PRAVILNIK

Na osnovu lana 79. stav 3.
Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Slubeni glasnik RS,

br. 72/09 i 52/11),
Ministar prosvete, nauke i tehnolokog razvoja donosi
PRAVILNIK
O IZMENAMA PRAVILNIKA O NASTAVNOM
PLANU I PROGRAMU ZA STICANjE OBRAZOVANjA U TROGODINjEM I
ETVOROGODINjEM
TRAJANjU U STRUNOJ KOLI ZA PODRUJE
RADA ELEKTROTEHNIKA
lan 1.
U Pravilniku o nastavnom planu i programu za sticanje obrazovanja u trogodinjem i etvorogodinjem
trajanju u strunoj koli za podruje rada elektrotehnika (Prosvetni glasnik, br. 4/93, 1/94, 1/95, 7/95,
7/96, 3/01, 8/02, 3/03, 1/05, 7/05, 2/07, 4/07, 10/07,7/09, 5/11 i 7/12), deo: NASTAVNI PLANOVI I
PROGRAMI ZA PODRUJE RADA ELEKTROTEHNIKA, poglavlje: NASTAVNI PLANOVI,
odeljak: I. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI, podruje rada: ELEKTROTEHNIKA, pododeljak:
B. STRUNI PREDMETI, II. OSTALI OBAVEZNI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA,
III. FAKULTATIVNI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA i OSTVARIVANjE
NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA, nastavni planovi za obrazovne profile u trogodinjem
obrazovanju: ELEKTROINSTALATER, ELEKTROMONTER MREA I POSTROJENjA,
ELEKTROMEHANIAR ZA MAINE I OPREMU, IZRAIVA KABLOVA I PRIKLJUAKA,
MONTER TELEKOMUNIKACIONIH MREA i ELEKTROMEHANIAR ZA TERMIKE I
RASHLADNE UREAJE, zamenjuju se novim nastavnim planovima, koji su odtampani uz ovaj
pravilnik i ine njegov sastavni deo.
Tekst u pododeljku: 2. Podela odeljenja na grupe, zamenjuje se novim tekstom, koji je odtampan uz
ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.
Poglavlje NASTAVNI PLANOVI, odeljak: I. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI, podruje rada:
ELEKTROTEHNIKA, pododeljak: B. STRUNI PREDMETI, II. OSTALI OBAVEZNI OBLICI
OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA, III. FAKULTATIVNI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG
RADA i OSTVARIVANjE NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA, nastavni planovi za obrazovne
profile u etvorogodinjem obrazovanju: ELEKTROTEHNIAR ENERGETIKE,
ELEKTROTEHNIAR ELEKTROMOTORNIH POGONA, ELEKTROTEHNIAR ZA
TERMIKE I RASHLADNE UREAJE, ELEKTROTEHNIAR RADIO I VIDEO TEHNIKE,
ELEKTROTEHNIAR ELEKTRONIKE, ELEKTROTEHNIAR SS POSTROJENjA,
ELEKTROTEHNIAR AUTOMATIKE, ELEKTROTEHNIAR RAUNARA,
ELEKTROTEHNIAR TELEKOMUNIKACIJA, i ELEKTROTEHNIAR PROCESNOG
UPRAVLJANjA, zamenjuju se novim nastavnim planovima, koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ine
njegov sastavni deo.
Tekst u pododeljku: 2. Podela odeljenja na grupe, zamenjuje se novim tekstom, koji je odtampan uz
ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.
lan 2.
U poglavlju: NASTAVNI PROGRAMI, I. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI, odeljak: B.
STRUNI PREDMETI:
1) pododeljak: B-1. STRUNI PREDMETI ZAJEDNIKI ZA SVE ILI GRUPU OBRAZOVNIH
PROFILA TROGODINjEG I ETVOROGODINjEG OBRAZOVANjA, nastavni programi
predmeta, zamenjuju se novim nastavnim programima predmeta, koji su odtampani uz ovaj pravilnik i
ine njegov sastavni deo;
2) pododeljak: B-2. STRUNI PREDMETI ZA POJEDINANE OBRAZOVNE PROFILE, nastavni
programi predmeta, zamenjuju se novim nastavnim programima predmeta, koji su odtampani uz ovaj
pravilnik i ine njegov sastavni deo.
lan 3.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Prosvetnom glasniku, a
primenjivae se od kolske 2013/2014. godine.
Broj 110-00-175/2012-03
U Beogradu, 19. marta 2013. godine
Ministar
prof. dr arko Obradovi, s.r.
NASTAVNI PLANOVI I PROGRAMI
ZA PODRUJE RADA ELEKTROTEHNIKA
OBRAZOVNI PROFILI
A) ZA TROGODINjE OBRAZOVANjE
1. Elektroinstalater (zanimanje: elektroinstalater)
2. Elektromonter mrea i postrojenja (zanimanja: elektromonter energetskih maina i ureaja)
3. Elektromehaniar za maine i opremu (zanimanja: izraiva elektrinih maina i opreme, izraiva
elektrinih mernih instrumenata i sklopova, izraiva akumulatora i baterija)
4. Izraiva kablova i prikljuaka (zanimanja: rukovalac postrojenjima izrade kablova i provodnika)
5.* Monter telekomunikacionih mrea (zanimanja: telekomunikacijski monter vodova)
6. Elektromehaniar za termike i rashladne ureaje (zanimanje elektromehaniarski operater proizvodnje
elektrotermikih i rashladnih ureaja u domainstvu; elektromehaniarski operater odravanja
elektrotermikih i rashladnih ureaja u domainstvu; izraiva elektrotermikih i rashladnih delova
ureaja).
B) ZA ETVOROGODINjE OBRAZOVANjE
1. Elektrotehniar energetike (zanimanja: elektromonterski operater instalacija i opreme, elektromonterski
operater instalacija i opreme, elektroenergetski elezniki operater eksploatacije i odravanje,
elektromehaniarski operater odravanja elektrine opreme eleznike vue i vozila)
2. Elektrotehniar elektromotornih pogona (zanimanja: elektromehaniarski operater odravanja
elektrine opreme proizvodnih maina, elektromehaniarski operater proizvodnje elektrinih mernih
instrumenata i sklopova, eletromehaniarski operater odravanja elektrinih mernih instrumenata i
sklopova, elektromehaniarski operater odravanja elektrine opreme liftova i pokretnih stepenica,
elektromehaniarski operater odranja elektrine opreme iara)
3. Elektrotehniar za termike i rashladne ureaje (zanimanja: elektromehaniarski operater odravanja
elektrinih proizvoda u domainstvu, elektromehaniarski operater proizvodnje elektrine opreme za
domainstvo izraiva elektrinih proizvoda za domainstvo)
4.* Elektrotehniar radio i video tehnike (zanimanja: elektronski operater odravanja audio i video
aparata, elektronski operater odravanja radio i video stanica, tehniki asistent snimatelja tona,
elektronski operater odravanja fono ureaja i video studija)
5.* Elektrotehniar elektronike (zanimanja: elektroniarski operater odravanja medicinskih elektronskih
ureaja, elektroniarski operater proizvodnje elektronskih proizvoda, kino operater)
6.* Elektrotehniar SS postrojenja (zanimanja: elektronski operater odravanja signalno sigurnosnih
ureaja)
7.* Elektrotehniar automatike (zanimanja: elektromehaniarski operater odravanja elektrinih mernih
instrumenata i sklopova, izraiva elektrinih mernih instrumenata i sklopova)
8.* Elektrotehniar raunara (zanimanja: operater odravanja proizvodnje i raunarske opreme)
9.* Elektrotehniar telekomunikacija (zanimanja: telekomunikacijski operater montae mrea,
telekomunikacijski operater montae opreme, telekomunikacijski operater odravanja mrea,
telekomunikacijski operater odravanja opreme).
10. Elektrotehniar procesnog upravljanja
NAPOMENA:
Obrazovni profili sa naznakom zvezdice pored rednog broja pripadaju smeru elektronike, a svi ostali
obrazovni profili bez zvezdice pripadaju smeru energetike.

Deo dokumenta je u pripremi i moe se videti po objavljivanju celog dokumenta u Pravnoj bazi.
Celom dokumentu se iz Registra moe pristupiti preko taba "otvori relacije" ili "otvori preien
tekst".
NASTAVNI PROGRAMI
I. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI
B. STRUNI PREDMETI
B-1. STRUNI PREDMETI ZAJEDNIKI ZA SVE ILI GRUPU OBRAZOVNIH PROFILA
TROGODINjEG
I ETVOROGODINjEG OBRAZOVANjA
OSNOVE ELEKTROTEHNIKE
(za sve obrazovne profile etvorogodinjeg obrazovanja)
CILJ I ZADACI
Cilj nastave osnova elektrotehnike je sticanje osnovnih znanja iz teorijske elektrotehnike potrebnih za
druge strune predmete, ovladavanje vetinama korienja mernih instrumenata za praktinu proveru
odreenih zakonitosti iz oblasti elektrotehnike.
Zadaci nastave predmeta su:
sticanje osnovnih znanja o pojavama u elektrotehnici;
sticanje osnovnih znanja iz oblasti elektrostatike;
osposobljavanje uenika za praktinu proveru pojava i zakona iz oblasti elektrostatike;
sticanje osnovnih znanja o elementima elektrinog kola, o ulozi elemenata u elektrinom kolu;
osposobljavanje uenika za reavanje elektrinih kola;
sticanje osnovnih znanja i vetina iz oblasti merenja elektrinih veliina;
sticanje osnovnih znanja iz oblasti elektromagnetizma;
sticanje osnovnih znanja o elementima u kolu naizmenine struje, njihovim vezama i pojmu impedanse;
sticanje osnovnih znanja o reavanju sloenih kola naizmenine struje;
osposobljavanje uenika za reavanje sloenih kola naizmenine struje odreenim metodama;
sticanje osnovnih znanja o oscilatornim kolima;
sticanje osnovnih znanja o trofaznim sistemima.
I RAZRED
(3+1 as nedeljno, 111+37 asova godinje)
SADRAJ PROGRAMA
UVOD (4)
Struktura materije. Osnovni pojmovi o elektricitetu i elektrinim svojstvima materije. Provodnici,
poluprovodnici i izolatori. Pojam jedinica. Meunarodni sistem jedinica.
ELEKTROSTATIKA (17)
Pojam naelektrisanog tela. Koliina elektriciteta, definicija i jedinice. Pojam elektrinog polja. Grafiko
prikazivanje elektrinog polja. Homogeno elektrino polje. Vektor elektrinog polja. Sile u elektrinom
polju. Kulonov zakon. Elektrostatika indukcija. Polarizacija dielektrika. Elektrini potencijal. Elektrini
napon. Jaina homogenog elektrinog polja. Proboj dielektrika. Dielektrina vrstoa. Materijali za
dielektrike. Pojam kapacitivnosti. Kapacitivnost ploastog kondenzatora. Redno, paralelno i meovito
vezivanje kondenzatora.
JEDNOSMERNE STRUJE (60)
Pojam jednosmerne elektrine struje. Dejstva elektrine struje. Jaina elektrine struje. Gustina struje.
Pojam elektrinog kola. Elementi elektrinog kola. Elektromotorna sila generatora. Elektrohemijski
generatori. Elektrina otpornost. Otpornost provodnika. Zavisnost otpornosti od temperature. Elektrina
provodnost. Materijali za provodnike i otpornike. Omov zakon. Referentni smer struje i napona. Prvi
Kirhofov zakon. Elektrine sile u kolu. Drugi Kirhofov zakon. Dulov zakon. Elektrini rad i elektrina
snaga. Merenje struje i napona. Vezivanje ampermetra i voltmetra u kolo. Reavanje prostog kola sa
jednim generatorom i jednim prijemnikom. Odreivanje napona na krajevima realnog generatora. Snaga
generatora i snaga potroaa. Reim praznog hoda i kratkog spoja. Reim maksimalne snage. Redno i
paralelno vezivanje generatora. Redno, paralelno i meovito vezivanje otpornika. Uopten Omov zakon.
Sloeno elektrino kolo. Drugi Kirhofov zakon za sloeno kolo. Reavanje sloenih kola pomou prvog i
drugog Kirhofovog zakona. Strujni generator. Reavanje sloenih kola pretvaranjem naponskog
generatora u strujni i obrnuto.
MAGNETIZAM (30)
Pojam magnetnog polja. Grafiko predstavljanje magnetnog polja. Magnetna svojstva materije. Magnetna
indukcija. Magnetna propustljivost. Fluks vektora magnetne indukcije. Magneenje feromagnetnih
materijala. Magnetni histerezis. Magnetni materijali. Magnetno polje struje u provodniku. Magnetno polje
struje u navojku i navoju. Elektromagnetna sila. Navojak i navoj u magnetnom polju. Princip rada
elektromotora jednosmerne struje. Elektromagnetna indukcija. Lencov zakon. Indukovana elektromotorna
sila u provodniku. Indukovana elektromotorna sila u navojku i navoju. Sopstveno magnetno polje.
Sopstveni fluks. Koeficijent samoindukcije (induktivnost). Elektromotorna sila samoindukcije.
Meusobna indukcija. Elektromotorna sila meusobne indukcije. Vrtlone struje.
LABORATORIJSKE VEBE (37)
1. Naelektrisano telo.
2. Kondenzatori, punjenje i pranjenje.
3. Veze kondenzatora.
4. Dejstva elektrine struje.
5. Elektrino kolo.
6. Merenje napona i struje.
7. Zavisnost otpornosti od dimenzija i od temperature.
8. Omov zakon.
9. Prvi Kirhofov zakon.
10. Drugi Kirhofov zakon.
11. Merenja na generatorima.
12. Veze otpornika.
13. Magneti i elektromagneti.
14. Kalemovi.
15. Samoindukcija.
NAIN OSTVARIVANjA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Na poetku teme uenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno uenja, planom rada i
nainima ocenjivanja.
Oblici nastave: Nastava se realizuje kroz teorijsku nastavu i laboratorijske vebe.
Mesto realizacije nastave: Teorijska nastava se realizuje u uionici a laboratorijske vebe se realizuju u
odgovarajuoj laboratoriji.
Podela odeljenja na grupe: Prilikom realizacije vebi odeljenje se deli na dve grupe. Vebe raditi svake
druge nedelje po dva spojena asa. Vebe izvoditi tako da se za dva spojena asa urade merenja,
izraunavanja i dijagrami. Ukoliko mogunosti dozvoljavaju, svi uenici treba da rade istu vebu, ili raditi
u ciklusima do najvie pet vebi.
Preporuuje se da se makete za laboratorijske vebe izrade na asovima praktine nastave, ukoliko ih
kola ne poseduje.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji osnova elektrotehnike su organizovani u tematske
celine za koje je naveden orijentacioni broj asova za realizaciju. Nastavnik, pri izradi operativnih
planova, definie stepen prorade sadraja i dinamiku rada, vodei rauna da se ne narui celina nastavnog
programa, odnosno da svaka tema dobije adekvatan prostor i da se planirani ciljevi i zadaci predmeta
ostvare. Pri tome, treba imati u vidu da formiranje stavova i vrednosti, kao i ovladavanje vetinama
predstavlja kontinuirani proces i rezultat je kumulativnog dejstva celokupnih aktivnosti na svim asovima
to zahteva veu participaciju uenika, razliita metodska reenja, veliki broj primera i korienje
informacija iz razliitih izvora.
Sadraj osnova elektrotehnike ima prirodnu vezu sa sadrajima drugih predmeta, kao to su: fizika,
elektronika I i elektrina merenja. Uenicima treba stalno ukazivati na tu vezu, i po mogunosti, sa
drugim nastavnicima organizovati tematske asove. Na taj nain znanja, stavovi, vrednosti i vetine
steene u okviru nastave osnova elektrotehnike dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih
obrazovnih i vaspitnih ciljeva.
Sadraje programa je neophodno realizovati savremenim nastavnim metodama i sredstvima. U okviru
svake programske celine, uenike treba osposobljavati za: samostalno pronalaenje, sistematizovanje i
korienje informacija iz razliitih izvora (struna literatura, internet, asopisi, udbenici); vizuelno
opaanje, poreenje i uspostavljanje veza izmeu razliitih sadraja (npr. povezivanje sadraja predmeta
sa svakodnevnim iskustvom, sadrajima drugih predmeta i dr.); timski rad; samoprocenu; prezentaciju
svojih radova i grupnih projekata i efikasnu vizuelnu, verbalnu i pisanu komunikaciju.
Praenje napredovanja uenika se odvija na svakom asu, svaka aktivnost je dobra prilika za procenu
napredovanja i davanje povratne informacije, a ocenjivanje uenika se odvija u skladu sa Pravilnikom o
ocenjivanju. Uenike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju
zadataka predmeta, kao i napredak drugih uenika uz odgovarajuu argumentaciju.
U toku kolske godine rade se dva pismena zadatka i najmanje etiri testa.
Na kraju kolske godine uraditi zavrni test iz celokupnog gradiva.
Na poetku nastave dati kratak uvod u istorijat razvoja elektrotehnike. Strukturu materije obraditi kao
nastavak na prethodno znanje iz fizike i hemije. Uz obradu pojedinih metodskih jedinica po mogunosti
uraditi poneki zadatak a tamo gde je to neophodno uraditi ih znatno vie. Osnovne pojmove iz
elektrostatike obraditi prvenstveno grafiki i opisno.
Nastavu jednosmernih struja uskladiti sa prethodnim znanjem iz fizike. Elektrino kolo uporediti sa
nekim mehanikim sistemom u kojem se vri dvostruka konverzija energije, gde se energija nepogodna za
direktnu upotrebu (na primer potencijalna energija vode) pretvara u elektrinu, zatim prenosi
provodnicima do potroaa i tu se pretvara u energiju pogodnu za korienje (na primer u svetlosnu). Uz
standardne jedinice za specifinu otpornost dati i vrednost sa povrinom preseka izraenim u mm. Uz
elektrine sile u kolu uvek dati njihov smer u odnosu na smer struje; u ovom sluaju dati i smer napona na
otporniku.
Pojam magnetnog polja takoe obraditi oslanjajui se na prethodno znanje iz osnovne kole. Po
mogunosti pokazati njegov oblik pomou gvozdene piljevine. Smerove veliina u magnetizmu
prvenstveno prikazivati pomou pravila desne ruke, tri prsta desne ruke i pravila tri prsta leve ruke. Uz
indukovanu elektromotornu silu dati i smer mehanike sile koja potie od indukovane struje, a uz
elektromagnetnu silu objasniti indukovanu elektromotornu silu koja se u elektromotoru naziva
kontraelektromotorna sila. Princip rada elektromotora jednosmerne struje obraditi na realnim primerima
sa vie od dva segmenta. Meusobnu indukciju obraditi prvenstveno opisno.
Dozvoljeno odstupanje od programa je 20 % ali ga mora da odobri odgovarajui struni organ kole.
II RAZRED
(3 asa nedeljno, 111 asova godinje)
SADRAJ PROGRAMA
NAIZMENINE STRUJE (22)
Definicija trigonometrijskih funkcija. Trigonometrijski krug i tok trigonometrijskih funkcija (za sin i
cos). Adicione teoreme. Definicija radijana. Pojam kompleksnog broja. Princip proizvodnje naizmenine
elektromotorne sile. Generator naizmenine struje. Osnovni parametri naizmeninih veliina: trenutna
vrednost, amplituda, faza, poetna faza, uestanost, kruna uestanosti, srednja vrednost, efektivna
vrednost. Predstavljanje naizmeninih veliina pomou fazora. Predstavljanje naizmeninih veliina
pomou kompleksnih brojeva. Sabiranje i oduzimanje naizmeninih veliina.
ELEMENTI U KOLU NAIZMENINE STRUJE (18)
Elementi u kolu naizmenine struje. Otpornik u kolu naizmenine struje. Pojam aktivne snage. Kalem u
kolu naizmenine struje. Pojam reaktivne snage. Kondenzator u kolu jednosmerne struje. Punjenje i
pranjenje kondenzatora. Kondenzator u kolu naizmenine struje.
REDNA VEZA ELEMENATA U KOLU NAIZMENINE
STRUJE (18)
Redna veza otpornika i kalema. Pojam impedanse. Redna veza otpornika i kondenzatora. Redna veza
otpornika, kalema i kondenzatora. Redna rezonansa. Tomsonov obrazac. Snage kod redne veze
elemenata. Faktor snage.
PARALELNA VEZA ELEMENATA U KOLU NAIZMENINE STRUJE (5)
Paralelna veza prijemnika. Pojam admitanse.
SLOENA KOLA (25)
Kombinovana veza elemenata. Transformacija trougla u zvezdu i obrnuto. Reavanje sloenih kola
pomou prvog i drugog Kirhofovog zakona. Tevenenova teorema.
SPREGNUTA I OSCILATORNA KOLA (10)
Induktivno spregnuti kalemovi. Koeficijent sprege. Transformatori. Autotransformatori. Redno
oscilatorno kolo. Paralelno oscilatorno kolo.
TROFAZNI SISTEMI (13)
Simetrini trofazni sistem. Generator trofazne elektromotorne sile. Veza navoja generatora u zvezdu i
trougao. Veza prijemnika u zvezdu i trougao. Nesimetrini trofazni sistem. Snaga trofaznog sistema.
Obrtno magnetno polje. Sinhroni i asinhroni motori.
Oblici nastave: Teorijska nastava.
Mesto realizacije nastave: Teorijska nastava se realizuje u uionici.
Sadraj osnova elektrotehnike u drugom razredu ima prirodnu vezu sa sadrajima: elektronike I,
elektrinih merenja i nekih telekomunikacionih predmeta. Uenicima treba stalno ukazivati na tu vezu, i
po mogunosti, sa drugim nastavnicima organizovati tematske asove. Na taj nain znanja, stavovi,
vrednosti i vetine steene u okviru nastave osnova elektrotehnike dobijaju iri smisao i doprinose
ostvarivanju optih obrazovnih i vaspitnih ciljeva.
U toku kolske godine rade se dva pismena zadatka i najmanje etiri testa.
Na kraju kolske godine uraditi zavrni test iz celokupnog gradiva.
Sve veliine za naizmeninu struju obraditi za prostoperiodini oblik a ostale samo napomenuti. Kod
elemenata u kolu naizmenine struje sve veliine obraditi grafiki. Uraditi velik broj zadataka. Redne
veze elemenata obraivati sa vremenskim i fazorskim dijagramima crtajui fazor struje na faznoj osi.
Impedanse dati u apsolutnom i kompleksnom obliku, a zatim dati Omov zakon za efektivne i kompleksne
vrednosti struja i napona. Za fazore snaga naglasiti da su nepokretni. Kod crtanja fazora snaga objasniti
zato je pogodnije mnoiti napon sa strujom na faznoj osi, nego obrnuto.
Kombinovanu vezu elemenata obraditi na primerima. Sloena kola reavati prvenstveno pomou prvog i
drugog Kirhofovog zakona uz velik broj zadataka. Za Tevenenovu teoremu naglasiti da je pogodna za
reavanje kola gde se trai samo jedna veliina.
Kod induktivno spregnutih kalemova objasniti obeleavanja krajeva sa takama i uraditi nekoliko
primera. Transformatore obraditi pomou indukovane elektromotorne sile u navojima ili preko ravnotee
magnetomotornih sila.
Dozvoljeno odstupanje od programa je 20% ali ga mora da odobri odgovarajui struni organ kole.
OSNOVE ELEKTROTEHNIKE
(za sve obrazovne profile trogodinjeg obrazovanja)
CILJ I ZADACI
Cilj nastave osnova elektrotehnike je sticanje osnovnih znanja iz teorijske elektrotehnike potrebnih za
druge strune predmete i osposobljavanje uenika za praktinu proveru pojava i zakona iz oblasti
elektrotehnike.
sticanje osnovnih znanja o pojavama u elektrotehnici;
sticanje osnovnih znanja iz oblasti elektrostatike;
sticanje osnovnih znanja o elementima elektrinog kola, o ulozi elemenata u elektrinom kolu;
osposobljavanje uenika za reavanje prostih elektrinih kola;
sticanje osnovnih znanja iz oblasti elektromagnetizma;
sticanje osnovnih znanja o elementima u kolu naizmenine struje, njihovim vezama i pojmu impedanse;
osposobljavanje uenika za reavanje sloenih kola naizmenine struje jednom od ponuenih metoda;
sticanje osnovnih znanja o trofaznim sistemima.
I RAZRED
SADRAJ PROGRAMA
UVOD (4)
Struktura materije. Osnovni pojmovi o elektricitetu i elektrinim svojstvima materije. Provodnici,
poluprovodnici i izolatori. Pojam jedinica. Meunarodni sistem jedinica.
ELEKTROSTATIKA (17)
Pojam naelektrisanog tela. Koliina elektriciteta, definicija i jedinice. Pojam elektrinog polja. Grafiko
prikazivanje elektrinog polja. Homogeno elektrino polje. Vektor elektrinog polja. Sile u elektrinom
polju. Kulonov zakon. Elektrostatika indukcija. Polarizacija dielektrika. Elektrini potencijal. Elektrini
napon. Jaina homogenog elektrinog polja. Proboj dielektrika. Dielektrina vrstoa. Materijali za
dielektrike. Pojam kapacitivnosti. Kapacitivnost ploastog kondenzatora. Redno, paralelno i meovito
vezivanje kondenzatora.
JEDNOSMERNE STRUJE (60)
Pojam jednosmerne elektrine struje. Dejstva elektrine struje. Jaina elektrine struje. Gustina struje.
Pojam elektrinog kola. Elementi elektrinog kola. Elektromotorna sila generatora. Elektrohemijski
generatori. Elektrina otpornost. Otpornost provodnika. Zavisnost otpornosti od temperature. Elektrina
provodnost. Materijali za provodnike i otpornike. Omov zakon. Referentni smer struje i napona. Prvi
Kirhofov zakon. Elektrine sile u kolu. Drugi Kirhofov zakon. Dulov zakon. Elektrini rad i elektrina
snaga. Merenje struje i napona. Vezivanje ampermetra i voltmetra u kolo. Reavanje prostog kola sa
jednim generatorom i jednim prijemnikom. Odreivanje napona na krajevima realnog generatora. Snaga
generatora i snaga potroaa. Reim praznog hoda i kratkog spoja. Redno i paralelno vezivanje
generatora. Redno, paralelno i meovito vezivanje otpornika. Uopten Omov zakon. Sloeno elektrino
kolo. Drugi Kirhofov zakon za sloeno kolo.
MAGNETIZAM (30)
Pojam magnetnog polja. Grafiko predstavljanje magnetnog polja. Magnetna svojstva materije. Magnetna
indukcija. Magnetna propustljivost. Fluks vektora magnetne indukcije. Magneenje feromagnetnih
materijala. Magnetni histerezis. Magnetni materijali. Magnetno polje struje u provodniku. Magnetno polje
struje u navojku i navoju. Elektromagnetna sila. Navojak i navoj u magnetnom polju. Princip rada
elektromotora jednosmerne struje. Elektromagnetna indukcija. Lencov zakon. Indukovana elektromotorna
sila u provodniku. Indukovana elektromotorna sila u navojku i navoju. Sopstveno magnetno polje.
Sopstveni fluks. Koeficijent samoindukcije (induktivnost). Elektromotorna sila samoindukcije.
Meusobna indukcija. Elektromotorna sila meusobne indukcije. Vrtlone struje.
Sadraj osnova elektrotehnike ima prirodnu vezu sa sadrajima drugih predmeta, kao to su: fizika,
elektronika i elektrina merenja. Uenicima treba stalno ukazivati na tu vezu, i po mogunosti, sa drugim
nastavnicima organizovati tematske asove. Na taj nain znanja i stavovi steeni u okviru nastave osnova
elektrotehnike dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih obrazovnih i vaspitnih ciljeva.
U toku kolske godine uraditi najmanje etiri testa, a na kraju kolske godine uraditi zavrni test iz
celokupnog gradiva.
Preporuka je da nastavnici realizuju odreen broj pokaznih vebi prilikom teorijske obrade nastavnog
gradiva, kako bi uenici lake shvatili i bolje razumeli odgovarajue programske sadraje.
Na poetku nastave dati kratak uvod u istorijat razvoja elektrotehnike. Strukturu materije obraditi kao
nastavak na prethodno znanje iz fizike i hemije. Uz obradu pojedinih metodskih jedinica po mogunosti
uraditi poneki zadatak, a tamo gde je to neophodno, uraditi ih znatno vie. Osnovne pojmove iz
elektrostatike obraditi prvenstveno grafiki i opisno. Nastavu jednosmernih struja uskladiti sa prethodnim
znanjem iz fizike.
Elektrino kolo uporediti sa nekim mehanikim sistemom u kojem se vri dvostruka konverzija energije,
gde se energija nepogodna za direktnu upotrebu (na primer potencijalna energija vode) pretvara u
elektrinu, zatim prenosi provodnicima do potroaa i tu se pretvara u energiju pogodnu za korienje (na
primer u svetlosnu). Uz standardne jedinice za specifinu otpornost dati i vrednost sa povrinom preseka
izraenim u mm. Uz elektrine sile u kolu uvek dati njihov smer u odnosu na smer struje; u ovom sluaju
dati i smer napona na otporniku. Drugi Kirhofov zakon dati kao opti zakon ravnotee sila i primeniti ga
na elektrino kolo ili konturu. Prilikom obrade jednosmernih struja uraditi velik broj zadataka. Pojam
magnetnog polja takoe obraditi oslanjajui se na prethodno znanje iz osnovne kole. Po mogunosti
pokazati njegov oblik pomou gvozdene piljevine. Smerove veliina u magnetizmu prvenstveno
prikazivati pomou pravila desne ruke, tri prsta desne ruke i pravila tri prsta leve ruke. Uz indukovanu
elektromotornu silu dati i smer mehanike sile koja potie od indukovane struje, a uz elektromagnetnu
silu objasniti indukovanu elektromotornu silu koja se u elektromotoru naziva kontraelektromotorna sila.
Princip rada elektromotora jednosmerne struje obraditi na realnim primerima sa vie od dva segmenta.
Meusobnu indukciju obraditi prvenstveno opisno.
II RAZRED
SADRAJ PROGRAMA
NAIZMENINE STRUJE (20)
Definicija trigonometrijskih funkcija. Trigonometrijski krug i tok trigonometrijskih funkcija (za sin i
cos). Definicija radijana. Pojam kompleksnog broja. Princip proizvodnje naizmenine elektromotorne
sile. Generator naizmenine struje. Osnovni parametri naizmeninih veliina: trenutna vrednost,
amplituda, faza, poetna faza, uestanost, kruna uestanosti, srednja vrednost, efektivna vrednost, itd.
Predstavljanje naizmeninih veliina pomou fazora. Predstavljanje naizmeninih veliina pomou
kompleksnih brojeva. Sabiranje i oduzimanje naizmeninih veliina.
ELEMENTI U KOLU NAIZMENINE STRUJE (14)
Elementi u kolu naizmenine struje. Otpornik u kolu naizmenine struje. Pojam aktivne snage. Kalem u
kolu naizmenine struje. Pojam reaktivne snage. Kondenzator u kolu jednosmerne struje. Punjenje i
pranjenje kondenzatora. Kondenzator u kolu naizmenine struje.
REDNA VEZA ELEMENATA U KOLU NAIZMENINE
STRUJE (14)
Redna veza otpornika i kalema. Pojam impedanse. Redna veza otpornika i kondenzatora. Redna veza
otpornika, kalema i kondenzatora. Redna rezonansa. Tomsonov obrazac. Snage kod redne veze
elemenata. Faktor snage.
PARALELNA VEZA ELEMENATA U KOLU NAIZMENINE STRUJE (3)
Paralelna veza prijemnika. Pojam admitanse.
SLOENA KOLA (5)
Kombinovana veza elemenata. Reavanje sloenih kola pomou prvog i drugog Kirhofovog zakona.
TRANSFORMATORI (3)
Transformatori. Autotransformatori.
TROFAZNI SISTEMI (11)
Simetrini trofazni sistem. Generator trofazne elektromotorne sile. Veza navoja generatora u zvezdu i
trougao. Veza prijemnika u zvezdu i trougao. Nesimetrini trofazni sistem. Trofazni transformator. Snaga
trofaznog sistema. Obrtno magnetno polje. Sinhroni i asinhroni motori.
Sadraj osnova elektrotehnike ima prirodnu vezu sa sadrajima drugih predmeta, kao to su: elektronika i
elektrina merenja. Uenicima treba stalno ukazivati na tu vezu.
zadataka predmeta, kao i napredak drugih uenika uz odgovarajuu argumentaciju. U toku kolske godine
uraditi najmanje etiri testa, a na kraju kolske godine uraditi zavrni test iz celokupnog gradiva.
Sve veliine za naizmeninu struju obraditi za prostoperiodini oblik a ostale samo napomenuti. Kod
elemenata u kolu naizmenine struje sve veliine obraditi grafiki. Uraditi velik broj zadataka. Redne
veze elemenata obraivati sa vremenskim i fazorskim dijagramima crtajui fazor struje na faznoj osi.
Impedanse dati u apsolutnom i kompleksnom obliku, a zatim dati Omov zakon za efektivne i kompleksne
vrednosti struja i napona. Za fazore snaga naglasiti da su nepokretni. Kod crtanja fazora snaga objasniti
zato je pogodnije mnoiti napon sa strujom na faznoj osi, nego obrnuto.
Kombinovanu vezu elemenata obraditi na primerima. Reavanje sloenih kola objasniti na jednom
primeru.
Transformatore obraditi pomou indukovane elektromotorne sile u navojima ili preko ravnotee
magnetomotornih sila.
TEHNIKO CRTANjE
CILJ I ZADACI
Cilj nastave tehnikog crtanja je sticanje osnovnih znanja iz tehnikog crtanja neophodnih za
predstavljanje strunih sadraja pojedinih strunih predmeta, kao i pri izradi elektrinih delova i
instalacija, ovladavanje vetinama korienja odreenih programskih paketa, koji se mogu koristiti u te
svrhe, i formiranje vrednosnih stavova koji doprinose razvoju informatike pismenosti neophodne za
dalje kolovanje, ivot i rad u savremenom drutvu.
upoznavanje znaaja tehnikog crtanja za savremenu industrijsku proizvodnju;
upoznavanje normi i propisa u oblasti crtanja;
ovladavanje pojmovima i principima tehnikog crtanja i njegove primene u elektrotehnici i mainstvu;
razvijanje smisla za tanost, preciznost, urednost i odgovornost;
sticanje potrebnih znanja za itanje tehnike dokumentacije;
upoznavanje znaaja raunara u oblasti tehnikog crtanja, korienjem odgovarajuih programa za
crtanje i
razvijanje svesti o prednosti korienja raunara u oblasti tehnikog crtanja nad klasinim crtanjem.
I RAZRED
(0+1 as nedeljno, 37 asova godinje)
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (4)
Zadatak i znaaj tehnikog crtanja. Materijal i pribor za tehniko crtanje. Rukovanje priborom i
odravanje. Standardi u oblasti tehnikog crtanja.
TEHNIKI CRTEI (10)
Vrste i formati tehnikih crtea. Dimenzionisanje i razmera crtea. Vrste linija u tehnikom crtanju.
Zaglavlja i sastavnice na tehnikim crteima.
Tehniko pismo. Izrada prvog grafikog rada (A4-format) na hameru.
PRAVILA TEHNIKOG CRTANjA (4)
Kotiranje i merenje. Nanoenje kota, elementi kota.
NACRTNA GEOMETRIJA (4)
Osnovi nacrtne geometrije. Projekcija take i dui. Ortogonalna projekcija geometrijskih tela.
KOMPJUTERSKA GRAFIKA (15)
Opti pojmovi. Znaaj kompjuterske grafike. Crtanje i obrada crtea na raunaru. Crtanje elektrinih ema
i mainskih crtea.
Oblici nastave: Nastava se realizuje kroz laboratorijske vebe.
Mesto realizacije nastave: Nastava tehnikog crtanja u prvom polugoditu se realizuje u uionici, ili
kabinetu za tehniko crtanje ukoliko postoji u koli. U drugom polugoditu nastava se realizuje u
raunarskoj laboratoriji.
druge nedelje po dva spojena asa. Vebe izvoditi tako da se za dva spojena asa uradi jedna celina:
definie zadatak, daju neophodna uputstva i realizuje zadatak.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji tehnikog crtanja su organizovani u tematske celine
za koje je naveden orijentacioni broj asova za realizaciju. Nastavnik, pri izradi operativnih planova,
definie stepen prorade sadraja i dinamiku rada, vodei rauna da se ne narui celina nastavnog
to zahteva razliita metodska reenja, veliki broj primera i korienje informacija iz razliitih izvora.
svojih radova i efikasnu vizuelnu, verbalnu i pisanu komunikaciju.
U toku prvog polugodita treba uraditi grafiki rad, nastavniku se ostavlja da proceni u kojoj formi treba
da bude rad. U toku drugog polugodita uenici treba da urade konkretne elektrine eme ili mainske
crtee, na osnovu kojih e nastavnik proceniti stepen savladanosti programa.
U UVODNOM DELU, uenici treba da shvate da crte ima znaajnu ulogu, kako u savremenoj
komunikaciji meu ljudima, tako i u industrijskoj proizvodnji. Pored toga, treba istai znaaj tehnikog
crtea u odnosu na druge vrste crtea (kroz primere odgovarajuih crtea).
Kad je u pitanju tema TEHNIKI CRTEI, bitno je istai, pa ak i pokazati, predmete raznih dimenzija
(sitne i krupne) koje je teko nacrtati u prirodnoj veliini. Treba uvesti pojam razmere i navesti
odgovarajue standarde u ovoj oblasti.
Poto se u dananje vreme uglavnom sve manje tehniki crtei rade u tuu, a vie primenom raunara (i
tehnika dokumentacija se radi na raunaru), nastavnik sam treba da proceni da li i u kojoj formi treba
pisati tehniko pismo.
U okviru ove teme nakon izuavanja vrsta linija treba uraditi prvi grafiki crte. Crte treba da sadri
kompoziciju linija uz primenu svih vrsta linija. Kroz ovaj rad uenike treba osposobiti da pravilno
upotrebljavaju pribor za crtanje i steknu odreene vetine u izvlaenju linija. Do realizacije grafikog rada
treba doi kroz razliite tipove vebi, za koje se opredeli sam nastavnik.
Kad su u pitanju PRAVILA TEHNIKOG CRTANjA, uenici treba da naue pravila kotiranja, merenje i
nanoenje kota. Kroz odgovarajue vebe savladati razliite vrste kotiranja.
Poslednju temu KOMPJUTERSKA GRAFIKA, raditi na raunaru u drugom polugoditu, posle
realizovanih teoretskih asova. U toku prvog polugodita uenici e kroz predmete Informatika i
raunarstvo i Raunarska grafika i multimedija stei potrebno znanje u korienju raunara, te e moi
kvalitetno da realizuju i predviene programske sadraje iz Tehnikog crtanja.
Za realizaciju ove teme preporuuje se, u zavisnosti od mogunosti kole i obrazovnog profila, korienje
programskog paketa OrCAD ili CorelDRAW.
Od uenika ne treba zahtevati da u potpunosti ovladaju odreenim programom, nego samo korienjem
komandi koje e im omoguiti realizaciju vebi iz ovog predmeta. U uvodnom delu dvoasa profesor e
objasniti korienje pojedinih komandi neophodnih za realizaciju predvienih vebi i to tako da uvodni
deo asa ne traje due od 20 minuta, kako bi uenicima ostalo dovoljno vremena za samostalan rad. Na
ovakav nain uenici e korak po korak savladati delove programa koji su im potrebni za izradu kako
jednostavnih tako i sloenijih zadataka.
Kod izrade mainskih crtea posebnu panju posvetiti projektovanju crtea (podeli na nivoe, uoavanju
simetrije objekata koji se dobijaju pomeranjem, rotacijom, transformacijom ili modifikacijom drugih
objekata), kao i pripremi za crtanje (izbor veliine i orijentacije papira, postavljanje jedinica mere,
pomonih linija, itd).
Pri izboru sklopova ije e elektrine eme biti crtane, treba imati u vidu skromna uenika znanja iz
oblasti elektrotehnike.
Verzije programa treba prilagoditi konfiguracijama raunara. U okviru ovog predmeta sa uenicima treba
obraditi i uvebati predviene nastavne sadraje, a za eventualno vie interesovanje uenika iskoristiti
dodatne termine (kroz raunarsku sekciju).
Svi uenici trogodinjeg obrazovanja rade po istom programu, da bi se upoznali sa radnim operacijama
koje se susreu u elektrotehnici. Prilikom realizacije sadraja programa treba imati u vidu zahteve poslova
odgovarajueg obrazovnog profila, pa proceniti da li vie panje posvetiti crtanju elektrinih ema ili
crtanju mainskih crtea.
TEHNIKO CRTANjE SA NACRTNOM GEOMETRIJOM
(za sve obrazovne profile etvorogodinjeg obrazovanja,
smer energetika)
CILJ I ZADACI
Cilj nastave tehnikog crtanja sa nacrtnom geometrijom je sticanje osnovnih znanja iz tehnikog crtanja
sa nacrtnom geometrijom neophodnih za predstavljanje strunih sadraja pojedinih strunih predmeta,
izrada elektrinih ema razliitih delova u elektrotehnici i elektrinim instalacijama, ovladavanje
vetinama korienja odreenih programskih paketa, koji se mogu koristiti u te svrhe, i formiranje
vrednosnih stavova koji doprinose razvoju informatike pismenosti neophodne za dalje kolovanje, ivot i
rad u savremenom drutvu.
upoznavanje znaaja tehnikog crtanja za savremenu industrijsku proizvodnju;
upoznavanje normi i propisa u oblasti crtanja;
ovladavanje pojmovima i principima tehnikog crtanja i njegove primene u elektrotehnici i mainstvu;
shvatanje prostornih tela i njihovo prikazivanje na tehnikim crteima;
razvijanje smisla za tanost, preciznost, urednost i odgovornost;
sticanje potrebnih znanja za itanje tehnike dokumentacije;
upoznavanje znaaja raunara u oblasti tehnikog crtanja, korienjem odgovarajuih programa za
crtanje;
ovladavanje potrebnim vetinama u korienju kompjuterske grafike za crtanje i
razvijanje svesti o prednosti korienja raunara u oblasti tehnikog crtanja nad klasinim crtanjem.
I RAZRED
(0 + 2 asa nedeljno, 74 asova godinje)
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (4)
Zadatak i znaaj tehnikog crtanja. Materijal i pribor za tehniko crtanje. Rukovanje priborom i
odravanje. Standardi u oblasti tehnikog crtanja.
TEHNIKI CRTEI (8)
Vrste i formati tehnikih crtea. Dimenzionisanje i razmera crtea. Vrste linija u tehnikom crtanju.
Zaglavlja i sastavnice na tehnikim crteima.
Tehniko pismo. Izrada prvog grafikog rada A4-format na hameru (crtanje tehnikih linija).
GEOMETRIJSKE KONSTRUKCIJE U RAVNI (6)
Osnovne geometrijske konstrukcije u ravni. Spajanje krunih lukova i pravih linija. Konstrukcija pravih
poligona i krivih linija.
NACRTNA GEOMETRIJA (18)
Pojam i vrste projekcija. Koordinatni trijedar. Projekcija take, dui i prave. Prava u specijalnom
poloaju. Ravan u optem i specijalnom poloaju. Presek ravni. Rotacija, postupak rotacije. Projekcije
geometrijskih tela. Crtanje ortogonalnih projekcija tela.
PRAVILA TEHNIKOG CRTANjA (8)
Kotiranje i merenje. Nanoenje kota, elementi kota. Tolerancije i kotiranje tolerantnih veliina. Oznake za
kvalitet obradivih povrina. ematsko prikazivanje osnovnih mainskih elemenata. Skiciranje i snimanje
modela. Preseci.
KOMPJUTERSKA GRAFIKA (30)
Osnovni pojmovi. Znaaj kompjuterske grafike. Crtanje elektrinih ema i mainskih crtea. Crtanje i rad
sa grafikim elementima. Transformacija objekata i korienje teksta u grafikom okruenju.
Mesto realizacije nastave: Nastava tehnikog crtanja u prvom polugoditu se realizuje u uionici, ili
kabinetu za tehniko crtanje ukoliko postoji u koli. U drugom polugoditu nastava se realizuje u
Podela odeljenja na grupe: Prilikom realizacije vebi odeljenje se deli na dve grupe. Vebe se rade po dva
spojena asa. Vebe izvoditi tako da se za dva spojena asa uradi jedna celina: definie zadatak, daju
neophodna uputstva i realizuje zadatak.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji tehnikog crtanja su organizovani u tematske celine
za koje je naveden orijentacioni broj asova za realizaciju.
Nastavnik, pri izradi operativnih planova, definie stepen prorade sadraja i dinamiku rada, vodei rauna
da se ne narui celina nastavnog programa, odnosno da svaka tema dobije adekvatan prostor i da se
planirani ciljevi i zadaci predmeta ostvare. Pri tome, treba imati u vidu da formiranje stavova i vrednosti,
kao i ovladavanje vetinama predstavlja kontinuirani proces i rezultat je kumulativnog dejstva celokupnih
aktivnosti na svim asovima to zahteva razliita metodska reenja, veliki broj primera i korienje
U toku prvog polugodita treba uraditi grafiki rad, nastavniku se ostavlja da proceni u kojoj formi treba
da bude rad. U toku drugog polugodita uenici treba da urade konkretne elektrine eme ili mainske
crtee, na osnovu kojih e nastavnik proceniti stepen savladanosti programa.
U UVODNOM DELU, uenici treba da shvate da crte ima znaajnu ulogu, kako u savremenoj
komunikaciji meu ljudima, tako i u industrijskoj proizvodnji. Pored toga, treba istai znaaj tehnikog
crtea u odnosu na druge vrste crtea (kroz primere odgovarajuih crtea).
Kad je u pitanju tema TEHNIKI CRTEI, bitno je istai, pa ak i pokazati, predmete raznih dimenzija
(sitne i krupne) koje je teko nacrtati u prirodnoj veliini. Treba uvesti pojam razmere i navesti
odgovarajue standarde u ovoj oblasti.
Poto se u dananje vreme uglavnom sve manje tehniki crtei rade u tuu, a vie primenom raunara (i
tehnika dokumentacija se radi na raunaru), nastavnik sam treba da proceni da li i u kojoj formi treba
pisati tehniko pismo. U okviru ove teme nakon izuavanja vrsta linija treba uraditi prvi grafiki crte.
Crte treba da sadri kompoziciju linija uz primenu svih vrsta linija. Kroz ovaj rad uenike treba
osposobiti da pravilno upotrebljavaju pribor za crtanje i steknu odreene vetine u izvlaenju linija. Do
realizacije grafikog rada treba doi kroz razliite tipove vebi, za koje se opredeli sam nastavnik.
U narednoj temi GEOMETRIJSKE KONSTRUKCIJE U RAVNI, uenici treba da ovladaju nainima
spajanja krunih lukova i pravih linija kao i crtanjem razliitih krivih linija i pravilnih poligona. Na
primer, konstrukcije pravilnih poligona upisanih u krunicu: jednakostranini trougao, kvadrat,
estougao...
Sledeu temu NACRTNA GEOMETRIJA, treba pribliiti uenicima kroz primere kako bi shvatili da
nacrtna geometrija omoguava prostornu predstavu onog to je na crteu prikazano. Uenike treba
osposobiti za stvaranje osnovnih predstava o prostornom izgledu predmeta. Uenici treba da naue vrste
projekcija, projekcije take, prave i dui te projekcije geometrijskih tela. Kroz odgovarajue primere, koje
sam profesor izabere, uenici treba da ovladaju crtanjem projekcija ali samo u olovci, kao i skiciranjem i
snimanjem modela.
Kad su u pitanju PRAVILA TEHNIKOG CRTANjA, uenici treba da naue pravila kotiranja, merenje i
nanoenje kota. Takoe neophodno ih je upoznati i sa propisima u oblasti tolerancija (tolerancije oblika i
poloaja, kao i tolerancije kvaliteta povrina). Kroz razliite primere uenici treba da naue naine
skiciranja i ematskog prikazivanja osnovnih mainskih elemenata kao i preseke istih.
Poslednju temu KOMPJUTERSKA GRAFIKA, raditi na raunaru u drugom polugoditu, posle
realizovanih teorijskih asova. U toku prvog polugodita uenici e kroz predmet Informatika i
raunarstvo stei potrebno znanje u korienju raunara, te e moi kvalitetno da realizuju i predviene
sadraje programa iz Tehnikog crtanja sa nacrtnom geometrijom.
Za realizaciju ove teme preporuuje se, u zavisnosti od mogunosti kole i obrazovnog profila, korienje
programskog paketa AutoCAD ili OrCAD.
Od uenika ne treba zahtevati da u potpunosti ovladaju odreenim programom, nego samo korienjem
komandi koje e im omoguiti realizaciju vebi iz ovog predmeta. U uvodnom delu dvoasa profesor e
objasniti korienje pojedinih komandi neophodnih za realizaciju predvienih vebi i to tako da uvodni
deo asa ne traje due od 20 minuta, kako bi uenicima ostalo dovoljno vremena za samostalan rad. Na
ovakav nain uenici e korak po korak savladati delove programa koji su im potrebni za izradu kako
jednostavnih tako i sloenijih zadataka.
Kod izrade mainskih crtea posebnu panju posvetiti projektovanju crtea (podeli na nivoe, uoavanju
simetrije objekata koji se dobijaju pomeranjem, rotacijom, transformacijom ili modifikacijom drugih
objekata), kao i pripremi za crtanje (izbor veliine i orijentacije papira, postavljanje jedinica mere,
pomonih linija, itd).
Pri crtanju elektrinih crtea uenike treba osposobiti da koriste postojee komponente iz biblioteka kao i
da edituju nove.
Uenici treba da ovladaju crtanjem elektrinih ema u razliitim standardizovanim formatima, kao i
korektnim ispisivanjem sastavnica.
Pri izboru sklopova ije elektrine eme e biti crtane, treba imati u vidu skromna uenika znanja iz
oblasti elektrotehnike struke.
Verzije programa treba prilagoditi konfiguracijama raunara. U okviru ovog predmeta sa uenicima treba
obraditi i uvebati predviene nastavne sadraje, a za eventualno vie interesovanje uenika iskoristiti
dodatne termine (kroz raunarsku sekciju).
Svi uenici etvorogodinjeg obrazovanja rade po istom programu, da bi se upoznali sa radnim
operacijama koje se susreu u elektrotehnici. Prilikom realizacije sadraja programa treba imati u vidu
zahteve poslova odgovarajueg obrazovnog profila.
RAUNARSKA GRAFIKA I MULTIMEDIJA
(za obrazovne profile etvorogodinjeg obrazovanja,
smer elektronika)
CILJ I ZADACI
Cilj nastave raunarske grafike i multimedije je sticanje znanja o osnovnim elementima multimedije,
ovladavanje vetinama korienja razliitih programskih paketa i formiranje vrednosnih stavova koji
doprinose razvoju informatike pismenosti neophodne za dalje kolovanje, ivot i rad u savremenom
drutvu, kao i osposobljavanje uenika da efikasno i racionalno koriste raunare na nain koji ne ugroava
njihovo fiziko i mentalno zdravlje.
upoznavanje uenika sa osnovnim elementima multimedije;
upoznavanje uenika sa alatima za obradu teksta;
upoznavanje uenika sa osnovnim elementima programa za obradu slika;
upoznavanje uenika sa osnovnim elementima programa za obradu zvuka;
sticanje potrebnih vetina za korienju programa za obradu teksta, slika i zvuka;
upoznavanje uenika sa osnovnim elementima programa za obradu video fajlova;
upoznavanje uenika sa osnovnim elementima programa za izradu animacija;
sticanje potrebnih vetina za izradu animacija;
osposobljavanje uenika za korienje jednog programa za izradu prezentacija.
I RAZRED
(0+2 asa nedeljno, 74 asa godinje)
SADRAJ PROGRAMA
UVODNI DEO (2)
Pojam raunarske grafike. Pojam multimedije.
RAD SA TEKSTOM (4)
Podeavanje tastature za upotrebu razliitih vrsta fontova. Instalacija eljenih fontova. Alati za obradu
teksta. Fontovi. Umetanje simbola i kreiranje preica za najee koriene simbole. Font editor (kreiranje
sopstvenih slova).
OBRADA SLIKA NA RAUNARU (22)
Osnovni pojmovi. Izvori slika (crte, fotografija, preuzimanje slika sa Interneta, skenirana slika, slika
ekrana). Osnovni formati slika. Konverzija iz jednog tipa u drugi. Biblioteka gotovih slika. Osnovna
obrada slika. Priprema slika za tampu, ekranski prikaz i objavljivanje na Internet stranama. Skeniranje.
Digitalni fotoaparat.
OBRADA ZVUKA (6)
Formati zvuka. Konvetrovanje zvuka razliitih formata. Obrada zvuka.
OBRADA VIDEO FAJLOVA (8)
Formati video zapisa. Konvertovanje video signala razliitog formata. Obrada video sekvenci. Pamenje
video sekvenci. Dodavanje zvuka video zapisu.
ANIMACIJA (8)
Pojam animacije. Vrste kompjuterske animacije. Alati za izradu animacija. Animacije na Web-u. Izrada
jednostavne animacije.
IZRADA MULTIMEDIJALNE PREZENTACIJE (16)
Pojam i osnovni elementi prezentacije. Radno okruenje. Tekstualni deo prezentacije. Dodavanje grafike i
zvuka. Dodavanje video formata. Sloene prezentacije. Prikazivanje prezentacija.
IZRADA SAMOSTALNOG PROJEKATA (8)
Teme za izradu projekta su slobodne ili su deo gradiva nekog predmeta koji se slua u toku godine.
Mesto realizacije nastave: Laboratorijske vebe se realizuju u raunarskoj laboratoriji.
Podela odeljenja na grupe: Prilikom realizacije vebi odeljenje se deli na dve grupe.
Preporuke za realizaciju nastave: Na poetku nastave uraditi proveru nivoa znanja i vetina uenika, koja
treba da poslue kao orijentir za organizaciju i eventualnu individualizaciju nastave.
Programski sadraji raunarske grafike i multimedije su organizovani u tematske celine za koje je
naveden orijentacioni broj asova za realizaciju. Nastavnik, pri izradi operativnih planova, definie stepen
prorade sadraja i dinamiku rada, vodei rauna da se ne narui celina nastavnog programa, odnosno da
svaka tema dobije adekvatan prostor i da se planirani ciljevi i zadaci predmeta ostvare. U uvodnom delu
dvoasa nastavnik istie cilj i zadatke odgovarajue nastavne jedinice, zatim realizuje teorijski deo
neophodan za rad uenika na raunarima. Uvodni deo dvoasa, u zavisnosti od sadraja nastavne jedinice,
moe da traje najvie 30 minuta. Nakon toga organizovati aktivnost koja, u zavisnosti od teme, podstie
izgradnju znanja, analizu, kritiko miljenje, interdisciplinarno povezivanje. Aktivnost treba da ukljuuje
praktian rad, primenu IKT, povezivanje i primenu sadraja razliitih nastavnih predmeta, tema i oblasti
sa kojima se susreu izvan kole. Aktivnosti osmisliti tako da poveavaju motivaciju za uenje i podstiu
formiranje stavova, uverenja i sistema vrednosti u vezi sa razvojem jezike i informatike pismenosti,
zdravim stilovima ivota, razvojem kreativnosti, sposobnosti vrednovanja i samovrednovanja.
Pri realizaciji programa dati prednost projektnoj, problemskoj i aktivnoj nastavi, kooperativnom uenju,
izgradnji znanja i razvoju kritikog miljenja.
U okviru svake programske celine, uenike treba osposobljavati za: samostalno pronalaenje,
sistematizovanje i korienje informacija iz razliitih izvora (struna literatura, internet, asopisi,
udbenici); vizuelno opaanje, poreenje i uspostavljanje veza izmeu razliitih sadraja (npr.
povezivanje sadraja predmeta sa svakodnevnim iskustvom, sadrajima drugih predmeta i dr.); timski rad;
samoprocenu; prezentaciju svojih radova i grupnih projekata i efikasnu vizuelnu, verbalnu i pisanu
komunikaciju.
zadataka predmeta, kao i napredak drugih uenika uz odgovarajuu argumentaciju. Ocenjivanje
postignutih vetina realizovati kroz individualne zadatke uenika za svaku nastavnu celinu.
U UVODNOM DELU uenike treba upoznati sa osnovnim karakteristikama raunarske grafike i pojmom
multimedija. Uenicima nabrojati podruja primene multimedije uz poseban osvrt na multimediju na
Web-u.
Prilikom obrade vrsta multimedijalnog sadraja uenicima treba na konkretnim primerima prikazati RAD
SA TEKSTOM, slikama, animacijama i video sadrajem. U radu sa tekstom obraditi podeavanje
tastature za rad sa srpskom irilicom, upotrebu razliitih fontova i rad sa ART editorom za tekst. Pokazati
kreiranje razliitih simbola i njihovu upotrebu.
U okviru tematske celine OBRADA SLIKA NA RAUNARU uenicima treba predstaviti razliite izvore
digitalnih slika. Poeti od kreiranja jednostavnih crtea, zatim objasniti slikanje ekrana i obradu tako
dobijenih slika. Nakon toga treba demonstrirati postupak skeniranja i fotografisanja digitalnim
fotoaparatom. Omoguiti svim uenicima da steknu praktino iskustvo u radu sa skenerom i digitalnim
fotoaparatom. Ponoviti kroz vebu preuzimanje slika sa Interneta. Posebnu panju posvetiti nainima
obrade slika i detaljno objasniti promenu dimenzija i rezolucije slike, selekciju, kopiranje i odsecanje
delova slike, podeavanje osvetljenja i kolorita slike. Za obradu ove teme sutinski je vano da uenici
usvoje saznanja o tipovima zapisa digitalnih slika. Obraditi aktuelne formate slika (BMP, GIF, JPEG,
TIF). Razjasniti pojmove bitmapirana i vektorska grafika i osobine pojedinih formata. Obavezno uenike
nauiti da razlikuju razliite tipove zapisa digitalnih slika i da vre konverziju iz jednog formata u drugi.
Kroz vebu pokazati uenicima kako se vri priprema slika za tampu, ekranski prikaz i objavljivanje na
Internet stranama.
U programskom paketu za obradu slike obraditi sledee oblasti: veliinu i rezolucija slike, kreiranje novih
slika, otvaranje i uvoenje slika, radni prostor, palete sa alatkama, podeavanje osvetljaja, kontraste, boje,
otrinu slika, slojeve slika, korienje filtara za specijalne efekte, pripremu slika za Web (optimizacija),
izlazne formate.
Preporuuje se nastavniku da bitmapiranu grafiku obradi u programima PhotoShop ili Gimp, a vektorsku
grafiku u programima Corel Draw ili InkScape. Treba, takoe, ukljuiti i druge programe koji se uklapaju
u temu.
U okviru tematske celine OBRADA ZVUKA uenicima pokazati razliite formate zvuka i razloge
kompresije zvuka. Pokazati naine konvertovanja zvunog zapisa iz originalnog formata u neki drugi
format zapisa (npr. mp3 ili Wav). Demonstrirati uenicima rad u nekom od aktuelnih programskih paketa
za obradu zvuka. Raditi u besplatnim programima, na pr. Audacity; pokazati kako se moe snimiti glas ili
neki drugi zvuk i obraditi, takoe pokazati kako se moe postojei audio zapis sei, montirati, koristiti
efekte.
U okviru tematske celine OBRADA VIDEO FAJLOVA formate (MPEG, MJPEG, AVI, DV, RM, DivX)
objasniti informativno. Snimiti kratke video sekvence, obraditi tipove video fajlova, objasniti obradu
video sekvenci, montau i primenu efekata. Najjednostavnije je raditi u programskom paketu Movie
Maker.
U okviru tematske celine ANIMACIJA izdvojeno je osam asa i treba ih efikasno iskoristiti na
definisanje samog pojma animacije, demonstraciju nekoliko primera i izradu jednostavne animacije na
zadatu temu. Prilikom upoznavanja uenika sa vrstama animacija posebni akcenat staviti na animacije na
Web-u (Shockwave Flash, GIF animacije). Informativno upoznati uenike sa interaktivnim animacijama.
Nastavniku se preporuuje rad sa programima Gif Creator, Gif animator ili Microsoft Photo Story.
U okviru tematske celine IZRADA MULTIMEDIJALNE PREZENTACIJE objasniti pojam prezentacije i
razliite tehnike prezentiranja. Objasniti pojam slajda. Ukazati na nain kreiranja prezentacija (tehnika
realizacija ideje korienjem unapred definisanog redosleda slajdova). Definisati formu i podlogu slike.
Objasniti nain kreiranja slajdova na osnovu ablona. Ukazati na mogunost ubacivanja objekata iz
drugih programa (programi za obradu teksta, slika, crtea, tabela, zvuka, video zapisa). Objasniti pojam
animacije u slajdu kao i razliite efekte prelaska izmeu slajdova. Uenicima pokazati mogunost
kombinovanja razliitih multimedijalnih sadraja i pravljenja jedne multimedijalne aplikacije i
multimedijalnih projekata. U nainu prezentovanja multimedijalnog sadraja pomenuti ureaje koji slue
za prikazivanje multimedijalnog sadraja (TV, radio, video projektori i drugi).
Preporuka je da se urade jednostavne prezentacije u programima Power Point ili OpenOffice.org.
U okviru tematske celine IZRADA SAMOSTALNOG PROJEKATA uenici treba da primene steeno
znanje iz raunarske grafike i multimedije na projekat po izboru. Tema moe biti slobodna ili vezana za
neku nastavnu jedinicu iz predmeta koji se sluaju u toku kolske godine. Preporuuje se nastavnicima da
oforme timove od po tri do etiri uenika koji e raditi na istom projektnom zadatku. Na taj nain se
uenici polako uvode u timski rad i ue radu u grupi.
ELEKTROTEHNIKI MATERIJALI
(za etvorogodinje obrazovne profile)
CILJ I ZADACI
Cilj nastave elektrotehnikih materijala je sticanje znanja o materijalima koji se koriste u elektrotehnici,
njihovim osobinama, vrstama, mogunostima primene i osposobljavanje uenika da efikasno i racionalno
koriste elektrotehnike materijale.
upoznavanje uenika sa injenicom da su fizike i hemijske osobine, kao i ponaanje materijala tokom
razliitih tehnolokih operacija posledica zakonitosti izgradnje materije;
sticanje znanja o strukturi materijala, principima izgradnje materije, agregatnim stanjima;
sticanje znanja o provodnicima, superprovodnicima, poluprovodnicima, dielektricima i magnetnim
materijalima;
upuivanje uenika na povezivanje znanja dobijenih iz razliitih predmeta i korienje strune
literature;
podsticaj svesnosti o ivotnoj sredini i neophodnosti upotrebe samo onih materijala koji nisu tetni za
okolinu i ivi svet u njoj, ukljuujui i oveka.
II RAZRED
(1 as nedeljno, 37 asova godinje)
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (1)
Znaaj elektrotehnikih materijala.
Veza izmeu mikrostrukture (grae materijala) i osobina materijala.
STRUKTURA MATERIJE (5)
Diskontinualnost strukture materije. Elementarne estice, atom, molekul.
Hemijske veze.
Agregatna stanja. Kristali raspored, osobine, nesavrenosti i njihov uticaj na osobine materijala. Fluidi
tenosti, gasovi, vrste amorfne supstance raspored osobine.
PODELA ELEKTROTEHNIKIH MATERIJALA (2)
Pojam energetskog procepa.
Podela materijala prema veliini energetskog procepa i specifine elektrine otpornosti.
Vrste energetskog procepa poluprovodnika.
PROVODNICI (8)
Opte karakteristike i podela provodnika. Specifina elektrina otpornost, tj. provodnost. Uticaj
temperature, primesa (legiranja), mehanikog naprezanja i termike obrade na specifinu elektrinu
otpornost, tj. provodnost. Ostale osobine provodnika: toplotne, mehanike, hemijske.
Metali velike provodnosti. Bakar vrste, osobine, upotreba, legure. Aluminijum vrste, osobine,
upotreba, legure. Uporedne karakteristike Cu, Al, Ag i Au sa primenom.
Metali male elektrine provodnosti i otporni materijali. Metali male elektrine provodnosti (W, Mo, Pt,
Ni, Fe, Cr, Pb,...). Otporni materijali. Materijali za regulacione i obine tehnike otpornike. Materijali za
precizne otpornike. Materijali za zagrevne elemente. Uporedne karakteristike sa primenom.
Specijalni provodni materijali. Materijali za topljive osigurae. Materijali za elektrine kontakte.
Materijali za termoelektrine spregove (termopar).
SUPERPROVODNICI (3)
Pojam superprovodnosti. Objanjenje pojave superprovodnosti. Superprovodnici u magnetnom polju.
Razlike izmeu superprovodnika i poluprovodnika. Superprovodni materijali (nisko i
visokotemperaturni). Uporedne karakteristike sa primenom.
POLUPROVODNICI (6)
Opte karakteristike poluprovodnika. Princip provoenja elektrine struje u poluprovodniku sopstveni i
primesni poluprovodnici. Specifina elektrina provodnost poluprovodnika. Zavisnost specifine
elektrine provodnosti poluprovodnika od temperature. Poluprovodniki materijali elementi, jedinjenja,
legure. Uporedne karakteristike Si, Ge i GaAs sa primenom. Ostali vaniji poluprovodniki elementi,
jedinjenja, legure i njihova primena.
DIELEKTRICI (7)
Opte karakteristike i podela dielektrika. Specifina elektrina otpornost dielektrika. Polarizacija
dielektrika. Polarni i nepolarni dielektrici. Dielektrini gubici. Dielektrina vrstoa. Proboj dielektrika.
Izolacioni materijali. Uporedne karakteristike polietilena, PVC, silikonske gume, poliuretana, kablovskog
ulja, vazduha, elgasa, porcelana, kvarcnog stakla sa primenom.
Kondenzatorski materijali. Uporedne karakteristike liskuna, rutilne keramike, feroelektrine keramike,
kvarcnog stakla, kondenzatorske hartije, kondenzatorskog ulja, poliestarske folije sa primenom.
Specijalni dielektrini materijali. Piezoelektrini materijali. Kvarc. Elektreti.
MAGNETNI MATERIJALI (5)
Opte karakteristike i podela materijala prema magnetnim osobinama. Pojava magnetnih osobina
materijala.
Feromagnetni i ferimagnetni materijali. Magneenje materijala. Histerezis. Zavisnost magnetnih osobina
od temperature. Gubici u magnetnim materijalima.
Magnetno meki materijali. Uporedne karakteristike istog Fe, legura Fe-Si, legura Fe-Ni, mekih ferita,
amorfnih magnetno mekih materijala sa primenom.
Magnetno tvrdi materijali. Uporedne karakteristike feromagnetnih legura Fe, ferita, jedinjenja i legura
retkih zemalja sa Co i Fe, mehurastih magnetnih materijala sa primenom.
Oblici nastave: teorijska nastava.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektrotehnikih materijala su organizovani u
tematske celine za koje je naveden orijentacioni broj asova za realizaciju. Nastavnik, pri izradi
operativnih planova, definie stepen prorade sadraja i dinamiku rada, vodei rauna da se ne narui
celina nastavnog programa, odnosno da svaka tema dobije adekvatan prostor i da se planirani ciljevi i
zadaci predmeta ostvare. Pri tome, treba imati u vidu da formiranje stavova i vrednosti predstavlja
kontinuirani proces i rezultat je kumulativnog dejstva celokupnih aktivnosti na svim asovima to zahteva
veu participaciju uenika, razliita metodska reenja, veliki broj primera i korienje informacija iz
razliitih izvora.
Sadraj elektrotehnikih materijala ima prirodnu vezu sa sadrajima drugih predmetima, kao to su:
hemija, elektronika i osnove elektrotehnike. Uenicima treba stalno ukazivati na tu vezu.
U toku kolske godine uraditi odreen broj testova, pored toga proveru znanja vriti i usmeno, jer je
neophodno da se uenici naviknu na oba vida izraavanja.
U uvodnom delu ukazati uenicima da je nauka o materijalima potekla iz fizike vrstog stanja, hemije,
elektrohemije, fizike hemije i ispitivanja materijala, pa je neophodno ispitati i saznati strukturu i osobine
materijala da bismo ih pravilno koristili, pa ak i dobili nove materijale boljih karakteristika prema
upotrebi za koju se predviaju. Zato u okviru odeljka o strukturi materije ponoviti sa uenicima ono to su
ve nauili u okviru fizike, hemije, osnova elektrotehnike o izgradnji materije, periodnom sistemu
elemenata, hemijskim vezama i agregatnim stanjima. Steena znanja proiriti, s posebnim osvrtom na
elektrine osobine materijala i zavisnost istih od grae. Izbei rasplinjavanje i suvine detalje, ve
obuhvatiti samo onoliko gradiva koliko je neophodno za razumevanje osobina, ponaanja i upotrebe
elektrotehnikih materijala.
Uenike treba postupno uvoditi u sadraje programa. Zato prvo izvriti podelu elektrotehnikih materijala
prema veliini specifine elektrine otpornosti i prema energetskom procepu. Neophodno je da uenik
uoi grupe razlike izmeu pojedinih grupa materijala i njihove opte karakteristike i primenu. Posebno
naglasiti da postoji veliki broj elektrotehnikih materijala razliitih osobina i razliitih mogunosti
primene, te je nemogue i nepotrebno govoriti o osobinama svih materijala. Uenik treba da na osnovu
sastava, strukture, vrste veze itd. prepozna materijal i predvidi njegove osobine. Uenike uputiti da
detaljnije informacije o materijalima kao i brojne vrednosti pojedinih veliina koje opisuju osobine
materijala potrae u literaturi. Takoe skrenuti panju uenicima da pri uenju ostalih predmeta obrate
panju na materijale koji se u odreenim prilikama koriste. Uenik mora biti svestan injenice da od
izbora i kvaliteta materijala zavisi i kvalitet komponenti, elemenata, sklopova, ureaja itd.
Opte vaei princip obrade tematskih celina 4, 5, 6, 7 i 8. trebalo bi da bude da se pri obradi materijala
drimo optih karakteristika, a detaljnije izloiti samo osobine i specifinosti tipinih predstavnika
pojedinih grupa materijala koji se najvie koriste u praksi. S toga je dobro pri obradi slediti redosled:
uvod definisanje materijala;
opte karakteristike;
zahtevi od materijala;
pregled materijala tabelarno date uporedne karakteristike;
primeri upotrebe materijala.
Tipine predstavnike pojedinih grupa materijala birati u zavisnosti od obrazovnog profila i to uvek one
materijale koji se u sadanjoj praksi koriste. Takoe, zavisno od obrazovnog profila prilagoditi i obim u
kome e se pojedine grupe materijala prouavati. Na primer: za obrazovne profile energetskog smera vie
panje posvetiti provodnicima, izolatorima, magnetnim materijalima. Za obrazovne profile smera
elektronike, raunara i slino panju posvetiti poluprovodnicima.
U okviru provodnika definisati vrste provodnika, na osnovu nosioca naelektrisanja, pojam specifine
elektrine otpornosti i provodnosti, kao i uticaj temperature na ove veliine. Fizike veliine predstaviti
samo krajnjim matematikim relacijama, bez izvoenja. Uopte, sva matematika izvoenja svesti na
minimum. Dublja definisanja fizikih veliina ostaviti za obradu u okviru osnova elektrotehnike. Kao
metale velike provodnosti obraditi bakar i aluminijum sa njihovim legurama, kao i promene osobina
metala pri legiranju. Dati uporedne karakteristike Cu, Al, Ag i Au, kao i mogunosti njihove primene.
