U ovom de/u rada, opisan je nacin
Principi projektovanja magistra/ne i gradske gasne
projektovanja
gasnih
instalacija (II)
Vladimir M. letrovic, dipl. inz.,
normativima i autorima. Gradski gasovod je
"Delta inzenjering",
definisan od memo-regulacione stanice do
Cara Jovana Crnog 8,
gZavnog cevnog zatvaraca, od koga pocinje
11000 Beograd
: . Gradski ga .. ovodi
G rad~k l gasovodi spadaju u pod rutjc gasovoda kOji se nalaze
pod sredllj im pTitiskom (1 < P < 12 bara).
U prelh xln m poglavlju jl! rt."Cc 10 cia:e magist ralni gasovodi ZiJ­
vrSavaju on mestu gde se ol:'lCno na!azi merno -regulaciona sta­
IlltAl. Tu, kod meroo-regul<lCl(m~ stanice, naj~e~6c ~inje pod­
mc'!je " au.~ki h gc.sovoda , lj. podrut je g . lVoda srednjeg priliska.
5.1_ Merno-regulllclOna st.ank..
i lI i~na gradslca mreia sc pnkljutuje nCl regulacione slanice
l..uje su najreste pr 1ektovanc 1.3 ulazne pritiske cxl 2,5 do 6
bara, dok su im izlazni priti.<;ei cea 0, 1 bar (naJtesce - u zavis­
nosti od potrebc i v c lt~i ne nru;elja). Pri projeklovallju ovakvih
regulacionih stanica l reba im ali u vid u etapni natin grad nJe kcx1
nas kao i razliku U P' ;tToSnji gasa II Ictnjem i zimskom reZimu
rada. U III svrhu sc postavlja viSe gasnih linija, koje idu preko
ulaznog j izlaz:lOg iwlcklora. Pravilo j e da se poslavlJa I rczerv­
na linija u pravo iz navcdemh razloga.
TehnoloSltl pos tu pak 1I stanicl jt sledeci. Nakon OJ laza u Sl anicu,
gas prvo proldzi kroz fi ltar - odvajaC kondenz<lIa , goc se Cisti
od ncCistoCa i gdc sc odvaja Iwnden7.3t ukoliko se [X)Javi .
N akan njega sc postavlja dlfe n:ncijalni manometar kOJi JC
indikalor stanj a [!Itra - cx1vajd~ kondenzala, Ij. ukoliko sc Javi
poveeani pad pri tlSka kroz fil l ar - polrebno jc izvrSiti Ci~nJc
filtra. Isp u ~t an.i e kondcnzata c najCcScc vrSi rutno prcko dva
zaporna organa koji su poslavljeni na dnu suda. Kondcnzal se
odvodi u ~ku p l.ia t konderwlla.
J>os h~prcCiScavanja gas odl, zi u re gulalor, gde se vrSi redukcija
pritiska naj Cc scc na 0 ,1 bar.
Kao sigurnosni elementi po~tavlJcni su blok-ventil i isprcd I
odll~ni ventil sigurnos t i iza regulatora pritisk,l. Odu .~ ni vcntil
sigurnosti treba da Je pod c ~e n tako da poCinJ e da Olvara pri p
= 0,11 bar , a dimcnzioni!:c sc , po pravilu, da propusli okl) 5 ':i
