Ц2 18

APLIKACIJA ZA PRORAČUN MOGUĆNOSTI OPTEREĆENJA DALEKOVODA

Pavle LUĈIĆ1, Miloš STOJIĆ, Goran JAKUPOVIĆ,

Sovjetka KRSTONIJEVIĆ, Tamara JELIĆ
INSTITUT MIHAJLO PUPIN – IMP AUTOMATIKA

BEOGRAD

SRBIJA

Kratak sadržaj — Aplikacija za proraĉun mogućnosti opterećenja dalekovoda

(PMODV) omogućava sagledavanje mogućeg strujnog opterećivanja pojedinih
dalekovoda u sklopu planiranja upravljanja elektroenergetskim sistemom (EES), a u
cilju njihove efikasnije upotrebe. Osnovna funkcija programa je da raĉuna vrednosti i
trajanje mogućih opterećenja, za pretpostavljene uslove opterećivanja dalekovoda u
budućnosti, u odnosu na ograniĉenje temperature provodnika. Aplikacija se bazira na
termiĉkom modelu dalekovoda. Putem korisniĉkog interfejsa aplikacija pruža uvid u
realno temperaturno stanje dalekovoda i omogućava procenu preopterećenja za budući
vremenski interval od interesa. Ona automatski preuzima ulazne podatke za proraĉun iz
konfiguracionih datoteka, koje pre toga generiše iz Aplikativne baze podataka (ABP).
Rezultati su dostupni korisniku putem interfejsa, ali i trajnije, u izlaznoj datoteci, u
obliku izveštaja o izvršenom proraĉunu. Aplikacija nudi tri režima rada: proraĉun
maksimalne dozvoljene struje za zadati vremenski period, proraĉun dozvoljenog
vremena za zadatu struju i proraĉun temperature provodnika za zadati vremenski
period i zadatu struju. Planirana je integracija sa mrežnim aplikacijama. U studijskom
režimu u sprezi sa mrežnom aplikacijom za dispeĉerske tokove snaga (DPF) biće
omogućene „what-if― analize o mogućnosti iskorišćenja dalekovoda u režimima
preopterećenja, a koji se dobijaju na bazi pretpostavljenih budućih uklopnih stanja u
mreži i drugih parametara koji se zadaju u aplikaciji DPF. U ovom radu biće date
osnove korišćenog matematiĉkog modela, prikaz arhitekture sistema, aspekti softverske
implementacije i, na kraju, pravci daljeg razvoja.

Kljuĉne reĉi — opterećenje dalekovoda, dispeĉerski tokovi snaga, termiĉki model

dalekovoda

1
Pavle Lučić, Institut “Mihajlo Pupin”, Volgina 15, 11000 Beograd, e-mail: pavle.lucic@pupin.rs
1 UVOD

Aplikacija za proračun mogućnosti opterećenja dalekovoda razvijana je kao tehničko rešenje

