Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Eлементи аутоматизације на моторним возилима

1 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Tema: Аутоматизација на моторним возилима

2 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Sadržaj:

Значај аутоматског управљања ....................................................................................4

Питања и задаци из Значај аутоматског управљања ...............................................................4
Основни појмови система .....................................................................................................5
Подела система......................................................................................................................5
Технички системи .................................................................................................................7
Питања и задаци из Основни појмови система........................................................................8
Приказ система помоћу БЛОК ДИЈАГРАМА......................................................................9
Пример система 1: Управљање моторног возила .................................................................10
Питања и задаци из БЛОК - ДИЈАГРАМ система.................................................................11
Oсновне спреге система .....................................................................................................12
Питања и задаци из основне спреге система .........................................................................14
Управљање ..........................................................................................................................17
Питања и задаци из управљања..............................................................................................18
Mерни инструменти ............................................................................................................19
Карактеристике мерних инструмената...............................................................................19
Питања и задаци из мерни инструменти................................................................................24
Појачивачи...........................................................................................................................25

3 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Значај аутоматског управљања

Под аутоматским управљањем обично се подразумева управљање које се

остварује без непосредног учешћа човека.

Значај аутоматског управљања је:

 Ослобађа човека непосредног рада

 Могуће је управљати процесима који се одвијају великим брзинама
 Ослобађа људе рада у тешким условима
 Човек лакше сагледава рад да би нашао оптимални
 Неки објекти не могу да раде без аутоматског управљања(производња
електричне енергије у нуклеарној електрани, ваздухоплови,
фармакологија, прехрамбена индустрија, ракете, термоелектране, моторна
возила итд).

Аутоматика се појављује у:

 деловима моторних возила, али и у

 процесу развоја моторних возила, тј. пројектовању прорачуну,
испитивањима

Аутоматизација на мотору СУС је примењена на:

 Мотору СУС(регулисање убризгавања, регулисање температуре течности за

хлађење, регулисању броја обртаја, регулисање угла претпаљења)
 Мењачком преноснику: аутоматски мењачки преносник
 Систему за кочење(аутоматско регулисање притиска у систему,
противблокирајући уређаји-АБС)

Питања и задаци из Значај аутоматског управљања

1. Значај аутоматског управљања?

2. Наведи неколико примера примене аутоматике

4 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Основни појмови система

Систем представља скуп објеката који су у одређеној међусобној повезаности са

циљем да се оствари одређен задатак. На основу тог задатка ми видимо који су то
објекти битни за задатак међусобно повезани, а са друге стране нису у некој јакој вези
са окружењем и онда кажемо да ти објекти чине систем. На пример, ако је задатак
система да врши хлађење система, пумпа за воду,термостат, хладњак, точкови, мењач
су делови који се налазе на возилу, али точкови и мењач су делови који нису битни за
хлађење мотора.

Ако део система има одлике система он чини подсистем. Нпр. Ако је систем за
спољње образовање смеше(карбуратор са додатним системима за побољшање смеше)
систем, елементарни карбуратор, који сам за себе има одлике система је његов
подсистем.

Посматрани систем представља део неког система који у односу на њега чини
суперсистем.

Организован физички систем представља скуп подсистема (елемената,

уређаја, органа, делова) међусобно повезаних у функционалну целину с циљем да се
оствари одређен задатак(кретање, рад, процес) на основу размене материје или
енергије и информације између подсистема у оквиру система и између система и
околине.

Подела система

I. Према степену појмова.

a. Конкретни(реални) системи
b. апстрактни системи

Конкретни(реални) могу бити природни и вештачки. Природни системи се

подвргавају природним законима док је вештачке створио човек, свесно за одређену
сврху .

Примери реалних система:

5 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

 Биолошки(човек, плантажа, рибњак)

 Планетарни

Карактеристике реалних система: Организованост, повезаност са окружењем

посредством одређених елемената и промена са временом

Примери вештачких система:

 Друштвени(породица, спортско друштво, ученици неке школе)

 Економски: банка, привредна организација, трговинско предузеће
 Технички: пољопривредна машина, авион, моторно возило, турбина ракета
 комбиновани: Машинска школа је биолошко-друштвено-економско-технички
систем

Апстрактни системи су резултат наших мисаоних истраживања и повезивања и

не следи им материјална реализација.

