UNIVERZITET U BEOGRADU

BEOGRADSKA POSLOVNA SKOLA

SEMINARSKI RAD

INFORMACIONI SISTEMI

Mentor: prof.Dr Dragan Ćosic Jelena Kostić 3CV/0100/11

Beograd, decembar 2011.

|Informacioni sistemi 2

Sadržaj

 INFORMACIONI SISTEMI…………………………………………
1. Klasifikacija informacionih sistema……………………..
 KOMPONENTE INFORMACIONOG SISTEMA………………….
|Informacioni sistemi
INFORMACIONI SISTEMI
Organizacioni sistemi pa prema tome i
poslovni sistemi, jesu ciljno orjentisani
sistemi. Organizacija ostvaruje svoje
ciljeve transformacijom ulaza u izlaz. Ova
transformacija se realizuje u toku
funkcionisanja sistema. Kao ulazi u
organizacione sisteme, a takođe a takođe i
kao izlazi mogu da budu različite
komponente. One mogu biti materijalne,
energetske i informacione prirode (slika
1.11).
materija materija
energija S energija
informacije
informacije
Slika 1.11 Ulazno-izlazne komponente
organizacionih sistema
Tako, na primer, privredno preduzeće kao
ulaze iz okruženja dobija sredstva za rad i
predmete rada kao materijalne
komponente, a električnu energiju i
toplotnu energiju za grejanje i pogon
mašina i uređaja kao energetske
komponente. Pored toga preduzeće dobija
iz okruzenja informacije u obliku popisa,
uputstva i slicno, kao informacione
komponente kojima okruženje usmerava
način rada preduzeća. Slično i izlaz
preduzeća se sastoji iz materijalnih
(gotovi proizvodi) energetskih i velikoj meri budući da je računar vrlo
informacionih (periodični izvestaji koji se
dostavljaju nadležnim institucijama i
slično) komponenti. Ucešće pojedinih
vrsta komponenti varira od organizacije
3
do organizacije. Kod privrednih preduzeća
značajnije su po učešću materijalne i
energetske komponente, dok je kod
društvenih organizacija njihovo učešće
manje, kako po obimu tako i po značaju za
sistem.
Ako kod organizacionih sistema
zanemarimo materijalne i energetske
komponente ulaza-izlaza već uzmemo u
razmatranje informacioni ulaz i izlaz i
informacione procese koje realizuju
elementi organizacionog sistema
dobićemo realni informacioni sistem
posmatranog organizacionog sistema
(slika 1.12).
informacioni informacioni
S
ulaz izlaz
Slika 1.12 Prikaz informacionog sistema
Informacioni sistem je specijalizovan
sistem koji moze da se definiše na različite
načine. Jedna od definicija je:
Informacioni sistem je skup elemenata ili
komponenata za prikupljanje (intup),
obradu (process) i dostavljanje (output)
podataka i informacija na korišćenje. Iz
navedene definicije se vidi da
informacioni sistem ne mora obavezno da
sadrži računare. Činjenica je, međutim da
se funkcionisanje informacionih sistema
danas, zasniva na primeni računara, u
efikasno i jeftino sredstvo za dobijanje
informacija. Takođe je činjenica da su
danas i druge tehnologije koje se koriste u
informacionima sistemima
|Informacioni sistemi
(komunikaciona) bazirane na korišćenju
računara.
Klasifikacija informacionih
