Menadzment deo 1

AT1.
3.Pregled i definicije osnovnih karakteristika kvaliteta
Karakteristike kvaliteta mogu biti:
1. Klasifikacione karakteristike: pripadnost nekoj klasifikacionoj grupi
2. Funkcionalne karakteristike: trazene osobine nekog proizvoda
3. Konstrukcije karakteristike: osnovna projektna koncepcija i konepcijsko resenje
4. Tehnoloske karakteristike
• tehnologija i efikasnost tehnologije izrade proizvoda
• tehnoloske konstrukcijske karakteristike
5. Ekonomske karakteristike: vreme izrade, troskovi izrade
6. Karakteristike pouzdanosti: trajnost, popravljivost
7. Karakteristike unifikacije i standardizacije: zamenljivost delova / sklopova
8. Ergonomske karakteristike: higijenske, antopoloske, fizioloske
9. Estetske karakteristike
10. Transportabilne karakteristike: u prostoru i vremenu
11. Karakteristike bezbednosti
12. Patentno pravne karakteristike
13. Vrlo vazne karakteristike kvaliteta: zavisi funckija, osobine i vek proizvoda
• proizvod neupotrebljiv
• konrolisu se 100% procedurom
• nisu zadovoljile kriterijume kvaliteta – odbacije se cela serija
14. Vazne karakteristike kvaliteta: osobine i trajnost proizvoda, ali njihovim prekoracenjem ne postaje
proizvod neupotrebljiv – opada mu kvalitet
• ispitivanje se vrsi statistickim metodama
15. Manje vazne karakteristike kvaliteta: prekoracenjem tolerancija se vrlo malo smanjuje kvalitet
proizvoda
16. Nevazne karakteristike kvaliteta: nemaju uticaja na kvalitet proizvoda

4. Paretov metod
Ovom metodom se utvrdjuju uzrocno poslednice veze izmedju faktora i karakteristike kvaliteta. Na
aspisi ne nanose: delovi, proizvodi, skart, operatori… a na ordinati suma gubitaka usled loseg kvaliteta, broj
otkaza. Gubici usled loseg kvaliteta se rasporedjuju po opadajucem poretku, a rezultati (faktori) se svrstavaju
u tri grupe A, B,C:
• Grupa A ima najvecu specificnu tezinu jer u nju ulaze faktori (uzroci loseg kvaliteta) koji cine
oko 75% svih gubitaka usled loseg kvaliteta
• Grupa B obuhvata faktore koji cine oko 20% svih gubitaka
• Grupa C sadrzi faktore ciji je udeo u ukupnim gubicima svega oko 5%
AT4.
1. Greske obrade usled toplotnih deformacija obradnog sistema. Generatori toplotne
energije.
Postoje tri izvora u kojima se generise i iz kojih se prenosi toplotna energija u obradni sistem. To su:
1. Proces rezanja (sira zona rezanja) koji generisu kolicinu toplote
𝑄1 = 𝑄1𝑝𝑑 + 𝑄1𝑡𝑔 + 𝑄1𝑡𝑙

gde su: Q1pd – kolicina toplote koja nastaje usled plasticne deforjmacije pri prevodjenju reznog sloja u
strugotinu, Q1tg – kolicina toplote nastala usled trenja u paru: strugotina – grudna povrsina reznog klina, Q1tl
– kolicina toplote nastala usled trenja u paru: povrsina rezanja – ledjna povrsina reznog klina