Можемо их поделити на:

 исказне
o вербалне(филозофски, закони, правила)
o графички(приказ система помоћу симбола)
o математички(систем једначина)
 класификационе(Линеов систем у биологији, периодни систем елемената у
хемији)

II. У ЗАВИСНОСТИ ОД ПРОМЕНЕ СИСТЕМА СА ВРЕМЕНОМ

a. динамички
b. статички.

Динамички систем је систем чије стање зависи од историје и мења се са

временом

 Нпр. човек стари временом, такође и моторно возило

Статички системи су системи који се не мењају са временом. Стање зависи од

улаза у тренутку посматрања

6 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

 Сви апстрактни системи су статички системи. Нпр. систем једначина зависи

од улазних параметара.

III. ПРЕМА СТЕПЕНУ МЕЂУСОБНОГ ДЕЈСТВА-ИНТЕРАКЦИЈЕ ИЗМЕЂУ

СИСТЕМА И ОКРУЖЕЊА
a. затворен
b. релативно затворен систем
c. отворен систем

Затворен систем. Са окружењем нема никакве интеракције(размена енергије,

масе)

Релативно затворени системи. суокружење може да утиче на систем преко

тачно утврђених канала(улази у систем), а систем може да утиче на окружење
преко излаза из система.

Отворен систем. Систем код кога окружење може да утиче на систем и обрнуто.

У пракси се углавном појављују отворени или затворени системи.

Технички системи

Технички систем је уређен скуп елемената, делова, уређаја, органа,

подсистема. они су функционално повезани у једну целину да би остварили
одређен циљ.

Пример: моторно возило. То је технички систем састављен од подсистема и

елемената:

 надградња
 точкови
 простор за путнике или терета
 погонски мотор
 трансмисија
 систем за управљање
 систем за кочење
 систем за ослањање
 уређај за сигнализацију

7 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Задата који остварује моторно возило: Превоз путника и терета и реализује се

технички претварањем хемијске енергије горива у механичку(погонски мотор)
која се преноси на погонске точкове.

Питања и задаци из Основни појмови система

1. Шта је систем?
2. Шта је подсистем?
3. Подела система према степену појмова. Објасни разлику између реалних и
апстрактних система
4. Какви могу бити системи према својој природи. Објасни и наведи примере.
5. Подела система у зависности од њихове промене са временом. Објасни
појединачно сваки.
6. Подела система према степену међусобног дејства?
7. Навести и објаснити систем на примеру?

8 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Приказ система помоћу БЛОК ДИЈАГРАМА

Елементи система који су међусобно повезани у оквиру система се представљају

правоугаоницима.

 Улазне величине се представљају стрелицама усмереним ка

правоугаонику(X1,X2,...Xn)
 Излазне величине или реакције система се представљају стрелицама
усмереним од правоугаоника(Y1,Y2,...Yn)
 Поремећајне величине се представљају стрелицама усмереним ка
правоугаонику са горње стране(Z1,Z2,...Zn)

Z1 Z2 Zn

Xu1 Xi1

Xu2
S Xi2

Xun Xin

Слика 1: БЛОК - ДИЈАГРАМ СИСТЕМА

Улазна величина је величина која битно утиче на рад система а настала је ван
њега. Може их бити и више.

Излазна величина је величина чија вредност и чије промене вредности

представљају резултат рада, а за чије вредности смо заинтересовани. Систем може
имати више излазних величина.

Модел физичког система је идеализован замишљен систем који задржава

особине стварног система битне за његову анализу.

Математички модел система је формални математички опис модела физичког

система који успоставља једнозначну везу улазних и излазних величина за произвољне
промене улазних величина и за произвољне почетне услове, а исказан је помоћу
математичких симбола, операција и релација.

9 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Дијаграм система је симболички графички приказ у облику правоугаоника на коме

је улаз система представљен двоструком стрелицом усмереном ка систему, а излаз
система представљен двоструком стрелицом усмереном од система ка околини.

Xu Xi

S
Пример система 1: Управљање моторног возила

Моторно возило представља систем. Један од подсистема је систем за управљање

који треба да обезбеди кретање возила у жељеном правцу.

