12.5.1.

Selekcija masa

Kao što je već prethodno rečeno, maseni analizator razdvaja jone u saglasnosti sa njihovim odnosom
mase i naelektrisanja. Dinamiku naelektrisanih čestica u električnom i magnetnom polju u vakuumu, pokrivaju
zakonitosti date jednačinama, koje slede [1-8]:
F  q( E  vxB) (2.12)
gde F predstavlja Lorencovu silu, koja se saglasno drugom Njutnovom zakonu može definisati i izrazom:
F=m∙a, za nerelativistički slučaj (tj. u uslovima kada je brzina čestice mnogo manja od brzine svetlosti). U
datom slučaju, F je sila koja se odnosi na jon, m masa jona, a ubrzanje, q jonsko naelektrisanje, E električno
polje, a vxB vektor koji definiše vektorsku brzinu proizvoda jonizacije i magnetne indukcije u magnetnom
polju. Primenjena Lorencova jednačina na jon modifikuje se u oblik [1-8]:
m
   E  vxB (3.12)
 q a
Data diferencijalna jednačina je klasična jednačina kretanja naelektrisanih čestica. Za date početne
uslove, ona u potpunosti određuje kretanje čestica u prostoru i vremenu u formi m/q. Kad se prikazuju podaci
uobičajeno je da se veličina m/z posmatra kao bezdimenziona veličina, pri čemu z označava broj elementarnih
naelektrisanja (e) koji je sadržan u jonu (z=q/e).
Postoje mnoge vrste masenih analizatora, koji koriste statička ili dinamička električna ili magnetna
polja, ali svi oni funkcionišu u skladu sa datom diferencijalnom jednačinom. Svaka vrsta analizatora poseduje i
svoje prednosti i nedostatke. Mnogi maseni analizatori koriste istovremeno dva ili više masenih analizatora,
kao kod tandemske masene spektrometrije (MS/MS). Za sve analizatore poseban značaj ima moć razdvajanja
masa, koja predstavlja meru sposobnosti analizatora da razdvoji dva pika m/z, koja poseduju veoma bliske
vrednosti. Tačnost mase definiše se kao odnos greške pri merenju vrednosti m/z i stvarne m/z vrednosti. Ona je
uobičajeno reda jednog dela na milion (ppm). Maseni opseg je opseg m/z koji je raspoloživ za analizu sa datim
analizatorom. Linearni dinamički opseg je opseg iznad koga je vrednost jonskog signala proporcionalna
koncentraciji analita. Brzina označava brzinu merenja i koristi se da definiše broj generisanih spektara po
jedinici vremena [1-8].

12.5.1.1. Sektorski instrumenti

Maseni analizator sektorskog polja koristi električno i/ili magnetno polje, zbog njihovog direktnog
uticaja na putanju i/ili brzinu naelektrisanih čestica. Sektorski instrumenti, regulišu putanje jona koji prolaze
kroz maseni analizator, saglasno njihovom odnosu mase i naelektrisanja, savijajući jone, pri čemu se sporiji i
lakši joni savijaju u većoj meri. Analizator se koristi ili tako što se što se unapred odabere skup m/z vrednosti
koji pripada uskom opsegu veličine datih vrednosti ili tako što se skenira celokupan skup vrednosti m/z koje
pripadaju različitim opsezima veličine m/z, na osnovu čega se potom registruju joni koji su prisutni unutar tako
diferenciranih jonskih snopova [1-8].