(tip M85) u sklopu projekta Unapređenje aplikacija za proračun mogućnosti opterećenja
dalekovoda i transformatora i njihova integracija sa mrežnim aplikacijama u real-time i
studijskom režimu. Projekat je realizovan u okviru programa Tehnološki razvoj u oblasti
energetike, rudarstva, i energetske efikasnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog
razvoja Republike Srbije. Aplikacija omogućava sagledavanje mogućeg strujnog
opterećivanja pojedinih dalekovoda u sklopu planiranja upravljanja elektroenergetskim
sistemom, a u cilju njihove efikasnije upotrebe. Osnovna funkcija programa je da za
pretpostavljene uslove opterećivanja dalekovoda u budućnosti, računa vrednosti i trajanje
mogućih opterećenja, u odnosu na ograničenje temperature provodnika.
Aplikacija se bazira na termičkom modelu dalekovoda. Putem korisničkog interfejsa
aplikacija pruža uvid u realno temperaturno stanje dalekovoda i omogućava procenu
preopterećenja za budući vremenski interval od interesa. Ona automatski preuzima ulazne
podatke za proračun iz konfiguracionih datoteka, koje pre toga generiše iz Aplikativne baze
podataka (ABP). Deo ulaznih podataka, koji zavise od vrste proračuna, kao i zahtev za samim
proračunom, inicira sam korisnik preko grafičkog interfejsa. Rezultati su dostupni korisniku
putem interfejsa, ali i trajnije, u izlaznoj datoteci, u obliku izveštaja o izvršenom proračunu.
Aplikacija nudi tri režima rada:
1. Proračun maksimalne dozvoljene struje za zadati vremenski period,
2. Proračun dozvoljenog vremena za zadatu struju i
3. Proračun temperature provodnika za zadati vremenski period i zadatu struju.
U prvom režimu se za sve dalekovodske deonice istovremeno proračunava maksimalna
dozvoljena struja za definisani period. Ovaj period je jednak umnošku vremenske rezolucije i
broja uzoraka. Zatim se za svaki dalekovod proračunava maksimalna dozvoljena struja koja je
jednaka najmanjoj maksimalnoj dozvoljenoj struji meĎu deonicama koje pripadaju tom
dalekovodu.
Maksimalna dozvoljena struja proračunava se na osnovu maksimalne dozvoljene temperature
kritične deonice dalekovoda, tj. aplikacija prvo izračunava trenutnu temperaturu svih deonica
dalekovoda, a zatim, sa tako izračunatom temperaturom, proračunava maksimalno
dozvoljene struje za period u budućnosti uvažavajući faktore okoline sa meteorološkim
uslovima. U datoteci sa izveštajem se prikazuje maksimalna struja za svaki dalekovod i
pripadajuće dalekovodne deonice.
U drugom režimu proračunavaju se maksimalna vremena za zadate struje po deonicama
dalekovoda. To su vremena koja su potrebna da se dostigne maksimalna dozvoljena
temperatura, sa zadatom fiksnom strujom i vremenskim uslovima u budućnosti koji su zadati
sa odreĎenom vremenskom rezolucijom. Smatra se da se zadata struja ne menja tokom
vremena. Funkcija zahteva da postoje podaci okoline za dovoljno dugačak period u
budućnosti. Može se dogoditi da se i ne dostigne maksimalna dozvoljena temperatura za
zadatu struju u toku perioda u budućnosti za koje postoje podaci okoline. O tome izveštava
poseban indikator u izveštaju. Za svaku deonicu se prvo proračunava trenutna temperatura na
osnovu istorije. Potom se, u prvoj fazi, vrši proračun zagrevanja deonica na osnovu podataka
iz budućnosti. Proračunava se temperatura u vremenskim koracima u kojima su dati podaci o
okolini u budućnosti. Zatim se gleda u kom koraku je došlo do prekoračenja. Na osnovu broja
koraka do prekoračenja i vremenske rezolucije se može izračunati vreme prekoračenja. Na
osnovu broja koraka do prekoračenja i vremenske rezolucije podataka u budućnosti
proračunava vreme koje dovodi do prekoračenja. Kako je vremenska rezolucija sa podacima u
budućnosti može biti prilično gruba, tipično 15min, uvedena je još jedna faza proračuna sa
korisnički podesivom finijom vremenskom rezolucijom,. Poslednji vremenski interval iz
prethodnog ciklusa u kome je došlo do prekoračenja se deli na sitnije korake i ponovo se vrši
temperaturni proračun tako što je početna temperatura deonice jednaka temperaturi na
početku tog vremenskog intervala u kome dolazi do prekoračenja u prvoj fazi. Kada se
izračunaju dozvoljena vremena za sve deonice, dozvoljeno vreme svakog dalekovoda se
odreĎuje kao najmanje dozvoljeno vreme izmeĎu pripadajućih deonica. Ono je dato u
sekundama.
U trećem režimu program proračunava temperaturu po deonicama za zadate vremenske
uslove u budućnosti. Proračun se vrši za period za koji su dati podaci o okolini u budućnosti.
Struja je zadata i fiksna tokom proračuna. Početne temperature deonica se izračunavaju na
osnovu podataka o prošlosti okoline i na osnovu struja koje su bile u prošlosti. Po završetku
proračuna za sve deonice se pronalazi temperatura dalekovoda kao najviša temperatura
izmeĎu pripadajućih deonica.
Ovo rešenje delom se oslanja i na iskustva stečena na našem ranijem razvoju sličnih aplikacija
za proračun mogućnosti opterećenja dalekovoda i transformatora opisanih u [1-3].