Пошто је возило сложен систем представићемо га БЛОК ДИЈАГРАМОМ. Цео систем се представља
правоугаоником . Величине које представљају улаз у систем представљају се стрелицама ка
правоугаонику, а величине које представљају излаз из система стрелицама од правоугаоника.
Величине које се нежељено појављују и на које немамо утицај су поремећаји Z.

S-Систем за управљање
Улазне величине:

 v- угао заокретања волана

Излазне величине:

 v- угао правца кретања

 z- угао заокретања точкова

Поремећајне величине:

 1- угао промене правца због бочног ветра

 2- угао промене правца услед наиласка на препреку

10 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Питања и задаци из БЛОК - ДИЈАГРАМ система

1. Шта је дијаграм система?

2. Шта је улазна величина у систем?
3. Шта је излазна величина из система?
4. Шта је поремећајна величина система?.
5. Дефинисати математички модел система.
6. Шта је модел система?
7. Представити помоћу дијаграма систем за управљање моторног возила.
8. Представити помоћу дијаграма система елементарни карбуратор

Слика 2: Елементарни карбуратор

1. Лептир
2. Распршивач
3. Дифузор

11 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

4. Грло карбуратора
5. Главни вентил
6. Комора пловка
7. Игличасти вентил
8. Пловак

Oсновне спреге система

Редна спрега. Системи С1 и С2 су редно спрегнути у систем С ако и само ако је

улаз Xu целог система С уједно и улаз Xu1 система С1, чији је излаз Xi1 истовремено
улаз Xu2 система С2, а његов излаз Xi2 уједно и излаз целог система С при чему систем
С2 не утиче на систем С1.

Xu Xu1 Xi1=Xu2 Xi2 Xi

С1 С2

Пример: Ако мотор спојницу и остале делове у трансмисији до погонског моста

сматрамо засебним системима, онда су они редно спрегнути

Паралелна спрега. Системи С1 и С2 су паралелно спрегнути у систем С ако и

само ако је улаз Xu целог система С уједно и улаз Xu1 система С1 и улаз Xu2 система
С2, а излаз Xi целог система је алгебарски збир излаза Xi1 система С1 и излаза Xi2 при
чему систем С2 не утиче на систем С1. Систем С је паралелна спрега система С1 и С2
који представљају подсистеме система С.

12 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Xu1 Xi1

Xu С1 Xi=Xi1+Xi2

Xi2

С С2
Xu2

Пример: Ако погонско полувратило и точак сматрамо системом онда су систем са

леве и десне стране паралелно спрегнути засебним системима, онда су они редно
спрегнути

Повратна спрега. Системи С1 и С2 су повратно спрегнути у систем С ако и само

ако је улаз Xu1 алгебарски збир улаза целог система С и излаза Xi2, система С2 а
излаз Xi1 система С1 је истовремено излаз Xi целог система С и улаз Xu2 система С2.
Систем С је систем са повратном спрегом, а системи С1 и С2 су његови подсистеми.

Xu1=Xu+-Xi2
Xu Xi1 Xi

С1

Xi2 Xu2

С2
С

13 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Питања и задаци из основне спреге система

1. Шта је рена спрега система? Нацртати дијаграм

2. Шта је паралелна спрега система? Нацртати дијаграм
3. Шта је повратна спрега? Нацртати дијаграм
4. Раставити систем елементарног карбуратора на два подсистема
a. лонче карбуратора
b. усисна цев

и одредити у каквој су спрези ти системи

14 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Решење:

У лончету карбуратора се налази гориво на жељеном нивоу који се одржава

константним.

Величине које утичу на одржавање нивоа горива у лончету карбуратора су

a. P1-притисак горива на доводу

b. DP - потпритисак у усисној грани
c. H0- жељена вредност висине нивоа

Као излазне величине за које смо заинтересовани, а представљају резултат

рада система:

a. Остварени ниво горива H

b. Protok goriva na izlaznoj cevi

P1
H

P
Лонче
Qi1
карбуратора
H0

Усисна цев

Улазне величине:

a. P0-атмосферски притисак
b. Qi1-проток горива кроз распршивач
c. -угао отваранја лептира

15 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

P0


Qi1
Лонче
Qi
карбуратора
 P

Излазне величине:

a. -коефицијент састава смеше

b. Qi- излазни проток смеше
c. P-потпритисак у дифузору

Спрега

,P0
,Qi,P

С1

Qi1

С2
P

16 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Управљање

Управљачка величина је улазна величина објекта која се ствара на основу

његовог жељеног динамичког понашања Xiž да би својим дејством на тај објекат
обезбедила његово жељено динамичко понашање у производним радним условима.