2. Kinematicki parovi masine

𝑛

𝑄2 = ∑ 𝑄2𝑖
𝑖=1

Q2i – kolicine toplote koje nastaju u elektromotoru, hidraulicnoj pumpi, zupcastim prenosnicima, spojnicama,
lezajevima, hidraulicnim cilindrima, klizacima i vodjicama, zavojnim parovima, tj. u kinematickim parovima
u kojima se javlja sile trenja.
3. Okruzenje obradnog sistema
𝑄3 = 𝑄3𝑔 𝑄3𝑠 𝑄3ℎ
gde su: Q3g – kolicina toplote koju prima obradni sistem iz raznovrsnih toplotnih generatora okoline obradnog
sistema, Q3s – kolicina toplote koja potice iz suncevog zracenja, vazduha i Q3h – kolicina toplote koja se unosi
SHP.
Ukupna kolicina toplote koju prima obradni sistem ( ili je generise) :
𝑄 = 𝑄1 + 𝑄2 + 𝑄3
Ova se toplota moze napisati, s obzirom na njenu dalju distribuciju:
𝑄 = 𝑄𝐼 +𝑄𝐼𝐼
gde je: QI – kolicina toplote koja ostaje u obradnom sistemu i distribuira se u pojedine elemente obradnog
sistema:
𝑄𝐼 = 𝑄𝐴 + 𝑄𝑀 + 𝑄𝑂 + 𝑄𝑃 + 𝑄𝑀𝑆
dok je QII – kolicina toplote koja se odvodi iz obradnog sistema strugotinom, sredstvom za hladjenje i
podmazivanje i zracenjem
𝑄𝐼𝐼 = 𝑄𝑂𝐾 = 𝑄𝑠𝑡 + 𝑄ℎ + 𝑄𝑧
Kao direktna posledica toplotnih dejstava, jeste pojava korespondentnih gresaka obrade, koje se mogu
izraziti opstom jednacinom:
∆𝜃 = ∆𝜃𝐴 + ∆𝑀 𝑂 𝑃 𝑀𝑆
𝜃 + ∆𝜃 + ∆𝜃 + ∆𝜃

3. Greske obrade usled toplotnih deformacija obratka

Toplotni izvor pri uzduznom strugranju ima oblik prstena, koji se krece u pravcu ose komada brzinom
pomocnog kretanja alata. Za odredjivanje toplotnih deformacija obratka koristi se priblizni postupak, koji se
zasniva na pretpostavci konstantnog temperaturnog polja u obratku. Toplotna deformacija Δx u pravcu
posmatrane dimenzije x iznosi:
𝑄
∆𝑥 = 𝑎𝑥𝜃𝑠 ; 𝜃𝑠 =
𝑐𝜌𝑉
c[kJ/kgK] – specificna toplota materijala obratka
ρ[kg/m3] – specificna gustina materijala obratka
V[dm3] – zapremina obratka

Ispitivanjem je ustanovljeno da se u toku rada struga najvise zagreva glavno vreteno sa svojim nosacem, pa
se usled toplotnih deformacija ovog elementa unosi odredjena velicina greske u ukupnu gresku obrade. Glavno
vreteno pored radijalnog pomera se i u aksijalnom pravcu, narucito ako je fiksiranje vretena izvedeno u
zadnjem lezistu.
∆𝐿 = 𝛼𝐿∆𝜃
L – duzina vretena izmedju lezista
∆θ – razlika temparatura izmedju vretena i nosaca vretena
α – koeficijent linearnog sirenja

4. Metodi kompenzacije toplotnih deformacija obradnog sistema

Kao primer, naveden je graficki prikaz procedure komprenzacije toplotnih deformacija alata
(strugarskog noza), pri cemu velicina Δx predstavlja pomeranje alata koje odgovara jednom impulsu
upravljackog programa koda NU obradnog sistema.

PROGRAM NU SISTEM NU

POLAZNI PROGRAM
UPRAVLJANJA
(bez kompenzacije)

TEHNOLOSKA
PROGRAM KOMPENZACIJE
BANKA
TOPLOTNE DEFORMACIJE
PODATAKA

NOVI PROGRAM
UPRAVLJANJA
(sa kompenzacije)

PROGRAM NU

NU OBRADNI SISTEM

5. Greska obrade usled habanja alata

Habanje alata spada u grupu najuticanijih faktora na nivo tacnosti obrade.
Velicina habanja alata zavisi od: vrste materijala obratka i alata, metoda obrade, konstrukcije i geometrije
alata, brzine rezanja (v), koraka (s), dubine rezanja (a), sredstva za hladjenje, vremena neprekidnog rezanja
(t). Karakter ovih uticaja na habanje alata utvrdjuje se eksperimentalnim putem na osnovu dobijenih krivih
habanja ili na osnovu regresionih zavisnosti.

𝐵𝑟 = 𝑄𝑎𝑞𝑙 𝑠 𝑞2 𝑣 𝑞3 𝑡 𝑞4
Habalnje alata Br moze se izraziti priblizno relacijom na osnovu spedificnog habanja Br0 ako se u toku druge
faze linearizuje proces habanja. Specificno habanje Br0 predstavlja gradijent parametara na putu L2 alata,
odnosno u toku vremena rezanja t2.
𝑑𝐵𝑟 𝐵𝑟2
𝐵𝑟0 = = 𝑡𝑔𝛼 =
𝑑𝐿2 𝐿2
Parametar habanja Br [mm] u toku druge faze :