Metale male elektrine provodnosti Ni, Cr, Pb, Zn ... pomenuti kao elemente koji ulaze u sastav legura
velike otpornosti. Od visoko otpornih legura obraditi materijale za izradu otpornika: konstantan,
manganin, nikelin, cekas..., kao i elektrografit. Volfram, molibden i platinu izdvojiti kao metale sa
visokim temperaturom topljenja, pa prema tome i specifinom namenom. Specijalne provodne materijale
obraditi kao materijale za elektrine kontakte, topljive osigurae, termoparove.
Poluprovodnicima posvetiti posebnu panju s obzirom na njihovu sve iru primenu. Obraditi opte
karakteristike poluprovodnika, grau i princip provoenja struje kod istih i primesnih poluprovodnika P i
N tipa, kao i uticaj temperature na elektrinu provodnost. Velika primena poluprovodnika u elektronici,
pre svega mikroelektronici trai elementarno poznavanje materijala.
Kod obrade dielektrika i izolatera biti naroito oprezan da se ne ode u rasplinjavanje, jer je ovih materijala
mnogo. Uenike upoznati sa optim karakteristikama neprovodnika (izolacioni otpor, dielektrini gubici,
dielektrina konstanta, dielektrina vrstoa), kao i sa uticajem pojedinih spoljnih faktora na ove osobine
(higroskopnost na primer). Izvriti, zatim, podelu dielektrika i izolatora. Nauiti ih da na osnovu
dielektrinih osobina iz tabela mogu da ocene o kakvom se materijalu radu i gde eventualno mogu da ga
upotrebe. Pojedinano obraditi samo tipine predstavnike (kvarc, staklo, guma, keramika, ulja, smole,
polimeri, lakovi itd.) i to samo njihove uporedne karakteristike. Obradu uporednih osobina raditi uvek
pomou tabelarnog prikaza materijala uz odgovarajue komentare. Uenicima skrenuti panju da sem
nekih bitnih brojnih vrednosti ostale ne treba uiti napamet. Potrebno je znati protumaiti znaenje tih
brojnih vrednosti za ponaanje materijala.
S obzirom da se elektromagnetizam obrauje u okviru osnova elektrotehnike nadovezati se na ova steena
znanja, naroito u okviru optih karakteristika magnetnih materijala i uopte fenomena magnetizma. Vie
panje u ovom poglavlju obratiti na konkretne materijale, posebno feromagnetne i ferimagnetne:
magnetno meke i magnetno tvrde. Uporedne karakteristike takoe obraditi tabelarno, s posebnim
naglaskom na njihovu primenu za releje, transformatore, prigunice, kalemove, stalne magnete itd.
Zavisno od obrazovnog profila uenicima treba dati to vie konkretnih primera materijala i primere
njihove upotrebe. Pored toga, treba ukazati i na primere istraivanja novih materijala.
ELEKTRONIKA
(za obrazovne profile trogodinjeg obrazovanja,
smer energetika)
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektronika je sticanje osnovnih znanja o elektronskim elementima, njihovim
karakteristikama i primeni u elektronskim kolima.
sticanje osnovnih znanja o sledeim elektronskim elementima: diode, tranzistori, fetovi, tiristori,
oscilatori, foto-elementi, integrisana kola;
praktino proveravanje karakteristika elektronskih elemenata i elektronskih kola i njihovoj zatiti
prilikom proveravanja.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (2)
Kristalna ctruktupa poluprovodnika. Poluprovodnici N i P. tipa.
DIODE (14)
Obrazovanje PN soja. Direktno i inverzno polarisani PN spoj. Karakteristika PN spoja. Proboj PN spoja.
Diode. Proizvodnja dioda. Usmerake diode. Jednostrani usmera. Dvostrani usmera. Grecov usmera.
Stabilizatorske diode i njihova primena.
BIPOLARNI TRANZISTORI (18)
Princip rada tranzistora na modelu sa zajednikim emitorom. Osnovne komponente ctpuja u tranzistoru.
Koeficijenti strujnog pojaanja. Karakteristike tranzistora.
Pojaava sa zajednikim emitorom. Radna prava i radna taka. Ekvivalentna ema bipolarnog tranzistora
sa h parametrima. Stabilizacija radne take. Izrazi za pojaanje struje, napona i snage kod pojaavaa sa
zajednikim emitorom. Frekvencijska karakteristika pojaavaa sa zajednikim emitorom.
Pojaava sa zajednikim kolektorom. Darlingtonov spoj.
Bipolarni tranzistor kao prekida.
Pretvarai napona sa bipolarnim tranzistorima.
FET-ovi (7)
Princip rada feta na modelu sa zajednikim sorsom. Statike karakteristike feta. Parametri feta.
Jednosmerni reim rada pojaavaa sa fetovima. Radna prava i radna taka. Automatski prednapon.
Pojaava sa zajednikim sorsom.
TIRISTORI (14)
Vrste tiristora. Triodni tiristor. Karakteristike tiristora. Triak i diak. Pobuivanje tiristora. Fazno
regulisanje pomou diaka i triaka. Usmerai sa tiristorima. Pretvarai uestanosti sa tiristorima. Hlaenje
poluprovodnika; proraun rashladnog kola.
OSCILATORI (4)
RC oscilatori. Astabilni multivibratori.
OPTOELEKTRONIKA (3)
Fotodiode, fototranzistori i fotootpornici.
PRIMENA ELEKTRONSKIH KOLA U ENERGETICI (6)
Vietarifni sistemi: Automati za ukljuivanje svetla.
INTEGRISANA KOLA (2)
Monolitna i hibridna integrisana kola.
1. Snimanje karakteristika potenciometra
2. Snimanje karakteristika dioda
3. Jednostrani i dvostrani usmera
4. Stabilizator napona sa Cenerovom diodom
5. Snimanje ulaznih i izlaznih karakteristika bipolarnih tranzistora
6. Stabilizacija radne take i jednosmerni reim rada RC pojaavaa
7. Pojaava sa zajednikim emitorom
8. Invertor sa biopolarnim tranzistorima
9. Snimanje izlaznih i prenosnih karakteristika feta
10. Pojaava sa fetom
11. Bipolarni tranzistor kao prekida
12. Snimanje karakteristika tiristora
13. Fazna regulacija sa diakom i triakom
14. Usmera sa tiristorima
15. Oscilatori
laboratoriji za elektroniku.
u ciklusima do najvie tri vebe.
Proveru vetina steenih kroz laboratorijske vebe, u toku kolske godine uraditi najmanje dva puta, kroz
odbranu vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektronike su organizovani u tematske celine za
koje je naveden orijentacioni broj asova za realizaciju. Nastavnik, pri izradi operativnih planova, definie
stepen prorade sadraja i dinamiku rada, vodei rauna da se ne narui celina nastavnog programa,
odnosno da svaka tema dobije adekvatan prostor i da se planirani ciljevi i zadaci predmeta ostvare. Pri
tome, treba imati u vidu da formiranje stavova i vrednosti, kao i ovladavanje vetinama predstavlja
razliitih izvora.
Sadraj elektrinih merenja ima prirodnu vezu sa sadrajima drugih predmetima kao to su: elektronika i
osnove elektrotehnike. Uenicima treba stalno ukazivati na tu vezu, i po mogunosti, sa drugim
nastavnicima organizovati tematske asove. Na taj nain znanja, stavovi, vrednosti i vetine steene u
okviru nastave elektrinih merenja dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih obrazovnih i
vaspitnih ciljeva.
sa svakodnevnim iskustvom, sadrajima drugih predmeta i dr.); timski rad; samoprocenu ; prezentaciju
Na poetku ponoviti grau otamo koja je obraena u okviru predmeta osnove elektrotehnike i hemija u
prvom razredu. Strukturu atoma predstavljati u jednoj ravni, ali naglasiti da ljuske imaju oblik lopte.
Kovalentnu vezu takoe ponoviti na osnovu prethodno steenih znanja iz prvog razreda. Atome
poluprovodnika takoe predstavljati u jednoj ravni. Sva objanjenja bazirati na silicijumu kao
poluprovodniku, a germanijum samo napomenuti. Inverznu ctruju kod PN cpoja obraditi ukratko i
napomenuti da ona ima uticaj na njihov rad samo u nekim retkim sluajevima. Rad pojedinih elektronskih
elemenata prvenstveno objanjavati fiziki. Kod stabilizatorskih dioda dati samo osnovni princip rada.
Ekvivalentnu emu tranzistora dati sa parametrima h11e i h21e, a ostale napomenuti. Kao najvaniji
uzrok nestabilnosti radne take navesti razlike u pojedinim primerima iste vrste tranzistora i temperaturne
promene. Osnovni pojaava sa bipolarnim tranzistorima i fetovima obraditi na ekvivalentnim emama,
zatim izvesti izraze za pojaanje napona i struje. Pretvara napona sa bipolarnim tranzistorima obraditi za
dobijanje naizmeninog napona, ali navesti da se usmeravanjem lako dobije jednosmerni.
Princip rada tiristora obraditi na ekvivalentnoj emi. Posebno naglasiti ukljuivanje tiristora pri naglom
poveanju anodnog napona. Diake obraditi u NPN ili PNP varijanti, a triake samo funkcionalno. Kao
primer fazne regulacije obraditi regulator osvetljenja; u ovom sluaju naglasiti veliku promenu otpornosti
sijalice pri zagrevanju. Pretvarae uestanosti obraditi opisno uz crtanje talasnih oblika napona ili struje.
Obraditi RC oscilator sa faznim pomeranjem, a multivibrator sa tranzistorima. Elemente optoelektronike
obraditi informativno. Vietarifne sisteme obraditi prema postojeim ureajima elektrodistribucije, a
automate za svetlo prema ulinim automatima.
Vebe po mogunosti organizovati tako da svi uenici u grupi rade jednu vebu ili u ciklusima do tri
vebe. Pored uobiajenih mera sigurnosti u laboratoriji (zabrana ukljuivanja dok nastavnik ne pregleda,
itd.) preporuuje se posebna zatita od pogrenog ukljuivanja. Izvore napajanja napraviti tako da se kod
kratkog spoja ctruja ogranii na oko 50 mA; pored ove zatite, treba staviti na red sa mikroampermetrima
otpornike za ogranienje struje. Kod vebi sa tiristorima preduzeti dodatne mere sigurnosti. asove vebi
koristiti samo za praktino proveravanje karakteristika elektronskih elemenata i kola. Prilikom izvoenja
vebi odeljenje se deli u dve grupe.
ELEKTRONIKA
(za obraz. profile trogodinjeg obrazovanja,
smer elektronika)
II RAZRED
Program ovog predmeta odnosi se samo sa obrazovni profil monter TK mrea, pa je objavljen zajedno sa
ostalim strunim predmetima za ovaj obrazovni profil u odeljku B-2.5-3.
ELEKTRONIKA
smer energetika)
CILJ I ZADACI:
Cilj nastavnog predmeta elektronika je sticanje osnovnih znanja o elektronskim elementima, njihovim
karakteristikama i primeni u elektronskim kolima.
sticanje znanja o diodama, tranzistorima, fetovima, tiristorima i fotoelementima;
sticanje znanja o pojaavaima sa tranzistorima i fetovima;
ovladavanje vetinama proveravanja karakteristika elektronskih elemenata i elektronskih kola i njihove
zatite prilikom upotrebe;
sticanje osnovnih znanja o proraunima elektronskih kola i stvaranju osnova za dalje usavravanje.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
Uvod (4)
Kristalna struktura poluprovodnika. Poluprovodnici N i P tipa.
Diode (14)
Obrazovanje PN spoja. Direktno i inverzno polarisani PN spoj. Karakteristika PN spoja. Proboj PN spoja.
Diode.
Proizvodnja dioda. Usmerake diode. Jednostrani usmera. Dvostrani usmera. Grecov usmera.
Stabilizatorske diode i njihova primena.
Bipolarni tranzistori (10)
Princip rada tranzistora na modelu sa zajednikim emitorom. Osnovne komponente struja u tranzistoru.
Koeficijenti strujnog pojaanja. Karakteristike tranzistora. Ogranienja u radu tranzistora. Oznake
tranzistora.
Pojaavai sa bipolarnim tranzistorima (23)
Pojaava sa zajednikim emitorom. Radna prava i radna taka. Ekvivalentna ema bipolarnog
tranzistora. Uzroci nestabilnosti radne take. Stabilizacija radne take. Izrazi za pojaanje struje, napona i
snage kod pojaavaa sa zajednikim emitorom. Frekvencijska karakteristika pojaavaa sa zajednikim
emitorom. Negativna povratna sprega. Pojaavai sa negativnom povratnom spregom. Pojaava sa
zajednikim kolektorom. Darlingtonov spoj. Klase rada pojaavaa. Pojaava sa komplementarnim
parom tranzistora.
FET-ovi (6)
Princip rada feta na modelu sa zajednikim sorsom. Statike karakteristike feta. Parametri feta. MOSFET-
ovi. VMOSFET-ovi
Pojaavai sa fet-ovima (6)
Jednosmerni reim rada pojaavaa sa fetovima. Radna prava i radna taka. Automatski prednapon.
Pojaava sa zajednikim sorsom. Pojaava sa MOSFET-om.
Tranzistor kao prekida (6)
Bipolarni tranzistor kao prekida. MOSFET-om kao prekida.
Hlaenje poluprovodnika; proraun rashladnog kola.
Oscilatori (5)
Pozitivna povratna sprega; Barkhauzenov uslov oscilovanja. RC oscilatori sa Vinovim mostom. LC
oscilatori.
Optoelektronika (3)
Fotodiode, fototranzistori i fotootpornici. Svetlee poluprovodnike diode. Fotospojnice. Teni kristali.
1. Snimanje karakteristika dioda
2. Jednostrani i dvostrani usmera
5. Snimanje prenosnih karakteristika bipolarnih tranzistora
6. Jednosmerni reim rada RC pojaavaa
8. Pojaava sa zajednikim kolektorom
9. Pojaava sa komplementarnim parom tranzistora
10. Snimanje izlaznih i prenosnih karakteristika feta
11. Pojaava sa fetom
12. Bipolarni tranzistor kao prekida sa aktivnim optereenjem
13. Tranzistor kao prekida sa induktivnim optereenjem
14. RC oscilatori
15. LC oscilatori
Na poetku ponoviti grau atoma koja je obraena u predmetima osnove elektrotehnike i hemija u prvom
razredu. Strukturu atoma predstavljati u jednoj ravni, ali naglasiti da ljuske imaju oblik lopte. Kovalentnu
vezu takoe ponoviti na osnovu prethodno steenih znanja iz prvog razreda. Atome poluprovodnike
takoe predstavljati u jednoj ravni. Sva objanjenja bazirati na silicijumu kao poluprovodniku, a
germanijum samo napomenuti. Inverznu struju kod PN spoja obraditi ukratko i napomenuti da ona ima
uticaj na njihov rad samo u nekim retkim sluajevima. Rad pojedinih elektronskih elemenata prvenstveno
objanjavati fiziki. Kod stabilizatorskih dioda dati samo osnovni princip rada. Kao najvaniji uzrok
nestabilnosti radne take navesti razlike u pojedinim primercima iste vrste tranzistora i temperaturne
promene. Osnovni pojaava sa bipolarnim tranzistorima i fetovima obraditi na ekvivalentnim emama,
zatim izvesti izraze za pojaanje napona i struje. Pozitivnu povratnu spregu i oscilovanje obraditi fiziki i
matematiki. Detaljno obraditi oscilator sa Vinovim mostom, a ostale informativno. Elemente
optoelektronike obraditi informativno.
Vebe po mogunosti organizovati tako da svi uenici u grupi rade jednu vebu ili u ciklusima do tri
vebe. Pored uobiajenih mera sigurnosti u laboratoriji (zabrana ukljuivanja dok nastavnik ne pregleda,
itd.) preporuuje se posebna zatita od pogrenog ukljuivanja. Izvore napajanja napraviti tako da se kod
kratkog spoja struja ogranii na oko 50 mA; pored ove zatite, treba staviti na red sa mikroampermetrima
otpornike za ogranienje struje. asove vebi koristiti samo za praktino proveravanje karakteristika
elektronskih elemenata i kola. Prilikom izvoenja vebi odeljenje deliti na dve grupe.
Odstupanje od programa moe da bude 20 % ali mora da ga odobri Struno vee kole.
ELEKTRONIKA I
smer elektronika)
CILJ I ZADACI
Ciljevi nastavnog predmeta elektronika I su:
sticanje funkcionalne pismenosti (prirodno-naune, matematike, tehnike),
sistematsko sticanje znanja o fizikim pojavama i procesima u elektronici i njihovo razumevanje na
osnovu modela i teorija,
sistematsko sticanje znanja o osnovnim elektronskim elementima, njihovim karakteristikama i primeni
u elektronskim kolima,
osposobljavanje uenika za primenu znanja i reavanje problema i zadataka u novim i nepoznatim
situacijama,
aktivno sticanje znanja o pojavama i primenama u elektronici kroz istraivaki pristup,
sticanje radnih navika, odgovornosti i sposobnosti za samostalan rad i za timski rad,
sticanje znanja za ostale strune predmete
formiranje osnove za dalje obrazovanje.
Zadaci nastave predmeta su stvaranje raznovrsnih mogunosti da kroz razliite sadraje i oblike rada,
primenom savremenih metodikih i didaktikih postupaka u nastavi, ciljevi i zadaci obrazovanja u celini,
kao i ciljevi nastave budu u punoj meri realizovani.
Ostali zadaci nastave elektronike su da uenici:
razvijaju funkcionalnu pismenost (prirodno-nauna, matematika, tehnika);
razvijaju nain miljenja i rasuivanja u elektronici;
budu osposobljeni za primenu razliitih metoda merenja u elektronici;
steknu sposobnost za uoavanje, formulisanje, analiziranje i reavanje problema;
razvijaju kompetencije za izvoenje jednostavnih istraivanja i merenja;
razvijaju logiko i apstraktno miljenje i kritiki stav u miljenju;
shvate znaaj elektronike u savremenoj tehnologiji;
razvijaju sposobnosti za primenu znanja iz elektronike;
razvijaju pravilan odnos prema zatiti, obnovi i unapreenju ivotne sredine;
razvijaju motivisanost za uenje i zainteresovanost za sadraje elektronike;
razvijaju radne navike, odgovornost i sposobnost za primenu
steenih znanja.
II RAZRED
(3+1 as nedeljno, 111 + 37 asova godinje)
SADRAJ PROGRAMA
UVOD (4)
Uvod u predmet. Kristalna struktura poluprovodnika. Poluprovodnici N i P tipa.
DIODE (20)
Diode. Usmerai (jednostrani usmera, dvostrani usmera, Grecov usmera). Stabilizatorske diode i
njihova primena. Kapacitivnost PN spoja; varikap diode. Vrste dioda (usmerake, prekidake, otkijeve i
PIN diode).
Koeficijenti strujnog pojaanja. Naini vezivanja tranzistora. Ulazne i izlazne karakteristike tranzistora.
Ogranienja u radu tranzistora. Parametri tranzistora. Ekvivalentna ema tranzistora. Hlaenje
poluprovodnika. Proraun rashladnog kola.
POJAAVAI SA BIPOLARNIM TRANZISTORIMA (15)
Opte osobine pojaavaa. Izoblienja. Pojaava sa zajednikim emitorom. Radna prava i radna taka.
Uzroci nestabilnosti radne take. Stabilizacija radne take. Ekvivalentna ema pojaavaa sa zajednikim
emitorom, pojaanje struje i napona, ulazna i izlazna otpornost. Frekvencijska karakteristika pojaavaa
sa zajednikim emiterom.
TRANZISTORI SA EFEKTOM POLJA (FET-ovi) (10)
Princip rada spojnih tranzistora sa efektom polja (JFET-a) na modelu sa zajednikim sorsom. Statike
karakteristike JFET-a. Princip rada tranzistora sa efektom polja sa izolovanim gejtom (MOSFET-ova sa
indukovanim i ugraenim kanalom). Statike karakteristike feta MOSFET-ovi sa indukovanim kanalom.
Parametri tranzistora sa efektom polja, ekvivalentna ema tranzistora.
POJAAVAI SA FET-OVIMA (7)
Pojaava sa zajednikim sorsom radna prava i radna taka. Automatski prednapon. Pojaava sa
zajednikim sorsom ekvivalentna ema i pojaanje.
VIESTEPENI POJAAVAI (10)
Viestepeni pojaavai. Negativna povratna sprega. Darlingtonov spoj.
Klase rada pojaavaa. Pojaavai snage sa komplementarnim parom tranzistora.
OSCILATORI (6)
Pozitivna povratna sprega; Barkhauzenov uslov oscilovanja. RC oscilatori sa Vinovim mostom. Kolpicov
oscilator.
TRANZISTOR KAO PREKIDA (5)
Bipolarni tranzistor kao prekida. MOSFET kao prekida.
TIRISTORI (4)
Triodni tiristor. Triak i diak.
OPTOELEKTRONIKA (6)
Fotodiode, fototranzistori i fotootpornici. Svetlee poluprovodnike diode. Fotospojnice. Laserske diode.
Teni kristali.
PROJEKTNI ZADATAK (9)
1. Snimanje karakteristike dioda
2. Usmerai
6. Stabilizacija radne take
8. Snimanje karakteristika feta
9. Pojaava sa fetom
11. Oscilator
13. Kola sa optoelektronskim komponentama
Nastavni program Elektronike 1 nadovezuje se strukturno i sadrajno na nastavni program fizike i hemije
u osnovnoj koli i nastavni program Osnova elektrotehnike u prvom razredu srednje kole.
Uenici treba da naue osnovne pojmove u elektronici, osnovne elektronske komponente, njihove
karakteristike i primenu. Oni treba da steknu dovoljna praktina i teorijska znanja za primenu po
zavretku srednje strune kole ali i dobru osnovu za dalje kolovanje, prvenstveno na tehnikim
fakultetima i visokim kolama strukovnih studija.
Teilo se i smanjenju ukupne optereenosti uenika. Program je rastereen tako to su izostavljeni svi
sadraji koji nisu neophodni za postizanje postavljenih ciljeva i zadataka nastave, kao i metodskim
pristupom programskim sadrajima.
Nain prezentovanja programa
Programski sadraji dosledno su prikazani u formi koja zadovoljava osnovne metodske zahteve nastave:
Postupnost (od prostijeg ka sloenijem) pri upoznavanju novih pojmova i formulisanju zakona.
Oiglednost pri izlaganju nastavnih sadraja (uz svaku tematsku celinu pobrojano je vie
demonstracionih ogleda a treba koristiti i simulacije).
Povezanost nastavnih sadraja (horizontalna i vertikalna).
Program predvia da se unutar svake vee tematske celine, posle postupnog i analitinog izlaganja
pojedinanih nastavnih sadraja, kroz sistematizaciju i obnavljanje izloenog gradiva, izvri sinteza bitnih
injenica i zakljuaka i da se kroz njihovo obnavljanje omogui da ih uenici u potpunosti razumeju i
trajno usvoje. Pored toga, svaku tematsku celinu trebalo bi zapoeti obnavljanjem odgovarajueg dela
gradiva iz prethodnog razreda ili iz osnovne kole. Time se postie i vertikalno povezivanje nastavnih
sadraja. Veoma je vano da se kroz rad vodi rauna o ovom zahtevu Programa, jer se time naglaava
injenica da su sve oblasti meusobno povezane.
Ciljevi i zadaci nastave ostvaruju se kroz sledee osnovne oblike rada sa uenicima:
1. izlaganje sadraja teme
2. reavanje kvalitativnih i kvantitativnih zadataka;
3. laboratorijske vebe;
4. korienje i drugih naina rada koji doprinose boljem razumevanju sadraj teme (domai zadaci,
seminarski radovi, projekti...);
5. sistematsko praenje rada svakog pojedinanog uenika.
Veoma je vano da nastavnik pri izvoenju prva tri oblika nastave naglaava njihovu objedinjenost.
Metodska uputstva za predavanja
Kada je mogue, treba koristiti problemsku nastavu. Nastavnik postavlja problem uenicima i preputa da
oni samostalno, u parovima ili u timu dou do reenja, po potrebi usmerava uenike, podseajui ih
pitanjima na neto to su nauili i sada treba da primene.
Neke od tema mogu se obraditi samostalnim radom uenika kroz radionice. Takav nain rada je
uenicima najinteresantniji, vie su motivisani, pa lake usvajaju znanje. Uz to se razvija i njihovo
interesovanje i smisao za istraivaki rad, kao i sposobnost timskog rada i saradnje. Ovakav pristup
obradi nastavne teme zahteva dobru pripremu nastavnika: odabrati temu, pripremiti odgovarajua
nastavna sredstva i opremu, podeliti uenike u grupe tako da svaki pojedinac u grupi moe dati
odgovarajui doprinos, dati neophodna minimalna uputstva...
Na primer, za nastavnu temu Vrste dioda uenici se mogu podeliti u grupe od kojih bi svaka obraivala
posebnu vrstu dioda; u radu uenici mogu da koriste udbenik, internet, kataloge proizvoaa i sl...
Neke teme treba da pripreme i prezentuju sami uenici, pojedinano ili u parovima. Time se uenici
podstiu da koriste steena znanja u drugim predmetima (Raunarska grafika i multimedija, Raunarstvo i
informatika, Primena raunara i sl.).
Metodska uputstva za reavanje zadataka
Reavanje zadataka je vana metoda za uvebavanje primene znanja. Njome se postie: konkretizacija
teorijskih znanja; obnavljanje, produbljivanje i utvrivanje znanja; korigovanje uenikih znanja i umea;
razvijanje logikog miljenja; podsticanje uenika na inicijativu; sticanje samopouzdanja i samostalnosti
u radu...
Optimalni efekti reavanja zadataka u procesu uenja ostvaruju se dobro osmiljenim kombinovanjem
kvalitativnih (zadaci-pitanja), kvantitativnih (raunskih), grafikih i eksperimentalnih zadataka.
Potrebno je paljivo odabrati zadatke koji, ako je mogue, imaju neposrednu vezu sa realnim situacijama
(u zadacima birati otpornike realne otpornosti, kondenzatore realne kapacitivnosti i sl). Takoe je vano
da uenici pravilno vrednuju dobijeni rezultat, kao i njegov pravilan zapis. Posebno treba obratiti panju
na postupnost pri izboru zadataka, od najjednostavnijih ka onima koji zahtevaju analizu i sintezu steenih
znanja.
Metodska uputstva za izvoenje laboratorijskih vebi
Laboratorijske vebe ine sastavni deo redovne nastave i organizuju se tako to se pri izradi vebi
odeljenje deli na dva dela a uenici vebe rade u grupama, 2 3 uenika. Vebe po mogunosti
organizovati tako da svi uenici u grupi rade jednu vebu ili u ciklusima do tri vebe. Za svaku vebu
uenici unapred treba da dobiju odgovarajua uputstva.
as eksperimentalnih vebi sastoji se iz uvodnog dela, merenja i zapisivanja rezultata merenja i obrade
dobijenih podataka.
U uvodnom delu asa nastavnik proverava da li su uenici spremni za vebu, upoznaje ih sa mernim
instrumentima i ostalim delovima aparature za vebu, ukazuje na mere predostronosti kojih se moraju
pridravati radi sopstvene sigurnosti, pri rukovanju aparatima, elektrinim izvorima, raznim ureajima i
sl.
Dok uenici vre merenja, nastavnik aktivno prati njihov rad, diskretno ih nadgleda i, kad zatreba,
objanjava i pomae.
Pri obradi rezultata merenja uenici se pridravaju pravila za tabelarni prikaz podataka, crtanje grafika,
izraunavanje zaokruenih vrednosti i greaka merenja (sa tim pravilima nastavnik treba da ih upozna
unapred a poeljno je i da ih da uz pisana uputstva za vebe).
Pored uobiajenih mera sigurnosti u laboratoriji (zabrana ukljuivanja dok nastavnik ne pregleda veze,
itd.), preporuuje se posebna zatita od pogrenog ukljuivanja. Izvore napajanja napraviti tako da se
struja kratkog spoja ogranii na oko 100 mA; pored ove zatite, treba staviti na red sa
mikroampermetrima i miliampermetrima otpornike za ogranienje struje. asove vebi koristiti samo za
merenja na elektronskim elementima i kolima. Uenike ocenjivati na kraju svakog ciklusa vebi ili na
kraju svakog polugodita i ukazivati im na postupke pri merenju i obradi podataka koje ne razumeju i nisu
savladali.
Metodska uputstva za druge oblike rada
Jedan od oblika rada sa uenicima su domai zadaci koji sadre kvalitativne i kvantitativne zadatke. Takvi
domai zadaci odnose se na gradivo koje je obraeno neposredno na asu i na povezivanje ovog gradiva
sa prethodnim.
Za domai zadatak mogu se davati i seminarski radovi koje bi uenici radili individualno ili u grupama.
Nastavnik je obavezan da pregleda domae zadatke i saopti uenicima eventualne greke kako bi oni
imali informaciju o uspenosti svog rada.
Praenje rada uenika
Nastavnik je duan da kontinuirano prati rad svakog uenika kroz neprekidnu kontrolu njegovih
usvojenih znanja, steenih na osnovu svih oblika nastave: predavanja, reavanja kvantitativnih i
kvalitativnih zadataka, laboratorijskih vebi, seminarskih radova i projekata...
Potrebno je kontinuirano proveravati i ocenjivati znanje uenika pomou usmenog ispitivanja, kratkih
(15-minutnih) pismenih provera, testova na kraju veih celina (recimo, po jednom u svakom
klasifikacionom periodu), kontrolnih raunskih vebi (po jednom u polugoditu) i proverom
eksperimentalnih vetina.
Takoe, predlaemo testove sistematizacije gradiva na kraju svakog polugodita ili na kraju kolske
godine. Priprema za ovaj test, kao i sam test, trebalo bi da osiguraju trajno usvajanje najosnovnijih i
najvanijih znanja iz prethodno obraenih oblasti.
Dodatna i dopunska nastava
Dodatni rad namenjen je darovitim uenicima i treba da zadovolji njihova interesovanja za predmet.
Organizuje se sa jednim asom nedeljno. U okviru ove nastave mogu se produbljivati i proirivati sadraji
iz redovne nastave, raditi novi sadraji, tei zadaci, sloeniji eksperimenti od onih u redovnoj nastavi...
Uenici se slobodno opredeljuju pri izboru sadraja programa. Zato je nuno sainiti individualne
programe rada sa uenicima na osnovu njihovih prethodnih znanja, interesovanja i sposobnosti. Korisno
je da nastavnik pozove istaknute strunjake da u okviru dodatne nastave odre popularna predavanja kao i
da omogui uenicima posete institutima, preduzeima , muzejima i sl. Posebno darovite uenike
poeljno je upuivati na takmienja i pomagati im u pripremi.
Dopunska nastava se takoe organizuje sa po jednim asom nedeljno. Nju pohaaju uenici koji u
redovnoj nastavi nisu bili uspeni. Cilj dopunske nastave je da uenik, uz dodatnu pomo nastavnika,
stekne minimum osnovnih znanja iz sadraja koje predvia program.
Na kraju kolske godine potrebno je da uenici samostalno ili u manjim grupama urade projektni zadatak.
Nastavnik bi trebalo da ponudi paljivo odabrane teme ili da uenici sami predloe teme koje ih
interesuju, a u vezi su sa gradivom predmeta. Neke od tema mogu biti one koje se ne obrauju na
asovima ali su pokrivene postojeim udbenikom (npr. pojaavai sa zajednikim kolektorom, sa
zajednikom bazom, sa zajednikim gejtom i sl.). Projekat se moe uraditi i u saradnji sa nastavnikom
praktine nastave, a zatim izloiti i demonstrirati pred razredom. Posebno objasniti uenicima ta projekat
treba da sadri i kako ga treba prezentovati. U nedostatku maketa i komponenti, demonstracija moe biti i
pomou simulacije. Ovim se postie horizontalna i vertikalna povezanost vie predmeta (Raunarska
grafika i multimedija, Raunarstvo i informatika, Primena raunara, Elektrina merenja, Praktina
nastava...)
U programu je godinji fond asova dat po temama. Ukupan broj asova koji je naznaen za svaku temu
treba shvatiti kao orijentacioni broj u okviru kojeg treba realizovati odgovarajue sadraje. Time se
nastavniku indirektno ukazuje na obim, dubinu, pa i nain interpretacije sadraja svake teme. Eventualna
odstupanja mogu biti za oko 10 % od predvienog fonda asova za temu (zavisno od konkretne situacije
npr. zemljotres, pandemija, drugi razlog velikog gubljenja asova,...).
Ukupan broj asova predvien za pojedine teme (a samim tim i godinji fond asova) sam nastavnik
(odnosno Struno vee nastavnika u koli) rasporeuje po tipovima asova, tj. odreuje koliko e uzeti za
obradu novih sadraja, a koliko za utvrivanje i uvebavanje, ponavljanje, proveravanje znanja i dr. Po
pravilu, taj odnos treba da bude oko 2 : 3, tj. za obradu novih sadraja upotrebiti do 40 % ukupnog
nastavnog vremena, a najmanje 60 % za ostalo. Meutim, nijedan as ne treba utroiti samo za
predavanje, tj. za izlaganje novog gradiva.
Odstupanje od programa moe da bude i do 20 % ali ga mora odobriti odgovarajui struni organ u koli.
Uputstva za izvoenje nastave
Na poetku treba ponoviti grau atoma koja je prethodno obraena u predmetima osnove elektrotehnike i
hemije u prvom razredu. Strukturu atoma predstavljati u jednoj ravni, ali naglasiti da ljuske imaju oblik
lopte. Kovalentnu vezu takoe ponoviti na osnovi prethodno steenih znanja u prvom razredu. Atome
poluprovodnika takoe predstaviti u jednoj ravni. Sva objanjenja bazirati na silicijumu kao
poluprovodniku, a germanijum samo napomenuti. Inverznu struju kod PN spoja obraditi ukratko i
napomenuti da ona ima uticaja na njihov rad samo u nekim retkim sluajevima.
Rad pojedinih elektronskih elemenata prvenstveno objanjavati fiziki. Uz primenu dioda dati
karakteristike u grafikom obliku, a vremenske dijagrame jedan ispod drugog; uz svaki oblik usmeraa
dati nain odreivanja kapacitivnosti filtarskog kondenzatora. Kod stabilizatorskih dioda dati primer
prorauna stabilizatora.
Dati ekvivalentnu emu tranzistora. Kao najvaniji uzrok nestabilnosti radne take navesti razlike u
pojedinim primercima iste vrste tranzistora i temperaturne promene.
Pojaava sa zajednikim emitorom obraditi detaljno (izvesti izraze za pojaanje napona i struje, ulaznu i
izlaznu otpornost). Pojaava sa zajednikim sorsom obraditi detaljno. Kod fetova posebno istai
odstupanje radne take zbog velike razlike izmeu pojedinih primeraka iste vrste.
Oscilatore obraivati na osnovi pojaavaa i kola povratne sprege uz primenu Barkhauzenovog principa.
Princip rada tiristora obraditi na ekvivalentnoj emi, a triake i diake informativno.
Fotodiode, tene kristale, svetlee i laserske diode obraditi detaljno, a fotospojnice i fotootpornike
informativno.
ELEKTRONIKA II
smer elektronika)
CILJ I ZADACI
Ciljevi nastavnog predmeta elektronika II su:
sistematsko sticanje znanja o elektronskim komponentama, njihovim karakteristikama i primeni u
elektronskim kolima i elektronskim sklopovima;
situacijama;
sticanje radnih navika, odgovornosti i sposobnosti za samostalan rad i za timski rad;
sticanje znanja za ostale strune predmete;
Zadatak nastave elektronike II jeste stvaranje raznovrsnih mogunosti da kroz razliite sadraje i oblike
rada, primenom savremenih metodikih i didaktikih postupaka u nastavi, ciljevi i zadaci obrazovanja u
celini, kao i ciljevi nastave budu u punoj meri realizovani.
Ostali zadaci nastave elektronike II su da uenici:
razvijaju radne navike, odgovornost i sposobnost za primenu steenih znanja.
III RAZRED
SADRAJ PROGRAMA
UVOD (5)
Uvod u predmet. Pojam i vrste integrisanih kola.
LINEARNA INTEGRISANA KOLA (40)
Linearna integrisana kola. Blok ema integrisanog operacionog pojaavaa. Karakteristine veliine
integrisanih operacionih pojaavaa. Idealni i realni invertujui pojaava. Neinvertujui pojaava.
Jedinini pojaava. Kola za sabiranje i oduzimanje sa operacionim pojaavaem. Pasivna i aktivna kola
za diferenciranje i integraljenje. Pasivni i aktivni ograniavai. Naponski komparatori. mitovo okidno
kolo. Aktivni filtri. Uticaj realnih parametara integrisanih operacionih pojaavaa na karakteristike
realizovanih kola. Frekvencijska karakteristika i frekvencijska kompenzacija. Kombinovanje operacionih
pojaavaa i tranzistora snage. Princip analognog mnoenja na diferencijalnom pojaavakom stepenu.
Integrisani stabilizatori napona. Prekidaki izvori za napajanje.
LOGIKA I IMPULSNA KOLA (9)
Opte karakteristike logikih kola CMOS logika kola. Povezivanje digitalnih integrisanih i ostalih kola.
Astabilni multivibratori. Osobine kvarca. Oscilatori sa kvarcom. Monostabilni multivibratori.
A/D I D/A KONVERTORI (6)
Kvantizacija analognih veliina. Digitalno-analogni konvertori. Analogno-digitalni konvertori
UMOVI (4)
Pojam uma. Vrste uma. Odnos signal-um i faktor uma.
PROJEKTNI ZADATAK (6)
1. Invertujui pojaava. Kolo za sabiranje napona.
2. Neinvertujui pojaava. Jedinini pojaava
3. Ograniavai
4. Komparatori, mitovo okidno kolo
5. Pasivna i aktivna kola za diferenciranje i integraljenje
6. Aktivni filtri
7. Kombinovanje integrisanih pojaavaa i tranzistora snage
8. Integrisani stabilizator napona
9. Prekidaki izvori za napajanje
10. Snimanje karakteristika integrisanih CMOS kola
11. Povezivanje digitalnih i ostalih kola
12. Astabilni multivibrator i monostabilni multivibrator
13. D/A konvertor
Nastavni program elektronike II nadovezuje se strukturno i sadrajno na nastavni program nastavni
program elektronike I i elektrinih merenja u drugom razredu srednje kole.
Uenici treba da steknu dovoljna praktina i teorijska znanja za primenu po zavretku srednje strune
kole ali i dobru osnovu za dalje kolovanje, prvenstveno na tehnikim fakultetima i visokim kolama
strukovnih studija.
4. korienje i drugih naina rada koji doprinose boljem razumevanju sadraja teme (domai zadaci,
Veoma je vano da nastavnik pri izvoenju prva tri oblika nastave naglaava njihovu objedinjenost .
Neke teme treba da pripreme i prezentuju sami uenici, pojedinano ili u parovima naravno uz pomo i
instrukcije nastavnika.
u radu...
kvalitativnih (zadaci-pitanja), kvantitativnih (raunskih), grafikih i eksperimentalnih zadataka.
Potrebno je paljivo odabrati zadatke koji, ako je mogue, imaju neposrednu vezu sa realnim situacijama.
Takoe je vano da uenici pravilno vrednuju dobijeni rezultat, kao i njegov pravilan zapis. Posebno treba
obratiti panju na postupnost pri izboru zadataka, od najjednostavnijih ka onima koji zahtevaju analizu i
sintezu steenih znanja.
odeljenje deli na tri dela a uenici vebe rade u grupama, 2 3 uenika. Vebe po mogunosti
organizovati tako da svi uenici u grupi rade jednu vebu ili u ciklusima do tri vebe.
Za svaku vebu uenici unapred treba da dobiju odgovarajua uputstva.
dobijenih podataka.
sl.
objanjava i pomae.
izraunavanje zaokrugljenih vrednosti i greaka merenja (sa tim pravilima nastavnik treba da ih upozna
unapred a poeljno je i da ih da uz pisana uputstva za vebe) .
Pored uobiajenih mera zatite (zabrane ukljuivanja bez pregleda itd) izvore napajanja i ostale elemente
vebe, gde je to mogue, napraviti tako da pogreno ukljuivanje ne dovede do unitenja tranzistora ili
integrisanog kola. Kao operacioni pojaava koristiti po mogunosti A 741, jer ostali lako osciluju.
asove vebi koristiti samo za merenja na elektronskim kolima i sklopovima i obradu rezultata.
Uenike ocenjivati na kraju svakog ciklusa vebi ili po jednom u polugoditu i ukazivati im na postupke
pri merenju i obradi podataka koje ne razumeju i nisu savladali.
sa prethodnim.
Organizuje se sa jednim asom nedeljno. Posebno darovite uenike poeljno je upuivati na takmienja i
pomagati im u pripremi.
Na kraju kolske godine potrebno je da uenici samostalno ili u manjim grupama urade projektni zadatak.
Nastavnik bi trebalo da ponudi paljivo odabrane teme ili da uenici sami predloe teme koje ih
interesuju, a u vezi su sa gradivom predmeta. Neke od tema mogu biti one koje se ne obrauju na
asovima ali su pokrivene postojeim udbenikom. Posebno objasniti uenicima ta projekat treba da
sadri i kako ga treba prezentovati. U nedostatku maketa i komponenti, demonstracija moe biti i pomou
simulacije. Tema projektnog zadatka moe biti takva da ostvaruje horizontalnu povezanost vie predmeta
(Merenja u elektronici, Digitalna elektronika i sl.)
odstupanja mogu biti za oko 10 % od predvienog fonda asova za temu (zavisno od konkretne situacije
Tehnologiju integrisanih kola obraditi opisno uz neki konkretni primer. Unutranju strukturu integrisanih
operacionih pojaavaa uraditi na nivou blok eme i detaljno objasniti njegovu ulogu u elektronskim
kolima. Uz objanjenje karakteristinih veliina operacionog pojaavaa dati i njihove tipine vrednosti.
Prilikom obrade komparatora nacrtati talasne oblike za operacioni pojaava upotrebljen kao komparator,
a zatim objasniti prednosti specijalnih kola konstruisanih da rade kao komparatori. mitovo okidno kolo
objasniti s operacionim pojaavaem za dva referentna napona; kao primenu navesti pretvaranje drugog
oblika napona u pravougaoni. Naglasiti razlike i prednosti pri obradi aktivnih i pasivnih kola
(ograniavaa, kola za integraljenje, diferenciranje, filtara...). Analogne mnoae obraditi opisno, a kao
primenu navesti kvalitetnu amplitudnu modulaciju sa i bez noseeg signala, meanje uestanosti itd.
Stabilizatore napona obraditi opisno. Detaljno obraditi prekidake izvore napajanja i njihovu primenu a
ukoliko je potrebno, pre toga obnoviti osnovne pojmove o kalemovima.
Unutranju grau logikih kola obraditi na osnovnom obliku, a za ostale navesti karakteristike. Impulsna
kola obraditi sa logikim kolima uz talasne oblike; navesti specifina kola za astabilne i monostabilne
multivibratore, zatim mitova okidna kola itd. Kod A/D konvertora s uzastopnim pribliavanjem naglasiti
relativnu jednostavnost i relativno veliku brzinu, zatim mogunost upravljanja mikroraunarom itd. Kod
A/D konvertora sa naponskim komparatorima naglasiti veliku brzinu; kod D/A konvertora obraditi samo
varijantu sa lestviastom mreom otpornika.
ENERGETSKA ELEKTRONIKA
smer energetika)
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta energetska elektronika sticanje znanja o komponentama i principima
funkcionisanja ureaja energetske elektronike radi izuavanja drugih strunih predmeta.
sticanje osnovnih znanja o optim principima i zakonima transformacije elektrine energije i regulaciji
ove transformacije;
sticanje osnovnih znanja potrebnih za eksploataciju i odravanje ureaja energetske elektronike;
podsticanje interesa uenika za daljim produbljivanjem znanja i usavravanjem.
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (1)
Predmet prouavanja energetske elektronike. Pretvarai: pojam, klasifikacija i princip rada.
PRELAZNI PROCESI U ELEKTRINIM KOLIMA (3)
Prelazni procesi i akumulacioni elementi. Prelazni procesi u rednom R-L i R-C kolu na ijim krajevima
deluje stalni napon.
OSNOVNA AKUMULACIONA KOLA
(LINEARNA UOBLIAVAKA KOLA) (2)
Pasivno kolo za diferenciranje. Pasivno kolo za integraljenje.
OPERACIONI POJAIVAI (4)
Idealni operacioni pojaiva. Blok ema operacionog pojaivaa. Linearna kola sa idealnim operacionim
pojaivaem (neinvertujui pojaiva, invertujui pojaiva). Komparator napona sa histerezisom
(pozitivna povratna sprema). Karakteristine veliine realnih operacionih pojaivaa.
ELEMENTI DIGITALNE ELEKTRONIKE (10)
Binarni brojni sistem. Konverzija brojeva iz decimalnog u binarni brojni sistem i obrnuto. Komplement
broja.
Osnovne aritmetike operacije u binarnom brojnom sistemu (sabiranje, oduzimanje, mnoenje i deljenje).
Osnovni stavovi prekidake algebre. Osnovna i univerzalna logika kola. Opte karakteristike integrisanih
logikih kola.
TTL logina kola. CMOS logika kola. Aritmetika kola: polusabira i sabira.
Memorijski elementi (RS, T i JK flip-flop). Memorijska kola i mree (registri, brojai, memorije).
D/A I A/D KONVERZIJA (3)
Analogni i digitalni signali. Konverzija; vremensko kvantovanje; amplitudno kvantovanje; kodovanje.
D/A konvertor sa lestviastom otpornom mreom. A/D konvertor sa paralelnim komparatorima.
ELEMENTI ENERGETSKE ELEKTRONIKE (8)
Snane diode i tranzistori (snani bipolarni tranzistori i Darlingtonov spoj).
MOS i IGBT tranzistori.
etvoroslojna dioda, dijak. Tiristor, GTO, trijak.
OSNOVE UPRAVLJANjA TIRISTORA, TRIJAKA
I ENERGETSKIH TRANZISTORA (6)
Statike karakteristike upravljakog kola tiristora. Naini ukljuivanja tiristora i trijaka; osnovne
elektrine eme za ukljuivanje tiristora. Naini iskljuivanja tiristora i trijaka; osnovne elektrine eme
za iskljuivanje tiristora. Kola za pobudu energetskih tranzistora. Redna veza tiristora; sistemi upravljanja
rednom vezom tiristora. Paralelna veza tiristora.
USMERAI (13)
Srednja i efektivna vrednost naizmeninog napona i struje u sluaju kada njihovi dijagrami u toku periode
ne predstavljaju neprekidne sinusne talase.
Blok ema usmeraa. Jednofazna polutalasna ema usmeravanja. Jednofazna punotalasna ema
usmeravanja sa srednjom takom (rad eme pri R i R-L optereenju gde L tei beskonanosti). Jednofazna
mosna ema usmeravanja (rad eme pri R i R-L optereenju kada L tei beskonanosti). Trofazna ema
usmeravanja sa srednjom takom (rad eme pri R i R-L optereenju kada L tei beskonanosti). Trofazna
mosna ema usmeravanja (rad eme pri R i R-L optereenju kada L tei beskonanosti).
Odlike transformatora za napajanje pojedinih ema usmeravanja; regulacione karakteristike pojedinih
ema usmeravanja; komutacija struje; spoljnja karakteristika usmeraa; filtri za izravnjavanje.
INVERTORI (8)
Podela i princip rada invertora. Invertori voeni mreom: monofazni punotalasni invertor sa srednjim
izvodom sekundara transformatora voen mreom; trofazni mosni invertor voen mreom.
Autonomni invertori: strujni invertor; naponski invertor sa srednjim izvodom transformatora sa tiristorima
(konfiguracija i vremenski dijagrami); jednofazni mosni autonomni naponski invertor sa tranzistorima
(konfiguracija i vremenski dijagrami); trofazni mosni autonomni naponski invertor sa tranzistorima pri
omskom optereenju (konfiguracija i vremenski dijagrami).
PRETVARAI UESTANOSTI (2)
Neposredni pretvarai uestanosti. Posredni pretvarai uestanosti (blok ema).
NAIZMENINI PRETVARAI (4)
Princip rada naizmeninih pretvaraa i podela; pretvarai sa skokovitom promenom amplitude;
naizmenini pretvarai sa faznom regulacijom; naizmenini fazni pretvarai sa irinsko-impulsnom
regulacijom.
JEDNOSMERNI PRETVARAI (OPERI) (6)
Indirektni jednosmerni pretvarai; tranzistorski indirektni pretvara jednosmernog napona.
oper sputa napona (konfiguracija i vremenski dijagrami). oper podiza napona (konfiguracija).
FLYBACK oper (konfiguracija i vremenski dijagrami).
1. Pasivna kola za diferenciranje i integraljenje
2. Invertujui i neinvertujui operacioni pojaiva
3. Komparator napona sa histerezisom sa operacionim pojaivaem
4. Realizacija logikih funkcija pomou NI kola
5. Aritmetika kola
6. Flip-flop
7. D/A konvertor
8. Snimanje statikih karakteristika dijaka i tiristora
9. Kola za okidanje tiristora i trijaka
10. Jednofazni punotalasni tiristorski usmera sa transformatorom sa srednjom takom
11. Trofazni polutalasni tiristorski usmera sa transformatorom sa srednjom takom
12. Jednofazni naponski invertor sa srednjim izvodom transformatora sa tiristorima
13. Jednofazni naponski invertor sa tranzistorima
14. Naizmenini pretvara sa faznom regulacijom sa trijakom
15. oper sputa (ili podiza) napona.
NAIN IZVRAVANjA PROGRAMA (UPUTSTVO)
laboratoriji za energetsku elektroniku.
Podela odeljenja na grupe: Prilikom realizacije vebi odeljenje se deli na tri grupe. Vebe raditi svake
odbranu vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji energetske elektronike su organizovani u tematske
vaspitnih ciljeva.
Sadraj programa ovog predmeta uglavnom se oslanja na znanje uenika iz matematike, osnova
elektrotehnike i elektronike.
Kod obrade nastavne teme Prelazni procesi u elektrinim kolima nacrtati za data kola karakteristine
vremenske zavisnosti i napisati izraze njihove promene (bez ikakvog izvoenja).
Pri razmatranju kola za obradu signala i digitalnih elektronskih kola treba naglasiti da se ona primenjuju u
upravljakom delu ureaja energetske elektronike.
Prilikom obrade nastavne teme Elementi digitalne elektronike konverziju brojeva, komplement broja i
osnovne aritmetike operacije u binarnom brojnom sistemu uenicima objasniti kroz izradu primera.
Memorijska kola i mree izloiti na najkrai mogui nain (samo crtanjem blok-eme i objanjenjem
uloge) bez ikakvih izvoenja.
Kod nastavne teme Elementi energetske elektronike prednost dati fizikim objanjenjima rada i
grafikom predstavljanju.
U nastavnoj temi Osnove upravljanja tiristora, trijaka i energetskih tranzistora detaljno obraditi rednu
vezu tiristora dok paralelnu vezu samo spomenuti.
U nastavnoj temi Usmerai kod odreivanja srednje i efektivne vrednosti uraditi nekoliko primera, u
sluaju kada dijagrami napona i struje ne predstavljaju neprekidne sinusne talase. Prilikom obrade
pojedinih ema usmeravanja posebnu panju posvetiti grafikim prikazima. Komutaciju struje ne
obraivati za svaku emu usmeravanja posebno, nego odabrati jednu emu i na njoj objasniti.
Kod obrade nastavne teme Invertori za strujni invertor nacrtati samo principsku emu i talasne oblike
napona i struje bez obrade bilo kog konkretnog invertora. Posebnu panju posvetiti grafikim prikazima.
Kod obrade nastavne teme Naizmenini pretvarai, pri obradi nastavne jedinice Naizmenini fazni
pretvara sa irinskoimpulsnom regulacijom objasniti samo princip irinsko-impulsne metode regulacije
efektivne vrednosti naizmeninog napona.
eme i dijagrame crtati postupno kako bi uenici lake razumeli i usvajali izlagano gradivo.
Pri izvoenju nastave treba to vie koristiti kao oigledna sredstva elemente opreme laboratorije za
energetsku elektroniku, kao i drugih laboratorija gde se elementi i ureaji energetske elektronike koriste.
Prilikom obrade pojedinih energetskih elektronskih kola uenicima navesti primere primene datog kola.
DIGITALNA ELEKTRONIKA
smer elektronika)
CILJ I ZADACI
Ciljevi nastavnog predmeta digitalna elektronika su:
sistematsko sticanje znanja o komponentama i mreama u oblasti digitalnih sistema i raunara;
ovladavanje osnovnim pojmovima i sticanje osnovnih znanja o komponentama i mreama digitalnih
sistema;
sticanje osnovnih znanja o mikroprocesorima i mikroraunarima;
situacijama;
Zadatak nastave digitalne elektronike jeste stvaranje raznovrsnih mogunosti da kroz razliite sadraje i
oblike rada, primenom savremenih metodikih i didaktikih postupaka u nastavi, ciljevi i zadaci
obrazovanja u celini, kao i ciljevi nastave budu u punoj meri realizovani.
Ostali zadaci nastave digitalne elektronike su da uenici:
razvijanje interesovanja uenika za digitalnu tehniku i raunare;
osposobljavanje uenika da samostalno prate razvoj savremenih integrisanih digitalnih komponenata
razvijaju nain miljenja i rasuivanja
shvate znaaj digitalne elektronike u savremenoj tehnologiji;
razvijaju sposobnosti za primenu znanja iz digitalne elektronike;
steenih znanja.
III RAZRED
SADRAJ PROGRAMA
UVOD (1)
Digitalni signali. Digitalna kola.
BROJNI SISTEMI I KODOVI (7)
Binarni, oktalni i heksadecimalni brojni sistem. Konverzija brojeva. Predstavljanje negativnih brojeva.
Osnovne aritmetike operacije u binarnom sistemu. Kodov (BCD i Grejov kod; kodovi za detekciju i
korekciju greaka; kodovanje sa kontrolom parnosti; alfanumeriki kodovi).
ELEMENTARNA LOGIKA KOLA (8)
Logike funkcije i Bulova algebra. Elementarna logika kola. Proireni skup simbola logikih kola.
Predstavljanje logikih funkcija. Minimizacija logikih funkcija.
BISTABILNA KOLA (5)
Le kola. Flip flopovi.
KOMBINACIONE MREE (7)
Trostatiki baferi. Magistrale digitalnih signala. Koder. Dekoder. Multiplekser. Demultiplekser.
Konvertori koda. Generatori parnosti.
SEKVENCIJALNE MREE (10)
Registri (stacionarni i pomeraki registri). Brojai (asinhroni i sinhroni brojai; brojai unazad i obostrani
brojai; brojai proizvoljnog modula; integrisani programabilni brojai. Indikatorske mree. Smetnje u
sekvencijalnim mreama. Osnovni principi eliminacije smetnji.
ARITMETIKA KOLA (5)
Mree za sabiranje i oduzimanje. Mree za komparaciju. Aritmetiko logika jedinica. Mree za
mnoenje i deljenje.
MEMORIJE (10)
Klasifikacija, osobine i karakteristine veliine memorija. ROM, PROM, EPROM, EEPROM memorije.
Programabilne komponente (PLA, PAL). Poluprovodnike RAM, SRAM, DRAM i DDR memorije. Ke
memorije. Fle memorije. Memorijski ipovi. Hijerarhija memorije. Primena memorija.
MIKROPROCESORI I MIKRORAUNARI (17)
Struktura mikroraunarskih sistema. Arhitektura mikroraunarskih sistema. Osnovne karakteristike
mikroprocesora. Arhitektura mikroprocesora. Organizacije memorije. Osnovne instrukcije
mikroprocesora. Naini adresiranja. Aritmetike i logike instrukcije. Upravljanje ulaz/izlaz. Primena
mikroprocesora.
1. Elementarna logika kola
3. Logiki nivoi
4. Le kola
5. Flip flopovi
6. Registri i brojai
7. Koderi i dekoderi
8. Multiplekseri i demultiplekseri
9. Aritmetiko logika jedinica
10. Upoznavanje sa nainom rada mikroprocesora
11. Upravljanje ulaz/izlaz
12. Logike i aritmetike operacije
13. Prekidi
14. Magistrale
15. Adresni dekoder
16. Primeri programiranja
Uenici treba da steknu dovoljna praktina i teorijska znanja za primenu po zavretku srednje strune
kole ali i dobru osnovu za dalje kolovanje, prvenstveno na tehnikim fakultetima i visokim kolama
strukovnih studija.
Teilo se inoviranju nastavnog sadraja ali i smanjenju ukupne optereenosti uenika.
4. korienje i drugih naina rada koji doprinose boljem razumevanju sadraja teme (domai zadaci,
Neke teme treba da pripreme i prezentuju sami uenici, pojedinano ili u parovima, naravno uz pomo i
instrukcije nastavnika.
odeljenje deli na tri dela a uenici vebe rade u grupama, 23 uenika. Vebe po mogunosti organizovati
tako da svi uenici u grupi rade jednu vebu ili u ciklusima do tri vebe. Jedna veba se radi dva spojena
asa, za ovo vreme treba uraditi merenja i kompletan izvetaj.
dobijenih podataka.
sl.
objanjava i pomae.
unapred a poeljno je i da ih da uz pisana uputstva za vebe).
Pored uobiajenih mera zatite (zabrane ukljuivanja bez pregleda itd) izvore napajanja i ostale elemente
vebe, gde je to mogue, napraviti tako da pogreno ukljuivanje ne dovede do unitenja tranzistora ili
integrisanog kola. asove vebi koristiti za praktino proveravanje rada digitalnih kola i mrea. Uenike
ocenjivati na kraju svakog ciklusa vebi ili na kraju svakog polugodita i ukazivati im na postupke pri
merenju i obradi podataka koje ne razumeju i nisu savladali.
odstupanja mogu biti za oko 10% od predvienog fonda asova za temu (zavisno od konkretne situacije
U uvodnom delu objasniti osnovne pojmove digitalnih signala sa osvrtom na binarni digitalni signal.
Definisati pozitivnu i negativnu logiku. Objasniti da se danas digitalna kola iskljuivo prave u
integrisanoj tehnologiji. Objasniti razliku izmeu kombinacionih i sekvencijalnih digitalnih kola, kao i
razliku izmeu asinhronih i sinhronih kola.
Brojne sisteme obraditi uz odgovarajue primere. Konverziju pokazati na primerima. Predstavljanje
negativnih brojeva u binarnom brojnom sistemu obraditi kao komplement jedinice i komplement dvojke.
Osnovne aritmetike operacije u binarnom sistemu predstaviti na nain, kako se to obavlja u digitalnim
kolima. Od BCD kodova obraditi detaljno NBCD kod. Grejov kod obraditi takoe detaljno. Od
alfanumerikih kodova obraditi ASCII kod i njegovu primenu.
U okviru Bulove algebre obraditi identitete, zakone i teoreme. Elementarna logika kola objasniti na
nivou logikih operacija i grafikih simbola uz crtanje kombinacionih tabela. Ukratko objasniti
predstavljanje logikih funkcija, a minimizaciju obraditi korienjem odgovarajuih raunarskih
programa.
U temi bistabilna kola obraditi SR i D le kola. Kod flip flopova posebnu panju usmeriti na flip flopove
MS tipa JK, D i T.
U okviru kombinacionih mrea, na konkretnim primerima obraditi realizaciju svih pobrojanih mrea.
Posebno istai odgovarajue integrisane komponente, njihovu strukturu i mogunosti upotrebe.
Sekvencijalne mree obraditi na nivou ema i logike rada (tablino i analitiki). Detaljno obraditi
savremene integrisane komponente i njihovo korienje. Indikatorske mree obraditi korienjem
sedmosegmentnog indikatora. Objasniti pokaziva sa tenim kristalom. Eliminaciju smetnji obraditi
korienjem tipinih primera u projektovanju realnih sekvencijalnih mrea.
Aritmetika kola obraditi kao integrisane komponente za operacije sa brojevima izraenim u binarnom
brojnom sistemu i sa brojevima izraenim u BCD kodu.
Memorije obraditi detaljno, arhitekturu i organizaciju kao i primenu u raunarskim sistemima. Posebno
istai integrisane memorijske komponente kao i njihovu primenu. Objasniti ukratko i savremene
memorijske ipove velike gustine pakovanja (2D, 3D) i uputiti uenike na poznate Internet adrese za
detaljno upoznavanje sa memorijama renomiranih svetskih proizvoaa.
Pri obradi mikroprocesora i mikroraunara obraditi jedan tip mikroprocesora u okviru mikroraunarskog
sistema sa kojim kola raspolae. Nastavne jedinice neophodne za samostalnu realizaciju laboratorijskih
vebi obraditi detaljno (organizaciju memorije, instrukcije, adresiranje, ulaz/izlaz, magistrale i adresni
dekoder).
ELEKTRINA MERENjA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrina merenja je sticanje znanja o osnovnim pojmovima iz oblasti
elektrinih merenja, ovladavanje vetinama korienja razliitih mernih instrumenata i pribora
neophodnih za rad u elektrotehnikoj struci kao i osposobljavanje uenika da efikasno i racionalno koriste
merni alat i pribor uz razvijanje navika za uvanje zdravlja i pridravanje mera zatite na radu.
upoznavanje mernih instrumenata i pribora kao i naina njihove upotrebe;
stvaranje i razvijanje radnih navika, samostalnosti i odgovornosti prema radu kod uenika pri korienju
odgovarajuih mernih instrumenata;
ovladavanje vetinama pravilnog korienja ureaja, razliitih mernih instrumenata i pribora;
ovladavanje vetinama oitavanja rezultata pri merenju, njihovom obradom i grafikim prikazivanjem;
sticanje znanja potrebnih za obavljanje merenja i ispitivanja u elektrotehnikoj struci;
razvijanje preciznosti, racionalnosti i kreativnosti u radu sa razliitim mernim instrumentima i
priborom;
primena steenih znanja i vetina u savladavanju programa drugih nastavnih predmeta;
izgradnja pravilnih stavova prema korienju mernih instrumenta i pribora bez zloupotrebe i
preterivanja koje ugroava njihovo fiziko i mentalno zdravlje.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
OSNOVE ELEKTRINIH MERENjA (11)
Znaaj merenja u elektrotehnici. Fizike veliine i sistem mernih jedinica. Greke pri merenju, apsolutna i
relativna greka, klase tanosti i srednja vrednost merne veliine. Domaaj (merni opseg), konstanta
instrumenata i osetljivost. Pribor za elektrina merenja (izvori elektrine struje, reostati i potenciometri,
kondenzatori stalnog i promenljivog kapaciteta, otporne i kondenzatorske dekade, regulacioni
transformatori). Osnovni delovi elektrinih instrumenata (kuita, skale, kazaljke, mehanizam
instrumenta, leite i spiralna pera). Kretni i otporni moment.
INSTRUMENTI SA KRETNIM KALEMOM (7)
Princip rada i osnovni konstruktivni delovi. Ampermetar, vezivanje u elektrino kolo. Voltmetar,
vezivanje u elektrino kolo. Ommetar. Univerzalni instrument uproena ema i nain korienja.
Instrument sa unakrsnim navojima megaommetar.
ELEKTRODINAMIKI INSTRUMENTI (7)
Konstrukcija i princip rada. Ampermetar i voltmetar osnovne eme i nain rada. Vatmetar i
kosinusfimetar osnovne eme i nain rada. Odreivanje konstante vatmetra. Merenja elektrine snage
vatmetrom u kolu jednosmerne i naizmenine struje. Merenje faktora snage U - I - W metodom.
INDUKCIONI INSTRUMENTI (7)
Konstrukcija i princip rada indukcionog vatmetra. Pokazatelj redosleda faza. Indukciono monofazno i
trofazno brojilo. Dvotarifno elektrino brojilo.
Merenje elektrine energije monofaznim i trofaznim brojilom. Direktna veza.
OSCILOSKOPI (5)
Osciloskop. Blok ema osciloskopa i princip rada. Sinhronizacija. Podeavanje osciloskopa. Merenje
napona, uestanosti i fazne razlike osciloskopom.
GENERATORI FUNKCIJA (3)
Generatori funkcija: vrste i namena.
MERNI TRANSFORMATORI (7)
Osnovni delovi i princip rada. Oznaavanje i prikljuivanje na elektrinu mreu. Strujna kleta.
Merenje elektrine energije i snage, struje i napona pomou mernih transformatora.
DIGITALNI MULTIMETRI (3)
Princip merenja jednosmernog napona i struje. Princip merenja naizmeninog napona i ctpuje.
MERENjE ELEKTRINOG OTPORA (8)
Merenje otpornosti U-I metodom i ommetrom. Merenje otpornosti Vitstonovim mostom, u kolu
jednosmerne i naizmenine struje. Merenje otpornosti uzemljenja U-I metodom i Berendovom metodom.
Merenje otpora izolacije provodnika.
MERENjE KAPACITIVNOSTI I INDUKTIVNOSTI (2)
Merenje kapacitivnosti i induktivnosti pomou mernih mostova.
NALAENjE MESTA KVARA NA KABLOVIMA (10)
Odreivanje mesta kvara megaometrom. Nalaenje mesta zemljospoja metodom jednog ommetra i
metodom pada napona. Odreivanje mesta prekida metodom jednog ommetra. Nalaenje mesta kratkog
spoja. Metoda refleksije impulsa za odreivanje mesta i vrste kvara na kablovima.
1. Prikljuenje instrumenata, merni domaaj, oitavanje instrumenata, tabelarno sreivanje rezultata,
crtanje dijagrama.
2. Vezivanje ampermetra i voltmetra u elektrino kolo, merenje struje i napona.
3. Merenje otpornosti i snage pomou ampermetra, voltmetra i vatmetra.
4. Merenje otpora ommetrom; Merenje otpora Vitstonovim mostom.
5. Regulacija struje i napona pomou promenljivog otpora (reostat, odnosno potenciometar).
6. Osciloskop, podeavanje osciloskopa.
7. Merenje uestanosti i fazne razlike osciloskopom.
8. Merenje aktivne snage u trofaznom ravnomerno optereenom sistemu metodom jednog vatmetra.
9. Merenje snage u trofaznom neravnomerno optereenom sistemu sa i bez nultog provodnika metodom
tri vatmetra.
10. Merenje faktora snage pomou ampermetra, voltmetra i vatmetra.
11. Merenje otpora uzemljenja Berendovom metodom.
12. Merenje otpornosti izolacije provodnika.
13. Odreivanje vrste i nalaenje mesta kvara na vodu (kratak spoj na vodu, prekid).
laboratoriji za elektrina merenja.
odbranu vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektrinih merenja su organizovani u tematske
vaspitnih ciljeva.
S obzirom na znaaj predmeta treba naroito posvetiti panju kako da uenici upoznaju osnovne podatke
koji su upisani na instrumentima da bi ih pravilno upotrebljavali (domaaj, klasa tanosti, osetljivost,
radni poloaj i sl.).
Prilikom upoznavanja mernog pribora, uenik treba da upozna sav pribor, njegovu upotrebu pri merenju,
opte principe rada i najosnovnije oznake u elektrinim emama.
Radi lakeg razumevanja rada pojedinih elektrinih instrumenata, potrebno je obraditi kretni i otporni
moment na jednostavan i razumljiv nain pomou momenta sile i sprege sila uz podseanje uenika na
sile elastinosti kojima se opruge, spirala pera i sl. protive deformacijama.
Imajui u vidu skromno poznavanje matematike ovih uenika, potrebno je sva objanjenja vie zasnivati
na fizikim principima uz korienje njihovih znanja iz osnova elektrotehnike i fizike.
Pri obradi elektrodinamikih instrumenata, vatmetra i kosinusfimetra treba se zadrati na principu rada,
konstrukciji, zavisnosti kretnog momenta od elektrine snage, odnosno ugla zakretanja sistema, ne ulazei
u komplikovana izvoenja putem matematikog aparata. Isti princip primeniti kod indukcionih
instrumenata uz posebnu panju na elektrino brojilo kod koga broj okretaja aluminijskog diska zavisi od
elektrine snage, odnosno energije koju prijemnik uzima iz mree. Kako za merenja pri viim naponima,
esto se koriste merni transformatori, ovoj temi treba posvetiti potrebnu panju.
Princip rada transformatora, kao i prenosni odnos treba ponoviti iz osnova elektrotehnike. Treba ukazati
na oznake i eme spajanja, kao i na mere opreznosti u radu sa njima.
U podruju merenja elektrinog otpora neophodno je obratiti panju na merenje otpora izolacije
provodnika raznih elektrinih ureaja koje uenik susree kod kue i na radnom mestu, jer zbog
nedovoljne brige o kvalitetu izolacije mogu nastupiti velike materijalne, pa i ljudske tete.
Temu merenje kapacitivnosti i induktivnosti obraditi kroz navoenje moguih metoda merenja. Merenje
kapacitivnosti objasniti pomou Vinovog mosta, a induktivnosti pomou Maksvelovog mosta.
Uenicima treba objasniti merenja koja se obavljaju na vodovima, kao i merne mostove koji se koriste za
ova merenja. Veoma je vano da uenici ovladaju teorijskim znanjima iz ove oblasti, kako bi mogli to
kvalitetnije realizovati laboratorijske vebe, a to znai ovladati i odgovarajuim praktinim znanjima kad
su u pitanju merenja na vodovima.
Budui, da je gradivo obimno, a znanje uenika iz fizike, matematike i osnova elektrotehnike skromno,
potrebno je dosta truda u pripremi nastavnika da bi se ostvarili postavljeni cilj i zadaci predmeta.
ELEKTRINA MERENjA
smer energetika, osim za obrazovni profil elektrotehniara procesnog upravljanja)
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrina merenja je sticanje znanja o osnovnim mernim instrumentima i
mernim metodama, ovladavanje vetinama korienja mernih instrumenata i pribora neophodnih za rad u
struci, kao i osposobljavanje uenika da efikasno i racionalno koriste merni alat i pribor uz razvijanje
navika za uvanje zdravlja i pridravanje mera zatite na radu.
sticanje osnove za praenje daljeg razvoja mernih ureaja i usavravanje u mernoj tehnici;
praktino proveravanje osnovnih zakona prethodno steenog znanja iz osnova elektrotehnike;
II RAZRED
(2 + 1 as nedeljno, 74 + 37 asova godinje)
SADRAJI PROGRAMA
Osnove elektrinih merenja (5)
Uvodna razmatranja, fizike veliine, sistemi, osnovne i izvedene jedinice, meunarodni sistem jedinica,
klasifikacija i metode merenja.
Raun greaka (5)
Osnovni pojmovi, apsolutna i relativna greka, tanost i preciznost.
Vrste greaka, grube, sistematske, sluajne greke. Obrada rezultata, predstavljanje rezultata merenja.
Pribor za elektrina merenja (6)
Klasifikacija etalona, etalon napona, etalon otpora, realni otpornik, etalon kapaciteta, etalon induktivnosti
i meusobne induktivnosti, izvori jednosmerne struje, izvori naizmenine struje, ostali pribor.