2 MODEL

Izabrani model [4, 5] zasniva se na diferencijalnoj jednačini (1) koja opisuje zagrevanje
provodnika:

(1)

Brzina porasta prosečne temperature provodnika ( ⁄ ) zavisi od mase provodnika ( ),

termičkog kapaciteta provodnika ( ) i od snage kojom se provodnik greje, odnosno, hladi. U
jednačini figurira pet promenljivih sa desne strane izraza [1, 2]:
 zagrevanje usled Džulovih gubitaka zbog prolaska struje kroz provodnik ( ),
 zagrevanje usled sunčevog zračenja ( ),
 zagrevanje usled magnetnih gubitaka u provodniku ( ), koje ćemo zanemariti,
 hlaĎenje provodnika zračenjem u okolinu ( ) i
 hlaĎenje provodnika konvekcijom ( ).
Termički kapacitet provodnika linearno zavisi od porasta temperature i otpornost provodnika,
takoĎe, zavisi linearno. Zagrevanje usled sunčevog zračenja zavisi od jačine sunčevog
zračenja. HlaĎenje zračenjem uslovljeno je i opisano Štefan-Bolcmanovim zakonom.
Najzahtevniji deo modela je izračunavanje odvoĎenja toplote konvekcijom koje se zasniva na
odreĎivanju Nuseltovog broja [1]:

(2)

U jednačini (2) predstavlja termičku provodnost vazduha, temperaturu površine

provodnika, temperaturu okoline i Nuseltov broj. Problem odreĎivanja Nuseltovog
broja je njegova izrazita zavisnost od brzine vetra i, uopšte, ekstremno nelinearna zavisnost
od ulaznih parametara [1]. Izabrani metod odreĎivanja Nuseltovog broja zasniva se na
njegovom izračunavanju na tri različita načina, i odabiru najveće izračunate vrednosti [1].
Izabrani model [4, 5], zasnovan na diferencijalnoj jednačini (1), odreĎenoj ravnotežom
izmeĎu gubitaka i dobitaka toplote, veoma je komplikovan i potvrĎen je u praksi [3]. Brzina
porasta temperature provodnika je funkcija struje opterećenja voda, električne karakteristike
provodnika i meteoroloških uslova. Numeričkom integracijom funkcije ulaznih parametara u
datom trenutku, izračunava se temperatura provodnika za sledeći vremenski trenutak.
Proračun se vrši za svaku deonicu dalekovoda. Deonice dalekovoda mogu imati različite
karakteristike i mogu biti izložene različitim meteorološkim uslovima. Na osnovu rezultata
proračuna po svim deonicama bira se kritična deonica dalekovoda [3].

3 ULAZNI PARAMETRI MODELA

Dalekovod se sastoji od više deonica sa karakteristikama:

 Tip faznog provodnika,

 Koeficijent emisije toplote provodnika zračenjem ,
 Koeficijent apsorpcije toplote sunčevog zračenja ,
 Projektovana računska temperatura provodnika, [ ],
 Dozvoljena temperatura provodnika u pogonu, [ ],
 Trajno dozvoljena temperatura provodnika [ ].

Svaka deonica dalekovoda karakretiše tip provodnika za koji se definišu se sledeći ulazni
podaci:

 Vrsta provodnika (homogen ili kombinovan),

 Prečnik d [mm],
 Podužna otpornost za jednosmernu struju na +20 r [ ],
 Koeficijent skin-efekta k,
 Temperaturni koeficijent promene otpornosti [1/ ],
 Ukupan poprečni presek S [ ],
 Ukupan broj žica u provodnom delu n,
 Poprečni presek provodnog dela Spr [ ],
 Podužna masa provodnog dela mpr [kg/m],
 Specifična toplota materijala provodnog dela cpr [J/(kg )],
 Poprečni presek nosećeg dela Snd [ ],
 Podužna masa nosećeg dela mnd [kg/m],
 Specifična toplota materijala nosećeg dela cnd [J/(kg )].

Podaci o uslovima okoline, tj. meteorološki uslovi, smatraju se homogenim duž cele deonice
dalekovoda, i oni su:

 Temperatura ambijenta [ ,
 Intenzitet sunčevog zračenja Is [W/ ],
 Brzina vetra v [m/s],
 Napadni ugao vetra u odnosu na osu provodnika .

4 SOFTVERSKA ARHITEKTURA SISTEMA

Baza podataka je relaciona i realizovna u MariaDB sistemu za upravljanje podacima.