od punog ka pacilCtaJcdnc Ii niJc . Uko liko sc rcg istruJc oalJI rast
pritiska, poCcCe da rcaguJe blok-vcntil koji pri pnlisku r = 0, I :;
bara polpuno zatvara dotok gaS<). Ovo vaLi za svaku 0<.1 projck­
62
mrete. Kod magistra/nih gasovoda se Wo od
transporta gasa do gasnih leiiSta sve do
memo-redukciolle stan ice, koja predstavlja
fizicko razgranicenje m agis/ralnog i gradskog
gasovoda. Date su uporedne tabe/e za
proracun gasovoda prema raznim
kucna instalacija. Proracuni cevovoda su
iZllstrovani odgovarajucim p rimerim a_
tovanih radnih liniJa. Na rezervnoj liniji, blok -ventil treba da je
podeSen na p = 0,15 bar.
PoSw se ovakve regulacianc slanice postavlJaJu u gradskim
tetvrlima mora sc posebna paznja posvetil i zaStili ad bu ke. U
lU svrhu poslavljaju se priguSivaCi, kojima se poslize smanJenje
nuke za eca 10-15 dB. KritiCna mesta nastaja nj a bukc mogu
bili ona gde se lomi struJa "asa, cxlnosno mesta gde gas ulazi u
kolektor i izlazi iz njcga. Sl oga se prcporu C JC da kolcktori,
ukoliko je 10 moguCe, budu pos!avlje ni pod zemlJom.
Merno-regulaeione s!anicc se mogu ugradil i i Ispred samih
objckata sirokc potrosnjc jcr u tim objeklim a postoji polreba
za gasom niskog priliska do 25 mba ra . Zna ~ i da se u tim
stanicama vrSi regulacija prillska gasa sa 40- 100 mbara na 25
mbara kao i mercnje ulro~ne koliCin e gasa_Ova memu-regu­
laciona slanica se izvcx1i sa jed nom rcgulacionom i j ednom
mernonj linijom i konsli sc i za kOllarnicc ma nj e~ kapacit cta
do 25 m /h. Za kotlarOiCC veccg kapacllcta od 25 m !h naJtt!Sce
. sc predvida ugradnja stanica sa ugradenim mcraCima sa meha­
Ol~kim korckloram proloka gasa.
Pri projcktovanJu i izvode.nju gasOlh slaniGl, [Xltf(; bno JC voditi
raCuna 0 lokaciji slanice kao i 0 minimalnom rastoJ anJu sl anicc
cxl drugih obJckala:
- do zgrada 10 Ill ,
- do zelczni~kih i tramvajskih pruga 10 m,
- do magistralnih i region alnih pUlcva 5 m,
- do nadzcmnih dalckovoda vlsina .~luba + :\ m .
Gradski vcxlovcxl se sasloji iz:
- narojnog gasllvooa - kOJI [XlVCZUjC maglslralnl ga~, )\ , ){.l r' c ­
k() mcrno-rt'gulaciunc sian icc S<l gradskon1 mreZt)m ;
- gradskc ga.snc mreLc .
Gradska :;asna mrci.a mOLc sc Si iS 1Uji1l1 iz:
- ral.dcln ih,
- rdsrxxklnih i
- razv(x1r.ih ga~ovoda .
KJilllGIIZGciia !7C}l1Ilic h/adenif • lif!)} .J!l W.!
 III REGUlA c rONA llNIJA