Sl.5.12. Maseni spektrometar sa pet sektora [en.wikipedia.org]

 Sektorski instrument suštinski predstavlja maseni spektrometar koji koristi električni i magnetni sektor
ili njihovu kombinaciju (razdvojenu u prostoru) kao maseni analizator. Popularna kombinacija sektora je BEB
kombinacija (magnetni-električni-magnetni sektor). Najsavremeniji instrumenti su instrumenti sa dvostrukim
fokusom, kod kojih se fokusiraju jonski snopovi i po pravcu i po brzini (sl.5.12.).
Ponašanje jona u homogenom, linearnom, statičkom električnom ili magnetnom polju (razdvojeno)
specifično je u sektorskim instrumentima. Za kretanje naelektrisanih čestica u magnetnim poljima odgovorna
je Lorencova sila. Jednačina koja povezuje kretanje naelektrisanih čestica u električnom i magnetnom polju
(jednačina 2.12.) je fundamentalna za sve tehnike masene spektrometrije i primenjuje se u nelinearnim,
nehomogenim slučajevima, kao i linearnim i homogenim, jer ona opisuje dato elektrodinamičko polje.

Sl.6.12. Električni sektor Finaingan MAT masenog spektrometra [en.wikipedia.org]

Poznato je da je sila koja deluje na jon u linearnom homogenom električnom polju (električni sektor)
u smeru električnog polja (kad su u pitanju pozitivni joni, a suprotnom smeru za negativne jone) data izrazom
[1-8]:
F = qE (4.12)
Očigledno, u datom slučaju sila jedino zavisi od naelektrisanja i jačine električnog polja. Lakši joni
savijaju se u većoj meri, a teži manjoj zbog inercije i usled toga razdvajaju se u različite snopove jona u
električnom sektoru. Silu koja deluje na jon u homogenom magnetnom polju moguće je opisati izrazom:
F = qvB (5.12)
Ta sila je normalna i na pravac magnetnog polja i na brzinu jona, i njen pravac je određen pravilom
desne ruke koje definiše delovanje sile na proizvode jonizacije u zavisnosti od predznaka naelektrisanja. Sila u
magnetnom sektoru komplikuje se zbog svoje zavisnosti od brzine, iako se različite mase razdajaju u prostoru
u različite snopove kao i u električnom sektoru [1-8].
Postoje neke klasične geometrije masenih spektrografa koje se često koriste za razlikovanje različitih
sektorskih aranžmana, mada većina savremenih instumenata ne pripada sasvim precizno ni jednom od tih
dizajna. Kod Beinbridž-Džordanovog (Bainbridge-Jordan) dizajna sektorski instrument pokazuje geometriju
električnog sektora saglasnu sa vrednošću faznog ugla od 127.30º (π/ 2 ), bez početnog otklona dužine usled
magnetnog sektora od 60º sa istim smerom krivine (sl.6.12). Takva konfiguracija sektorskog modula koristi se
za izotopske mase. Snop pozitivnih čestica koji sadrži različite izotope, usmerava se u kombinovana
međusobno normalno postavljena električna i magnetna polja. S obzirom da su sile ova dva polja jednake i
suprotne po smeru, brzina čestice može da se izrazi, kako sledi [9, 10]:
E
v (6.12)
B
 Pri takvim uslovima, nema rezultantne sile, tako da naelektrisane čestice prolaze „slobodno kroz
prorez” i potom se podvrgavaju drugom magnetnom polju koje ih skreće polukružno sve dok ne padnu na
fotoploču.
Kod Matoč-Hercogovog (Mattauch-Herzog) dizajna geometrija se sastoji od električnog sektora sa
vrednošću faznog ugla od 31.82º (π/4 2 ) u odnosu na koji magnetni sektor ima otklon od 90º sa krivinom
postavljenom u suprotnom smeru. Ulazni joni sortiraju se u magnetnom polju prema naelektrisanju,
proizvodeći efekat energetskog fokusiranja i mnogo veću transmisiju nego kad se koriste standardni energetski
filteri. Data geometrija često se koristi u primenama sa rasejanim visoko energetskim jonima pokazujući
visoku osetljivost, kako kod masene spektroskopije sa izvorom u formi varnice (spark source mass
spectrometry, SSMS), tako i masene spektroskopije sekundarnih jona (SIMS). Prednost ove geometrije nad
Nier-Džonsonovom (Nier-Johnson) je u tome što joni različitih masa fokusiraju se na istu površinu, što
omogućava primenu fotografske ploče ili nekog drugog tipa ravnog detektora. Nier-Džonsonova geometrija
sastoji se iz električnog sektora sa vrednošću faznog ugla od 90º i magnetnog sektora postavljenog pod uglom
od 60º sa istim pravcem krivine [11].

