METROLOGIJA

MERNE JEDINICE

JEDINICE MEUNARODNOG SISTEMA JEDINICA (SI)

Merna jedinica

je pojedinana veliina, usvojena i definisana dogovorom, sa kojom se porede veliine iste vrste da bi se kvantitativno izrazile u odnosu na tu veliinu.

Merna jedinica opisuje fiziku veliinu, njen naziv i oblik propisuje CGPM
2

JEDINICE MEUNARODNOG SISTEMA JEDINICA (SI)

Meunarodni sistem jedinica, SI, je

-koherentni sistem mernih jedinica - koji je usvojila i preporuila

Generalna konferencija za tegove i mere (CGPM)

JEDINICE MEUNARODNOG SISTEMA JEDINICA (SI)

Koherentni sistem (mernih) jedinica

je sistem u kojem su sve izvedene jedinice vezane za osnovne preko fizikih konstanti

PRAVILA PISANJA MERNIH JEDINICA

Latinina mala uspravna slova osim za jednice ije ime je izvedeno iz linog imena 1 m 1 Gy Iza simbola ne stoji taka 1 m.
5

PRAVILA PISANJA MERNIH JEDINICA (nastavak)

- Izmeu simbola i broja se nalazi jedan prazan prostor 1m - U novi red se ne sme preneti samo oznaka jedinice
1 Gy 1 Gy
6

PRAVILA PISANJA MERNIH JEDINICA (nastavak)

Nazivi mernih jedinica piu se malim poetnim slovom (osim na poetku reenice), vai i za jedinice koje su dobile naziv po imenu naunika Metar je jedinica za duinu Jedinica za duinu je metar Jedinica za apsorbovanu dozu je grej

PRAVILA PISANJA MERNIH JEDINICA (nastavak)

Oznake mernih jedinica piu se bez take na kraju, izuzev pri normalnoj interpunkciji, tj. na kraju reenice 1m Jedinica za duinu se oznaava sa m.

PRAVILA PISANJA MERNIH JEDINICA (nastavak) Naziv predmetka SI i naziv merne jedinice piu se zajedno kao jedna re milimetar: mm terabekerel: TBq Ukoliko se koristi jedinica koja nije zakonska pie se punim imenom (oveksivert, a ne ovek Sv)
9

PRAVILA PISANJA (nastavak) Opseg vrednosti, vie vrednosti, mere i tolerancije piu se prema sledeim primerima:
Pravilno
25 C 5 C, (25 5) C 2 kg, 3 kg i 4 kg 80 mm x 25 mm x 50 mm 20 kg do 30 kg

Pogreno
25 5 C 2, 3 i 4 kg 80 x 25 x 50 20 - 30 kg

10

PREFIKSI
Naziv Jota Zeta Eksa Peta Tera Giga Mega Kilo Hekto Deka Faktor 1024 1021 1018 1015 1012 109 106 103 102 101 Simbol Y Z E P T G M k h da Naziv Deci Centi Mili Mikro Nano Piko Femto Ato Zepto Jokto Faktor 10-1 10-2 10-3 10-6 10-9 10-12 10-15 10-18 10-21 10-24 Simbol d c m n p f a z y

1012- 10-12 11. CGPM (1960) 1018- 10-18 15. CGPM (1975) 1024-10-24 19. CGPM (1991) Nije dozvoljeno kombinovanje prefiksa : 1 nm. NE 1 mm

11

PREFIKSI ZA BINARNE MULTIPLE

1998 IEC standardizuje prefikse za binarne multiple koji se koriste za procesiranje i prenos podataka
Faktor 210 220 230 240 250 260 Ime kibi mebi gibi tebi pebi exbi Simbol Ki Mi Gi Ti Pi Ei Poreklo kilobinary: (210)1 megabinary: (210)2 gigabinary: (210)3 terabinary: (210)4 petabinary: (210)5 exabinary: (210)6 Izvod kilo: (103)1 mega: (103)2 giga: (103)3 tera: (103)4 peta: (103)5 exa: (103)6

Primeri i poreenje sa SI prefiksima

1 kibibit 1 kilobit 1 mebibyte 1 megabyte 1 gibibyte 1 gigabyte 1 Kibit = 210 bit = 1024 bit 1 kbit = 103 bit = 1000 bit 1 MiB = 220 B = 1 048 576 B 1 MB = 106 B = 1 000 000 B 1 GiB = 230 B = 1 073 741 824 B 1 GB = 109 B = 1 000 000 000 B