Računsko jezgro aplikacije realizovano je u C++ objektno orijentisanom programskom jeziku.
Aplikacija sa grafičkim korisničkim interfejsima realizovana je u Java objektno orijentisanom
programskom jeziku. U prikazanom rešenju operativni sistem servera baze podatka je Oracle
Linux, a operativni sistem grafičkog okruženja i računskog jezgra je Microsoft Windows.
Celokupno rešenje je multiplatformsko i omogućava rad i aplikacije i baze podataka i na
različitim Linuks distribucijama i na različitim verzijama Microsoft Windows-a.
5 BAZA PODATAKA

Kao osnovna baza podatka koristi se Aplikativna baza podatka. Aplikativna baza podataka je
relaciona baza podataka i iz nje se dobija aktuelni model elektroenergetskog sistema (EES).
ABP predstavlja centralni repozitorijum podataka o elementima EES (generatori, dalekovodi,
transformatori, potrošači), kao i svih neophodnih podataka za odreĎivanje statičke topologije
mreže (povezanost elemenata, struktura sabirnica, opis sabirničkih polja, rasklopnih
aparata...). Statička povezanost elemenata EES je opisana povezanošću njihovih terminala sa
topološkim čvorovima [6].
Aplikativna baza podataka nadgraĎena je tabelama i relacijama, neophodnim za realizaciju
proračuna opterećenja dalekovoda (slika 1).

Slika 1: Dijagram hijerarhije tabela modela dalekovodskih deonica

Tabele vodovi, lista_cvorova, trafostanice, vodovi_letnji_zimski_limiti i naponski_nivoi

sadrže parametre aktuelnog modela za odabrane dalekovode. Dodatne tabele su provodnici i
deonice u koje se smeštaju nedostajući ulazni podaci za proračun. Tabela provodnici sadrži
kolone koje odgovaraju potrebnim ulaznim podacima koji opisuju svaki tip faznog
provodnika dalekodovodske deonice (tabela 1):

Naziv kolone tabele Odgovarajući računski ulazni parametar modela

sifra_tipa_provodnika
vrsta_provodnika Vrsta provodnika (homogen ili kombinovan)
precnik Prečnik d [mm]
poduzna_otpornost Podužna otpornost za jednosmernu struju na +20°C r [Ω/m]
koef_skin_efekta Koeficijent skin-efekta k
koef_temp_otpornosti_alfa Temperaturni koeficijent promene otpornosti αr [1/°C]
ukupan_popr_presek Ukupan poprečni presek S [mm^2]
broj_zica Ukupan broj žica u provodnom delu
popr_presek_provodni Poprečni presek provodnog dela Spr [mm^2]
poduzna_masa_provodna Podužna masa provodnog dela mpr [kg/m]
spec_toplota_provodna Specifična toplota materijala provodnog dela cpr [J/(kg°C)]
popr_presek_noseci Poprečni presek nosećeg dela Snd [mm^2]
poduzna_masa_noseca Podužna masa nosećeg dela mnd [kg/m]
 spec_toplota_noseca Specifična toplota materijala nosećeg dela cnd [J/(kg°C)]
Tabela 1: Opis kolona tabele provodnici

Tabela deonice sadrži kolone koje odgovaraju potrebnim ulaznim podacima koji opisuju
svaku dalekodovodsku deonicu zadatog dalekovoda(tabela 2):

Naziv kolone tabele Odgovarajući računski ulazni parametar modela

redni_broj_deonice
sifra_deonice
id_provodnika Tip faznog provodnika
koef_epsilon Koeficijent emisije toplote provodnika zračenjem ε
koef_apsorpcija_alfa Koeficijent apsorpcije toplote sunčevog zračenja αs
teta_pr Projektovana računska temperatura provodnika pr [°C]
teta_pp Dozvoljena temperatura provodnika u pogonu pp [°C]
teta_td Trajno dozvoljena temperatura provodnika td [°C]
nominalna_trajna_struja Nominalna trajna struja Imax [A]
Tabela 2: Opis kolona tabele deonice

Nominalna trajna struja povlači se iz tabele vodovi_letnji_zimski_limiti. Tabele

PMODVampacity, PMODVweather i PMODVweatherforecast sadrže, respektivno, istorijske
podatke opterećenja dalekovodskih deonica, istorijske podatke ostvarenja meteoroloških
promenljivih i podatke o prognoziranim vrednostima meteoroloških promenljivih.