𝐵𝑟 = 𝐵𝑟𝑝 + 𝐵𝑟𝑜 𝐿
L[mm] – put rezanja alata
Brp [mm] – odsecak na ordinati koji karakterise habanje alatau prvoj fazi
Pri uzduznoj obradi na strugu:
𝐷𝜋𝑙
𝐿= = 𝑣𝑡
𝑠
D[mm] – precnik obratka, l[mm] – duzina obratka
𝐷𝜋𝑙
𝐵𝑟 = 𝐵𝑟𝑝 + 𝐵𝑟𝑜 = 𝐵𝑟𝑝 + 𝐵𝑟𝑜 𝑣𝑡
𝑠
Vrednosti parametara habanja Br odgovara elementarna greska obrade Δh = Br pri glodanju, rendisanju ravnih
povrsina odnosno Δh = 2Br pri uzduznom struganju, kruznom brusenju i drugim operacijama obrade obrtnih
povrsina. Dopustena granicna vrednost parametra habanja iznosi Br ~ 0.4T0 T0 - tolerancija mere koja se
ostvaruje odnosnom operacijom.

Metodi kompezacije habanja alata Br odnosno gresaka obrade usled habanja alata Δh istovetni su metodima
kompezacije elasticnih i toplotnih deformacija obradnog sistema.

6. Greske obrade usled gresaka izrade obradnog sistema

Pojedine jedinice obradnog sistema (masina, pomocni pribor, merni pribor, alata) buduci da su i sami
bili objekti neke ranije proizvodnje, sadrze u sebi izvestan broj gresaka izrade Δi (i=1,n). Ove se greske po
odredjenom zakonu preslikavaju na izradak u toku njegove obrade.
Greske izrade masine, koje se javljaju kao posledica elementarnih gresaka izrade njenih elemenata, ispoljavaju
se u vidu manjih ili mecih odstupanja u medjusobnom polozaju (geometrijske greske) i relativnom kretanju
(kinematicke greske) pokretnih i nepokretnih delova masina.
U greske izrade alata spadaju prvenstveno greske mera kalibrisucih alata cije se dimenzije direktno
reprodukuju na obradak (burgije, prosirivaci, nozevi za izradu zljebova, nareznici), zatim greske oblika i
polozaja seciva profilisanih alata (profilisani nozevi, glodala, tocila) kod kojih se profil neposredno preslikava
na obradak u toku njegove obrade i greske izrade kombinovanih alata, kao sto su na primer alati za obradu
otvora koji u jednom hodu obavljaju nekoliko uzastopnih operacija.
Neka vrh noza pri spoljasnjoj uzduznoj obradi izvodi pravolinijsko kretanje po trajektoriji AB koja, zbog
gresaka Δy i Δz vodjica, odstupa od paralelnog polozaja sa osom Ox oko koje se obrce obradak. Jednacina
linije trajektorije vrha noza glasi:
𝛥𝑦 ∆𝑧
𝑦= + 𝑟𝑜 ; 𝑧= 𝑥
𝐿 𝐿
Tekuca tacka N (x,y,z) trajektorije AB, kao i sve druge njene tacke, izvodi kruzno kretanje u ravni normalnoj
na osu Ox prema jednacini
𝑦2 + 𝑧2 = 𝑟2
Jednacina jednogranog obrtnog hiperboloida:

2
∆𝑦 2 + ∆𝑧 2 2
2
∆𝑦
𝑧 +𝑦 − 𝑥 − 2 𝑟 𝑥 − 𝑟𝑜2 = 0
𝐿2 𝐿 𝑜
To istovremeno predstavlja jednacinu obradjenje spoljasnje povrsine obratka ciji se cilindicni oblik
𝑦 2 + 𝑧 2 = 𝑟𝑜2 deformisao u obrtni hiperboloid usled gresaka izrade Δy i Δz. Postavljanjem z = 0 u prethodnoj
jednacini dobija se jednacina izvodnice obradjene povrsine u horizontalnoj ravni Oxy.
∆𝑦 2 + ∆𝑧 2 2 ∆𝑦
𝑦2 − 𝑥 −2 𝑟 𝑥 − 𝑟𝑜2 = 0
𝐿2 𝐿 𝑜

Oblici izvodnice za 4 karakteristicna slucaja: a) Δy = 0,Δz = 0, b) Δy ≠ 0,Δz = 0, c) Δy = 0,Δz ≠ 0,

d) Δy ≠ 0,Δz ≠ 0.