II REGLIlA( IONA l!NIjA

Slika 5.2 Jednos/epeni razdelni sis/em ; 1 - m agistralni gaso vod;

2 - razvodni gasovod; 3 - regulator;; 4 - memo-regulaciona
stamca
1 RE GUlA C ION4 l ' NIJA

Dvostepeni razdelni sistem se sastoji iz sistema niskog i sistema

srednJeg iii visokog pritiska. Korist i se za veca naselja iii manJc
gradove. Medusobno su povezani regu laci nim punktovima, a
4" napaJ3ju se iz vi~e Laeaka.
UlAZ !HAl

Slika 5.1. Telmoloska serna merno-regulacione s/anice; 1 ­

manome/ar sa manometarskim ven/ilom; 2 - /ennome/ar sa
koIuljicom; 3 - kuglasta slavina - prirubnilka; 4 - filtar ­
odvajal kondenZLlla; .5 - kao pod 3; 6 - sigumosni blokadni
venlii,o 7 - regulator pritiska gasa; 8 - prigllsivac buke; 9 - kao
pod 1; lO - sigumosni odusni ventil; ll-kilo pod 3; 12 - ulazni
koleklOr; 13 - izlazni kolektor; 14 - zavama kapa; 15 - kilo pod
14; 16 - izolacioni komad; 17 - kao pod 16; 18 - slavina za
prainjenje sa navoj. prir.; 19 - eelicna beIavna cev; 20 - kao pod
19; 21 - celicni ceevni luk; 22 - kao pod 21; 23 - celicni "Tn
komad; 24 - kao pod 23; 25 - celieni redukcioni komad; 26 ­
kao pod 25; 27 - kao pod 25; 28 - eelicna prirubnica; 29, 30, 31,
- kilo pod 28; 32 - navami komad sa navojem
I
I I
I
Da Ii re sc gradska gasna mreza stvarno sastopti od svih ovih -r-­
gasovoda iii sarno oct nekih, zavisite pre svega od velitinc grada I I
, I I I
u koji se uvadi gasovod. L __l. __ L_ --1
U 7.avisnosli od name ne, gradslti gasovodi se dele na tranzitni i
raspodeini gasovod. T ranzitni gasovod se koristi za transport
Slika 5.3. Dvostepeni razdelni sislem ; 1 - gaso vod visokog ­
gasa izjednog de!a grada u drugi, dok se raspodelni i razvodni
srednjeg priliska; 2 - gasovod niskog pritiska; 3 - regula/ori; 4 ­
gasovodi koriste za snatxlevanjc krajnJih potroSaea. merno-reglllaciona slanica
N ormalno je da pritisci u svim delovima gradske mreze netc
bili isti, pa sc stoga moraju povezivati merno-regulacionim Trostepeni razdclni sistem se sastoji iz sistema niskog, src unjeg
. tanicama. Ako krenemo logiCnom trasom kojom bi i~ao gas i visokog pritiska. Sistem viSOkog pritiska ~ saSloji iz jednog
kroz gasnu m reiu, prvo bi bio postavljen, posmatraJuti sa gasovoda u obliku kruznog prstena, koji preko merno-rcgula­
slra ne magistralnog gasovoda, tranzitni gasovod, od nJcga se cionih stanica napaja sisteme srednj eg pn tiska, kOji kasnije,
octvaja razvod ni, koji ce "razvoditi" g<ts od glavnog tranzi tnog preko regulacionih punktova napaj aj u sistem niskog pri tiska.
gasovoda do odgovaraJuCe mesta u okviru jednog te istog dela Koristi se u sistemima velikih gradova.
grada, a nakon njega - raspodelni gasovod kOJi, prakticno,
"uvodi cev u kuru " . Pritisak u raspodelnom gasovodu 7..<'1 visiee od Vi~estepenirazdclni sistem se sastoj i iz gasOVada u obliku
pritiska POk kojim sagoreva gas na gorioniku kraJnjeg potroSaea. kruznog prstena visokog prltiska (p > 12 bar) koji sc postavlja
van naseljenog mesla. Odatle se putem razvodnih i regulacio­
S.l. Snabdevanje gradova gasom nih sistema napaja trostepeni sistem. U koliko sc u projek­
tovanom naselJu opaZa velika neravnomernost u potroonJi ga­
U zavisnosti ad veliCine naselJ3 u koje se uvodi gradska gasna sa, onda se izmedu kruznih prstenova oct p > 12 bara i p = 4
mrezc, pos toj i potre ba z.a gasom na razliCitim priliscima. U tom bara postavljaju gasna s kl a di~ta. Uloga tih skladiSta j e da u
sluCaj u, gra dska razdclna mrcza se moze podclili u tclin sis­ !renucima maksimuma po lro~nje g,lsa nadoknadi onu koliCinu
tema i Lo: koja nedostajc II sistema i nastojc da od rl.avaj u ~tl:l cio na rn i
rczim rada. Ov<tj sistem sc koris!i 'l..<'l vi~eml li o n skc gradove.
- j cdnoslcpeni,
- dvostcpeni,
- troslepeni i
5.3. Konstrukcija i lokacija gasovoda
- ~ctvoroslepen i .
Jednostepeni razdelni sistem se koristi za $Ve WSIC pnllsaka ­ Gasovoo se izvodi od Cclicnih ( n aJCc~te (1212), iii POIiCll lcl1
za nislti, srednJi i vi soki pritisak. NapajanJe ovakvog sistema sc sklh CCVI srcdnjc iii visokc gustlOC , zavisno 00 prccOi ka I u, I••\ "
moie vdi li iz j ednog iii viSe reuglacionih punklov3. Konsti se u rada datog gasovoda, iii od hezbcclnosn ih mcra kOje se prelluz i·
sistem ima manjih naselja. maju prilikom projektovanJa 1 lzvodcnJa.