6 KORISNIĈKI INTERFEJSI I OSNOVNE AKCIJE KORIŠĆENJA APLIKACIJE

Osnovni padajući meniji korisničkog interfejsa aplikacije (slika 2) su Glavni meni,

Dalekovodi i Proračun. Njihovi podmeniji služe za osnovne akcije aplikacije meĎu kojima su
najvažnije:
1. Povezivanje na bazu podataka i pamćenje parametara konekcije,
2. Spisak dalekovoda dostupnih za proračune,
3. Pokretanje proračuna u tri različita režima za zadate parametre.

Slika 2: Osnovni padajući meniji korisničkog interfejsa

Osnovni ekran korisničkog interfejsa (slika 3) aplikacije prikazuje:

1. Izabrani dalekovod,
2. Dalekovodne deonice za izabrani dalekovod,
3. Tipove provodnika za pripadajuće dalekovodne deonice,
 4. Podatke za povezivanje sa bazom podataka i
5. Parametre neophodne za pokretanje procesa proračuna.

Slika 3: Osnovni ekran korisničkog interfejsa

Za zadate parametre i izabrani dalekovod moguće je pokrenuti akciju proračuna. Izlazni

podaci rezultata proračuna (slika 4) sadržani su u datoteci IzvestajPMODV.xml koja ima
sledeću strukturu:

Slika 4: Struktura datoteke IzvestajPMODV.xml

Na zadatom primeru, sa zadatim ulaznim podacima, za proračun maksimalne dozvoljene
struje (režim 1.) izračunata je maksimalna dozvoljena struja i rezultati proračuna ištampani su
u XML datoteku i prikazani na ekranu. Na slikama 5 i 6 prikazan je sadržaj XML datoteke u
slučaju proračuna maksimalnog vremena za zadatu struju (režim 2.) i u slučaju proračuna
temperature za zadate druge parametre (režim 3.).

Slika 5: Prikaz štampe rezultata proračuna maksimalnog vremena za zadatu struju (režim 2.)

Slika 6: Prikaz štampe rezultata proračuna temperature za zadate druge parametre (režim 3.)

Na grafičkom prikazu (slika 7) dat je grafik promene temperature provodnika koji je dobijen
kao rezultat proračuna:

Slika 7: Grafički prikaz promene temperature provodnika

Budući da je računsko jezgro zasebna C++ aplikacija, ona ima zaseban kontrolni ispis o
procesu proračuna u datoteku output.txt (slika 8):
 Slika 8: Kontrolni ispis procesa proračuna računskog jezgra

7 ULAZNE I IZLAZNE DATOTEKE

Za rad programa PMODV su potrebne sledeće vrste podataka:

1. Podaci vezani za način izvršavanja programa: parametri izvršavanja i razne konstante,
2. Podaci o fizičkim karakteristikama dalekovoda, tj. njihovih deonica i
3. Podaci o uslovima okoline za svaku deonicu i to za period pre i posle trenutka u kome
se vrši proračun.
Podaci o načinu izvršavanja programa (slika 9) generišu se na osnovu podataka koji se unose
preko korisničkog interfejsa i sadržani su u datoteci nacin_izvrsavanja_pmodv.xml koja ima
sledeću strukturu:

Slika 9: Struktura datoteke nacin_izvrsavanja_pmodv.xml

Podaci o fizičkim karakteristikama dalekovoda (slika 10), tj. njihovih deonica sadržani su u
datoteci dalekovodne_deonice.xml koja ima sledeću strukturu:
 Slika 10: Struktura datoteke dalekovodne_deonice.xml

Ova datoteka kreira se za izabrane početne parametre i popunjava iz tabela deonice i

provodnici.
Potrebni istorijski podaci (slika 11) o uslovima okoline do trenutka u kome se vrši proračun
za svaku dalekovodnu deonicu sadržani su u datoteci proslost_okoline.xml koja ima sledeću
strukturu:

Slika 11: Struktura datoteke proslost_okoline.xml

Ova datoteka kreira se za izabrane početne parametre i popunjava iz tabela PMODVampacity

i PMODVweather.
Potrebni prognozirani podaci (slika 12) o uslovima okoline od trenutka u kome se vrši
proračun za svaku dalekovodnu deonicu sadržani su u datoteci buducnost_okoline.xml koja
ima sledeću strukturu:

Slika 12: Struktura datoteke buducnost_okoline.xml

Ova datoteka kreira se za izabrane početne parametre i popunjava iz tabele

PMODVweatherforecast.