Elektrini merni instrumenti (5)
Princip rada, kretni i otporni moment, konstruktivni elementi (kuite, skale, kazaljke, elementi za dranje
kretnog sistema, spiralne opruge, elementi za umirenje oscilacija) konstanta, osetljivost, standardi za
merne instrumente i njihov pribor (klasa tanosti, granina greka, uticaj temperature, preoptereenje,
radni napon, natpis i simboli).
Instrument sa kretnim kalemom (17)
Princip rada, temperaturna kompenzacija, ampermetar za jednosmernu struju, voltmetar za jednosmernu
struju, odreivanje strujne i naponske konstante, redni ommetar, fluksmetar, ispravljanje naizmenine u
jednosmernu struju, univerzalni instrument, instrument sa ukrtenim navojem (logometar).
Instrument sa pokretnim gvoem (3)
Princip rada, instrument sa pljosnatim kalemom, instrument sa okruglim kalemom.
Elektrodinamiki instrument (7)
Princip rada, elektrodinamiki vatmetar, elektrodinamiki logometar.
Ostale vrste elektrinih mernih instrumenata (9)
Instrument sa pokretnim magnetom, indukcioni instrumenti, elektrostatiki instrumenti, termiki
instrumenti, vibracioni frekvencmetar, registrujui instrumenti.
Elektrina brojila (8)
Konstrukcija i princip rada monofaznog indukcionog brojila, trofazno indukciono brojilo, indukciono
brojilo reaktivne energije, dvotarifno brojilo, maksimalno brojilo, povezivanje i overavanje elektrinih
brojila.
Merenja na kablovima (11)
metodom pada napona. Nalaenje mesta prekida, metoda jednog ommetra. Nalaenje mesta kratkog
1. Merni instrumenti i pribor
2. Merenje jednosmernog napona i struje
3. Regulacija struje i napona u elektrinom kolu pomou promenljivog otpora; reostat, potenciometar,
autotransformator
4. Merenje naizmeninog napona i struje
5. Provera Omovog zakona u kolu jednosmerne i naizmenine struje
6. Provera Prvog Kirhofovog zakona u kolu jednosmerne i naizmenine struje
7. Provera Drugog Kirhofovog zakona u kolu jednosmerne i naizmenine struje
8. Merenje otpornosti kod rednih, paralelnih i meovitih veza otpornika
9. Merenje unutranje otpornosti generatora jednosmerne i naizmenine struje
10. Odreivanje promene otpora sa promenom temperature
11. Merenje snaga
12. Merenje elektrine energije
13. Provera odnosa meufaznih i faznih napona i struja u spoju prijemnika u zvezdu i trougao i
odreivanje redosleda faza u trofaznom sistemu
14. Merenje i popravka faktora snage
15. Odreivanje vrste i nalaenje mesta kvara na vodu
odbranu vebi.
vaspitnih ciljeva.
U okviru ovog predmeta uenici bi trebali da upoznaju pribor za elektrina merenja i merne instrumente,
principe rada, konstrukciju i njihovu primenu.
U uvodnom delu naglasiti znaaj elektrinih merenja, sistem mernih veliina, njihove jedinice. U
poglavlju: pribor za elektrina merenja obraditi etalone napona (Vestonov elemenat) etalon otpora,
reostat, potenciometar, etalon induktivnosti i kapacitivnosti, izvore jednosmerne struje: akumulator,
baterije, ispravlja, izvore naizmenine struje.
Merne instrumente treba obraditi prema principu rada. Teite staviti na instrument sa kretnim kalemom i
elektrodinamiki instrument. Naglasiti njihovu primenu. Kod instrumenta sa kretnim kalemom obnoviti
znanja iz osnova elektrotehnike, obraditi princip rada, a zatim nain proirivanja strujnog i naponskog
mernog domaaja. Uraditi brojani primer odreivanja otpora otoke kao i zatitnog otpornika kada je data
mo umnoavanja i obrnuto.
Zbog principa rada i iroke upotrebe u praksi obraditi i ostale vrste instrumenata: sa mekim gvoem,
pokretnim magnetom, elektrostatiki, indukcioni, termiki i registrujui instrument.
Pri realizaciji vebi za drugi razred treba voditi rauna da uenici dobro upoznaju merne instrumente i
njihovu upotrebu, a ujedno provere osnovna znanja iz osnova elektrotehnike.
Prilikom rada u laboratoriji odeljenje se deli na dve grupe. Za jednim stolom rade dva do tri uenika.
Ukoliko mogunosti dozvoljavaju, svi uenici treba da rade istu vebu ili u okviru ciklusa do tri vebe.
U uvodnom delu uenici treba da se upoznaju uslove rada u laboratoriji, merne pribore i sve vrste
instrumenata. Posebno obraditi podelu instrumenata (prenosni ugradni) skale, kazaljke, oznake,
direktno-indirektno oitavanje instrumenata, nain vezivanja instrumenata itd.
Obraditi izvore napona u laboratoriji: jednosmerne, naizmenine.
Za vie instrumenata odrediti konstante instrumenata i to proveriti merenjem, uz odreivanje relativne
procentualne greke i poreenjem sa klasom tanosti instrumenata.
U prostom elektrino kolu izvriti regulaciju napona pomou autotransformatora i upotrebom otpora
(potenciometrom) i regulaciju struje promenljivim otporom (reostatom).
U prostije vebe uvrstiti i promenu otpora sa promenom temperature. Upotrebu instrumenata sa kretnim
kalemom iskoristiti kod provere Omovog i Kirhofovih zakona.
Istovremeno pri obradi naizmenine struje uenici treba da se uvere (kod prethodno navedenih zakona) da
se naponi i struje ne sabiraju algebarski nego vektorski.
Merenje snage obraditi samo u prostom elektrinom kolu kod jednosmerne i naizmenine struje.
Elektrino brojilo dati uenicima na uvid da upoznaju konstrukciju elektrinog brojila, da ga poveu,
odrede elektrinu energiju za odgovarajui broj obrtaja u trenutnu snagu.
Merenje faktora snage izvesti pomou kosinusfimetra ili ampermetra, voltmetra i vatmetra.
Vrlo je vano da uenici upoznaju trofazni sistem, vezu prijemnika u zvezdu i trougao kao i odreivanje
odnosa meufaznih i faznih napona i struja.
Jedna veba se radi dva spojena kolska asa. Na kraju je obavezno izvesti zakljuke o vebi. Odstupanje
od programa moe da bude do 20 % ali da ga odobri odgovarajui ogran kole.
MERENjA U ELEKTROENERGETICI
smer energetika)
CILJ I ZADACI:
Cilj nastavnog predmeta merenja u elektroenergetici je sticanje znanja o osnovnim principima merenja u
elektroenergetici i ovladavanje vetinama merenja i korienjem mernih instrumenata.
upoznavanje mernih metoda;
ovladavanjem principima rada i upotrebe mernih instrumenata za merenja u elektroenergetici;
priborom;
primena steenih znanja i vetina u savladavanju programa drugih nastavnih predmeta.
III razred
SADRAJI PROGRAMA
Osnovna merenja u elektroenergetici (4)
Uvod u merenja u elektroenergetici. Merni proces, merni postupci. Direktna i indirektna merenja.
Odreivanje sistematske greke kod direktnih i indirektnih merenja. Metroloke karakteristike digitalnih
mernih sredstava.
Merenje otpornosti uzemljenja i izolacije (5)
Merenje otpornosti uzemljenja ampermetrom i voltmetrom. Merenje otpornosti uzemljenja Berendovom
metodom. Merenje vrlo velikih otpornosti i otpornosti izolacije.
Analogni elektronski merni instrumenti (7)
Osciloskopi. Katodna cev. Blok ema osciloskopa. Sinhronizacija. Podeavanje osciloskopa. Merenje
napona, uestanosti i fazne razlike osciloskopom.
Generatori funkcija.
Digitalni instrumenti (18)
Digitalni frekvencmetri. Merenje srednjih i niskih uestanosti. Tanost merenja.
Blok ema digitalnog multimetra. A/D konverzija metodom dvojne integracije.
Osnovno merno kolo. Pretvarai elektrinih veliina (jednosmernog i naizmeninog napona i struje i
otpornosti) u niski jednosmerni napon.
Merenje tane efektivne vrednosti promenljivog napona. etvoroino merenje otpornosti. Kelvinove
tipaljke.
Digitalni RLC metar
Digitalni vatmetar.
Digitalni varmetar.
Digitalni kosinusfimetar.
Digitalna brojila elektrine energije.
Merenje velikih struja i napona (10)
Strujni merni transformatori. Holov efekat. Strujna kleta za jednosmernu i naizmeninu struju. Naponski
transformatori. Kapacitivni merni transformatori.
Metode merenja greaka strujnih i naponskih mernih transformatora, kompenzovanja. Overa mernih
transformatora. Strujne sonde za osciloskope.
Merenje elektrine snage (8)
Merenje aktivne snage digitalnim vatmetrom u jednofaznom i trofaznom sistemu. Merenje aktivne snage
digitalnim vatmetrom u trofaznom troinom i etvoroinom sistemu, simetrino i nesimetrino
optereenom. Poluindirektno i indirektno merenje aktivne snage pomou digitalnog vatmetra, strujnog i
naponskog transformatora.
Merenje reaktivne snage digitalnim varmetrom u trofaznom troinom i etvoroinom sistemu,
simetrino i nesimetrino optereenom. Poluindirektno i indirektno merenje reaktivne snage pomou
digitalnog varmetra, strujnog i naponskog transformatora.
Merenje faktora snage.
Merenje elektrine energije (12)
Merenje aktivne elektrine energije digitalnim brojilom. Povezivanje, upravljanje, tarifiranje i daljinsko
oitavanje. Direktna digitalna merna grupa, povezivanje, upravljanje, tarifiranje i daljinsko oitavanje.
Niskonaponska merna grupa, povezivanje, upravljanje, tarifiranje i daljinsko oitavanje.
Visokonaponska merna grupa, povezivanje, upravljanje, tarifiranje i daljinsko oitavanje.
Merenje neelektrinih veliina (4)
Merenje neelektrinih veliina elektrinim putem, parametarski, generatorski merni pretvarai.
Elektronski merenje brzine obrtanja. Merenje temperature.
1. Merenje otpornosti uzemljenja
2. Merenje vrlo velikih otpornosti i otpornosti izolacije
3. Podeavanje osciloskopa
4. Merenje jednosmernog i naizmeninog napona osciloskopom
5. Merenje uestanosti i fazne razlike osciloskopom
6. Osnovna merenja digitalnim multimetrom. etvoroino merenje malih otpornosti
7. Odreivanje faktora oblika promenljivog napona
8. Merenje otpornosti, kapacitivnosti, induktivnosti i meusobne induktivnosti RLC-metrom
9. Merenje velikih struja pomou strujnih transformatora
10. Merenje velikih napona pomou naponskih transformatora
11. Merenje aktivne snage u trofaznom simetrinom sistemu
12. Merenje aktivne snage u nesimetrinom trofaznom sistemu
13. Merenje faktora snage
14. Merenje aktivne i reaktivne energije i vrne 15-minutne snage u trofaznom sistemu niskonaponskom
mernom grupom
15. Merenje aktivne i reaktivne energije i vrne 15-minutne snage u trofaznom sistemu visokonaponskom
mernom grupom
16. Merenje brzine obrtanja
U realizaciji nastave ovog predmeta uenici treba da ovladaju metodama za merenje elektrinih veliina i
da se upoznaju sa savremenim instrumentima i nainima njihove upotrebe.
U uvodnom delu obraditi osnovne pojmove o procesu merenja, metodama i instrumentima. Navesti
najbitnije metroloke karakteristike mernog sredstva. Merenje otpora uzemljenja obraditi pomou
ampermetra i voltmetra za sluaj kada se ne raspolae odgovarajuim instrumentom, a naglasiti da u
praksi treba da primene Berendovu metodu ukoliko je to mogue.
Katodnu cev obraditi opisno. Obraditi blok emu jednokanalnog oscioloskopa, a naglasiti da se normalno
koriste dvokanalni. Obraditi crtanje slike na ekranu i posebno obraditi sluaj nesinhronizovanog i
sinhronizovanog testerastog napona. Obraditi uporeivanje jednosmernog i naizmeninog napona u kolu
za sinhronizaciju i odreivanje poetka crtanja slike. Sva merenja obraditi sa kalibrisanim osciloskopom.
Naglasiti da je masa sonde spojena sa njegovim mrenim uzemljenjem i da je veoma vano da se masa
sonde osciloskopa ne prikljuuje u taku gde postoji neki napon u odnosu na uzemljenje. Generatore
funkcija obraditi samo na nivou blok eme.
Digitalne frekvencmetre obraditi pomou blok eme. Posebno obraditi greku od 1 jedinice merenja.
Blok emu digitalnog multimetra obraditi kao kombinaciju pretvaraa elektrinih veliina u mali
jednosmerni napon i osnovnog mernog kola za mali jednosmerni napon. Analogno-digitalnu konverziju
obraditi na principu dvojne (dvonagibne) integracije. Osnovno merno kolo obraditi sa zatitom od
pogrenog prikljuivanja. Pretvara jednosmernog napona obraditi kao oslabljiva, jednosmerne struje
kao otoku na kojoj se dobije napon srazmeran struji. Pretvarae naizmeninih veliina obraditi kao kod
jednosmernih uz dodatak preciznog usmeraa. Naglasiti da se kod prostijih digitalnih instrumenata koristi
samo jedna dioda za merenje naizmeninih napona. Naglasiti da se kod merenja napona u kolima
naizmenine struje moe pojaviti greka zbog velike ulazne otpornosti digitalnog multimetra, koja je
obino 10 M, i da je u tom sluaju pogodnije meriti sa posebnim digitalnim multimetrom koji ima
manju ulaznu otpornost (400 k). Merenje otpornosti obraditi pomou izvora konstantne struje. Kod
etvoroinog merenja otpornosti naglasiti da je ono neophodno za merenje malih otpornosti. Merenje
tane efektivne vrednosti promenljivog napona objasniti kao realizaciju matematikog oblika sloenog
napona. Naglasiti da je merenje tane efektivne vrednosti neophodno kod impulsnog napona ili struje, to
se normalno susree u kolima gde se koriste tiristori. Ostale digitalne instrumente obraditi na nivou
osnovnih blok ema. Obraditi osnovni oblik strujnih transformatora i strujna kleta kao njihovu estu
primenu. Holov efekat obraditi opisno i njegovu primenu kod merenja velikih jednosmernih struja.
Obraditi obe vrste naponskih mernih transformatora. Strujne sonde za osciloskope obraditi kao primer
primene strujnih transformatora. Kod merenja snage obraditi nain povezivanja i izraunavanja snage.
Kod merenja elektrine energije obraditi i MTK ureaje, kao i daljinsko oitavanje. Kod merenja
neelektrinih veliina naglasak staviti na digitalno merenje. Vebe izvoditi u laboratoriji ili na terenu
(ukoliko ih nije mogue izvesti samostalno u koli, realizovati ih u radnim organizacijama).
Odeljenje deliti na tri grupe. Optimalno je da svi uenici rade istu vebu, a ako to nije mogue izvesti,
vebe treba izvoditi u ciklusima od najvie pet vebi. Poetak vebi odloiti za oko mesec dana da se
pree odgovarajue gradivo. Jedna veba traje dva spojena kolska asa i za to vreme uenici treba da
obave merenja i zavre izvetaj.
Posebnu panju obratiti na bezbednost uenika jer se neke vebe izvode sa visokim naponom.
ELEKTRINA MERENjA
smer elektronika osim za obrazovni profil elektrotehniar telekomunikacija )
CILJ I ZADACI
priborom;
primena steenih znanja i vetina u savladavanju programa drugih strunih predmeta;
izgradnja pravilnih stavova prema korienju mernim instrumentima i pribora bez zloupotrebe i
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
Uvod u elektrina merenja (2)
Definicija merenja; fizike veliine (osnovne i izvedene); meunarodni sistem jedinica SI, klasifikacija i
metode merenja.
Greke (2)
Apsolutna i relativna greka. Vrste greaka: grube, sluajne, sistematske.
Obrada rezultata. Predstavljanje rezultata merenja. Klase tanosti.
Stalni i promenljivi otpornici, kondenzatori, kalemovi, izvori napona, transformatori itd.
Instrument sa kretnim kalemom (15)
Princip rada instrumenta sa kretnim kalemom; temperaturna kompenzacija.
Ampermetar za jednosmernu struju. Voltmetar za jednosmernu struju.
Strujne i naponske konstante. Proirenje mernog opsega za struju; univerzalna otoka. Proirenje mernog
opsega za napon. Merenje otpornosti. Merenje naizmenine struje i napona.
Elektrodinamiki instrumenti (3)
Princip rada elektrodinamikog vatmetra i njegova primena.
Ponavljanje prostoperiodinih veliina (2)
Ponavljanje osnovnih pojmova kod prostoperiodinih veliina, R< C i njihovih veza.
Merenje elektrine otpornosti (2)
Merenje otpornosti UI metodom
Merenje kapacitivnosti (2)
Merenje kapacitivnosti kondenzatora UI metodom
Merenje induktivnosti (2)
Merenje induktivnosti UI metodom
Merenje snage (7)
Merenje snage kod jednosmerne struje UI metodom. Merenje prividne snage u kolu naizmenine struje
UI metodom. Merenje aktivne i reaktivne snage u kolu naizmenine struje pomou tri voltmetra.
Merenje aktivne snage vatmetrom.
1. Instrumenti i pribor.
2. Merenje jednosmernog i naizmeninog napona i struje.
3. Promenljivi otpornik kao reostat i potenciometar.
4. Provera Omovog zakona u kolu jednosmerne i naizmenine struje.
5. Provera Prvog Kirhofovog zakona u kolu jednosmerne i naizmenine struje.
6. Provera Drugog Kirhofovog zakona u kolu jednosmerne i naizmenine struje.
7. Merenje napona analognim i digitalnim voltmetrom na razdelniku napona.
8. Merenje otpornosti i ispitivanje poluprovodnika.
9. Merenje unutranje otpornosti generatora kod jednosmerne i naizmenine struje.
10. Naponska rezonansa.
11. Merenje otpornosti i snage pomou voltmetra i ampermetra u kolu jednosmerne struje.
12. Merenje aktivne, reaktivne, prividne snage i faktora snage pomou tri voltmetra.
13. Merenje prividne, aktivne snage, faktora snage, otpornosti i induktivnosti pomou ampermetra,
voltmetra i vatmetra.
14. Merenje induktivnosti, meusobne induktivnosti, koeficijenta sprege i kapacitivnosti RLC metrom.
15. Popravka faktora snage.
u ciklusima do najvie pet vebi. Posebnu panju posvetiti bezbednosti uenika prilikom rada sa mrenim
naponom. Proveru vetina steenih kroz laboratorijske vebe, u toku kolske godine uraditi najmanje dva
puta, kroz odbranu vebi.
Sadraj elektrinih merenja ima prirodnu vezu sa sadrajima drugih predmeta, kao to su: elektronika I i
vaspitnih ciljeva.
U uvodnom delu predmeta treba obnoviti osnovne pojmove o fizikim veliinama i jedinicama, zatim
treba definisati merenje ovih veliina.
Prilikom obrade pribora za elektrina merenja, pored objanjenja pokazati primere pribora i objasniti
njihove glavne karakteristike i namenu.
Instrument sa kretnim kalemom obraditi vie opisno, ne zalazei u detalje konstrukcije. Izvesti izraz za
moment sile. Kod proirenja mernog opsega za merenje struje naglasiti da se mikroampermetar
prikljuuje na otoku. Izvesti proraun otoke, kao i univerzalne otoke i uraditi vie zadataka. Isto tako
obraditi proraun otpornosti za proirenje mernog opsega voltmetra i uraditi vie zadataka. Merenja
otpornosti obraditi pomou ampermetra sa promenljivom osetljivou kojem se dodaje stalni otpornik.
Merenje naizmeninih veliina obraditi pomou dodatih dioda koji slue za usmeravanje naizmeninih
veliina.
Vatmetre obraditi pomou polukrunih strujnih kalemova koji stvaraju radijalno magnetno polje u kojem
se nalazi naponski kalem.
Kod obrade prostoperiodinih veliina obnoviti osnovne pojmove kao to su srednja i efektivna vrednost,
otpornost otpornika, kalema i kondenzatora, kao i njihove veze ne zalazei u izvoenje istih.
Merenje otpornosti, induktivnosti i kapacitivnosti UI metodom koristiti prvenstveno za utvrivanje
Omovog zakona u kolu naizmenine struje.
Merenje snaga i faktora snage pomou tri voltmetra, zatim pomou vatmetra, voltmetra i ampermetra
koristiti prvenstveno za utvrivanje znanja iz osnova elektrotehnike.
Odstupanje od programa moe da bude do 20 % ali da ga odobri odgovarajui organ kole.
MERENjA U ELEKTRONICI
smer elektronika)
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta merenja u elektronici je sticanje znanja o osnovnim elektronskim instrumentima
i priboru, ovladavanje vetinama korienja razliitih mernih instrumenata i pribora neophodnih za rad u
elektrotehnikoj struci kao i osposobljavanje uenika da efikasno i racionalno koriste merni alat i pribor
uz razvijanje navika za uvanje zdravlja i pridravanje mera zatite na radu.
upoznavanje razliitih mernih instrumenata i pribora kao i naina njihove upotrebe;
sticanje znanja potrebnih za obavljanje merenja i ispitivanja razliitih elektronskih ureaja u elektronici;
priborom;
primena steenih znanja i vetina u savladavanju programa drugih strunih predmeta;
izgradnja pravilnih stavova prema korienju mernih instrumenta i pribora bez zloupotrebe i
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
Uvod (7)
Uvod. Jedinice prenosa. lankasti oslabljivai. elijski oslabljivai. Frekvencijski kompenzovani
oslabljivai.
Osciloskopi (10)
Blok ema osciloskopa. Funkcija pojedinih delova. Princip rada osciloskopa. Sinhronizacija.
Frekvencijski kompenzovana sonda. Merenje jednosmernog i naizmeninog napona, pojaanja i
slabljenja, uestanosti i fazne razlike kalibrisanim osciloskopom. Snimanje poluprovodnikih
karakteristika pomou osciloskopa sa sistematskom grekom. Snimanje bez sistematske greke. Traseri s
vremenskim multipleksom.
Elektronski generatori (8)
Opte karakteristike i podela elektronskih generatora. RC generatori. Generatori funkcija. Vobleri.
Merai parametara i merai karakteristika signala (5)
Efektivna vrednost sloenog periodinog signala. Blok ema K-metra. Merenje faktora izoblienja.
Digitalni instrumenti (20)
Digitalni frekvencmetri. Blok ema digitalnog frekvencmetra. Merenje srednjih, niskih i visokih
uestanosti. Tanost digitalnog frekvencmetra.
Upotreba NF filtra ili sonde.
Digitalni multimetri. Opte osobine digitalnih multimetara. Blok ema digitalnog multimetra. A/D
konverzija metodom dvojne integracije; automatsko podeavanje nule; tanost A/D konvertora. Osnovno
merno kolo s zatitom od pogrenog ukljuivanja. Pretvaranje jednosmernog napona u niski jednosmerni
napon. Pretvarai jednosmerne i naizmenine struje u niski jednosmerni napon. Pretvaranje efektivne
vrednosti naizmeninog napona u jednosmernu. etvoroino merenje niskih otpornosti. Kelvinove
tipaljke. Relativno merenje otpornosti. Ispitivanje poluprovodnika digitalnim multimetrom. Merenje na
ugraenim elementima digitalnim multimetrom. Tanost digitalnih multimetara.
Instrumenti sa mikroraunarom (20)
Blok ema instrumenata sa mikroraunarom. Univerzalna magistrala za razmenu podataka. Povezivanje
mernih ureaja univerzalnom magistralom.
Sintetizatori uestanosti. Princip indirektne sinteze. Sinteza s visokim razlaganjem. Princip direktne
sinteze. Amplitudna i frekvencijska modulacija Skin efekat. Digitalni instrumenti za merenje R, L, C, Q i
D. Osnovni princip merenja. Blok ema RLC metra. Eliminacija greaka prouzrokovanih parazitnim
elementima.
Osciloskopi sa digitalnim pamenjem.
Ureaji za automatska merenja.
Logiki analizatori.
1. Oslabljivai. Merenje nivoa, pojaanja i slabljenja u dB.
2. Podeavanje osciloskopa. Podeavanje frekvencijski kompenzovane sonde.
3. Merenje jednosmernog i naizmeninog napona osciloskopom.
4. Merenje uestanosti osciloskopom.
5. Merenje fazne razlike osciloskopom.
6. Merenje pojaanja i slabljenja osciloskopom.
7. Merenja na ukljuenim ureajima osciloskopom.
8. Snimanje karakteristika poluprovodnika osciloskopom.
9. Snimanje frekvencijskih karakteristika ureaja voblerom.
10. Merenje vremena uspona, opadanja i kanjenja impulsa osciloskopom.
11. Merenje koeficijenta izoblienja K-metrom.
12. Osnovna merenja digitalnim multimetrom. Ispitivanje poluprovodnika digitalnim multimetrom.
etvoroino merenje niskih otpornosti.
13. Merenja na ugraenim elementima digitalnim multimetrom.
14. Merenje R, L i C digitalnim RLC-metrom.
15. Merenje stepena AM sociloskopom.
Mesto realizacije nastave: Teorijska nastava se realizuje u uionici, a laboratorijske vebe se realizuju u
u ciklusima do najvie pet vebi. Proveru vetina steenih kroz laboratorijske vebe, u toku kolske
godine uraditi najmanje dva puta, kroz odbranu vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji merenja u elektronici su organizovani u tematske
Sadraj merenja u elektronici ima prirodnu vezu sa sadrajima drugih predmetima kao to su: elektronika,
elektrina merenja i osnove elektrotehnike. Uenicima treba stalno ukazivati na tu vezu, i po mogunosti,
sa drugim nastavnicima organizovati tematske asove. Na taj nain znanja, stavovi, vrednosti i vetine
steene u okviru nastave merenja u elektronici dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih
U uvodu ukratko ponoviti definiciju greaka i definiciju tanosti. Jedinice prenosa dati za otpornosti od
600 , ali navesti i druge sluajeve. Elektronske milivotmetre obraditi na nivou blok eme; uz blok emu
dati ulazno kolo s zatitom od pogrenog ukljuivanja i obe vrste oslabljivaa. Ostale elemente samo
napomenuti.
Blok emu osciloskopa dati u obimu koji uenici mogu da zapamte. Objasniti funkciju svih delova
osiloskopa, kao i princip rada. Detaljno objasniti podeavanje osciloskopa za merenje. Naglasiti da se
prilikom merenja normalno upotrebljava frekvencijski kompenzovana sonda, a obina samo u posebnim
sluajevima. Kod trasera najpre obraditi sluaj sa sistematskom grekom za jednokanalne osciloskope,
zatim bez sistematske greke i na kraju s vremenskim multipleskom.
Kod generatora dati i podelu uestanosti na vrlo niske, niske, srednje itd. Samu obradu generatora svesti
na obradu blok eme i osnovnih karakteristika, a detalje samo u sluajevima koji nisu dosad obraeni;
pozvati se na oscilatore koji su obraeni u elektronici I. Detaljnije obraditi generator funkcija jer se
elementi njegove blok eme ne obrauju ni u jednom drugom predmetu; naglasiti mogunost upotrebe
generatora funkcija kao voblera za niske uestanosti. Kod AM i FM signal-generatora vremenske
dijagrame crtati jedan ispod drugog.
Kod obrade Q-metra dati fiziko objanjenje skin efekta i njegov uticaj na otpornost kalema. Dati princip
merenja Q-faktora i blok emu Q-metra. Izvesti izraz za efektivnu vrednost sloenog periodinog napona
i definisati faktor izoblienja. Dati blok emu K-metra i princip faktora izoblienja. Ponoviti osnovnu
definiciju uestanosti i objasniti njenu primenu kod digitalnih frekvencmetara. Obraditi eliminaciju
smetnji ulaznim kolom digitalnog frekvencmetra, zatim dati njegovu blok emu i raspored impulsa za
upravljanje. Merenje niskih uestanosti obraditi s produenom vremenskom bazom, a visokih s
preskalerom. Objasniti upotrebu NF filtra ili sonde za eliminaciju VF smetnji.
U blok emi digitalnog multimetra dati pretvarae ostalih elektrinih veliina u niski jednosmerni napon i
osnovno merno kolo. A/D konverziju obraditi pomou blok eme i talasnih dijagrama, a automatsko
podeavanje nule na uproenoj blok emi. Obraditi zatitu od pogrenog ukljuivanja kod svih merenja i
navesti sluajeve kada ta zatita ne funkcionie. Uz etvoroino merenje niskih otpornosti dati niz
primera. Kod merenja na ugraenim elementima obraditi sluaj bez ukljuenog napajanja i s njim; dodati
merenje s niskim naponom (0,3 V).
Blok emu mernih mikroraunara dati za oba tipa: merni instrument s mikroraunarem i kontroler. U oba
sluaja dodati kolo prilagoavanje univerzalnoj magistrali. Univerzalnu magistralu obraditi funkcionalno
i to uz talasne dijagrame jednog primera prenosa podataka. Obraditi osnovni princip sinteze, a varijantu s
visokim razlaganjem dati samo kao dodatak u boljim odeljenjima. Kod merenja R, L, C, Q, K i D obraditi
osnovni princip, zatim dati blok emu i eliminaciju uticaja parazitnih elemenata. Ostale merne
mikroraunare obraditi na nivou blok eme.
PRIMENA RAUNARA U ELEKTROTEHNICI
(za sve obrazovne profile etvorogodinjeg obrazovanja)
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta primena raunara u elektrotehnici je sticanje znanja, ovladavanje vetinama
korienja razliitih programskih paketa u elektrotehnici i formiranje vrednosnih stavova koji doprinose
razvoju informatike pismenosti neophodne za dalje kolovanje, ivot i rad u savremenom drutvu, kao i
osposobljavanje uenika da efikanso i racionalno koriste raunare na nain koji ne ugroava njihovo
fiziko i mentalno zdravlje.
Zadaci nastave predmeta su
razvijanje svesti o neophodnosti korienja raunara u svakodnevnom ivotu i radu i znaaju
informaciono-komunikacionih tehnologija za funkcionisanje i razvoj drutva;
primena steenih znanja iz informatike i raunarstva i raunarske grafike i multimedije na Veb dizajn;
upoznavanje osnovnog koncepta i principa Veb dizajna, razumevanje logike animacija i ovladavanje
njenom upotrebom u kreiranju sopstvenih Veb projekata;
ovladavanje korienjem programa za obradu tabelarnih podataka i kreiranje dokumenata u kome su
integrisani tekst, slika i tabela;
upoznavanje uenika sa principima grafikog prezentovanja obraenih podataka;
upoznavanje uenika sa primenom raunara u analizi i simulaciji elektronskih kola i osposobljavanje za
korienje jednog od programa za analizu i simulaciju elektronskih kola;
upoznavanje uenika sa programom za crtanje i projektovanje elektrinih kola i osposobljavanje za
korienje jednog od programa.
jaanje sposobnosti reavanja problema razvojem logikog i kritikog miljenja;
razvijanje preciznosti, racionalnosti i kreativnosti u radu sa raunarom;
unapreivanje strategije i tehnike samostalnog uenja koristei mogunosti raunara i razvijanje
spremnosti za uenje tokom celog ivota;
izgradnja pravilnih stavova prema korienju raunara, bez zloupotrebe i preterivanja koje ugroava
fiziko i mentalno zdravlje uenika.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
VEB DIZAJN (18)
Pojam Veb-a. Podela veb sadraja na statiki i dinamiki veb. Klijentske i serverske tehnologije.
Dizajn statikih veb strana. Upoznavanje radnog okruenje alata za izradu statike HTML prezentacije.
Struktura i elementi jedne HTML stranice, osnovni HTML tagovi. Dodavanje teksta i umetanje slika na
veb stranice. Stilovi u HTML-u (kaskadni stilovi CSS). Stilizovanje i pozicioniranje sadraja stranice.
Rad sa tabelama. Rad sa okvirima (frejmovima). Rad sa hipervezama. Implementacija navigacije unutar
prezentacije. Objavljivanje prezentacije i upravljanje WEB lokacijom. Izrada prezentacije na zadatu temu.
Rad sa gotovim veb dizajn reenjima: CMS - Content Management System.
RAD SA TABELAMA (14)
Osnovni pojmovi. Unoenje podataka u tabelu. Manipulacije podacima. Transformacije tabele.
Formatiranje tabele. Formule, kopiranje formula. Funkcije za: sumiranje, srednju vrednost, minimum,
maksimum, prebrojavanje, zaokruivanje. Logike funkcije.
Adrese elija, formatiranje elija (broj decimalnih mesta, datum, valuta, procenat, poravnanje, prelom,
orijentacija, spajanje elija, font, boja sadraja i pozadine, stil i boja rama elije). Reference. Imena.
Automatsko unoenje serija podataka. Grafiko predstavljanje podataka. Kreiranje grafikona. Izmene u
grafikonu. Prethodni pregled tabele i grafikona. tampanje. Povezivanje programa za obradu teksta i
programa za rad sa tabelama. Podeavanje dimenzija, premetanje, fiksiranje i sakrivanje redova i kolona.
PRIMENA RAUNARA U ANALIZI I SIMULACIJI
ELEKTRINIH KOLA (12)
Hardverski zahtevi, instalacija i izgled radnog prostora. Komponente. Povezivanje i podeavanje
parametara. Crtanje jednostavnih ema. Crtanje sloenijih ema. Instrumenti. Povezivanje i podeavanje
instrumenata. Simulacija. tampanje dokumenata. Formiranje NET lista.
PRIMENA RAUNARA ZA CRTANjE I PROJEKTOVANjE
ELEKTRINIH KOLA (30)
Modul A: obrazovni profili na smeru elektronika
Radno okruenje programa. Crtanje elektrine eme: pretraivanje biblioteka sa komponentama,
postavljanje komponenti na radnu povrinu za crtanje, povezivanje, crtanje vorova, napajanja,
uzemljenja, ... Obeleavanje komponenata na elektrinoj emi. Kreiranje novih komponenti i dodavanje u
odgovarajuu biblioteku. Definisanje komponenti elektrine eme i formiranje liste (fajla) komponenti i
veza (NET-liste). Provera ispravnosti nacrtane elektrine eme. Povezivanje programskog dela za crtanje
elektrine eme i dela specijalizovanog za projektovanje tampane ploice. Projektovanje tampane
ploice: dimenzionisanje ploice, definisanje slojeva, uitavanje komponenti i veza iz formirane NET
liste, rasporeivanje komponenti (automatski i runo), izvlaenje tampanih veza. tampanje podloga za
izradu tampane ploice.
Modul B: obrazovni profili na smeru energetika
Radno okruenje programa. Biblioteke sa elementima za crtanje. Crtanje ema elektrinih instalacija i
elektromotornih pogona. Crtanje jednopolnih i razvijenih ema. Korienje grafikih elemenata.
Korienje postojeih elemenata iz biblioteka, editovanje novih elemenata. Izrada specifikacije potrebnog
elektroinstalacionog materijala i pribora za datu instalaciju. Izrada tehnikog opisa uraene instalacije.
NAINI OSTVARIVANjA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Ocenjivanje postignutih vetina realizovati kroz individualne zadatke uenika za svaku nastavnu temu.
U uvodnom delu dvoasa nastavnik istie cilj i zadatke odgovarajue nastavne jedinice, zatim realizuje
teorijski deo neophodan za rad uenika na raunarima. Uvodni deo dvoasa, u zavisnosti od sadraja
nastavne jedinice, moe da traje najvie 30 minuta. Nakon toga organizovati aktivnost koja, u zavisnosti
od teme, podstie izgradnju znanja, analizu, kritiko miljenje, interdisciplinarno povezivanje. Aktivnost
treba da ukljuuje praktian rad, primenu IKT, povezivanje i primenu sadraja razliitih nastavnih
predmeta, tema i oblasti sa kojima se susreu izvan kole. Aktivnosti osmisliti tako da poveavaju
motivaciju za uenje i podstiu formiranje stavova, uverenja i sistema vrednosti u vezi sa razvojem
jezike i informatike pismenosti, zdravim stilovima ivota, razvojem kreativnosti, sposobnosti
vrednovanja i samovrednovanja.
izgradnji znanja i razvoju kritikog miljenja. Podsticati timski rad i saradnju naroito u oblastima gde
nastavnik proceni da su prisutne velike razlike u predznanju kod pojedinih uenika. Definisati mini
projekte ili domae zadatke koje e uenici realizovati u timu i prezentovati svima u grupi.
zadataka predmeta, kao i napredak drugih uenika uz odgovarajuu argumentaciju .
Pri realizaciji tematske celine veb dizajn objasniti pojmove Veb-a, predoiti podelu na statiki i dinamiki
veb kao i podelu na klijentske i serverske tehnologije. Objasniti ta je veb dizajn i razvoj veb sajta.
Razviti svesti o vanosti potovanja pravnih i etikih normi, potovanju autorskih prava pri korienju
informacija sa veba, potovanju prava privatnosti.
Uenik treba da stekne znanja i vetine bitne za uspeno korienje osnovnih mogunosti alata za veb
dizajn. Uenik bi trebalo da naui osnovne HTML tagove: tagovi strukture stranice (zaglavlje i telo); liste
(numerisane i nenumerisane liste); formatiranje teksta u okviru HTML-a; rad sa slikom u oviru HTML-a;
tag za boje pozadine, objekta i slika; pravljenje linkova; rad sa tabelama; rad sa frejmovima; umetanje
stilova (direktno i u zasebnom css fajlu).
Potrebno je uenike upoznati sa gotovim veb reenjima koji se besplatno mogu nai na internetu,
objedinjena pod nazivom CMS. Uenicima koji napreduju bre pokazati preuzimanje i instaliranje jednog
CMS-a. Demonstrirati im korienje sistema menija. Preuzeti i instalirati odgovarajue module ili
komponente (galerija slika, kalendar ...).
Za realizaciju ove tematske celine preporuuje se jedan od alata za izradu statikih veb stranica: Adobe
Dreamweaver ili Microsoft Expression Web, za prezentaciju CMS-a preporuuje se korienje Joomla ili
WordPress. Podstai uenike da radei u timovima na zadatu temu izrade svoju veb prezentaciju
korienjem HTML-a ili CMS-a.
Pri realizaciji tematske celine RAD SA TABELAMA objasniti ta su to tabelarno ureeni podaci, ukazati
na mogunost postojanja veza meu podacima kao i na razliite mogunosti njihove grafike predstave.
Objasniti osnovne pojmove o programima za rad sa tabelama (tabela, vrsta, kolona, elija, ...) i ukazati na
njihovu optost u programima ovog tipa. Zadrati se samo na delu rada sa tabelama i grafikom prikazu
podataka a ne raditi sa njima kao sa programima za rad sa bazama podataka. Za ilustraciju rada sa ovim
programima predvien je program EXCEL.
Pri unoenju podataka u tabelu, objasniti razliku izmeu razliitih tipova podataka (numeriki formati,
datum i vreme), kao i greke koje mogu iz toga da proizau. Prilikom manipulacija sa podacima
(oznaavanja elija, kretanje kroz tabelu, premetanje, kopiranje, ...), ukazati na optost ovih komandi i
uporediti ih sa slinim komandama u programima za obradu teksta.
Kod transformacija tabele ukazati na razliite mogunosti dodavanja ili oduzimanja redova, ili kolona u
tabeli. Objasniti pojam bloka i opsega.
Kod formatiranja prikaza podatka u eliji, prikazati na primerima mogunost razliitog tumaenja istog
numerikog podatka (broj, datum, vreme). Takoe, naglasiti vanost dobrog prikaza podataka (visine i
irine elija, fonta, poravnanja) i isticanja pojedinih podataka ili grupa podataka razdvajanjem razliitim
tipovima linija i bojenjem ili senenjem.
Ukazati na povezanost podataka u tabeli i mogunost dobijanja izvedenih podataka primenom formula.
Objasniti pojam adrese i razliite mogunosti referenciranja elija. Ukazati na razliite mogunosti
dodeljivanja imena podacima ili grupama podataka i prednosti korienja imena.
Prikazati funkcije ugraene u program i obratiti panju na najosnovnije funkcije, posebno za sumiranje i
sortiranje.
Ukazati na razliite mogunosti automatskog unoenja podataka u seriji.
Posebnu panju posvetiti razliitim mogunostima grafikog predstavljanja podataka. Ukazati na
promene podataka definisanih u tabeli formulama, i grafikonu u sluaju izmene pojedinih podataka u
tabeli. Ukazati na mogunost naknadnih promena u grafikonu, kako u tekstu, tako i u razmeri i bojama
(pozadine slova, skale, boja, promena veliine, ...).
Posebno istai znaaj povezivanja dokumenata uraenih u razliitim programima, kao npr. za obradu
teksta i programa za rad sa tabelama.
Ukazati na vanost prethodnog pregleda podataka i grafikona pre tampanja, kao i na osnovne opcije pri
tampanju.
Pri realizaciji tematske celine PRIMENA RAUNARA U ANALIZI I SIMULACIJI ELEKTRINIH
KOLA najpre obraditi jednostavne eme (redno RLC kolo paralelno RLC kolo, rezonanca, ...),
ispravljae, stabilizatore napona, pojaavae, itd. Pri tome voditi rauna o realizovanom gradivu iz
strunih predmeta. Posebnu panju posvetiti instrumentima (naroito osciloskopu i multimetru). Naglasiti
ta pri simulaciji ne odgovara realnom kolu. Za primenu raunara u analizi i simulaciji elektrinih kola
preporuuje se Electronics Workbench.
Za proveru steenih vetina definisati individualne zadatke u kojima treba insistirati na proveri mernih
rezultata rauskim putem.
Realizacija tematske celine PRIMENA RAUNARA ZA CRTANjE I PROJEKTOVANjE
ELEKTRINIH KOLA zavisi od obrazovnog profila (moduli A i B).
Modul A:
Uenike treba osposobiti za crtanje: elektrinih komponenti, veza, vorova, napajanja, uzemljenja, ...
Takoe, uenike treba nauiti da sami prave biblioteke sa novim simbolima komponenti. Vano je izvriti
korektno definisanje komponenti elektrine eme i formiranje liste (fajla) komponenti i veza (NET-liste),
ime je izvreno povezivanje oblasti za crtanje elektrinih ema i dela specijalizovanog za projektovanje
tampane ploice date elektrine eme. Projektovanje tampane ploice obuhvata: dimenzionisanje
ploice, uitavanje komponenti i veza iz formirane NET liste, rasporeivanje komponenti, izvlaenje
tampanih veza. Na kraju izvriti korekcije elemenata projektovane ploice (debljina tampanih veza,
dimenzije rupa za noice elemenata,...). Preporuuje se nastavnicima da uenici pri korienju programa
za projektovanje tampane ploice, poev od crtanja elektrine eme rade za konkretno kolo (na primer
neki pojaava iz predmeta elektronika I), preko kreiranja i izrade podloge za tampanu plou i u okviru
praktine nastave dou i do realizacije eme tampane ploe, a zatim ukoliko postoje mogunosti i do
oivljavanja iste (lemljenje komponenti i provera ispravnosti u okviru programa praktine nastave). Za
realizaciju ove tematske celine preporuuje se program PROTEL 99, ili neki slian program koji
omoguava crtanje elektrine eme, kreiranje liste sastavnih elemenata, projektovanje i izradu podloga za
tampanu ploicu. Kad god je mogue koristiti besplatne programske pakete.
Modul B:
Uenike treba obuiti za crtanje elektrinih ema elektrinih instalacija i elektromotornih pogona. Crtanje
jednopolnih i razvijenih ema, kao i izradu specifikacije potrebnog elektroinstalacionog materijala i
pribora za datu instalaciju. Poeljno je da za uraenu emu instalacije urade tehniki opis. Preporuuje se
nastavnicima da uenici pri korienju programa za projektovanje elektrinih instalacija, rade elektrinu
emu instalacije za konkretan objekat (na primer jednosoban ili dvosoban stan iz predmeta elektrine
instalacije iz drugog razreda). Za realizaciju ove tematske celine preporuuje se jedan od programa:
VISIO TEHNICA, AUTOCAD, OrCAD ili neki drugi program za crtanje i projektovanje elektrinih kola.
Kad god je mogue koristiti besplatne programske pakete.
OSNOVE TELEKOMUNIKACIJA
(za obrazovne profile: elektrotehniar radio
i video tehnike i elektrotehniar elektronike)
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta osnove telekomunikacija je sticanje osnovnih znanja o ureajima, elementima i
postupcima koji se primenjuju u telekomunikacijama, i predstavljaju teorijsku osnovu za izuavanje
posebnih strunih predmeta zanimanja elektrotehniar radio i video tehnike i drugih srodnih zanimanja.
sticanje osnovnih znanja o sistemima prenosa signala;
primena steenih znanja iz osnova elektrotehnike za proraun razliitih sklopova koji se koriste u
telekomunikacijama (filtri, oscilatorna kola, modulatori);
sticanje znanja koja e uenicima omoguiti uspeno savlaivanje gradiva iz oblasti strunih predmeta
treeg razreda;
stvaranje osnove za izuavanje strunih predmeta u etvrtoj godini.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
SISTEMI ZA PRENOS SIGNALA (12)
Telefonija, televizija, radio difuzija, sistemi radio-veza, prenos podataka, radio-relejne veze, satelitske
veze, mobilna telefonija, internet, telekomunikacioni vodovi.
OSCILATORNA KOLA (16)
Prosto oscilatorno kolo (sopstvene oscilacije); redno oscilatorno kolo (impedansa i struja, faktor dobrote,
propusni opseg i selektivnost, relativna razdeenost); paralelno oscilatorno kolo (impedansa i struja,
faktor dobrote, rezonantne krive, relativna razdeenost, optereenje); spregnuta oscilatorna kola
(rezonantne krive induktivno spregnutih kola, propusni opseg, ostale vrste sprege). Primena oscilatornih
kola.
ELEKTRINI FILTRI (16)
Pasivni filtri (LC k-filtri (NF, VF, POU, NOU) filtri, ostali filtri (keramiki, kristalni, mehaniki,
kombinovani sa raspodeljenim parametrima); aktivni filtri (NF, VF, POU, NPO). Primena filtera.
MODULACIJA I DEMODULACIJA (26)
Amplitudska modulacija (izgled i karakteristike KAM signala, spektar, AM modulator, AM-2BO, AM-
1BO, AM-NBO, LJAM); frekvencijska modulacija (izgled i karakteristike signala, spektar, povezivanje
sa faznom modulacijom, FM modulator); demodulacija AM signala (redni diodni detektor, produktni
demodulator); demodulacija FM signala (detektor sa razreenim oscilatornim kolom, koincidentni
detektor); impulsna modulacija i demodulacija (IKM).
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji osnova telekomunikacija su organizovani u
razliitih izvora.
Sadraj osnova telekomunikacija ima prirodnu vezu sa sadrajima drugih predmeta, kao to su: osnove
elektrotehnike i elektronika. Uenicima treba stalno ukazivati na tu vezu.
Pri realizaciji programa stalno imati na umu da se radi o buduim elektrotehniarima, koji e se na svojim
buduim radnim mestima nalaziti izmeu inenjera i radnika u proizvodnji, te da, shodno tome, njih ne
treba uiti kako se formule izvode, ve kako se praktino primenjuju. To znai da nastavnik moe da neke
formule izvede na asu ali da kasnije, pri obnavljanju gradiva, ne treba da insistira da uenici dobro znaju
ceo postupak izvoenja. Treba izbegavati dugaka izvoenja, ve uenicima dati gotove formule, sa
napomenom kako se do njih dolazi. Mnogo je korisnije da se provera steenog znanja vri reavanjem
zadataka. Pri tome, treba birati zadatke iz ivota, sa vrednostima komponenti koje se sreu u praksi,
tako da se uenici uvere da ovaj predmet nije neka suva teorija ve neto od ega se ivi. I pored
toga, gde god je mogue treba davati praktine primere, sa napomenama kako se vri podeavanje,
servisiranje i sl.
Temu SISTEM ZA PRENOS SIGNALA treba obraditi informativno, odnosno treba koristiti sasvim
uproene eme i opisati samo principe rada telefonije, radija itd.
U temi OSCILATORNA KOLA treba izvesti obrasce za rezonantnu uestanost i propusni opseg i ukazati
na bitne razlike izmeu rednog i paralelnog oscilatornog kola. Pri objanjenju sopstvenih oscilacija
prostog kola, ukazati na primenu ovih kola u oscilatorima. Proveravanje steenog znanja vriti
reavanjem zadataka, ukazujui gde se elektrine eme, koje se koriste u zadacima, praktino primenjuju
(radio-prijemnici, radio-predajnici, TV, audio itd.). Spregnuta oscilatorna kola obraditi informativno
(samo ema i propusna kriva)
U temi ELEKTRINI FILTRI obraditi podelu filtera prema propusnom opsegu, graninoj uestanosti i
pojmove slabljenja i fazne karakteristike. Od LC filtera obraditi samo filter k-tipa, a u kratkim crtama
ukazati na izvedene filtre. Obrasce za granine uestanosti slabljenje itd. ne treba izvoditi, ve na njih
ukazati u udbeniku i, kroz zadatke, pokazati kako se oni praktino koriste pri proraunu filtera. Slino
postupiti i sa RC filterima, mada je ovde, zbog jednostavnosti postupka, mogue izvesti formule za
granine uestanosti i slabljenje. Pri obradi aktivnih filtera dati elektrine eme, sa napomenom da one
mogu da budu i drugaije, i gotove obrasce. Ukazati da se ovi filtri ugrauju u integrisana kola. Za ostale
filtre dati eme i dijagrame karakteristika slabljenja.
MODULACIJA I DEMODULACIJA. Precizno ukazati na potrebu znaaj i vrste modulacija. Detaljno
obraditi pojam spektra i njegov znaaj u telekomunikacijama. Obraditi na nivou blok-eme vrlo
jednostavan AM predajnik i FM predajnik i na njima objasniti oblike nosioca, moduliueg i modulisanog
signala. Ostale vrste modulacija objasniti na nivou blok ema. Detektore obraditi na nivou elektrinih
ema. Impulsnu kodnu modulaciju obraditi na nivou blok eme.
Odstupanje od programa moe da bude do 20 % ali mora da ga odobri struni organ kole.
OSNOVE MAINSTVA
(za obrazovne profile izraiva kablova i prikljuaka, elektrotehniar energetike, elektrotehniar
elektromotornih pogona, elektrotehniar za termike
i rashladne ureaje)
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta osnove mainstva je upoznavanje uenika sa mainskim elementima koji ine
strukturu energetskih postrojenja, kao i sa konstrukcionim reenjima i principima rada toplotnih i
hidroulikih maina u energetskim procesima.
sticanje znanja o mainskim elementima,
osposobljavanje uenika za izbora mainskih elemenata i potrebne proraune;
sticanje znanja iz termodinamike i toplotnih maina i principa njihovog rada;
sticanje znanja iz hidraulike i hidraulinih maina i princip njihovog rada.
sticanje znanja koja e uenicima omoguiti uspeno savlaivanje gradiva iz oblasti strunih predmeta
etvrtog razreda;
II RAZRED
(2 asa nedeljno, 74 asa godinje za elektrotehniara
energetike)
III RAZRED
(2 asa nedeljno, 62 asa godinje za izraivaa kablova
i prikljuaka, odnosno 70 asova godinje za ostale
obrazovne profile)
UVOD (10)
Materijali u mainstvu. elik, definicija, podela, nain dobijanja, oznaavanje elika po standardima.
Ostali materijali koji se koriste u mainstvu (obojeni metali, kompozitni materijali).
ISPITIVANjE MATERIJALA (3)
Znaaj i vrste ispitivanja materijala. Mehanika ispitivanja. Tehnoloka ispitivanja.
SPAJANjE MAINSKIH ELEMENATA (9)
Zakovani spojevi. Zavareni spojevi (odlike zavarenog spoja, vrste zavarenih spojeva). Zalemljeni spojevi.
Navojni spojevi (osnovne veliine navoja, vrste navoja, vijci i navrtke, navojne veze, oznaavanje vijaka i
navrtki). Spajanje klinovima (uzduni i popreni klinovi, obeleavanje klinova). Opruge (vrste opruga,
karakteristike opruga).
ELEMENTI KRUNOG KRETANjA (5)
Osovine i vratila (osobine, podela, proraun). Rukavci (zadatak i podela). Spojnice (podela). Leita
(zadatak, podela, nain izbora i podmazivanje).
ELEMENTI ZA PRENOS SNAGE (4)
Zupanici (osnovni pojmovi, vrste, elementi i osnovne mere zupanika).
TOPLOTNE MAINE (21/17)*
Termodinamika. Osnovne termike veliine. Prvi zakon termodinamike. Prostiranje toplote. Promene
stanja idealnog gasa. Kruni procesi u toplotnim motorima. Nastajanje i svojstva vodene pare. Kotlovsko
postrojenje. Osnovni delovi i princip rada kotlovskog postrojenja sa emom postrojenja. Goriva, loita,
parni kotlovi, delovi kotlovskog agregata, armatura kotla, pomoni ureaji. Parne turbine (princip rada
parne turbine). Gasne turbine (zadatak, vrste i princip rada). Kompresori, ventilatori, kondenzatori.
Motori SUS (osnovni delovi, podela, princip rada OTO i dizel motora).
Nuklearne elektrane: princip rada, ema elektrane, nuklearni reaktor. Sunevi kolektori, koncentratori i
baterije. Vetrenjae. Novi energenti.
HIDRAULIKE MAINE (22/18)*
Hidraulika. Osnovni pojmovi hidrostatike: hidraulini i hidrostatiki pritisak, pijezometarska visina.
Osnovni pojmovi hidrodinamike: vrste kretanja tenosti, protok, srednja brzina, jednaina kontinuiteta,
Bernulijeva jednaina.
Hidroelektrane. Uloga, podela i osnovni delovi. Vrste hidroturbina: Peltonova, Fransisova, Kaplanova.
Proraun snage i stepen iskorienja hidraulikih turbina. Regulisanje hidraulikih turbina. Hidrauline
brane.
Pumpe. Namena i podela. Princip rada pumpe i oblast primene pojedinih pumpi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji osnova mainstva su organizovani u tematske celine
ostvare. Pri tome, treba imati u vidu da formiranje stavova i vrednosti predstavlja kontinuirani proces i
rezultat je kumulativnog dejstva celokupnih aktivnosti na svim asovima to zahteva veu participaciju
uenika, razliita metodska reenja, veliki broj primera i korienje informacija iz razliitih izvora.
Poeti sa realizaciom sadraja programa iz oblasti toplotnih i hidraulinih maina radi usklaivanja
sadraja sa posebnim strunim predmetom odgovarajueg obrazovnog profila.
U uvodnom delu posebnu panju posvetiti standardizaciji i primeni standardnih oznaka. Mainske
elemente obraditi uopteno, obuhvatiti namenu i oblike bez prorauna elemenata, uz korienje ema
crtea i modela.
Gradivo iz termodinamike i hidraulike obrauje se u okviru predmeta fizika, tako da treba akcenat staviti
na nove pojmove i osobine vodene pare. Poznate pojmove iz fizike samo obnoviti.
Toplotne i hidrauline maine treba obraditi uz korienje ema, crtea i modela, u cilju izvoenja
sadraja i efikasne nastave u predvienom broju asova.
Da bi se programski sadraj realizovao kvalitetno, potrebno je obezbediti eme, crtee i modele
konkretnih elektroenergetskih postrojenja, po mogunosti onih postrojenja sa kojima e se uenici
upoznati na praktinoj nastavi, odnosno nastavi u bloku u IV razredu.
Napomena: * Oznaava planirani broj asova za obrazovni profil izraiva kablova i prikljuaka.
ELEKTROENERGETIKA
(za obrazovne profile: elektrotehniar elektronike
i elektrotehniar raunara)
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektroenergetika je sticanje znanja o elektrinim postrojenjima, elektrinim
instalacijama i elektrinim mainama u elektroenergetici.
upoznavanje elektrinih postrojenja (elektrana, transformatorskih i razvodnih postrojenja);
sagledavanje primene elektronskih ureaja i raunara u postrojenjima;
ovladavanje znanjima iz oblasti elektrinih instalacija;
sticanje znanja oblasti iz elektrinih maina;
sagledavanje primene savremene elektronike i mikroraunara u upravljanju i regulaciji elektrinim
mainama.
IV RAZRED
(2 asa nedeljno, 62 asa godinje i 12 asova u bloku,
za obrazovni profil elektrotehniar elektronike)
III RAZRED
(2 asa nedeljno, 70 asova godinje, za obrazovni profil
elektrotehniar raunara)
SADRAJI PROGRAMA
ELEKTRINA POSTROJENjA (12/14)*
Elektroenergetski sistem.
Elektrane. Podela i vrste elektrana. Hidroelektrane. Termoelektrane. Nuklearne elektrane. Perspektive
razvoja i ekoloki problemi. Novi izvori energije. Elektrini i elektronski sistemi u elektranama. Primena
raunara u upravljanju radom karakteristinih sistema u elektranama.
Transformatorska i razvodna postrojenja. Transformatori snage u postrojenjima. Elementi postrojenja.
Opti principi upravljanja postrojenjima. Primena raunara i savremene elektronike za nadzor i
upravljanje u postrojenjima.
ELEKTRINE INSTALACIJE (12/14)
Vrste i namena elektrine instalacije. Provodnici i kablovi za elektrine instalacije. Osigurai. Prekidai.
Prikljuenje elektrinih ureaja na elektrinu instalaciju.
Mere zatite od udara elektrine struje.
Elektrini izvori svetlosti. Osvetljenje prostorija.
Primena raunara za proraun i projektovanje elektrinih instalacija.
ELEKTRINE MAINE (38/42)
Transformatori (10)
Namena transformatora. Podruje primene.
Konstrukcija transformatora (malih snaga).
Princip rada transformatora. Odnos napona i struja. Odnos preobraaja.
Gubici transformatora i hlaenje.
Reimi rada transformatora i osnovne karakteristike.
Trofazni transformator. Osnovni naini spajanja namota.
Posebne vrste transformatora. Jednonamotni i vienamotni transformatori. Transformatori za napajanje
statikih usmeraa. Transformatori za iroki opseg uestalosti. Pik-transformatori. Impulsni
transformatori. Stabilizirajui transformatori.
Asinhroni motori (8/10)
Namena asinhronog motora. Podruje primene.
Konstrukcija asinhronog motora.
Princip rada asinhronog motora. Klizanje asinhronog motora. Reimi rada.
Mehanika karakteristika asinhronog motora.
Putanje u rad asinhronog motora. Promena brzine obrtanja asinhronog motora.
Jednofazni asinhroni motor. Upravljivi dvofazni asinhroni motor.
Primena elektronskih ureaja i mikroraunara za upravljanje i regulaciju broja obrtaja asinhronog motora
(savremeni mikrokontroleri za skalarno i vektorsko upravljanje).
Jednosmerne maine (12)
Namena jednosmerne maine. Podruje primene.
Konstrukcija jednosmerne maine.
Princip rada jednosmerne maine.
Osnovne vrste i karakteristike jednosmernih generatora.
Osnovne vrste i karakteristike jednosmernih motora.
Primena poluprovodnike tehnike i raunara za upravljanje jednosmernim mainama (u automatici,
elektromotornim pogonima, vui,)
Sinhrone maine (8/10)
Namena sinhrone maine. Podruje primene.
Konstrukcija sinhronih maina.
Princip rada sinhrone maine.
Osnovne karakteristike sinhronog generatora.
Osnovne karakteristike sinhronog motora.
Sinhrone mikromaine sa stalnim magnetima. Korani motor. Ventilni motor.
Primena elektronskih ureaja i raunara u upravljanju i regulaciji elektromotornih pogona sa sinhronim
motorom, u sistemima pobude velikih sinhronih generatora u elektranama, pri automatskoj sinhronizaciji
generatora na mreu, ...)
*NAPOMENA: Prvi broj asova odnosi se za elektrotehniara elektronike, a drugi za elektrotehniara
raunara gde je ukupni broj asova 70 godinje.
NASTAVA U BLOKU (12 asova, samo za za obrazovni profil elektrotehniar elektronike)
1. Nastava u laboratoriji za elektrine maine (6)
Snimanje osnovnih karakteristika transformatora,
Putanje u rad asinhronog motora,
Snimanje osnovnih karakteristika asinhronog motora,
Upravljanje radom asinhronog motora pomou raunara(skalarno i vektorsko upravljanje pomou
mikrokontrolera),
Snimanje osnovnih karakteristika jednosmernog generatora,
Snimanje osnovnih karakteristika jednosmernog motora,
Snimanje osnovnih karakteristika sinhronog generatora,
Putanje u rad sinhronog motora.
2. Nastava u elektrani ili elektrinom postrojenju (6)
Upoznavanje sa upravljakim i regulacionim sistemima u termoelektrani, hidroelektrani, elektrani
toplani ili elektrinom postrojenju.
Blok nastava se realizuje u toku kolske godine u koli, ili ako ne postoje mogunosti u odogovarajuem
preduzeu. Uenik je u obavezi da vodi svoj dnevnik rada.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektroenergetike su organizovani u tematske celine
za koje je naveden orijentacioni broj asova za realizaciju. Teorijske sadraje predmeta povezati
praktinom nastavom u bloku. Nastavnik, pri izradi operativnih planova, definie stepen prorade sadraja
i dinamiku rada, vodei rauna da se ne narui celina nastavnog programa, odnosno da svaka tema dobije
adekvatan prostor i da se planirani ciljevi i zadaci predmeta ostvare. Pri tome, treba imati u vidu da
formiranje stavova i vrednosti, kao i ovladavanje vetinama predstavlja kontinuirani proces i rezultat je
kumulativnog dejstva celokupnih aktivnosti na svim asovima to zahteva veu participaciju uenika,
razliita metodska reenja, veliki broj primera i korienje informacija iz razliitih izvora.
sa svakodnevnim iskustvom i sadrajima drugih predmeta: osnova elektrotehnike, elektronike, fizike i
elektrinih merenja); timski rad; samoprocenu; prezentaciju svojih radova i grupnih projekata i efikasnu
vizuelnu, verbalnu i pisanu komunikaciju.
Nastavne sadraje objanjavati na osnovu steenog znanja iz osnova elektrotehnike, elektronike, fizike i
elektrinih merenja. Pri izlaganju gradiva ne ulaziti u sloene matematike izraze, ve sadraje izloiti uz
pomo jednostavnih i preglednih ema, crtea, skica i slika pojedinih delova, sklopova maina i ureaja.
U nastavnoj temi ELEKTRINA POSTROJENjA uenike upoznati sa osnovnim izvorima elektrine
energije, karakteristinim elektranama u naem elektroenergetskom sistemu, specifinostima izgradnje,
korienja, odravanja i perspektivama izgradnje novih elektrana. Takoe upoznati uenike sa osnovnim
elementima razvodnih postrojenja, primenjenih u elektroenergetskom sistemu od elektrane do mesta
potronje elektrine energije. Posebno izloiti primere primene savremenih elektronskih sistema i
raunara u procesu proizvodnje elektrine energije, nadzora rada, upravljanja i regulacije karakteristinih
sistema u elektranama i razvodnim postrojenjima.
U nastavnoj temi ELEKTRINE INSTALACIJE posebnu panju posvetiti izboru provodnika, osiguraa i
prekidaa za prikljuenje karakteristinih elektrinih ureaja na postojeu elektrinu instalaciju. Prilikom
upoznavanja uenika sa merama zatite od udara elektrine struje, navesti primere iz prakse nepotovanja
propisa i objasniti posledice po oveka i okolinu. Upoznati uenike sa primenom raunara u proraunima
i projektovanju elektrinih instalacija.
U nastavnoj temi ELEKTRINE MAINE upoznati uenike sa osnovnim konstrukcionim detaljima
klasinih elektrinih maina, a s obzirom na obrazovni profil posebno objasniti specifinosti konstrukcije
malih elektrinih maina i mikromaina koje e elektrotehniari elektronike i raunara esto nalaziti u
elektronskim ureajima. Principe rada pojedinih maina objasniti uz pomo poznatih zakona iz osnova
elektrotehnike. Karakteristike pojedinih tipova maina predstaviti grafiki, uz to manje matematikih
izraza, sa naglaskom na dobre i loe strane pojedinih tehnikih reenja.
Posebnu panju posvetiti savremenim malim elektrinim mainama i njihovoj masovnoj primeni u
automatici, elektronskim i raunarskim ureajima. Na kraju izuavanja svake od navedenih maina
uenicima objasniti, a po mogunosti i pokazati, savremene naine upravljanja i regulacije pomou
elektronskih ureaja i mikroraunara, kako bi povezali osnovna ue struna znanja svog obrazovnog
profila i uoili mogunost primene tih znanja u podruju elektroenergetike.
NASTAVU U BLOKU organizovati jedan dan u laboratoriji za elektrine maine, sa prezentacijom
karakteristinih vebi koje se izvode sa uenicima elektroenergetskih obrazovnih profila, bilo u bloku od
6 asova, bilo po zavretku svake pojedine tematske celine. Za prezentaciju ovih vebi uenike jednog
odelenja podeliti u dve grupe.
Drugi nastavni dan organizovati posetu elektrani ili elektrinom postrojenju sa osnovnim ciljem da
uenici upoznaju osnovne maine, ureaje ili opremu. Pri tom obilasku posebno vreme odvojiti za
upoznavanje uenika sa karakteristinom savremenom elektronskom opremom i primenom raunara u
praenju procesa proizvodnje elektrine energije, nadzoru pojedinih sistema, upravljanju i regulaciji
elektromotornih pogona, glavnih i pomonih sistema i dr.
Za svaki radni dan nastave u bloku, uenik je u obavezi da vodi svoj dnevnik rada. Poeljno je da on
bude raen raunarom, jer se na takav nain dobija na njegovom kvalitetu, a istovremeno uenik se
navikava na pedantnost i preciznost u izradi tehnikih spisa i dokumentacija, to je znaajno i sa vaspitne
strane.
Od programa moe da se odstupi do 20 % ali ga mora odobriti odgovarajui struni organ kole.
MIKROPROCESORI SA ELEMENTIMA
PROGRAMIRANjA
i elektrotehniar automatike)
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta mikroprocesori sa elementima programiranja je upoznavanje dostignua i
sticanje osnovnih znanja u oblasti mikroprocesora i mikroraunara.
sticanje osnove za primenu steenog znanja u aplikacijama mikroprocesora i mikroraunara;
sticanje osnove za kreiranje softvera u asembler jeziku;
razvijanje kritinog, naunog i analitino-sintetikog naina miljenja.
IV RAZRED
(2+1 as nedeljno, 62+31 as godinje)
SADRAJI PROGRAMA
UVOD U MIKROPROCESORE (2)
Istorijski razvoj mikroprocesora. Podela mikroprocesora i mikroraunara.
MIKRORAUNARI (8)
Blok ema. Sastavni delovi. Arhitektura mikroraunara sa 1, 2 i vie magistrala, hardver i softver;
mikroprocesorske memorije (osnovni pojmovi), organizacija memorije (linearno i koincindentno
adresiranje, ultra brza i magacinska memorija), ulazno-izlazna kola (paralelna, serijska i posebne
namene). Periferni ureaji.
MIKROPROCESOR (6)
Blok ema. Sastavni delovi. Registarski MP. Upravljaka jedinica (hardverska i mikroprogramerska
organizacija). Aritmetiko-logika jedinica.
NAREDBE MIKROPROCESORA (4)
Format naredbi. Priprema i izvrenje naredbe. Vrste naredbi.
ARHITEKTURA MIKROPROCESORA (19)
Arhitektura mikroprocesora MC 6800, MC 68000, INTEL 8086, 32-Bitni MP, RISC MP.
NAIN ADRESIRANjA (4)
Apsolutno adresiranje (direktno, registarsko, implicitno i neposredno). Indirektno adresiranje (registarsko
i auto). Indeksno adresiranje (auto, preindeksiranje i postindeksiranje). Adresiranje kod mikroprocesora
MC6800, INTEL 8085, MC 68000 i INTEL 8086.
PROGRAMIRANI ULAZNO-IZLAZNI PRENOS PODATAKA (2)
Prenos podataka pod nadzorom programa (bezuslovni i uslovni).
PREKIDNI ULAZNO-IZLAZNI PRENOS PODATAKA (3)
Prekid. Nain izvoenja. Nain izvoenja prekida kod mikroprocesora MC6800, INTEL 8085, MC68000
i INTEL 8086.
DIREKTNI PRISTUP MEMORIJI (3)
Opti princip izvoenja DMA. Nain izvoenja DMA kod mikroprocesora: MC6800, INTEL 8085,
MC68000 i INTEL 8086.
PROGRAMSKA OPREMA (4)
Rezidentna i krosprogramska oprema. Oprema za razvoj programa (editor, asembler, prevodilac,
interpretator). Oprema za dijagnostiku (simulatori, programi za otkrivanje greaka, dijagnostike rutine).
Operativna programska oprema (operativni sistem ili monitor, punilac, aplikacijski programi).
RAZVOJNI SISTEMI (3)
Osnovni sastavi i namena.
PRIMENA MIKRORAUNARA I MIKROPROCESORA (4)
Primena u komunikacijama, instrumentaciji, upravljanja u procesima, medicini, edukaciji, saobraaju...
Projektovanje softvera
Definisanje koncepta. Dijagrami toka (konceptni nivo dijagrama toka, algoritamski nivo dijagrama toka).
Razvoj algoritma (razvoj prostog algoritma, ralanjenje kompleksnog algoritma). Tehnika kodiranja
(programiranje u mainskom kodu, programiranje u asembleru, asemblerske direktive, skup znakova
asemblerskog jezika, pseudo instrukcije). Viestrane pomoi pri programiranju (potprogrami i rad sa
ukazateljom podataka, mehanizam za vezivanje potprograma, viestruko ulazni programi).
Naredbe
Korienje naredbi i tehnika programiranja za mikroprocesore M6800, INTEL 8085, MC 68000 i INTEL
8086 (prouava se samo za mikroprocesor koji je dostupan)
1. Upoznavanje sa asemblerom za izabrani mikroprocesor.
2. Upoznavanje sa simulatorom za izabrani mikroprocesor.
3. Program koji reava problem rada sa podacima ija duina nije ista kao i duina rei sa kojom
mikroprocesor radi (neka mikroprocesor radi sa reima duine jednog bajta a podaci su krai od jednog
bajta tj. duine su etiri bita).