Klim atizacija grejanjc hladenje • Braj .//1992.

 zon talnoj proJ~kciji , budu udaljeni od drugih inSLalaciJa naJ­
manje 1 m.
Aka se te Ji~ni gasovod poslavlja ispocl pUla, njegovim prokopa­
vanjem , nije polrebno poslavljati gasovod u ~ti t nu cev. Me­
dutim, ukoliko se postavlja ispod pUla bu~enj em tog pula, onda
je neophodno postavljanje gasovOOa u za~ti tn cev i to lakvu
da je njen u nu t r~nji pretnik ve6 za najmanjc i OO mm od spolj ­
njeg pretnika gasovoda, ZaStit na cev, pri prol zu ispocl pu ta,
mora biti <lUla za po 1 m sa svake strane pUI , naravno, gde
god je to oSlvarljivo. U sluQlj u polictilenskih gasovOOa, bez
obzira da Ii se radi 0 prokopavanju iii buSenJu ispod pUla,
gasovod se mora postaviti u zaSlitnu eev ako se rad i c pret­
nicima gasovoda vecim od 63 mm, Pretnik za til ne cevi treba
da je za naj manjc 50 mm yeti od spolja~nj e g pretnika cevi
gasovOOa.

I spod zelezoitke pruge telitni iii polietilenSki gasovod se 000­

vezno poslavlja u za~t itnu cev, koj a mora biLi dUla za mimmum
5 m sa svake trane pruge, mereno od ose zadnjeg koloscka, iii
za minimum 1 m, ako se meri oct notice nasipa.
Slilw 5.4. Trostepeni razdelni sislem; 1 - gasovod od izvora
napajanja, 2 - glnvna ra.zdelna stanica; 3 - gasomerna stanica; Mtnimalna udaljenost teli ~nt h i polic lilenskih gasovoda ad
4 - reglllacjona stanica gasomera; 5 - gasovodi visolwg pritiska; objek ta i infraMruktu re, ukollko nc postojc drugi u lovi, dati
6 - gasovodi srednjeg pn'lislw; 7 - regulawri nislwg pritiska; 8­ su u tabeli 5.1.
gasovodi nislwg pritiska
Tabela 5.1, Minimalo dozvoljeno rastojanje podl.emnih celie­
Pri obelcZavanJ u oznaka na polielilenskim cevima, mora se n ih i polietllenskih gasovoda ad drugih objekata
vodili ra~un a da SVC oznake (oznaka proizvodaQl, napomena
da se radi 0 cevi z.a gasovoda, laQln datum proizvodnje i klasa
-
Minimalno dozvolJc no
prit l. ka) moraJu bili obavezno prisutnc po ~ itavoJ duzini cevo­ UkrStanJc Paralclno
raslojanje podzcmnih ga ovoda
voda , ali mkako ulisnUle u malcrijal cevi . (m) vodenj e (m)
od drugih objekata

Dr ugi gasovod 0,3 0,3

T oplovod , vodovod i
0,3 0,3
kana lizacija

"
.' 101.. - "
l/"
Podzemni betonski kanali
toplovoda
0,3 0,3

,, ':0.,
L_
ttl l/ I"~ '. Niskonapon5kI i
0,5 0,6
visokonaponski clcklTO-kahlovi
j
U.
I
~ " . H
Tele fonski kablovi 0,4 0,4
\r~ »9/1..
f\
7 ~
:
,
,,
I

---, 0,1 0,3

\ '. I .... .~ TehnoloSka kana lizaciJa
\ "
F'" ~
,, ., I
-
" ro::. _.01
, i
I Benzinske pumpc 5,0
, 6 B ,
Belonskl Sahtovl i kanali 0,2 0,3
"
.... - .. - - - '
Visoko zelcnilo - 1,5

