Principi p rojektovanja gasnih instalacija (III)

Vladimir M . Petrovic, dipl. int.,

"Delta intenjering",

Cara lovana Crnog 8, 11000 Beograd

U ovom, poslednjem, delu rada se go van 0 nedostacima proizvoljnih i is kustvenm

resenja do kojih se dolazi najcesce u Jazi izvoctenja radova na unutrasnjim gasnim instalacijama.

S obziram da su radi sigumasli i zastite covekove okaline, kao i u cilju uStede materijala (pravilno

dim enizonisanje precnika cevi), definisani strogi zahtevi, neophodan je temeljan hidraulicld

proracun na osnovu dozvoljenog pada pritiska u inslalaciji.

Posto ce nakon izlaska ovog braja "KGH': sva lri dela ovog rada izici kao p osebna knjfga (u

Biblioteci posebnih izdanja "KGH" - "Vademekum "), iz ovog treeeg dela su izosLavljeni pri/ozi A i

B (na koje se inace u prvom i drugom delu autor poziva), sa tabelama i dijagram ima - pre svega iz

materijalnih razloga, stednje radi. Urnesto p riloga in extenso, kakvi ce biti u knjizi, U ovom

nastavku rada se nalaze sarno najvat niji wodi.

6. Kucne gasne instalacije 6.3. Odredivanje vr~ nog zapreminskog protok4i Qv,v

Za kucne gasne aparate iii 1.8 aparale u manjim radionicama,

6.1. Odredivanje pretnUrn cevi qv,v se odreduje iz:
Pretnik cevi se odreduje na osnovu pada pritiska u instaJaciji.
Za k ucne instalacije (podrutje do 100 mbara), pad pritiska se qv,v = L qv,nl fil + L qv,n2 fa + L qv.n3 fi3 +
odrcd uje preko jednatina za strujanje nestiSljivog fiuida. Za
ovak:ve instalacije, ukupno dozvoljeni pad priliska U slrujnom
kolu je 2,6 mbara.
gde je:

Radni pritisak na glavnom zapornom cevnom zatvaratu se

odreduje na osnovu ukupno dozvoljenog pada pritiska, kao i qv,v - vr~ni zapreminski prolok;

nazivne vrednosti pritiska na prikljutku gasnog aparata za qv,nl - zapreminski protok pri nazivnom toplo tnom optere­

domacinstvo koji moze biti:
- 8 mbara za I grupu gasova,
- 20 mbara za II grupu gasova i
- 15 mbara za IV grupu gasova.
Pad pritiska u deonicama zavisi od pretnika cevi, duzine deon ­
nice, materijala i od vrSnog zapreminskog protoka. Na vrSni
zapreminski protok utitu vrsta i broj gasnih aparata, faklor
jednovremenosti kori~eenja tih gasnih aparata i zapreminski
protok gasa potreban za napajanje datog gasnog aparata pri
nazivnom loplotnom optereeenju qv.n.
6.2. Postupak proracuna
PO~LO se cevovod podeli na deonice, za svaku od njih se odredi
vrSni zapreminski protok i, polaze6 od pretnika razvoda, u
zavisnosli od pada pritiska, odreduje se njegov pretnik. To se
radi obitno na dva natina:
- diferenciranim poslupkom, kada se uzimaju u obzir svi poje­
dinatni lokalni olpori, i
- pribliznim poslupkom, na bazi procene pada pritiska usled
pojedinatnih otpora.
eenju gasnog Sporeta, plate za kuvanje, rerne kao I
plate za kuvanje i rerne zajedno;
fit - faktor jednovremenosti ]..3 navedene gasne aparate;
qv.n2 - zapreminski protok gasa prj nazivnom LOplolnom opte­
recenju gasnog protocnog zagrejata vode;
fi2 - faklor Jednovremenosti za gasni protocni zagrejat vode;
qv,n3 - zapreminski protok gasa pri nazivnom l oplotnom ople­
reeenju gasne peCi, akumulacionog zagrejata vod c I ga­
snih grejata kao d\;lova gasnog ~porel a ;
fiJ - fakLOr jednovremenosti za gornju grupu aparata;
qV,n4 - zapreminski prot ok gasa pri nazivnom l Op lot nom opte­
reeenju za gasni cirkulacioni zagrejat vode, gasni korn­
binovani zagrejaC vode i gasni kOlao sa O ns < 30 kW;
fi4 - fakt or j ednovremenosti za gornje aparate;
qv.n5- zapreminski protok gasa pri nazivnom toplotnom opte­
reeenju gasnih aparata u zanatstvu i industriji, kao i ga­
snih kotlova sa On. < 30 kW;
fiS - faktor jednovremenosti za navedene gasne aparate.
Ceo tok prora ~una u nutra~njih gasnih instalacij a moze se izvr­
Siti tabelarno. Tabele za proratun su date u JU" M.E3.51O.