sistema
Imajući u vidu relativnost pojma sistema i
vrlo veliki broj karakteristika po kojima je
moguće izvršiti njihovu klasifikaciju,
danas se susrećemo sa vrlo različitim
klasifikacijama i podelama informacionih
sistema. Navešćemo samo one koje se
najčešće susreću u literaturi.
Prema tome da li imaju informacione
ulaze i izlaze, na:
a) Informirani – imaju samo
informacioni ulaz;
b) Iinformirajući – (sistem
informisanja) – imaju samo
informacioni izlaz;
c) Informacionis sistemi – imaju i
informacioni ulaz i izlaz.
U odnosu na odnos informacionog
ulaza i izlaza razlikujemo:
a) upravljane sisteme – podsistema i stepen standardizacije kod
informacioni ulaz veći od izlaza;
b) upravljačke sisteme – različito rešeni. Standardizacija i veze
informacioni izlaz veći od ulaza;
c) neutralne sisteme – informacioni
ulaz jednak informacionom
izlazu.
Upravljački informacioni sistemi
proizvode kao informacioni izlaz
informacije potrebne za upravljanje
sistemom. Stoga je kod njega
informacioni izlaz značajniji i veći od
ulaza. Nasuprot njima upravljani sistemi
su u principu izvršni sistemi koji na bazi
informacija koje dobijaju od upravljačkog
sistema, realizuju njegove zahteve i
informišu ga preko povratne veze o toku
realizacije. Sa tog aspekta u okviru
svakog organizacionog sistema može se
razlikovati upravljački i upravljani
sistem.
U odnosu na područje koje obuhvata
informacioni sistem može biti:
a) informacioni sisitem društva,
b) informacioni sistem republike,
4
c) informacioni sistem regije,
d) informacioni sistem grada,
e) informacioni sistem opštine.
Prema osnovnim funkcijama preduzeća
za čije potrebe se projektuju, razlikujemo:
a) informacioni sistem proizvodnje,
b) informacioni sistem nabavke,
c) iformacioni sistem prodaje,
d) informacioni sistem ličnih dohodaka,
e) finansijski informacioni sistem,
f) informacioni sistem osnovnih
sredstava,
g) informacioni sistem istraživanja i
razvoja itd.
U odnosu na način realizacije procesa
pripreme i obrade podataka informacioni
sistemi mogu biti:
a) centralizovani,
b) distribuirani.
Kod centralizovanih informacionih
sistema obuhvatanje i obrada podataka su
centralizovani na jednom mestu.
Kod distribuiranih sistema priprema i
obrada se realizuju na više mesta
(podsistema) u sistemu. Veze između
distribuiranih sistema mogu da budu
treba da kao minimum osiguraju efikasnu
razmenu podataka između lokalnih
centara obrade.
a) sistemi za automatsku obradu
podataka – automatizovan je proces
sakupljanja, obrade i stvaranje banki
podataka;
b) informacioni sistemi za predviđanje -
automatizovana je i obrada podataka
u smislu analize, predviđanja,
simulacije i dr.;
c) upravljački informacioni sistem –
automatizovan je i izbor mogućih
rešenja odnosno donošenje odluke i
d) potpuno automatizovan informacioni
sistem – automatizovana je akcija,
odnosno realizacija izabranog
rešenja.
 |Informacioni sistemi 5