Stjka 5,5. Vl!eslepeni ra.zdelni sistem; 1 - gasovod od izvora TemelJ gradcvinskih objekata - 0,5
nllpajanja; 2 - grmlska razvodna sianica; 3 - gasomer; 4 ­
gtavna raspodelna stanica; 5 - kruini gasovod visolwg pritiska, Magislralni i regionaln l PUlCV I 1,35 1,0
6 - gradski gasovod visokog pritiskn; 7 - gradski gasovod sred­
Lokalni pUlevl 1,0 0,5
njeg prilisk.a; 8 - gasovod niskog priliska; 9 - regulatori sa
visokog ria srednji prilisak; 10 - regulatori sa visolwg na niski
pritisak; 11 - reguwlori sa srednjeg na niski prilisak
5.4. Serna gradske rnreie
Minimalna dubina poiaganja (\: l i ~nog i polletilenskog gasovoda
je 0,8 01 , mercna od gomjc ivice gasovoda. Naravno da je Gasovodi se mogu grafiCki pnkazall na dva naC'lDa:
dopuSleno i polaganj e na manje dubine, ali samo ukoliko dolazi
do ukr~lanj a sa drugim podzemnim inslalacijama , iii ukoliko JC - pomocu Scm(' trase g<lsovooa (sl. 5.5 );
tereo u kome se polate gasovod izrazito lela k za kopanjc Pri - pomocu ratunskc (principijclne) ~cmc gaslwoda (51. 5.6).
podzem nom ukT~t anju sa drugim inst alacijama obe vr~te gaso­ SCOla lrase gasovoda prikazuJc pravo sl anJc !>Ivari, tj. lu su
vOOa se, gde goo je to mogu&: , fXlla~ u iznad drugih lnstalacip rca lno prikaz.a na nasclJ.! sa 5vom svoJ()m IDfar. ! ru kt urom, kao
i to pod uglom od cca 600 do 900 e
Ako se gasovod polaie e. i tr350m gasovOda kOJi ohiC'no pratl tok ulicc ild. Na lakvoj ~emi
ispod drugih instal cija, paIr bno ga JC postavi!1 u zaStitnu cev, mOLe s.e stcci slika 0 stvarnom razmd ta Ju kota I Cvornl h mesta
tako da Icrajevi zagli l ne ce I, mercn o najkracim putcm u hori­ (0 kO.lirna Ce ne~t() kasnijc bili vi~c rCC'I), kao l Ira. i gasovoda.

64 KlillUJIIZiJc ijiJ gn'jallje h liJdenj e ./J,,,j -I1l9Y1.

 \­ ~

\ r,.'1 ~

L­

S<'OQ
I
lOll ~
I
$110

Slilca 5.6. T,asa gasovoda jedl10g dela naselja

Na ~mi Lease gasovoda n j teSCe se obclcZavaJu tvoruta, duzi­
ne deooica, pre~nik deooice (nazivni) kao i zapremioski protok
gasa Icroz datu deunicu.
Za razliku od trase gasovoda, ovdc su dati svi rclcvam ni podaci
polrcbni za projeklovanj e j cdnc ova\cve mrefe.
5:5.1. Hidraulicki prorncun
Hidra uliCki proraCun gradskih gasovoda sc u polpunosti poko­
rava zakonirna iz prelhodnog poglavlja. Form ule za proraCun
pada priliska i proLOka gasa kroz cevovod dalc su u !abelarna
4.3, 4.4 i 4.5 .