Kiimmizilcija grejanje hladenje -1/1993. 55

 Obruac 1a
ODREOIVANJE PR ECNIKA eEVI
o Diferencirani postupak 0
R~flivod: 6. P dol S 0,3 mbar
Poo~ni v od: 6. P dol S 0,8 mb ar 0 1, grupa gasa
LI!iponski vod: 6..p S 0,0 mbar 0 2. grupa gasa
dOl
Op-anak i prikljutn i 0 4. grupa gasa
vOO gasnog aparata: 6 p dol S 0.5 mbar
1 2 3 4 5 IS 7 e 9 10 1I 12 13 ,,, 15 16 17
0 3x4 7x 10 11+ 13. ~
f
0
,c'" I q..,n
f. - qv,v / ON v R R '/ I; Z 6.~ 6Pt.. 6..P D
It:. P D S
" m' ,., mb., t:. Pdoz
- - - ",'

n­ - n-
m'
n- m - , m mbar - mbar m mba r mb ar
s
~
,
cZV

: ~

,"IV
av
~
I
p..",
,.
dOl

l
. ,;N ,
"
cI!I

5
'P ,
clV

~ ~

,.
pN

clV

, ~
!
<IV

lJ
,.
,,",,,

ell

-~

,"z'I
.
ell

i :
,.
pl'I

clI

,~
,11ft
,. :

clJI

....
..
,~
,
,.

'.
,i
,.
dI

SQRknfi za primenjene cevi:

CD Lhponsthod 6H sa predznakom 0 +', a silazni sa predznakom '0 0
,

56 KJimotizacija grejanje hladenje • 1/1993.

 O brazac lb
O D REDIVANJE PRECNIKA CEVI
- Diferencirani postupak -
Razvod n i vod : 6. Pdol :s: 0,3 mbar
Potrosni vod: 6. P dol :S 0,8 mbar o 2. grupa gasa
Usponski vod: II pdol :s: 0,0 mbar
Ogran ak i pri kljucni
vod gasnog aparata: 6. P do< :s: 0,5 mbar
I
r,
1 2 3 4 5 6 70 aQ: ~ 10 11
0
[ l: qvn t, 3>< 4 II q-·.v qv.v,dol
0
R - I)doz ON
N. I
m' m' m' m'
- - - ft - n II m - mbar II -
s
pZV
p
cZV

S
pZV
p
cZV I
S
pZV
p
<:JIi

S
pZV
P
cZV

~
pZV
P
cZ'I

S
pZV
p
cZV

~
pZV
P
,71/

S
pZV
P
cZV :

~
pZV
p
eZV
S
pZV
p
cZV

~
pZV
p
r'TV

S
I·
1
pZV

II
p
r711 :

S
pZII
p :
eN :
I
CD la us~nske vodove. ogranke i ptik~u{n(' vodove g.u~~arata ULima se stv.arna dulina pripadajuce deoni«, "u razvodne i
pocro ne vodove ukupnol d ulinol razvodnog odnosno nog Vodol .
Q) Sarno 13 usponske vodove
lCD Nije za usponske vodove
KIimariulcija grejanje hladenje _ 1/1993. 57
 Obrcmc2