12

LEGISLATIVA
- Zakonska regulativa zemalja lanica OIML ustonovljava pravila upotrebe mernih jedinica, kao i upotrebu mernih jedinica u posebnim oblastima kao to su zdravstvo, javna sigurnost i edukacija. -Vlada Srbije propisuje zakonske merne jedinice koje se koriste i nain njihove upotrebe (Zakon o metrologiji, "Slubeni list SCG", br. 44/2005) - OIML vodi rauna o harmonizaciji legislative
13

OSNOVNE MERNE JEDINICE

FIZIKA VELIINA NAZIV metar kilogram sekunda amper kelvin mol kandela SIMBOL m kg s A K mol cd

Duina Masa Vreme Ja;ina elektri;ne struje Termodinamika temperatura Koliina (gradiva) supstancije Jaina svetlosti (svetlosna jaina)

14

Jedinica duine: metar [m]

Metar je duina puta koji svetlost pree u vakuumu za vreme od 1/299792458 sekunde c= 299 792 458 m s1 1872:Metar je definisan prema prototipu napravljenom 1799. 28.9.1889: Prototip metra je smeten u BIPM 1960: CGPM prihvata definiciju metra preko talasne duine zraenja u vakuumu koje odgovara prelazu izmeu specifinih energetskih nivoa atoma kriptona-86.
15

Jedinica mase: kilogram [kg] (3. CGPM, 1901)

Kilogram je jedinica mase i jednak meunarodnog prototipa kilograma Meunarodni prototip (1880.): smea 90 % platine i 10 % iridijuma. Poslednja osnovna jedinica definisana materijalnim artefaktom. je masi

16

Jedinica za vreme: sekund(a) [s]

Sekunda je trajanje 9 192 631 770 perioda zraenja koje odgovara prelazu izmeu dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133 (vai za T = 0 K) Sekunda se realizuje primarnom cezijumskom frekvencijom na oko 2 x 10-15 ekvivalentom od 1 s na 15 miliona godina.

17

Ja;ina elektri;ne struje: amper Andr-Marie Ampre (1775, Lion, Francuska-1836, Marselj, Francuska) [A]
Amper je stalna elektrina struja koja proizvodi silu jednaku 2 x 10-7 N/m izmeu:
dva prava paralelna provodnika, neograniene duine i zanemarljivo malog krunog poprenog preseka, koji se nalaze u vakuumu na meusobnom rastojanju od 1 m
Amper: realizacija preko vata pomou strujne vage.

18

Termodinamika temperatura: kelvin [K]

Vilijam Tompson 1. baron (od reke) Kelvin (1824- 1907, UK)

Kelvin je jedinica termodinamike temperature i predstavlja 1/273,16 termodinamike temperature trojne take vode.
Temperatura u jedinicama Celzijusovih stepena: t = T T0. : t/C = T/K 273.15 K i 0C su jedinice Meunarodne temperaturne skale International Temperature Scale iz 1990 (ITS-90) 0.65 K to 3000 K

19

Jaina svetlosti (svetlosna jaina): kandela (cd)

Kandela je svetlosna jaina (jaina svetlosti), u odreenom pravcu, izvora koji emituje monohromatsko zraenje frekvencije 540 x 1012 herca i ija je jaina zraenja u tom pravcu 1/683 W/steradijanu.

Definicija je bazirana na luminansi crnog tela na taki mrnjenja platine. Usvojena je na 16, CGPM (1979) Rezolucija 3.

20

IZVEDENE MERNE JEDINICE

Nazivi i oznake izvedenih jedinica SI obrazuju se od naziva i oznaka osnovnih jedinica SI na osnovu algebarskih izraza upotrebom matematikih simbola mnoenja i deljenja Definicije izvedenih jedinica SI izvode se iz definicija odgovarajuih veliina, uzimajui u obzir i faktore izraene brojem. Izvedene jedinice mogu biti:
(1) Jedinice izraene preko osnovnih jedinica: povrina, zapremina, brzina, ubrzanje, gustina, specifina zapremina, gustina struje, jaina magnetnog polja, koncentracija, (2) Jedinice koje imaju specijalne nazive i simbole i jedinice koje sadre jedinice sa specijalnim nazivima i simbolima: radijan, steradijan, Hz, Pa, N, J, V, C, W, F, , S, Wb, T, henri, celzijusov stepen, Bq, Gy, S, (3) Jedinice koje se koriste za bezdimenzione veliine ili veliine ija je dimenzija 1

21

Jedinice izraene preko osnovnih jedinica (1)

22

Jedinice koje imaju specijalne nazive (2)

23

Jedinica za koliinu naelektrisanja: kulon [C]