Potpuno automatizovan informacioni

sistem nije moguć u organizacionim
sisteminma, moguć je kod tehničkih
sistema visokog stepena automatizacije i
u robotici.
I II III IV
Neautomatizovan

Sistem i Predviđanje i
Skupljanje Izbor Upravljačka
njegova analiza
obrada i mogućih akcija
okolina kao (simulacija)
sistem

stvaranje rešenja (realizacija)

izvor
banki (odluka)
informacija
podataka
Automatizovan

Sistem za automa- Čovek

tsku obradu
1. podataka
sistem

2. Informacioni sistem za predviđanje Čovek

UPRAVLJAČKI SIST
UPRAVLJANJE
ULAZ
Upravljački informaconi sistem
3.
INFORMACIJE POTREBNE ZA
Potpuno automatizovani informacioni sistem UPRAVLJENJE
4.
INFORMACIONI
SISTEM

Slika 1.13 Vrste informacionih PODACI O OKOLINI

sistema prema stepenu automatizacije OKOLINA

Informacioni sistemi koji obezbeđuju

Čovek
potrebne informacije za upravljanje i
zatvaraju kolo povratne veze u
sistemu upravljanja nazivanju se
Upravljački informacioni sistemi
(slika 1.14).

POREMEĆAJI
|Informacioni sistemi 6

Proizilazi da se u okviru funkcionisanja

informacionog sistema realizuju sledeći
osnovni procesi:
1. obuhvatanje i priprema podataka
željeno 2. prenos podataka do mesta obrade
stanje 3. memorisanje i obrada podataka
(ciljevi)
4. dostavljanje (diseminacija)
podataka korisnicima
5. korišćenje podataka
Prema tome u sastav informacionog
sistema ulaze sledeći elementi:
1. podaci
2. izvori podataka
3. sredstva za pripremu i
obuhvatanje podataka
4. komunikacione linije
(komunikacioni sistemi)
5. sredstva za memorisanje i obradu
podataka
Slika 1.14 Upravljački 6. informacioni jezici, metode i
informacioni sistem procedure
7. čovek
Osnovni cilj svakog informacionog
sistema jeste jeste da proizvodi i daje
KOMPONENTE informacije potrebne za upravljanje
INFORMACIONOG SISTEMA sistemom. Da bi se efikasno i racionalno
upravljalo upravljački organ mora u
Komponente informacionog sistema svakom trenutku da raspolaže podacima
su materijalne, energetske, socijalne i kako o okruženju , sa kojim vrši razmenu,
apstraktne prirode. Materijalne i tako i o osnovnim ciljevima i zadacima
socijalne komponente tj. Uređaji za sistema, stanju pojedinih njegovih
obradu podataka i čovek, komponenti i procesu koji se u njemu
organizovani s ciljem da realizuju realizuje.
zadatke obrade podataka, determinišu Tako, na primer, u preduzeću u svrhu
informativni sistem kao vrstu funkcije upravljanja potrebne su
organizacionih sistema čiji je cilj informacije, kako o potrebama i
proizvodnja informacija. Uvek kada zahtevima tržišta koje se odnose na vrste,
se nađu ljudi, sa ili bez mašina, količine i kvalitet proizvoda, tako i
povezani u grupe sa određenim informacije o resursima (sredstva za
zadacima, radi se o nekoj vrsti rad,predmeti rada,radnoj snazi, tehnologiji
organizacije, odnosno organizacijonog i slično) preduzeća. Izvori informacija su
sistema. kako elementi i procesi u sistemu i
Prema tome, može se reći da realni elementi i procesi iz okruženja koji na
informacioni sistem nekog neki način deluju na sistem.
organizacionog sistema čine podaci Podaci kao nosioci informacija o ulazima,
(ulazni, interni i izlazni) i svi elementi stanju u sistemu i izlazima (slika 1.15)
organizacionog sistema koji na neki čine bazu podataka informacionog
način učestvuju u obuhvatanju sistema.
(pripremanju), prenosu, obradi, U bazi podataka informacionog sistema se
memorisanju i korišćenju informacija. odslikavaju svi elementi, promene i
|Informacioni sistemi 7

procesi realnog sistema i dela Obuhvatanje i priprema izvornih

njegovog okruženja. Stoga ona na informacija zavisi od prirode izvora i od
neki način predstavlja model realnog raspoloživih sredstava. U zavisnosti od
sistema i njegovih veza sa
vrste tehničkih sredstava danas se najčešće
okruženjem. koriste sledeći organizacioni oblici
Termin “izvor“ informacije koristi se obuhvatanja i pripreme podataka:
kao opšti naziv za sve entitete u 1. Direktan način - podaci se sa
sistemu i njegovom okruženju za koji izvora pomoću odgovarajućih
se ima interes da se o njima formira tehničkih uređaja direktno
informaciona slika. Entitet je neka registruju i šalju linijama veza. To
suština nečega o čemu se skupljaju i su na primer, razne vrste merača
memorišu podaci. Kao entitet mogu koji se koriste kod automatskog
da se pojave realni objekti (ljudi, upravljanja tehnološkim
mašine, materijali, proizvodi), procesima.
događaji (izdata roba, proknjiževna 2. Posredan način – podaci se najpre
stavka, izvršena operacija), asocijacija ručno registruju na zato
(čovek-mašina, student-fakultet), određenma dokumenta, a potom
apstraktni koncept(količina, boja, na odgovarajući način pripremaju
starost) i slično. i šalju na dalju obradu. Sa
U organizacionim sistemima kao dokumenata podaci se na sledeće
tipični izvori, odnosno elementi načine mogu poslati na obradu:
javljaju se: organizaciona struktura, 1. direktnim čitanjem
tehnološki postupci, planovi pomoću odgovarajućih
proizvodnje, zaposleni personal, čitača dokumenata, što
sredstva za rad, predmeti rada, gotovi predstavlja
proizvodi, dobavljači, kupci najracionalnije rešenje;
proizvoda, procesi rada itd. 2. posrednim unošenjem;
podaci se najpre sa
dokumenata prebacuju na
ULAZ STANJE IZLAZ odgovarajuće nosače
SISTEMA podataka (magnetne
kasete i diskete i slično)
pomoću mašina za
PODACI O STANJU
pripremu podataka. Sa
ovih nosača preko
PODACI O BAZA PODACI O
odgovarajućih perifernih
ULAZU PODATAKA IZLAZU
uređaja podaci se
učitavaju i šalju za
obradu;
3. ručnim unošenjem preko
IZVEŠTAJI
odgovarajućih
interaktivnih terminala.