8 ZAKLJUĈAK

U ovom radu opisana je funkcionalnost i način implementacije prototipa aplikacije za

proračun mogućnosti opterećenja dalekovoda razvijene kao tehničko rešenje u sklopu projekta
Unapređenje aplikacija za proračun mogućnosti opterećenja dalekovoda i transformatora i
njihova integracija sa mrežnim aplikacijama u real-time i studijskom režimu Ministarstva
prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Razvijeni prototip opisanog
tehničkog rešenja uspešno je demonstriran u AD Elektromreža Srbije (EMS). Aplikacija je
testirana u studijskom režimu rada.
Korišćenjem ove i sličnih aplikacija potencijalno mogu se ostvariti značajne uštede putem
potpunijeg, efikasnijeg, iskorišćenja energetske opreme i bezbednijeg snabdevanja
električnom energijom. Dinamičko opterećenje dalekovoda, u zavisnosti od meteoroloških
uslova kao najbitnijeg činioca, može značajno povećati kapacitet pojedinih, ključnih,
dalekovoda prenosne mreže. Značaj ovog aspekta upravljanja elektroenergetskih sistema raste
sa uvoĎenjem, i sve većom zastupljenošću, Smart Grid prenosnih sistema.
U narednom periodu planiran je dalji razvoj aplikacije u skladu sa predlozima i primedbama
potencijalnih korisnika finalnog rešenja. TakoĎe, radi se na integraciji ove aplikacije sa
mrežnom aplikacijom za dispečerske tokove snaga (DPF) što će omogućiti koordinisane
„what-if“ analize o mogućnosti iskorišćenja dalekovoda. U paraleli započet je razvoj
ekvivalentne aplikacije za proračun mogućnosti opterećenja transformatora.
9 LITERATURA

[1] T. Sajdl, G. Jakupović, N. Čukalevski, S. Krstonijević, S. Cvetićanin, M Pavlović, Z.

Nedeljković „Aplikacije za proračun mogućnosti opterećenja transformatora i
dalekovoda”, 26. savetovanje JUKO CIGRE, Teslić, BiH 2003.
[2] Tomislav Sajdl, Goran Jakupović, Ninel Čukalevski, Sovjetka Krstonijević, Suzana
Cvetićanin, Nada Damjanović, „Aplikacije za pomoć u odlučivanju pri eksploataciji
transformatora i dalekovoda EES”, XLVII Konferencija ETRAN, Herceg Novi-Igalo,
2003.
[3] Sovjetka Krstonijević, Ninel Čukalevski, Goran Jakupović, Suzana Cvetićanin,
„Dynamic Rating of Overhead Lines for Real-Time Network Control and Market
Support“, DEMSEE 2013, 8th International Conference on Deregulated Electricity
Market Issues in South-Eastern Europe, Cavtat, Croatia, 2013.
[4] „The Thermal Behaviour of Overhead Conductors, Section 1 and 2: Mathematical
Model for Evaluation of Conductor Temperature in the Steady State and the
Application Thereof“ (ELECTRA No. 144, October 1992.)
[5] „The Thermal Behaviour of Overhead Conductors, Section 3: Mathematical Model for
Evaluation of Conductor Temperature in the Unsteady State“ (ELECTRA No. 174,
October 1997.)
[6] Goran Jakupović, Tanja Stojanović, Miloš Stojić, Tatjana Vračarić, Aleksandar
Mihajlov, Ninel Čukalevski, Nina Radnović, „Razvoj nove integrisane verzije
SCADA/EMS/DMS programskih paketa“, III SAVJETOVANJE CG KO CIGRE,
Hotel Maestral, Pržno, Crna Gora, 13. - 16.05.2013.