Posto je poluprecnik obradjene povrsine u bilo kom radijalnom preseku definisan jednacinom prethodnom ili:

∆𝑦 ∆𝑧 2
𝑟 = √( 𝑥 + 𝑟𝑜 )2 + 2 𝑥 2
𝐿 𝐿
moze se odrediti greska obrade, odnosno prirastaj precnika obratka u zavisnosti od polaznih gresaka Δy i Δz iz
jednacine

∆𝑦 ∆𝑧 2
∆𝐷 = 2√( 𝑥 + 𝑟0 ) + 2 𝑥 2 − 𝐷0
𝐿 𝐿

Za x=L prirastaj je maksimalan i jednak:

∆𝐷 = 2√∆𝑦 2 + ∆𝑧 2 + 𝐷0 ∆𝑦 + 𝐷𝑜2 /4 − 𝐷𝑜
Prethodna jednacina predstavlja trazeni zakon reprodukovanja gresaka izrade na izradak u primeru. Iz ove
jednacine se vidi da je uticaj polazne greske Δy na gresku obrade znatno veci u odnosu na drugu gresku Δz. U
mnogim slucajevima uticaj ove poslednje greske je prakticno zanemarljiv

AT5.
3. Statisticke granice tolerancije
Posle odredjivanja parametara rasporeda 𝑥̅ 𝑖 𝜎, odredjuju se statisticke granice tolerancije ondosno
interval poverenja u kojem se nalaze svih P vrednosti varijable (vrednosti rasporeda date karakteristike
kvaliteta). Intervali poverenja defininisu sposobnost obradnog sistema: Ako je sisrina intervala poverenja
IP=Tp=g2 – g1 manja od sirine tolerancijskog polja T (Tp < T) tada se kaze da je obradni sistem sposoban. I u
slucaju kada su ova dva polja medjusobno pomerena, tj. kada postoje takve razlike u lokaciji polja da se jedan
deo polja Tp= IP nalazi izvan polja T, iako je to po velicini Tp<T, smata se da je dati obradni sistem sposoban,
jer se regulisanjem procesa dovodi polje Tp = IP u granice polja T.
Ukoliko je ipak Tp = IP >T, tada dati proces nije sposoban, pa se propisani kvalitet konformnosti (TP < T)
postize promenom datog procesa ili odredjenim intervencijama u dati proces za koje se smatra da mogu uciniti
postojeci proces sposobnim. Kod teorijske krive normalnog rasporeda interval varijacije slucajne velicine x
lezi u granicama ±∞

6. x-karte
Sustina i svrha ovih karata sastoji se u sledecem. Radi kontrole kvaliteta uzima se iz tehnoloskog
procesa ili operacija u odredjenim vremenskim intervalima po jedan primerak koji se, po redu uzimanja
numerise. Izmerene karakteristike kvaliteta xi svakog numerisanog pripremka se unose u x-kartu, pri cemu je
ordinata ove karte nosilac vrednosti karakteristike kvaliteta a apcisa – korespondentnog numerisanog
primerka. Svakom primerku odgovara jedna tacka.
Da bi se na osnovu ucrtanog skupa tacaka mogla izvrsiti kontrola kvaliteta potrebno je uneti u x-kartu izvesne
granicne linije unutar kojih se prakticno nalaze sve vrednosti karakteristike kvaliteta, kako bi operacija bila
okarakterisana kao tacna. Ako se numericke karakteristike kvaliteta pokoravaju zakonu normalnog rasporeda,
tada ce se sa verovatnocom od 99.73%, vrednosti karakteristika kvaliteta nalaziti u intervalu poverenja
𝐼𝑃 = 𝑋̅ ± 3𝜎0
To znaci da ce se izvan granica naci najmanje od tri iz 1000 primeraka, sto se u praksi statisticke kontrole
tolerise.
𝑛
𝑋̅ se procenjuje sa 𝑥̅ , a 𝜎0 sa 𝑠 = 𝜎√𝑛−1
Ukoliko velicine 𝑋̅ i 𝜎0 predstavljaju istovremeno i uslove specifikacije koje mora da zadovolji kvalitet
doticnog proizvoda, poklopice se granice tolerancije sa kontrolnim granicama, jer podrucje tolerancije mora
biti 𝑇 ≥ 6𝜎0
Nastupi li slucaj da je 𝑇 < 6𝜎0 , obrada radnih predmeta je netacna, pa se preduzimaju intervencije u dva
pravca:
1. Koriguje se ili menja postojeci proces kako bi odstupanja vrednosti karakteristike kvaliteta od
nominalnih vrednosti bila u granicama tolerancije i
2. Ispitati mogucnost povecanja podrucja tolerancije u dogovoru sa konstruktorom ukoliko je prva
intervencija neizvodljiva.