4. Program koji reava problem sabiranja viebajtnih operanata.
5. Program za mnoenje dva jednobajtna operanata bez znaka i sa znakom.
6. Program za deljenje dvobajtnog i jednobajtnog operanata sa znakom.
7. Program za nalaenje kvadratnog korena.
8. Program za pretvaranje ASCII decimalnih u binarne brojeve.
9. Program za pretvaranje ASCII oktavnih u binarne brojeve.
10. Program za pretvaranje ASCII heksadecimalnih u binarne brojeve.
11. Program za pretvaranje binarnih u ASCII binarne brojeve.
12. Program za pretvaranje binarnih u ASCII decimalne brojeve.
13. Program za pretvaranje binarnih u ASCII oktavne brojeve.
14. Program za pretvaranje binarnih u ASCII heksadecimalne brojeve.
15. Program za prebacivanje bloka podataka iz jednog memorijskog dela u drugi.
16. Program za punjenje memorijskog bloka sa zadatom adresom sa datim podacima.
17. Program za izvoenje viebitnih logikih operacija.
18. Realizovati kompletno hardverski i softverski (pomou gore obraenog mikroprocesora) elektronski
taksimetar. Na toku se nalazi magnet koji u kalemu na asiji indukuje 808 impulsa/km. U obzir uzeti
cenu ulaska u taksi A i cenu preenog kilometra B.
specijalizovanoj laboratoriji.
druge nedelje po dva spojena asa. Vebe izvoditi tako da se za dva spojena asa realizuju predvieni
zadaci. Proveru znanja steenih kroz laboratorijske vebe, u toku kolske godine uraditi najmanje dva
puta, kroz odbranu vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji mikroprocesora sa elementima programiranja su
organizovani u tematske celine za koje je naveden orijentacioni broj asova za realizaciju. Nastavnik, pri
izradi operativnih planova, definie stepen prorade sadraja i dinamiku rada, vodei rauna da se ne
narui celina nastavnog programa, odnosno da svaka tema dobije adekvatan prostor i da se planirani
ciljevi i zadaci predmeta ostvare. Pri tome, treba imati u vidu da formiranje stavova i vrednosti, kao i
ovladavanje vetinama predstavlja kontinuirani proces i rezultat je kumulativnog dejstva celokupnih
aktivnosti na svim asovima to zahteva veu participaciju uenika, razliita metodska reenja, veliki broj
primera i korienje informacija iz razliitih izvora.
Sadraj mikroprocesora sa elementima programiranja ima prirodnu vezu sa sadrajima drugih
predmetima kao to su: elektronika II, digitalna elektronika i elektronski raunari sa programiranjem.
Uenicima treba stalno ukazivati na tu vezu, i po mogunosti, sa drugim nastavnicima organizovati
tematske asove. Na taj nain znanja, stavovi, vrednosti i vetine steene u okviru nastave elektrinih
merenja dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih obrazovnih i vaspitnih ciljeva.
Svrha ovog predmeta je upoznavanje i proirivanje znanja iz najsavremenijih dostignua digitalne
elektronike kao i sticanje osnove za kreiranje softvera u asembleru.
Uenici e na poetku upoznati arhitekturu mikroraunara, a zatim arhitekturu mikroprocesora i
konkretno upoznati osobine i esnaestobitne mikroprocesore i njihove karakteristike, s tim to predava
detaljno treba da objasni raspoloive mikroprocesore. Treba posebno obratiti panju na programirani
ulazno-izlazni prenos, prekide i direktni pristup memoriji kao i naine izvoenja istih kod navedenih
mikroprocesora. U zavrnom delu kursa uenici treba da upoznaju dobro programsku opremu tako da oni
jasno razaznaju njenu ulogu. Pri realizaciji predavanja koristiti moderne metode oigledne nastave. U
prvom delu izvoenja laboratorijskih vebi treba uenike dobro upoznati sa tokom generisanja softvera,
zatim dobro izuiti naredbe za raspoloivi mikroprocesor i naine korienja.
Zatim treba upoznati uenike sa simulatorom za izabrani MP, principom rada i njegovim mogunostima.
Vebe traju 2, 3 ili 4 asa u zavisnosti od vebe i prethodno steenog znanja.
Za uspeno obavljanje nastave u laboratoriji uenici jednog odeljenja treba podeliti u najmanje tri grupe.
Laboratorija treba da ima najmanje jedan mikroraunarski sistem koji moe da omogui istovremeni rad
vie korisnika.
EKONOMIKA I ORGANIZACIJA PREDUZEA
(za sve obrazovne profile)
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta ekonomika i organizacija preduzea je sticanje znanja iz organizacije rada u
preduzeu, upoznavanje sa ekonomskim pojmovima, pravilima i principima ponaanja u preduzeu,
upoznavanje sa osnovnim standardima iz podruja sistema kvaliteta.
sticanje znanja iz oblasti organizacije rada preduzea;
ovladavanje znanjima iz oblasti sistema kvaliteta;
upoznavanje sa odreenim pojmovima iz oblasti preduzetnitva i menadmenta;
sticanje znanja o sredstvima i izvorima sredstava u preduzeu;
upoznavanje sa ekonomskim principima poslovanja;
sticanje znanja iz organizacije proizvodnje;
upoznavanje sistema kvaliteta i standardizacije u toj oblasti;
ovladavanje znanjima o tokovima vrednosti u preduzeu, kao i trokovima poslovanja preduzea.
III RAZRED
(2 asa nedeljno, 62 asa godinje za obrazovne profile
trogodinjeg obrazovanja)
IV RAZRED
(2 asa nedeljno, 62 asa godinje za obrazovne profile
etvorogodinjeg obrazovanja)
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (2)
Osnovni pojmovi o ekonomici i organizaciji preduzea: pojam, znaaj, ciljevi i zadaci.
PREDUZEE (6)
Pojam, nastanak, razvoj i karakteristike preduzea. Ciljevi, zadaci i elementi preduzea. Vrste preduzea.
Podela preduzea prema delatnostima, veliini, vlasnitvu i ostale podele.
Organizacioni oblici preduzea. Preduzetnitvo. Ortako drutvo. Komanditno drutvo. Drutvo sa
ogranienom odgovornou. Akcionarsko drutvo.
SREDSTVA I IZVORI SREDSTAVA (6)
Pojam i podela sredstava. Poslovna sredstva (osnovna i obrtna). Sredstva posebnih namena. Izvori
sredstava. Kontrola korienja sredstava.
TOKOVI VREDNOSTI U PREDUZEU (4)
Angaovanje sredstava. Ciljevi, elementi i oblici angaovanja sredstava. Ciklus i koeficijent angaovanja
sredstava. Kontrola angaovanja sredstava.
TROKOVI U PREDUZEU (9)
Pojam i znaaj utroaka. Utroci prema elementima proizvodnje. Utroci radne snage, sredstava za rad i
predmeta rada.
Pojam i podela trokova. Trokovi prema elementima proizvodnje, mestu nastanka i nosiocima i u
zavisnosti od obima proizvodnje. Kalkulacije trokova. Kontrola utroaka i trokova.
REZULTATI POSLOVANjA (3)
Pojavni oblici rezultata poslovanja. Ostvareni fiziki obim proizvodnje, ukupan prihod i dobit. Praenje i
uporeivanje rezultata. Raspodela rezultata.
EKONOMSKI PRINCIPI POSLOVANjA (7)
Produktivnost.
Ekonominost.
Rentabilnost.
FUNKCIJE PREDUZEA (8)
Pojam i znaaj funkcija preduzea. Podela funkcija preduzea po vertikalnom i horizontalnom kriterijumu
(primarne i sekundarne). Pojam i znaaj primarnih funkcija. Pojam i znaaj sekundarnih funkcija.
ORGANIZACIJA PROIZVODNjE (6)
Priprema proizvodnje. Organizacija proizvodnje (podela rada, specijalizacija, kooperacija,
standardizacija). Proizvodnja i tehnoloki proces. Tipovi proizvodnje (vidovi, ritam i sistemi
proizvodnje). Organizacione jedinice proizvodnje (pogoni, radionice, odeljenja, radne jedinice). Kontrola
proizvodnje.
OSNOVE SISTEMA KVALITETA (8)
Kvalitet pojam i znaaj. Politika, planovi i programi kvaliteta. Osnovni procesi i zahtevi u sistemu
kvaliteta. Sistem kvaliteta. Vaei standardi za kvalitet.
UPRAVLJANjE POSEBNIM PODRUJIMA U PREDUZEU (3)
Upravljanje nabavkom, prodajom, finansijama, marketingom, kadrovima i ostalim podrujima
poslovanja.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji ekonomike i organizacije preduzea su
U UVODNOM delu uenici treba da se upoznaju sa osnovnim ekonomskim pojmovima i kategorijama iz
oblasti ekonomike i organizacije preduzea. Da bi pribliili uenicima pojmove, kategorije, pojave,
ciljeve i zadatke ekonomske nauke, mogue je izvriti korelaciju sa drugim naukama i naunim
disciplinama.
Pri realizaciji poglavlja PREDUZEE treba objasniti osnovne kategorije preduzea. Posebno treba
ukazati na tipine karakteristike pojedinih organizacionih oblika preduzea, kako bi se jasnije uoile
njihove specifinosti. Pri tome uenicima davati primere iz prakse, da bi lake shvatili sutinu elemenata,
karakteristika, zadatka i vrsta preduzea.
Poglavlje SREDSTVA I IZVORI SREDSTAVA trebalo bi objasniti pomou ilustracija, skica i ema.
Poeljno je izabrati preduzea iz oblasti saobraaja elezniki, ptt, drumski, telekomunikacija,
proizvodnje elektrine energije ili neko drugo preduzee iz neposredne proizvodnje materijalnih dobara.
U objanjenjima naglasiti osnovne razlike u podelama sredstava, karakteristikama izmeu osnovnih i
obrtnih sredstava, specifinostima amortizacije, obrauna amortizacije, vrstama proizvodnih kapaciteta,
izvorima sredstava i kontrolom korienja sredstava.
U delu koji analizira TOKOVI VREDNOSTI U PREDUZEU uenicima treba ukazati na znaaj ove
teme za uspeh poslovanja preduzea. U ovom delu treba blie odrediti sadrinu angaovanja sredstava,
koji su njeni ciljevi i ciklusi, kao i znaaj koeficijenta angaovanja sredstava. Za uspeh poslovanja
preduzea jedan od najvanijih uslova je racionalno korienje raspoloivih resursa preduzea kao i
korienje prednosti trita uz izbegavanje rizika i opasnosti u okruenju, tj. efikasnost i efektivnost
poslovanja. Takoe u izlaganju ovog poglavlja treba izvriti blia povezivanja sa narednim poglavljem,
tako to bi se naglaavao znaaj i uloga angaovanja sredstava u funkcionisanju preduzea.
U delu TROKOVI U PREDUZEU treba istai mesto i znaaj trokova za uspeh poslovanja preduzea.
Posebnu vanost dati sutini uspenog poslovanja (utede u pojedinim vrstama utroaka, trokova i
odnosu prema cenama i sl.). Neophodno je naglasiti podelu trokova i reagovanje trokova na promenu
obima proizvodnje. U izlaganju ove materije potrebno je koristiti eme, crtee, grafikone i druge naine
interpretacije koji pomau jasnijem razumevanju gradiva. U ostvarivanju rezultata poslovanja preduzea,
jedan od prioritetnih zadataka je tenja da se uz minimalne trokove postignu maksimalni rezultati. Veliki
broj faktora rada, sredstava za rad i predmeta rada utiu na parcijalne ekonomske principe kao to su:
produktivnost, ekonominost i rentabilnost. Uenici bi iz ovog poglavlja trebalo da se osposobe znanjima
iz ove oblasti i tako naue da na ekonomski nain razmiljaju o postizanju ekonomskog uspeha pomou
primene razliitih ekonomskih principa. U ostvarivanju ovog dela koristiti metode i modele za
izraunavanje produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti, kao i eme za njihovo iskazivanje.
U delu REZULTATI POSLOVANjA potrebno je navesti karakteristike pojedinih oblika iskazivanja
vrednosti rezultata. Posebno treba naglasiti prednosti i nedostatke pojedinih vrsta iskazivanja rezultata i
kako primena ekonomskih principa moe uticati na vrednosti rezultata poslovanja.
Poglavlje FUNKCIJE PREDUZEA predstavlja jedan od najvanijih delova organizacije preduzee. U
sagledavanju organizacione strukture preduzea i dalje se tei ka podsticanju ostvarivanja kvaliteta
poslovanja preduzea. Pojedine funkcije preduzea kao to su upravljanje, rukovoenje i izvrenje su od
stratekog znaaja za uspeh u poslovanju. Kod sekundarnih funkcija posebnu panju posvetiti planiranju,
organizovanju, nabavci i prodaji.
Poglavlje ORGANIZACIJA PROIZVODNjE, kao najznaajnija funkcija preduzea, treba detaljnije da
bude obraena, kako sa stanovita pripreme, vidova i realizacije.
U savremenom nainu privreivanja prisutna je tendencija sve sloenijih zahteva korisnika proizvoda u
pogledu kvaliteta. Iz tih razloga formulisani su standardi sistema kvaliteta i uputstva koja dopunjuju
vaee zahteve kvaliteta za proizvod ili uslugu. Poeljno je uenike upoznati sa vaeim standardima iz
ove oblasti: njihovim znaajem, karakteristikama i primenom.
Poglavlje UPRAVLJANjE POSEBNIM PODRUJIMA U PREDUZEU obuhvata samo neka od
najvanijih podruja, kao to su: nabavka, prodaja, marketing, finansije. S obzirom na predvieni fond
asova, uenici treba da se upoznaju sa osnovnim karakteristikama upravljanja u pojedinim podrujima.
Kroz realizaciju sadraja programa EKONOMIKE I ORGANIZACIJE PREDUZEA nastavnici treba
da prezentuju i sve vaee promene, tako da bi nastava dobijala aktuelni smisao. Takoe, kroz sadraje
programa neophodno je da uenici samostalno ili timski rade primere koji se mogu ilustrovano, ematski i
grafiki prikazivati iz pojedinih tematskih i nastavnih oblasti, uz prateu dokumentaciju.
PRAKTINA NASTAVA
(za obrazovne profile etvorogodinjeg obrazovanja)
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta praktina nastava je sticanje znanja, ovladavanje vetinama korienja razliitih
alata, mernih instrumenata i pribora neophodnih za rad u elektrotehnikoj struci kao i osposobljavanje
uenika da efikasno i racionalno koriste materijal, merni alat i pribor uz razvijanje navika za uvanje
zdravlja i pridravanje mera zatite na radu.
razvijanje svesti o neophodnosti korienja standarda, normativa, kataloga kao i tehniko tehnoloke
dokumentacije;
ovladavanje pravilnim korienjem ureaja, razliitih alata, mernih instrumenata i pribora;
efikasno obavljanje razliitih mainskih i runih operacija na materijalima, kao to su: obeleavanje,
rezanje, turpijanje, buenje, urezivanje i narezivanje navoja koje su vane kako u profesionalnom radu
tako i u svakodnevnom ivotu;
sticanje znanja potrebnih za obavljanje radova u elektrotehnikoj struci, kao to su: priprema krajeva
provodnika, izrada kablovskih snopia, montaa i povezivanje elektrotehnikog pribora, merenja i
ispitivanja;
upoznavanje principa predstavljanja i itanja crtea, kao i tehniko tehnoloke dokumentacije;
razvijanje preciznosti, racionalnosti i kreativnosti u radu sa razliitim alatima, materijalom i priborom;
izgradnja pravilnih stavova prema korienju alata, ureaja i pribora bez zloupotrebe i preterivanja koje
ugroava njihovo fiziko i mentalno zdravlje;
razvijanje odgovornosti prema rokovima, kvalitetu i preciznosti datog posla.
I RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
MAINSKA PRAKSA (24 asa)
ZATITA NA RADU (4)
Osnovne karakteristike zatite na radu. Pravilnik zatite na radu. Opasnosti od poara i mere zatite.
Upotreba i rukovanje zatitnim sredstvima.
RADIONIKI ALAT (6)
Alat za merenje (obeleiva, lenjiri, estari, univerzalno pomino merilo, mikrometar, dubinomer, vrsta
merila abloni). Primena i odravanje alata (builice, testere, turpije, ureznice, nareznice, ekii,
kljuevi itd). Higijena rada i mere zatite na radu.
TEHNIKE KARAKTERISTIKE MATERIJALA (4)
Karakteristike materijala za mainsku obradu (gvoe, elik, bakar, aluminijum, bronza). Izolacioni
materijali (pertinaks, krilit, guma, prepan). Radionike metode za utvrivanje mehanikih i tehnolokih
svojstava materijala (putem savijanja, utiskivanja kuglice, bruenjem itd.). Poluproizvodi i proizvodi koji
se koriste u mainstvu (ploe, limovi, trake, profili, cevi, leajevi, itd).
TEHNOLOKI POSTUPCI PRI OBRADI MATERIJALA (6)
itanje tehniko tehnoloke dokumentacije. Obeleavanje materijala. Tehnoloki postupak pri obradi
materijala: seenjem, turpijanjem, buenjem, urezivanjem i narezivanjem navoja.
TVRDO I MEKO LEMLJENjE (4)
Alat i pribor za tvrdo i meko lemljenje. Postupak realizacije tvrdog i mekog lemljenja.
ELEKTRO PRAKSA (50 asova)
ZATITA OD TETNOG DELOVANjA ELEKTRINE
ENERGIJE (4)
Pravila zatite, zatitna sredstva, pruanje prve pomoi.
SIMBOLI I OZNAKE U ELEKTROTEHNICI (2)
ALATI KOJI SE KORISTE ZA POTREBE
ELEKTROTEHNIKE (2)
Vrsta i primena alata.
ELEKTROINSTALACIONI, TELEKOMUNIKACIONI
PROVODNICI, OPTIKI KABLOVI, AUTOKABLOVI
I DINAMO ICE (12)
Podela provodnika, oznake, polaganje u (kanale, cevi, regale na zid). Priprema krajeva (kalaisanje, izrada
okaca, postavljanje kabel papuica itd.), nastavljanje provodnika. Spajanje provodnika sa prijemnicima,
natikaima i utikaima. emiranje i izrada snopia.
I AUTOELEKTRIARSKI PRIBOR (20)
Utikai i utinice: vrste i nain montae. Prekidai: vrste, montaa i povezivanje. Osigurai: delovi, tipovi
i nain montae i povezivanje. Sijalina grla. Pribor kablovskih, VTT linija i TT instalacija. Izrada manje
elektrine instalacije sa gore navedenim priborom na montanim ploama.
UNIVERZALNI INSTRUMENT (4)
Podeavanje univerzalnog mernog instrumenta i korienje pri merenju osnovnih elektrotehnikih
veliina (napon, struja i opor).
IZVORI ELEKTRINE ENERGIJE (2)
Izvori jednosmerne i naizmenine struje. Upoznavanje uenika sa karakteristikama monofaznog i
trofaznog sistema naizmenine struje.
PASIVNI ELEKTRINI ELEMENTI (4)
Otpornici i kondenzatori. Oznake, primena i utvrivanje ispravnosti. Zamena i ugradnja pasivnih
elemenata u odgovarajue strujno kolo.
Svi uenici etvorogodinjeg obrazovanja rade po istom programu u prvom razredu, da bi se upoznali sa
radnim operacijama koje susreemo u elektrotehnikoj struci. Prilikom realizacije programa treba dati
prioritet sadrajima za odgovarajui obrazovni profil.
Oblici nastave: Nastava se realizuje kroz praktine vebe
Mesto realizacije nastave: Kabinet/radionica za praktinu nastavu
Podela odeljenja na grupe: Prilikom realizacije praktine nastave odeljenje se deli na dve grupe. Jedna
grupa realizuje u toku dana nastavni program iz mainske praktine nastave a druga paralelno iz
elektriarske praktine nastave u skladu sa predvienim fondom asova, ili prvo realizovati mainsku
praksu pa potom elektro praksu.
Preporuke za realizaciju nastave:
Na poetku nastave uraditi proveru nivoa znanja i vetina uenika, koja treba da poslue kao orijentir za
organizaciju i eventualnu individualizaciju nastave.
teorijski deo neophodan za praktini rad uenika u kabinetu. Uvodni deo dvoasa, u zavisnosti od
sadraja nastavne jedinice, moe da traje najvie 30 minuta. Nakon toga organizovati aktivnost koja, u
zavisnosti od teme, podstie izgradnju praktinih vetina, analizu, kritiko miljenje, interdisciplinarno
povezivanje. Aktivnost treba da, pored praktinog rada, ukljuuje i povezivanje sadraja razliitih
nastavnih predmeta (npr. fizike, osnova elektrotehnike ali i da se oslanja na tehniko i informatiko
obrazovanje iz osnovne kole), tema i oblasti sa kojima se susreu izvan kole. Aktivnosti osmisliti tako
da poveavaju motivaciju za praktian rad i uenje i podstiu formiranje stavova, uverenja i sistema
vrednosti u vezi sa razvojem kreativnosti, sposobnosti vrednovanja i samovrednovanja.
Za svaku praktinu vebu uenici piu izvetaj o radu, te ga brane prilikom ocenjivanja rada. Ocena je
zajednika iako su dva sadraja programa (mainska i elektro praksa).
Odnos broja asova mainske i elektro prakse dat je orijentaciono, to znai da se moe menjati u
zavisnosti od mogunosti kole, ali tako da broj asova mainske prakse ne sme da pree 24 asa
godinje.
UPUTSTVO ZA OSTVARIVANjE PROGRAMA MAINSKE PRAKSE
U tematskoj celini ZATITA NA RADU, uenike upoznati sa vaeim pravilnicima zatite na radu,
opasnostima od mehanikih povreda, zatitnim sredstvima i njihovoj primeni. U toku rada zahtevati da
uenici nose radna odela i da pravilno koriste zatitna sredstva.
U tematskoj celini RADIONIKI ALAT, uenicima pokazati alat, maine i ureaje, upoznati ih sa
osnovnim karakteristikama, delovima, nainom rukovanja i odravanjem. Konkretnu primenu i rad sa
odgovarajuim alatom vebati prilikom realizacije tematske celine TEHNOLOKI POSTUPCI PRI
OBRADI MATERIJALA. Naroito treba obraditi panju i uenike dobro nauiti da koriste alat za
merenje (pomino merilo i mikrometar). Putem prezenatcija, crtea prikazati par primera izmerenih
veliina pomou navedenih merila. Uenicima pojedinano ili u paru podeliti razliite predmete i vebati
merenja spoljnih, unutranjih dimenzija i dubinu nepristupanih upljina.
U tematskoj celini TEHNIKE KARAKTERISTIKE MATERIJALA, uenike upoznati sa vrstama
materijala i njihovim proizvodima, putem uzoraka i kataloga. Isto tako ih upoznati sa nainom kako e
prepoznati razliite metale bez laboratorijskih ispitivanja, putem savijanja, bruenja i sl. Pri izuavanju
proizvoda treba ih upoznati sa katalokim oznakama i ta one predstavljaju za dati proizvod (leajevi,
profili i sl.)
Tematsku celinu TEHNOLOKI POSTUPCI PRI OBRADI MATERIJALA, realizovati na taj nain da se
sve navedene operacije (obeleavanje, seenje, turpeisanje, buenje itd.) vebaju na jednom komadu
metala (proizvodu). Uenicima treba demonstrirati kako se pravilno obeleava predmet pri obradi i kako
se uvruje. Takoe, veoma je vano demonstrirati pravilan poloaj tela i pravilno voenje alata pri
obradi materijala.
Vebe izvoditi na tvrdim, mekim materijalima, limovima i izolacionim materijalima (pertinaks). Kada se
rade vebe buenja, uenike upoznati sa izborom burgija u zavisnosti od tvrdoe i vrste materijala,
smerom okretanja builice, otrenjem burgije i zengovanjem rupa.
Objasniti kako se ostvaruje organizacija radnog mesta i znaaj higijene rada.
U tematskoj celini TVRDO I MEKO LEMLJENjE, uenike upoznati sa aparatima i opremom za tvrdo i
meko lemljenje. Sa uenicima vebati pripremu za tvrdo i meko lemljenje kao i samo lemljenje.
UPUTSTVO ZA OSTVARIVANjE PROGRAMA ELEKTRO
PRAKSE
U tematskoj celini ZATITA OD TETNOG DELOVANjA ELEKTRINE ENERGIJE, uenike
upoznati o tetnom delovanju elektrine energije po oveiji organizam, pruanju prve pomoi
unesreenom, zatitnim sredstvima kao njihovoj doslednoj primeni, kao i pravilima pri ulasku u
energetska postrojenja.
U tematskoj celini SIMBOLI I OZNAKE U ELEKTROTEHNICI, koristiti prirunike, standarde, grafo
folije i programe na raunaru. Prepoznavanje simbola i oznaka vebati na konkretnim projektima i
emama. U ovom delu je zgodno formulisati mini projektne zadatke imajui u vidu sadraje Osnova
elektrotehnike. Uenike podeliti u timove sa konkretnim zadacima crtanja elektrinih kola i datih
elemenata u njima, pri tome insistirati na korienju definisanih simbola elemenata i naina obeleavanja.
U tematskoj celini ALATI KOJI SE KORISTE ZA POTREBE ELEKTROTEHNIKE, upoznati uenike
sa alatom, pokazati primenu i odravanje. Rukovanje vebati tokom rada sa provodnicima i priborom.
U tematskoj celini ELEKTROINSTALACIONI, TELEKOMUNIKACIONI PROVODNICI,
AUTOKABLOVI I DINAMO ICE, pomou maketa i panoa prikazati provodnike i dinamo ice. Objasni
konstrukciju i primenu. Sa provodnicima vebati: otvaranje, kalaisanje krajeva, izradu okaca, postavljanje
kabel papuica, izradu snopia, nastavljanje, izolovanje itd. Vebe izvoditi sa provodnicima koji se
koriste za odgovarajui obrazovni profil.
U tematskoj celini ELEKTROINSTALACIONI, TELEKOMUNIKACIONI I AUTOELEKTRIARSKI
PRIBOR, pomou panoa i maketa prikazati pribor koji se koristi u elektrotehnici (osigurae, prekidae,
utinice, sijalina grla, kablovski pribor, VTT linija i TT instalacija). Na montanim tablama montirati
pribor koji je karakteristian za odgovarajui obrazovni profil, te odgovarajuim provodnicima izvriti
povezivanje elemenata prema datoj emi. eme treba da su jednostavne i lako reive, a poznate iz Osnova
elektrotehnike. Shodno interesovanju i napredovanju uenika mogue je definisati i sloenije zadatke za
one koji postiu vie i napreduju bre.
Tematsku celinu UNIVERZALNI INSTRUMENT, realizovati tako da uenik naui da izmeri osnovne
elektrine veliine, kao to je napon, otpor, struja. Pokazati kako se instrumentom proverava ispravnost
kondenzatora, omoguiti uenicima da samostalno proveravaju ispravnost kondenzatora i mere otpornost
otpornika.
U tematskoj celini IZVORI ELEKTRINE ENERGIJE, uenike upoznati sa izvorima jednosmerne i
sistemima naizmenine struje. Za obrazovne profile iz oblasti energetike posebnu panju posvetiti
sistemima naizmenine struje (monofazni sistem i trofazni sistem).
U tematskoj celini PASIVNI ELEKTRINI ELEMENTI, upoznati uenike sa oznakama i primenom
otpornika i kondenzatora. Pomou instrumenta uenike nauiti kako se utvruje ispravnost otpornika i
kondenzatora. Vebati rednu i paralelnu vezu otpornika i kondenzatora. Vebe formulisati tako da se
rezultati merenja proveravaju raunskim putem. Ovde je mogue definisati zadatke za grupni rad, pratiti
rad grupe i uee pojedinca u radu grupe.
PRAKTINA NASTAVA
CILJ I ZADACI
alata, mernih instrumenata i pribora neophodnih za rad u elektrotehnikoj struci kao i osposobljavanje
uenika da efikasno i racionalno koriste materijal, merni alat i pribor uz razvijanje navika za uvanje
dokumentacije;
efikasno obavljanje razliitih mainskih i runih operacija na materijalima, kao to su: obeleavanje,
rezanje, turpijanje, buenje, urezivanje i narezivanje navoja koje su vane kako u profesionalnom radu
tako i u svakodnevnom ivotu;
sticanje potrebnih znanja za obavljanje radova u elektrotehnikoj struci, kao to su: priprema krajeva
provodnika, izrada kablovskih snopia, montaa i povezivanje elektrotehnikog pribora, merenja i
ispitivanja;
razvijanje ispravnih stavova prema korienju alata, ureaja i pribora bez zloupotrebe i preterivanja
koja ugroavaju njihovo zdravlje;
razvijanje odgovornost prema rokovima, kvalitetu i preciznosti datog posla.
I RAZRED
svi trogodinji obrazovni profili
(0+4 asa nedeljno, 148 asova godinje)
SADRAJI PROGRAMA
MAINSKA PRAKSA (74 asa)
ZATITA NA RADU (6)
Osnovne karakteristike zatite na radu. Pravilnik zatite na radu. Opasnosti od poara i mere zatite.
Upotreba i rukovanje zatitnim sredstvima.
TEHNIKE KARAKTERISTIKE MATERIJALA (10)
Karakteristike materijala za mainsku obradu (gvoe, elik, bakar, aluminijum, bronza). Izolacioni
materijali (pertinaks, krilit, guma, prepan). Radionike metode za utvrivanje mehanikih i tehnolokih
svojstava materijala (putem savijanja, utiskivanja kuglice, bruenjem itd.). Poluproizvodi i proizvodi koji
se koriste u mainstvu (ploe, limovi, trake, profili, cevi, leajevi, itd).
RADIONIKI ALAT (14)
Alat za merenje (obeleiva, lenjiri, estari, univerzalno pomino merilo, mikrometar, dubinomer, vrsta
merila abloni). Primena i odravanje alata (builice, testere, turpije, ureznice, nareznice, ekii,
kljuevi itd). Higijena rada i mere zatite na radu.
IZVOENjE MAINSKIH OPERACIJA (34)
itanje tehniko tehnoloke dokumentacije. Obeleavanje materijala. Tehnoloki postupak pri obradi
materijala: seenjem, turpijanjem, buenjem, urezivanjem i narezivanjem navoja. Organizacija radnog
mesta i znaaj higijene rada.
TVRDO I MEKO LEMLJENjE (10)
Alat i pribor za tvrdo i meko lemljenje. Postupak realizacije tvrdog i mekog lemljenja.
ELEKTRO PRAKSA (74 asa)
A. OPTA ELEKTRO PRAKSA (52)
ZATITA OD TETNOG DELOVANjA ELEKTRINE
ENERGIJE (4)
Pravila zatite, zatitna sredstva, pruanje prve pomoi.
SIMBOLI I OZNAKE U ELEKTROTEHNICI (2)
ALATI KOJI SE KORISTE ZA POTREBE
ELEKTROTEHNIKE (2)
Vrsta i primena alata.
PROVODNICI, OPTIKI KABLOVI, AUTOKABLOVI
I DINAMO ICE (12)
Podela provodnika, oznake, polaganje u (kanale, cevi, regale na zid). Priprema krajeva (kalaisanje, izrada
okaca, postavljanje kabel papuica itd.), nastavljanje provodnika. Spajanje provodnika sa prijemnicima,
natikaima i utikaima. emiranje i izrada snopia.
I AUTOELEKTRIARSKI PRIBOR (24)
Utikai i utinice: vrste i nain montae. Prekidai: vrste, montaa i povezivanje. Osigurai: delovi, tipovi
i nain montae i povezivanje. Sijalina grla. Pribor kablovskih, VTT linija i TT instalacija. Izrada manje
elektrine instalacije sa gore navedenim priborom na montanim ploama.
UNIVERZALNI INSTRUMENT (4)
Podeavanje univerzalnog mernog instrumenta i korienje pri merenju osnovnih elektrotehnikih
veliina (napon, struja i opor).
Izvori jednosmerne i naizmenine struje. Upoznavanje uenika sa karakteristikama monofaznog i
trofaznog sistema naizmenine struje.
Otpornici i kondenzatori. Oznake, primena i utvrivanje ispravnosti. Zamena i ugradnja pasivnih
elemenata u odgovarajue strujno kolo.
B. POSEBNA ELEKTRO PRAKSA (22)
Svi uenici trogodinjeg obrazovanja rade po istom programu u prvom razredu, da bi se upoznali sa
radnim operacijama koje susreemo u elektrotehnikoj struci. Prilikom realizacije programa treba dati
prioritet sadrajima za odgovarajui obrazovni profil, to je i naznaeno za elektro praksu u delu
POSEBNA ELEKTRO PRAKSA.
Oblici nastave: Nastava se realizuje kroz praktine vebe.
Mesto realizacije nastave: Kabinet/radionica za praktinu nastavu.
Podela odeljenja na grupe: Prilikom realizacije praktine nastave odeljenje se deli na dve grupe. Jedna
grupa realizuje u toku dana nastavni program iz mainske praktine nastave a druga paralelno iz
elektriarske praktine nastave u skladu sa predvienim fondom asova, ili prvo realizovati mainsku
praksu pa potom elektro praksu.
Preporuke za realizaciju nastave: U uvodnom delu dvoasa nastavnik istie cilj i zadatke odgovarajue
nastavne jedinice, zatim realizuje teorijski deo neophodan za praktini rad uenika u kabinetu/radionici.
Uvodni deo dvoasa, u zavisnosti od sadraja nastavne jedinice, moe da traje najvie 30 minuta. Nakon
toga organizovati aktivnost koja, u zavisnosti od teme, podstie izgradnju praktinih vetina, analizu,
kritiko miljenje, interdisciplinarno povezivanje. Aktivnost treba da, pored praktinog rada, ukljuuje i
povezivanje sadraja razliitih nastavnih predmeta (npr. fizike, osnova elektrotehnike ali i da se oslanja na
tehniko i informatiko obrazovanje iz osnovne kole), tema i oblasti sa kojima se susreu izvan kole.
Aktivnosti osmisliti tako da poveavaju motivaciju za praktian rad i uenje i podstiu formiranje
stavova, uverenja i sistema vrednosti u vezi sa razvojem kreativnosti, sposobnosti vrednovanja i
samovrednovanja.
Za svaku praktinu vebu uenici piu izvetaj o radu, te ga brane prilikom ocenjivanja rada. Ocena je
zajednika iako su dva sadraja programa (mainska i elektro praksa).
Odnos broja asova mainske i elektro prakse dat je orijentaciono, to znai da se moe menjati u
zavisnosti od mogunosti kole, ali tako da broj asova mainske prakse ne sme da pree 74 asa
godinje.
UPUTSTVO ZA OSTVARIVANjE PROGRAMA MAINSKE PRAKSE
U tematskoj celini ZATITA NA RADU, uenike upoznati sa vaeim pravilnicima zatite na radu,
opasnostima od mehanikih povreda, zatitnim sredstvima i njihovoj primeni. U toku rada zahtevati da
uenici nose radna odela i da pravilno koriste zatitna sredstva.
U tematskoj celini TEHNIKE KARAKTERISTIKE MATERIJALA uenike upoznati sa vrstama
materijala i njihovim proizvodima, putem uzoraka i kataloga. Isto tako ih upoznati sa nainom kako e
prepoznati razliite metale bez laboratorijskih ispitivanja, putem savijanja, bruenja i sl. Pri izuavanju
proizvoda treba ih upoznati sa katalokim oznakama i ta one predstavljaju za dotian proizvod (leajevi,
profili i sl.)
U tematskoj celini RADIONIKI ALATI, uenicima pokazati alat, maine i ureaje, upoznati ih sa
osnovnim karakteristikama, delovima, nainom rukovanja i odravanjem. Konkretnu primenu i rad sa
odgovarajuim alatom vebati prilikom realizacije tematske celine IZVOENjE MAINSKIH
OPERACIJA. Naroito treba obraditi panju i uenike dobro nauiti da koriste alat za merenje (pomino
merilo i mikrometar). Putem raunara i projektora, grafo folija, i crtea prikazati par primera izmerenih
veliina pomou navedenih merila, te im podeliti razliite predmete i vebati merenja spoljnih,
unutranjih dimenzija i dubinu nepristupanih upljina. Mogue je organizovati rad u parovima ili
grupama sa konkretnim zadacima. Uenike obrazovnog profila elektromehaniar za maine i opremu
osposobiti za merenje dimenzija leaja i dinamo ice.
Tematsku celinu IZVOENjE MAINSKIH OPERACIJA, realizovati na taj nain da se sve navedene
operacije (obeleavanje, seenje, turpisanje, buenje itd.) vebaju na jednom komadu metala (proizvodu).
Vebe izvoditi na tvrdim, mekim materijalima, limovima i izolacionim materijalima (pertinaks). Prilikom
vebanja uenicima ukazati na izbor alata u zavisnosti od vrste materijala, kako da uvrste materijal,
pravilan poloaj tela pri obradi, pravilan poloaj alata u ruci, kao i pravilno voenje alata prilikom obrade.
Kada se rade vebe buenja, uenike upoznati sa izborom burgija u zavisnosti od tvrdoe i vrste
materijala, smerom okretanja builice, otrenjem burgije i zengovanjem rupa. Uenike upoznati sa reznim
alatom, priborom i pripremnim radnjama za urezivanje i narezivanje navoja. Treba ih nauiti da odaberu
dimenziju burgije u odnosu na urezani navoj. Vebe urezivanje navoja izvesti na predmetu na kojem su
uenici vebali gore navedene operacije (obrada metala). Narezivanje navoja treba vebati na okruglim
profilima razliitih prenika i razliitog materijala.
U tematskoj celini TVRDO I MEKO LEMLJENjE, uenike upoznati sa alatom i priborom za tvrdo i
meko lemljenje, vebati.
UPUTSTVO ZA OSTVARIVANjE PROGRAMA ELEKTRO
PRAKSE
A. OPTA ELEKTRO PRAKSA
U tematskoj celini ZATITA OD TETNOG DELOVANjA ELEKTRINE ENERGIJE, uenike
upoznati o tetnom delovanju elektrine energije po oveiji organizam, pruanje prve pomoi
unesreenom, zatitnim sredstvima kao njihovoj doslednoj primeni, zlatnim pravilima pri ulasku u
energetska postrojenja.
U tematskoj celini SIMBOLI I OZNAKE U ELEKTROTEHNICI, koristiti prirunike, standarde, grafo
folije i programe na raunaru. Prepoznavanje simbola i oznaka vebati na konkretnim projektima i
emama. Poeljno bi bilo zadavati takve eme da uenici ugrauju simbole i oznake.
U tematskoj celini ALATI KOJI SE KORISTE ZA POTREBE ELEKTROTEHNIKE, upoznati uenike
sa alatom, demonstrirati primenu i odravanje. Rukovanje vebati tokom rada sa provodnicima i
priborom.
U tematskoj celini ELEKTROINSTALACIONI, TELEKOMUNIKACIONI PROVODNICI, OPTIKI
KABLOVI, AUTOKABLOVI I DINAMO ICE, pomou maketa i panoa prikazati provodnike i dinamo
ice. Objasni konstrukciju i primenu. Sa provodnicima vebati: otvaranje, kalaisanje krajeva, izrada
okaca, postavljanje kabel papuica, izrada snopia, nastavljanje, izolovanje itd. Vebe izvoditi sa
provodnicima koji se koriste za odgovarajui obrazovni profil.
U tematskoj celini ELEKTROINSTALACIONI, TELEKOMUNIKACIONI I AUTOELEKTRIARSKI
PRIBOR, pomou panoa i maketa prikazati pribor koji se koristi u elektrotehnici (osigurae, prekidae,
utinice, sijalina grla, kablovski pribor, VTT linija i TT instalacija). Na montanim tablama montirati
pribor koji je karakteristian za odgovarajui obrazovni profil, te odgovarajuim provodnicima izvriti
povezivanje elemenata prema datoj emi. eme treba da su jednostavne i lako reive.
Tematsku celinu UNIVERZALNI INSTRUMENT, realizovati tako da uenik naui da rukuje
instrumentom, te da izmeri osnovne elektrine veliine, kao to je napon, struja i otpor. Isto tako pokazati
kako se instrumentom proverava ispravnost kondenzatora.
U tematskoj celini IZVORI ELEKTRINE ENERGIJE, uenike upoznati sa izvorima jednosmerne i
sistemima naizmenine struje. Za obrazovne profile autoelektriar i monter TK mrea primat dati
izvorima jednosmerne struje (akumulatorima), a ostalim energetskim obrazovnim profilima sistemima
naizmenine struje (monofazni sistem i trofazni sistem).
U tematskoj celini PASIVNI ELEKTRINI ELEMENTI, upoznati uenike sa oznakama i primenom
otpornika i kondenzatora. Pomou instrumenta uenike nauiti kako se utvruje ispravnost otpornika i
kondenzatora. Vebati rednu i paralelnu vezu otpornika i kondenzatora.
B. POSEBNA ELEKTRO PRAKSA
Za obrazovne profile elektroinstalater i elektromonter mrea i postrojenja treba vebati sledee
radnje:
obeleavanje trase instalacije, rova;
izrada rova, kanala (zidu, betonu) pomou odgovarajueg alata;
rad sa graevinskim materijalima;
pravilno odmotavanje kabla, provodnika;
rad sa merdevinama.
Za obrazovni profil elektromehaniar za maine i opremu treba vebati sledee:
izrada izolacionih detalja i
namotavanje elektromagneta.
Za obrazovni profil elektromehaniar za termike i rashladne ureaje treba vebati sledee:
rad sa bakarnim cevima;
tvrdo lemljenje bakarnih cevi;
prikljuenje napojnog voda na termike i rashladne ureaje.
Za obrazovne profile monter TK mrea treba vebati sledee:
razbrajanje jezgra kabla;
obrada kabla;
lemljenje provodnika;
penjanje na TT uporita.
Za obrazovni profil izraiva kablova i prikljuaka treba vebati sledee:
vrste kablova i njihova namena;
oznaavanje kablova;
upoznavanje tehnolokih procesa izrade izolovanih energetskih i telekomunikacionih kablova;
upoznavanje tehnolokog procesa izrade lak i dinamo ice;
izrada prikljuaka.
U realizaciji ovog dela programa nastavnici pruaju informacije, osmiljavaju, organizuju i usmeravaju
uenike aktivnosti, kreiraju atmosferu u kojoj se nastava odvija, daju povratnu informaciju, procenjuju
napredovanje uenika i ocenjuju ih.
B-2. STRUNI PREDMETI ZA POJEDINANE
OBRAZOVNE PROFILE
B-2. 1 3. Obrazovni profil: ELEKTROINSTALATER
6. ELEKTRINE INSTALACIJE JAKE STRUJE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrine instalacije jake struje je sticanje znanja o vrstama elektrinih
instalacija i njihovim funkcijama kao i osposobljavanje uenika za samostalno izvoenje i odravanje
instalacije osvetljenja.
upoznavanje standarda i tehnikih propisa za izbor opreme, montae i odravanja elektrinih instalacija;
upoznavanje vrsta elektrinih instalacija koje se koriste u raznim objektima;
korienje tablica u kojima su date karakteristike pojedinih elemenata i ureaja;
osposobljavanje uenika za samostalan izbor sistema osvetljenja i odgovarajue svetiljke;
osposobljavanje uenika za zatitu od previsokog napona dodira i njegovog delovanja;
upoznavanje vaeih tehnikih propisa kojima se regulie izvoenje elektrinih instalacija u normalnim
i posebnim uslovima;
osposobljavanje za izvoenje elektrinih instalacija u stambenim objektima, javnim objektima i
industrijskim postrojenjima;
osposobljavanje uenika da mogu samostalno da koncipiraju sistem razvoja prilikom zajednikog
izvoenja vie vrsta razliitih instalacija;
osposobljavanje za uspeniju realizaciju sadraja programa praktine obuke;
sticanje potrebnih vetina za pronalaenje i otklanjanje kvarova na elektrinim instalacijama;
upoznavanje sadraja projekta kao i odgovarajuih prorauna za odabiranje osiguraa i odreivanje
preseka provodnika.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
ELEMENTI ELEKTRINIH INSTALACIJA (66)
Provodnici i kablovi: materijal za izradu provodnika i kablova, neizolovani provodnici, izolovani
provodnici, kablovi, oznaavanje provodnika i kablova, trajno dozvoljene struje izolovanih provodnika i
kablova u elektrinim instalacijama niskog napona.
Pribor za instalacione kablove: obujmice, razvodne kutije, kablovske uvodnice.
Pribor za energetske kablove: kablovske glave, kablovske spojnice, kablovske papuice, spojnice za
kablovske ile, pribor za obeleavanje kablova.
Polaganje izolovanih provodnika i kablova niskog napona. Polaganje neizolovanih provodnika i kablova
niskog napona.
Instalacione cevi i njihov pribor: metalne i nemetalne cevi, izbor instalacionih cevi prema preniku i broju
provodnika, pribor za cevi (spojnice, lukovi, rave, razvodne kutije).
Osnovne preporuke za polaganje instalacionih cevi i pribora.
Prikljuni ureaji: prikljunice podela prema koncepciji, mestu ugradnje, mehanike zatite, utikai.
Elementi zatite: topljivi osigurai tipa D i B, automatski osigurai. Motorne zatitne sklopke. Zatitni
ureaji diferencijalne struje (ZUDS). Zatitna naponska sklopka: sredstva, primena, izbor, selektivnost.
Odvodnici prenapona: sredstva, primena, izbor. Bimetalni relej kao element zatite od preoptereenja.
Prekidaki elementi: rastavljai, grebenaste sklopke, instalacione sklopke, kontaktori, stepenini
automatski prekidai, vremenski releji, tasteri. Podela, namena, princip rada, eme vezivanja, izbor.
Elektrina brojila, uklopni sat, MTK prijemnik.
Merno razvodni ormani: sadraj i dimenzije merno razvodnog ormana. Prikljuni, merni i razvodni
prostor merno razvodnog ormana. Kuite merno razvodnog ormana. Meusobno povezivanje (oienje)
u merno razvodnom ormanu. Table (ploe) u merno razvodnim ormanima: table nosai opreme, table za
montau brojila. Upravljanje tarifama i optereenjem.
Razvodne table sa osiguraima u stanovima: konstrukcija i povezivanje.
Kablovska prikljuna kutija: opis i ema povezivanja.
Prikljuak objekta na nisko naponsku mreu: nadzemni prikljuak izvoenje pomou samonoseeg
kablovskog snopa (SKS) i pomou provodnika PVC izolacije.
Kablovski prikljuak izvoenje na kablovsku NN mreu i na nadzemnu NN mreu.
UZEMLJENjE (19)
Elementi uzemljenja: uzemljiva, zemljovod, sabirni zemljovod. Podela uzemljenja po funkciji: zatitno,
radno, gromobransko, zdrueno. Tipovi uzemljivaa: po materijalu od koga su izraeni (cevi, trake,
ploe), po nainu izvoenja (horizontalni, vertikalni, kosi), po sredini po kojoj se polau (uzemljivai u
zemlju, temeljni uzemljivai), po obliku (prstenasti, mreasti). Materijal i presek uzemljivaa. Specifina
otpornost tla. Otpornost rasprostiranja uzemljivaa. Merenje otpornosti uzemljivaa.
GROMOBRANSKA INSTALACIJA (15)
Fizike osnove atmosferskog pranjenja. Spoljanja gromobranska instalacija: prihvatni sistem, spusni
provodnici za uzemljenje, izjednaavanje potencijala. Unutranja gromobranska instalacija:
izjednaavanje potencijala, ograniavanje prenapona zatitnim ureajima. Elementi gromobranske
instalacije.
ZATITA OD ELEKTRINOG UDARA (22)
Istovremena zatita od direktnog i indirektnog dodira. Zatita od direktnog dodira. Zatita od indirektnog
dodira. Zatita automatskim iskljuenjem napajanja (TN sistem, TT sistem, IT sistem i zatita pomou
zatitnog ureaja diferencijalne struje), zatita upotrebom ureaja klase II ili odgovarajuom izolacijom
(IR2H). Glavno i dopunsko izjednaavanje potencijala. Prostorije sa kadom i tuem posebne tehnike
mere zatite od elektrinog udara.
ELEKTRINE INSTALACIJE U OBJEKTIMA IZRADA (18)
Elektrine instalacije ispod maltera i na zidu pribor i preporuke. Elektrine instalacije u podnim
kanalima. Kanalni razvod (bus bar) opis i primena. Bolniki razvod pribor i preporuke. Elektrine
instalacije u prostorijama sa kadom i tuem: pribor i preporuke.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektrinih instalacija jake struje su organizovani u
tematske celine za koje je naveden orijentacioni broj asova za realizaciju. Teorijske sadraje predmeta
povezati sa praktinom nastavom. Nastavnik, pri izradi operativnih planova, definie stepen prorade
sadraja i dinamiku rada, vodei rauna da se ne narui celina nastavnog programa, odnosno da svaka
tema dobije adekvatan prostor i da se planirani ciljevi i zadaci predmeta ostvare. Pri tome, treba imati u
vidu da formiranje stavova i vrednosti, kao i ovladavanje vetinama predstavlja kontinuirani proces i
Pri obradi teme Elementi elektrinih instalacija definisati ulogu elemenata u elektrinim instalacijama,
oznake na elementima i elektrinim emama, izbor elemenata, neispravnost elemenata, proveru
ispravnosti i slino. Objasniti oznake na elementima i ta oni znae sa stanovita konstrukcije. Pri obradi
konstrukcije elemenata obratiti panju na materijale i izradu pojedinih delova. Za obradu ove teme mogu
se praktino koristiti izvedene instalacije kole, kue, radionice i slino.
U tematskoj celini dati podelu ormana i tabli (distributivne, merne, razvodne i upravljake). Svaki sklop
se sastoji od vie elemenata koji se postavljaju prema elektrinim emama, posebno objasniti montau
elemenata u sklopu. Objasniti ulogu distributivnih i mernih ormana.
U tematskoj celini Uzemljenje objasniti ulogu uzemljivaa, vrste uzemljivaa, materijal za izradu
elemenata uzemljivaa. Posebno objasniti izradu uzemljivaa (temeljnog, prstenastog, zrakastog,
pojedinano, grupnog). Objasniti uenicima koji sve faktori mogu da utiu na vrednost otpora
uzemljivaa. Obratiti panju na ispitivanje i atestiranje uzemljenja, kao i na dokumentaciju koja prati
atestiranje.
U tematskoj celini Zatita od elektrinog udara definisati pojmove direktnog i indirektnog napona dodira
kao i vrste zatita od tih napona. Metode zatite objasniti principima delovanja zatite elementima zatite,
provere ispravnosti pojedinih elemenata. Upoznati uenike da se svaka zatita od elektrinog udara mora
propisno proveriti i atestirati.
7. ELEKTRINE INSTALACIJE I OSVETLJENjE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrine instalacije i osvetljenje je sticanje znanja i odgovarajuih vetina o
nainu izvoenja svih vrsta elektrinih instalacija, kao i odravanju elektrinih instalacija.
upoznavanje uloge i vrste elektrinih instalacija;
upoznavanje svojstava i karakteristika ureaja i opreme za izvoenje elektrinih instalacija;
upoznavanje elektrinih, mehanikih i drugih karakteristika elektroinstalacionog materijala i pribora,
radi pravilnog izbora i montae;
upoznavanje uslova i zahteva koji moraju da budu ispunjeni pri izvoenju i korienju elektrinih
instalacija;
shvatanje znaaja zatitnih mera od visokog napona, obezbeivanje uslova potrebnih za sprovoenje
zatitnih mera, kao i pravilno postupanje prilikom izvoenja zatitnih mera;
uvoenje u osnove projektovanja elektrinih instalacija, osvetljenja i gromobrana;
osposobljavanje za projektovanje instalacija na raunaru primenom dostupnih programskih paketa;
osposobljavanje za pravilno odravanje elektrinih instalacija, kao i za pravilno postupanje pri
odravanju i otklanjanju nastalih kvarova u elektrinim instalacijama.
III RAZRED
(3 asa nedeljno, 93 godinje)
SADRAJI PROGRAMA
ELEKTRINE INSTALACIJE SLABE STRUJE (24)
Izolovani provodnici i kablovi za telekomunikacije, optiki kablovi, konstrukcija, oznaavanje, namena.
Izrada telefonskih instalacija: odabiranje provodnika, nain postavljanja instalacija, prikljuak na javnu
PTT mreu.
Instalacija interfona.
Instalacija video nadzora.
Instalacija TV i radio antene, satelitske antene, naini montae, pojaavaki ureaji, instalacija
prikljunica i razvod, napajanje centralnog sistema.
Alarmne instalacije za brzo otkrivanje i dojavu poara: oprema i propisi, izbor i nain montae, instalacija
za napajanje protivpoarne centrale i signalnih tabli.
Protivprovalna instalacija.
Mrene instalacije za povezivanje raunara.
ELEKTRINE INSTALACIJE U OBJEKTIMA (17)
Elektrine instalacije u stambenim objektima.
Elektrine instalacije u javnim objektima (bolnice, robne kue, bioskopi).
Elektrine instalacije motornih pogona i upravljake eme.
Elektrine instalacije u javnim sklonitima.
ELEKTRINO OSVETLJENjE (12)
Osnovni pojmovi: svetlosna jaina, svetlosni fluks, koliina svetlosti, osvetljaj, bljesak.
Vrste svetlosnih izvora: sijalice sa metalnim vlaknom, fluorescentne sijalice, neonske cevi, posebne vrste
sijalica, svetiljke i njihove svetlosno mehanike karakteristike. Svetiljka za osvetljenje puteva (svetiljke
kao tip ONYX, svetiljke kao tip SAFIR).
Svetiljke za osvetljenje velikih javnih povrina, sportskih terena, spoljno dekorativno osvetljenje (kao
RADIAL, TERRA, svetiljke kao tip MY, ASTRAL).
Proraun osvetljenosti u zatvorenom prostoru: sobe, radionice, uionice.
PROJEKTOVANjE ELEKTRINIH INSTALACIJA
POMOU RAUNARA (10)
Ubacivanje simbola sijalinih mesta, prekidaa, utinica, bojlera, motora i drugih ureaja u dobijenu
arhitektonsku osnovu (samo konture zidova sa stepenitem, vratima i prozorima).
Oznaavanje karakteristika pored elemenata: strujno kolo, snaga, visina ugradnje od poda, za prikljuke
bojlera, grejalica i motora slobodna duina kabla (korienjem programa kao Auto CAD).
PROJEKAT ELEKTRINIH INSTALACIJA (30)
Osnovni pojmovi: objekat, investitor, projektant, izvoa, struni nadzor. Tehnika dokumentacija za
izgradnju objekta, graevinska dozvola.
Graenje objekta, upotrebna dozvola, uslovi za izdavanje saglasnosti od elektrodistribucije pod kojim se
objekat prikljuuje na mreu.
Delovi projekta: opti podaci, projektni zadatak, tehniki opis, opti tehniki uslovi, specifikacija
materijala, predmer i predraun radova, grafika dokumentacija.
Napajanje stalnih i pokretnih potroaa, izrada jednopolne eme i merne grupe, raspored snaga po fazama,
odabir glavnih osiguraa, proraun pada napona.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektrinih instalacija i osvetljenja su organizovani
u tematske celine za koje je naveden orijentacioni broj asova za realizaciju. Teorijske sadraje predmeta
Prilikom obrade teme o elektroinstalacionim materijalima izvriti odreenu podelu, a zatim ih obraivati
prema znaaju. Posebno treba istai primenu odgovarajuih tablica sa karakteristikama, nainom ugradnje
i propisima za ugradnju.
Prilikom obrade instalacija slabe struje objasniti osnovne karakteristike pomou jednopolnih ema, naina
odabiranja opreme prema kvalitetu i ceni, kao i pravilnu montau istih.
Pri projektovanju instalacija pomou raunara upoznati uenike sa osnovom rada u odgovarajuem
programskom paketu, kao i primeni programa na projektovanju stambenih instalacija. Pri davanju
uputstva za projektovanje elektrinih instalacija prethodno treba zajedniki uraditi projekat jednog stana u
svim njegovim fazama, a potom pomagati ueniku u samostalnoj izradi projekta.
8. ELEKTRINI APARATI I UREAJI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrini aparati i ureaji je sticanje znanja o elektrinim aparatima i ureajima
potrebnih za razumevanje principa rada elektrinih aparata i ureaja prikljuenih na instalaciju jake struje.
upoznavanje sa konstruktivnim delovima elektrotermikih aparata i ureaja, rashladnih ureaja i
elektrinih maina;
osposobljavanje uenika za iznalaenje i otklanjanje kvarova;
ovladavanje povezivanjem teorijskih znanja sa praktinim vetinama.
III RAZRED
(2 asa nedeljno, 62 asa godinje)
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (1)
Upoznavanje uenika sa znaajem, ulogom i primenom elektrinih ureaja kao i rashladnih ureaja i
maina.
ELEKTROTERMIKI APARATI I UREAJI (20)
Prenos toplote provoenjem, konvekcijom i zraenjem. Metali, nemetali i legure (koji se koriste za
konstrukciju termikih ureaja) i njihove osobine. Grejna tela, nain povezivanja sa prekidaem.
Viestepeni prekida i odreivanje snage za pojedine stepene. Proraun grejne spirale. Elektrini tednjak,
konstrukcija, elektrina ema, kvarovi i njihovo otklanjanje. Termoakumulacione pei, konstrukcija,
elektrina ema, kvarovi i njihovo otklanjanje. Maine za pranje rublja, konstruktivni delovi, princip rada,
elektrina ema, kvarovi i njihovo otklanjanje. Elektrini bojler, konstrukcija, elektrina ema, kvarovi i
njihovo otklanjanje. Elektrini aparat za zavarivanje, delovi i regulacija struje.
RASHLADNI I KLIMA UREAJI (21)
Rashladni ureaji na bazi promene agregatnog stanja, otapanje, isparavanje i sublimacija. Radne materije
u rashladnim ureajima, osobine i upotreba. Kompresorski ureaji za hlaenje. Klipni kompresor, delovi,
princip rada. Kondenzatori, hlaeni vodom i vazduhom. Ispariva, vrste i uloga. Separator. Regulacioni
ventili, vrste i uloga. Termostati i presostati. Filteri i suai. Cevovodi. Elektrina ema kunog
kompresorskog hladnjaka. Prozorski klimatizatori.
ELEKTRINE MAINE (20)
Vrste i uloga elektrinih maina. Maine za jednosmernu struju. Princip rada i konstrukcija maina za
jednosmernu struju. Vrste maina za jednosmernu struju prema pobudi. Transformatori. Princip rada i
delovi transformatora. Veze transformatora i njihova primena. Asinhroni motori. Konstruktivni delovi,
princip rada i karakteristike trofaznog motora. Putanje u rad asinhronog motora. Jednofazni asinhroni
motor, princip rada i putanje u rad. Sinhroni generatori, konstruktivni delovi, princip rada i
karakteristike. Sinhroni motori, konstruktivni delovi, princip rada, karakteristike i primena. Komutatorni
motori, opis, vrste i primena.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektrinih aparata i ureaja su organizovani u
U prvom delu oblasti elektrotermikih aparata i ureaja treba dati poseban naglasak na prenos toplote i
materijale koji se koriste za izradu termikih ureaja. Obraditi elektrine eme viepoloajnih termikih
prekidaa za povezivanje sa grejnom ploom.
U drugom delu koji se odnosi na termike ureaje obratiti panju na vrste prikljuaka tednjaka i TA pei.
Posebno se osvrnuti na kvarove i njihovo otklanjanje.
Kod maina za pranje rublja obratiti panju na princip rada programatora. Kod elektrinog bojlera
posebno se osvrnuti na najee kvarove, zamenu grejaa i znaaj sigurnosnog ventila.
Na poetku oblasti elektrinih maina treba objasniti uenicima ta se podrazumeva pod elektrinom
mainom i izvriti podelu elektrinih maina prema vrsti struje i principu delovanja.
Konstrukciju maine jednosmerne struje obraditi uz prikaz na modelu i didaktikoj emi. Pri
objanjavanju principa rada maine jednosmerne struje osloniti se na gradivo iz osnova elektrotehnike
prvog razreda.
Prilikom obrade dela teme koji se odnosi na konstrukciju transformatora koristiti opremu laboratorije za
elektrine maine.
Konstrukciju asinhronih motora objasniti na modelu rasklopljenog asinhronog motora tako da uenici
mogu da vide svaki deo. Pri obradi principa rada asinhrone maine prednost dati fizikom objanjenju,
bez preteranog insistiranja na matematikom aparatu. Po istom principu obraditi i jednofazni asinhroni
motor.
Prilikom izlaganja sinhronih maina uenike upoznati sa delovima i konstruktivnim odlikama sinhronih
maina. Posebno se osvrnuti na sinhrone maine veih snaga.
U delu rashladni ureaji temeljno obraditi radne materije u tehnici hlaenja i principa hlaenja. Skrenuti
panju uenicima na to koje su materije opasne i kako se skladite i uvaju. Uenici treba detaljno da
shvate princip rada rashladnog ciklusa, da se upoznaju sa temperaturama i agregatnim stanjima u
pojedinim delovima rashladnog sistema. Detaljno objasniti vrste kompresora, ventile, kao i automatsku
regulaciju u pojedinim delovima rashladnog sistema.
U delu gradiva koje se odnosi na elektromotore u rashladnim sistemima, obraditi gradivo u korelaciji sa
programom iz elektrinih maina.
9. ELEKTRINE MREE I POSTROJENjA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrine mree i postrojenja je upoznavanje uenika sa elektrinim,
mehanikim i ostalim karakteristikama elemenata za izgradnju elekrinih mrea i postrojenja, sticanje
znanja za pravilan izbor elemenata, kao i ovladavanje vetinama montae tih elemenata.
upoznavanje uenika sa izgradnjom elektrana, transformatorskim postrojenjima, vodovima;
osposobljavanje za odravanje elektrinih mrea i postrojenja;
upoznavanje sa standardima i tehnikim propisima za izbor opreme, montau, odravanje elektrinih
mrea i postrojenja;
osposobljavanje za pravilnu primenu predvienih zatitnih mera na radu, radi zatite osoblja i
materijala.
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
OPTI DEO (3)
Elektrifikacija i njen znaaj. Prenos elektrine energije od elektrana do potroaa. Razvoj sistema za
prenos elektrine energije. Podela i vrste elektrinih mrea. Standardni naponi.
ELEKTRANE (6)
Podela i vrste. Elektrane sa vrstim gorivom. Elektrane sa tenim gorivom. Nuklearne elektrane.
Hidroelektrane. Obnovljivi izvori elektrine energije. Elektrini ureaji u elektranama.
ELEKTROENERGETSKI VODOVI (10)
Konstruktivni delovi nadzemnih elektroenergetskih vodova. Provodnici. Izolatori. Nosai potpornih
izolatora. Stubovi. Konzole. Dopunski elementi voda. Konstruktivni delovi podzemnih elektroenergetskih
vodova. Kablovi. Konstrukcija kablova. Podela kablova prema naponu i vrsti izolacije. Vrste kablova.
Oznaavanje kablova. Primena pojedinih vrsta kablova. Kablovske glave i kablovske spojnice. Kablovske
prikljune kutije. Kablovski prikljuni i razvodni ormani. Kablovska kanalizacija. Konstruktivni delovi
energetskih vodova sa samonoseim kablovskim snopom (SKS). Pribor za SKS. Kuni prikljuci i vrste.
TRANSFORMATORSKA I RAZVODNA POSTROJENjA (18)
Podela i vrsta postrojenja u zatvorenom i otvorenom prostoru. Nadzemna, podzemna. Zidana i oklopljena.
Oklopljena punjena gasom SF6, stubna itd. Prolazna i zavrna za nadzemni i kablovski prikljuak.
Razvodne table niskog napona u transformatorskim postrojenjima. Elementi postrojenja visokog, srednjeg
i niskog napona: Sabirnice, izolatori, rastavljai, topljivi osigurai, rastavljai snage, prekidai. Merni
transformatori, okidai i releji. Komandni i signalni ureaji. Energetski transformatori. Elektrini
kondenzatori. Mreno tonfrekventna komanda.
IZGRADNjA ELEKTROENERGETSKIH OBJEKATA (15)
Propisi. Izgradnja nadzemnih elektroenergetskih vodova. Izgradnja kablovskih elektroenergetskih
vodova. Izgradnja vodova sa samonoseim kablovskim snopovima. Izgradnja transformatorskih i
razvodnih postrojenja.
POGON I ODRAVANjE ELEKTROENERGETSKIH
OBJEKATA (5)
Propisi. Pregledi. Revizija. Remonti. Radovi u beznaponskom stanju. Radovi u blizini napona. Radovi
pod naponom. Alat i oprema. Zatitne mere i sredstva line zatite na radu.
POREMEAJI U ELEKTRINIM MREAMA (5)
Vrste poremeaja. Osnovni pojmovi. Prekid provodnika. Zemljospoj. Kratak spoj. Prenapon atmosferskog
ili komutacionog porekla. Pronalaenje mesta kvara. Zatita od poremeaja.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektrinih mrea i postrojenja su organizovani u
Na samom poetku realizacije sadraja predmeta, uenicima treba ukazati na znaaj elektrifikacije za
privredni i ekonomski razvoj zemlje. Neophodno je pokazati im eme prenosnih mrea od 110 kV, 220
kV i 400 kV kako bi uenici mogli da vide i shvate povezanost svih krajeva nae zemlje sa susednim
zemljama, radi meusobne razmene elektrine energije. Zatim treba im objasniti znaaj transfomacije
napona i istai pri tome ulogu postrojenja. O elektranama objasniti samo osnovne karakteristike. Za razne
tipove elektrana pribaviti ematski prikaz celokupnog postrojenja. Na njima objasniti osobenosti elektrana
i princip rada. Prilikom upoznavanja konstruktivnih delova elektroenergetskih vodova i postrojenja,
izvriti najpre odreenu podelu, zatim ih obraivati prema znaaju. Posebno treba istai ulogu svakog
elementa konstrukciju i nain funkcionisanja. Izgradnju elektrinih mrea i postrojenja obraditi u uionici
uz pomo skica i fotografija uz naglaavanje vanosti primene mera zatita na radu.
Poglavlju pogon i odravanje elektroenergetskih objekata treba u nastavi posvetiti veliku panju. Pri tome
treba isticati znaaj pridravanja propisa za redovno i periodino odravanje. Uenicima treba na to
jednostavniji nain objasniti uzroke najeih smetnji i poremeaja u elektrinim mreama i
postrojenjima, nain manifestovanja i otklanjanja smetnji.
10. PRAKTINA NASTAVA
CILJ I ZADACI
alata, mernih instrumenata i pribora, praktino obuavanje uenika za izradu elektrinih instalacija,
osvetljenja, odravanje elektrinih aparata i ureaja kao i osamostaljivanje pri izvoenju svih vrsta
navedenih aktivnosti, razvijanje navika za uvanje zdravlja i pridravanje mera zatite na radu.
dokumentacije;
upoznavanje materijala, alata i pribora koji se koriste u elektrinim instalacijama;
upoznavanje sa pravilnom upotrebom zatitnih sredstava;
sticanje znanja o vrstama elektrinih instalacija;
razvijanje odgovornosti prema rokovima, kvalitetu i preciznosti datog posla.
II RAZRED
(12 asova nedeljno, 420 asova godinje i 60 asova u bloku)
SADRAJ PROGRAMA
RAD SA ELEKTROINSTALATERSKIM ALATIMA (6)
Podela, pravilno korienje, oblikovanje provodnika, skidanje izolacije, obrada kraja kabla za prikljuak,
spajanje provodnika sa prijemnicima, povezivanje i nastavljanje provodnika u razvodnim kutijama i
lemljenje.
UNIVERZALNI INSTRUMENTI (18)
Upoznavanje, vrste. Merenje osnovnih elektrinih veliina analognim i digitalnim instrumentima. Rad sa
univerzalnim instrumentom: ispitivanje nepoznatog ureaja.
ELEKTROINSTALACIONI MATERIJAL I PRIBOR (36)
Elektroinstalacioni materijal i pribor (provodnici, kablovi, osigurai, instalacione cevi, svetiljke,
prekidai, prikljunice i ostalo). Oznaavanje provodnika, prepoznavanje, odabiranje. Montaa i
povezivanje svetiljki, prikljunica i slinih prijemnika. Montaa instalacionih cevi, regala, kanala,
razvodnih i montanih kutija. Prekidai: vrste, montaa, princip rada. Izrada strujnih kola instalacionim
prekidaima grupnim, serijskim, naizmeninim, unakrsnim. Izrada sloenih strujnih kola (prekidai,
prikljunice i svetiljke).
EME U ELEKTRINIM INSTALACIJAMA (24)
Simboli i oznake u elektrotehnici. eme u elektrinim instalacijama jednopolne i razvijene eme.
itanje elektrinih ema manje sloenosti (osvetljenje, prikljunice, termiki prijemnici, napajanje
elektromotora, slaba struja). Izrada jednopolne i razvijene eme za manji objekat.
KUNI ELEKTRINI UREAJI (32)
Prikljuak kunih elektrinih aparata, elektrine eme i kvarovi. Pegla, bojler, termoakumulaciona pe,
elektrini poret, klima ureaji. Selektivno pronalaenje kvarova na kunim elektrinim aparatima i
ureajima.
Primena, prepoznavanje, obeleavanje. Otpornici, potenciometri, kondenzatori, diode, ispravljaki
spojevi.
PROPISI ZA IZVOENjE ELEKTRINIH
INSTALACIJA (12)
Najnoviji propisi za izvoenje elektrinih instalacija u stambenim objektima, industrijskim objektima,
specifinim objektima. Tehniki propisi za izvoenje kunog prikljuka.
UPOZNAVANjE ELEKTROINSTALATERSKIH RADOVA I VRSTA ELEKTRINIH
INSTALACIJA (54)
Elektroinstalaterski radovi i vrsta instalacija. Izvoenje instalacija u zidu neposredno u zid, u
instalacionim cevima, u oplati betonu. Izvoenje instalacija na zidu odstojnim ovujnicama, u
instalacionim cevima, kanalima. Izvoenje privremene instalacije. Izvoenje gromobranske instalacije.
Zidarski radovi razmeravanje i obeleavanje, kopanje i buenje zidova. Postavljanje i privrivanje
montanih razvodnih kutija i instalacionih cevi. Postavljanje polaganje provodnika u zid, cevi i kanale.
IZRADA MONOFAZNE I TROFAZNE ELEKTRINE
INSTALACIJE NA DRVENOJ PLOI (90)
Monofazne i trofazne instalacije na drvenoj ploi. Strujna kola osvetljenja sa instalacionim prekidaima,
fotoelementima, emiranje armatura. Strujna kola osvetljenja sa impulstnim bistabilnim releom. Izrada
instalacije termikih prijemnika prikljunice sa fiksnim prikljukom, sa osnovnom regulacijom
temperature i snage. Instalacije za napajanje elektromotora. Direktno putanje asinhronih motora u rad
(grebenasta sklopka, motorna zatitna sklopka, sklop tastera i kontaktora). Promena smera obrtanja
trofaznog i monofaznog asinhronog motora (grebenastom sklopkom i kontaktorima). Putanje asinhronog
motora u rad uputaem zvezda trougao (grebenastom sklopkom, kontaktorima). Selektivno
pronalaenje kvarova kod monofaznih i trofaznih instalacija sa prijemnicima.
INSTALACIJE ELEKTRINOG ZVONA (18)
Instalacije elektrinog zvona. Instalacije elektrinog zvona sa jednim i vie pozivnih mesta. Izrada
instalacije elektrinih zvona u stambenim zgradama. Izrada instalacija elektrinog zvona sa numeratorom.
STEPENINO OSVETLJENjE I STEPENINI
AUTOMATI (20)
Stepenini automati i stepenino osvetljenje (jednopolne i razvijene eme). Izrada stepeninog osvetljenja
sa elektromagnetnim stepeninim automatom i elektronskim stepeninim automatom, troino i
etvoroino.
ELEKTRINE INSTALACIJE KUPATILA (18)
Instalacija kupatila tehniki propisi. Izrada strujnih krugova u kupatilu. Montaa indikatora kupatila i
njegovo povezivanje. Izjednaavanje potencijala metalnih delova kupatila.