APPLICATION FOR DYNAMIC LINE RATING CALUCLATION

Pavle LUĈIĆ, Miloš STOJIĆ, Goran JAKUPOVIĆ,

Sovjetka KRSTONIJEVIĆ, Tamara JELIĆ
MIHAJLO PUPIN INSTITUTE – IMP AUTOMATION AND CONTROL SYSTEMS

BELGRADE

SERBIA

Abstract — The application for Dynamic Line Rating (DLR) enables the assessment of
the possible current load of individual transmission lines as part of the planning of
Power System Operation and Control, with the aim of its more efficient use. The basic
function of the program is to calculate the values and duration of possible loads, for the
assumed conditions of loading the transmission line in the future, in relation to the
temperature limitation of the conductor. The application is based on the thermal model
of transmission lines. Through the user interface, the application provides an insight
into the real temperature state of the transmission line and enables the estimation of
overload for the future time interval of interest. It automatically takes the input data for
the calculation from the configuration files, which it previously generates from the
Application Database. The results are available to the user through the interface, but
also more permanently, in the output files, in the form of a report on the performed
calculation. The application offers three operating modes: calculation of the maximum
allowed current for a given time period, calculation of the allowed time for a given
current and calculation of the conductor temperature for a given time period and a
given current. Integration with Network Applications is planned. In the study mode, in
conjunction with the network application for Dispatcher Power Flow (DPF) calculation,
"what-if" analysis will be enabled on the possibility of using transmission lines in
overload modes, which are obtained on the basis of assumed future switching states in
the network and other parameters that are set in to the DPF application. This paper will
provide the basics of the mathematical model used, a presentation of the system
architecture, aspects of the software implementation (The application was implemented
on Linux and Windows platforms using OOP and C++ for the numerical kernel of the
application. User interfaces were implemented using the Java programming language)
and, finally, directions of further development.

Key words — Dynamic Line Rating, Dispatcher Power Flow, Transmission Line
Thermal Model
APLIKACIJA ZA PRORAČUN MOGUĆNOSTI OPTEREĆENJA DALEKOVODA

APPLICATION FOR DYNAMIC LINE RATING CALUCLATION

Pavle LUĈIĆ, Miloš STOJIĆ, Goran JAKUPOVIĆ,

Sovjetka KRSTONIJEVIĆ, Tamara JELIĆ
INSTITUT MIHAJLO PUPIN – IMP AUTOMATIKA

BEOGRAD

SRBIJA

Kratak sadržaj — Aplikacija za proraĉun mogućnosti opterećenja dalekovoda

(PMODV) omogućava sagledavanje mogućeg strujnog opterećivanja pojedinih
dalekovoda u sklopu planiranja upravljanja elektroenergetskim sistemom (EES), a u
cilju njihove efikasnije upotrebe. Osnovna funkcija programa je da raĉuna vrednosti i
trajanje mogućih opterećenja, za pretpostavljene uslove opterećivanja dalekovoda u
budućnosti, u odnosu na ograniĉenje temperature provodnika. Aplikacija se bazira na
termiĉkom modelu dalekovoda. Putem korisniĉkog interfejsa aplikacija pruža uvid u
realno temperaturno stanje dalekovoda i omogućava procenu preopterećenja za budući
vremenski interval od interesa. Ona automatski preuzima ulazne podatke za proraĉun iz
konfiguracionih datoteka, koje pre toga generiše iz Aplikativne baze podataka (ABP).
Rezultati su dostupni korisniku putem interfejsa, ali i trajnije, u izlaznoj datoteci, u
obliku izveštaja o izvršenom proraĉunu. Aplikacija nudi tri režima rada: proraĉun
maksimalne dozvoljene struje za zadati vremenski period, proraĉun dozvoljenog
vremena za zadatu struju i proraĉun temperature provodnika za zadati vremenski
period i zadatu struju. Planirana je integracija sa mrežnim aplikacijama. U studijskom
režimu u sprezi sa mrežnom aplikacijom za dispeĉerske tokove snaga (DPF) biće
omogućene „what-if― analize o mogućnosti iskorišćenja dalekovoda u režimima
preopterećenja, a koji se dobijaju na bazi pretpostavljenih budućih uklopnih stanja u
mreži i drugih parametara koji se zadaju u aplikaciji DPF. U ovom radu biće date
osnove korišćenog matematiĉkog modela, prikaz arhitekture sistema, aspekti softverske
implementacije (Aplikacija je implementirana na Linux i Windows platformi
korišćenjem OOP i C++ za numeriĉki kernel aplikacija. Korisniĉki interfejsi su
realizovani korišćenjem programskog jezika Java) i, na kraju, pravci daljeg razvoja.

Kljuĉne reĉi — opterećenje dalekovoda, dispeĉerski tokovi snaga, termiĉki model

dalekovoda