12.5.2. Vreme preleta i masena spektroskopija

zasnovana na vremenu preleta

Analizator vremena preleta (time of flight – TOF) koristi električno polje radi ubrzanja jona kroz polje
određenog potencijala, a zatim se meri vreme doleta pojedinih jona u detektor (sl.7.12.). Ako čestice imaju isto
naelektrisanje, tada njihove brzine (ako poseduju iste kinetičke energije) zavisiće samo od mase. Lakši joni
doleteće do detektora prvi, a najteži poslednji. Masena spektrometrija zasnovana na vremenu preleta (TOF-
MS) je metoda masene spektrometrije, kod koje se odnos mase prema naelektrisanju određuje iz merenja
vremena preleta odgovarajućih jona. Pri tome, joni se ubrzavaju u električnom polju poznate jačine, koje
saopštava jonima odgovarajuću kinetičku energiju. Na osnovu vremena preleta kao ključnog eksperimentalnog
parametra, određuje se odnos mase i naelektrisanja za datu vrstu jona [12, 13].

Sl.7.12. Šematski prikaz TOF-a [en.wikipedia.org]

Poznato je da potencijalna energija naelektrisane čestice u električnom polju zavisi od naelektrisanja

čestice i jačine električnog polja, saglasno izrazu:
Ep = qU (7.12)
gde je Ep potencijalna energija, q naelektrisanje čestice, a U razlika električnih potencijala (napon). Kada se
naelektrisana čestica ubrza tokom vremena preleta pomoću napona U, njen potencijal se pretvara u kinetičku
energiju [12, 13]:
 1
Ek  mv 2 (8.12)
2
Transformacija potencijalne u kinetičku energiju dovodi do izjednačavanja vrednosti datih
jednačinama (7.12.) i (8.12.), tj. Ep=Ek, usled čega sledi:
1 2
qU  mv (9.12)
2
Brzina naelektrisane čestice posle ubrzanja neće se menjati ako se ona kreće u cevi za prelet bez
dejstva novog polja. Ona se određuje na osnovu vremena preleta unutar cevi sa datom dužinom puta (d), koje
se određuje pomoću prelaznog digitalnog brojača ili vremena digitalnog konvertovanja. Otuda sledi:
d
v (10.12)
t
odnosno:
2
1 d 
qU  m   (11.12)
2 t
Napokon, nakon odgovarajućih matematičkih transformacija, dobija se vreme preleta iz izraza:
d m
t (12.12)
2U q
Izraz za vreme preleta sadrži konstantu d / 2U koja je stalna za datu grupu jona, tako da se izraz u
okviru jednog pulsa ubrzanja transformiše u oblik [12, 13]:
m
tk (13.12)
q
gde je k konstanta proporcionalnosti koja predstavlja faktor koji zavisi od dizajna instrumenta i njegovih
karakteristika. Jednačina pokazuje zavisnost vremena od kvadratnog korena odnosa mase i naelektrisanja. S
obzirom da se masena spektrometrija zasnovana na vremenu preleta u realnim uslovima, koristi za dobijanje
masenih spektara peptida i proteina, u konkretnom slučaju ako se uzme da je masa peptida 1000 Da i da je
predznak jonizacije uslovljene MALDI-jem kod peptida obično +1, tada sledi da je q=e. Ako se pretpostavi da
je napon ubrzanja U=15 000 V i dužina cevi 1.5 m, tada iz navedenih podataka sledi da će vreme preleta za
takav protein iznositi [12, 13]:
1.5m (1000 Da)(1.672621x1027 kgDa 1 )
t  2.792 x105 s
2(15000V ) 1.602 x1019 C (14.12)