Slika1.15 Struktura podataka koji Obuhvatanje i priprema podataka

ulaze u bazu podataka predstavlja proces u informacionom
sistemu koji zahteva najviše ljudskog
angažovanja i vremena, pa izbor
najefikasnijih načina uveliko povećava
efikasnost i efektivnost čitavog
informacionog sistema.
|Informacioni sistemi
Komunikacioni sistem čine sve
linije veze i uređaji koji
omogućavaju prenos i razmenu
informacija između elemenata
sistema. On u sebe uključuje sve
linije veze počev od ručnog
prenosa podataka pa do
automatske transmisije preko
telekomunikacionih linija veze.
Komunikacioni sistem treba da
obezbedi pouzdan , tačan,
blagovremen i ekonomičan prenos
podataka između elemenata
sistema, kako bi dejstvo
elemenata sistema u pravcu
ostvarivanja zadataka i ciljeva
sistema, bilo uskraćeno i računara. Svaki tip računara ima svoj
sinhronizovano.
Sredstvo za obradu podataka
obuhvataju uređaje koji na neki
način učestvuju u operacijama
obrade podataka. Pod obradom
podataka u užem smislu se
podrazumeva transformacija
postojećih u nove podatke. U
širem smislu pod obradom se
podrazumeva bilo kakva
transformacija i sređivanje
podataka koja ima za cilj
dobijanje novih podataka ili
pripremanje i sređivanje
postojećih radi kasnije efikasnije
obrade. Tako se i operacije
sortiranja ili premeštanja i
memorisanja podataka
predstavljaju u širem smislu kao
operacije obrade podataka.
Prema odnosu učešća u obradi
čoveka i mašine obrada podataka
može biti:
a) ručna – realizuje je samo
čovek
b) mehanizovana – realizuje je
čovek uz pomoć mašine za
obradu podataka
c) automatska – realizuje je
mašina po unapred urađenom
programu.
Jezici informacionog sistema služe za
kodiranje i razmenu informacija kako
8
između elemenata sistema, tako i između
sistema i okruženja. Kao jezici
informacionog sistema najčešće se susreću
sledeće vrste jezika:
a) prirodni jezici,
b) mašinski jezici
c) programski jezici.
slo
va ili znaci njegove azbuke, reči ili
kodovi, sintaksa i semantika jezika.
Prirodni jezici služe za međusobno
komuniciranje ljudi. Još uvek se značajan
deo komuniciranja u okviru
informacionog sistema odvija u formi
prirodnog jezika.
Mašinski jezik je interni jezik digitalnih
specijalan mašinski jezik koji realizuje
upravljačka jedinica računara. Zbog toga
se program koji je napisan na mašinskom
jeziku jednog tipa računara ne može
izvršiti na nekom drugom tipu.
Programski ili algoritamski jezici se
koriste da se opišu algoritmi obrade po
kojima će računar rešavati zadatke obrade.
Naime, prirodni jezici još uvek zbog svoje
nepreciznosti i višeznačnosti, a mašinski
zbog svoje specijalnosti, nisu pogodni za
opis algoritama i racionalno programiranje
rada računara. Zbog toga su izmišljeni tzv.
viši programski jezici, koji su uglavnom
univerzalni jezici, pa algoritme obrade
opisane ovim jezicima mogu da izvršavaju
uglavnom svi tipovi računara uz izvesna
ograničenja. Ta ograničenja se odnose na
to da računari imaju odgovarajuće
prevodioce u okviru sistematskog
softvera, odgovarajuće kapacitete uređaja i
da se izvrše vrlo male izmene u
programima.
Iako se viši jezici za programiranje, koji
se najčešće koriste, odlikuju
univerzalnošću primene i priličnom
nezavisnošću od tipa mašine, ipak između
njih postoje razlike u pogledu njihove
pogodnosti za pojedine oblasti pripreme.
Za dobijanje efektivnih programa za
obradu podataka, jezik mora imati takve
osobine koje sadrže neophodne elemente
za rešavanje određene klase zadataka. Za
|Informacioni sistemi 9

sada ne postoji jedan jezik koji bi bio

jednako pogodan za rešavanje svih
mogućih problema, koji se pojavljuju
u realnom životu. Zbog toga postoji
mnoštvo raznih jezika programiranja
namenjenih za rešavanje različitih
vrsta zadataka.

Literatura

 Prof.dr.Dragan Ćosić, Miomir Todorović, Beograd 2010.godina