Sabiranje koefi c ijen a t a lo kalnih o t pora ~

Redni VIru loka lnog Craficki KOP(Kllent

Dlpor. Deonica
bmj simbol
atpora <!XV

,
~
- . . . - .; Iom id <ll
~ ... O,4

2 !'-1Il ~ '" .0,5

1 " -­ .J ~ , -0,7
(l.tJroUo)
-/ -/
4 ' _ 9 0 '.
po...
:..L~ · ~-O,3
5 !.i......... 90·. _ I'V~ (... -1 ,3

8
'-­
. ~
~.v. 'A .1,3
I.::
l lDmoo/9O".
1 'oGled c; _ DYYLl..... ~ lim kom .) ~-1,5
,
• r .... ,..,w
- ~
~ -O, 3

T""....,.
10
g

l ....... &.nie
- I'"-
~.V.
(,.,-0,9
(,., ... 0,9

=~~ · ~C~~~~'
- '+V~ ~-1,3
11
"-'boI

12 -.,..
pdr
- I IVn ~-,,3
+. -
.:~atv.
I
13 !IO',""*I ~.- I I -'10,
,... -2,0

:...C-~ ~-O,5
Il-...tva

-­
'4 to", P!*l

'5 "' .... ~

--l=v. 'A -1,3

:.-Jdi. ~
'6 "'~ ~ ON2S '" -2.0
> DN2S {' -4.0
11 ""'-'"""""'""" .r.vi...
t><1 , = 2,0

III eo..n. .......I.vin.J

.........,..... ...vi...
61 ( - 5,0

'9 I><l , -0,5

20 ~ ........vin.o
L!J
-
' .1.3
tI
Ct<J (' -0,5

E( na deonicama
j
G) NaI~eni koeficijenti lokalnih otpora su informativni.
(1) Ind!G oz natavaju smer proticanja koji je znatajan za koef. lokalnog otpora.
Q) IJD je red ukcija sastavni dec fa.z omkog komada ne ratuna se ponovo.