IZRADA I POSTAVLJANjE RAZVODNIH ORMANA (36)
Izrada i postavljanje razvodnih ormana tehniki propisi. Postavljanje i povezivanje merne grupe u
razvodnim ormanima. Kontrolno putanje razvodnih ormana pod napon.
dodira. Zatita od indirektnog dodira delova pod naponom automatskim iskljuivanjem napajanja: TN
sistemi, TT sistemi, IT sistemi. Primena zatitnog ureaja diferencijalne struje. Izjednaavanje
potencijala. Elektrine instalacije sa kadom ili tuem.
TELEFONSKE INSTALACIJE SLABE STRUJE (26)
Telefonske instalacije u stambenim i radnim prostorijama. Zidarski zavrni radovi za telefonske
instalacije razmeravanje i obeleavanje, kopanje i buenje zidova, montaa instalacionih cevi i kutija,
provlaenje kablova, montaa prikljunica i razvodnih PTT ormana kao i ostali radovi. Instalacije za
satove, instalacije ozvuenja, dojavu poara, protiv provale nain izvoenja.
III RAZRED
(12 asova nedeljno, 372 asa godinje i 90 asova u bloku)
SADRAJ PROGRAMA
ITANjE PROJEKTA ELEKTRINIH INSTALACIJA (24)
Sadraj projekta, znaaj pojedinih delova i nain itanja projekta.
INSTALACIJE OTVORENOG PROSTORA JAVNO
OSVETLJENjE (18)
Instalacije otvorenog prostora javna rasveta, propisi, raspored faza, pribor i nain izvoenja. Iskop
kablovskog rova sa polaganjem kabla i izradom temelja i stubova za javnu rasvetu. Postavljanje stubova i
svetiljki sa povezivanjem instalacije stuba na napojni kabl i svetiljku raspored faza. emiranje ormana
za javnu rasvetu vrste komandi iskljuenja i ukljuenja rasvete. Kontrola i putanje pod napon.
NADZEMNI KUNI PRIKLJUAK (12)
Vrste, propisi, izbor i potreban pribor za monofazni i trofazni prikljuak. Prikljuak izveden izolovanim
provodnikom. Prikljuak izveden samonosivim kablom. Prikljuak izveden samonosivim kablovskim
snopom.
PODZEMNI (KABLOVSKI) KUNI PRIKLJUAK (18)
Vrste, propisi, potreban pribor. Nadzemni prikljuak na nadzemnu niskonaponsku mreu. Izrada
kablovske glave za 1 KV. Montaa kablovske spojnice i rave. Kablovski prikljuak sistem ulaz izlaz.
Montaa kablovske prikljune kutije (KPK).
MONTAA KABLOVA DO 10 kV (12)
Propisi, polaganje, vrste kablova, oznaavanje i prepoznavanje. Montaa kablovske glave u trafostanici za
razne vrste kablova. Montaa kablovske glave na stubu za razne vrste kablova. Izrada montaa
kablovske spojnice za razne vrste kablova. Zatita, oznake.
ELEKTROMOTORNI POGONI (36)
Instalacije elektromotornih pogona u suvim, vlanim i EH sredinama. Instalacija elektromotornog pogona
polaganje provodnika i montaa komandnih razvodnih ormana. Upoznavanje i odabir elemenata
elektromotornog pogona 2 provodnici, osigurai, kontaktori, prekidai i termika zatita. Direktno
putanje u rad asinhronih motora preko grebenaste sklopke. Direktno putanje u rad asinhronih motora
preko motorne zatitne sklopke. Direktno putanje u rad asinhronim motora preko tastera i kontaktora.
Promena smera obrtanja asinhronim motora pomou kontaktora. Promena broja obrtaja asinhronih motora
Dalanderov spoj preko grebenaste sklopke. Promena smera obrtaja asinhronih motora Dalanderov
spoj preko kontaktora. Putanje u rad asinhronih motora uputaem zvezda trougao grebenasta
sklopka. Putanje u rad asinhronih motora uputaem zvezda trougao kontaktori vremenski rele.
KOMANDNI RAZVODNI ORMAN (36)
Vrste, raspored elemenata i montae. Upoznavanje i povezivanje komandnih i izvrnih relea vremenski
relei, prekidai poloaja, zatitni relei. Projektovanje jednostavnijeg komandnog kola princip
projektovanja, itanje ema. Izrada ema i povezivanje komandnog kola za elektromotorni pogon
regulacija nivoa vode, pritiska i temperature. Izrada ema i povezivanje komandnog kola za
elektromotorni pogon sa prekidaima poloaja dvoetana teretna dizalica. Izrada komandnog kola za lift
sa tri ili vie etaa projektovanje komandnog kola, raspored i montaa elemenata u komandnom
ormanu. Izradna komandnog ormana povezivanje energetskog komandnog kola, kontrolno putanje u
rad.
dodira. Zatita automatskim iskljuenjem napajanja: TN sistem, TT sistem i IT sistem. Promena zatitnog
ureaja diferencijalne struje. Glavno izjednaenje potencijala. Dopunsko izjednaenje potencijala. Izrada
zatitnog uzemljenja. Prva pomo unesreenima od elektrinog udara.
ELEKTRINE INSTALACIJE SKLONITA (18)
Upoznavanje, propisi, potrebna oprema, nain izvoenja. Izvoenje generatorske i mrene instalacije.
Polaganje provodnika: energetski, interfonski, telefonski. Izvoenje generatorske i mrene instalacije.
Montaa prekidaa svetiljki, interfona, generatora, razvodnih ormana. Povezivanje razvodnih ormana
sklonita na instalaciju. Provera funkcionalnosti razvodnih ormana. Odravanje akumulatora.
AGREGATSKE INSTALACIJE (6)
Dizel generatori uloga, vrste, potrebna elektroinstalacija. Odvajanje strujnih krugova u glavnom
razvodnom ormanu i drugim razvodnim ormanima za instalaciju agregata. Putanje u rad i odravanje
agregata i instalacija.
POVEZIVANjE ELEKTRINE INSTALACIJE
U OBJEKTIMA (18)
Povezivanje instalacija u razvodnim kutijama. Selektivna provera svih strujnih kola i drugih delova
instalacija. Montaa razvodnog ormana i povezivanje na instalaciju. Funkcionalna provera instalacije i
putanje u rad.
REKLAMNO I DEKORATIVNO OSVETLJENjE (18)
Reklamno osvetljenje: vrste, specifinosti, propisi, nain izvoenja i izbor opreme. Dekorativno
osvetljenje unutranjeg prostora halogenim svetiljkama i reflektorima. Dekorativno osvetljenje spoljnih
prostora i objekata reflektorima, sijalicama irokog snopa svetlosti sa izborom opreme.
ELEKTRINE INSTALACIJE U SPORTSKIM
OBJEKTIMA (18)
Opis, propisi, specifinosti. Izbor opreme za instalacije u sportskim objektima svetiljke, stubovi,
semafori, nain izvoenja. Instalacije u zatvorenim sportskim objektima montaa svetiljki, razvodnih
ormana i komandnih ormana (rasveta, ventilacija, pumpna postrojenja). Izvoenje instalacija na sportskim
objektima montaa stubova i svetiljki, povezivanje razvodnih ormana i komandnih ormana.
INSTALACIJE SLABE STRUJE (36)
Osnovni pojmovi, vrste, propisi. Prikljuivanje elektronske instalacije prikljune opreme. Povezivanje
sekretarske aparature. Povezivanje male kune telefonske centrale. Interfonska instalacija povezivanje
interfona sa jednim ili vie govornih aparata. Izrada instalacije za satove. Izrada instalacija za dojavu
poara izbor pribora i opreme, nain izvoenja. Izrada instalacije protiv provale izbor pribora i
opreme, nain izvoenja. Izrada instalacije za alarmni sistem. Izrada instalacije za satelit. Pronalaenje
kvarova na instalacijama slabe struje.
MERENjE I ISPITIVANjE (12)
Uloga i znaaj merenja i ispitivanja u elektrinim instalacijama. Kontrola i merenje otpora zatitnog i
gromobranskog uzemljenja, otpora petlje, otpora izolacije. Ispitivanje ispravnosti zatitnih ureaja.
Fotometrijska merenja. Ispitivanje nepoznatog ureaja.
NALAENjE I SANIRANjE KVAROVA NA KABLOVSKIM
VODOVIMA (12)
Metode nalaenja kvarova i potrebna oprema. Pronalaenje kvara na kablu sa sanacijom metodom
merenja sa jednog kraja. Pronalaenje kvara na kablu sa sanacijom metodom merenja na oba kraja
kabla.
NISKONAPONSKE NADZEMNE MREE (24)
Vrste, oprema, oznaavanje. Upoznavanje stubova i konzola pribora i opreme na stubovima, nosaa
izolatora, izolatora i stezaljke. Izrada runih vezova uadi na izolatore nosei i zatezni. Izrada spojeva
mehanikim i strujnim stezaljkama. Propisi za izvoenje.
TRANSFORMATORSKA STANICA 20 (10)/04 KV
DISTRIBUTIVNOG TIPA (36)
Upoznavanje objekta: graevinska dispozicija, temelji i jame. Upoznavanje i rad na montai elemenata.
NN blok / tabla, upoznavanje i rad na montai. Izrada uzemljenja transformatorske stanice, radno i
zatitno. Izvoenje instalacija unutar transformatorske stanice.
(za drugi i trei razred)
Mesto realizacije nastave: Kabinet/radionica za praktinu nastavu
Podela odeljenja na grupe: Prilikom realizacije praktine nastave odeljenje se deli na dve grupe.
nastavnih predmeta (npr. elektrinih aparata i ureaja, elektrinih instalacija i osvetljenja ali i elektrinih
instalacija jake struje), tema i oblasti sa kojima se susreu izvan kole. Aktivnosti osmisliti tako da
poveavaju motivaciju za praktian rad i uenje i podstiu formiranje stavova, uverenja i sistema
Za svaku praktinu vebu uenici piu izvetaj o radu, te ga brane prilikom ocenjivanja rada.
Obrazovni profil elektroinstalater, pored osnovnog podruja rada (elektrotehnike), preplie se sa drugim
podrujima rada: graevinom, mainstvom, tehnologijom i hemijom. Zato je vano da se uenicima
precizno naglasi povezanost nastavnih sadraja odnosno njihova primena u praktinim radovima.
Bitna razlika izmeu praktinog rada u drugoj i treoj godini je u stepenu samostalnosti, snalaenja i
reavanja problemske situacije (praktinog zadatka).
Prvi radni dani posveuju se praktinim znanjima i proverama koje je uenik doneo iz prvog razreda
srednje strune kole (uslov za rad je poznavanje i pridravanje reda i discipline). Aktivnosti su definisane
kao postavljanje cilja i realizacija radnih zadataka. Zadatke, po potrebi, mogue je ralaniti na radne
operacije i manipulacije.
Pratei segmenti efikasnog rada su: efikasno korienje alata, pribora, materijala, instrumenata, projekata,
dijagrama, ema i slino.
U poetku treba obratiti panju na pravilno korienje alata (runog i mainskog), na posledice neurednog
i nevetog rukovanja alatom (povreivanja, pa ak i traginih ishoda). Ukoliko je potrebno nekoliko puta
ponoviti imena, esto i vie pojmova za jednu stvar a posebno da alat mora biti pregledan, ist i na svom
mestu.
Sve ovo vai za pribor, materijal, instrumente, dokumentaciju i slino.
Korienjem univerzalnog instrumenta ueniku objasniti znaaj merenja tako da svi elementi, poev od
najjednostavnijeg strujnog kola pa do sloenih, moraju odgovarati svojoj nameni po snazi, struji, naponu,
stepenu zatite.
Pri upoznavanju elektroinstalacionog materijala i pribora neophodno je imati to raznovrsnije kataloge i
druge materijale vezane za materijal i pribor.
Poznavanje simbola i ema u elektrinim instalacijama, a koje se odnose na konkretan rad, uz tehnike
propise predstavlja poznavanje simbola slova za itanje teksta. Ovim poznavanjem uenici ovladavaju
itanjem ema i projekata.
U poglavlju Kuni elektrini ureaji (elektrina pegla, bojler, elektrini poret, termoakumulaciona pe,
klima ureaji) upoznati se sa sastavnim delovima ureaja, nainom njihovog sklapanja i rasklapanja, kao i
nainom ustanovljavanja kvara i njegovog uzroka i njegovim otklanjanjem. Takoe, izvriti ispitivanje
ureaja u beznaponskom stanju i pod naponom.
U poglavlju Pasivni elektrini elementi neophodno je da uenici savladaju itanje vrednosti elemenata
pomou broja i oznaka a potom proveravati vrednosti sa univerzalnim instrumentom.
Poglavlje Propisi za izvoenje elektrinih instalacija podrazumeva kontinuirano praenje novih standarda
i propisa.
U tematskoj celini Upoznavanje elektroinstalaterskih radova poeljno je praktian rad odraditi na
konkretnim objektima, stambenim zgradama, kuama, pogonima i slino, u saradnji sa lokalnom
zajednicom radne organizacije, servisi.
Izradom monofazne i trofazne elektrine instalacije na drvenoj ploi uenik stie osnovne vetine poevi
od obeleavanja mesta montanih i razvodnih kutija, polaganja kablova i instalacionih cevi, povezivanja,
ispitivanja u beznaponskom stanju, postavljanje prekidaa, prikljunica, spratne table, elektrinih
prijemnika i ispitivanje pod naponom.
Nakon optih praktinih zadataka obraditi strujna kola, elektrino zvono stepeninog automata i
instalaciju kupatila sa detaljima o izjednaavanju potencijala.
Pri obradi poglavlja Zatita od elektrinog udara, uenike treba upoznati sa opasnostima koje potencijalno
postoje usled kvarova na elektrinim instalacijama, elektrinim prijemnicima i svim prateim elementima
u strujnom kolu. One su preteno nevidljive i zato treba posvetiti naroitu panju merama koje imaju
svrhu da ih eliminiu a samim tim zatite ljudski ivot. Detaljno analizirati sve zatite od opasnog napona
dodira.
Instalacije slabe struje u drugom i treem razredu su povezane i rade se kao posebni radovi: telefonske
instalacije, antenske instalacije, satelitske instalacije, alarmne instalacije i druge. Takoe, neophodna je
pomo lokalne zajednice u odraivanju ovih zadataka.
Deo gradiva koje se odnosi na nadzemni i podzemni kuni prikljuak i montau kablova realizovati uz
pomo eksperata koji se tim poslom profesionalno bave u odgovarajuim preduzeima.
U poglavlju Elektromotorno pogoni uenici upoznaju grebenaste sklopke, kontaktore, bimetale, tastere i
sve ostale elemente u glavnim i pomonim komandnim ili upravljakim strujnim kolima. Veoma su vana
itanja ema, dijagrama i grafikona.
ZAVRNI ISPIT
Zavrni ispit u srednjim strunim kolama uenici polau u skladu sa Pravilnikom o planu i programu
obrazovanja i vaspitanja za zajednike predmete u strunim i umetnikim kolama Sadraj i nain
polaganja zavrnog ispita (Slubeni glasnik SRS Prosvetni glasnik, broj 6/90 i Prosvetni glasnik, br.
4/91 7/93, 17/93, 1/94, 2/94 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06,
12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10 i 8/10).
Na zavrnom ispitu proverava se opta pripremljenost uenika za samostalno obavljanje poslova i radnih
zadataka utvrenih zanimanja u okviru obrazovnog profila.
Zavrni ispit se sastoji iz:
1. praktinog rada i
2. usmene provere znanja.
Praktian rad
Sadraj praktinog rada, za obrazovni profil elektroinstalater, obuhvata sledee oblasti:
izradu elektrinih instalacija u stambenim objektima;
izradu elektrinih instalacija u povremeno vlanim prostorijama;
izradu elektrinih instalacija u prostorijama sa specifinom namenom;
izradu elektrinih instalacija za proizvodne pogone i radionice;
izradu razvodnih komandnih ormana i mernih grupa;
izradu telefonske elektrine instalacije;
izradu interfonske instalacije;
izradu sigurnosne instalacije (alarmi).
Usmena provera znanja
Na usmenoj proveri znanja proverava se nivo steenih znanja i sposobnosti uenika da ta znanja
primenjuju u svakodnevnom izvravanju konkretnih radnih zadataka obrazovnog profila elektroinstalater.
Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja daju se iz oblasti iz kojih se radi praktian rad.
B-2. 2 3. Obrazovni profil: ELEKTROMONTER MREA
I POSTROJENjA
6. ELEKTRINE INSTALACIJE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrine instalacije je sticanje znanja o ulozi, konstrukciji, postavljanju
elemenata i sklopova elektrinih instalacija, osposobljavanje za bezbedan rad na postavljanju kunih
prikljuaka, uzemljenja, sklopova i elektrinih instalacija.
upoznavanje sa osnovnim pojmovima elektrinih instalacija;
upoznavanje sa elementima i sklopovima elektrinih instalacija;
upoznavanje sa vrstama kunih prikljuaka i elektrinih instalacija;
osposobljavanje uenika da prepoznaju i otklone kvar na elektrinim instalacijama;
upoznavanje sa svim merama zatite od elektrinog udara;
osposobljavanje uenika da koriste tehnike propise, standarde, preporuke, literaturu i slino;
osposobljavanje uenika za ovladavanje znanjima potrebnim za realizaciju programa praktine nastave i
usavravanje u drugim oblastima elektrotehnike.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD U PREDMET (4)
Osnovni pojmovi elektrinih veliina koji se koriste u elektrinim instalacijama (nominalne vrednosti
elektrinih veliina, instalisane jednovremene snage).
Standardi i propisi za elektrine instalacije.
Za sve elemente objasniti ulogu, konstrukciju, oznaavanje u emama, izbor, delove za postavljanje,
nastavljanje, povezivanje, zamenu, montau i proveru ispravnosti.
Neizolovani provodnici. Izolovani provodnici (energetski, telekomunikacioni, signalni,).
Kablovi (energetski, telekomunikacioni, optiki,).
Izolatori za napone do 1000 V. Osigurai (topljivi i automatski).
Sklopni aparati (prekidai, kontaktori, releji,).
Prikljuni ureaji (za suve, vlane i eksplozivne prostore).
Svetiljke (sa arnom niti, sa parama i gasovima). Brojila (aktivne, reaktivne snage, maksigraf,).
Uklopni satovi (klasini, elektronski i upravljanje iz dispeerskog centra).
SKLOPOVI ELEKTRINIH INSTALACIJA (6)
Objasniti ulogu, konstrukciju, oznaavanje u emi, klasi, nameni, montae elemenata i sklopova, provere
ispravnosti i ateste.
Distributivni ormani. Merni ormani. Razvodni ormani i razvodne table. Upravljaki ormani i table.
4. UZEMLJIVAI (4)
Objasniti ulogu, elemente uzemljivaa, oznaavanje, izrada, ispitivanje i atestiranje. Pojedinani
uzemljivai. Temeljni uzemljivai. Prstenasti i zrakasti
ZATITA OD ELEKTRINOG UDARA (zatita od previsokog napona) (15)
Za sve vrste zatita objasniti osnovne pojmove, oznaavanje, potrebne elemente za ostvarivanje, proveru
efikasnosti i atesti. Zatita od direktnog napona. Zatita od indirektnog napona.
KUNI PRIKLJUAK (6)
Objasniti namenu, elemente, izvoenje, ispitivanje i prikljuivanje.
Nadzemni kuni prikljuak. Podzemni kuni prikljuak.
VRSTE ELEKTRINIH INSTALACIJA (5)
Gromobranska instalacija (prihvatni, odvodni sistem i uzemljenje).
Instalacija osvetljenja (strujni krugovi, postavljanje,).
Instalacija elektromotornog pogona (strujni krugovi, postavljanje,).
Instalacija elektrinih prikljunih ureaja.
Instalacije telekomunikacionih ureaja
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektrinih instalacija su organizovani u tematske
celine za koje je naveden orijentacioni broj asova za realizaciju. Teorijske sadraje predmeta povezati sa
praktinom nastavom. Nastavnik, pri izradi operativnih planova, definie stepen prorade sadraja i
dinamiku rada, vodei rauna da se ne narui celina nastavnog programa, odnosno da svaka tema dobije
Steena znanja su teorijska ali pomau uenicima u praktinom radu i strunom osposobljavanju.
Pri realizaciji tematske celine Uvod u predmet objasniti pojmove i termine koje se odnose na ovu
oblast: elektrine instalacije, nominovane vrednosti elektrinih veliina, instalisane i jednovremene snage,
linijski, fazni napon, propisi, standardi i drugo. Pojmove i termine koristite prema vaeim propisima i
standardima. Pokazati uenicima zbirke propisa, tehnike preporuke, neke primerke vaeih standarda
(dravnih i meunarodnih). Objasniti obavezu postupanja po propisima u okviru elektrinih instalacija.
Pre obrade tematske celine Elementi elektrinih instalacija na strunom aktivu dogovoriti se u kome
obliku izlagati gradivo jer se neke nastavne jedinice preklapaju sa drugim predmetima (provodnici,
kablovi, izolatori). Dogovor podrazumeva i utvrivanje i nivo znanja iz nastavnih jedinica koje se
preklapaju. Pri obradi elemenata elektrinih instalacija definisati: ulogu elemenata u elektrinim
instalacijama, konstrukciju tipinih elemenata, oznake na elementima, simbol elementa u elektrinim
emama, izbor elemenata za pravilno korienje, delovi koji slue za privrivanje, povezivanje, zamenu
i slino, najee neispravnost elemenata, proveru ispravnosti (vizuelno, funkcijski, instrumentom,
logikom redosleda neispravnosti, iskustvenim znanjem i slino).
Uz objanjenje pojma elementa navesti karakteristine veliine elemenata. U konstrukciji elemenata
razgraniiti provodne i neprovodne, glavne i pomone, tehnike i estetike. Objasniti oznake na
elementima i ta one znae sa stanovita konstrukcije, naina primene, ugradnje i slino. Navesti grafike
i slovne simbole elemenata (prema propisima) koji se koriste u projektima elektrinih instalacija i
tehnikoj dokumentaciji. Svaki element ima svoje mesto u elektrinim instalacijama, upoznati uenike sa
tim mestima, kako u projektu, tako i u objektu. Elementi elektrinih instalacija su zamenljivi, objasniti
kako se to izvodi (beznaponsko stanje i slino) i kojim alatom. Pri obradi konstrukcije elemenata obratiti
panju na materijale i izradu pojedinih delova (provodni, neprovodni, mehaniki i slino), kako trenutno
korienih tehnologija tako i tehnologija u razvoju. Dobro savladana uloga, konstrukcije elemenata i
oznake daje mogunost izbora elemenata i pravilne ugradnje. Ova saznanja koristiti i za uoavanje
najeih neispravnosti elemenata koja se mogu i proveravati.
Za obradu ove teme uenicima su dostupni mnogi elementi u izvedenim instalacijama kole, kue,
radionice i slino. Potrebno znanje moe se dopuniti pregledom elemenata instalacije dostupnih objekata
posetom prodavnici elektrotehnikog materijala i elektrotehnikih ureaja.
U tematskom delu Sklopovi elektrinih instalacija dati najeu podelu ormana i tabli (distributivni,
merni, razvodni, upravljaki). Zatim objasniti ulogu sklopa, konstrukciju, oznaavanje u elektrinim
emama, oznake klase, namene i slino. Svaki sklop se sastoji od vie elemenata koji se montiraju prema
elektrinim emama, objasniti montau elemenata u sklopu (upotrebiti nekoliko tipski korienih ema).
Sklopovi elektrinih instalacija, proveru ispravnosti i atestiranje. Distributivni ormani su veza elektrine
instalacije objekta i distributivske mree pa su ovom obrazovnom profilu znaajni i zato ih detaljno
obraditi, koristei najnovije preporuke elektro-distribucije. Merni ormani sadre elemente za merenje,
upravljanje i korienje elektrine energije, pa objasniti te elemente sa stanovita znaajnog za
elektroniare mrea i postrojenja (mesto ugradnje, konstrukcija, obezbeenje, postavljanje pomenutih
elemenata, zatita i slino).
U temi Uzemljivai objasniti ulogu uzemljivaa, vrste uzemljivaa, materijal za izradu elemenata
uzemljivaa. Elemente uzemljivaa (trake, ukrasni komadi i slino) pokazati uenicima primercima kao i
njihove slovne i grafike simbole u projektima. Objasniti izradu uzemljivaa (temeljnog, prstenastog,
zrakastog, pojedinanog, grupnog,). Navesti sve faktore koji utiu na otpore rasprostiranja uzemljivaa.
Dati uenicima potrebno znanje za kvalitetno i propisno uraeno uzemljenje. Obratiti panju na
ispitivanje i atestiranje uzemljenja, kao i dokumentaciju koja prati atestiranje i periodinost merenja (rok
vaenja o testu).
U delu Zatita od elektrinog udara definisati pojmove direktnog i indirektnog napona dodira kao i
vrste zatita od tih napona. Pojmove definisati prema propisima i objasniti na to vie praktinih primera.
Koristiti propisane oznake za pojedine zatite uz objanjenje kako je to u tehnikoj dokumentaciji, a kako
u primerima prakse. Metode zatite objasniti principom delovanja zatite, elementima zatite, povezivanje
elemenata zatite, provera ispravnosti pojedinih elemenata (sklopki i slino). Znaaj ove tematske celine
obavezuje na proveru znanja i iz drugih oblasti elektrotehnike (pojmovi, kratak spoj, impedansa, strujni
krug i drugo). Ove raspoloive primere zatite od elektrinog udara treba detaljno teorijski obrazloiti na
nivou dostupnom ovom profilu (to jednostavnije, bez komplikovanih prorauna). Uputiti uenike da se
svaka zatita od elektrinog udara mora propisno proveriti i atestirati pri izgradnji, rekonstrukciji i
korienju elektrinih instalacija.
Tematski deo Kuni prikljuak obrauje deo rada elektromontera pa uenike treba upoznati sa
vrstama (nadzemnim i podzemnim) i ulogom prikljuaka. Za svaku vrstu prikljuka obraditi sve elemente
sa akcentom na onima koji se pojavljuju samo u ovom delu sistema za korienje elektrine energije
(elementi prikljuenja, uvrenja i slino). Znanje iz elemenata kablova, provodnika, izolatora i slino.
Za kuni prikljuak proveriti jer se obrauje i u drugim strunim predmetima. Prikljuivanje objekta na
elektrodistributivnu mreu podrazumeva potrebne saglasnosti, potrebna ispitivanja, koordinaciju rada i
slino, a to elektromonter mora poznavati.
U tematskom delu Vrste elektrinih instalacija dati namenu pojedinih instalacija (gromobranska,
osvetljenja, elektromotornog pogona, elektrinih prikljunih ureaja i slino) i nain njihovog izvoenja.
Obii nekoliko objekata sa raznim vrstama elektrinih instalacija i time rezimirati iz predmeta elektrine
instalacije.
Za pomo u realizaciji programa koristiti udbenike, nekoliko primera razliitih projekata elektrinih
instalacija, vaee propise (dravne i meunarodne), standarde, preporuke odgovarajuih preduzea (za
proizvodnju i korienje elektrine energije i proizvodnju i korienje pojedinih elemenata instalacije),
prirunike, kataloge, slajdove, filmove, prezentacije kao i oigledne primere.
7. ELEKTRINA POSTROJENjA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrina postrojenja je sticanje znanja o proizvodnji elektrine energije,
upoznavanje osnovnih elementa trafostanice i razvodnih postrojenja, njihove konstrukcije i uloge.
upoznavanje sa opasnostima i zatitom od elektrine struje kao i vrstama zatite;
upoznavanje sa tehnikim propisima vezanim za zatitu, izgradnju i odravanje razvodnog postrojenja;
upoznavanje sa moguim kvarovima u postrojenju;
osposobljavanje za dijagnostiku kvarova;
osposobljavanje za otklanjanje razliitih vrsta kvarova;
osposobljavanje za odravanje razvodnih postrojenja, u skladu sa propisima i pravilnicima;
ovladavanje potrebnim vetinama za montau i upravljanje postrojenjima.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (4)
Razvoj elektrifikacije. Proizvodnja i prenos elektrine energije. Potroai elektrine energije. Dijagrami
optereenja.
PROIZVODNjA ELEKTRINE ENERGIJE (15)
Energetski izvori. Podela elektrana. Elektrane sa vrstim gorivom. Nuklearne elektrane. Hidro-elektrane.
Reverzibilne elektrane. Elektrane obnovljivih izvora elektrine energije. Elektrini ureaji u elektranama.
POSTROJENjA JEDNOSMERNE STRUJE (6)
Postrojenja jednosmerne struje u razvodnim postrojenjima. Akumulatorske baterije. Karakteristike i izbor.
Punjenje akumulatorskih baterija. Eksploatacija akumulatorskih baterija.
OPASNOST OD ELEKTRINE STRUJE I ZATITA (10)
Opasnost od elektrine struje. Pruanje prve pomoi. Mere zatite oveka i postrojenja.
ELEMENTI RAZVODNIH POSTROJENjA (25)
Sabirnice. Spojni provodnici. Potporni i provodni izolatori. Rastavljai. Osigurai. Prekidai snage.
Rastavljai snage. Merni transformatori. Prigunice. Kablovi. Odvodnici prenapona. Kondezatori i
kondezatorske baterije. Ureaji za upravljanje potronjom elektrine energije MTK.
ELEKTRINE EME I SIMBOLI (10)
Grafiki simboli. Vrsta eme jednopolne, tropolne, tropolne razvijene, montane. Prikljuak instrumenata
aparata u razvodnim postrojenjima na visokom i niskom naponu. itanje ema.
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (2)
Uloga transformatorskih i razvodnih postrojenja u prenosu elektrine energije.
Podela postrojenja i osnovni zadaci. Uloga i zadaci elemenata postrojenja. Postrojenja za unutranju
montau. Otvorena postrojenja. Oklopljena postrojenja. Oklopljena postrojenja u SF 6. Postrojenja za
spoljnu montau. Raspored elemenata opreme.
IZBOR ELEMENATA POSTROJENjA (6)
Dijagram struje kratkih spojeva. Kriterijum za izbor elemenata. Izbor najznaajnijih elemenata.
Upotreba jednosmerne struje u industriji i saobraaju. Usmerae. Usmerake stanice.
ZATITA U ELEKTRINIM POSTROJENjIMA (10)
Zatita osoblja postrojenja. Propisi. Zatita od atmosferskih pranjenja i prenapona. Uzemljenje na
visokom i niskom naponu (radno i zatitno). Napon dodira i koraka. Otpor uzemljenja. Dispozicije
uzemljivaa. Propisi za uzemljenje.
KOMANDNI I SIGNALNI UREAJI (8)
Opti principi upravljanja postrojenjem. Razvodne table i komandni pultovi za upravljanje. Runo i
elektrino komandovanje. Pokretanje rasklopnih aparata. Signalizacija: povratno javljanje, signalizacija
iskljuenja prekidaa usled dejstva zatite, APU. Blokiranje rastavljaa. Principi blokiranja. Naini
blokiranja. Ureaji za sinhronizaciju.
TRANSFORMATORI SNAGE U POSTROJENjIMA (6)
Grupe sprezanja. Paralelan rad. Izbor snage i tipa transformatora. Kontrola transformatora u pogonu.
TARIFE ELEKTRINE ENERGIJE (4)
Vrste tarifa. Uloga u poboljanju ekonominosti. Izravnjavanje dijagrama optereenja i poboljanje
faktora snage.
RADOVI NA IZGRADNjI ELEKTRINIH POSTROJENjA (6)
Montani radovi u elijama i poljima, u zgradama i na otvorenom prostoru. Montaa oklopljenih
postrojenja. Montaa na stubu. Montaa transformatora. Montaa i emiranje razvodnih tabli i pultova.
Izrada uzemljenja. Propisi o izvoenju radova u elektrinim postrojenjima. Zatitne mere i sredstva line
zatite.
ODRAVANjE ELEKTRINIH POSTROJENjA (8)
Propisi. Pravilnici. Pregledi revizije i remonti elektrinih postrojenja. Najei kvarovi. Radovi na
postrojenjima u beznaponskom stanju. Radovi u blizini napona. Radovi pod naponom.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektrinih postrojenja su organizovani u tematske
Steena znanja su teorijska ali su veoma bitna uenicima u praktinom radu i strunom osposobljavanju.
II RAZRED
U uvodnom delu treba naglasiti znaaj transformacije napona i ulogu koju, pri tome, imaju razvodna
postrojenja.
Kod proizvodnje elektrine energije naglasiti podelu izvora prema uloenoj energiji, obraditi princip rada
elektrana i njihove elemente. Pri tome nije neophodno baviti se gubicima i stepenom iskorienja
elektrana. Kod nuklearnih elektrana najvie obraditi zatitu ljudi i okoline od radioaktivnog zraenja.
Bilo bi dobro da se u okviru praktine nastave obezbedi obilazak bar jedne elektrane (po mogustvu i
termoelektrane i hidroelektrane).
Postrojenja jednosmerne struje obraditi principski, naglasiti njihovu ulogu u korienju elektrine
energije.
Neophodno je da se uenicima obezbede skice, eme i fotografije postojeih elektrana i postrojenja
jednosmerne struje.
Elemente razvodnih postrojenja treba objanjavati tako da se najpre istakne znaaj i funkcija svakog
elementa, a zatim uenici treba da upoznaju standardne tipove elemenata naih proizvoaa.
Obavezno obezbediti uzorke elemenata postrojenja i prospektni materijal naih proizvoaa koje treba
koristiti pri obradi svakog elementa posebno.
Kada se zavri obrada pojedinih elemenata odvesti ih u transformatorsko i razvodno postrojenje da
prepoznaju obraene elemente.
Veoma je znaajno da uenici u okviru oblasti elektrine eme saznaju kakvih sve ema ima, emu slue i
da naue da ih itaju.
III RAZRED
U uvodnom delu naglasiti znaaj transformacije napona i ulogu koju, pri tome, imaju transformatorska i
razvodna postrojenja.
Transformatorska i razvodna postrojenja, kao i postrojenja jednosmerne struje obraditi samo
principijelno, koristei, pri tome, skice, eme i fotografije.
Obavezno omoguiti uenicima da vide bar jedno razvodno postrojenje u radu. Pri tome je najbolje da to
bude transformatorsko razvodno postrojenje.
Pri obradi razvodnih postrojenja naglasiti obnavljanje elemenata razvodnih postrojenja i njihove uloge u
tim razvodnim postrojenjima.
Transformatore snage objasniti u kratkim crtama i to njihovu funkciju, zatim konstrukciju i grupu
sprezanja. Treba naglasiti znaaj primene pojedinih grupa. Posebno treba naglasiti uslove koji treba da
budu ispunjeni za paralelan rad transformatora.
Opasnost od elektrine struje je velika i zbog toga je veoma bitno pravilno izvoenje radnog i zatitnog
uzemljenja kao i ostalih vrsta zatite u elektrinim postrojenjima. Zbog toga se mora uenicima naglasiti
vanost propisa za izvoenje uzemljenja i omoguiti im da se upoznaju sa emama zajednikog i
odvojenog radnog i zatitnog uzemljenja.
Radove na izgradnji i odravanju postrojenja treba ukratko objasniti, a naglasiti vanost propisa za iste.
Objanjenje samog postupka radova najbolje je uklopiti sa nekim trenutno aktuelnim radovima koji se
izvode u lokalnoj sredini.
Signalizacija je veoma vana u postrojenju i zato je neophodno da uenici naue da itaju eme
signalizacije i da shvate vanost povratnog javljanja u postrojenju.
U okviru zavrnog praktinog rada mogue je uraditi funkcionalne eme signalizacije.
8. ELEKTRINE MREE
CILJ I ZADACI:
Cilj nastavnog predmeta elektrine mree je sticanje znanja o elektrinim i mehanikim karakteristikama
elemenata za izgradnju i odravanje elektroenergetskih vodova, kao i osposobljavanje za samostalan rad
na otklanjanju poremeaja u mreama u skladu sa tehnikim propisima.
upoznavanje sa vrstama mrea i elemenata podzemnih i nadzemnih elektroenergetskih vodova;
upoznavanje sa izgradnjom vazdunih i kablovskih mrea;
upoznavanje uenika sa vizuelnim izgledom mree u normalnom radu i u sluaju havarije izazvane
mehanikim ili elektrinim uzrocima;
osposobljavanje za korienje Tehnikih preporuka ED Srbije, Elektrovojvodine, kao i drugih vaeih
propisa;
osposobljavanje za korienje mera zatite na radu, HTZ opreme, pravilima za rad u blizini napona i
pod naponom, ulazak u objekat pod naponom itd.;
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
OPTI DEO (10)
Uvod. Elektroenergetski sistem. Vrste elektrinih mrea. Standardni naponi elektrinih mrea. Pad
napona. Grafiki simboli i predstavljanje elektroenergetskih vodova u planovima. Sistemi za raspodelu
elektrine energije (radijalni, zatvoreni, spojni vod itd.)
ELEMENTI ELEKTROENERGETSKIH VODOVA
Nadzemni vodovi (30 asova)
Provodnici i zatitna uad (materijal, konstrukcija). Standardni preseci provodnika i zatitne uadi.
Stubovi (podela, konstruktivni oblici). Korona. Izbor stubova. Potrebna visina stuba. Raspored
provodnika na stubu. Ugib na ravnom i kosom terenu. Montane tabele. Temelji stubova. Niskonaponski
izolatori. Nosai izolatora. Konzole. Ovesni pribor. Formiranje izolatorskog lanca. Pribor za spajanje
provodnika. Spojnice. Stezaljke. Dopunski elementi voda: zatitna armatura, priguiva vibracija,
signalna oprema, zatitna uad i uzemljivai. Stubovi javne rasvete i svetiljke javne rasvete. Stubna
transformatorska stanica.
Kablovski vodovi (8 asova)
Kablovi (podela, konstrukcija). Oznaavanje kablova i primena. Boje ila kablova za razliite sisteme
napajanja (plava nula, plava faza). Kablovski pribor. Kablovske glave. Kablovske spojnice.
Kablovske prikljune kutije i razvodni ormani. Kablovska kanalizacija. Tehnike koje koristimo prilikom
izrade kablovskih glava i kablovskih spojnica.
Samonosei kablovski snop (5 asova)
Samonosei kablovski snop za niski napon. Samonosei kablovski snop za srednji napon. Pribor za
samonosei kablovski snop: stezaljke, nosai, spojnice. Kablovske glave za samonosei kablovski snop.
IZGRADNjA NADZEMNIH ELEKTROENERGETSKIH
VODOVA (10)
Pripremni radovi (pripremanje trase voda, vrste skladita). Graevinski radovi (kopanje jama za stubove i
izrada temelja). Podizanje stubova (podupiraem, rotacijom, montanom iglom, pomou mehanizacije).
Elektromontani radovi. Razvlaenje provodnika. Privrenje provodnika na potporne izolatore.
Privrenje provodnika na izolatorskom lancu. Montiranje zatitne opreme. Zavrni radovi.
IZGRADNjA KABLOVSKIH ELEKTROENERGETSKIH
VODOVA (10)
Korelacija sa izgradnjom nadzemnih vodova (pripremni radovi i slino). Polaganje kablova direktno u
rov. Naini polaganja kablova (runo, direktno sa vozila, pomou vitla i vunog ueta, pomou
transportera). Polaganje kablova u kablovsku kanalizaciju. Nastavljanje kablova. Zavrni radovi.
Specijalni sluajevi polaganja elektroenergetskih kablova.
IZGRADNjA VODOVA SA SAMONOSEIM KABLOVSKIM SNOPOM (3)
Izgradnja niskonaponskih i srednjenaponskih vodova sa samonoseim kablovskim snopom.
Kratki spojevi. Zatita od kratkih spojeva. Zemljospojevi. Zatita od zemljospojeva. Prenaponi-
induktivni. Prenaponi od direktnog udara groma. Pronalaenje i otklanjanje kvarova. Radovi u
beznaponskom stanju. Radovi u blizini napona i radovi pod naponom.
ODRAVANjE ELEKTROENERGETSKIH VODOVA (5)
Propisi. Pravilnici. Pregled, revizija i remont. Zatitne mere i sredstva line zatite na radu.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektrinih mrea su organizovani u tematske celine
za koje je naveden orijentacioni broj asova za realizaciju. Teorijske sadraje predmeta povezati sa
Steena znanja su teoretska ali su veoma bitna uenicima u praktinom radu i strunom osposobljavanju.
Pri realizaciji tematske celine Opti deo uenicima pokazati eme prenosnih jugoslovenskih mrea 110
kV, 220, 400, povezanost sa susednim zemljama u cilju meusobne razmene elektrine energije i
objasniti ta ini jedan elektroenergetski sistem. Takoe pokazati i emu distributivne mree mesta u
kojem se nalazi kola. Prilikom obrade nastavne jedinice Standardni naponi el. mrea traiti od
uenika da razgranie ta je standardna vrednost napona mree (niskonaponske, srednjenaponske,
visokonaponske, mree ultravisokog napona), a ta najvii napon opreme. Prilikom realizacije ostalih
nastavnih jedinica date teme koristiti priloge date u udbeniku ili neke druge koje je nastavnik
fotokopirao.
U okviru sistemi za raspodelu elektrine energije obraditi svaki sistem pojedinano i ukazati koje su
im prednosti, a koji nedostaci.
U tematskoj celini nadzemni vodovi najpre ponoviti sa uenicima materijal za izradu provodnika i
zatitne uadi (na osnovu steenih znanja iz predmeta hemija), a zatim obraditi legure aluminijuma i
bakra koje se koriste za izradu provodnika. Prilikom obrade konstruktivnih oblika provodnika posebnu
panju posvetiti provodnicima u snopu kako bi se ublaio efekat korone. Koronu obraditi informativno
(lokalna i opta korona) bez izvoenja Pikovog obrasca.
Stubove podeliti i prema materijalu i prema funkciji u vodu uz detaljnu obradu svakog od njih ponaosob.
Prilikom obrade Ugib na ravnom ili kosom terenu ukratko izneti svrhu mehanikog prorauna i bez
matematikog izvoenja pokazati na crteu ta je ugib radi uspene primene montanih tablica.
Prilikom upoznavanja konstruktivnih elemenata vodova najpre treba izvriti odreenu podelu
elemenata, a zatim ih obraditi prema znaaju. Posebno treba naglasiti funkciju svakog elementa u prenosu
elektrine energije i nain funkcionisanja, a zatim dati konstruktivne oblike standardnih tipova, koristei
pri tome gotove modele, skice ili fotografije.
Prilikom obrade dopunskih elemenata voda, odnosno zatitnog ueta pokazati primere optikih
kablova ugraenih u zatitnim uadima visokonaponskih vodova (FUJICURA, PHILIPS,
NOVKABEL). Takoe dati pregled savremenih tehnikih reenja optikog kabla u zatitnom uetu:
1. Optiki kabl ugraen u zatitno ue OPGW
2. Optiki kabl uvren za zatitno ue
3. Optiki kabl ugraen u fazni provodnik
4. Samonosei optiki kabl po dalekovodnim stubovima.
Stubove javne rasvete i svetiljke javne rasvete obraditi kao posebnu metodsku jedinicu uz korienje
kataloga jer se uenici sa tim nisu sreli u predmetu elektrine instalacije. Stubnu transformatorsku stanicu
10/0.4, 20/0.4 ili 35/0.4 nacrtati sa ematskim rasporedom opreme u skladu sa Tehnikim preporukama
ED Srbije 2001. godine (TP-1).
U okviru tematske jedinice Kablovski vodovi izvriti najpre podelu kablova (prema naponu, vrsti
struje, broju ila itd.), objasniti ta ini konstruktivnu celinu kabla (pokazati oblike preseka provodnika) i
pokazati neke od kataloga proizvoaa kablova ili modele ukoliko ih kola poseduje. Oznaavanje
kablova objasniti na primerima uz korienje priloga koji se nalazi na kraju udbenika.
Objasniti Kablovske glave i kablovske spojnice za unutranju i spoljanju montau, niskonaponske i
visokonaponske. Pomenuti tehnike izrade kablovskih glava i spojnica (na bazi livenja izolacionih smola u
kalupima, na bazi izolacionih traka i tehniku toplog i hladnog skupljanja materijala).
Kod samonoseih kablovskih snopova istai gde se upotrebljava, ta ini njihovu konstrukcionu
celinu, koje su standardne oznake, a standardne preseke i ostale karakteristike dati tabelarno (tabela 7,
udbenik). Pribor za veanje, nastavljanje i zavravanje samonoseih kablovskih snopova obraditi uz
osvrt na ve obraene stezaljke, kompresione spojnice i sl. Koristiti skice i gotove modele u saradnji sa
nastavnicima praktine nastave.
Sve faze Izgradnje elektroenergetskih vodova obraditi u uionici poevi od pripremnih radova,
graevinskih, elektromontanih do zavrnih deo po deo uz pomo skica i fotografija. Naroito insistirati
da se uenici naue na asovima praktine nastave izradi vezova (jednostavni unakrsni vez, pojaani
unakrsni vez itd) i drugim operacijama pri montiranju opreme na stubove. Poeljno bi bilo da kole
nabave filmove iz kojih uenici mogu da vide sve faze izgradnje visokonaponskih elektroenergetskih
vodova uz struno objanjenje svake operacije i svake faze. Veoma je vano prilikom objanjenja svake
faze izgradnje naglaavati vanost primene propisanih zatitnih mera i sredstava line zatite na radu. Po
mogustvu uenike u toku kolske godine izvesti na teren gde se vri izgradnja ili rekonstrukcija jedne
nadzemne ili jedne podzemne mree.
U poglavlju o Poremeajima u elektrinim mreama nije potrebno ulaziti u vea teorijska
razmatranja. Uenicima treba objasniti najee kvarove i smetnje u vodovima, uzroke njihovih pojava,
nain manifestovanja i posledice. Objasniti ili pokazati lokator kvara uz osvrt na dva najea kvara
(kratak spoj na proizvoljnom mestu i prekid faze) preko faktora refleksije (r = z-zk/z+zk 100%). Na
grafikonu pokazati kako izgleda reflektovani impuls u ta dva sluaja. Kod obraivanja pregleda,
revizije i remonta skrenuti panju uenicima na njihov znaaj za pogonsku sigurnost voda, zatim na
propise kao i na zatitne mere i sredstva line zatite na radu. Detaljno objasniti termovizijska ispitivanja.
Kako se kvalitet isporuene elektrine energije, izmeu ostalog, ceni po urednom snabdevanju, a broj
intervencija na mreama je dosta veliki to se radovima u blizini napona, a posebno radovima pod
naponom pridaje veliki znaaj. Zbog toga nastavnim jedinicama Radovi u beznaponskom stanju, radovi
u blizini napona i radovi pod naponom treba posvetiti dunu panju. Objasniti sve vrste radova koji se
obavljaju sa detaljnim fazama operacija uz primenu odgovarajueg alata i propisanih zatitnih mera.
U toku rada nastojati da uenici koriste udbenik i prirunik sa tabelama i skicama, a takoe saoptiti
uenicima svaku novu informaciju bilo da se radi o nekom novom elementu, novom materijalu, novoj
tehnologiji, novom propisu ili standardu itd.
9. ELEKTRINE MAINE
CILJ I ZADACI:
Cilj nastavnog predmeta elektrine maine je sticanje znanja o elektrinim mainama potrebnih za rad u
razvodnim postrojenjima i distributivnim mreama, ovladavanje osnovnim operativnim radnjama
ukljuenja i iskljuenja odreenih maina i ureaja kao i njihovog remonta. Korienje steenih znanja za
bolje razumevanje i praenje drugih predmeta gde se elektrine maine pojavljuju kao segment u
funkcionisanju nekog sistema
upoznavanje podele elektrinih maina, uloge, vrsta i konstruktivnih delova;
ovladavanje principima delovanja i pogonskim karakteristikama pojedinih maina;
osposobljavanje za pravilno rukovanje elektrinim mainama;
osposobljavanje za produbljivanje znanja iz ove oblasti radi daljeg strunog usavravanja;
sticanje navika o linoj bezbednosti i bezbednosti drugih osoba pri radu;
sticanje navika o ispravnom odnosu prema opremi i mainama;
ovladavanje vetinama za reavanje radnih zadataka;
osposobljavanje za korienje prirunika i druge strune literature radi efikasnijeg i kvalitetnijeg
obavljanja poslova.
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (4)
Podela elektrinih maina prema procesu pretvaranja el. energije.
Osnovni zakoni na kojima se zasniva rad el. maina (Faradejev zakon, Amperov zakon, elektromehanika
sila samoindukcije, meusobna indukcija).
TRANSFORMATORI (20)
Svrha transformatora, namena, oblast primene. Podela transformatora. Konstruktivni delovi
transformatora. Jezgro transformatora (materijali, oblici, sastav). Namot transformatora (materijali za
namot, vrste). Oprema transformatora (kotao i konzervator, provodni izolatori, kontrolni i zatitni
ureaji). Zagrevanje i hlaenje transformatora. Princip rada transformatora odnos struja i napona.
Indukovani napon u navojku i navoju. Odnos transformacije. Nominalne veliine natpisna ploica.
Prazan hod transformatora. Struja praznog hoda. Kratak spoj transformatora (eksploatacioni i ispitni).
Relativni napon kratkog spoja. Rad optereenog transformatora. Gubici snage u transformatoru i stepen
korisnog dejstva. Spoljna karakteristika transformatora. Promena napona. Trofazni transformatori.
Spajanje trofaznih namota. Grupe spoja. Paralelni rad transformatora. Prelazna stanja ukljuivanje
transformatora u prazan hod i uspostavljanje kratkog spoja transformatora. Regulacija napona
transformatora. Prenaponi u transformatoru. Autotransformatori. Smetnje i kvarovi na transformatorima i
njihovo otklanjanje.
ASINHRONI MOTORI (15)
Konstruktivni elementi. Opte konstruktivne karakteristike, materijali, izolacija stator (kuite, jezgro,
namot). Rotor (kavezni i fazni). Teslin trofazni induktor. Obrtno magnetno polje, sinhrona brzina. Princip
rada trofaznog asinhronog motora. Gubici i stepen iskorienja asinhronog motora. Klizanje i struje u
rotoru. Promena smera obrtanja. Spajanje trofaznih asinhronih motora u spoj zvezda i trougao nominalne
veliine motora i natpisna ploica. Putanje u rad trofaznih asinhronih motora. Jednofazni asinhroni motor
(princip rada i pokretanje)
SINHRONE MAINE (13)
Konstrukcija sinhrone maine. Vrste rotora kod sinhronih maina. Sinhroni generator princip rada.
Indukovani napon po fazi statora i regulacija brzine sinx. Generatora. Optereeni sinhroni generator.
Paralelni rad sinhronih generatora. Sinhroni motor karakteristike i princip rada. Sinhroni kompezator
princip delovanja, primena. Zagrevanje i hlaenje sinhronih maina. Kvarovi kod sinhronih generatora,
uzroci kvarova i naini njihovog otklanjanja.
MAINE JEDNOSMERNE STRUJE (10)
Konstrukcija maine jednosmerne struje. Stator glavni i pomoni polovi, pobudni namot. Rotor
namot, kolektor, etkice. Vrste pobude maine jednosmerne struje. Princip rada generatora jednosmerne
struje indukovani napon. Princip rada motora jednosmerne struje. Motor jednosmerne struje sa
serijskom pobudom, putanje u rad, regulacija brzine.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektrinih maina su organizovani u tematske
U uvodnom delu treba objasniti uenicima ta se podrazumeva pod elektrinom mainom i izvriti podelu
el. maina prema vrsti struje i principu delovanja. Dati kratak prikaz zakona elektromagnetizma koji se
koriste za rad el. maina. Posebno treba ponoviti Faradejev zakon elektromagnetne samoindukcije,
Lencov i Amperov zakon. Objasniti praktinu primenu ovih i drugih zakona u oblasti el. maina.
Transformatori
U poetku treba dati kratak istorijski pregled nastanka i prve primene transformatora, a zatim posebno
istai ulogu transformatora u prenosu i distribuciji el. energije
Konstrukciju transformatora uraditi poev od prikaza modela transformatora. Opremu transformatora
obraditi ukratko sa osvrtom na ulogu pojedinih delova (kotao, konzervator, provodni izolator, kontrolni i
zatitni ureaji).
Za princip rada koristiti model transformatora ili jo bolje transformator u laboratoriji. Izvesti jednostavan
obrazac odnosa struja i napona za indukovani napon po navojku i navoju. Dati samo konane formule bez
izvoenja kao i odnos transformacije uz objanjenje obrazaca. Rad optereenog transformatora posmatrati
izmeu dva granina reima rada: praznog hoda i kratkog spoja.
Prazan hod objasniti na realnom jednofaznom transformatoru. Objasniti gubitke u gvou. Kod obrade
kratkog spoja objasniti eksploatacioni i ispitni kratak spoj. Pomou ispitnog kratkog spoja izvesti relativni
napon kratkog spoja i naglasiti njegov znaaj za paralelan rad transformatora. Rad optereenog
transformatora objasniti sa energetskog aspekta. Trofazne transformatore poeti sa objanjenjem
magnetnih sistema tj. da se trofazni transformator moe izvesti pomou tri jednofazna odvojena magnetna
kola ili pomou jednog trofaznog magnetnog kola. Na emama objasniti naine spajanja trofaznih namota
u zvezdu i trougao. Uz objanjenje grupe spoja koristiti model sata i objasniti satni broj i njegov znaaj.
Paralelan rad objasniti uz didaktiku emu ili crte uz isticanje uslova za ispravan rad. Prelazna stanja kod
transformatora obraditi pri ukljuenju transformatora u prazan hod i uspostavljanje kratkog spoja.
Prenapone u transformatoru navesti i pomenuti zatitu od prenapona. Zagrevanje transformatora obraditi
tako to se istaknu uzroci i lokacije zagrevanja. Hlaenje transformatora objasniti i na suvim i na uljnim
transformatorima. Pomenuti najee smetnje i kvarove kod transformatora i kako se otklanjaju.
Asinhroni motori
Konstrukciju asinhronih motora objasniti na modelu rasklopljenog asinhronog motora da uenici vide
svaki deo. Navesti materijale od kojih se izrauju stator, rotor i njihovi namoti. Pri obradi rotora objasniti
kavezni i fazni rotor i pokazati oba modela da uenici uoe razliku. Kod objanjenja Teslinog induktora i
obrtnog magnetnog polja koristiti jednostavni model tri fazna navoja sa osnim pomakom od 120 stepeni.
Napisati obrazac za sinhronu brzinu. Princip rada objasniti fizikalno bez obrazaca. Objasniti ta je
klizanje, dati obrazac i navesti znaaj ovog parametra za asinhroni motor. Objasniti vezu izmeu
optereenja motora na vratilu, klizanja i struja u rotoru. Dati prikaz nominalnih veliina koje se nalaze na
natpisnoj ploici (lina karta motora). Obraditi putanje u rad sklopkom zvezdatrougao i pomou
rotarskog otpornika. Opisati konstrukciju jednofaznog asinhronog motora i njegove slinosti i razlike sa
trofaznim. Pri obradi gubitaka u asinhronom motoru razdvojiti gubitke po uzrocima i lokaciji na
magnetne, elektrine i mehanike i dati definiciju stepena iskorienja motora.
Sinhrone maine
Pri obradi sinhronih maina posebnu panju posvetiti sinhronim generatorima. Kod konstrukcije istai
analogije statora trof. Asinhronog motora i statora sinhronih maina. Prilikom objanjenja vrsta rotora kod
sinhr. Generatora koristiti didaktike eme i modele hidro i turbogeneratora i ukratko navesti njihove
karakteristike. Obradu principa rada sinhronog generatora izvesti preko Faradejevog zakona elektro-
magnetne indukcije. Dati izraz za indukovani napon po fazi statora. Objasniti pobudu generatora. Za
paralelan rad sinhronih generatora istai potrebu za sprezanjem i paralelan rad i uslove pod kojima se to
moe izvesti. Objasniti princip rada sinhronog motora uz crtee, eme, fotografije ili modele. Naglasiti
naine napajanja statora i rotora. Navesti radne karakteristike sinhronih motora, njihovu namenu i
primenu. Pri obradi sinhronog kompenzatora istai njegovu potrebu i primenu u elektroenergetskom
sistemu za poboljanje faktora snage. Zagrevanje i hlaenje sinhronih maina obraditi tako to prvo treba
istai uzroke i lokalitete zagrevanja. Kod obrade kvarova sinhronih generatora dati samo osnovne
elektrine i mehanike kvarove i objasniti u osnovnim crtama remont.
Maine jednosmerne struje
Konstrukciju maine jednosmerne struje obraditi uz prikaz na modelu i didaktikoj emi. Objasniti
konstrukciju polova i polnih nastavaka i raspodelu magnetne indukcije ispod njih. Dati prikaz i
objanjenje pobudnog namota. Pri obradi rotora objasniti specifinosti rotorskog namota, a posebno istai
konstrukciju i znaaj kolektora i etkica kao elektrine veze maine sa spoljanjim delom elektrine
instalacije.
Navesti vrste pobude i dati ematski prikaz. Objasniti princip rada i dati osnovni obrazac za indukovani
napon. Prilikom objanjenja principa rada motora jednosmerne struje poi od delovanja magnetnog polja
na provodnik sa strujom. Objasniti smer obrtanja rotora u zavisnosti od smera struje u rotoru i smera
glavnog magnetnog fluksa. Motor sa serijskom pobudom ukratko obraditi sa radnom karakteristikom i
naglasiti njegovu primenu u elektrinoj vui.
Preporuuje se da za obradu gradiva bude iskorieno do 60 % predvienih asova po temi, a ostatak za
obnavljanje i utvrivanje uz korienje opreme i nastavnih sredstava laboratorije za elektrine maine u
svim oblicima nastave ovog predmeta.
CILJ I ZADACI:
alata, mernih instrumenata i pribora, praktino obuavanje za izgradnju i odravanje razliitih vrsta
elektrinih mrea i postrojenja kao i osamostaljivanje pri izvoenju svih vrsta navedenih aktivnosti,
razvijanje navika za uvanje zdravlja i pridravanje mera zatite na radu.
osposobljavanje za pravilno korienje linih zatitnih sredstava i mera zatite na radu, kolskoj
radionici i na terenu;
upoznavanje sa vrstama elektrinih instalacija, elektroenergetskih vodova i postrojenja;
upoznavanje materijala i pribora i njihove upotrebe pri izvoenju i izgradnji elektrinih instalacija i
mrea;
upoznavanje sa alatom, mernim ureajima i instrumentima i njihovom upotrebom pri izvoenju
elektrinih instalacija i izgradnju elektrinih mrea;
praktino obuavanje uenika za izradu delova i kompletnih elektrinih instalacija i niskonaponskih
mrea, vodova i razvodnih postrojenja;
osposobljavanje za utvrivanje ispravnosti i funkcionalnosti pojedinih segmenata i cele mree;
osposobljavanje za pronalaenje i otklanjanje karakteristinih kvarova;
sticanje znanja, vetina i odgovornosti izabranog zanimanja.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
I. ELEKTRINE INSTALACIJE (276)
1. Zatita na radu za poslove elektroinstalatera (6)
Zatitna sredstva za bezbedan rad na el. instalacijama. Mere zatite od udara elektrinog udara. Posledice
udara prolaska elektrine struje kroz ljudsko telo. Postupci prilikom udara prolaska elektrine struje
kroz ljudsko telo.
2. Upoznavanje alata i instrumenata elektroinstalatera (9) Alat za izvoenje i odravanje el. instalacija.
Upoznavanje mernih i univerzalnih instrumenata. Merenje osnovnih elektrinih veliina.
3. Upoznavanje materijala i pribora za izradu elektrinih instalacija (36)
Upoznavanje elektro instalacionih materijala i pribora provodnici, kablovi, osigurai, svetiljke, sijalina
grla, prekidai, prikljunice, razvodne i montane kutije, utikai, natikai, instalacione cevi, regali, kanali,
i ostalo. Oznaavanje provodnika, prepoznavanje, odabiranje. Montaa i povezivanje svetiljki,
prikljunica i slinih prijemnika. Montaa instalacionih cevi, regala, kanala, razvodnih i montanih kutija.
4. Oznake i simboli u planovima elektrinih instalacija (9)
eme u elektrinim instalacijama jednopolne i razvijene eme. itanje elektrinih ema manje
sloenosti osvetljenje, prikljunice, termiki prijemnici, napajanje elektromotora, slaba struja. Izrada
jednopolne i razvijene eme manji objekat.
5. Upoznavanje tehnikih propisa za izvoenje elektrinih instalacija (6)
Upoznavanje sa zakonom o izgradnji objekata i dokumentima za voenje elektro instalaterskih radova.
Tehniki propisi za izvoenje elektrinih instalacija stambeni objekti, industrijski objekti, specifini
objekti.
6. Izrada monofaznih i trofaznih instalacija na objektu (48)
Monofaznu i trofaznu instalaciju izvoditi na objektu ili na oglednoj tabli.
Strujna kola osvetljenja sa svim tipovima instalacionih prekidaa. Strujna kola osvetljenja sa
fotoelementima. Strujna kola osvetljenja sa impulsnim bistabilnim relejom. Upoznavanje raznih izvora
svetlosti, predspojne sprave, emiranje armatura. Izrada instalacije termikih prijemnika prikljunice,
fiksnim prikljukom, sa osnovnom regulacijom temperature i snage. Strujna kola i elementi instalacije za
napajanje i upravljanje elektromotora. Grebenasta sklopka, motorna zatitna sklopka, tasteri, kontaktori.
7. Izrada elektrine instalacije kupatila (12)
Instalacija kupatila tehniki propisi. Izrada strujnih krugova u kupatilu. Montaa indikatora i KIP
prekidaa kupatila i njihovo povezivanje. Izjednaavanje potencijala metalnih delova kupatila.
8. Izrada instalacije elektrinog zvona i interfona (9)
Instalacije elektrinog zvona sa ili bez transformatora. instalacije elektrinog zvona sa jednim i vie
pozivnih mesta. Izrada interfonske instalacije napojna jedinica, elektrina brava. Govorni ureaji,
pozivna jedinica sa mikrozvunom kombinacijom.
9. Izrada stepeninog osvetljenja stepeninim automatima (12)
Vrste stepeninih automata i eme povezivanja. Izrada stepeninog osvetljenja sa elektromagnetnim
stepeninim automatom. Izrada stepeninog osvetljenja sa elektronskim stepeninim automatom
troino i etvoroino.
10. Izrada telefonske instalacije i telefonskog prikljuka za jednu stambenu jedinicu (6)
Telefonske instalacije u stambenim i radnim prostorijama. Zidarski i zavrni radovi za telefonske
instalacije razmeravanje i obeleavanje, kopanje i buenje zidova, montaa inst. cevi i kutija.
Postavljanje (samonosivi, podzemni) i provlaenje kablova. Montaa utinica i izvodno-razvodnih PTT
ormara.
11. Upoznavanje vrsta elektrinih instalacija i elektroinstalaterskih radova (12)
Izvoenje el. instalacija u zidu neposredno u zid, u instalacionim cevima, u oplati betonu, u podu.
Izvoenje instalacija na zidu odstojne obujmice, instalacione cevi u kanalima i kutijama. Instalacije u
vazduhu, gornjemotorni razvod. Elektrine instalacije u vlanim i prostorijama sa posebnim uslovima
agresivne sredine hemijski, glodari i eksplozivne sredine. Izvoenje privremene instalacije. Zidarski
radovi razmer. i obeleavanje, kopanje i buenje zidova. Postavljanje i privrivanje razvodnih, mont.
kutija i instal. cevi.
12. Izrada i montaa elemenata na spratno razvodnoj tabli ili ormanu (24)
Jednopolne eme, propisi. Osigurai i zatitne sklopke. Izbor osiguraa topljivi i automatski i opreme.
Montaa elemenata i povezivanje elemenata prema jednopolnoj emi. Rasporeivanje optereenja po
fazama, sabirnice za nulu i uzemljenje. Ispitivanje bez napona i kontrolno putanje pod napon.
13. Izrada zatitnog uzemljenja na individualno stambenim objektima (12)
Tehniki propisi i materijali za uzemljivae. Vrste zatitnih uzemljivaa trakasti, prstenasti, tapni,
temeljni, pojedinani, zajedniki. izbor i proraun uzemljenja prema efikasnosti i ekonominosti za
konkretne sluajeve. Izrada montaa jednog uzemljivaa sa pripadajuom instalacijom za konkretan
sluaj po proraunu. Merenje otpora uzemljivaa.
14. Sistemi zatite od napona dodira (12)
Zatita od opasnog napona dodira, propisi. Izvoenje zatite od opasnog napona dodira zatitno
uzemljenje (TT). Zatitno nulovanje (TN). Sabirni vod (IT). Zatitnim ureajem diferencijalne struje
(ZUDS). Zatitnom naponskom sklopkom (ZNS).
15. Izrada glavnog razvodnog ormana za brojila (12)
Propisi i pravilnici za obraunsko merno mesto. Izrada trodelnog ormara prema zahtevima nadlene
distribucije za jedno ili vie mernih mesta direktno merenje. eme, montani crtei. Montaa ugradnja
brojila jednotarifno i dvotarifno i drugih elemenata u glavni razvodni orman. Povezivanje komplet
merne grupe (brojilo i drugi elementi) sa kontrolnim putanjem pod napon.
16. Izrada gromobranske instalacije (9)
Elementi gromobranske instalacije prihvatna mrea, spustevi, mernorastavni spojevi, uzemljiva,
izjednaavanje potencijala. Materijali za izvoenje gromobranske instalacije. Tehniki propisi i standardi
za izvoenje gromobranske instalacije. Izrada i montaa gromobranske instalacije. Merenje otpora
uzemljivaa i neprekidnosti gromobranske instalacije.
17. Nadzemni kuni prikljuak (18)
Vrste, propisi, izbor i potreban pribor za monofazni i trofazni KP. Izrada kunog prikljuka P-
provodnicima; montaa izolatora, konzola, nosaa, mehanike i strujne veze. Izrada KP samonosivim
kablom (PPOO/O). Izrada KP samonosivim kablovskim snopom (SKS).
18. Podzemni kuni prikljuak (18)
Vrste, propisi, potreban pribor. Izrada podzemnog kunog prikljuka sa vazdunog voda sa izradom
kablovske glave za 1KV. Izrada podzemnog KP sa montaom zavrnog KPK. Izrada podzemnog KP
sistem ulaz izlaz KPK i KRO
19. Ispitivanje ispravnosti i otklanjanje kvarova na elektrinim instalacijama, opremi i prijemnicima (12)
II. ELEKTROENERGETSKE NADZEMNE MREE NISKOG
NAPONA (42)
1. Zatita na radu za poslove elektromontera mrea i postrojenja (6)
Zlatna pravila elektromontera. Zone opasnosti. Organizacija poslova. Rad na visini.
2. Alat i oprema za rad na nadzemnim mreama (6)
3. Oznake i simboli elemenata nadzemnih mrea (3)
4. Propisi i dokumentacija za izgradnju i odravanje nadzemnih mrea (3)
5. Materijal i pribor za izgradnju nadzemnih mrea (24)
Stubovi, izolatori, nosai izolatora, konzole. Provodnici, Al e i bakarna uad, odvodnici prenapona.
Rad sa provodnicima, uadima, izolatorima privrivanje uadi na izolatore izradom runih vezova
osnovni, nosei i zatezni. Rad sa i spojnom opremom izrada spojeva mehanikim i strujnim stezaljkama
vijanim i kompresionim.
III. ELEKTROENERGETSKE KABLOVSKE MREE
NISKOG NAPONA (36)
1. Alat i oprema za rad na kablovskim mreama (3)
2. Oznake i simboli elemenata kablovskih mrea (3)
3. Propisi i dokumentacija za izgradnju i odravanje kablovskih mrea (3)
4. Materijal i pribor za izgradnju kablovskih mrea (21)
Kablovi, vrste kablova za kablovske mree, kablovski pribor i oprema. Kablovski pribor glave i
spojnice. Rad sa kablovima obeleavanje, prepoznavanje, polaganje, obrada kraja kabla prema uputstvu.
Rad sa kablovskim priborom izrada montaa kablovske glave i kablovske spojnice 0,4 KV za kablove
sa termoplastinom izolacijom.
5. Ispitivanje ispravnosti i vrste kvarova na kablovskim vodovima (6)
IV. ELEMENTI TRANSFORMATORSKIH STANICA (66)
1. Oznake i simboli elemenata TS (3)
2. Sabirnice, potporni i provodni izolatori (6)
3. Odvodnici prenapona, visokonaponski osigurai (3)
4. Prekidai (sklopke) snage visokog i niskog napona (18)
5. Rastavljai, merni transformatori (6)
6. Energetski transformatori upoznavanje (12)
7. Povezivanje osnovnih strujnih krugova u TS (18)
NASTAVA U BLOKU (60 asova)
Rad na elektrinim instalacijama u stambeno-poslovnim objektima. Obeleavanje trase el. instalacija.
Dubljenje kanala za kablove i instalacione cevi i rupa za razvodne i prikljune kutije. Gipsanje i
uvrivanje istih. Uvlaenje pvc provodnika i spajanje istih u razvodnim kutijama. Izrada el. instalacije
rasvete i prikljunica po zidu (og. instalacija). Rad sa vibracionom builicom. postavljanje og opreme
na zid, buenje betona i postavljanje og obujmica za kablove. Montaa prekidaa i prikljunica
(montaa u zid i na zid). Postavljanje razvodnih tabli i ormaria sa osiguraima. Izrada el. instalacije u
kupatilima i sanitarnim vorovima. izjednaenje potencijala metalnih masa. Izrada tt instalacije u
stambeno poslovnim objektima. Postavljanje glavnih razvodnih ormara za merenje (brojila). Izrada
uzemljenja i polaganje kablova u rovove (kanale)
III RAZRED
(12 asova nedeljno, 372 godinje i 90 asova u bloku)
SADRAJI PROGRAMA
I. PROPISI ZA IZGRADNjU, POGON I ODRAVANjE
ELEKTROENERGETSKIH MREA I POSTROJENjA NISKOG I VISOKOG NAPONA (6)
Vrste propisa, dokumenata, nadlenosti, obaveze.
II. ZATITA NA RADU ZA POSLOVE ELEKTROMONTERA MREA I POSTROJENjA (12)
1. Zatitna sredstva
Lina i kolektivna, oprema na objektima, korienje, uvanje, atestiranje.
2. Dokumenta za rad
Pisani nalozi za aktivnosti. Matina tehnika dokumentacija. Uslovi za rad. Kadrovska organizacija,
struktura i hijerarhija.
3. Postupci zatite
Zlatna pravila elektromontera. Zone opasnosti. Organizacija poslova. Rad na visini. Uslovi za rad bez
napona, u blizini napona, pod naponom. Obezbeenje mesta rada.
III. ELEKTROENERGETSKE NADZEMNE MREE NISKOG
I VISOKOG NAPONA (108)
Upoznavanje elemenata, pribora i materijala za izradu nadzemnih vodova. Upoznavanje alata, ureaja i
opreme za izradu nadzemnih vodova namena i pravilno izvoenje osnovnih radnji sa alatom. Simboli za
obeleavanje elemenata na planu nadzemnih EEV. itanje planova nadzemnih EEV. Tehniki propisi za
izgradnju, pogon, odravanje i zatitu kod EEV. Upotreba linih zatitnih sredstava i sprovoenje mera
zatite. Upoznavanje sa stubovima drveni betonski, gvozdeno reetkasti izolatori montaa izol. NN na
nosae (na razne konzole zidne, stubne, krovne). Izrada raznih vrsta vezova za nosei i zatezni stub.