(Charles Augustin de Coulomb: 1736- 1806, Pariz, Francuska)

1 kulon je naelektrisanje koje nosi struja od 1 A u toku 1 s

Kulon je ujedno i jednica elektrinog fluksa (Gausov zakon)

Kulonov zakon:

E jaina elektrinog polja normalnog na povrinu radijusa r Q koliina obuhvaenog naelektrisanja 0 permitivnost slobodnog prostora

1 C = 6.241509629152651018 elementarnih naelektrisanja 1 C = 1.036 NA 105 elementarnih naelektrisanja

,

24

Jedinica za razliku elektrinog potencijala:volt [V]

(Alessandro Giuseppe Antonio Anastasio Volta:1745-1827, Italija)

Broj volti je mera jaine elektrinog izvora u smislu koliko snage je proizvela data struja. Volt je definisan ka razlika potencijala u provodniku kada struja od 1 A gubi snagu od 1 W. 1 V = 1 W/A = 1 m2kgs3A1 = 1 J/C
Tehnika definicija volta linearni integral elektrinog polja :

Nominalni naponi nekih izvora: akcioni potencilaj nervne elije: 40 mV potencijal jedne elije akumulatora: 1,5 V potencijal automobilskog elektrinog sistema: 12 V potencijal kune instalacije: 220 V munja: 100 MV
25

Jedinica za elektrinu kapacitivnost:farad [F]

(Michael Faraday (1791-1867, Engleska)

Kondenzator ima kapacitivnost od 1 F kada nakupljeno naelektrisanje od 1 C prouzrokuje potencijalnu razliku od 1 V izmeu ploa kondenzatora

ee: F, nF, pF, fF (kod integralnih kola) .

Farad NIJE faradej (stara jedinica za koliinu naelektrisanja, zamenjena sa C)

26

Jedinica za elektrinu otpornost:om []

( Georg Simon Ohm: 1789-1854, Nemaka)

Om je otpornost koju proizvodi potencijalna razlika od 1V kada protie struja od 1 A

1 = 1 V/A = 1 m2kgs3A2
Omov zakon: odnos izmeu napona i struje 1990: zamenjen materijalni artefakt kvantnim Holovim efektom

Holovof efekat odgovara pojavi Holovog napona

27

Jedinica za magnetni fluks: veber [Wb]

(Wilhelm Eduard Weber: 1804-1891, Nemaka)

Definie se iz faradejevog zakona. Promena fluksa od 1 Wb u sekundi indukuje elektromotornu silu od 1 V. 1 Wb = kgm2s-2A-1 = Vs = T m2
8 Wb je velika jedinica = 108 maksvela 1 maxwell = 1 = 10 weber

28

Jedinica za magnetnu indukciju: tesla [T]

SI jedinica za gustinu magnetnog polja(magnetna indukcija)

Nikola Tesla: (10.7.1856, Smiljan, Gospi, na Vojnoj

granici Habzburke monarhije 7.1.1943., Njujork, USA)

Tesla je vrednost ukupnog magnetskog fluksa (magnetna snaga) po jedinici povrine.

1 T = 1 Wb/m2 = 1 kgs2A1

Milorad Proti: miniplaneta 224 TESLA

29

Jedinica za induktansu: henri [H]

(Joseph Henry: 1797-1878, Amerika)

Ako se u strujnom kolu jaina struje promeni za 1 A/s uz rezultujuu elektromotornu silu od 1 V onda je induktivnost kola 1 henri. 1 H = Wb/A = 1 m2kgs2A2

30

Jedinica za temperaturu: stepen celzijusov [C ]

(Anders Celsius : 1701-1744, vedska)

Konverzionu oblik Celsius

Danaiel Gabriel Fahrenheit (1686-1736, Nemaka)

Konverzija ... Farenhajt Celzijus Kelvin Celzijus

Formula F = C 1.8 + 32 C = (F 32) / 1.8 K = C + 273.15 C = K 273.15

Farenhajt Celzijus Kelvin

31

Jedinica za snagu: vat [W]

(James Watt: 1736 - 1819, Engleska)

1 W = 1 J/s = 1 Nm/s
Konverzije: 1 W = 3,412 BTU/h (British thermal unit) 1 KS = 745,7 W 1 KS (elektrina, britanska) = 746 W 1 KS (elektrina, evropska) = 736 W 1 KS (metrika) = 735, 499 W

32

DOPUTENE MERNE JEDINICE VAN SI

33

DOPUTENE MERNE JEDINICE VAN SI (nastavak)

34

Broj izvedenih jedinica SI nije ogranien.

35