58 Klimatizocija grejanje h/adenje _ 111993,

6.3.1. Ukupoi protok gasnib aparata istog tipa ~ qv,n
Ovaj ukupni prolok jednak je zbiru zapre minskih protoka pri
nazivnom toplotnom optereeenj u pojedinih gasnih aparata. Za
aparate koji su u najrescoj upotrebi, dati su zapreminski pro­
toci pri nazivno m toplo tnom optereeenju, tj. njihove prilctjutne
vrednosli u JUS M.E3.510.
6.3.2. Faktori jednovremeoo...tI iste vrste gasnih aparata
Fakrori jedoovremenosti iSle vrste gasnih aparata za Celiri tipa
aparata u domatinstvu ne zavise ocl prildju~nih vrednosti, vet
samo Od broja aparata istog tipa i trajanja njihove upotrebe.
Za industrijske apa ra te On. > 30 leW, faktori jednovremenosti
se odreduju posebno , u zavisnosti od uslova rada.
6.3.3. Priracun pada pritiska liPd
Za razliku od octredivanja pada pritiska pri dimenzionisanju
cevne mreie za loplovodno grejanje, za leutne gasne instalacije
se pad pritiska izra~u nava za svaku deonicu kao zbir padova
priliska usled trenja, lokalnih otpora i razlike pritisaka u uspon­
skim iii povratnim vodovima.
Ulru pni dozvo ljeni pad pritiska od 2,6 mbara, do bijen je iz
sledetih dozvoljenib padova pritisaka liP doz u pojedioim delo­
vima instalacije:
- razvoclni vod, 0,3 mbara
- vod za aparate, 0,8 mbara
- ogranak i pr iklju~ni vocl aparata, 0,5 mbara
- mera~ protoka gasa, 1,0 mbar.
Ovi padovi priliska se mo gu menjati ali samo uz saglasnost
disl ributera gasa i to taka da brzina u datoj deonici ne bude
veta od 6 m/s. Za svaku gore navedenu deonicu vazi uslav:
k .:\pdeon ~ ':\Pdoz
6.3.4. Pad pritiska usltid trenja R1
Jedinitni pad pritiska usled trenja R i brzina strupnja w dati su,
u 7..avisnosti od vr~ nog zapreminskog p rotoka qv,v i preCn ika cevi,
u JUS M. E3.510.
6.3.5. Pad pritiska zbog lokalnih otpora
Pad pritiska Z za fazonske i spojne komade i cevne zatvaraCe
ooredujc sc na osnovu brzine strujanja w i zbira koeficijenata
lokalnih otpora.
Pad prit iska Z za gasove 1,2. i 4. grupe ocitava se na dijagra­
mima koji se nalaze u pomcnutom narmativu.
6.3.6. Pad pritiska t.PH u uspo nskim i povratnim vodovima
Z bog razlike gustine gasa i vazduha, u usponskim i povratnim
vodovima nas taje razlika pritisaka. Za gasove sa relalivnom
gustinom d < 1,0:
- u usponskim vodovima dolazi do porasta pritiSka (lI.PH je
ncgauva n ),
preduzece za konsalting projektovanJe I inzenjerlng
• •
delta
11000 BEOGRAD, Cara Jovana Crnog 8, telefon (01 1) 413 -348,418 -826, f~)( 411-42 7
KJinl4ciza~ija ~jallje hladen}e • 111993.
- u povratnim vodavima dolazi do pada pritiska (lipH je POZil­
iva n).
Za gasove sa relalivnom guslino m d > 1,0:
- u usponskim vodovima naslaje pad priliska (lipH je pozi­
tivan),
- u povratnim vodovima nastaje porast pritlska (lipH je nega­
tivan).
Za odredivanje pada/porasta pritiska u usponskim i/ili povral­
nim vcidovima, karisLe se sledece jednatine:
Za I grupu gasa ( d < 1,0):
liPH == !iH . (-0,06) (mbar)
Za II grupu gasa (d < 1,0):
liPH == AH . (-0,04) (m bar)
Za IV grup u gasa (d > 1,0):
liPH == 6H . 0,02 (mbar)
Pri re~vanj u ovih jednat ina mora se imati u vid u da visinska
razli ka AH ima za usponski vod pozitivan predznak, a za po­
vratni - negat ivan. Za odredivanje pretnika usponskih/povra t­
nih vodova, za 1. i 2. gru pu gasov3, vrSi se izjednJa~vanj e pad a
pritiska usled trenja i lalcalnih al pora sa izrazom z.a pad/poras!
pritiska u u ponskim i/ili povratnim vodovima kOj i nastaje
usled vi inske razlike i razl i~i lih gustina gasa. Pri LOme se mora
vocliti ra~u na a sledetem uslovu .
6.4. Pribliini postupak za odrediv8nje preenika cevi
Za oclredivanje pretnika cevi za unulraSnjc gasne instalacije,
sa d voljnom tatnoo<:u se mo~e koristiLi i ova metoda za tij u
upolrebu se korisli posebna tabela koja se na lazi U sLandardu
JUS M.E1.5 1O.
6.4.1. Odrediv30je pada pritiska u usponskim vodovilllll
DozvOIJeni vd ni zapreminski proLOk se ocitava iz tabela, a
dobijen je pod sledetim pretpostavkama:
- dulina deonica usponskih vodova jednaka je visini sprala i
usvojena je I = 3,0 m;
- uzeti su u obzir raz lititi koeficiJemi lokalnih Olpora;
- uzeti su u obzir razlitili pretnici ccvi.
Pri izvodenju ovag proratuna, mora se prvo dozvoljenl pad
pritiska koji iznosi:
- 0,3 mbara u razvodnim vodovl ma,
- 0,8 mbara u potroSnim vodavima,
- 0,5 mbara u ograncima i prikljutnim vodovima,
umanjiti za vrednost procenjenog pacta priL!ska usll:d lokalmh
otpora i zaak.ruziti preoslali pad pritiska,
(Kraj)
kgh
•
v
ze J r
59