Deonica prcdstavlja dec cevne m reze u kojoj nijc moguCa Tabela 5.2. Minimalnll nazivna debljina zida Cl!vi
promena protoka ni pre~nika . D na ~10 je joo vafnij c JC I da
unutar dconice mora OSl ali iSla relali vna hrapavost cevi. Deo­ M i nimaln~ nazivna
NazivnI pre<'!nlk Spoljni pretmk D.
debljina zid~ cevi ONmin
nice su ograniteoe svojim poretnim i Icrajnj im ta~kama, tzv . ON ( mm) (mm)
( mm)
tvori~tima, sa obavezno ucrtanim pravcem struj anJa gasa. Od
podatak a, kao to se vidi na slici 5.6, dati su normni zapremmskl 25 33.7 2,6
prOlok gasa kroz deonicu u m th . gu bitak prit i~ka kroz deonicu
3 40 48.3 2.6
50 60.3 2,Y
usled trenja i lokalnih o tpora u bari ma, nominalni prt:Cnik 65 76.1 2.9
deonice u mm, kao i duzin3 deon lce u m. 80 ~,') 3.2
Cvori~ predstavlja mesto gdc se za vr~lva Jcdna I nastavlj,t 100 l l-l,J 3,2
druga deonica. T akode je moguCe da se iz tv ri~ ta na;,t avi vi5e 125 139,7 3,6
donica kojc obrazuJ u pellj u . LvoriStc JC obelczcno kr uznicom 150 168,3 4,0
i u njoj upisanim rednim bro]em. Za proraCun ovakvc mrezc 200 2 19, 1 4.5
250 27 7, 5,0
potrebni su jo~ nek i podaci vczani w tv ori~t . Pritisak gasa u
tvo ri,~t u u m ilibari ma i norm ni zaprcminski prolok ~asa koji sc 300 323 ."1 5,6
iz tvoriSw dire ktno odvodi kraJnJe m polro!:aCu u m th o 350 355.6 5.5
-100 4()6,-I (,.3
~O() .' 0.'1 (1.3
5.5. Dimenzionisanje grnd~ke cevne mreze 61Hl 6 10 1>.3
prcko f)OO - n [),
Pri dimenzionisanju jedne ovakvc gradskc ccvnc mrczc PO I­
re bno Je pridrfavali se odrcdcnt h pravi la , u ctlj u wCnog rc:1.<l­ 5.5.2. Odredivanje debljine zida cevi
vanja i defi nisanJa paramClara m rcze:
U p<.xJru<"Ju prni:;kil p < 16 hara ndlw..c ~ i grad\kt ga<;()v(xJl. Pre­
- u svakom tvoriSlU je zbir ulaznth veli~ ina jcd nak I.blr u Il la;!.­ rna DIN 2470/1977 kCl!l.\ li sc IZr.V 7.<1 proraru n <.lcblJinc zid a C(."Vi :
nih vclii'ina;
- u svakoj pe tlji JC zhir pad ova prilisaka Jcdnak nu li.

Klimalizacija grejarrje hladenje • 8 mj -111992. 65

 0.

6.''

LEGENDE

(j) Napojna facka Normni zapr.m. Pad priti ska

protok
@ CvoriSt. ~-----+I-------- -+----....--~
Nominalni Duiina
/ ' tisak u cvoru pr.cnik

~rmni
zapr.minskl profok gasa
koji ~ odvodi potrosacu m 3/ h

SlilaJ 5. 7. Racunskn (principijelna) .fema mreie gasovoda

gde je ON nazivna deblJina zida cevi (m), a 6Nmin minimalna

nazivna debljina zida cevi iz labele 5.2 (m).

Primer 3.

Na slici 5.8 predstavljena Je pet Ija kOJa sadrzi 12 Cvori~ta spoJc­

nih sa 28 cevovoda DN 100 (114,3x 3,2) od kojih je svaki duzinc
636 m. Atmosferski prilisak iznosi 1 bar. KoriSliremo pri [lrora­
~unu dijagram 17, iz priloga B. POIrebno je odrediti promene
zapreminskog protoka i pritiska u ovoJ petlJi. Pre svega remo
usvojiti da re kod novih cevovoda proleci trecina ukupnog
zapreminskog prOloka za 28. cevovod:

194+258 5 '
1 1 1m /h
Slikn 5.8 Pnmer 3.
V 28 je jednako zbiru zapreminskih prOtoka kOJi su 01 i~li u
potro~nju:

= 625 - (l '.14 - 12'.1) = 560 m' /h

= 524 - (2SK - 172) = 43i'3 m' / h

I'omoeu uiJagrama 17 ([mlng B) uObiJCI sc s<.Irr 0 gubll <lk [lfl' :,.