Нпр. у систему за управљање објекат управљања је точак, а управљачка

величина би био угао заокрета волана.

Управљани објект је објект на који делује управљање(чије се динамичко

понашање управља). На примеру система за управљање то је цео систем од волана до
точка, где је волан управљачки део објекта(орган), а преносни механизам и точкови
радни део објекта.

Радни део објекта је део објекта у коме се остварује његово динамичко

понашање за које је тај објекат направљен.

Управљачки део објекта је део објекта који прима дејство управљања и

преноси га на радни део.

Управљачки систем. То је систем чија је излазна величина управљање за дати

објекат. На претходном примеру управљачки систем је човек који закреће волан. Он
(мозак човека) прима информацију о жељеном понашању(жељени правац кретања),
као и оствареном излазу(остварено кретање) и о поремећају(наилазак на препреку).

U
Xiž
US

Xi

Систем управљања. Систем који се састоји из објекта и управљачког система за

тај објекат које повезује управљање је систем управљања.

17 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

На примеру лончета карбуратора:

Ако је одржавање нивоа жељено понашање, пад нивоа је поремећај, управљачки

систем је пловак, објекат управљања је вентил који се отвара и гориво под притиском
улази да допуни ниво. Како се ниво пење, управљачки систем тј. пловак даје
управљање(померање) објекту тј. вентилу који се затвара кад се достигне жељени
ниво.

Z Z

U Xi
Xiž
US O

Xi
SU

Питања и задаци из управљања

1. Шта је управљачка величина

2. Шта је управљани објект. Шта је његов управљани а шта радни део.
Објасни на примеру.
3. Шта је управљачки систем.
4. Шта је систем управљања. Објасни на примеру

18 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Mерни инструменти

Мерење сачињава скуп експерименталних поступака који се предузимају да би се

одредиле вредности физичких величина.

Мерни систем је скуп елемената помоћу којих се остварује функција мерења

одређених физичких величина. Мерни систем чине: Мерни објекат, мерни претварач,
појачивачи, филтер, интегратор,А/Д претварач и показни уређај.

Мерни објекат садржи мерену физичку величину(количина материје, сила,

притисак, температура, влажност итд)

Мерни претварач претвара мерену величину у електрични сигнал.

Појачивачи сигнала се користе зато што претварачи обично дају излазне

величине чије су вредности сувише мале да би се одмах могле применити или
приказивати. Они само појачавају интензитет сигнала и не смеју да мењају облик
сигнала.

Филтер има функцију да одвоји мерни сигнал од других нежељених сигнала.

Интегратор отклања утицај сметњи у сигналу када су битне средње вредности на

одређен временски период а не тренутне вредности сигнала.

А/Д претварач врши претварање аналогног (струја, напон) у

дигитални(цифарски) облик сигнала.

Показни уређај даје мерни сигнал у визуелном облику, помоћу графикона или
дигитално.

Мерење се у аутоматском управљању користи да би се измериле величине на

излазу и на основу разлике излазне величине од жељене вредности кориговало
управљање које ће излазне величине приближити жељеним вредностима.

Карактеристике мерних инструмената

Могу бити статичке и динамичке.

Статичке карактеристике. Оне описују мерни уређај у стационарним радним

условима у којима су мерни сигнали независни од времена. У статичке карактеристике

19 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

спадају: тачност, прецизност, резолуција, праг осетљивости, статичка осетљивост,

линеарност.

Taчност мерила јесте својство које карактерише способност мерила да показује

вредности блиске правој вредности мерене величине. Грешка се може дефинисати као
апсолутна или као релативна, у односу на тачну вредност или у односу на пуну скалу
инструмента

Прецизност дефинише најмању промену мерене величине која се може измерити и

поновљивост резултата мерења. Овај појам се често брка са појмом тачности
инструмента, али треба уочити да инструмент може давати прецизне и поновљиве
резултате мерења, али да ипак буде нетачан.