Izvoenje strujnih veza sa stezaljkama raznih tipova za Al-e, Cu uad. Izol. lanci sastavljanje izol.
lanaca (nosei i zatezni, jednostruki i 2-struki). Privrivanje provodnika u stezaljku izol. lanca (na
noseem i zateznom stubu). Priprema, izrada i postavljanje stubova u zemlju. Izrada uzemljenja
pogonsko, zatitno, povezivanje sa objektom, merenje otpora i popravka otpora. Samonosivi kablovski
snop NN (SKS) elementi i pribor. Veanje, razvlaenje, nastavljanje provodnika SKS NN. Izrada
ogranka distributivnog SKS. Izrada kunog prikljuka sa SKS. Revizija i remont nadzemnih mrea.
IV. ELEKTROENERGETSKE KABLOVSKE MREE NISKOG
I VISOKOG NAPONA (84)
Upoznavanje elemenata, pribora i materijala za izradu kablovskih vodova. Upoznavanje alata i ureaja i
opreme za izradu kablovskih vodova namena i pravilno izvoenje osnovnih radnji sa alatom. Simboli za
obeleavanje elemenata na planu kablovskih EEV. itanje planova kablovskih EEV. Tehniki propisi za
izgradnju, pogon, odravanje i zatitu kod EEV. Upotreba linih zatitnih sredstava i sprovoenje mera
zatite. Vrste kablova za izgradnju KV obeleavanje, prepoznavanje. Kablovska oprema kablovske
cevi, kablovice, ahtovi, oznake, upozoravajue trake, mehanike zatite. Otvaranje i obrada kraja NN i
VN kabla prema crteu za spajanje na odreeni element KV ili postrojenja. Montaa kablovskih
papuica i aura vijanih i presovanjem. Montaa kablovske prikljune kutije (KPK) i kablovskog
razvodnog ormara (KRO) distributivni tip za 1, 2, 6-8 izvoda. Montaa kabl. glave (KG) 0.4 i 10/20
kV za unutranju i spoljnu montau za razne vrste kablova u raznim tehnikama izrade nalivanje,
termoskupljanje, navlaenje. Montaa kabl. spojnice (KS) 0.4 i 10/20 kV za unutranju i spoljnu montau
za razne vrste kablova u raznim tehnikama izrade nalivanje, termoskupljanje i navlaenje. Lokalizacija
mesta kvara na kablovskoj mrei kablovskom vodu. Revizija i remont kablovske mree.
V. JAVNO OSVETLJENjE RASVETA (JO JR) (24)
Upoznavanje elemenata, pribora i materijala za izradu JR stubovi, prikljune ploe, temelji, izvori
svetlosti, svetiljke. emiranje armatura svetiljki JR sa raznim izvorima svetlosti. Izrada instalacije stuba
raspodela snaga. Odravanje javne rasvete.
VI. RAZVODNA POSTROJENjA VISOKOG I NISKOG
NAPONA (132)
(TRANSFORMATORSKE STANICE 20/10/04 kV)
Upoznavanje osnovnih elemenata transformatorskih stanica (TS). Simboli za obeleavanje elemenata na
planu TS i razvodnih postrojenja. Jednopolne eme TS i upoznavanje razvijenih ema. Tipovi
trafonsformatorskih stanica (TS) prema lokaciji i vrsti izgradnje. Upoznavanje propisa za izgradnju,
pogon i odravanje TS i RP. Propisi i upotreba linih zatitnih sredstava i sprovoenje mera zatite pri
radu na TS i RP. Osnovne manipulacije u TS i RP. Izrada radnog pogonskog i zatitnog uzemljenja.
Montaa konstrukcije za noenje elemenata opreme TS. Montaa potpornih i provodnih izolatora.
Montaa sabirnica, odvodnika prenapona, osiguraa. Montaa prekidaa, rastavljaa i rastavljaa snage.
Montaa mernih transformatora. Montaa transformatora snage 20/0,4 kV za unutranju i spoljnu kao i
druge opreme TS. Kontrola funkcionalnosti zatitnih ureaja na transformatoru. Montaa opreme na NN
bloku i to po ormarima osigurake letve, glavna sklopka, brojila, merne garniture, merni instrumenti,
merni transformatori, prekostrujni relej, osigurai, prekidai, elementi javne rasvete, kontaktori, uklopni
sat, foto rele i slino. Povezivanje opreme u NN bloku pojedinano krugovi i komplet zatite, kontrole
i merenja (direktno, indirektno i poluindirektno), javne rasvete, osvetljenja i signalizacije stanja. Revizija
i remont TS i RP.
ELEKTROENERGETSKE MREE I RAZVODNA
POSTROJENjA (6)
(Sistematizacija pogon, upravljanje, odravanje)
ELEKTROENERGETSKI NADZEMNI VODOVI
Upoznavanje alata, opreme i mehanizacije za izgradnju nadzemnih el. en. vodova. Uestvovanje u el.
montanim radovima na izgradnji nadzemnih el. en. vodova ili remontu. Uestvovanje u montai ili
remontu javne rasvete. Izrada kunog prikljuka.
ELEKTROENERGETSKI KABLOVSKI VODOVI
Izgradnja, remont ili otklanjanje kvarova na kablovskim vodovima. Izrada kablovskih glava, spojnica i
ravi.
RAZVODNA POSTROJENjA VISOKOG I NISKOG NAPONA
Upoznavanje graevinskog i el. teh. dela transf. stanice. Upoznavanje osnovnih delova, elemenata i
opreme transf. stanice. Uestvovanje u el. montanim radovima na izgradnji ili remontu trafostanica.
Mesto realizacije nastave: Kabinet/radionica za praktinu nastavu, kolski poligon ili odgovarajui objekti
kao i odgovarajua preduzea.
nastavnih predmeta (npr. elektrinih instalacija, elektrinih postrojenja, elektrinih maina i elektrinih
mrea), tema i oblasti sa kojima se susreu izvan kole. Aktivnosti osmisliti tako da poveavaju
motivaciju za praktian rad i uenje i podstiu formiranje stavova, uverenja i sistema vrednosti u vezi sa
razvojem kreativnosti, sposobnosti vrednovanja i samovrednovanja.
Za svaku praktinu vebu uenici piu izvetaj o radu, te ga brane prilikom ocenjivanja rada.
II RAZRED
Predvieno je da se nastava realizuje u asovnom sistemu u toku dva dana u nedelji sa fondom (po grupi)
od 6 asova. Mesto izvoenja nastave je kolska radionica, poligon, trafo stanice, razvodna postrojenja.
I. ELEKTRINE INSTALACIJE
Tematskim celinama od 1 do 6 upoznajemo uenike sa propisima, instrumentima, alatom, priborom i
materijalima koji se koriste u izradi i odravanju elektrinih instalacija. Za realizaciju ovih nastavnih tema
treba koristiti: propise, projekte i kataloge proizvoaa materijala i opreme.
Rad sa instrumentima i alatom demonstrirati i insistirati na pravilnom rukovanju i odravanju.
Uzorke materijala i pribora treba ueniku prikazati, ukratko ih upoznati sa bitnim karakteristikama kao i
pristupom pri montai i demontai.
Tematske celine od 6 do 19 obrauju izradu elektrinih instalacija. Ovo gradivo treba obraditi u ciklusu.
Ciklus bi imao najmanje 13 vebi. Vebe se mogu organizovati na poligonu, montanim tablama u
radionici ili na proizvodnim poslovima. Prilikom izrade ovih vebi od uenika zahtevati da: koriste
zatitna sredstva, koriste adekvatan alat i instrumente, primenjuju higijenu rada i vode rauna o estetskom
izgledu i preciznosti.
U zavisnosti od sposobnosti uenika, vebe postaviti u tri nivoa:
ueniku damo svu potrebnu dokumentaciju (uputstvo za rad i emu vebe), potreban alat, pribor i
materijal a njegov zadatak je da izvri montau i povezivanje elemenata prema emi;
ueniku damo dokumentaciju a on odabere alat, opremu i materijal te izvri montau i povezivanje
elemenata i
uenik prema montiranoj i povezanoj opremi napravi dokumentaciju.
Tematske celine:
II. ELEKTROENERGETSKE NADZEMNE MREE NN,
III. ELEKTROENERGETSKE KABLOVSKE MREE NN i
IV. ELEMENTI TRANSFORMATORSKIH STANICA
uenike uvode u struku. Za realizaciju ovih celina treba koristiti propise, kataloge, demonstrirati rad sa
instrumentom, alatima, priborom i materijalima. U nedostatku opreme, pojedine teme realizovati
obilaskom elektrodistributivnih preduzea, razvodnih postrojenja, trafo stanica.
III RAZRED
od 6 asova. Mesto izvoenja nastave je kolska radionica, poligon, trafo stanice, razvodna postrojenja.
Uenike treba navikavati na grupni rad (tri uenika), prilikom realizacije nastavnih tematskih celina 3, 4,
5, 6.
Prilikom realizacije tematske celine 6 uenika osposobiti da: prepozna ureaj, prepozna sastavne delove
ureaja, zna kako funkcioniu elementi kao i sam ureaj, utvrdi ispravnost ureaja, izvri montau i
demontau ureaja, skladiti ureaj, odrava ureaj i prati pozitivne propise u vezi zatite i eksploatacije
ureaja.
Odravanje blok nastave izvoditi u preduzeima za izgradnju, eksploataciju i odravanje elektrinih
instalacija, mrea, postrojenja i trafo stanica.
Dnevnik rada obavezno voditi za svaki dan odrane praktine nastave i blok nastave.
ZAVRNI ISPIT
4/91 7/93, 17/93, 1/94, 2/94 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06,
12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10 i 8/10).
Zavrnim ispitom proverava se opta pripremljenost uenika za samostalno obavljanje poslova i radnih
1. praktinog rada, i
Praktian rad
Sadraji praktinog rada, za obrazovni profil elektromonter mrea i postrojenja, obuhvataju sledee
oblast:
graevinski, elektromontani i zavrni radovi na izgradnji nadzemnih elektroenergetskih vodova;
elektromontani radovi podzemnih elektroenergetskih vodova;
izrada kablovskog pribora i kunih prikljuaka;
radovi na izgradnji transformatorskih, razvodnih postrojenja kao i u elektranama;
radovi na otklanjanju poremeaja u elektrinim mreama.
primenjuju u svakodnevnom izvravanju konkretnih radnih zadataka obrazovnog profila elektromonter
mrea i postrojenja.
B-2. 3 3. Obrazovni profil: ELEKTROMEHANIAR
ZA MAINE I OPREMU
6. ELEKTRINE MAINE SA TEHNOLOGIJOM IZRADE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrine maine sa tehnologijom izrade (u drugom i treem razredu) je sticanje
znanja o elektrinim mainama i tehnologijom izrade maina u funkciji pripreme za praktinu nastavu, pa
time i za rad nakon zavretka kolovanja. Korienje steenih znanja za bolje razumevanje i praenje
drugih predmeta gde se elektrine maine pojavljuju kao segment u funkcionisanju nekog sistema.
upoznavanje sa nainom rada, namene, sklopa transformatora i maina jednosmerne struje;
upoznavanje sa vrstama materijala, tehnolokim principima izrade pojedinih delova transformatora i
maina jednosmerne struje;
upoznavanje sa osnovnim principima rada transformatora i maina jednosmerne struje;
upoznavanje sa vrstama namotaja transformatora i maina jednosmerne struje;
upoznavanje sa nainom rada, namene, sklopa asinhronih i sinhronih maina;
upoznavanje sa vrstama materijala, tehnolokim principima izrade asinhronih i sinhronih maina;
upoznavanje sa vrstama namotaja ovih maina.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
TRANSFORMATORI (35)
Svrha transformatora.
Konstrukcija transformatora (transformatorski sud, pribor, hlaenje, magnetna kola, metodologija
sklapanja i montae magnetnih kola, metodologija montiranja transformatora, izolacioni materijali,
namotaji transformatora, opte definicije, vrste namotaja, materijali za izradu namotaja, tehnoloke
operacije pri izradi namotaja, oprema za izradu namotaja).
Princip rada transformatora (odnos preobraaja, gubici snage, stepen iskorienja, spoljna karakteristika).
Posebne vrste transformatora (autotransformator, aparat za zavarivanje).
Trofazni transformatori (nain sprezanja i odreivanje dijagrama sprezanja, slaganje limova, namotaji).
Ispitivanje transformatora (merenje otpornosti izolacije namota, odreivanje odnosa preobraaja, provera
sprene grupe, ispitivanje dielektrine izdrljivosti, ogled praznog hoda i kratkog spoja, odreivanje
stepena iskorienja).
Prerada transformatora.
Uopteno o elektrinim mainama. Elektrino i magnetno kolo rotacionih maina. Svrha maina
jednosmerne struje. Opis osnovnih delova. Osobenosti materijala za izradu magnetnih kola. Materijali za
izradu namotaja. Namoti indukta. Tehnologija izrade namotaja. Princip rada. Komutacija i magnetna
reakcija indukta. Vrste maina prema nainu pobuivanja. Svojstva generatora i motora jednosmerne
struje. Posebne vrste. Univerzalni komutatorni motori. Ispitivanje. Kvarovi i odravanje.
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD U ROTACIONE MAINE (15)
Magnetno kolo obrtnih elektrinih maina (vrste magnetnih kola, tehnologija proizvodnje elemenata
magnetnog kola, tehnoloki redosled sklapanja magnetnog kola, tehnologija sklapanja statora i rotora).
Elektrino kolo obrtnih elektrinih maina (materijali za izradu namotaja, termika zatita namotaja,
standardne oznake stezaljki).
Pravila o izvoenju viefaznih namota (osnovni pojmovi i pravila, namoti sa odeljenim pojasevima,
namoti sa meovitim pojasevima).
ASINHRONE MAINE (30)
Svrha asinhrone maine. Sklop i vrsta asinhrone maine. Konstrukcija asinhrone maine.
Magnetno kolo asinhrone maine (isecanje limova rotora i statora, slaganje i uvrivanje limova).
Namoti asinhronih maina (izrada namota statora, izrada namota faznog rotora, AM (asinhrone maine) sa
kratko spojenim rotorom).
Princip rada AM (klizanje i uestanost u rotoru, gubici snage AM, promena smera obrtanja, putanje u
rad).
JEDNOFAZNI ASINHRONI MOTOR (5)
Princip rada. Putanje u rad.
SPECIJALNE KONSTRUKCIJE AM (5)
AM sa punim rotorom. AM sa upljim magnetnim rotorom. AM sa dvokaveznim rotorom. Linijski i luni
AM.
PRERADA ASINHRONOG MOTORA (5)
ISPITIVANjE ASINHRONOG MOTORA (10)
Merenje izolacione otpornosti faznih navoja. Merenje elektrine otpornosti faznih navoja.
Provera pravilnosti oznaavanja izvoda.
Merenje brzine obrtanja. Merenje klizanja. Ogled praznog hoda i kratkog spoja.
SINHRONE MAINE (20)
Svrha i sklop SM (sinhrone maine). Opis delova. Konstrukcione odlike SM veih snaga.
Hidrogeneratori. Turbogeneratori.
Osnovne odlike sinhrone maine (princip rada, svojstva sinhronog motora, putanje u rad).
Male sinhrone maine.
ALTERNATORI (3)
Konstrukcija. Namotaj. Ispitivanje.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektrinih maina sa tehnologijom izrade su
organizovani u tematske celine za koje je naveden orijentacioni broj asova za realizaciju. Teorijske
sadraje predmeta povezati sa praktinom nastavom. Nastavnik, pri izradi operativnih planova, definie
razliitih izvora.
II RAZRED
U tematskoj celini TRANSFORMATORI uenike treba najpre upoznati sa konstrukcijom transformatora.
Poseban akcenat treba da se stavi na metodologiju izrade i montiranja magnetnog kola transformatora,
kao i na materijale od kojih se izrauje magnetno jezgro obzirom da je predmet elektrotehniki materijali
ukinut, pa se i deo koji se odnosi na materijale za izradu magnetnih kola mora obraditi u okviru ovog
predmeta. Potrebno je takoe i detaljno obraditi namotaje transformatora, jer se uenici u drugom razredu
po prvi put susreu sa pojmom namotaja i namotavanja uopte.
Prilikom izlaganja principa rada transformatora, potrebno je osloniti se na zakone procene u Osnovama
elektrotehnike tehnike, pa podvui i ponoviti zakljuke tih zakona. eme i dijagrame crtati postupno i u
meri u kojoj to dopusta znanje uenika iz Osnova elektrotehnike i matematike koje uenici imaju, kako bi
lake razumeli izloeno gradivo. Od posebnih vrsta transformatora obraditi autotransformator i naroito
aparat za zavarivanje poto se uenici i u praksi najee sreu sa ovim vrstama transformatora. Po
dogovoru sa nastavnikom praktine nastave mogue je obraditi i neke druge specifine vrste
transformatora ako se uenici sa njima sreu u praksi.
U realizaciji ovog predmeta potrebno je ostvariti visok stepen saradnje sa nastavnikom praktine nastave
da bi se u okviru predavanja obradile one tematske celine koje su uenicima znaajne za rad i praktinu
nastavu (npr. obraditi eme onih namotaja sa kojima se uenici sreu u praksi, uskladiti oznake itd.).
Kod trofaznih transformatora akcenat staviti na nain sprezanja namotaja i odreivanje dijagrama
sprezanja kao i slaganje limova i namotaje.
to se tie ispitivanja transformatora, potrebno je da uenici upoznaju metode ispitivanja elektrinih
maina bez insistiranja na detaljnijoj obradi, jer ne postoje laboratorijske vebe. Ako kola ima
mogunosti, povesti uenike da vide laboratoriju i upoznati ih sa osnovnim metodama ispitivanja
transformatora.
Preradu transformatora uraditi na primeru i uz konsultovanje kolege koji izvodi praktinu nastavu da bi se
uradila prerada onog transformatora sa kojim se sreu u radionici i u meri u kojoj je to neophodno za
konkretne primere.
U tematskoj celini MAINE JEDNOSMERNE STRUJE uenike upoznati sa svrhom ove maine, kao i
sa konstrukcijom i opisom delova ovih maina. Posebno je bitno detaljno izloiti i objasniti namotaje
maine i to kroz to vei broj primera i ema. Poeljno je koristiti eme na velikom formatu, slajdove,
grafoskop ili dr.
Pri objanjavanju principa rada maine jednosmerne struje osloniti se na gradivo iz Osnova elektrotehnike
prvog razreda. Matematika izvoenja i eme obraditi adekvatno znanju i mogunostima uenika.
III RAZRED
U okviru tematske celine ROTACIONE MAINE obraditi magnetno kolo obrtnih elektrinih maina.
Posebnu panju posvetiti tehnologiji proizvodnje i tehnologiji sklapanja magnetnih kola statora i rotora.
Obratiti panju na vrste materijala od kojih se izrauju magnetna kola obzirom da u ovom predmetu treba
obuhvatiti i znanja koja bi uenici trebalo da steknu u okviru predmeta Elektrotehniki materijali.
Zatim obraditi elektrino kolo rotacionih maina. Potrebno je obraditi materijale za izradu namotaja, a
posebnu panju treba obratiti na pravila o izvoenju viefaznih namotaja. Ovaj deo je potrebno potkrepiti
brojnim emama, pa bi bila poeljna upotreba grafoskopa da bi uenici bre savladali nastavnu materiju.
U okviru tematske celine ASINHRONE MAINE uenike treba najpre upoznati sa svrhom i
konstrukcijom asinhronih maina kao i sa tehnolokim operacijama pri slaganju magnetnog kola.
Bilo bi poeljno da se uenici sa ovim upoznaju u nekoj radionici ili preduzeu gde se ovakve operacije
izvode (uz dogovor sa organizatorom praktine nastave).
Pri obradi principa rada asinhrone maine prednost dati fizikom objanjenju bez preteranog insistiranja
na matematikom aparatu. Po istom principu obraditi i jednofazni asinhroni motor.
Tematsku celinu SPECIJALNE KONSTRUKCIJE obraditi u meri u kojoj se uenici sreu sa takvim
mainama u praksi. Tematsku celinu PRERADA ASINHRONOG MOTORA najbolje bi bilo uraditi na
konkretnim primerima sa kojima se uenici sreu u praksi.
Tematsku celinu ISPITIVANjE ASINHRONIH MAINA uraditi tako da uenik poznaje metode
ispitivanja bez insistiranja na detaljima. Konsultovati nastavnika praktine nastave da bi se utvrdilo ta je
i u kojoj meri uenicima potrebno da znaju o ispitivanjima asinhrone maine.
U tematskoj celini SINHRONE MAINE uenike upoznati sa svrhom, delovima i konstruktivnim
odlikama sinhrone maine. Princip rada i teoretska objanjenja bazirati na prethodno steenim znanjima iz
Osnova elektrotehnike i prilagoditi izlaganje nivou znanja i mogunostima uenika.
U tematskoj celini ALTERNATORI akcenat staviti na konstrukciju i namotaje, aka o oigledna
sredstva koristiti elemente opreme radionice za praktinu nastavu.
Da bi uenici lake savladali nastavnu materiju ovog predmeta, potrebno je koristiti oigledna nastavna
sredstva, eme, crtee, slajdove. Od proizvoaa maina i opreme nabaviti kataloge, eksponate i uputstva.
Uenike uputiti na povezanost teoretskih objanjenja iz ovog predmeta sa programskim sadrajem
praktine nastave.
7. ELEKTRINA OPREMA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrina oprema je sticanje odreenih znanja za razumevanje elektrine
opreme koja se koristi u elektromotornim postrojenjima, instalacijama itd. Korienje steenih znanja za
bolje razumevanje i praenje drugih predmeta gde se odgovarajua elektrina oprema pojavljuje kao
segment u funkcionisanju nekog sistema.
upoznavanje vrste materijala od koje se oprema izrauje;
upoznavanje pojedinih vrsta alata i njihove upotrebe pri ispitivanju, odravanju i eksploataciji razliitih
vrsta elektrine opreme;
upoznavanje vrsta konstrukcije i pojedinih glavnih elemenata sklopova, podsklopova i elemenata
elektrine opreme;
ovladavanje metodama ispitivanja elektrine opreme;
upoznavanje naina izbora pojedine elektrine opreme prilikom ugradnje za eksploataciju maina,
postrojenja i sl.;
upuivanje uenika u rukovanje elektrotehnikom opremom neophodnom za maine i postrojenja;
upuivanje i navikavanje uenika da prate i koriste nae standarde i IEC propise;
upuivanje uenika da primenjuju savremena dostignua iz oblasti zatite na radu.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
OPTE O NISKONAPONSKOJ ELEKTRINOJ OPREMI (11)
Materijali koji se koriste za izradu niskonaponske opreme. Kontakti niskonaponske opreme. Metodologija
ukljuivanja i iskljuivanja. Zagrevanje kontakata. Kontaktni pritisak. Oblici kontakata. Primene
kontakata u energetici, elektronici i informatici. Osnovne podele niskonaponske elektrine opreme.
Podela prema funkciji i nameni elektrine opreme. Podela prema nazivnom naponu. Ostale mogue
klasifikacije elektrine opreme.
OPREMA ZA UPRAVLJANjE I SIGNALIZACIJU (8)
Niskonaponske razvodne table. Rastavljai. Reostatski putai (otpornici). Tasteri. Pokazivai poloaja.
Kondenzatori. Prigunice.
OPREMA ZA PREKIDANjE I UKLJUIVANjE (30)
Kontaktori (za jednosmernu i naizmeninu struju). Elektromagnetni releji. Vremenski releji. Podnaponski
releji. Prekostrujni releji. Bimetalni (termiki releji). Sklopke (polune, valjkaste, grebenaste).
Prepakivanje sklopki. Osigurai (princip rada, konstruktivna reenja prekidaa). Prekidai (podela
prekidaa, sastavni delovi prekidaa, princip rada). Automatski prekidai. Granini prekidai. Brzi
prekidai. Beskontaktni prekidai. Izolatori (podela, primena). Elektromagneti (princip rada, primena).
Pogoni elektrine opreme. Opti pojmovi o elektrinom luku.
ISPITIVANjA ELEKTRINE OPREME (3)
Vrste ispitivanja (tipska ispitivanja, ostala ispitivanja). Primeri ispitivanja elektrine opreme za niski
napon.
OSNOVNI PROPISI I UPUTSTVA KOJA SE ODNOSE
NA NISKONAPONSKU OPREMU (13)
Osnovni principi izbora aparata niskog napona. Bitne karakteristike koje su opredeljujue pri izboru
elektrine opreme. Karakteristine veliine. Grafiki simboli i eme (eme delovanja, montana ema,
ema vezivanja). Propisi za montau elektroopreme. Propisi, uputstva i pravilnici o tehnikim merama za
odravanje elektrine opreme. Najei kvarovi i neispravnosti niskonaponske elektrine opreme (vrsta
opreme, pojava kvara, otklanjanje).
MERE ZATITE NA RADU (5)
Opte mere zatite na radu. Mere zatite od opasnog dejstva elektrine struje pri radu sa elektrinom
opremom. Vaniji standardi za elektrinu opremu.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektrine opreme su organizovani u tematske
Predvieno je da se najpre proue materijali za elektro opremu jer su uenicima delimino poznati.
Za objanjenje pojedinih delova elektrine opreme koristiti crtee na velikom formatu ili slajdove o
domaoj elektrinoj opremi.
Ukoliko je mogue, primeniti komparativnu metodu objanjenja pojedinih osobina elektro opreme.
Posebnu panju treba obratiti na nain montiranja, postavljanja i ispitivanja elektro opreme.
Makete i originale elektro opreme koristiti koliko je to mogue, u zavisnosti od opremljenosti kabineta.
U cilju kvalitetnije realizacije celokupnog programa potrebno je posetiti nekoliko razliitih postrojenja sa
karakteristinom opremom.
Od domaih proizvoaa elektro opreme pribaviti kataloge, eksponate, modele i sl. te sa njima upoznati
uenike.
Poeljno je ostvariti usku saradnju sa kolegama koji predaju elektrine maine i elektromotorne pogone.
8. ELEKTROMOTORNI POGON
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektromotorni pogoni je sticanje neophodnih znanja i vetina za struno
obavljanje radnih zadataka iz oblasti odravanja i iznalaenja kvarova u elektromotornim pogonima.
Korienje steenih znanja za bolje razumevanje i praenje drugih predmeta gde se odgovarajua
elektrina oprema pojavljuje kao segment u funkcionisanju nekog sistema.
ovladavanje osnovnim pojmovima iz oblasti pokretanja i upravljanja elektromotornim pogonima,
korienje ema i ostale literature u elektromotornim pogonima;
upoznavanje sa elementima za upravljanje i signalizaciju u elektromotornom pogonu;
upuivanje uenika u izbor motora za elektromotorni pogon;
upoznavanje uenika sa upravljanjem sinhronim, asinhronim i jednosmernim motorima kao i sa
emama za upravljanje motorima;
upoznavanje uenika sa elektrinim ureajima na liftovima i kranovima;
ovladavanje vetinama merenja elektrinih i neelektrinih veliina u elektromotornom pogonu;
ovladavanje vetinama za iznalaenje kvarova u elektromotornom pogonu.
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
ELEMENTI ZA UPRAVLJANjE U ELEKTROMOTORNOM
POGONU (12)
Oprema za neautomatsko upravljanje (rastavljai, runi putai zvezda-trougao, paketni prekidai,
reostatski putai, tasteri i granini prekidai).
Kontaktorsko-relejna oprema (kontaktori, releji i vremenski releji).
Oprema za zatitu (zatitni strujni i naponski releji, automatski prekida).
Ureaji za tehnoloku kontrolu (prekidai pritiska, prekidai temperature, fotoprekidai, releji brzine,
elektrini ventili).
Oprema za automatsko upravljanje (elektromagnetne spojnice, servo motori, taho generatori, otporniki i
induktivni pretvarai).
Ispravnost i izbor elemenata za upravljanje (provera ispravnosti i izbor elemenata na osnovu konstrukcije
i parametara odreenog pogona, elektrine eme i simboli).
SIGNALIZACIJA (2)
Uloga i vrste signalizacije u elektromotornom pogonu.
IZBOR ELEKTROMOTORA ZA POGON (10)
Osnovni pojmovi o elektromotornom pogonu (vrste elektromotornih pogona prema broju pogonskih
motora, vrste elektromotora prema konstrukciji, zagrevanje i hlaenje elektromotora, izbor elektromotora
za pogon sa stalnom snagom, izbor elektromotora za pogon sa promenljivim optereenjem, izbor
elektromotora za isprekidani pogon, izbor elektromotora prema brzini i otpornom momentu).
Osnove mehanike elektromotornog pogona (jednaina kretanja, zamajni moment i vreme zaletanja
elektromotora, stabilnost rada pogona).
UPRAVLJANjE MOTORIMA JEDNOSMERNE STRUJE (8)
Putanje u rad motora jednosmerne struje, putanje u rad komutatorskih motora, regulacija brzine motora
jednosmerne struje, regulacija brzine komutatorskih motora, zaustavljanje motora jednosmerne struje.
UPRAVLJANjE ASINHRONIM MOTORIMA (12)
Putanje u rad asinhronih motora, regulacija brzine asinhronih motora, zaustavljanje asinhronih motora.
UPRAVLJANjE SINHRONIM MOTORIMA (4)
Putanje u rad sinhronih motora, regulacija brzine i zaustavljanje sinhronih motora.
ODRAVANjE SINHRONOG OBRTANjA ELEKTROMOTORNIH POGONA (4)
Sinhrono obrtanje zajednikim vratilom, elektrina osovina sa pomonim motorima, elektrina osovina
bez pomonih motora, odravanje sinhronog obrtanja kod motora jednosmerne struje.
EME ZA UPRAVLJANjE MOTORIMA (15)
Vrste i uloga elektrinih ema, eme upravljanja asinhronim motorima u postupku putanja u rad,
regulacije brzine, zaustavljanja, eme upravljanja motorima jednosmerne struje u postupku putanja u rad,
regulacije brzine, zaustavljanja, eme upravljanja sinhronim motorima.
ELEKTRINI UREAJI UPRAVLJANjA NA LIFTOVIMA
I KRANOVIMA (8)
Delovi liftova i njihova namena, eme upravljanja liftovima, delovi kranova i njihova namena, eme
upravljanja kranovima.
MERENjE ELEKTRINIH I NEELEKTRINIH VELIINA
U ELEKTROMOTORNOM POGONU (4)
Vrste merenja i njihov znaaj, merenje vremena otputanja i zatvaranja kontakata, merenje otpora
izolacije i uzemljenja i merenje brzine obrtanja.
NEISPRAVNOSTI ELEMENATA UPRAVLJANjA
Proveravanje ispravnosti na osnovu karakteristika elemenata upravljanja, optereenje i prekomerno
zagrevanje ureaja, neispravnosti elemenata automatike.
IZNALAENjE KVAROVA U ELEKTROMOTORNOM
POGONU (10)
Postupci pri iznalaenju kvarova, korienje montanih ema i ema delovanja pri iznalaenju kvarova,
kontrolisanje ispravnosti strujnih kola i njihovih elemenata, provera ispravnosti pojedinih elemenata
opreme, primeri iznalaenja kvara na elektromotornim pogonima.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektromotornih pogona su organizovani u tematske
U tematskoj celini Elementi za upravljanje u elektromotornom pogonu uenike upoznati sa osnovnim
elementima upravljanja, povezivanjem sa znanjem Elektrina oprema s tim da se konkretno objasni
primena tih elemenata u elektromotornom pogonu da bi uenici mogli pravilno koristiti te elemente u
postupku ugradnje i iznalaenja kvara.
U tematskoj celini Izbor elektromotora za pogon uenicima definisati i konkretno objasniti vrste
optereenja u elektromotornom pogonu kao i naine izbora elektromotora sa osnovnim podatcima vanim
za izbor tih motora kao to su procesi zagrevanja, hlaenja, veliina momenta i brzine.
U tematskim celinama Upravljanje elektromotorima jednosmerne struje, asinhronim motorima i
sinhronim motorima uenicima konkretno objasniti znaaj pravilnog putanja u rad i postupke, znaaj
regulacije brzine i naine regulacije kao i koenje i naine koenja.
U tematskoj celini Sinhrono obrtanje u elektromotornom pogonu na konkretnim primerima objasniti kako
se vri ostvarivanje sinhronog obrtanja.
U tematskoj celini eme upravljanja motorima na konkretnim primerima uenicima objasniti sve vrste
ema u razliitim reimima rada elektromotora svih vrsta.
U tematskoj celini Elektrini ureaji na liftovima i kranovima objasniti vrste i ulogu odreenih ureaja na
ovim elektromotornim pogonima kao i nain upravljanja ovim elektromotornim pogonima.
U tematskoj celini Merenje elektrinih i neelektrinih veliina u elektromotornom pogonu uenicima
obnoviti znanje iz predmeta Elektrina merenja kao i konkretno objasniti neka specifina merenja u
elektromotornim pogonima.
U tematskim celinama Neispravnosti elemenata upravljanja u elektromotornim pogonima i Iznalaenje
kvarova u elektromotornim pogonima objasniti neke karakteristine neispravnosti na pojedinim
elementima kao i postupke i naine iznalaenja kvarova na konkretnim elektromotornim pogonima.
Da bi uenici uspeno savladali ovaj program potrebno je konkretno objanjavati odreene pojmove
pozivajui se na steeno znanje uenika koristei uvek konkretne primere slika, ema, oiglednih
nastavnih sredstava i drugih uila.
9. PRAKTINA NASTAVA
CILJ I ZADACI
alata, mernih instrumenata i pribora, ovladavanje praktinim vetinama za poslove elektromehaniara za
maine i opremu, razvijanje navika za uvanje zdravlja i pridravanje mera zatite na radu.
praktino upoznavanje materijala od kojih se elektrine maine izrauju;
osposobljavanje za korienje alata, instrumenata, ureaja i potrebnog pribora;
usvajanje odgovarajue strune terminologije i osposobljavanje za korienje tehnikih crtea, ema
veze, standarda i propisa;
praktino povezivanje teorijskih znanja obrazovnih programskih sadraja sa praktinom nastavom;
razvijanje radnih navika i privikavanje na pravilan rad pojedinih operacija, kao i razvijanje preciznosti,
urednosti i tanosti;
upoznavanje tehnike montae elektrine opreme;
osposobljavanje za samostalno obavljanje radnih operacija u proizvodnom ciklusu;
upuivanje uenika da prate i koriste savremenu literaturu iz oblasti elektrinih maina.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
OPREMA ZA ELEKTROMOTORNI POGON
Oprema za prekidanje i ukljuivanje strujnih krugova
Grebenaste sklopke (delovi, rastavljanje i sastavljanje, ugradnja, povezivanje u strujne krugove i sa
elektro motorom na osnovu eme veze).
Prekidai i kompaktne sklopke (delovi, ugradnja, povezivanje u strujne krugove).
Oprema za upravljanje i signalizaciju
Kontaktori (ugradnja, delovi, rastavljanje, zamena delova, sastavljanje, povezivanje kontaktora u kolima
naizmenine i jednosmerne struje).
Bimetali (ugradnja i delovi, povezivanje sa kontaktorima i elektro motorom).
Tasteri (vrste, ugradnja, povezivanje u strujne krugove). Relei (vrste, ugradnja, povezivanje u strujne
krugove).
Senzori i krajnji prekidai (vrste, ugradnja, povezivanje u strujne krugove).
Elektromotorne zatitne sklopke (ugradnja i podeavanje prema struji elektro motora).
Elektromotorni uputai (vrste, povezivanje na elektro motor, odravanje).
MONOFAZNI TRANSFORMATOR
Stubni, ogrnuti tip transformatora (tablini podaci, delovi, slaganje limova, izrada kalema i izolacionih
detalja, izrada namotaja, sastavljanje i ispitivanje).
Torusni tip transformatora (delovi, namotavanje, namotavanje regulacionog transformatora, ispitivanje).
Autotransformator (delovi, premotavanje, ispitivanje). Aparat za zavarivanje (tablini podaci, delovi,
rastavljanje, otklanjanje mehanikih i elektrinih greaka, namotavanje namotaja, sastavljanje i
ispitivanje).
TROFAZNI TRANSFORMATOR
Tablini podaci, delovi, pribor, rastavljanje i otklanjanje mehanikih i elektrinih greaka, slaganje
limova, izrada namotaja, spajanje namotaja u Y, D, Z, ispitivanje transformatora.
UPOZNAVANjE PREDUZEA SERVISA
Upoznavanje kunog reda.
Upoznavanje organizacionog modela preduzea u smislu tehnolokog procesa proizvodnje.
Upoznavanje rada skladita materijala i rezervnih delova.
Upoznavanje sa postupkom trebovanja materijala kao i popunjavanje radnih naloga.
Upoznavanje sa metodologijom korienja linih i kolektivnih zatitnih sredstava.
ELEKTRINE INSTALACIJE
Postavljanje energetskih provodnika.
Postavljanje osiguraa, prikljunica, prekidaa i ostalog instalacionog pribora.
Postavljanje i odravanje osvetljenja u pogonu.
Izrada novih i remontovanje postojeih razvodnih tabli.
ELEKTROMOTORNA OPREMA
Postavljanje nove i odravanje stare elektromotorne opreme na postojeim mainama u elektromotornom
pogonu.
Izrada instalacije elektromotornog pogona.
Zamena neispravnih elektro motora i transformatora na radnim mainama.
TRANSFORMATORI
Popravka i odravanje monofaznih i trofaznih transformatora u pogonima.
III RAZRED
ASINHRONI ELEKTROMOTORI
Trofazni asinhroni elektromotori (tablini podaci, delovi, rastavljanje, otklanjanje mehanikih elektrinih
greaka, provera i uzimanje podataka o namotaju, ienje starog namotaja i izrada lebne izolacije,
namotavanje statora (jednoslojno, dvoslojno, jednakim i nejednakim korakom, sa razliitim brojem
polova, grupni namotaj), izolacija bonih stranica namotaja, keperisanje, povezivanje izvoda namotaja i
ispitivanje, lakiranje namotaja, suenje namotaja, sastavljanje i ispitivanje).
Trofazni asinhroni motor sa dve i vie brzina (premotavanje, ispitivanje).
Monofazni asinhroni elektromotor (tablini podaci, delovi, rastavljanje i otklanjanje mehanikih i
elektrinih greaka, provera i uzimanje podataka o namotaju, premotavanje, ispitivanje, zamena
neispravnih delova).
Maine jednosmerne struje (tablini podaci, delovi, rastavljanje i otklanjanje mehanikih i elektrinih
greaka, skidanje starog namotaja, provera i snimanje podataka, izrada izolacije i stavljanje u lebove,
runa ili mainska izrada namotaja i ubacivanje u lebove na osnovu eme namotaja, lemljenje,
punktovanje izvoda namotaja na kolektor, osiguranje izvoda od razletanja bandairanjem, lakiranje
namotaja, suenje namotaja, obrada kolektora na strugu i ienje izolacije izmeu lamela, sastavljanje i
ispitivanje).
Monofazni komutatorni motori motori usisivaa, alatnih maina i slino (delovi, rastavljanje,
otklanjanje mehanikih elektrinih greaka, snimanje podataka namotaja, ienje od starog namotaja,
izrada izolacije, namotavanje statora i rotora, punktovanje izvoda na kolektor, balansiranje rotora,
lakiranje namotaja, suenje namotaja, obrada kolektora na strugu i obrada izolacije izmeu lamela,
sastavljanje i ispitivanje ureaja).
Sinhrone maine (tablini podaci, delovi, rastavljanje, tehnologija izrade namotaja statora i rotora,
metodologija ulaganja namotaja, povezivanje namotaja prema emi, sastavljanje maine i ispitivanje,
odravanje i remontovanje).
Alternatori (podaci, delovi, rastavljanje, otklanjanje mehanikih elektrinih greaka, premotavanje
namotaja, ispitivanje).
UPOZNAVANjE PREDUZEA SERVISA
Upoznavanje kunog reda.
Upoznavanje organizacionog modela preduzea u smislu tehnolokog procesa proizvodnje.
Upoznavanje rada slkladita materijala i rezervnih delova. Upoznavanje sa postupkom trebovanja
materijala kao i popunjavanje radnih naloga.
ASINHRONI ELEKTROMOTORI
Remont i premotavanje. Ugradnja. Ispitivanje ispravnosti elektro motora.
ALTERNATORI
Servisiranje, zamena etkica, leaja i sl. Premotavanje. Montaa. Ispitivanje.
KOMUTATORNE MAINE
Otklanjanje mehanikih i elektrinih greaka. Zamena dotrajalih i oteenih delova. Premotavanje.
Ugradnja i ispitivanje.
SINHRONE MAINE
MAINE JEDNOSMERNE STRUJE
SINHRONE MAINE
Mesto realizacije nastave: Kabinet/radionica za praktinu nastavu, kolski poligon ili servis, kao i
odgovarajua preduzea opremljena alatom i sredstvima za ovaj obrazovni profil.
Podela odeljenja na grupe: Prilikom realizacije praktine nastave odeljenje se deli na dve grupe. Nastava
se realizuje u toku dva dana u nedelji sa fondom (po grupi) od 6 asova.
nastavnih predmeta (npr. elektrinih maina sa tehnologijom izrade, elektrine opreme, elektromotornih
pogona), tema i oblasti sa kojima se susreu izvan kole. Aktivnosti osmisliti tako da poveavaju
II RAZRED
U prvom polugoditu bi se izuavala elektromotorna oprema, a u drugom transformatori.
Tematsku celinu OPREMA ZA ELEKTROMOTORNI POGON treba podeliti u dva ciklusa. Zato? Zato
to zbog ekonomske moi kole ne moemo da radimo frontalno, da uenici rade istu vebu u isto vreme,
a to i nema ekonomsko opravdanje. Prvi ciklus od 12 do 15 vebi bi obuhvatio opremu za prekidanje i
ukljuivanje strujnih krugova.
Vebe prvog ciklusa bi mogle da budu sledee:
delovi grebenaste sklopke, rastavljanje i sastavljanje sklopke 0 1 eme 10. Svrha ove vebe je da se
uenici upoznaju sa sastavnim delovima sklopke, da vide na koji nain se uspostavlja veza kontakata,
uloga grebena i njegov oblik u odnosu na emu sklopke. Za realizaciju vebe treba da se odredi vreme (4
minuta za ocenu 5), tako da uenik mora vebu da uradi vie puta da bi postigao odreenu brzinu. Ova
veba ima ulogu da uenik moe da prepakuje grebenastu sklopku sa vie sklopnih elemenata i razliitih
ema veza;
ugradnja grebenastih sklopki ugradnih (sa prednje i zadnje strane table, sa vie od 6 sklopnih
elemenata), za odvojenu ugradnju, u plastinom i metalnom kuitu;
montaa i povezivanje grebenastih sklopki ema veza: 10, 11, 12, 15, 19 sa prateom opremom i el.
motorom;
montaa prekidaa razliitih namena i povezivanje sa potrebnom opremom.
Drugi ciklus vebi bi obuhvatio opremu za komandovanje i signalizaciju. Tu bi se formirale sledee
vebe:
direktno putanje motora u rad preko kontaktora i bimetala;
motorstarter zvezda trougao uz upotrebu vremenskog relea;
motorstarter promena smera elektro motora;
motorstarter promena brzine motora u Dahlanderovom spoju;
mainsko urezivanje navoja pomou builice upotrebom graninih prekidaa;
programsko kretanje motora upotrebom senzora;
povezivanje elektromotorne sklopke u kolo elektro motora i podeavanje iste prema nominalnoj struji
motora.
Vebe moemo svrstati u tri nivoa u zavisnosti od teine izvrenog zadatka.
Prvi nivo ueniku dati montanu tablu sa svim elementima a zadatak mu je da ih povee prema datoj
emi.
Drugi nivo ueniku dati montanu tablu bez elemenata a zadatak mu je da odabere elemente i povee
prema datoj emi.
Trei nivo ueniku dati povezanu montanu tablu a on treba da nacrta emu.
Koji nivo zadatka emo dati zavisi od intelektualne mogunosti uenika.
Tematsku celinu TRANSFORMATORI treba podeliti na vebe tako da je na kraju celine uenik
osposobljen da premota transformator. Mogue vebe:
slaganje trafo limova razliitog oblika (e-i, i, l, m itd.);
izrada izolacionog kalema za dotini paket limova;
priblian radioniki proraun monofaznog transformatora 30/12; 9;
namotavanje primara i sekundara prema proraunu;
sastavljanje i provera.
Sline vebe bi se formirale i za ostale gore navedene transformatore.
Aparati za zavarivanje bi se izuavali na nivou upoznavanja eme, povezivanja prekidaa sa namotajima i
eventualno premotavanje namotaja, to zavisi od opremljenosti kole.
III RAZRED
od 6 asova. Mesto izvoenja nastave je kolska radionica, preduzee ili servis, opremljeni alatom i
sredstvima za ovaj obrazovni profil. Zadatak sadraja programa je da uenika osposobimo za samostalan
rad odravanja i premotavanja obrtnih elektro maina. Uenike treba nauiti sledee:
da zna da proita i upotrebi podatke sa natpisne tablice maine (tipnu oznaku, spregu u odnosu na
linijski napon, linijsku struju, nominalnu snagu, stepen zatite itd.);
da rastavlja mainu samo onoliko koliko zahteva opravka;
da naui da uzima podatke sa oteenog namotaja (vrstu namotaja, korak, redna-paralelna veza, broj
navoja-broj provodnika, broj kanura u seriji);
da upotrebi izolacioni materijal i dinamo icu prema klasi izolacije
da ita emu namotavanja i prema njoj pravilno ubacuje namotaje;
da prema emi povee namotaj;
da pravilno lakira i osui premotanu elektrinu mainu;
da poznaje metode ispitivanja elektrinih maina.
Broj sati za realizaciju odreene programske celine treba odrediti prema opremljenosti kole, preduzea
ili servisa i potrebama privrede.
ZAVRNI ISPIT
4/91 7/93, 17/93, 1/94, 2/94 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06,
12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10 i 8/10).
Praktian rad
Sadraji praktinog rada, za obrazovni profil elektromehaniar za maine i opremu, obuhvataju sledee
oblasti:
izrada komandnih ormana elektromotornog pogona;
remont i premotavanje transformatora;
popravka i premotavanje asinhronih maina;
remont i premotavanje alternatora;
odravanje i premotavanje komutatornih motora;
remont, odravanje i premotavanje maina jednosmerne struje;
odravanje i premotavanje sinhronih maina.
primenjuju u svakodnevnom izvravanju konkretnih radnih zadataka obrazovnog profila elektromehaniar
za maine i opremu.
NAPOMENA:
Postupak i organizaciju zavrnog ispita treba razraditi posebnim pravilnikom u koli, a u skladu sa
Sadrajem i nainom polaganja zavrnog ispita u srednjoj strunoj koli (Slubeni glasnik RS
Prosvetni glasnik, broj 4/91).
B-2. 4 3. Obrazovni profil: IZRAIVA KABLOVA
I PRIKLJUAKA
6. TEHNOLOGIJA PROIZVODNjE KONEKTORA
I PRIKLJUAKA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta tehnologija proizvodnje konektora i prikljuaka je sticanje neophodnih znanja i
vetina za struno obavljanje radnih zadataka iz oblasti iz tehnologije izrade konektora i prikljuaka.
Korienje steenih znanja za bolje razumevanje i praenje drugih predmeta gde se konektori i prikljuci
pojavljuju kao segment u funkcionisanju nekog sistema.
upoznavanje vrste konektora i prikljuaka i njihove namene;
upoznavanje oznaka konektora i na osnovu toga njihove primene;
upoznavanje materijala za izradu konektara i prikljuaka;
razvijanje uverenja o neophodnosti kvalitetne izrade konektora i prikljuaka;
upuivanje uenika u propise i mere HTZ-a pri radu na mainama;
razvijanje interesovanja za ovu oblast i za dalje usavravanje;
upuivanje na asopise i literaturu iz oblasti konektora i prikljuaka;
ovladavanje vetinama merenja prikljunog pribora.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (4)
Podela konektora. Standardi, propisi i tehniki uslovi za konektore i prikljuke. Tehnike karakteristike
(elektrine, mehanike, i druge).
Osnovne vrste materijala koji se koriste u proizvodnji konektora i prikljuaka. Kvalitet u proizvodnji
konektora i prikljuaka.
IZRADA METALNIH DELOVA ZA KONEKTORE
I PRIKLJUKE (10)
Tehnoloki postupci pri izradi metalnih delova.
Izrada elemenata za konektore pricanjem pod pritiskom.
Izrada delova plastinom deformacijom istiskivanje u hladnom stanju, odsecanje, probijanje i savijanje.
Izrada delova na automatima i poluautomatima.
Izrada terminala.
Izrada kontaktnih elemenata za konektore.
GALVANSKA OBRADA METALNIH DELOVA (6)
Tehnoloki postupci galvanizacije.
Galvanska zatita plemenitim metalima.
Kadmijumizacija metalnih delova.
Hromatizacija, niklovanje, kalaisanje, bojenje.
Kontrola galvanske zatite.
IZRADA IZOLACIONIH DELOVA (10)
Tehnoloki procesi u izradi izolacionih delova.
Izrada delova od termoplastinih materijala.
Izrada termofita.
Izrada delova od gume.
Izrada delova od termostabilnih materijala.
Priprema izolacionih materijala za preradu: predgrevanje, suenje, reavanje i doziranje.
Injekciono pricanje izolacionih materijala.
Presovanje i transferno ubrizgavanje.
Vulkanizacija gume.
Izrada delova slobodnim nalivanjem izolacionih materijala.
Rukovanje mainama za preradu izolacionih delova.
MONTAA IZRADA PRIKLJUAKA (13)
Plastini i gumeni prikljuni gajtani.
Tehnologija izrade: obrada provodnika, spajanje kontrolnih elemenata, izrada utikaa i natikaa, kontrola
i ispitivanje.
Prikljuci za telefonske aparate i dadiofoniju.
Tehnologija izrade: obrada provodnika, spiralizacija, zakivanje kontaktnih elemenata, meufazna i
zavrna kontrola.
Prenosne prikljunice. Tehnologija izrade: obrada provodnika, spajanje kontaktnih elemenata, izrada
spojnica, montaa i ispitivanje.
Prenosni prikljuni pribor za industriju i posebne namene. Tehnologija izrade: izrada podsklopova,
montaa, kontrola i ispitivanje.
Audio i video prikljuci. Izrada, montaa i kontrola.
MONTAA IZRADA KONEKTORA (18)
Okrugli konektori: postupci izrade i montae, oznaavanje, kontrola i ispitivanje vodozaptivenosti i
funkcionalnosti.
Koaksijalni konektori i pribor (adapteri i poklopci): tehnologija montae, oznaavanje i kontrola.
Audio konektori: tehnologija montae, oznaavanje i kontrola.
Panelski konektori i kuita: montaa, oznaavanje i kontrola.
Konektori za tampane ploe: tehnoloki procesi izrade, oznaavanje, kontrola i pakovanje.
Pravougli minijaturni konektori: nain montiranja i spajanja
Zaptivni hermafroditni konektori sa bajonet spajanjem asijski i kablovski: tehnologija montae i
pouzdanosti.
Minijaturni okrugli zaptiveni konektori: konstrukcija, oblik kuita, zabravljivanje i nain montae
(lepljenje epoksi smolama).
Kontaktni rasporedi, pouzdanost i kontrola.
Provodnike spojnice: nain izrade i primena.
Optiki konektori: tehnoloki procesi izrade, oznaavanje, kontrola i pakovanje.
Pribor, adapteri za konektore: izrada i kontrola.
MONTAA IZRADA ELEKTROMEHANIKIH PROIZVODA I KABLOVSKIH SETOVA (9)
Kablovski setovi specijalne namene: izrada, hermetizacija silikonskim polisulfidnim hermetikom,
ispitivanje i pakovanje.
Setovi sa hermafroditnim konektorima: tehnologija izrade i postupak ispitivanja elektrokarakteristika.
Prikljuni pribor u industrijske svrhe. (16 A, 32 A, 220 V, 380 V): postupci izrade i montae. Ispitivanje i
kontrola.
Razni proizvodi za ugradnju u automobile, elektroaparate i za specijalne namene: izrada, montaa i
kontrola.
Kablovski setovi za elektroindustriju.
Optiki setovi (setovi sa optikim vlaknom). Tehnologija izrade, kontrola i ispitivanje.
Setovi za seizmika ispitivanja. Tehnologija izrade, kontrola i ispitivanje.
Izrada setova sa termofitima.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji tehnologije proizvodnje konektora i prikljuaka su
razliitih izvora.
Sadraji su tako dati da mogu odmah da se koriste u praksi.
Pri realizaciji teorijskog dela programa uenicima treba objasniti povezanost konektora, setova,
prikljuaka i provodnika.
Uenici treba da shvate da se ova tehnologija stalno menja jer svakodnevno ima novih proizvoda u oblasti
konektora i prikljuaka.
Tanost izrade i zatita svih delova je veoma visoka pa se o ovome mora voditi rauna.
U uvodnom delu treba obraditi namenu konektora i prikljuaka.
Kod izrade metalnih delova i galvanske zatite ne treba se mnogo uputati u teoriju rada jer je to pratea
proizvodnja u izradi konektora i prikljuaka. Kod izrade izolacionih delova mora da se obrati panja na
tehnoloki reim rada.
Montaa izrada konektora i prikljuaka mora da se izvodi veoma precizno i tano utvrenim
redosledom jer je to jedna od glavnih injenica dobijanja kvalitetnih proizvoda.
Izrada setova za konektore i prikljuke je veoma bitna a takoe i kvalitet materijala koji se koristi u
njihovoj izradi.
Ispitivanje svih proizvoda mora da se obavi po datim propisima.
Uenicima treba objasniti mere HTZ-a naroito kada su u pitanju hemijska sredstva i korienje elektrine
struje.
7. TEHNOLOGIJA KABLOVSKE PROIZVODNjE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta tehnologija kablovske proizvodnje je sticanje neophodnih znanja za proizvodnju
kablova i pribora i ovladavanje tehnologijom izrade kablova i kablovskih prikljuaka radi brzog i
efikasnog ukljuivanja u proizvodni rad.
sticanje neophodnih znanja iz tehnologije kablovske proizvodnje tj. proizvodnje provodnika, uadi,
telekomunikacionih i energetskih kablova, lak ice, kablovskog pribora i primenjivanje steenog znanja u
proizvodnji;
upoznavanje tehnolokog postupka: za dobijanje jednoinih i vieinih provodnika od bakra i
aluminijuma za energetske, telekomunikacione kablove i lak icu, kablovskog pribora i optikih vlakana;
razvijanje kod uenika odgovornosti za izvrenje postavljenih zadataka, za materijal i sredstva rada;
upoznavanje propisa za izradu: kablova, lak-ice i kablovskog pribora;
pruanje uenicima informacije o tekuoj proizvodnji i perspektivama u razvoju kablovske tehnologije.
SADRAJI PROGRAMA
II RAZRED
UVOD (2)
Istorijski razvoj provodnika i kablova, poetak primene i perspektive razvoja. Podela provodnika i
kablova prema nameni, vrsti izolacije i antikorozivne zatite.
LIVENjE BAKARNIH GREDICA (1)
Zadatak livenja, priprema ari i postupak rada u toku livenja.
VALJANjE (1)
Priprema vajerbara, postupak zagrevanja i princip rada potisnih pei. Podeavanje valjka. Podela
valjaonikih pruga, karakteristike i princip rada.
LUENjE (1)
Znaaj i postupak luenja Cu valjane ice. Sredstva za luenje i hemijska reakcija pri luenju.
Koncentracija sredstava za luenje.
IZVLAENjE PROVODNIKA (3)
Tehnoloki proces izvlaenja Cu i Al ice. Alat za izvlaenje, konstrukcija matrica. Grubo, fino i vrlo fino
izvlaenje. Sredstva za podmazivanje i njihova primena zavisno od postupka izvlaenja. Skalpiranje Cu
ice i znaaj skalpiranja.
ARENjE Cu ICE (1)
Svetlo i tamno arenje, arenje u prolaznim peima i kontinuirano arenje u procesu izvlaenja. Znaaj
arenja za dalji tehnoloki postupak i elektrine karakteristike kablova.
KALAJISANjE (1)
Svrha kalajisanja Cu ice, tehnoloki proces kalajisanja. Topli postupak. Elektrohemijski postupak
prednosti i nedostaci svih postupaka.
IZRADA METALNIH UADI (3)
Tehnoloki postupak izrade metalnih uadi krunog preseka.
Jednoslojna, dvoslojna i vieslojna uad i uad od strukova.
Izrada fleksibilnih uadi. Uad sektorskog preseka, izrada i nain presovanja kroz matrice i izmeu
valjaka.
Meufazna i zavrna kontrola uadi i provodnika punog preseka.
IZRADA PROVODNIKA I KABLOVA IZOLOVANIH GUMOM I TERMOPLASTINIM MASAMA
(20)
Svrha izolovanja provodnika i kablova gumom i termoplastinim masama. Vrste i tipovi PVC masa,
polietilena, umreenog polietilena i gume.
Princip i karakteristike pune ekstruzije PVC mase, UPET-a i gumenih meavina.
Alat i pribor za izolovanje i platiranje provodnika i kablova.
Izrada gumenih meavina (vrste elastomera i ostali sastojci gumenih meavina, priprema, redosled i nain
umeavanja).
Beavno izolovanje gumom, postupak kontinualne vulkanizacije i vulkanizacije pod olovnim platom.
Izolovanje UPET-om i umreavanje polimera radijacionim postupkom.
Izrada plateva od PVC-a, PET-a i gume.
Pouavanje ica u jezgro kabla.
Izrada elektrine i mehanike zatite.
Tehnoloki postupak izrade tekstilnog i inog opleta.
Osnovni tipovi EK kablova izolovanih gumom i termoplastinim masama. Znaaj i funkcije meufazne
kontrole u procesu proizvodnje i zavrna ispitivanja EK kablova.
IZRADA ENERGETSKIH KABLOVA IZOLOVANIH
PAPIROM (9)
Vrste i karakteristike papira za izolovanje provodnika.
Postupak izolovanja ila krunog i sektorskog preseka, korak i ugao obavljanja (izrada fazne i pojasne
izolacije).
Pouavanje.
Suenje i impregnacija jezgra kabla, priprema kompaunda i postupak impregnacije.
Izrada metalnog zatitnog plata. Izrada mehanike i antikorozivne zatite.
IZRADA TK KABLOVA IZOLOVANIH PAPIROM
I TERMOPLASTINIM MASAMA (9)
Podela TK kablova prema nameni i vrsti izolacije.
Izolovanje papirom. Priprema i izolovanje pretplatnikih, meumesnih i kombinovanih kablova.
Pouavanje i razlozi pouavanja TK kablova. Suenje kablova.
Platiranje metalnim omotaem ili termoplastinim masama.
Znaaj postavljanja hemijske, mehanike i elektrine zatite.
TEHNOLOGIJA OPTIKIH TELEKOMUNIKACIJA (10)
Razvoj optikih komunikacija. Osnovni principi voenja svetlosti. Karakteristike optikog vlakna: indeks
prelamanja, numerika aparatura, slabljenje vlakna, mehanike karakteristike, kapacitet deformacije
vlakna. Proizvodnja optikih vlakana.
Sistem optikih vlakana. Podaci o optikim kablovima.
Optiki kablovi (zahtevi, izbor vlakna i konstrukcija).
IZRADA LAK-ICE (6)
Osnovni principi tehnologije lakiranja. Vrste i karakteristike lakova, koji se koristi za izradu lak ice.
Tehnoloki proces lakiranja na vertikalnim i horizontalnim mainama. Peenje laka i brzina lakiranja.
Vrsta lak ice i njena primena u elektrotehnici.
KABLOVSKI PRIBOR (3)
Proizvodnja kablovskih spojnica i glava zavrnice za sve tipove EK i TK kablova.
III RAZRED
UVOD (2)
Opti pojmovi o kablovima i parametri prenosa signala. Obeleavanje kablova po JUS-u i inostranim
standardima.
IZRADA PROVODNIKA (3)
Proizvodnja jednoinih i vieinih provodnika raznih oblika.
Odreivanje serije matrica za izradu provodnika.
Karakteristike fleksibilnih, pljosnatih, okruglih, sektorskih, segmentnih provodnika i pletenica.
Tolerancija provodnika i njen uticaj na elektrine i mehanike karakteristike kablova.
arenje, hlaenje i predgrevanje provodnika.
ENERGETSKI KABLOVI (18)
Podela EK kablova prema vrsti izolacionog materijala i nameni.
Tehnoloke faze izrade energetskih kablova. Odreivanje parametara za izolovanje papirom, gumom i
termoplastinim masama.
Odreivanje prenika ila.
Pouavanje: korak, prenik jezgra i izvlaka.
Suenje i impregnacija EK kablova izolovanih papirom.
Proizvodnja i karakteristike kablova izolovanih umreenim polietilenom.
Platiranje kablova i odreivanje reima, alata i brzine platiranja.
Izrada antikorozivne zatite.
TELEKOMUNIKACIONI KABLOVI (18)
Podela TK kablova prema vrsti izolacije i nameni.
Izolovanje papirom, polietilenom, RVS-om ekspandovanim polietilenom, najlonom i izolovanje optikih
vlakana.
Pouavanje: podela, odreivanje parametara za pouavanje i osnovne elemente i jezgro kabla, kao i nain
izvoenja pouavanja.
Suenje: komore za suenje i parametri suenja kablova. Platiranje: slojeviti omota (platiranje
metalnim omotaem kao kod EK kablova).
Punjenje kablova masom petrol-jellu.
Armiranje: (isto kao kod EK kablova).
Koaksijalni kablovi: osnovne karakteristike i tehnoloki ciklus izrade.
TEHNOLOGIJA OPTIKIH TELEKOMUNIKACIJA (10)
Osnovi voenja svetlosti po optikim vlaknima. Proizvodnja optikih vlakana.
Uticaj tehnologije OK na karakteristike prenosa.
Proizvodnja optikih kablova (OK).
Ispitne metode za: mehanike, termike i prenosne karakteristike.
Spajanje OK.
Dopunski gubici u optikom kablu.
PROIZVODNjA LAK I DINAMO-ICE (8)
Vrste i karakteristike lakova za proizvodnju. Obeleavanje i standardi.
Karakteristike maina za proizvodnju lak izolacije.
Tehnoloki ciklus lakiranja.
Kontrola procesa prema tehnikoj dokumentaciji.
Perspektive razvoja lak i dinamo ice.
Termike klase i maine za lakiranje.
KABLOVSKI PRIBOR (3)
Podela kablovskog pribora.
Elementi za spajanje.
Kablovske mase za nalivanje.
Olovne spojnice. Livene spojnice. Koaksijalne spojnice.
Pribor od termoskupljajuih materijala.
Kablovske glave.
II, III RAZRED
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji tehnologije kablovske proizvodnje su organizovani
Objanjenje tehnolokog postupka izrade provodnika i kablova povezati sa radom na mainama uz
korienje konstruktivnih i radnih lista.
Za bolje upoznavanje gradiva koristiti kataloge proizvoda i uzorke kablova, provodnika i materijala koji
se koristi u procesu proizvodnje.
Poglavlja livenje Cu gredica, valjanje, izvlaenje provodnika, luenje, arenje, kalaisanje i izrada
metalnih uadi objasniti to saetije jer je to pratei proces u proizvodnji kablova.
U poglavlju proizvodnja kablova i provodnika izolovanih gumom i termoplastinim masama treba obratiti
panju na tehnoloki postupak izrade, temperaturni reim rada, izbor alata za rad, proces vulkanizacije i
njihov uticaj na kvalitet proizvoda.
Kod izrade EK i TK kablova izolovanih papirom treba objasniti postupak izrade, uticaj vlage na kvalitet
izolacije i nain postavljanja papira pri nanoenju na provodnike i jezgro kabla.
Objasniti platiranje i znaaj mehaniko antikorozione zatite na vek trajanja kabla.
U okviru poglavlja tehnologije optikih telekomunikacija objasniti prednosti optikih komunikacija u
odnosu na klasine kao i postupak izrade optikih kablova.
Kod izrade lak-ice dati tehnoloki postupak izrade kao i nain nanoenja laka, peenje laka i uticaj
postupka izrade na kvalitet proizvoda.
Znaaj kablovskog pribora dati informativno s obzirom na to da se u sledeem razredu radi detaljnije ovaj
program.
Za bolje upoznavanje svih tipova i konstrukcija EK i TK kablova treba stalno koristiti uzorke proizvoda i
kataloge proizvoda u kablovskoj industriji. Pri korienju uzoraka i kataloga objasniti i obeleavanje
kablova po standardima. U poglavlju izrade EK i TK kablova dati detaljna objanjenja temperaturnog
reima rada sa razliitim termoplastinim masama i uticaj temperature na kvalitet proizvoda.
Kod procesa umreavanja objasniti detaljno njegov uticaj na kvalitet proizvoda.
Objasniti uticaj poluprovodnih slojeva na kvalitet kablova.
Kod upotrebe ostalih izolacionih materijala dati ira objanjenja procesa rada sa tim materijalima.
U okviru tehnologije optikih telekomunikacija treba objasniti prednosti optikih komunikacija u odnosu
na klasine kao i postupak izrade optikih kablova. Dati perspektivu daljeg razvoja proizvodnje ovih i
slinih proizvoda u kablovskoj industriji.
U obradi poglavlja kablovskog pribora dati ire objanjenje o ovim proizvodima, njihovu namenu i
znaaj.
8. KABLOVSKE MAINE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta kablovske maine sticanje neophodnih znanja za nesmetan rad na kablovskim
mainama, ovladavanje principima rada razliitih maina, sticanje potrebnih vetina za odravanje
razliitih kablovskih maina radi brzog i efikasnog ukljuivanja u proizvodni rad.
razvijanje odgovornosti prema radu i stvaralatvu u ovoj oblasti;
upoznavanje najnovijih dostignua i perspektiva u razvoju kablovske industrije;
sticanje optih znanja o mainama koje se koriste u kablovskoj industriji kao i njihovu tehnoloku
povezanost;
upoznavanje naina rada maina kao i tehnike dokumentacije koja se koristi u proizvodnji;
ovladavanje vetinama odravanja odgovarajuih maina.
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
ELEMENTI MAINA (11)
Pojam i znaaj istorijskog razvoja i klasifikacija maina.
Podela maina: radne i potisne.
Pojam obrtnog momenta vratila, spojnice, leajeva, prenosnika i dr.
Motori jednosmerne struje i asinhroni motori.
Mainski materijali, oznaavanje i podela elika.
Standardizacija.
Tolerancije.
Instrumenti za merenje i kontrolu: merila sa nonijusom, mikrometri, dijametar, lupa i dr.
Merni instrumenti na mainama: dinamometar, manometar, elektrini termometar, pirometar, mera broja
obrtaja.
Podmazivanje.
PEI ZA TOPLJENjE I LIVENjE OBOJENIH METALA (4)
Podela pei. Niskofrekventne i visokofrekventne elektrine pei. Konstrukcija, tehnoloki proces rada.
VALJAONIKE PRUGE (3)
Podela, konstrukcija i nain rada, odravanje i kontrola rada.
MAINE ZA IZVLAENjE (6)
Podela maina za izvlaenje prema: konstrukciji, brzini izvlaenja, nainu rada.
Dimenzija i upotreba matrica pri izvlaenju, nain arenja i hlaenja ice.
Maine za sklapanje ice.
Sredstva za podmazivanje. Kontrola rada.
APARAT ZA EONO I TAKASTO ZAVARIVANjE (1)
PRESE (8)
Vrste presa, podela, tehnoloki postupak presovanja.
a) Olovna presa, podela prema nainu rada, opis i konstrukcija, potisne pumpe, komandni pult, prednosti i
nedostaci presa i kontrola rada.
b) Aluminijska presa, opis i konstrukcija, nain rada, prednosti i nedostaci, kontrola rada.
v) Prese za termoplastine mase, podela konstrukcija, nain rada, kontrola i odravanje presa.
MAINE ZA IZOLOVANjE PAPIROM I PREDIVOM (7)
Podela maina.
Maine za izolovanje energetskih kablova, konstrukcija, teh. proces rada.
Maine za izolovanje telekomunikacionih kablova, konstrukcija, nain rada, izbor optimalnog rada
maine.
MAINE ZA IZOLOVANjE I PLATIRANjE GUMOM
I TERMOPLASTINIM MASAMA (10)
Podela ekstrudera, konstrukcija, nain rada ekstrudera za gumene meavine i ekstrudera za termoplastine
mase (IG, IGV, NCV, VCV).
MAINE ZA IZRADU KABLOVA SA UMREENIM
POLIETILENOM (8)
(CCV, NCV i VCV linije)
MAINE ZA OPLETANjE ILA (3)
Podela maina, konstrukcija i nain rada
UMEAVANjE GUMENIH MEAVINA (3)
Mikser, konstrukcija, princip rada.
UREAJI ZA MARKIRANjE IZOLACIJE I PLATEVA (4)
MAINE ZA POUAVANjE (8)
Podela maina.
Maine za pouavanje uadi.
Maine za pouavanje energetskih kablova.
Maine za pouavanje osnovnih elemenata kod TK-kablova.
Maine za pouavanje jezgra kabla.
Konstrukcija maina, teh. proces rada, kontrola rada.
MAINE ZA ARMIRANjE (3)
Podela, konstrukcija: kade za bitumen, ko maine, piner za elinu traku, kade za kredu, vuni ureaj,
poton maine, teh. proces rada i kontrola.
MAINE ZA LAKIRANjE (4)
Podela pei za lakiranje prema poloaju: vertikalne, horizontalne, kose, prema broju ica koje
istovremeno prolaze kroz pe. Konstrukcija ureaja za lakiranje i opis delova postrojenja.
MAINE ZA IZRADU KOAKSIJALNIH KABLOVA (3)
Konstrukcija pic prese za izradu unutranjeg provodnika. Ureaj za formiranje spoljanjeg provodnika.
UREAJI ZA IZRADU KABLOVSKOG PRIBORA
I PRIKLJUAKA (2)
Konstrukcija, tehnoloki proces rada i kontrola rada.
MAINE ZA IZRADU OPTIKIH KABLOVA (3)
Konstrukcija, tehnoloki proces rada i kontrola rada.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji kablovskih maina su organizovani u tematske
Za bolje upoznavanje funkcija pojedinih ureaja kablovskih maina, uzajamnu povezanost i pravilno
rukovanje, neophodno je da uenici organizovano prate rad pojedinih maina uz strunu pomo radnika iz
procesa rada.
Steena teorijska znanja treba dopuniti praktinim na konkretnim mainama poev od pripreme maine za
rad, startovanja i uspostavljanja procesa proizvodnje.
Posebnu panju treba posvetiti znaaju mehanike zatite, ienju i podmazivanju pojedinih delova
maina.
Imajui u vidu da je dobro poznavanje kablovskih maina, vrlo znaajno za praenje nastave iz
tehnologije kablovske proizvodnje, treba uskladiti realizaciju ova dva programa.
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta praktina nastava je sticanje vetina, u rukovanju mainama za proizvodnju
kablova, konektora i prikljuaka, razvijanje navika za uvanje zdravlja i pridravanje mera zatite na
radu.
praktino upoznavanje materijala od kojih se prave kablovi i kablovski pribor;
usvajanje odgovarajue strune terminologije, standarda i propisa;
povezivanje teorijskih znanja obrazovnih programskih sadraja sa praktinom nastavom;
upoznavanje osnovnih karakteristika i naina rada maina;
osposobljavanje za samostalno obavljanje radnih operacija u proizvodnom ciklusu;
upuivanje uenika da prate i koriste savremenu literaturu iz ove oblasti.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UPOZNAVANjE PROCESA PROIZVODNjE IZRADE KABLOVA I PRIKLJUAKA (14)
Upoznavanje tehnolokog procesa izrade energetskih kablova izolovanih papirom, termoplastinim
masama, gumenim meavinama i umreenim polietilenom.