= -258
452 . (4'i2
. -
_
. I)
I) = 172 nY I h
1
ka u POJcc.Jina~nim dCODICamc]

66 KllmOluacija grcjanje hladcnjc • Hrf) . -J / ';<; }

 3
U tvoru 13, odreclujemo pritisak preka V = 560 m /h, Pl2 = _ 1,0292 + 1,0253 + 1,0294 _ 1028 ba
P28 - 3 -, r
1,0382 bar , I = 420 m, DN 200. Usvoj en pretnik j e di 234,5: =

Pll = ( PIZ -
2 pr2 - pi3
I '
I)O,S__ Prakti('no, Da d a nai!ina mol rno ocIredlli Z3prcmmski protok
kroz deonicu 12 .... 28:

= ( 1,03822 _ 0,01 , 0,42) D, S = 1,0362 bar

ph -I 0s -_ 1,03820,6361,028
2
-
2
-
-
0033 b 11k
, ar m

Za deonicu 13 ... 28, pritisak u ~ar u 28. se odreduje preka V Ovo rn v red n o~~ u e iz dijagrama I7 ( pr ilog B) dobija:
= 129 mJ/h, PIJ = 1,0362,1 = 462 m, di = 107,9 rom: =
V (lz - 28)Z 132 m /h , Aka bismo radlli kaoranije , preko~mc :
3

P28 = ( P13 -
2 pI) - pis
1 '
I) 0,5 ;:::

= ( 1,03622 - 0,03 15 ' 0,462 )

D,S
= 1,0292 bar = !~~ - (452 - 132) = 137 m3/ h

Za dconicu 12 ... 28, pritisak u ~or u 28, se odreduje preko V

r
= 151 mJ/h, Pl2 = 1,0382, I = 636 m , di ;::: 107,9 mm:

l'" ~ (pI, - ph ~ pl, . =

258
= 452 - (452 - 132) = 183mJ/ h

= (1,038~ - 0,0042' 0,636) D,S = 1,0253 bar

Od deonice 12 ... 27, pritisak u <Noru 27. se odrcdujc prcko V = 625 - ( 194 - 136) = 561:1 m l /h
= 438 m 3/b, Pl2 = 1,0382 bar, 1 = 530 m, di = 234,5 mm:

P27 =
2 pr2 - cl7 I)0.' __
(PIZ - 1 .
= 524 - (258 - 183) = 449 m.l/ h
0.5
= ( 1,03822 - 0,0064 ,0,53) = 1,0366 bar ada se peeka gornje formule, za ave vTcUnosl i zapremin kog
protoka, izratunava pad pn liska, koj i Z<l ~orov\! 13,28. i 27 .
iznosi:
Od deonice 27 -+ 28, pritisak u ~oru 28. se odrcduje prcka V
= 3
172 m /h, P27 =
1,0366 bar, 1= 280 m, di ;::: 107,9 mm:
PI.' = 1,0361 bar p ZJ< ( 13 -# 28) = 1,0283 bar

P~7 :=: 1,0365 bar p' (27 -+ 2K) = J,Um4 ba r

2 ) 0,<
= ( 1,0366 - 0,0053 ' 0.28
V idima da smo dobili razhtllc rczullatc Z3 pri tiS<lk u tvoru 28.
Stoga remo uzeu njegavu srednJu vrcdnost:
PO~ I() ~u rczult a!i vrlo lIJcdnal'eni, nij c potrebno panovo vrsiu
proracun. U slucr.ju da su grc ~kL: nn. tale proraCunQm vehke,
= 1,021)4 bar korisi l lie iler<1 livni metod za odrcdivanJe, Ij. dimenzionisanje
grad:;kc mrc7.l.:, doklc god se nc ispune uslovi pellje i ('voriSta.
(Nasltlvnk 1/ sledceem brojll J

preduzece za konsalting projektovanje i inzenjering

• v • •
de a Z J
11000 BEOGRAD, Cara Jovana Crnog 8, telefon (011) 653 083, te leiax (011) 647 359

Klimalizacija ,"'rejani" hladetlV • L roj -IIJ'l92.