Осетљивост мерног елемента се дефинише као однос промене излазног сигнала и

промене мерене величине која је изазива.

Код линеарних елемената, осетљивост је константа. Најчешће се жели висока

осетљивост инструмента, што се може постићи смањењем мерног опсега.

Мерно подручје представља максимални мерни опсег у оквиру кога се дати

трансмитер може употребити, односно калибрисати.

Статичке карактеристике одређују техничке могућности, квалитет, тј. класу мерног

уређаја

Динамичка карактеристика. Динамички процеси представљају промене неке

величине, неелектричне или електричне, са временом

Ове промене се могу одвијати у одређеним временским

интервалима(детерминистичке) или случајно(стохастичке).

Детерминистички процеси могу бити периодични и непериодични. Случајни процеси

могу бити стационарни и нестационарни.

Струја и напон спадају у периодичне детерминистичке величине, док детонативно

сагоревање у мотору представља случајну појаву.

За мерење динамичких величина најчешће се примењују електричне методе, а ређе

механичке, оптичке и пнеуматичке.

20 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Електричне методе имају следеће предности:

 ефикаснија обрада података

 шири опсег мерења
 електрична средства обављају и рачунске операције
 памте измерене величине и преносе их на даљину

Недостаци електричних метода:

 мања поузданост
 нису применљиве у експлозивним срединама
 захтевају стручан кадар за њихово опслуживање и примену

Ток мерења величина . Величина која се мери се помоћу давача сигнала(механичко-

електричних мерних претварача) претвара у електрични сигнал. помоћу давача се
мере: померања,, закон пута s(t), убрзања a(t), дилатација силе, момента, напона,
притиска, буке и др. Сигнал се из давача води у електронски појачавач, па даље у
уређај за анализу.

За мерење сила, момента силе се на возилима обично користе мерне траке:

Мерне траке. Најчешће се мерење силе врши помоћу отпорничких сензора које
још називамо и мерне траке. Мерна трака је жица или листић од проводног или
полупроводног материјала која се учвршћује на посматрано тело тако да се растеже
или скупља истовремено са растезањем или скупљање тела ако на тело делује
сила. То узрокује промену електричног отпора мерне траке.

21 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Мерне траке су проводни материјали направљени у облицима који омогућавају да

мерењем промене отпорности одредимо промену дужине.

Мерне траке се постављају на тело чију деформацију можемо да израчунамо користећи

теорију еластичности.

За индикациију динамичких процеса користе се осцилоскопи, писачи(за

регистрацију у времену), фото уређаји, фото камере, магнетне траке и сл.

22 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Слика 3: Аналогни осцилоскоп

23 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Питања и задаци из мерни инструменти

1. Шта је мерни систем и од чега се састоји

2. Какав је задатак филтера.
3. Коју функцију има интегратор.
4. Навести статичке карактеристике
5. Која је разлика између прецизности и тачности
6. Шта су динамичке карактеристике.
7. Шта је осцилоскоп.
8. На ком принципу раде мерне траке

24 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Појачивачи

Појачивачи су уређаји који појачавају излазни сигнал из мерних претварача

да би ови сигнали могли бити регистровани у мерном уређају.

Основна карактеристика појачивача је фактор појачања(G) који представља

однос сигнала на излазу из појачивача(y)према сигналу на улазу(x):

G=y/x;

Најчешће се појачава напон и снага, али могу се појачавати и струја, померај,

брзина, проток итд.

У системима АУ информација о стању неке величине, процеса, исхода неког

процеса или некој промени се преноси у виду сигнала.

Сигнал је материјализовани облик информације. Она се претвара у сигнал када је

треба сачувати(записати, запамтити), пренети на даљину, обрадити или претворити у
дејство(управљачки сигнал).

У зависности од врсте енергије која се узима из помоћног извора за напајање, дакле од

принципа рада, појачивачи могу бити:

 електрични
 пнеуматски
 хидраулични
 механички

Електромашински појачавачи

Електромашински појачавачи су уређаји који претварају механичку енергију у

електричну, с тим да је електрична енергија која се доводи на улаз многоструко мања
од добијене енергије на излазу.