Upoznavanje procesa izrade telekomunikacionih kablova izolovanih papirom i termoplastinim masama.
Upoznavanje tehnolokog procesa izrade koaksijalnih i optikih kablova.
Upoznavanje tehnolokog procesa izrade lak i dinamo ica. Upoznavanje izrade prikljuaka.
ZATITA NA RADU (14)
Pojam i znaaj zatite na radu, drutveni karakter zatite. Izvori i uzroci opasnosti povreda na radu.
Socijalno-humanitarni znaaj zatite na radu.
Opasnosti od elektrine struje. Zatita od direktnog dodira delova pod naponom. Opasnost od indirektnog
dodira delova pod naponom, uzemljenje, zatitni vodovi, statiki elektricitet.
Opasnost od poara i mere zatite. Izvor i uzroci nastajanja poara. Pojava samoupaljivanja,
protivpoarna preventiva, instalacije i oprema, sredstva i aparati za gaenje poara.
Opasnosti od mehanikih povreda i mere zatite. Osnovni izvori i uzroci povreda. Pojam i definicija
opasne zone. Mere i sredstva zatite od mehanikih povreda zatitne ograde, razne vrste titnika, lina
zatitna sredstva.
MERNI INSTRUMENTI (12)
Merni instrumenti za merenje geometrijskih karakteristika: pomino kljunasto merilo, mikrometar, merna
lupa i dijametar.
Osnovne karakteristike ovih instrumenata, tanost oitavanja.
Merni instrumenti za merenje temperature, pritiska, broja obrtaja lui, brzine izolovanja i drugi.
PRIPREMA MATERIJALA ZA IZOLOVANjE PROVODNIKA PREMA TEHNIKOJ
DOKUMENTACIJI (26)
Upoznavanje materijala za izolovanje: papir, termoplastine mase, gumene meavine, U-PET, lak, svila,
najlon.
Rad na mainama za seenje i tampanje papira nametanje alata noeva za dobijanje odgovarajue
irine papirne trake.
Rad na mikseru za dobijanje gumenih meavina.
Upoznavanje dokumentacije za odreeni proizvod. Radni nalog, radna karta za odreenu tehnoloku
operaciju, korpa za praenje kontrole i kvaliteta izrade i drugo.
UPOZNAVANjE AMBALAE ZA NAMOTAVANjE SVIH VRSTA PROVODNIKA I KABLOVA
(10)
Odreivanje veliine doboa u zavisnosti od duine i prenika provodnika ili kabla.
Odreivanje odabiranja kontejnera za odgovarajue dimenzije lak-ice.
Odabiranje plastinih metaloperovanih kalemova. Kontrola ispravnosti kalemova.
Pakovanje provodnika i kabla.
IZOLOVANjE PROVODNIKA (90)
Rad na mainama za izolovanje energetskih
i telekomunikacionih provodnika papirom (30)
Upoznavanje glavnih delova maina za izolovanje papirom i njihova funkcionalnost u procesu
proizvodnje.
Upoznavanje osnovnih tehnolokih elemenata izolovanja i postavljanja promenljivih zupanika za
ostvarivanje tih elemenata.
Upoznavanje dokumentacije koja se koristi pri izolovanju.
Rad na mainama za izolovanje termoplastinim masama (30)
Upoznavanje celokupne ekstruzione linije. Utovar i istovar ureaja za odmotavanje i namotavanje.
Sipanje mase u ko, provlaenje provodnika kroz glavu maine, podeavanje temperature, hlaenja,
promena brzina i praenje procesa rada. Odreivanje alata (izbor dorna i matrice) za odreeni presek
provodnika.
Samostalni rad na ureajima za namotavanje.
Rad na mainama za beavno izolovanje i kontinualnu
vulkanizaciju (HCV linije) (30)
Upoznavanje ekstruzione linije i njenih ureaja. Utovar i istovar ureaja za odmotavanje i namotavanje.
Hranjenje maine i rukovanje ureajima za zagrevanje i hlaenje. Kontrola temperatura po zonama u
ekstruderu, kontrola pritiska pare i kontrola geometrijskih karakteristika izolovanog provodnika.
POUAVANjE PROVODNIKA I KABLOVA (120)
Upoznavanje maina za pouavanje enargetskih i telekomunikacionih provodnika izolovanih papirom,
gumenim meavinama i termoplastinim masama.
Rad na mainama za pouavanje osnovnih elemenata parice, trojke, etvorke.
Rad na brzohodnim i sporohodnim mainama za pouavanje ila okruglog poprenog preseka.
Osnovni tehnoloki elementi pouavanja: prenik, korak, ugao, smer. Odabiranje i postavljanje matrice za
pouavanje.
Kontrola geometrijskih karakteristika.
Rad na mainama za pouavanje visokofrekvenanih licni. Praenje procesa pouavanja. Rad na
ureajima za namotavanje.
OPLETANjE I OBAVIJANjE PROVODNIKA (12)
Upoznavanje maina za opletanje i njihova podela: maine sa vencima i maine sa lutkama. Tehnoloki
elementi opletanja: prenik provodnika pre i posle opleta, gustina opleta, korak i ugao opletanja.
Prema zadatom koraku izbor promenljivih zupanika.
Samostalan rad na mainama i kontrola procesa rada.
MAINE I ALATI ZA PROIZVODNjU METALNIH
DELOVA (16)
Maine za livenje pod pritiskom. Rad na BRET presi, priprema alata i kontrola pritiska.
Ekscentar i kolenaste prese, priprema i putanje u rad.
Hidrauline i pneumatske prese nain rukovanja.
Automati princip rada.
Revolver strugovi princip rada.
LINIJE ZA GALVANSKU OBRADU METALNIH DELOVA (6)
Pripreme metalnih delova za zatitu. Pranje i odmaivanje. Rad na linijama za srebrenje, pozlatu,
hromiranje, kadmijumiziranje, niklovanje, kalaisanje, kontrola zatite.
MAINE, ALATI I UREAJI ZA PROIZVODNjU
IZOLACIONIH DELOVA (12)
Maina za tabletiranje bakelita. Priprema i putanje u rad. Prese za preradu gume. Granuliranje i suenje
plastine mase. Rukovanje ureajima.
Prese za preradu bakelita. Priprema i putanje u rad.
Prese za brizganje termoplastinih i termostabilnih materijala.
Specijalni alati za serijsku proizvodnju izolacionih delova.
MAINE I UREAJI ZA MONTAU KONEKTORA (22)
Rune i pneumatske prese. Postavljanje alata, rad i kontrola. Ispitivanje sile dranja kontakta.
Ureaji i maine za oznaavanje konektora.
Ureaj za oznaavanje koaksijalnih konektora.
Ureaj za automatsko i poluautomatsko nabijanje kontakta u izolator. Specijalne maine i ureaji za
montau konektora. Princip rada, rukovanje.
Ureaji za pakovanje konektora, uspostavljanje reima i rukovanje.
MAINE, UREAJI I ALATI ZA PROIZVODNjU
PRIKLJUAKA I SETOVA (50)
Maine za seenje i deplatiranje provodnika. Priprema i putanje u rad.
Maine za spajanje provodnika i kontaktnih elemenata.
Maine i ureaji za spiralizaciju provodnika. Priprema i rad na mainama.
Maine za brizganje termoplastinih masa, upoznavanje principa rada i sam rad na mainama.
Prese za vulkanizaciju gumenim meavinama.
Izrada utikaa i drugih prikljunica.
Ispitivanje prikljuaka i setova.
RAD NA IZRADI ELEKTROMEHANIKIH PROIZVODA
I KONEKTORA (16)
Rad na montai razvodnih kutija i proveravanje ispravnosti povezivanja setova kutije.
Rad na montai, hermetizaciji i proveravanju ispravnosti kablovskih sekcija.
Montaa monofaznog i trofaznog pribora za rudarske kablove.
NASTAVA U BLOKU (60 asova godinje)
Rad na mainama za livenje pod pritiskom i na presama za plastinu deformaciju (6)
Rad na linijama za galvansku zatitu (6)
Rad na maini za tabletiranje bakelita (6)
Rad na presi za preradu gume (6)
Rad na presi za brizganje termoplastinih i termo-stabilnih materijala (12)
Rad na maini za spajanje kontaktnih elemenata i provodnika (6)
Rad na izradi kablovskog seta sa termoizolacijom (6)
Rad na kontroli i proveri prikljuaka i setova (4)
Rad na mainama konektora utikaa iz familije ISEP (4)
Rad na oznaavanju olovnih oznaka na izolovanom umetku (4)
Rad na izradi razvodno-osigurake kutije (4)
Ispitivanje vodonepropustivosti konektora (4)
III RAZRED
PAPIROM (166)
Izolovanje obraeno II razredu.
Pouavanje obraeno u II razredu.
1. IMPREGNISANjE KABLOVA (48)
Priprema kablova za impregnisanje i suenje. Ulaganje u ko. Osnovne karakteristike i opis pojedinih
delova, nain rada postrojenja za proizvodnju i pripremu kompaunda.
Upoznavanje osnovnih ureaja postrojenja za impregnisanje. Sam proces impregnisanja podvakuum i
pritisak
Hlaenje posle impregnisanja. Upoznavanje osnovnih delova sistema za vakuum i pritisak.
Upoznavanje tehnike dokumentacije za impregnisanje.
Rad na postrojenju za impregnisanje i kontrola vremena impregnisanja, temperature, pritiska.
2. IZRADA OMOTAA (PLATA) OD METALA
I TERMOPLASTIKE (48)
Princip rada olovne i aluminijumske prese.
Rad na ureaju za odmotavanje kod Pb prese (postavljanje koa sa impregnisanim kablom, kod TK-
kablova sa osuenim kablom).
Rad na pei za topljenje olova i aluminijuma. Rad na mainama za stavljanje omotaa od termoplastinih
masa.
Izbor alata za platiranje kablova.
Kontrola procesa proizvodnje.
3. ARMIRANjE KABLOVA (48)
Upoznavanje maine za armiranje kablova elinom trakom i elinom icom. Osnovni delovi i ureaji,
kinematska shema. Utovar maine za armiranje: eline trake, ice, jute, papira, bitumena, krede. Izbor
elemenata prema konstrukcionoj listi.
Kontrola procesa armiranja.
4. ISPITIVANjE KABLOVA (22)
Ispitivanje mehanikih geometrijskih i elektrinih karakteristika kablova i provodnika.
Upoznavanje instrumenata za ispitivanje.
Ispitivanje otpora provodnika, otpora izolacije, ugla dielektrinih gubitaka. Naponska ispitivanja.
TERMOPLASTINIM MASAMA, GUMENIM
MEAVINAMA I UMREENIM POLIETILENOM (76)
Izolovanje PVC masom i gumom je obraeno u II razredu.
1. EKSTRUZIONE LINIJE ZA IZRADU IZOLACIJE
(SA DVA PP SLOJA), OD UPET-a, IZOLACIJE
I PLATEVA OD GUMENIH MEAVINA (CCV, NCV i VCV) LINIJE (48)
Detaljan opis nagnutih i vertikalnih linija za izolovanje i kontinualnu vulkanizaciju u pari i neutralnom
gasu, poev od ureaja za odmotavanje, vunih i zateznih ureaja, poloaj i namena pojedinih ekstrudera,
cevi za vulkanizaciju, korita za hlaenje pa do ureaja za namotavanje.
Razlika izmeu nagnutih (CCVL, NCVL) i vertikalnih (VCV) linija. Funkcija pojedinih delova
postrojenja, meusobna zavisnost kapaciteta od debljine izolacije i duine vulkanizacionih cevi.
Postupak pripreme postrojenja za rad, poev od izbora temperaturnih reima, uvoenje provodnika kroz
prethodno izabrani ekstruzioni alat, aktiviranje pojedinih ureaja uz kontrolu geometrijskih veliina.
Vanost odravanja istoe i podmazivanje maine treba posebno istai u postupku realizacije ovog
gradiva.
2. POUAVANjE ILA I JEZGRO KABLOVA (TVISTER) (28)
Osnovne karakteristike maina za pouavanje sektorskih ila u jezgro kabla (koaraste sa planetarnim
kretanjem i tvister pouavanje gde se rotacijom nosaa kalema korpi, preko pilota prati korak
pouavanja, a rotacijom ureaja za namotavanje ostvaruje pouavanje).
Upoznavanje mainskih karti, izbor potrebnih elemenata i poloaji ruica na vunom reduktoru za
tvister pouavanje izolovanih ila, pravilno rukovanje, ienje i podmazivanje.
Ostale oblasti iz pouavanja obraene su u programu za II razred.
Platiranje, armiranje i ispitivanje obraeni su kroz sadraj programa za izradu energetskih kablova
izolovanih papirom.
IZRADA TELEKOMUNIKACIONIH KABLOVA
I3OLOVANIH PAPIROM I TERMOPLASTINIM
MASAMA (52)
Izolovanje papirom i termoplastinim masama je obraeno u programu za II razred.
Pouavanje je obraeno u programu za II razred.
Armiranje je obraeno u delu programa III razreda kod izrade energetskih kablova izolovanih papirom.
1. SUENjE TELEKOMUNIKACIONIH KABLOVA (12)
Upoznavanje postrojenja za suenje telekomunikacionih kablova.
Opis i funkcije pojedinih delova postrojenja. Kontrola procesa suenja. Rad na postrojenju za suenje.
2. ISPITIVANjE TELEKOMUNIKACIONIH KABLOVA (40)
Ispitivanje mehanikih, geometrijskih i elektrinih karakteristika provodnika i kablova.
Upoznavanje instrumenata za ispitivanje.
Ispitivanje radnog kapaciteta i kapacitivnih sprega.
Pakovanje gotovih proizvoda.
IZRADA KOAKSIJALNIH KABLOVA (28)
Upoznavanje maina za izradu koaksijalnih kablova. Opis osnovnih delova. Upoznavanje radne karte
maine. Formiranje osnovnog i povratnog provodnika.
Rad na maini za izradu koaksijalnih kablova. Opis, konstrukcija, funkcije glavnih delova.
Maine za pouavanje punjenje optikih kablova. Opis konstrukcija, princip rada.
Maine za platiranje optikih kablova. Opis, konstrukcija, princip rada, rukovanje. Kontrola procesa
rada.
IZRADA LAK ICE (50)
Spajanje ice elektrinim putem i runim vezivanjem. Rad na ureaju na kome kalem rotira oko ose u
vertikalnom i horizontalnom poloaju. Postavljanje gole ice na ureaj za odmotavanje. Kontrola
prenika i redukcija stepena zatezanja.
Rad na ureajima za ienje i arenje ice mehanikim i hemijskim putem. arenje ice u neutralnoj
atmosferi, u prisustvu kiseonika i isparljivih delova laka.
Pripremanje otiraa vika laka od vlaknastih materijala.
Upoznavanje elektrinih pei za peenje lak izolacija.
Proizvodnja lak-ice (lakofiks, plastofiks, termodur-F, termodur K, termodur N/C, durolid i duroform) na
svim mainama za lakiranje.
Rad na ureajima za regulisanje temperature pri arenju i lakiranju ice. Rad na ureajima za
premotavanje lak-ice.
Rad na aparatima za ispitivanje lak-ice.
Ispitivanje istezanja, struganja laka, merenje probojnog napona, kontinuiteta laka, otpora izolacije,
ispitivanje vrstine spoja laka i ice.
Pakovanje gotovih proizvoda.
Rad na mainama za izolovanje papirom, gumenim meavinama, umreenim polietilenom,
termoplastinim masama, lakom, svilom i najlonom. (14)
Rad na mainama za pouavanje osnovnih elemenata, pouavanje jezgra kabla (koncentrino i grupno
pouavanje) (14)
Rad na mainama za pouavanje visokofrekvenane licne (4)
Rad na izradi koaksijalnih kablova (5)
Rad na postrojenjima za impregnisanje kablova (7)
Rad na mainama za izradu omotaa od metala i termoplastike (7)
Rad na mainama za armiranje kablova (7)
Rad na mainama za izradu optikih kablova (6)
Rad na mainama za kontinuiranu vulkanizaciju (CCV i VCV) (7)
Rad na ispitivanju telekomunikacionih energetskih kablova (7)
Rad na pouavanju koaksijalnih i optikih kablova (6) Rad na ispitivanju lak-ice (6).
Mesto realizacije nastave: Kabinet/radionica za praktinu nastavu, i odgovarajua preduzea opremljena
opremom, alatom i sredstvima za ovaj obrazovni profil.
Podela odeljenja na grupe: Prilikom realizacije praktine nastave odeljenje se deli na dve grupe (10 do 15
uenika). Blok nastava na kraju kolske godine se realizuje sa itavim odeljenjem.
nastavnih predmeta (npr. tehnologije proizvodnje konektora i prikljuaka, tehnologije kablovske
proizvodnje i kablovskih maina), tema i oblasti sa kojima se susreu izvan kole. Aktivnosti osmisliti
tako da poveavaju motivaciju za praktian rad i uenje i podstiu formiranje stavova, uverenja i sistema
II RAZRED
Program praktine nastave treba realizovati u preduzeu za izradu kablova i prikljuaka. Na poetku
realizacije programa uenici treba da upoznaju tehnoloke procese izrade kablova i prikljuaka, a zatim
obraditi zatitu na radu.
Pri ostvarivanju programa treba voditi rauna o tome da uenici zaponu obuku pripreme za rad na
maini, zatim upoznavanjem osnovnih delova i ureaja maine, upoznavanjem proizvoda (konstrukciji i
nameni) i na kraju da upoznaju sam rad na maini.
Hronoloki red obuke po tehnolokim operacijama dalje bi se odvijao sa upoznavanjem i obuavanjem za
merenje geometrijskih karakteristika proizvoda (merni instrumenti), materijala koji se koriste u
kablovskoj tehnici za izolovanje provodnika; zatim slede obuavanje na mainama za izolovanje
provodnika, mainama za opletanje i mainama za pouavanje, a zatim izrada konektora i prikljuaka.
III RAZRED
Program treeg razreda obuhvata sloenije operacije izrade kablova. Tvister pouavanje, impregnisanje,
platiranje, armiranje kablova, izrada koaksijalnih kablova, izrada optikih kablova, izrada lak i dinamo
ice i sve vrste ispitivanja kablova i provodnika.
Program praktine nastave je u tesnoj vezi sa programom tehnologije kablovske proizvodnje,
tehnologijom izrade konektora i prikljuaka, kablovskih maina i ispitivanja kablova i provodnika.
ZAVRNI ISPIT
4/91 7/93, 17/93, 1/94, 2/94 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06,
12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10 i 8/10).
Zavrni ispit sastoji se iz:
1. praktinog rada i
Praktian rad
Sadraji praktinog rada za obrazovni profil IZRAIVA KABLOVA I PRIKLJUAKA obuhvataju
sledee oblasti (sadraje):
izradu metalnih uadi,
izradu provodnika i kablova izolovanih gumom i termoplastinim masama,
izradu energetskih kablova izolovanih papirom,
izradu telekomunikacionih kablova izolovanih papirom i termoplastinim masama,
izradu optikih kablova,
izradu lak-ice,
montau izradu konektora, kablovskih prikljuaka i setova.
Na zavrnom ispitu proverava se nivo steenih znanja i sposobnosti kandidata da ta znanja primenjuju u
svakodnevnom izvravanju konkretnih radnih zadataka obrazovnog profila izraivaa kablova i
prikljuaka.
Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituiu se iz istih oblasti iz kojih se radi praktian rad.
B-2. 5 3. Obrazovni profil: MONTER
TELEKOMUNIKACIONIH MREA
3. ELEKTRINA MERENjA U TELEKOMUNIKACIJAMA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrina merenja u telekomunikacijama je sticanje znanja o osnovnim
pojmovima iz oblasti elektrinih merenja i merenja na vodovima, ovladavanje vetinama korienja
razliitih mernih instrumenata i pribora neophodnih za rad u elektrotehnikoj struci kao i osposobljavanje
uenika da efikasno i racionalno koriste merni alat i pribor uz razvijanje navika za uvanje zdravlja i
pridravanje mera zatite na radu.
priborom;
upoznavanje sa osnovnim metodama merenja na vodovima.
II RAZRED
(1+2 asa nedeljno, 35+70 asova godinje)
OSNOVE ELEKTRINIH MERENjA (3)
Fizike veliine i sistem mernih jedinica. Greke pri merenju, apsolutna i relativna greka. Pribor za
elektrina merenja (izvori elektrine struje, potenciometri, reostati, kondenzatori, otpornici,
transformatori). Opseg instrumenta, ukupan broj podeljaka i konstanta instrumenta. Spoljni izgled
elektrinih mernih instrumenata.
INSTRUMENT SA KRETNIM KALEMOM (2)
Konstrukcija i princip rada. Obrtni moment, protiv moment i ugao skretanja skale.
ELEKTRODINAMIKI INSTRUMENTI (3)
Konstrukcija i princip rada. Obrtni moment, protiv moment i ugao skretanja skale. Ampermetar i
voltmetar osnovne eme i nain rada. Vatmetar osnovne eme i nain rada. Proirenje mernog opsega
ampermetra, proirenje mernog opsega voltmetra.
OSCILOSKOPI (4)
Osciloskop. Blok ema i princip rada. Podeavanje osciloskopa za merenja. Sinhronizacija. Merenje
napona i frekvencije.
DIGITALNI MULTIMETRI (2)
Osnovni princip korienja multimetra za merenje jednosmernog napona i struje i naizmeninog napona i
struje.
MERENjE ELEKTRINOG OTPORA (3)
Merenje otpornosti U-I metodom i ommetrom. Merenje otpornosti Vitstonovim mostom u kolu
jednosmerne i naizmenine struje.
MERENjE KAPACITIVNOSTI I INDUKTIVNOSTI (2)
Merenje kapacitivnosti Vinovim mostom i merenje induktivnosti Maksvelovim mostom.
ELEKTRINA MERENjA NA VODOVIMA (3)
Merenje otpora jednoinih vodova, merenje otpora dvoinih vodova, merenje otpora izolacije, merenje
otpora izolacije dvoinog voda, merenje karakteristine impedanse.
MERENjE SLABLJENjA (6)
Merenje radnog (pogonskog) slabljenja, merenje slabljenja presluavanja (na bliem i na daljem kraju),
merenje psofometrom.
ODREIVANjE MESTA DODIRA NA KABLU (3)
Odreivanje mesta dodira sa masom ili sa zemljom (Marejeva metoda, Verlijeva metoda, Grafova metoda
metoda tri take).
ODREIVANjE MESTA PREKIDA NA KABLU (3)
Odreivanje mesta prekida pomou mernog mosta.
ODREIVANjE MESTA KRATKOG SPOJA NA KABLU (2)
Odreivanje mesta kratkog spoja pomou Vitstonovog mosta (odreivanje otpora petlje i udaljenost mesta
greke).
MERENjA NA OPTIKIM KABLOVIMA (2)
1. Upoznavanje sa instrumentima (merni opseg, oitavanje).
2. Merenje otpora ommetrom.
3. Vezivanje instrumenta u elektrino kolo, merenje struje i napona.
4. Merenje otpora ampermetrom i voltmetrom.
5. Provera Omovog zakona.
6. Provera I Kirhofovog zakona.
7. Provera II Kirhofovog zakona.
8. Proirenje mernog opsega ampermetra.
9. Proirenje mernog opsega voltmetra.
10. Osciloskop, podeavanje osciloskopa.
11. Merenje jednosmernog i naizmeninog napona osciloskopom.
12. Merenje uestanosti i fazne razlike osciloskopom.
13. Merenje snage potroaa U I metodom.
14. Metoda merenja otpora Vitstonovim mostom.
15. Merenje kapaciteta Vinovim mostom.
16. Merenje induktivnosti Maksvelovim mostom.
17. Merenje otpora jednoinog voda.
18. Traenje mesta kratkog spoja na kablu.
19. Odreivanje mesta prekida kabla.
20. Odreivanje karakteristine impedansa voda.
Podela odeljenja na grupe: Prilikom realizacije vebi odeljenje se deli na dve grupe. Vebe raditi svak
nedelje po dva spojena asa. Vebe izvoditi tako da se za dva spojena asa urade merenja, izraunavanja i
dijagrami. Ukoliko mogunosti dozvoljavaju, svi uenici treba da rade istu vebu, ili raditi u ciklusima do
najvie tri vebe. Poto postoji veliki broj asova povremeno vriti sistematizaciju uraenih vebi, a
odreen broj asova iskoristiti za upoznavanje uenika sa novijim verzijama instrumenata koji se koriste
za merenja na vodovima (digitalni merni most, traga kabla i slino, ono to postoji u koli ili eventualno
u nekoj od kompanija sa kojom kola ima saradnju).
Proveru vetina steenih kroz laboratorijske vebe, u toku kolske godine uraditi etiri puta, kroz odbranu
vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektrinih merenja u telekomunikacijama su
Sadraj elektrinih merenja u telekomunikacijama ima prirodnu vezu sa sadrajima drugih predmetima
kao to su: elektronika i osnove elektrotehnike. Uenicima treba stalno ukazivati na tu vezu, i po
mogunosti, sa drugim nastavnicima organizovati tematske asove. Na taj nain znanja, stavovi, vrednosti
i vetine steene u okviru nastave elektrinih merenja u telekomunikacijama dobijaju iri smisao i
doprinose ostvarivanju optih obrazovnih i vaspitnih ciljeva.
Na teorijskom asu se uenici upoznaju sa jedinicama mera, osnovnim i izvedenim veliinama i njihovim
obeleavanjem. Upoznaju se sa oitavanjem tanih vrednosti otpornosti otpornika prema rasporedu boja.
Od uenika se zahteva da teorijski ovladaju znanjem o instrumentu da bi mogli da ga i praktino iskoriste
za odreena merenja. Zajedno sa osnovnim elementima u elektrinom kolu moraju da znaju i povezivanje
i oitavanje instrumenta.
Uenici treba da shvate princip rada instrumenta sa kretnim kalemom, kao i princip rada
elektrodinamikih instrumenata. Na jednostavan i razumljiv nain za uenike, najprostije objasniti obrtni i
protiv moment, da bi shvatili uzrok skretanja skale na instrumentu, a to treba postii na osnovu njihovog
skromnog znanja iz matematike, fizike i osnova elektrotehnike.
Od uenika treba zahtevati da sa razumevanjem crtaju elektrine eme sa osnovnim elementima kola,
obeleavanje izvora struje, primenu zakona iz osnova elektrotehnike i da se upuuju na korienje tabela
pri merenju.
Nalaenje mesta kvara na vodovima objasniti preko improvizovanih veza kablova i ve proverenih
mostova.
Za laboratorijske vebe im dati jednostavne, praktine i razumljive vebe. One bi trebale da budu
teorijska potvrda gradiva na praktian nain.
4. ELEKTRONIKA
CILJ I ZADACI
Ciljevi nastavnog predmeta elektronika su:
sticanje funkcionalne pismenosti (prirodno-naune, matematike, tehnike),
sistematsko sticanje znanja o osnovnim elektronskim elementima, njihovim karakteristikama i primeni
u elektronskim kolima,
sticanje radnih navika, odgovornosti i sposobnosti za samostalan rad i za timski rad,
sticanje znanja za ostale strune predmete
upoznavanje konstrukcije i namene sledeih elektronskih kola: oscilatori, logika kola i operacioni
pojaavai;
merenje i praktina provera teorijskih znanja na elektronskim elementima i kolima.
Zadatak nastave elektronike jeste stvaranje raznovrsnih mogunosti da kroz razliite sadraje i oblike
rada, primenom savremenih metodikih i didaktikih postupaka u nastavi, ciljevi i zadaci obrazovanja u
celini, kao i ciljevi nastave budu u punoj meri realizovani.
Ostali zadaci nastave elektronike su da uenici:
steenih znanja.
II RAZRED
UVOD (5)
Obnavljanje osnovnih pojmova i zakona iz elektrotehnike
DIODE (15)
Reimi rada dioda. Ponaanje dioda u kolu. Dioda u uobliavakim kolima. Jednostrani usmera. Grecov
usmera. Stabilizatorske diode i njihova primena.
Princip rada bipolarnog tranzistora na modelu sa zajednikim emitorom. Komponente struja u tranzistoru
i koeficijent strujnog pojaanja. Naini vezivanja tranzistora. Karakteristike tranzistora. Ekvivalentna
ema bipolarnog tranzistora sa parametrima. Oznaavanje tranzistora i pronalaenje odgovarajueg tipa
tranzistora u katalogu. Pojaava sa zajednikim emitorom, radna prava, radna taka i stabilizacija radne
take. Bipolarni tranzistor kao prekida.
FET-ovi (10)
Pojam FET-a. Vrste FET-ova. (JFET, MOSFET-ovi pojam i vrste). Pojaava sa zajednikim sorsom.
OSCILATORI (7)
Pojam i uloga oscilatora. RS oscilator sa Vinovim mostom.
IDEALNI OPERACIONI POJAAVA (8)
Pojam idealnog operacionog pojaavaa i njegova primena.
LOGIKA KOLA (10)
Pojam logikih kola. Vrste logikih kola. Realizacija logikih kola.
1. Snimanje karakteristika Si diode
2. Snimanje karakteristika Zener diode
3. Grecov usmera
4. Uobliava napona
5. Izlazne karakteristike bipolarnog tranzistora
6. Stabilizacija radne take pojaavaa sa zajednikim emitorom
7. Merenje parametara pojaavaa sa zajednikim emitorom
8. Izlazne karakteristike MOSFET tranzistora
9. Oscilator sa faznim pomerajem
11. Logiko kolo (NI ili NILI)
12. Operacioni pojaava (sabira, invertujui ili neinvertujui)
Nastavni program Elektronike 1 nadovezuje se strukturno i sadrajno na nastavni program fizike i hemije
u osnovnoj koli i nastavni program Osnova elektrotehnike u prvom razredu srednje kole.
zavretku srednje strune kole.
podstiu da koriste steena znanja u drugim predmetima.
organizovati tako da svi uenici u grupi rade jednu vebu ili u ciklusima do tri vebe.
dobijenih podataka.
sl.
objanjava i pomae.
mikroampermetrima i miliampermetrima otpornike za ogranienje struje. Kao operacioni pojaava
koristiti po mogunosti A 741, jer ostali lako osciluju. asove vebi koristiti samo za merenja na
elektronskim elementima i kolima. Uenike ocenjivati na kraju svakog ciklusa vebi i ukazivati im na
postupke pri merenju i obradi podataka koje ne razumeju i nisu savladali.
Praenje rada uenika
usvojenih znanja, steenih na osnovu svih oblika nastave.
Na poetku ponoviti osnovne zakone iz elektrotehnike obraene u I razredu: Omov zakon, I i II Kirhofov
zakon. Svakako ponoviti gradivo iz matematike potrebno za savladavanje programa, kao to je npr.
poznavanje grafikih oblika linearnih funkcija.
Obraditi princip rada, karakteristike i ponaanje dioda u kolu.
Obraditi princip rada, karakteristike i ponaanje bipolarnih tranzistora u kolu kao i primenu u
elektronskim kolima na primeru pojaavaa sa zajednikim emitorom. Kod FET-ova obraditi princip
rada, vrste i primenu na primeru pojaavaa sa zajednikim sorsom.
Obraditi uslove oscilovanja i jednu vrstu oscilatora.
Ponoviti logike operacije. Obraditi princip rada logikih kola i nain realizacije jednog osnovnog
logikog kola.
Obraditi pojam operacionog pojaavaa, njegove osnovne karakteristike (na primeru idealnog
operacionog pojaavaa, a samo spomenuti realne) i po izboru obraditi neko elektrino kolo kao
ilustraciju primene operacionih pojaavaa (invertujui ili neinvertujui pojaava, ostale samo
spomenuti).
U programu je godinji fond asova za svaki razred dat po temama. Ukupan broj asova koji je naznaen
za svaku temu treba shvatiti kao orijentacioni broj u okviru kojeg treba realizovati odgovarajue sadraje.
Time se nastavniku indirektno ukazuje na obim, dubinu, pa i nain interpretacije sadraja svake teme.
Eventualna odstupanja mogu biti za oko 10% od predvienog fonda asova za temu (zavisno od
konkretne situacije npr. zemljotres, pandemija, drugi razlog velikog gubljenja asova,...).
6. KABLOVSKE I VAZDUNE TK LINIJE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta kablovske i vazdune TK linije je sticanje znanja o kablovskim i vazdunim
telekomunikacionim mreama.
upoznavanje pojma i uloge telekomunikacionog sistema i TK voda u njemu;
upoznavanje grae inih i optikih TK vodova;
sticanje neophodnih znanja o konstrukciji razliitih vrsta kablova;
sticanje neophodnih znanja o graenju kablovske kanalizacije;
upoznavanje elemenata vazdunih i kablovskih TK linija, slinosti i razlika izmeu njih;
upoznavanje sa merama zatite na radu.
II RAZRED
UVOD (6)
Pojam telekomunikacija. Primeri telekomunikacionih sistema u eksploataciji.
Blok ema telekomunikacionog sistema (uloga predajnika i prijemnika, TK voda i komutacionih vorova,
vrste signala i odgovarajui medijumi prenosa). TK vod, linija i mrea (vrste mrea).
INI TK VODOVI I LINIJE (8)
Konstrukcija inih kablova: provodnik, ila, element pouavanja, jezgro kabla, omota i zatita omotaa.
Uloga armature, ekrana i noseeg elementa u kablovima. Vrste kablova. Oznaavanje kablova. Potreba
obeleavanja kablova.
UVOD U VAZDUNE LINIJE (10)
Elementi vazdune linije, vrste uporita i njegovo postavljanje, samonosivi kablovi. Uloga ispitnog i
izvodnog mesta. Opti i posebni uslovi za graenje VTT linije.
UVOD U KABLOVSKE LINIJE (10)
Elementi kablovske kanalizacije, graenje kablovske kanalizacije i uvlaenje kabla.
Nastavljanje provodnika. Nastavljanje omotaa i specifinosti za svaki omota. Nastavljanje kabla
poloenog u kablovsku kanalizaciju.
Polaganje kablova u zemlju i podvodno specifinosti.
VAZDUNE LINIJE (18)
Samonosivi ini kablovi: vrste i karakteristike. Opti i specijalni uslovi postavljanja samonosivih
kablova. Oznaavanje samonosivih kablova. Obeleavanje samonosivih kablova. Oprema za samonosive
kablove i postavljanje opreme. Nastavljanje inog samonosivog kabla i pribor za nastavljanje.
Povlaenje samonosivih kablova.
KABLOVSKE LINIJE (18)
Nastavljenje kablova sa simetrinim provodnicima: prav, ravasti i zavrni nastavak specifinosti.
Prelaz sa jedne vrste simetrinog kabla na drugu.
Nastavljanje koaksijalnih kablova.
Letvica, regleta, kablovska glava kao elementi opreme.
Razvodna mrea i kablovi u njoj. Mesto i uloga kablovskog razdelnika. Mesto, uloga i vrste kablovskog
izvoda.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji kablovskih i vazdunih TK linija su organizovani u
Ovaj predmet prati praktinu nastavu iz predmeta KTT linije i predmeta VTT linije, pa obradu gradiva
treba sinhronizovati sa izvoenjem praktine nastave. Nastavu izvoditi uz upotrebu oiglednih nastavnih
sredstava kao to su slike poprenih preseka kablova i opreme, uzorci razliitih kablova i sve opreme,
katalozi proizvoaa i dr. Uenike uiti da koriste literaturu u uenju i buduem radu, a posebno istai
znaaj korienja ITU-T propisa.
Kako je ovo prvi struni predmet iz oblasti telekomunikacija uenike treba na poetku rada upoznati sa
ulogom i znaajem telekomunikacija i delovima telekomunikacionog sistema. Razgovarati sa uenicima o
primerima telekomunikacionih sistema koje koriste svakodnevno i izvui zakljuke o razlikama i
zajednikim osobinama koje imaju (radio i sistemi sa vodom). Objasniti ulogu TK voda i definisati ga.
Naglasiti razliku izmeu inih i optikih vodova. Objasniti pojam linije i mree.
Uenicima posebno paljivo objasniti konstrukciju inog kabla i insistirati na trajnom usvajanju gradiva
(obnavljati tokom cele godine). Obavezno uenicima pokazati razliite vrste kablova. Uenici treba u
toku godine da naue princip oznaavanja i obeleavanja telekomunikacionih kablova u skladu sa
propisima (obavezno za termoplastine kablove).
Razliku izmeu vazdunih i kablovskih linija objasniti (pokazati i jedne i druge na slikama ili izlaskom na
teren). U uvodu uvesti pojmove iz vazdunih linija koje ne treba jo uvek detaljno obraditi.
Elemente kablovske kanalizacije obraditi teoretski, a graenje kablovske kanalizacije i uvlaenje kablova
ako je to mogue pokazati uenicima na terenu. Nastavljanje provodnika i kablova je vana tema koju
treba obraditi detaljno i stalno je utvrivati.
Samonosive kablove i opremu za samonosive kablove pokazivati uenicima u toku obrade gradiva, kao i
uraene nastavke i slike (fotografije) sa terena gde se vidi na uporite pravilno postavljena oprema.
Simetrine papirne i termoplastine kablove, uraene nastavke i opremu pokazivati uenicima u toku
obrade gradiva. emu razvodne mree diskutovati sa uenicima, uporeujui sa primerima izvedenih
mrea koje znaju ili mogu ak da isprate u jednom terenskom obilasku u svojoj okolini.
III RAZRED
ORGANIZACIJA TELEFONSKE MREE (6)
Organizacija nacionalne telefonske mree. Organizacija mesne mree, pojam pristupne mree. Razvodna
mrea i kablovi u njoj. Kablovska i vazduna telefonska mrea.
OPTIKI VODOVI (10)
Optiki sistem prenosa signala: blok ema i komponente optikih sistema, prednosti nad drugim TK
vodovima.
Svetlost kao EM talas i zakoni prelamanja svetlosti. Pojam monomodnog i multimodnog optikog vlakna.
Merenje slabljenja signala pri prolasku kroz TK vod, optiki prozori, WDM.
Konstrukcija optikog kabla. Nastavljanje optikih kablova. Polaganje optikog kabla. Merenja nad
optikim kablom, nalaenje mesta prekida i savijanja kabla.
Uvlaenje optikog kabla u kablovsku kanalizaciju, polaganje u zemlju i pod vodu, postavljanje na
uporita specifinosti.
PARAMETRI TK VODOVA (12)
Primarni i sekundarni parametri inih vodova. Izraavanje i izraunavanje slabljenja na TK vodu. Pojava
presluavanja, ukrtanje i ugradnja Pupinovih lonaca.
Parametri optikih vodova. Poreenje parametara za razliite TK vodove.
ZATITA TK LINIJA (6)
Uticaj bliskih TK i energetskih vodova, atmosferskih pranjenja na VTT i KTT liniju i odgovarajua
zatita. Uzemljenje. Kombinovani osigura.
ISPITIVANjE TK LINIJA (12)
Glavni razdelnik, ispitni sto. Smetnje na TK vodu, odreivanje vrste smetnje i mesta smetnje. Prijava
smetnji, evidencija smetnji. Otklanjanje smetnji u razvodnoj mrei.
Pronalaenje mesta smetnje reflektometrom.
ODRAVANjE TK LINIJA (6)
Odravanje VTT i KTT linija, slube odravanja. Poslovi i namena redovnog i investicionog odravanja,
planiranje i izvoenje odravanja linije.
POSTAVLJANjE TK KABLOVA PO ZAJEDNIKIM
STUBOVIMA SA NISKONAPONSKIM ENERGETSKIM
VODOVIMA (10)
Posebni uslovi postavljanja TK vodova na energetska uporita. Pribor za TK kablove na energetskim
stubovima. Mere zatite na radu.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji kablovskih i vazdunih TK linija, kao i u drugom
razredu, su organizovani u tematske celine za koje je naveden orijentacioni broj asova za realizaciju.
Teorijske sadraje predmeta povezati sa praktinom nastavom. Nastavnik, pri izradi operativnih planova,
Predmet prati praktinu nastavu iz predmeta KTT linije i predmeta VTT linije, pa obradu gradiva treba
sinhronizovati sa izvoenjem praktine nastave. Uenike nauiti da koriste literaturu u uenju i buduem
radu, a posebno istai znaaj propisa. Uenici su zreliji i ve poznaju osnove TK linija pa se njima moe
izlagati i apstraktnije gradivo (kao to su npr. parametri TK vodova), ali bez insistiranja na formulama,
ve na razumevanju pojava i efekata koji se odraavaju na kvalitet TK linije.
eme i elemente nacionalne i mesne mree detaljno objasniti. Kruti, elastini i meovit oblik mesne
mree objasniti, i uenike nauiti elementima istih (podela kablova u pristupnoj mrei bitna).
Osnovni pojmovi o elektrinom signalu su uenicima poznati iz osnova elektrotehnike, ali pojmovi o
prostiranju svetlosti kroz materijalnu sredinu nisu i zato ih na poetku treba obraditi. Optiki prozori kao
fenomen karakteristian za optika vlakna treba sa posebnom panjom obraditi, i nauiti uenike znaenju
pojmova I, II, III optikog prozora i tipinim slabljenjima u njima. Optiki kabl pokazati uenicima.
Nauiti uenike da tumae sve karakteristike optikog voda i kabla itanjem nekog od kataloga
proizvoaa. Nastavljanje optikih kablova uenici treba da naue korak po korak, do u detalje. Merenje i
kontrola kvaliteta nastavka i eventualnih smetnji na optikom vodu su vano gradivo.
Parametre inih i optikih vodova uenicima izloiti bez mnogo formula, uz slike i objanjenja fizikih
pojava koje izraavaju, posvetiti panju razumevanju istih i specijalno usvajanju jedinica i tipinih
vrednosti koje izraavaju kvalitet voda (insistirati na podunom slabljenju i usvajanju jedinice decibel, i
razumevanju prilagoenja impendansi i potrebe za poznavanjem karakteristine impendanse voda).
Zatitu TK linija i potrebu odravanja predavati uz korienje vaeih propisa i naglasiti posledice koje
moe da ima nepotovanje istih (iako je to esto prisutno u praksi).
Smetnje vrste, utvrivanje smetnje, lokalizacija i otklanjanje je izuzetno vaan deo gradiva koji uenici
treba dobro da savladaju. Uenike treba upoznati i sa formularima koji se u evidenciji glavnog razdelnika
mogu sresti i na par primera uvebati njihovo popunjavanje. Posebnu panju obratiti na prikaz
mogunosti reflektometra i osnovna pravila za tumaenje rezultata.
Perspektive zajednikog postavljanja energetskih i telekomunikacionih kablova, pravila za postavljanje
obraditi, ali specijalnu panju obratiti na mere zatite na radu koje se moraju preduzeti kada se radi na
stubovima sa energetskim kablovima!
Odstupanje od programa moe da bude do 20% ali mora da ga odobri struni organ kole.
7. TELEKOMUNIKACIONE INSTALACIJE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta telekomunikacione instalacije je sticanje znanja o materijalima i alatima koji se
koriste za TK instalacije, kao i o pravilima i postupcima koji se primenjuju u izradi i odravanju svih
vrsta TK instalacija za sve vrste prostorija.
upoznavanje sa ulogom telekomunikacionih instalacija i njenim vrstama;
upoznavanje sa alatom i opremom koji se koriste pri izradi TK instalacija;
upoznavanje sa fazama i postupcima pri izradi TK instalacije;
ovladavanje vetinama pri izradi TK instalacija;
upoznavanje sa slinostima i razlikama u elementima instalacija i izradi TK instalacija razliitih
namena;
upoznavanje sa projektnom dokumentacijom za razliite TK instalacije i njenim pravilnim itanjem.
II RAZRED
UVOD (10)
Uvod u predmet: pojam instalacija, vrste telekomunikacionih sistema i instalacija, postavljanje
telekomunikacione instalacija na zid, u zid i u pod izbor metoda i osnovna pravila. Postavljanje
telekomunikacione instalacije u zajednikim kanalima sa energetskim instalacijama. Vrste prostorija i
uslovi izbora instalacione opreme.
ZIDNE TELEFONSKE INSTALACIJE (34)
Oprema za zidne telefonske instalacije: instalacioni provodnici i kablovi (vrste, karakteristike,
oznaavanje, obeleavanje, izbor, obrada, nastavljanje), instalacione cevi (uloga, vrste, izbor),
instalacione kutije (uloga, vrste, veliine, izbor), instalacioni ormani (uloga, vrste, kapacitet, izbor),
reglete (vrste, uloga, kapaciteti), obujmice (vrste, izbor), utinice i dr.
Pravila za voenje zidne instalacije (u pravcu, ukrtanje, prelaz preko vrata i prozora, prolaz kroz zid),
obeleavanje pravca, temovanje, privravanje cevi (u zid i na zid), ugradnja instalacionih kutija,
uvlaenje i nastavljanje instalacionih provodnika i kablova. Specifinosti instalacija na zid i sluajevi
kada se ona izvodi.
Razvod telefonske instalacije u manjim i veim objektima specifinosti. Uloga instalacionog ormana,
kapaciteti ormana i izbor, oprema ormana. Usponske cevi i razvod po spratu (izbor kapaciteta cevi,
ravanje cevi i provodnika).
Uvod podzemnim i samonosivim kablom specifinosti, mesto koncentracije instalacionih vodova.
Primer instalacionog reenja za jednu manju privatnu kuu i za veliku stambenu zgradu (ema razvoda,
komentar izbora kapaciteta provodnika i cevi, broja i rasporeda instalacionih kutija i ormana
koncentracije, vrsta i mesto uvoda..)
PODNE TELEFONSKE INSTALACIJE (18)
Podne instalacije izbor reenja. Specifina oprema za podne telefonske instalacije: podni kanali
(karakteristike, vrste, nastavljanje, izbor vrste i kapaciteta), instalacione kutije za podne instalacije (vrste i
izbor). Pravila za voenje podne instalacije (u pravcu, ravanje, promena pravca, zavravanje kanala,
raster mree podnih kanala), priprema podne podloge za postavljanje kanala, obeleavanje pravca,
postavljanje kanala, ugradnja instalacionih kutija, uvlaenje i nastavljanje provodnika i kablova. Usponski
kanali, mesto koncentracije.
Primer instalacionog reenja za jednu poslovnu zgradu (ema razvoda, komentar izbora kapaciteta kanala
i kablova, broja i rasporeda instalacionih kutija i ormana koncentracije).
PROJEKAT TELEFONSKE INSTALACIJE (8)
Primer instalacionog reenja za telefonsku instalaciju za jednu stambenu zgradu i dokumentacija koja
prati projekat, faze izrade instalacije, provera ispravnosti, prijem od strane nadlenog organa.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji telekomunikacionih instalacija su organizovani u
povezati sa praktinom nastavom iz oblasti TK instalacija. Nastavnik, pri izradi operativnih planova,
Nastavni sadraji predmeta se ne mogu izvoditi bez oiglednih sredstava kompletne opreme za
telefonsku instalaciju, koju treba pokazivati uenicima i pri obradi i pri obnavljanju gradiva.
Uvod u instalacije treba uenicima prezentovati jezgrovito, a zatim na primerima iz svakodnevnog ivota
(obii prostorije kole i jo nekih kua, stambenih zgrada, poslovnih objekata i fabrikih hala) diskutovati
razlike i istai vanost potovanja propisa pri gradnji instalacija i mogue probleme do kojih nepropisno i
nestruno izvoenje instalacija moe da dovede.
Uenicima pokazati svu opremu (materijal) za telefonske instalacije od razliitih materijala i proizvoaa
(insistirati na termoplastinim) i detaljno obraditi ulogu, mesto postavljanja, postupak ugradnje i
standardne mere i kapacitete za svaki od elemenata. Naglasiti u kojim sluajevima je opravdano
postavljenje instalacije na zid i kako se ista pravilno izvodi.
Ulogu ormana, kapacitete i opremu pokazati na primerima, a tek onda pristupiti definisanju istih. Tako
obraditi i horizontalni i vertikalni razvod.
Obradu gradiva koje se odnosi na uvod kabla treba uskladiti sa sadrajem TK linija i sinhronizovati je.
Gradivo zidnih telefonskih instalacija saeti u celinu i dati primer nekog instalacionog reenja za manju
privatnu kuu koji treba do u detalje komentarisati. Obnavljanje gradiva moe biti izvedeno kroz
diskusiju i osmiljavanje slinih reenja.
Uenicima pokazati elemente podne instalacije (bar kroz slike) i slike karakteristinih faza u postavljanju
ovog tipa instalacije. Sve elemente opreme detaljno obraditi. Faze izrade i tipine greke u izradi obraditi.
Kao i kod zidnih instalacija na kraju dati jedno reenje podne instalacije koje se detaljno diskutuje sa
uenicima, a u obnavljanju uenici treba da tumae sline primere.
Uenicima prezentovati jedan kompletan projekat, bilo bi dobro da to bude projekat instalacije koja je ve
izvedena ili je u izvoenju, da se napravi izlazak na teren gde bi se projektna dokumentacija uporedila sa
stanjem na terenu. Objasniti faze izrade i insistirati na kvalitetu radova i kontroli kvaliteta.
III RAZRED
UVOD (4)
Obnavljanje uloge telekomunikacione instalacije i podele po nameni.
ANTENSKE INSTALACIJE (14)
Antenski sistem uloga i elementi. Zajedniki antenski sistem.
Oprema za antenski sistem: kabl (izbor, karakteristike, obrada, konektori), antene (uloga, parametri,
vrste), skretnice (uloga, vrste, karakteristike), antenski pojaavai i predpojaavai (uloga, vrste,
karakteristike), antenski razdelnik (uloga, karakteristike), filtri (uloga, vrste, karakteristike), razdelnik
(uloga, vrste, karakteristika), modulatori (uloga, karakteristike).
Primer projektovanja i izvoenja antenskog sistema u stambenoj i/ili poslovnoj zgradi (npr. antenski TV
sistem).
RAUNARSKE INSTALACIJE (14)
Pojam i uloga raunarske mree, veliine mrea, pojam i uloga LAN mree. Topologije raunarskih
mrea.
Oprema za raunarski sistem: kablovi za raunarske mree (kategorije, vrste bakarni i optiki,
karakteristike, izbor, obrada, konektori, odgovarajui terminatori), pakord (uloga, duine, vrste),
razdelnik (uloga, vrste, odgovarajui ormani). Uloga i prikljuivanje aktivne opreme (hab, svi, ruter,
ripiter..).
INTERFONSKI SISTEM (8)
Uloga sistema, blok ema i delovi. Povezivanje sistema i putanje sistema u rad. Primer jednog
interfonskog sistema.
PROTIVPOARNI SISTEM (10)
Uloga sistema, blok ema i delovi. Alarmni plan. Tipovi centrala i javljaa. Povezivanje sistema i
putanje sistema u rad. Primer jednog protivpoarnog sistema.
PROJEKAT TK INSTALACIJE (12)
TK instalacije sistematizacija zajednikih elemenata, osobina i pravila za voenje i ugradnju
telekomunikacionih instalacija razliitih namena (specifinosti). Kompletan projekat telekomunikacione
instalacije (i/ili kompletne elektrine instalacije) obavezni prorauni i elementi projekta, odobrenje,
projektna dokumentacija, izvoenje instalacije, provera rada, putanje u rad.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji telekomunikacionih instalacija su, kao i u drugom
razredu, organizovani u tematske celine za koje je naveden orijentacioni broj asova za realizaciju.
Teorijske sadraje predmeta povezati sa praktinom nastavom iz oblasti TK instalacija. Nastavnik, pri
U treem razredu se razrauje gradivo iz oblasti instalacija zapoeto u prethodnoj godini i sistematino
objanjeno na primeru telefonske instalacije. Sada se obrauje instalacija za druge telekomunikacione
sisteme, postupnim uvoenjem elementa i njihove uloge i mesta u instalaciji ili poreenjem sa ve
savladanim sistemima kroz isticanje slinosti i razlika izmeu njih.
Antenske instalacije treba zapoeti teoretskim uvodom o prijemu radio signala i neophodnim elementima,
prednostima ZATV i CATV. Uenicima treba objasniti ulogu svakog od elemenata u ovim sistemima i
obavezno im pokazati ove elemente (uenik mora da zna da prepozna svaki element). Na kraju izloiti
primer jednog antenskog sistema koji je izveden ili je u izvoenju i uenike izvesti na teren da vide
realizaciju. Uvebavati utvrivanje gradiva vriti kroz diskusiju slinih primera.
Oprema za raunarske LAN mree je specifina i uenike treba upoznati sa svim njenim elementima (koji
su tehnoloki aktuelni u trenutku kada se ovo gradivo obrauje). Na insistirati na razumevanju signala
koji se razmenjuju u mrei ali ih pomenuti. Detaljno obraditi kategorije kablova, montiranje opreme i
kontrolu kvaliteta mree (kabl tester!).
Za interfonski i protivpoarni sistem i instalaciju istai razliku i slinosti sa telefonskom instalacijom.
Obavezno dati i diskutovati primere.
Sistematizaciju gradiva vriti kroz prezentaciju jednog kompletnog projekta telekomunikacione instalacije
(prezentovati i komentarisati i energetski deo u kompletnoj elektrinoj instalaciji).
8. TELEKOMUNIKACIONI SISTEMI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta telekomunikacioni sistemi je sticanje znanja o principima rada i primene
telekomunikacionih sistema, osnovnih postupaka obrade i komutacije signala u telekomunikacionim
sistemima.
upoznavanje sa ulogom, delovima i funkcionisanjem telekomunikacionih sistema;
upoznavanje pojma telekomunikacionog signala i vrsta TK signala;
upoznavanje sa ulogom, funkcijom, blok emom i delovima razliitih pretplatnikih aparata;
upoznavanje sa postupcima obrade, multipleksiranja signala i ureajima koji to omoguuju;
upoznavanje sa potrebom i realizacijom komutacije kola i mestom centrale u telefonskom sistemu.
III RAZRED
UVOD (10)
Telekomunikacije pojam i znaaj u drutvu. Blok ema telekomunikacionog sistema: pojam predajnika i
prijemnika signala (signal), uloga i vrste telekomunikacionog voda (odgovarajui signali), uloga
komutacionih centara (centrale). Primeri: telefonija (fiksna i mobilna mrea), telegrafija, radio difuzija
Podela elektrinih signala na analogne i diskretne. Digitalni signal oblik i prednosti nad analognim
signalom. Slabljenje pri prenosu signala uzrok, definicija slabljenja, jedinice.
PRETPLATNIKI APARATI (31)
Uloga pretplatnikog aparata, sistema prenosa i centrale u fiksnoj telefonskoj mrei.
Zvuk, govor, elektrini signal kao ekvivalent govorne poruke. Mikrofon, slualica.
Automatski telefonski aparat: uproena elektrina ema. Zvono, signal zvona i tok struje pozivnog
signala. Uloga viljuke i tok struje govornog signala. Brojanik za impulsno i ton frekventno biranje, tok
struje signala biranja. Lokalni efekat, uloga indukcionog kalema. MTK. Faze telefonskog razgovora.
Elektronski telefonski aparat. Novani telefonski aparat. Mobilni telefonski aparat.
Telegrafska azbuka i signal. Morzeov telegrafski aparat, teleprinter i telefaks.
SISTEMI PRENOSA I PRISTUPNA MREA (41)
Uloga sistema prenosa i pristupne mree u telefonskom sistemu. Vrste i oblik pristupne mree.
Digitalizacija govornog signala (odmeravanje, kvantovanje kodovanje).
Vremenski multipleks, pojam RSM rama. Uloga regeneratora. Pojam spektra. Pojam modulacije i
demodulacije. Frekvencijski multipleks. Filtri.
Primena principa multipleksiranja razlog i primeri primene u sistemima prenosa i pristupnoj mrei.
Ureaji za viestruko iskorienje pretplatnikih vodova. RSM4 i FM1+1 ureaj.
KOMUTACIONI SISTEMI (11)
Uloga komutacionih vorova u telefonskoj mrei. Blok ema centrale i njena uloga (uloga komutacionog
bloka i najprostiji primer njegove realizacije, uloga upravljakog bloka). Mesto centrale u mesnoj
telefonskoj mrei. Organizacija nacionalne telefonske mree. Napajanje centrale. Uloga glavnog
razdelnika.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji telekomunikacionih sistema su organizovani u
zadaci predmeta ostvare. Pri tome, treba imati u vidu da formiranje stavova i vrednosti, kao i ovladavanje
vetinama predstavlja kontinuirani proces i rezultat je kumulativnog dejstva celokupnih aktivnosti na
svim asovima to zahteva veu participaciju uenika, razliita metodska reenja, veliki broj primera i
korienje informacija iz razliitih izvora.
Od uenika profila monter TK mrea oekuje se da u okviru ovog programa usvoje osnovna znanja o
telefonskoj mrei i steknu oseaj o mestu i ulozi TT vodova i TT instalacija, pretplatnikih aparata i
terminalnih ureaja sa kojima se oekuje da treba da rade, te o signalima koje razmenjuju sa ostalim
delovima sistema kako bi uspeno mogli da uklope svoja znanja u jedinstvenu celinu. Zato ovaj predmet
ima poseban znaaj, posebno s obzirom nivo predznanja i intelektualne zrelosti uenika za predavanja
ovog obima gradiva (treba to je mogue vie uprostiti predavanja, ali insistirati na trajnom usvajanju
osnovnih pojmova).
Uenici upoznavanje sa elektrinom emom i delovima ATA su ve imali u prethodnom razredu iz
predmeta TK SISTEMI praktina nastava, pa se sada samo vri sistematizacija ovog gradiva i uklapanje
u celinu telefonskog sistema (naglasak na signale koji se razmenjuju sa ostalim delovima sistema). Na
osnovu usvojenog znanja o ATA uenicima ukazati na slinosti i razlike sa drugim pretplatnikim
aparatima u telefonskoj mrei.
Delove pretplatnikih ureaja i ureaja za viestruko iskorienje vodova uenik treba da detaljno
poznaje, njihovu ulogu u ureaju i signale koje ureaj razmenjuje sa okruenjem. Pojam modulacije i
mulipleksiranja objasniti slikovito, bez insistiranja na formulama, a sa insistiranjem na usvajanju pojma
spektra i postupku formiranja digitalnog signala.
Ulogu centrale u telekomunikacionoj mrei objasniti, moe se pomenuti istorijat razvoja centrala i
komponenata koje se u njih ugrauju, ali ne traiti da uenik usvaja znanja o razlikama u uspostavljanju
veze za razliite tipove centrala. Ukazati na visok stepen automatizacije u upravljanju modernim
centralama, mogunosti daljinskog nadgledanja i odravanja istih.
9. KORISNIKI PROGRAMI ZA ELEKTRONSKA KOLA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta korisniki programi za elektronska kola je sticanje znanja, ovladavanje
vetinama korienja odreenih programskih paketa u elektrotehnici i formiranje vrednosnih stavova koji
doprinose razvoju informatike pismenosti neophodne za ivot i rad u savremenom drutvu, kao i
osposobljavanje uenika da efikasno i racionalno koriste raunare na nain koji ne ugroava njihovo
fiziko i mentalno zdravlje.
Zadaci nastave predmeta su :
razvijanje svesti o neophodnosti korienja raunara u svakodnevnom ivotu i radu i znaaju
informaciono-komunikacionih tehnologija za funkcionisanje i razvoj drutva;
upoznavanje uenika sa razliitim korisnikim programima za projektovanje i ispitivanje elektronskih
kola;
upoznavanje uenika sa mogunostima jednog odabranog korisnikog programa za projektovanje i
ispitivanje elektronskih kola;
osposobljavanje za crtanje elektronskih kola i simulaciju rada;
izgradnja pravilnih stavova prema korienju raunara, bez zloupotrebe i preterivanja koje ugroava
fiziko i mentalno zdravlje uenika.
III RAZRED
(0+1 as nedeljno, 31 as godinje)
UVOD (3)
Uloga i mogunosti nekih od programa za projektovanje i ispitivanje elektronskih kola.
OBUKA ZA RAD U KORISNIKOM PROGRAMU (10)
Opis funkcija jednog odabranog korisnikog programa (npr. Electronics Workbench-a). Obuka uenika
da koriste odabrani program.
SIMULACIJA VEBI KORIENjEM KORISNIKOG PROGRAMA (18)
Simulacija odabranih laboratorijskih vebi na raunaru iz predmeta: Osnovi elektrotehnike, Elektronika,
Elektrina merenja i Telekomunikacioni sistemi.
Pokazna veba simulacije elektronskog kola u jo nekom programu iste namene.
Ocenjivanje postignutih vetina realizovati kroz individualne zadatke uenika za date zadatke.
Pri realizaciji programa dati prednost projektnoj, problemskoj i aktivnoj nastavi, izgradnji znanja i
razvoju kritikog miljenja. Podsticati timski rad i saradnju naroito u oblastima gde nastavnik proceni da
su prisutne velike razlike u predznanju kod pojedinih uenika.
Uenicima treba prezentovati vie programa iste namene koji su trenutno aktuelni (Electronics Workench,
Orcad, Protel....). Kad god je mogue koristiti besplatne programske pakete.
Za detaljnu obradu postupka projektovanja i analize kola izabrati program koji je pristupaan ueniku i
koli (visoki stepen automatizacije programa, pristupana cena licenciranja i dr.). Obuku uenika za
korienje izabranog programa obaviti postupno, posveujui vreme i panju svim vanim funkcijama
kola i redosledu radnji.
Uvebavanje korienja programa treba raditi sa uenicima na elektronskim kolima koje ve poznaju (i
emu i funkciju), pa je dobro uskladiti gradivo sa gradivom navedenih strunih predmeta. Posebnu panju
obraditi analizi kola, potrebi da se poreenjem sa fiziki izvedenim kolima simuliraju i otkriju smetnje i
kvarovi.
Za kraj treba odraditi pokaznu vebu simulacije jednog elektronskog kola u jo nekom programu iste
namene, da bi uenici uoili slinosti i shvatili da se ve naueni principi mogu uz malo dodatnog uenja
primeniti i u nekom drugom programu.
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta praktina nastava je sticanje neophodnih znanja i odgovarajuih vetina koje su
neophodne za obradu krajeva i postavljanje kablova, izradu nastavaka, kao i izradu TK instalacija, ali i
ovladavanje znanjima iz oblasti TK sistema, razvijanje navika za uvanje zdravlja i pridravanje mera
zatite na r adu.
praktino upoznavanje kablovskog pribora i opreme neophodnog za TK linije;
upuivanje uenika da prate i koriste savremenu literaturu iz ove oblasti;
obuavanje uenika primeni zatite na radu.
II RAZRED
(12 asova nedeljno, 420 asova godinje, 60 asova u bloku)
VAZDUNE TK LINIJE
1. Obuka penjanja na drvena uporita: provera ispravnosti stuba, upotreba penjalica i opasaa.
2. Osiguranje uporita: izrada podupiraa i zatege, odreivanje smera sredstava za osiguranje.
3. Trasiranje nadzemne TK mree u pravcu i na krivini.
4. Izrada gromobranskog uzemljenja na uporitima.
5. Obrada krajeva samonosivog kabla: obrada noseeg ueta, omotaa kabla i razbrajanje jezgra kabla.
6. Oprema i pribor za postavljanje samonosivih kablova: PSK oprema, nain postavljanja i namena.
7. Pribor za nastavljanje samonosivih kablova: kutije, ormani, spojnice.
KABLOVSKE TK LINIJE
1. Izrada pravog nastavka na kablu sa papirnom izolacijom provodnika: odreivanje duine preklopa i
duine nastavka, obrada krajeva kabla, spajanje provodnika, ispitivanje nastavka na prekid i dodir,
suenje nastavka, lemljenje spojnice, montaa zatitne spojnice.
2. Izrada pravog nastavka na kablu sa termoplastinom izolacijom provodnika: odreivanje duine
preklopa i duine nastavka, obrada krajeva kabla, spajanje provodnika pomou konektora, ispitivanje
nastavka, montaa termoskupljajue spojnice.
3. Izrada prelaza sa kabla sa papirnom na kabl sa termoplastinom izolacijom provodnika: obrada krajeva
kabla, spajanje provodnika pomou konektora, montaa spojnice.
4. Montaa kablovskih izvoda: unutranji kuni, spoljanji kuni, spoljanji na stubu, spoljanji u
samonoseem stubiu, kablovski razdelnik.
5. Izrada izvoda u samostojeem stubiu sa izradom nastavka: obrada krajeva kabla, izrada nastavaka,
montaa regleta sa konektorskim elementima.
TELEKOMUNIKACIONE INSTALACIJE
1. Uvod: upoznavanje uenika sa predmetom, kabinetom i alatom koji koriste. Upoznavanje sa
instalacionim materijalom koji se koristi.
2. Pripremne radnje za postavljanje instalacije u zid i na zid: temovanje, buenje rupa, gipsiranje,
privravanje obujmica.
3. Instalaciona oprema za zidne instalacije: upoznavanje sa instalacionom opremom i sledom radnji pri
postavljenju instalacije u zid i na zid (posebno naglasiti razliku u opremi koja se koristi za razliite vrste
zidova).
4. Instalacioni kablovi i provodnici: upoznavanje sa instalacionim kablovima i provodnicima, razbrajanje
instalacionog kabla, pletenje forme (elja) i zavravanje provodnika na svim tipovima regleta,
zavravanje forme na regletama.
5. Izvoenje telekomunikacione instalacije na jednostavnom primeru: postavljanje opreme u pravcu i
krivini, sa primerom razvoda, provlaenje instalacionih provodnika i kablova:
a) telefonske instalacije b) raunarske instalacije
v) antenske i KDS instalacije g) interfonske instalacije
d) instalacije za video nadzor
) protiv-provalne i protiv-poarne instalacije: (obratiti panju na slinosti i razlike obradu krajeva
provodnika na svakom vidu instalacionog provodnika ponaosob, specifine elemente opreme...).
6. Uvod u orman unutranje koncentracije: uloga, oprema i postavljanje opreme.
7. Uvod u razvodni orman: uloga, oprema i raniranje na svim tipovim regleta.
8. Davanje telefonskog prikljuka samonosivim kablom.
TELEKOMUNIKACIONI SISTEMI
1. Uvod: upoznavanje uenika sa predmetom, kabinetom, alatom koji koriste i univerzalnim
instrumentom.
2. Telefonski kablovi i provodnici obrada krajeva.
3. Upoznavanje uenika sa komponentama elektrinih kola:
otpornici: izgled, uloga u kolu, vrste, itanje otpornosti po bojama, promenljivi otpornici, merenje
otpornosti.
kondezatori: izgled, uloga u kolu, vrste, ispitivanje ispravnosti, promenljivi kondenzatori.
transformatori i kalemovi: izgled, uloga u kolu, vrste, ispitivanje.
releji: izgled, uloga u kolu, vrste, ispitivanje, simulacija rada u jednostavnim kolima.
diode: izgled, uloga u kolu, vrste, ispitivanje ispravnosti, traenje u katalogu, raspoznavanje anode i
katode, Gretz.
tranzistori: uloga u kolu, izgled, vrste, oznaka, karakteristike i traenje elementa u katalogu, nalaenje
elektroda, ispitivanje ispravnosti.
integrisana kola: uloga u kolu, izgled, vrste, oznake, traenje elementa u katalogu.
4. Lemljenje izolovanih provodnika na prikljune take konektora i relea.
5. Lemljenje otpornika, kondenzatora, poluprovodnikih komponenti i dr. na tampane ploe.
6. ATA: princip rada, sastavni delovi, blok ema, elektrina ema, ispitivanje smetnji.
PRAKTINA OBUKA U BLOKU (60 asova godinje)
1. Vazdune TK linije (12)
2. Kablovske TK linije (18)
3. Telekomunikacione instalacije (18)
4. Telekomunikacioni sistemi (12)
III RAZRED
(12 asova nedeljno, 372 godinje, 90 asova u bloku)
VAZDUNE TK LINIJE
1. Obuka penjanja na betonske stubove.
2. Povlaenje samonosivih kablova u razvodnoj mrei: povlaenje kablova, regulisanje strele,
privrivanje kablova, elektrino osiguranje i radno uzemljenje, ukrtanje sa energetskim kablovima.
3. Nastavljanje samonosivih kablova: izrada pravog i ravastog nastavka, obrada krajeva kabla,
nastavljanje jezgra kabla.
4. Montaa izvodnog uporita: sklapanje izvodnog uporita, postavljanje opreme.
5. Zavravanje samonosivog kabla na spoljanjem izvodu: obrada kraja kabla, povezivanje jezgra kabla sa
kablovskom glavom.
6. Izrada razvodne mree pomou samonosivih kablova: izrada mree prema tehnikoj dokumentaciji,
ispitivanje.
7. Otklanjanje smetnji u razvodnoj mrei: vrste smetnji, njihovo pronalaenje i otklanjanje.
8. Postavljanje TK kablova po zajednikim stubovima sa niskonaponskim elektro energetskim vodovima:
pribor za noenje, zatezanje, privrivanje, nastavljanje i ravanje TK kabla na elektro energetskim
stubovima. Meusobni odnosi TK kabla i energetskog voda, slobodna zona. Postavljanje izolacionih
prstenova i umetaka, sekcionisanje TK kablova i uzemljenje opreme.
KABLOVSKE TK LINIJE
1. Izrada ravastog nastavka na uvlanom kablu sa papirnom izolacijom provodnika. Odreivanje duine
preklopa i duine nastavka, obrada krajeva kabla, spajanje provodnika metodom upredanja, suenje
nastavka, izrada i lemljenje spojnice).
2. Izrada ravastog nastavka na kablu sa termoplastinom izolacijom provodnika: odreivanje duine
preklopa i duine nastavka, obrada krajeva kabla, spajanje provodnika pomou konektora, montaa
spojnice.
3. Izrada zavrnog nastavka na kablu sa papirnom izolacijom provodnika: obrada krajeva kabla, spajanje
provodnika, suenje nastavka, lemljenje zavrne spojnice.
4. Zavravanje kablova u glavnom razdelniku sa papirnom izolacijom provodnika: obrada kraja kabla,
izrada elja, lemljenje provodnika za regletu.
5. Zavravanje kabla sa termoplastinom izolacijom provodnika u glavnom razdelniku bez izrade
zavrnog nastavka: obrada kraja kabla, razbrajanje jezgra kabla, montaa regleta sa konektorskim
elementima.
6. Nastavljanje optikih kablova: obrada krajeva kabla, nastavljanje optikih vlakana, montaa spojnice.
TELEKOMUNIKACIONE INSTALACIJE
1. Orman unutranje koncentracije i razvodni orman: kompletiranje ormana na ve postavljenu opremu
sada uraditi raniranje (pletenje forme i raniranje u raznim tipovima ormana koncentracije raditi
obavezno za vie od 10, 20 pari..).
2. Izrada i oivljavanje telefonske instalacije za 2 i vie prikljuka.
3. Davanje telefonskog prikljuka po dvojniku i RSM ureaju.
4. Izrada i oivljavanje antenske i KDS instalacije.
5. Izrada i oivljavanje raunarske instalacije.
6. Izrada i oivljavanje interfonske instalacije.
7. Izrada i oivljavanje instalacije za video nadzor.
8. Izrada i oivljavanje protiv-provalne i protiv-poarne instalacije.
TELEKOMUNIKACIONI SISTEMI
1. Ispitivanje i otklanjanje smetnji na ATA.
2. Mobilni telefon: princip rada, blok ema, zamena baterije.
3. Telefonski aparat sa automatskom naplatom (govornica): sastavni delovi, princip rada, prikljuivanje
u telefonsku mreu.
