
3

3 x
1 x
3x
1 x
3 x
1 x
0
1
+

x
+

2 L
2 L
2 L 2 L2
2 L
2 L

T
Mig ( , F , x , L) := F Nig ( x , L) Nig ( x , L) dx
0
0
70
0
140 0

117
0 204 36 L 0

33 L
420
2
0
Mig ( , F , x , L) 0 36 L 8 L

2
F L

70 0
0
140
0

117 33 L
0
0
99
2
2

tap tipa gk
x
1 - x

0
0
0
L

Ngk ( x , L) :=
3
3
3

3 x 1 x
3 x 1 x
1
1 x
0
1
+

x
+

2 L 2 L
2 L 2 L
2
2 L2

T
Mgk ( , F , x , L) := F Ngk ( x , L) Ngk ( x , L) dx
0
70
0
0
140 0

117
33 L
0

99
0
2
2

70
0
140
0
0
420
Mgk ( , F , x , L)

F L
0 117
0
204 -36 L

33 L
2
0 0 -36 L 8 L
2

Prost tap

Ns ( x , L) := 1 -

x x

L L
L

T
Ms ( , F , x , L) := F Ns ( x , L) Ns ( x , L) dx
0

1 1
2
3
Ms ( , F , x , L)
1
F L
2 1

420
Ms ( , F , x , L)
F L

140 70

70 140