Електрична енергија која се доводи на улаз управља процесом трансформације

механичке енергије у електричну.

Постоји много разних извора механичке енергије. Као илустративни пример извора
механичке енергије узећемо турбину у хидроелектрани. Појачавачки елемент је у овом
примеру генератор једносмерне струје

25 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Побудна струја на статору производи константно електромагнетно поље у коме

се обрће ротор генератора. У намотајима ротора, који секу магнетне линије
електромагнетног поља статора се индукује струја.

Снага на излазу (Piz=Uiz*Iiz) је многоструко већа од снаге побуде на улазу(Pul=Up*Ip),

па зато овај систем представља појачавач снаге.

Механички појачавач

Најједноставнији пример механичког појачавача је полуга, чији је основни принцип

изведбе и деловања показан на слици.

26 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Према закону полуге момент силе F1 и крака а једнак је моменту силе F2 и крака b,
односно

F1*a=F2*b

На основу тога, сила F2 може да се добије као производ коефицијента кракова а и б, и

силе F1:

F2=(a/b) *F1= K*F1

Коефицијент кракова је заправо појачање полуге К. Појачање полуге је веће ако је

однос кракова а и б већи, односно ако је ослонац полуге ближи сили F2.

Укупна сила која оптерећује ослонац полуге износи:

F=F1+F2

Механички појачавач са полугом у начелу је аналоган свим другим изведбама

појачавача. Улазна величина појачавача може се упоредити са силом F1, излазна са
силом F2, а укупно оптерећење и снага коју троши појачавач могу се упоредити са
силом F, односно снагом којом делује појачавач.

Пнеуматски појачавач

Пнеуматски појачавачи су појачавачи код којих се за пренос енергије користи ваздух

под притиском. Имају једноставну конструкцију. Могу да раде при ниским и при
високим температурама. Као и код свих других појачавача, мали улазни сигнали, који
се доводе на улаз, претварају се у сигнале на излазу који имају већу снагу. Велика
излазна снага је потребна за управљање неким извршним елементом. Ако је потребно

27 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

добити још већу излазну снагу, може се користити каскадна веза два или више
појачавача (излаз првог се доводи на улаз другог и тако редом).

У циљу илустрације рада пнеуматских појачавача посматраћемо пнеуматски вентил.

Принцип рада пнеуматског вентила заснива се на промени зазора између лептира и

млазнице под дејством управљачког притиска Pu. Ваздух из помоћног извора улази у
вентил под високим притиском Pv. Приликом проласка кроз пригушни прстен притисак
опада, тако да је излазни притисак пиз нижи од притиска Pv, Piz < Pv. Излазни
притисак Piz зависи од величине зазора између лептира и млазнице. У случају смањења

зазора, отпор проласку ваздуха кроз млазницу се повећава и излазни притисак расте.
Обрнуто, са повећањем зазора излазни притисак опада. Управљачки притисак је
притисак ваздуха на излазу млазнице. Оно што може да буде недостатак пнеуматских
појачавача су строги захтеви за сушењем и чишћењем ваздуха од нечистоћа. Сем тога,
приликом преноса сигнала јавља се и кашњење. Брзина промена сигнала је једнака
брзини звука у ваздуху, док је брзина преноса сигнала код електронских појачавача
блиска брзини светлости.

Хидраулични појачавачи

Хидраулични појачавачи су они појачавачи код којих се за пренос енергије користи

течност под притиском. Најједноставнији пример хидрауличног појачавача представља
сужење у цеви (сл.3.16). У овом случају на улаз се доводи хидраулична течност под
одређеним притиском, а на излазу се добија појачан притисак. Појачање притиска
зависи од тога колико је пресек друге цеви мањи од пресека прве цеви.

28 /29
 Aутоматски систем за напајање дизел мотора

Хидраулични појачавачи су у пракси добили широку примену због незнатне снаге која
се троши на управљање, високог коефицијента искоришћења извора енергије, као и
могућности добијања велике снаге на излазу појачавача.

Питања и задаци из Појачивачи

1. Шта је појачавач и која му је улога

2. Шта је сигнал.
3. Електромашински појачивачи.
4. Пнеуматски појачивачи
5. Хидраулички појачивачи
6. Механички појачивачи

29 /29