4. Sekretarske garniture: montaa i povezivanje u sistem, programiranje i provera ispravnosti.
5. Kune telefonske centrale: montaa i povezivanje u sistem, programiranje i provera ispravnosti.
6. Telefaks aparati: povezivanje, putanje u rad, otprema prijem.
7. Ureaji za viestruko iskorienje pretplatnikih vodova dvojnik i PCM: princip rada, montaa,
povezivanje u mreu, napajanje.
8. Kablovski distributivni sistem: uloga, delovi sistema, princip prijema, obrade i distribucije signala,
povezivanje i putanje u rad.
9. Raunarska mrea: elementi, povezivanje i putanje u rad, UPS.
10. Interfonski sistem: elementi, povezivanje i putanje u rad, napajanje.
11. Protivpoarni i protivprovalni sistem: elementi, povezivanje i putanje u rad, napajanje.
PRAKTINA OBUKA U BLOKU (90 asova godinje)
1. Vazdune TK linije (24)
2. Kablovske TK linije (24)
3. Telekomunikacione instalacije (18)
4. Telekomunikacioni sistemi (24)
Podela odeljenja na grupe: Prilikom realizacije praktine nastave odeljenje se deli na dve grupe. Blok
nastava na kraju kolske godine se realizuje u Telekomu ili drugim telekomunikacionim preduzeima.
nastavnih predmeta (npr. kablovske i vazdune TK linije, TK instalacije i TK sistemi), tema i oblasti sa
kojima se susreu izvan kole. Aktivnosti osmisliti tako da poveavaju motivaciju za praktian rad i
uenje i podstiu formiranje stavova, uverenja i sistema vrednosti u vezi sa razvojem kreativnosti,
sposobnosti vrednovanja i samovrednovanja.
Pri obavljanju praktine nastave obratiti panju na mere zatite na radu. Uenike treba nauiti strpljivom i
preciznom radu kroz uvebavanje osnovnih radnji. Nadogradnja samostalno razmiljanje i unapreenje
postupaka rada moe da bude izvedena samo ako uenik poznaje i shvata teoriju, pa sadrajno i
vremensko usklaenje obrade svake teme u praktinoj i teorijskoj nastavi mora da postoji. Vremenski
sklad u obradi pojedinih tema u segmentima praktine nastave pre svega nastave Telekomunikacionih
instalacija i Telekomunikacionih sistema je takoe neophodan.
Telekomunikacione instalacije
II RAZRED
Nastavna tema 1: Upoznati uenike sa kabinetom, alatom i materijalom koji se koristi pri postavljanju
telekomunikacionih instalacija.
Nastavna tema 2: Obraditi razliite vrste builica koje se koriste za sve vrste zidova. Pravljenje obujmica,
vrste gotovih obujmica i njihovo postavljanje na zidove razliitih materijala uvebati.
Nastavna tema 3: Pokazati uenicima svu opremu i materijal za sve vrste telekomunikacionih instalacija,
onda ukazati na elemente koji se koriste u telefonskoj instalaciji, elemente koji se koriste u raunarskim
instalacijama, u kablovskim itd. Insistirati na redosledu radnji koji treba primeniti pri postavljanju.
Uvebavati montiranje karakteristinih elemenata.
Nastavna tema 4: Upoznati uenike sa svim vrstama instalacionih provodnika i kablova. Nauiti uenike
da razlikuju vrste telekomunikacionih kablova razliite namene, pri emu posebnu panju treba obratiti na
specijalne alate za obradu krajeva kabla i njihovo zavravanje na svim vrstama konektora i regleta.
Upoznati uenike sa razliitim vrstama regleta i konektora i objasniti im gde se koje koriste. Nauiti
uenike pletenju elja i pravilnom lemljenju instalacionih provodnika na reglete sa iljcima.
Nastavna tema 5: Na jednostavnim primerima (2-3 instalacione kutije u pravcu, 2 kutije u krivini, proboj
kroz zid i slinim) za svaku od navedenih instalacija uenici podeljeni u grupe treba da uvebaju
postavljanje instalacije. Uporedo sa radom na primerima telekomunikacionih instalacija razliite namene
isticati slinosti i razlike meu njima.
Nastavna tema 6: Pokazati svu opremu ormana unutranje koncentracije i sa uenicima izvriti
postavljanje opreme, a uporedo objanjavati ulogu delova.
Nastavna tema 7: Uraditi raniranje na svim tipovima regleta.
Nastavna tema 8: Obrada samonosivog kabla, postavljanje opreme na primeru uvoda kroz krov sa
naglaskom na osiguranje uporita (uz objanjenje za uvod kroz zid) kao pripremne radnje za davanje
prikljuka obraditi.
III RAZRED
Nastavna tema 1: U ormanima koncentracije, razvodnim ormanima izvriti pletenje forme elja veeg
kapaciteta, lemljenje na letvice i zavravanje na razliitim tipovima regleta u razvodnim ormanima, i
raniranje u ormanima koncentracije (svaki uenik samostalno treba da zna da uradi ovo).
Nastavna tema 2, 3, 4, 5, 6, 7: Ova se tema moe uvebavati u grupama uenika gde svaka grupa dobije
svoj zadatak osmiljena trasa sa nekoliko instalacionih kutija koja ima i ravanje i krivinu, pa treba
izvriti sve pripremne radnje i postavljanje instalacionih cevi i kutija i provlaenje i nastavljanje vie
parica, od kojih se svaka prosledi i pusti na neki drugi lokal. Pustiti lokale i proveriti ispravnost instalacije
(ove sadraje treba izvoditi vremenski usklaene sa sadrajima prakse i TK sistema). Obratiti panju
uenicima na slinosti i zajednike elemente ovih instalacija, i na razlike u opremi.
Vazdune tk linije
II RAZRED
Nastavne teme 1, 2, 3, 4: se realizuju na poligonu kada to vremenski uslovi dozvoljavaju, a nastavne teme
2, 3, 4 neophodno je prethodno teoretski obraditi u kabinetu. Nastavne teme 5, 6 i 7 uenici realizuju u
kabinetu, individualno ili u grupama.
Za nastavnu temu broj 1: pre izlaska na poligon neophodno je uenicima ukazati na opasnosti prilikom
penjanja. Treba uenicima demonstrirati hodanje na penjalicama, zatim penjanje, a prilikom penjanja
uenika dovoljno je za poetak penjanje do 4 koraka.
Nastavnu temu broj 2: obraivati sa grupama od po 3, 4 uenika: prvo vriti odreivanje smera za
postavljanje sredstava za osiguranje sa i bez prepreke, a zatim postavljanje zatege sa pocinkovanom
elinom icom prenika 3 mm i sa noseim uetom.
Nastavnu temu broj 3: realizovati u grupi od 4 uenika sa trasirkama, zastavicama i mernom trakom.
Grupe rotirati tako da svaka grupa tj. Svaki uenik odradi svaki deo posla.
Nastavnu temu 4: realizovati sa gvozdenom pocinkovanom gvozdenom icom prenika 3 mm ili
pocinkovanom gvozdenom trakom 3*25 mm.
Nastavnu temu 5: realizovati samonosivim kablom TK 22 Z i sa TK 33 U obavezno, prvo vebu
uraditi sa jednoparninim kablom, a zatim kablom sa noseim uetom. Prilikom razbrajanja jezgra
uenicima ukazati na smer razbrajanja za smer kretanja kabla.
Nastavne teme 6 i 7: realizovati demonstrativno sa postavljanjem PSK opreme sa kablovima a pribora za
nastavljanje bez kablova (samo montaa VVD kutija i kablovskih glava na uporita).
III RAZRED
Nastavnu temu 1: realizovati na poligonu kada to vremenski uslovi uslovi dozvoljavaju, a pre izlaska na
poligon neophodno je uenicima ukazati na opasnosti prilikom penjanja. Nastavne teme 2, 3, 4, 5, 6
uenici realizuju u kabinetu, individualno ili u grupama.
Nastavnu temu broj 2: demonstrirati uenicima.
Nastavnu temu broj 3: prav nastavak vriti od stuba do stuba, s tim to svaki uenik radi na jednom kraju
kabla. Kad se urade svi nastavci formira se mrea iz pravih nastavaka. Uraenu mreu potrebno je
kompletno ispitati. Izrada ravastog nastavka vri se na isti nain s tim to je uvek jedan od kabala
dovodni kabal za sledei ravasti nastavak. Ovu vebu treba ispitati kao i prethodnu a zatim i svaki
nastavak posebno (slobodan kraj kabla u ravastom nastavku). Ove vebe odraditi bar dva puta sa
kablovima TK 33 Z 3*4 i sa TK 33 U 5*4 (nastavke vriti na stubovima u VVD kutijama na
regletama ili upredanjem ako je mogue nastavak ostvariti pojedinanim konektorima).
Nastavne teme 4 i 5: uenike podeliti u parove (grupe) i izvriti montau izvodnog uporita. Dovesti npr.
TK 33 U 5*4 i povezati ga na kablovsku glavu. Vebu na kraju ispitati. Na svakom stubu pojedinano
izvriti prelaz sa podzemnih na samonosive kablove (radi ekonominosti druge krajeve oba kabla moe
koristiti susedna grupa uenika. Vebu na kraju ispitati na regletama VVD kutija.
Nastavna tema 6: uraditi kompletnu razvodnu mreu sa pravim i ravastim nastavcima i sa prelazom sa
podzemnih na nadzemne kablove i ispitati je.
Nastavnu temu 7: postaviti na dve razvodne mree sa po 3 prava nastavka. U jednom od nastavaka obe
mree uraditi smetnje) prvo unutar etvorke a zatim izmeu etvorki ukrtanje ila, prekid, dodor,
kratka veza itd.). Svaka grupa uenika trai smetnju u svojoj mrei pomou slualica i unimera.
Nastavnu temu 8: obraditi teoretski sa demonstracijom pojedinih delova. Karakteristine oblasti koje se
razlikuju od montae TK kablova po stubovima samo sa TK kablovima realizovati praktino u kabinetu il
na poligonu (postavljanje izolacionog prstena, umetka, sekcionisanje...).
Kablovske tk linije
II RAZRED
Na prvoj vebi uenicima na vie primera objasniti princip odreivanja duine preklopa, i duine
nastavka, a u toku vebe proveravati da li su uenici savladali ovu radnju. Obnoviti obradu krajeva kabla i
spajanje provodnika metodom upredanja koju su uenici savladali jo u prvoj godini. Uz pomo slika i
maketa uenike podsetiti na redosled radnji. Po zavrenoj izradi nastavka pripremu kabla za ispitivanje
prepustiti uenicima, a zatim pomou ispitivaa provodnosti objasniti princip ispitivanja na prekid i dodir
i pronalaenjem smetnje u nastavku uenicima ukazati na greke koje su napravili u radu. Suenje
nastavka nain i svrhu usmeno izloiti u toku lemljenja spojnice. Montau zatitne spojnice objasniti na
jednom primeru.
Drugu vebu raditi na dva dua kabla u grupama uenika: jedna grupa vri pripremu kablova za
nastavljanje, dok druga grupa vri nastavljanje provodnika. Jedan nastavak raditi pomou jednoilnih
konektora, a drugi pomou vieparinih konektora. Montau spojnice pokazati na jednom primeru.
U treoj vebi uenici samostalno obavljaju sve radnje. Nastavna tema 4: Kod montae kablovskih izvoda
posebnu panju posvetiti razbrajanju kablovskih glava i njihovom postavljanju na stub, zid ili izvodni
orman. Svi uenici treba da uvebaju rad na svim vrstama kablovskih glava. Sve kablovske glave
obavezno ispitati. Lemljenje na iljke vriti ekiastim lemilom, a nalivanje kablovske mase uvebati na
dva do tri primera.
III RAZRED
Uenici sve radnje u toku prve dve vebe obavljaju samostalno, potrebno je jedino objasniti raspored
cevica u nastavku i ostavljanje rezervnih parica. Svi uenici prave olovne spojnice u prvoj vebi, a u
drugoj vebi svi uenici postavljaju montano-demontanu spojnicu smenjujui se na jednom nastavku.
U vebi broj 3: uenici na gvozdenoj konstrukciji uvebavaju pravilno postavljanje numerisanih kablova i
povezuju ih votanim kanapom, a zatim vre obradu zavrnih kablova. Vie uenika uestvuje u izradi
zavrnog nastavka.
U vebi broj 4: po dva uenika vre razgranavanje kabla i njegovom postavljanju na ablon, a zatim
pojedinano pletu po polovinu forme. Postavljanje gotovog elja i lemljenje provodnika na reglete mogu
da rade i vie uenika jer su to ve uvebali na praksi iz TK instalacija.
U petoj vebi akcenat staviti na pravilnu obradu krajeva kabla i postavljanje kabla u kanale glavnog
razdelnika.
Nastavna tema 6: Nastavljanju optikog kabla posvetiti posebnu panju, treba omoguiti svakom ueniku
da izvri obradu krajeva kabla, pakovanje u kasetu bar 3 vlakna i zatvaranje spojnice.
Telekomunikacioni sistemi
II RAZRED
Upoznavanje uenika sa kabinetom i alatom koji e koristiti i odravati u toku vebi je neophodno.
Uenici moraju da naue da koriste univerzalni instrument bez pomoi dugih uvebavanje mora biti
individualno.
Nastavna tema 2: Pokazati uenicima razliite vrste elektrinih kablova i provodnika i ukazati na one koji
se koriste u telekomunikacijama. Uvebati obradu krajeva, zavravanje na konektorima i regletama.
Nastavna tema 3: pokazati uenicima svaki od elemenata otpornike razliitih snaga i otpornosti,
promenljive otpornike, blok i elektrolitske kondenzatore, trimer kondenzatore, transformatore razliitih
odnosa broja namotaja i sa razliitim vrstama jezgra, releje raznih vrsta, diode (ispravljake, Zenerove,
VF, foto, LED i dr.), Grecov element, tranzistore bipolarne i CMOS, integralna kola razliitih funkcija i
druge elemente elektronskih kola. Objasniti ulogu koju u kolu imaju ovi elementi. Objasniti princip
oznaavanja i obeleavanja ovih elemenata. Ukazati na vanost pravilnog itanja ema i korienja
kataloga i ovo provebati na par primera. Uvebati ispitivanje ispravnosti za sve ove elemente i merenje
vrednosti onih fizikih veliina koje ih karakteriu, odreivanje elektrode itd (unimerom). Nastavna tema
4 i 5: Ove teme se mogu obraditi posle kompletno odraene teme 3 ili istovremeno sa njom pri obradi
svakog elementa uvebati pravilno lemljenje na ploicu.
Nastavna tema 6: Blok ema, elektrina ema, delovi, princip rada, tok i karakteristike svih signala za
ATA obraditi detaljno. Ispitivanje smetnji ukazati na vrste i uzroke smetnji, simulirati smetnje i obaviti
popravku istih u birakoj jedinici (greke u impulsnom biranju), u elektroakustikom delu (neispravan
mikrofon, slualica, indukcioni kalem, prekid u kolu), u pozivnom kolu (telovanje zvona, proboj
kondenzatora, proboj u namotaju zvona), ispitivanje i prekid prikljunog i MTK kabla, zamena mikrofona
i slualica i druge smetnje.
III RAZRED
Obnavljanje funkcije, eme, delova i signala ATA izvriti, a zatim vriti obnavljanje i nadogradnju
gradiva smetnji na ATA.
Mobilni telefon blok emu i elemente objasniti uz insistiranje na slinosti i razlike sa ATA, pa uvebati
sa uenicima zamenu baterije, displeja i dr.
Za sve ostale elemente telekomunikacionih sistema i celokupne telekomunikacione sisteme prvo
uenicima objasniti funkciju istih, pa prezentovati blok emu, objasniti koji signali se generiu i primaju u
pojedinim blokovima i kako se zatvara kolo tih signala, delove sistema pokazati. Uvebati sa uenicima
montiranje i prikljuivanje centralnih jedinica, pojaivakih i perifernih jedinica, jedinica za napajanje
sistema. U saglasju sa sadrajima i projektima koji se rade u praktinoj nastavi iz TK instalacija
kompletirati i povezati sve elemente sistema kroz ve uraenu odgovarajuu instalaciju i oiveti sistem.
Posebnu panju obratiti odgranavanju. Izvriti proveru ispravnosti sistema (vrste smetnji i ureaji kojima
se detektuju!).
NASTAVA U BLOKU
Praktina nastava u bloku izvodi se u radnoj organizaciji ili koli, u jednom ili vie blokova u toku
kolske godine. Sadraji nastave treba da budu usklaeni sa sadrajima praktine nastave predmeta kome
su pridrueni i treba da predstavljaju nadogradnju ovih sadraja (odlazak na teren, u radnu organizaciju
koja vri demonstraciju ili obuku, ili osmiljavanje novih vebi koje se u koli mogu odraditi). Za
izvoenje ove nastave zaduen je predmetni profesor praktine nastave kojoj je deo bloka pridruen.
Ocena iz praktine nastave u bloku se ne daje ueniku ve se zalaganje i rad uenika vrednuju kroz ocenu
iz praktine nastave.
ZAVRNI ISPIT
4/91 7/93, 17/93, 1/94, 2/94 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06,
12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10 i 8/10).
Praktian rad
Sadraji praktinog rada, za obrazovni profil monter telekomunikacionih mrea, obuhvataju sve sadraje
koji su obraeni u okviru praktine nastave u toku kolovanja iz predmeta Vazdune TK linije, Kablovske
TK linije, TK instalacije i TK sistemi.
Na usmenoj proveri znanja proverava se nivo steenih znanja
i sposobnosti uenika da ta znanja primenjuju u svakodnevnom izvravanju konkretnih radnih zadataka
obrazovnog profila monter telekomunikacionih mrea.
B-2.6 3. Obrazovni profil: ELEKTROMEHANIAR
ZA TERMIKE I RASHLADNE UREAJE
6. ELEKTRINE INSTALACIJE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrine instalacije je sticanje znanja o elektrinim instalacijama u
domainstvu i industriji neophodnim za obavljanje praktinog rada u oblasti termikih i rashladnih
ureaja, osposobljavanje za bezbedan rad na postavljanju kunih prikljuaka, uzemljenja, sklopova i
elektrinih instalacija.
upoznavanje sa osnovnim elementima elektrinih instalacija;
upoznavanje sa vrstama kunih prikljuaka i elektrinih instalacija;
osposobljavanje za izvoenje instalacija;
osposobljavanje uenika da prepoznaju i otklone kvar na elektrinim instalacijama;
upoznavanje sa svim merama zatite od elektrinog udara;
osposobljavanje uenika da koriste tehnike propise, standarde, preporuke, literaturu i slino;
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
OPTE O ELEKTRINIM INSTALACIJAMA (4)
Napajanje elektrinih instalacija, mree niskog napona. etvoroini i troini sistemi. Zadatak i vrste
elektrinih instalacija.
ZATITNE MERE (14)
Uticaj elektrine struje na oveka. Presudni faktori prilikom strujnog udara, mogunosti udesa. Napon
dodira, zatita od opasnog napona dodira. Zatita od direktnog dodira (zatitno izolovanje, pregrade i
kuita, postavljanje van dohvata ruke). Zatita od indirektnog dodira. Zatita automatskim iskljuenjem
napajanja (TT, TN i IT sistem). Glavno i dopunsko izjednaenje potencijala. Zatita upotrebom ureaja
klase II, zatita postavljanjem u izolovane prostorije. Zatita elektrinim odvajanjem. Zatitni ureaj
diferencijalne struje. Propisi za proveru ispravnosti elektrinih instalacija.
UZEMLJENjE (4)
Vrste i namena uzemljenja. Vrste uzemljivaa. temeljni uzemljiva. Napon koraka i napon dodira.
Priblino odreivanje otpora rasprostiranja kod uzemljivaa i provera efikasnosti zatite od napona
dodira.
Energetski provodnici. razjanjavanje pojmova, materijali za izradu ica i izolacije. Konstrukcija i nain
obeleavanja provodnika. Vrste provodnika i njihova primena. Standardni preseci i boje za oznaavanje
ila. Dozvoljeno optereenje izolovanih provodnika. Pad napona. Uticaj temperature, provodnici i vie
temperaturne klase.
Energetski kablovi. Primena i vrste (PP, IPO i GG kablovi). Konstrukcija kablova. Kablovski pribor, vrste
i primena (kablovske glave, spojnice, ahure i papuice). Nain polaganja kablova u zemlju.
Instalacione cevi. PVC cevi, vrste i rad sa njima. eline oklopljene cevi, savitljive eline cevi (pancer
creva).
Prikljuni ureaji, vrste i primena. Prikljunice, konstrukcija, podela prema stepenu mehanike zatite.
Nezatiene i zatiene od prskajue vode. Prikljunice za grube pogone i rad u prostorijama sa
eksplozivom. Montaa prikljunica u zid i na zid. Utikai, natikai i prenosne prikljunice.
Osigurai. Uloga i mesto postavljanja u instalaciji, selektivna zatita. Standardne nazivne struje umetaka,
karakteristike reagovanja i primena. Topljivi instalacioni osigurai (tip D i tip B), osnovne karakteristike i
primena. Osigurai velike prekidne moi (NV osigurai). Izbor osiguraa. Instalacioni automatski
prekidai, konstrukcija i karakteristike reagovanja. Sklopke, uloga u instalaciji, podela i primena.
Instalacione sklopke, podela prema funkciji, stepenu zatite i nainu ugradnje. Polune sklopke.
grebenaste sklopke, konstrukcija i primena. Motorne zatitne sklopke. Automatske sklopke (kontaktori),
konstrukcija i princip rada. Primena u automatskom radu. eme veza kontaktora (kontaktor sa bimetalnim
relejem upravljan sklopkom i tasterima). Glavne i upravljake eme. Vremenski releji. Prekidai snage.
Razvodni ormari, table, elementi i pravila za izradu i montau.
NAIN IZRADE ELEKTRINIH INSTALACIJA (8)
Runi i mainski alat za izvoenje instalacija.
Projekat elektrinih instalacija, delovi i itanje.
Elektrine instalacije ispod maltera. Instalacije na zidu. Podni kanalni razvod. Perforirani nosai kablova.
Sabirniki razvod, vrste i primena. Glavni sabirniki razvod. Elektromotorni sabirniki razvod. Razvod za
osvetljenje i dizalice.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektrinih instalacija su organizovani u tematske
Poeljno je pratiti redosled tema dat programom.
Uenici treba da dobiju odreena znanja o dobijanju, prenosu i korienju elektrine energije i mestu
elektrinih instalacija u tom sistemu.
Uticaj struje na ljudski organizam i mere zatite treba da budu obraeni pre ostalih oblasti, kako bi uenici
mogli da koriste ta znanja i u ostalim strunim predmetima i praktinoj nastavi.
Pri obradi gradiva iz oblasti elementi instalacija obavezno koristiti oigledna sredstva: uzorke provodnika
i kablova, primerke elemenata instalacija, skice i eme.
Kod obrade gradiva o sklopkama i prekidaima obraditi neke osnovne eme u automatskom radu
elektromotornog pogona i naine reavanja problema tog rada.
Oblast naini izvoenja elektrinih instalacija poeti sa upoznavanjem sa potrebnim runim i mainskim
alatom za izvoenje uz korienje oiglednih sredstava. Uenike upoznati sa izgledom i sadrajem
projekta elektrinih instalacija, osnovnim simbolima i nainu itanja projekta. Uenike odvesti na
gradilita i industrijske pogone sa ve izvedenom instalacijom i pokazati primere razliitog izvoenja.
7. ELEKTRINE MAINE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrine maine je sticanje znanja o elektrinim mainama potrebnih za rad i
izuavanje drugih strunih predmeta, ovladavanje osnovnim operativnim radnjama ukljuenja i
iskljuenja odreenih maina i ureaja kao i njihovog remonta. Korienje steenih znanja za bolje
razumevanje i praenje drugih predmeta gde se elektrine maine pojavljuju kao segment u
funkcionisanju nekog sistema.
upoznavanje podele elektrinih maina, uloge, vrsta i konstruktivnih delova;
ovladavanje principima delovanja i pogonskim karakteristikama pojedinih maina;
osposobljavanje za produbljivanje znanja iz ove oblasti radi daljeg strunog usavravanja;
sticanje navika o linoj bezbednosti i bezbednosti drugih osoba pri radu;
sticanje navika o ispravnom odnosu prema opremi i mainama;
ovladavanje vetinama za reavanje radnih zadataka;
osposobljavanje za korienje prirunika i druge strune literature radi efikasnijeg i kvalitetnijeg
obavljanja poslova.
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (4)
Neophodna predznanja: fizika dejstva elektrine struje, Amperovo pravilo desne ake, osnovne
magnetske veliine, Faradejev ogled, provodnik u magnetnom polju, Fukoove struje, magnetni histerezis,
gubitci u gvou.
TRANSFORMATORI (16)
Opis konstrukcije transformatora (magnetno kolo, jezgro, jaram, materijal za izolovanje transformatorskih
limova).
Namoti: cilindrini namot, kolutni namot, izrada namota, postavljanje namota na magnetno kolo,
izvoenje veza namota i izvoda.
Transformatorski sud i pribor. Hlaenje transformatora. Princip rada transformatora. Odnos struja i
napona. Indukovani napon u navojku i navoju. Odnos preobraaja. Gubitci snage u transformatoru i
stepen iskorienja. Trofazni transformatori (nain sprezanja navoja i odreivanje dijagrama sprezanja).
Paralelni rad transformatora. (objanjenje uslova ispravnog paralelnog rada).
Priblian proraun transformatora male snage.
ELEKTRINO I MAGNETNO KOLO OBRTNIH
ELEKTRINIH MAINA (6)
Vrste induktora (induktor sa istaknutim polovima, puni induktor). Fluks po polu induktora. Teslin
viefazni induktor. Indukovani napon u navoju jedne faze viefaznog namota.
Konstruktivne karakteristike motora: rotor sa kliznim prstenovima; kratkospojni rotor. Kuite motora i
hlaenje. Princip rada asinhronog motora. Klizanje, uestanost u rotoru. Gubitci snage u asinhronom
motoru i stepen iskoritenja. Putanje u rad asinhronog motora i promena smera obrtanja. Jednofazni
asinhroni motor (princip rada, putanje u rad). Motor sa rascepljenim polovima. Specijalne konstrukcije
asinhronog motora: asinhroni motor sa punim (masivnim rotorom), asinhroni motor sa dvokaveznim
rotorom, asinhroni dvobrzinski motor.
Princip rada maine jednosmerne struje. Izraz indukovanog napona u induktoru maine jednosmerne
struje. Izraz elektromagnetnog momenta. Vrste maine jednosmerne struje prema nainu pobuivanja
induktora i oznake krajeva maine jednosmerne struje. Svojstva generatora jednosmerne struje (osnovni
pojmovi). Putanje u rad, regulacija brzine i promena smera obrtanja motora jednosmerne struje. Posebne
maine jenosmerne struje: maine jednosmerne struje sa stalnim magnetom, elektromainski pojaivai,
univerzalni komutatorni motor, servomotor.
SINHRONE MAINE (10)
Konstruktivni sastav sinhrone maine: maina sa punim induktorom (turbogenerator), maina sa
istaknutim polovima (hidrogenerator). Princip rada sinhrone maine. Osnovni uslovi za paralelni rad
sinhronih generatora. Nain rada i svojstva sinhronog motora. Putanje u rad i merenje brzine obrtanja
sinhronog motora. Male sinhrone maine sa stalnim magnetima, reaktivni motor, histerezisni motor,
korani motor, induktorni motor.
Poeljno je pratiti redosled tema da bude onakav kakav je dat programom.
Prilikom izlaganja gradiva osloniti se na zakone prouene u osnovama elektrotehnike.
Pri obradi svake nove nastavne jedinice obavezno koristiti oigledna nastavna sredstva: skice, eme,
makete, sastavne delove elektrinih maina i slino.
Kod obrade gradiva o Teslinom viefaznom induktoru prednost treba dati fizikom objanjenju i grafikoj
predstavi.
U obradi gradiva pojedinih vrsta motora obratiti panju na: prikljuivanje na mreu, zatitu od kratkog
spoja i preoptereenja, putanje u rad i regulisanje brzine.
Posle svake nastavne teme detaljnije obraditi karakteristine kvarove i njihovo otklanjanje. Posebno
prouiti kvarove jednofaznih transformatora, asinhronih maina i maina jednosmerne struje.
8. ELEKTROTERMIKI UREAJI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrotermiki ureaji je sticanje znanja o elektrotermikim aparatima i
ureajima neophodnim za obavljanje praktinog rada i sticanje odreenih vetina.
upoznavanje naina prenosa toplote,
ovladavanje postupcima merenja i regulacije temperature;
upoznavanje sa materijalima za konstrukciju elektrotermikih ureaja;
upoznavanje sa principima rada pojedinih elemenata elektrotermikih ureaja
ovladavanje nainima ispitivanja ureaja uz korienje tehnike dokumentacije;
upoznavanje sa konstrukcijom i principima rada elektrotermikih ureaja i pravilnim korienjem
tehnike dokumentacije;
sticanje navika za samostalno praenje strune literature,
ovladavanje vetinama za samostalno odravanje i popravke elektrotermikih ureaja.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
RAZVOJ ELEKTROTERMIJE I POJAM TEMPERATURE (2)
MERENjE I REGULACIJA TEMPERATURE (15)
Pojam i definicija temperature i temperaturske skale i jedinice. Klasifikacija metoda i ureaja za merenje
temperature (bimetalni termometri, dilatacioni termometri sa tenostima, gasni termometri, otporni
termometri). Beskontaktno merenje temperature radiacioni pirometri, selektivni pirometri, regulacija
temperature (bimetal, invar tap, dilataciona kutija, kapilarni termostati, ograniivai temperature).
Analogni regulatori temperature. Multiprocesorski regulatori temperature.
PRENOS TOPLOTE (4)
Prenos toplote provoenjem. Prenos toplote strujanjem. Prenos toplote zraenjem.
GREJNA TELA, OSOBINE I PRIMENA (3)
Vezivanje elektrinih grejaa. Konstrukcioni oblici grejnih tela.
MATERIJALI ZA IZRADU SISTEMA ZA ELEKTRINO
ZAGREVANjE (12)
Materijali opte karakteristike. Elektroprovodni i elektrootporni materijali. Elektroizolacioni materijali.
Toplotnoizolacioni materijali. Konstrukcioni i ostali materijali.
ELEKTRINI GREJAI (10)
Materijali za izradu grejaa. Metali velike provodnosti (bakar, aluminijum, srebro, zlato). Materijali
velike otpornosti (volfram, molibden, platina, kantal, kobalt, elektrografit, slicijum, karbid).
Elektroneprovodni materijali njihove karakteristike (liskun, steatit, azbest, staklo, porcelan, piralen,
asvalt, bakelit). Materijali za izradu kontakata. Vrste, nain izrade i mesto primene elektrinih grejaa
(grejai od SiC, elektrootporne soli, grejai od MoSi2, grejai od elektrootpornih legura).
Proraun elektrinih grejaa (grejne spirale).
TERMIKI PREKIDAI (11)
Regulacija snage grejaa. Regulacija preklopnicima. etvoropoloajni prekida. Petopoloajni prekida.
Sedmopoloajni prekida. Elektrine eme prekidaa za povezivanje sa grejnom ploom. Promena snage i
temperature na grejnoj ploi sa termikim prekidaem.
KVAROVI U RADU ELEMENATA ZA ELEKTROTERMIKE UREAJE (13)
Kvarovi i njihovo otklanjanje kod termikih prekidaa, termostata i elektrinih grejaa. Primeri
elektrinih ema korienja termikih prekidaa, termostata i elektrinih grejaa u elektrinim ureajima.
III RAZRED
UVOD (2)
Kombinovani prenos toplote. Grejna tela, regulacija temperature. Termiki prekidai.
PRIKLJUAK ELEKTROTERMIKIH UREAJA
I ELEKTRINIH PEI NA DISTRIBUTIVNU MREU (2)
Elektrina distributivna mrea kao izvor elektrine energije.
ELEKTRINI APARATI I UREAJI U DOMAINSTVU (58)
Elektrini reo (delovi, izrada reoa, kvarovi i njihovo otklanjanje).
Elektrine pegle (delovi, termoregulacija sa dijagramom, kvarovi i njihovo otklanjanje).
Elektrine grejalice (vrste, termoregulacija, kvarovi i njihovo otklanjanje).
Elektrini bojleri (vrste, elektrina ema, termoregulacija, kvarovi i njihovo otklanjanje).
Elektrini poret (vrste, delovi, elektrina ema, termoregulacija, dijagram zagrevanja penice, kvarovi i
njihovo otklanjanje).
Mikrotalasne penice (princip rada, delovi, kvarovi i njihovo otklanjanje).
Elektrini radijator (vrste, delovi, termoregulacija, kvarovi i njihovo otklanjanje).
Termoakumulacione pei (vrste, delovi, elektrina ema, termoregulacija, kvarovi i njihovo otklanjanje).
Elektrino etano grejanje (vrste, delovi, kvarovi i njihovo otklanjanje).
Aparati za suenje kose (vrste, delovi, kvarovi i njihovo otklanjanje).
Ventilatori (vrste, delovi, kvarovi i njihovo otklanjanje).
Usisivai praine (vrste, delovi, elektrine eme, kvarovi i njihovo otklanjanje).
Elektrini mikseri (vrste, delovi, elektrine eme, kvarovi i njihovo otklanjanje).
Mlin za kafu (vrste, delovi, elektrine eme, kvarovi i njihovo otklanjanje).
Elektrini rotilj (peka) (delovi, elektrina ema, kvarovi i njihovo otklanjanje).
Maina za pranje rublja, maina za suenje rublja (vrste, mehaniki sastavni delovi, hidrauliki sastavni
delovi, elektrini sastavni delovi, princip rada, elektrine eme, programator, vremenski dijagram
programatora, kvarovi i njihovo otklanjanje).
Maina za pranje sua (vrste, mehaniki sastavni delovi, hidraulini sastavni delovi, elektrini sastavni
delovi, princip rada, elektrine eme, programator, vremenski dijagram programatora, kvarovi i njihovo
otklanjanje).
Noviji aparati i ureaji koji se koriste u domainstvu i tendencije u njihovom razvoju.
Elektrino podno i zidno grejanje (vrste kablova, nain izvoenja i regulacija temperature).
Mesto realizacije nastave: Teorijska nastava se realizuje u kabinetu za elektrotermiju, ili uionici.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektrotermikih ureaja su organizovani u
Proveru znanja vriti usmeno i pismeno jer je neophodno da se uenici naviknu na oba vida izraavanja.
Poeljno je pratiti redosled tema dat u programu.
U uvodnom delu dati poseban naglasak na prenos toplote, elektroprovodne i elektrootporne materijale i
merenje temperature.
Prilikom obrade gradiva osloniti se na zakone prouene u osnovama elektrotehnike i elektrinim
instalacijama. Pri izlaganju svake nove nastavne jedinice obavezno koristiti oigledna nastavna sredstva:
skice, eme, makete, sastavne delove elektrotermikih ureaja.
Kod obrade gradiva posebnu panju posvetiti sledeem: odnosu toplote i elektrine energije, prenosu
toplote, merenju i regulaciji temperature.
Pri obradi gradiva kod pojedinih vrsta elektrotermikih ureaja panju posvetiti ulozi, principu rada,
elektrinim emama, konstruktivnim elementima, kvarovima i njihovom otklanjanju, kao i upuivanju
uenika na strunu literaturu za dalje samostalno uenje i detaljnije prouavanje problematike.
Preporuuje se da se pri obradi gradiva primenjuje sledei redosled aktivnosti:
Uvod definisanje elektrotermikog materijala ili ureaja;
Opte karakteristike;
Zahtevi koji se trae od materijala ili ureaja;
Karakteristini kvarovi;
Nain otklanjanja kvarova.
9. RASHLADNI UREAJI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta rashladni ureaji je sticanje znanja o rashladnim ureajima neophodnim za
obavljanje praktinog rada i sticanje odreenih vetina.
upoznavanje sa materijalima u tehnici hlaenja;
upoznavanje sa principom hlaenja, principom rada rashladnih ureaja i principom rada delova
rashladne instalacije;
upoznavanje sa elektrinom opremom i ureajima za zatitu na rashladnim ureajima;
ovladavanje vetinama ispitivanja, putanja u rad i korienja tehnike dokumentacije rashladnih
ureaja;
upoznavanje sa propisima i standardima iz oblasti rashladne tehnike.
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD U TEHNIKU HLAENjA (4)
Oznake i simboli u tehnici hlaenja. Pritisak i merenje pritiska. Temperatura i merenje temperature.
Zavisnost pritiska i temperature.
IZMENA TOPLOTE I MEHANIKI RAD (5)
Izmena toplote provoenjem. Izmena toplote prenoenjem. Izmena toplote zraenjem. Kombinovana
izmena toplote. Karnoov rad i Karnoov kruni proces.
RADNE MATERIJE U TEHNICI HLAENjA (4)
Rashladne materije za kompresorske rashladne maine. Tablice rashladnih sredstava osobine i namena.
Uporeivanje osobina rashladnih sredstava. Zasieno stanje rashladnih sredstava.
PRINCIPI HLAENjA (5)
Principi hlaenja. Ohlaivanje na bazi promene agregatnog stanja. Ohlaivanje irenjem, priguivanjem,
otapanjem, isparavanjem i sublimacijom.
VRSTE UREAJA ZA HLAENjE SA UPROENIM
EMAMA (6)
ema i princip rada kompresorske rashladne instalacije. Kaskadne veze kompresora.
KOMPRESORI (9)
Uloga kompresora u rashladnim sistemima. Regulacija rashladnog kapaciteta. Klipni kompresor. Osnovni
elementi i rad klipnog kompresora. Membranski kompresori. Rotacioni kompresori. Dvostepeni
kompresori i dvostepena kompresija uloga i znaaj.
KONDENZATORI (8)
Uloga i znaaj kondenzatora u rashladnoj tehnici. Vodom hlaeni kondenzatori. Kondenzatori sa
vazdunim hlaenjem. Kondenzatori hlaeni vodom i vazduhom.
ISPARIVAI (5)
Uloga i znaaj isparivaa u rashladnoj instalaciji. Isparivai za hlaenje tenosti. Isparivai za hlaenje
vazduha. Izmenjivai toplote.
VENTILI I NjIHOVA ULOGA U RASHLADNIM
INSTALACIJAMA (4)
Regulacioni ventili. Zaustavni ventili. Sigurnosni i nepovratni ventili.
DOPUNSKI ELEMENTI U RASHLADNIM
INSTALACIJAMA (2)
Odvajai ulja, vazduha i tenosti. Skupljai tenosti i suai gasa. Cevovodi i izolacija.
AUTOMATSKA KONTROLA I REGULACIJA U RASHLADNIM INSTALACIJAMA (8)
Uvod u automatiku osnovni pojmovi. Kapilarna cev kao priguni element. Automatski ekspanzioni
ventil. Termostatski ekspanzioni ventil. Magnetni ventil. Termostati, presostati, humidostati.
ELEKTROMOTORI U RASHLADNIM SISTEMIMA (6)
Uloga i znaaj elektromotora u rashladnim sistemima. Jednofazni asinhroni motor. Trofazni asinhroni
motor. Zatita elektromotora. Elektromotorni pogon.
KUNI FRIIDERI, ZAMRZIVAI, KLIMA UREAJI,
KOMERCIJALNI RASHLADNI UREAJI I TOPLOTNE PUMPE (14)
Svojstva i princip rada. Ispitivanje ispravnosti rada i otklanjanje kvarova. Rukovanje rashladnim
sredstvima i njihova upotreba. Priprema i vakuumiranje instalacije. Punjenje instalacije rashladnim
sredstvom. Upotreba instrumenata, ureaja i pribora za popravku i odravanje.
ELEKTRINE EME (4)
Elektrina ema kunog kompresorskog hladnjaka. Elektrina ema sobnog klimatizera. Elektrina ema
kunog zamrzivaa. Elektrina ema rashladne vitrine.
KVAROVI POJEDINIH ELEMENATA RASHLADNE
INSTALACIJE I NjIHOVO OTKLANjANjE (9)
Kvarovi i njihovo otklanjanje. Karakteristina merna mesta. Kvarovi kompresora i njihovo otklanjanje.
Kvarovi kondenzatora i isparivaa i njihovo otklanjanje. Kvarovi u radu automatike i njihovo otklanjanje.
Kvarovi zbog prisustva vlage, vazduha, ulja, neistoe i manjka rashladnog sredstva.
Mesto realizacije nastave: Teorijska nastava se realizuje u kabinetu za elektrotermiju.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji rashladnih ureaja su organizovani u tematske
opaanje, poreenje i uspostavljanje veza izmeu razliitih sadraja (npr. povezivanje sa sadrajima
predmeta: fizika, osnove elektrotehnike, elektrotermiki ureaji, elektrine instalacije, elektrina merenja,
praktina nastava u elektronici u drugom razredu. Uvoditi timski rad; samoprocenu; prezentaciju svojih
radova i grupnih projekata i efikasnu vizuelnu, verbalnu i pisanu komunikaciju.
Proveru znanja vriti usmeno i pismeno jer je neophodno da se uenici naviknu na oba vida izraavanja.
Poeljno je pratiti redosled tema dat programom.
Pri obradi svake nastavne jedinice, koristiti oigledna nastavna sredstva: skice, eme, makete i sastavne
delove rashladnih ureaja.
Temeljno obraditi radne materije u tehnici hlaenja i principe hlaenja. Kod radnih materija skrenuti
panju na one koje su opasne po zdravlje i ivotnu sredinu i na mere predostronosti pri radu i odlaganje
opasnih materija. Uenici treba dobro da shvate princip rada rashladnog ciklusa, da se upoznaju sa
temperaturama, pritiscima i agregatnim stanjima u pojedinim delovima rashladnog sistema. Detaljno
obraditi merenje temperature i pritiska.
Klipni kompresor treba detaljno uraditi, a ostale vrste kompresora naelno.
Vie panje posvetiti automatskoj kontroli i regulaciji u rashladnoj tehnici, uz uporeivanje starih i novih
reenja.
Deo gradiva: elektromotori u rashladnim sistemima obraditi oslanjajui se na gradivo iz nastavnog
predmeta elektrine maine.
Kvarove i otklanjanje kvarova svakog pojedinanog elementa rashladne instalacije treba obraditi posle
detaljnog upoznavanja principa rada. Nakon toga kvarove prouiti u sklopu ostalih delova, sa uoavanjem
njihove meuzavisnosti. Teoriju ovog dela treba povezati sa praktinim delom nastave.
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta praktina nastava je sticanje neophodnih znanja i odgovarajuih vetina koje su
neophodne za servisiranje i odravanje elektrotermikih i rashladnih ureaja, razvijanje navika za uvanje
upoznavanje materijala, alata i instrumenata koji se koriste u elektrotermikoj i rashladnoj tehnici;
upuivanje uenika da prate i koriste savremenu literaturu iz ove oblasti;
obuavanje za primenu zatite na radu.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (6)
Higijensko tehnika zatita. Pravila ponaanja u radionici. Protivpoarna zatita. Zatita od napona dodira.
Pruanje prve pomoi.
PROVODNICI (6)
Metali za izradu provodnika, neizolovani i izolovani provodnici i njihovo dozvoljeno strujno optereenje.
Minimalni preseci faznih, neutralnih i zatitnih provodnika. Oznaavanje izolovanih provodnika po JUS-
u. Obeleavanje ila izolovanih provodnika. Zatita provodnika od prekomernih struja.
RUKOVANjE UNIVERZALNIM INSTRUMENTOM (6)
Merenje osnovnih elektrinih veliina: otpora, napona i struje. Ispitivanje neprekidnosti provodnika.
Ispitivanje ispravnosti osiguraa, prekidaa, transformatora, kalemova.
ELEKTRINE INSTALACIJE (54)
Alat za izvoenje instalacija. Elektroinstalacioni materijal i pribor: instalacione cevi i pribor, instalacioni
osigurai, prikljuni ureaji, sklopke. Zatita od elektrinog udara. Izrada elektrinih instalacija. Izbor
osiguraa. Izrada razvodne table. Elektrino osvetljenje. Projekat elektrinih instalacija. Delovi projekta.
itanje projekta.
MEKO LEMLJENjE (18)
Rad na lemljenju provodnika i elektrinih komponenti.
LEMLJENjE POMOU APARATA ZA GASNO ZAVARIVANjE. RAD SA BAKARNIM CEVIMA
(24)
Alat i pribor za lemljenje. Upoznavanje aparata za gasno zavarivanje. Mere zatite na radu kod upotrebe
aparata za gasno zavarivanje. Rad sa bakarnim cevima: seenje, savijanje, konusno pertlovanje bakarnih
cevi, narezivanje navoja, presovanje bakarnih cevi. Spajanje bakarnih cevi lemljenjem. Spajanje cevi
prirubnicama, navojnim fitinzima i spojnim navrtkama.
PREKIDAI ZA TERMIKE APARATE (30)
Viepoloajni prekidai za termike aparate. Funkcija prekidaa, princip rada, mesto i uloga u strujnim
kolima, ispitivanje ispravnosti, montaa, demontaa, povezivanje u strujno kolo.
REGULATORI TOPLOTE (24)
Vrste regulatora: bimetalni, kapilarni, elektronski. Princip rada, ispitivanje ispravnosti, ugradnja i
vezivanje u strujno kolo.
MATERIJALI KOJI SE KORISTE U ELEKTROTERMIKIM APARATIMA I UREAJIMA (6)
Legure kao otporni materijali, elektroizolacioni i toplotnoizolacioni materijali.
TERMIKI APARATI U DOMAINSTVU (66)
Elektrini reo, elektrina grejalica, elektrini poret, ploa za kuvanje, elektrini rotilj (peka),
elektrina pegla, termoakumulaciona pe, prelivni bojler, bojler pod stalnim pritiskom, protoni bojler,
aparat za kafu. Konstrukcioni elementi, ispitivanje ispravnosti, elektrina ema, montaa novih ureaja,
montaa, demontaa delova, otklanjanje kvarova.
ELEKTROMOTORI. ELEKTRINA OPREMA
ZA UKLJUIVANjE I ZATITU ELEKTROMOTORA (30)
Vrste elektromotora (jednofazni i trofazni asinhroni elektromotori, jednofazni elektromotori sa
kratkospojenom pomonom fazom, sitni sinhroni elektromotori, jednosmerni elektromotori), delovi i
princip rada. Ispitivanje ispravnosti elektromotora. Odravanje elektromotora u pogonu. Elektrini
osigurai, grebenaste sklopke, tasteri, magnetni i bimetalni okidai, kontaktori i releji (elektromagnetni i
sa PTC otpornikom), zatitne motorne sklopke. Princip rada, konstrukcioni elementi, ispitivanje
ispravnosti. Izbor elemenata. Vezivanje u strujno kolo.
Pokretanje jednofaznih i trofaznih asinhronih, jednosmernih i kolektorskih elektromotora, promena smera
obrtanja elektromotora, spajanje ema za upravljanje elektromotorima. Regulacija brzine obrtanja
elektromotora.
UPOZNAVANjE MAINA ZA PRANjE RUBLJA (30)
Osnovni delovi i njihova funkcija. Demontiranje i montiranje osnovnih delova. Instrumenti i alat za
servisiranje.
UPOZNAVANjE MAINA ZA SUENjE RUBLJA (24)
servisiranje.
UPOZNAVANjE MAINA ZA PRANjE SUA (24)
servisiranje.
APARATI SA ELEKTROMOTORIMA (36)
Ventilatori, usisivai praine, elektrini mikseri, mlinovi za kafu, elektrine builice, brusilice, maine za
mlevenje mesa, aparati za suenje kose. Konstrukcioni elementi, elektrina ema, ispitivanje ispravnosti,
montaa, demontaa delova, otklanjanje kvarova.
RAD NA ODRAVANjU ELEKTRINIH INSTALACIJA
I ELEKTROMOTORNIH POGONA (20)
RAD NA MONTAI I DEMONTAI DELOVA
NA ELEKTROTERMIKIM APARATIMA
U DOMAINSTVU (20)
Montaa, demontaa delova na: elektrinim peglama reoima, tednjacima TA peima, bojlerima,
mainama za pranje i suenje rublja, i mainama za pranje sua.
RAD NA MONTAI I DEMONTAI DELOVA
NA APARATIMA SA ELEKTROMOTORIMA (20)
Montaa i demontaa delova na ventilatorima, usisivaima praine, mlinovima za kafu, elektrinim
builicama, aparatima za suenje kose.
III RAZRED
UVOD (6)
Higijensko tehnika zatita. Pravila ponaanja u radionici. Protivpoarna zatita. Zatita od napona dodira.
Pruanje prve pomoi.
MAINE ZA PRANjE RUBLJA (48)
Montaa, demontaa delova, povezivanje elektrinih delova, elektrina ema, ispitivanje, pronalaenje i
otklanjanje kvarova. Maine za pranje rublja sa elektronskim programatorima.
Odabir novog ureaja. Saveti kod kupovine i saveti za odravanje ureaja. Tehniko odravanje ureaja.
Putanje u rad nove maine.
MAINE ZA SUENjE RUBLJA (18)
Osnovni delovi i njihova funkcija. Montaa, demontaa delova, povezivanje elektrinih delova, elektrina
ema, ispitivanje, pronalaenje i otklanjanje kvarova.
MAINE ZA PRANjE SUA (30)
Osnovni delovi i njihova funkcija. Montaa, demontaa delova, povezivanje elektrinih delova, elektrina
ema, ispitivanje, pronalaenje i otklanjanje kvarova.
OSNOVNI MATERIJALI U RASHLADNOJ TEHNICI (6)
Rashladna sredstva: vrste, osobine, mere zatite pri radu sa rashladnim sredstvima. Zatita zdrave
ovekove okoline. Maziva. Sredstva za suenje. Materijali u rashladnim sistemima (metali, nemetali).
Termoizolacioni materijali toplotna izolacija. Odreivanje mesta postavljanja i debljine toplotne
izolacije.
ELEMENTI KOMPRESORSKIH RASHLADNIH UREAJA (30)
Rashladni kompresori, kondenzatori, regulacioni ventili, kapilarne cevi, isparivai, skupljai tenosti,
odvajai ulja, suai, filteri, zaustavni ventili, nivokazi, cevovodi. Vrste, konstrukcija, princip rada,
osnovni delovi, rasklapanje i sklapanje delova, montaa, demontaa.
INSTRUMENTI I ALAT ZA SERVISIRANjE RASHLADNIH UREAJA (12)
Rad sa termometrima, manometrima, vakuummetrima, aparatom za vakuumiranje i punjenje rashladne
instalacije.
AUTOMATSKA KONTROLA I REGULACIJA U RASHLADNIM UREAJIMA (36)
Ekspanzioni organi: kapilarna cev, runi ekspanzioni ventil, automatski ekspanzioni ventil, termostatski
ekspanzioni ventil. Presostati. Termostati. Magnetni ventili. Nepovratni ventili. Konstrukcija, princip
rada, osnovni delovi, rasklapanje i sklapanje delova, montaa, demontaa. Senzori, sonde, davai.
Elementi upravljanja. Daljinska merenja i upravljanje. Osnove upravljanja preko PLC. Povezivanje u kolo
PLC: senzora, sondi, davaa i elemenata upravljanja. Upoznavanje upravljanja preko mikrokontrolera.
ELEKTRINA OPREMA ZA RASHLADNE UREAJE (30)
Elektrini osigurai, prekidai, kontaktori, magnetni i bimetalni okidai, vremenski releji, elektrini
motori, elektronski termostati. Konstrukcija, princip rada, osnovni delovi, rasklapanje i sklapanje delova,
montaa, demontaa, odabiranje, povezivanje u elektrino kolo.
LEMLJENjE BAKARNIH CEVI I PROFILA (18)
KOMPRESORSKI RASHLADNI UREAJI U DOMAINSTVU (FRIIDERI, ZAMRZIVAI,
KOMBINOVANI
FRIIDERI) (60)
Osnovni delovi i njihova funkcija. Elektrina ema. Montaa, demontaa delova, dehidracija i punjenje
rashladnog sistema, proveravanje ispravnosti rada, otklanjanje kvarova.
KLIMA UREAJI (42)
Prozorski klima ureaji. Klima ureaji split sistem sa jednom i vie unutranjih jedinica. Klima ureaji za
srednje i velike objekte.
Osnovni delovi i njihova funkcija. Elektrina ema. Klima ureaji: montaa cevovoda i toplotne izolacije,
materijal za izradu cevovoda, metode savijanja i spajanja cevi. Izrada cevne mree. Izrada cevovoda na
zidu, tavanici, nosaima, stubovima. Zatita na radu i zatita od poara pri montai cevovoda. Montaa,
demontaa delova, dehidracija i punjenje rashladnog sistema, proveravanje ispravnosti rada, otklanjanje
kvarova, montaa novog ureaja. Pogonske probe rashladnog ureaja. Odabir novog klima ureaja. Saveti
kod kupovine i saveti za odravanje klima ureaja. Tehniko odravanje klima ureaja, periodini
pregledi. Toplotna pumpa.
KOMERCIJALNI RASHLADNI UREAJI
(RASHLADNE VITRINE, HLADNjAE, LEDOMATI) (36)
Osnovni delovi i njihova funkcija. Elektrina ema. Montaa, demontaa delova, dehidracija i punjenje
rashladnog sistema, proveravanje ispravnosti rada, otklanjanje kvarova. Pogonske probe rashladnog
ureaja.
ODRAVANjE I SERVISIRANjE ELEKTROTERMIKIH
UREAJA (10)
ODRAVANjE I SERVISIRANjE MAINA ZA PRANjE
I SUENjE RUBLJA (15)
ODRAVANjE I SERVISIRANjE MAINA ZA PRANjE
SUA (10)
RAD NA SERVISIRANjU KOMPRESORSKIH RASHLADNIH UREAJA U DOMAINSTVU (20)
RAD NA MONTAI I SERVISIRANjU KLIMA UREAJA (15)
RAD NA MONTAI I SERVISIRANjU KOMERCIJALNIH RASHLADNIH UREAJA I
HLADNjAA (20)
(za drugi i trei razred)
Mesto realizacije nastave: Kabinet/radionica za praktinu nastavu na pripremljenim vebama.
nastava na kraju kolske godine se realizuje u Telekomu ili drugim telekomunikacionim preduzeima.
nastavnih predmeta (npr. elektrine instalacije, elektrina merenja, elektronika, elektrotermiki ureaji u
drugom razredu kao i elektrine maine, elektrotermiki ureaji i rashladni ureaji u treem razredu),
tema i oblasti sa kojima se susreu izvan kole. Aktivnosti osmisliti tako da poveavaju motivaciju za
praktian rad i uenje i podstiu formiranje stavova, uverenja i sistema vrednosti u vezi sa razvojem
kreativnosti, sposobnosti vrednovanja i samovrednovanja.
Program lemljenja realizovati u kolskoj radionici. Uenici treba da ovladaju tehnikom lemljenja
vebajui na starim ureajima i sa bakarnim cevima. Posebno naglasiti upoznavanje pravilne upotrebe
aparata za gasno zavarivanje, zatite na radu i primene zatitnih sredstava pri radu sa aparatom za gasno
zavarivanje.
U drugom razredu uenici treba da se upoznaju sa elektromotorima i elektromotornim pogonima kroz
pripremljene vebe koje se rade u kolskoj radionici. Obzirom da se nastavni predmet Elektrine maine
izuava tek u treem razredu, potrebno je uenicima preneti osnovna teoretska znanja iz ove oblasti, koja
su potrebna za izvoenje vebi.
Rad na ureajima realizovati tako da uenici prvo upoznaju osnovne delove, njihovu ulogu, mesto na
ureajima, alat i instrumente za popravku. Posle toga mogu da preu na uvebavanje montae i
demontae delova ureaja i povezivanje elektrinih instalacija uz korienje elektrinih ema. Potrebno je
da uenik samostalno ustanovljava greke u radu ureaja i otklanja ih, uz pravilan izbor rezervnih delova,
koristei kataloge, servisna uputstva, elektrine eme. Posebno obraditi prikljuenje i montau novih
ureaja. Uenicima je potrebno naglasiti sve mere zatite primenjene za pravilan i bezbedan rad pojedinih
ureaja kao i zatitu na radu kod samog servisiranja.
Sadraje programa iz oblasti automatska kontrola i regulacija u rashladnim ureajima u treem razredu
realizovati prema tehnikoj opremljenosti pojedine kole ili u saradnji sa odgovarajuim radnim
organizacijama.
Rad na montai novih ureaja realizovati u saradnji sa odgovarajuim radnim organizacijama.
ZAVRNI ISPIT
4/91 7/93, 17/93, 1/94, 2/94 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06,
12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10 i 8/10).
1. praktinog rada i
Praktian rad
Sadraji praktinog rada:
izrada pojedinih delova elektrotermikih i rashladnih ureaja;
izrada instalacija elektrotermikih i rashladnih ureaja;
ispitivanje ispravnosti rada, otkrivanje i otklanjanje kvarova na elektrotermikim i rashladnim
ureajima.
primenjuju u svakodnevnom izvravanju konkretnih radnih zadataka obrazovnog profila elektromehaniar
za termike i rashladne ureaje.
B-2. 1 4. Obrazovni profil: ELEKTROTEHNIAR
ENERGETIKE
5. ELEKTRONIKA U ENERGETICI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektronika u energetici je sticanje neophodnih znanja o elektronskim
elementima, njihovim karakteristikama i primeni u elektronskim kolima, ovladavanje vetinama
korienja razliitih mernih instrumenata i pribora neophodnih za rad u struci kao i osposobljavanje
uenika da efikasno i racionalno koriste merni alat i pribor uz razvijanje navika za uvanje zdravlja i
pridravanje mera zatite na radu.
sticanje osnovnih znanja o svojstvima PN-spoja;
sticanje osnovnih znanja o tranzistorima i njihovoj primeni;
sticanje osnovnih znanja o optoelektronskim elementima i njihovoj primeni;
sticanje osnovnih znanja o pojaavaima;
sticanje osnovnih znanja o analognim i digitalnim elektronskim kolima i njihovoj primeni;
sticanje osnovnih znanja o elementima energetske elektronike i njihovoj primeni;
sticanje osnovnih znanja o invertorima;
sticanje osnovnih znanja o naizmeninim pretvaraima;
sticanje osnovnih znanja o energetskim pretvaraima jednosmernog napona u jednosmerni napon;
sticanje praktinih znanja o elektronskim elementima, integrisanim kolima i njihovoj primeni u
energetici.
III RAZRED
SADRAJ PROGRAMA
UVOD (4)
Opte o elektronici (znaaj, kratak prikaz istorije). Poluprovodnici N i P-tipa. PN-spoj i njegova svojstva
(karakteristika PN-spoja, proboj PN spoja. Poluprovodnike diode (osnovna svojstva, primena,
klasifikacija). Usmerake i stabilizatorske diode.
Princip rada bipolarnog tranzistora. Osnovne komponente struja u tranzistoru. Pojaavaki efekt
tranzistora. Karakteristike tranzistora. Ogranienja u radu tranzistora. Oznake tranzistora. Problem
hlaenja i termiki proraun. Bipolarni tranzistor kao prekida. Kola za pobudu bipolarnih prekidakih
tranzistora (pasivna kola, pobuivanje preko transformatora, aktivna pobudna kola).
TRANZISTORI SA EFEKTOM POLJA (4)
Princip rada tranzistora sa efektom polja na primeru tranzistora sa PN spojem (JFET). Tranzistori sa
izolovanim gejtom realizovani u MOS-tehnologiji (MOSFET). Statike i prekidake karakteristike
MOSFET-a. IGBT-tranzistori. Pobudna kola MOSFET-a i IGBT-a.
POJAAVAI (6)
Definicija pojaavaa. Pojaanje napona i struje. Ulazna i izlazna otpornost pojaavaa. Pojaava sa
bipolarnim tranzistorima u spoju zajednikim emitorom i zajednikim kolektorom. Radna prava i radna
taka. Stabilizacija radne take. Pojaavai sa tranzistorima sa efektom polja. Podeavanje radne take.
Izlazni stepen pojaavaa ostvaren sa komplementarnim parom tranzistora. Darlingtonov spoj tranzistora.
OPTOELEKTRONIKA (4)
Fotodiode, fototranzistori i fotootpornici. Svetlee poluprovodnike diode. Elementi sa optikom
spregom.
PRELAZNI PROCESI U ELEKTRINIM KOLIMA (6)
Prelazni procesi u RL i RC kolima pri impulsnoj pobudi. Uobliavanje signala primenom pasivnih RC-
kola.
OPERACIONI POJAAVA (8)
Savreni (idealni) operacioni pojaava. Invertujui pojaava. Neinvertujui pojaava. Kolo za
sabiranje. Kolo za oduzimanje napona. Komparator napona sa histerezisom ostvaren pomou operacionog
pojaavaa.
OSNOVI DIGITALNE ELEKTRONIKE (10)
Dekadni i binarni sistem brojeva (pretvaranje brojeva iz dekadnog u binarni brojevni sistem i obrnuto;
komplement broja). Osnovne aritmetike operacije u binarnom brojevnom sistemu (sabiranje,
oduzimanje, i princip mnoenja i deljenja). Osnovni pojmovi o Bulovoj algebri. Osnovna logika kola.
Integrisana logika kola u NCMOS-tehnologiji. Memorijski elementi (RS-, JK i D-flipflop). RC i
kvarcni oscilatori sa logikim kolima. Osnovni pregled sloenih digitalnih kola (registri, brojai,
memorije, procesori).
D/A i A/D KONVERZIJA (5)
Osnovni pojmovi: analogni i digitalni signal; promena oblika predstavljanja informacije
(analogno/digitalna i digitalno/analogna konverzija); diskretizacija po amplitudi (kvantovanje);
kodovanje, diskretizacija po vremenu (uzorkovanje/odabiranje). D/A konvertor sa lestviastom (R-2R)
otpornikom mreom. A/D konvertor sa sukcesivnom aproksimacijom.
OSNOVI ENERGETSKE ELEKTRONIKE (10)
Predmet prouavanja energetske elektronike. Energetski pretvarai: pojam i klasifikacija. Osnovne
komponente u energetskoj elektronici. Snane diode. Savreni prekida. etvoroslojni silicijumski
prekidaki elementi. Diodni tiristor, diak, triodni tiristor (SCR), triak, GTO-tiristor. Osnovne elektrine
eme za ukljuivanje i iskljuivanje tiristora. Zatita od brzih promena napona i struje. Diskretna i
integrisana kola za upravljanje tiristorima.
USMERAI (14)
Srednja i efektivna vrednost periodinih veliina. Aktivna, reaktivna i prividna snaga. Blok ema
usmeraa. Jednofazna polutalasna ema usmeravanja. Jednofazna punotalasna ema usmeravanja sa
srednjom takom. Jednofazna mosna ema usmeravanja. Trofazna ema usmeravanja sa srednjom
takom. Trofazna mosna ema usmeravanja. Odnos aktivne i prividne snage u zavisnosti od vrste
usmeraa. Proraun snage transformatora. Upravljaka i spoljna karakteristika usmeraa. Filtriranje
pulsirajueg napona.
INVERTORI (8)
Pojam i klasifikacija invertora. Naponski jednofazni invertor (princip rada). Strujni invertor (princip
rada). Rezonantni invertori (redni rezonantni invertor sa naponskom pobudom i paralelni rezonantni
invertor sa strujnom pobudom). Trofazni naponski invertor, sa posebnim osvrtom na IGBT-invertorski
most.
NAIZMENINI PRETVARAI (4)
Pojam i klasifikacija naizmeninih pretvaraa. Princip rada naizmeninih pretvaraa sa faznom
regulacijom. Naizmenini pretvarai sa irinsko-impulsnom regulacijom. Trofazni fazni regulatori
(osnovne konfiguracije).
ENERGETSKI PRETVARAI JEDNOSMERNOG NAPONA
U JEDNOSMERNI NAPON (8)
Podela i princip rada prekidakih pretvaraa (konvertora) jednosmernog napona u jednosmerni napon
(DC/DC konvertori). Konvertor za smanjenje napona (STEP-DOWN). Konvertor za podizanje napona
(STEP UP). Integrisani prekidaki regulatori napona.
OBLASTI PRIMENE ENERGETSKE ELEKTRONIKE (6)
Primena u regulaciji motornih pogona (upravljanje brzinom obrtanja asinhronih motora). Ostale oblasti
primene (regulacija osvetljenja, sistemi besprekidnog napajanja, SOFT-START asinhronih pogona,
kompenzacija reaktivne energije, obnovljivi izvori energije, indukcione pei). Uticaj rada ureaja
energetske elektronike na harmonijska izoblienja u elektroenergetskoj mrei.
1. Ispitivanje dioda i tranzistora. Merenjem odrediti napon izmeu krajeva silicijumske signalne diode (na
primer: 1N4148), usmerake diode (na primer: 1N4001), otki-diode (na primer: 1N5819) i svetlee
zelene diode pri direktnoj polarizaciji i (priblino) istoj struji (na primer 2 mA do 5 mA). Ispitivanje
bipolarnih tranzistora pomou runog (handheld) vienamenskog digitalnog mernog instrumenta
(multimetra).
2. Primena elemenata sa optikom spregom. Ispitivanje karakteristika optocoupler-a sa bipolarnim
tranzistorom na izlazu.
3. Primena pojaavaa sa zajednikim kolektorom (emitter-folower) u kolu za stabilizaciju jednosmernog
napona za napajanje.
4. Pasivna kola za uobliavanje signala.
5. Generisanje impulsa primenom integrisanog kola
6. Invertujui i neinvertujui operacioni pojaava.
7. Kola za sabiranje i oduzimanje napona ostvarena primenom operacionog pojaavaa.
8. Ostvarivanje sloenih logikih funkcija pomou osnovnih logikih kola. RS-flipflop ostvaren pomou
logikih kola. Integrisani JK i D flipflop.
9. D/A konvertor sa lestviastom (R-2R) otpornikom mreom.
10. Ispitivanje ispravnosti snanih dioda, MOSFET-ova i tiristora, merenjem otpornosti u glavnim
strujnim krugovima.
11. Primer primene tiristorskog prekidaa (SCR) sa korienjem integrisanog kola za ukljuenje tiristora.
12. Jednofazni tiristorski usmera sa srednjom takom i LC-filterom.
13. Trofazni punotalasni tiristorski usmera sa LC-filterom.
14. Invertor sa IGBT tranzistorima u punom mostu. PWM upravljaka jedinica sa sinusnom referencom i
trougaonim nosiocem (opciono).
15. Fazni regulator sa trijakom.
16. Konvertor za smanjenje napona i konvertor za podizanje napona.
17. Upravljanje brzinom obrtanja asinhronog motora.
laboratoriji za energetsku elektroniku.
odbranu vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektronike u energici su organizovani u tematske
Prilikom opisivanja elektronskih kola koristiti oznake u skladu sa odgovarajuim standardima
Meunarodne elektrotehnike komisije, prevedenim na na jezik.
Uenicima objanjavati principe, na kojima se zasniva rad elektronskih elemenata i kola, ali bez
dokazivanja. Pojave prvenstveno tumaiti fiziki (pojmovno). Matematike izraze kojima se opisuju
elektronski elementi i kola navoditi i objanjavati, bez izvoenja (osim u odabranim, jednostavnim
sluajevima, kada se kroz analizu konkretnog kola uenicima prenosi nain razmiljanja svojstven
odreenom strukovnom profilu).
Pri objanjavanju koristiti primere iz prakse koji e zainteresovati uenike. Prikazati kako se potrebni
tehniki podaci pronalaze u deklaracijama proizvoda i tehnikoj literaturi koje proizvoai elektronskih
komponenata stavljaju na raspolaganje korisnicima. Zainteresovane uenike uputiti na Internet i dodatnu
savremenu literaturu, kao i mogunost dodatnih objanjenja u obliku vannastavnih aktivnosti.
Svaku nastavnu temu, gde je to mogue, ilustrovati konkretnim raunskim primerima.
U uvodnim predavanjima istai znaaj elektronike u savremenoj elektrotehnici. Ukazati na brz razvoj i
uticaj koji ona ima na razvoj drugih oblasti tehnike (telekomunikacije, sistemi automatskog upravljanja,
raunarska tehnika, energetika,...) i, posredno, na itav ivot savremenog oveka (u umetnosti, medicini,
poslovanju,...).
Polazei od osnovne podele materijala na provodnike i neprovodnike (izolatore) objasniti pojam i
svojstva poluprovodnika. Sva objanjenja zasnivati na silicijumu kao poluprovodniku, a druge
poluprovodnike materijale (Ge, GaAs) samo napomenuti. Prilikom objanjavanja svojstava PN spoja
posebnu panju obratiti na efekat proboja. Inverznu struju zasienja PN-spoja obraditi ukratko, i
napomenuti da se njen uticaj u energetskoj elektronici u velikom broju sluajeva moe zanemariti.
Objasniti osnovne komponente struja u bipolarnom tranzistoru (bipolar junction transistor, BJT). Inverznu
struju zasienja kolektorskog spoja obraditi ukratko, uz obrazloenje da se njen uticaj najee moe
zanemariti.
Princip rada bipolarnih tranzistora objasniti na primeru tranzistora u spoju sa zajednikim emitorom.
Definisati pojaanje struje od baze do kolektora. Pojaanje struje od emitora do kolektora samo pomenuti.
U najkraim crtama opisati ekvivalentno kolo tranzistora.
Ukazati na uobiajeno oznaavanje tranzistora u Evropi. Navesti oznake iroko rasprostranjenih
tranzistora.
Na primeru bipolarnog tranzistora obraditi osnovne oblike hlaenja elektronskih komponenata.
Princip rada tranzistora sa efektom polja objasniti (informativno) na modelu JFET-tranzistora u spoju sa
zajednikim sorsom. Teite dati na prikazu tranzistora sa izolovanim gejtom u MOS-tehnologiji.
Obuhvatiti i VMOSFET-ove. Integrisana pobudna kola obraditi informativno, uz navoenje osnovnih
podataka.
Osnovne pojaavae sa bipolarnim tranzistorima i fetovima obraditi na primeru pojaavaa sa
zajednikim emitorom i zajednikim sorsom. Izvesti izraze za pojaanje napona i struje, ulaznu i izlaznu
otpornost.
Objasniti uzroke nestabilnosti radne take pojaavakog elementa (tranzistora). Ukazati da pojam
nestabilnost radne take obuhvata i odstupanja u vrednostima karakteristinih parametara tranzistora
iste vrste. Na konkretnim primerima komercijalno dostupnih tranzistora, kao to su, na primer, BC546
(BJT) i 2N3819 (JFET), ukazati na irok opseg tolerancije karakteristinih parametara. Uputiti uenike da
karakteristike elektronskih komponenata mogu da dobiju preko Interneta.
Fotodiode, svetlee diode, i elemente sa optikom spregom obraditi detaljno, a ostale optoelektronske
elemente informativno.
Prilikom obrade nastavne teme Prelazni procesi u elektrinim kolima prikazati vremenske dijagrame
koji prikazuju struju i napone u kolu. Napisati izraze kojim su ove veliine opisane (bez izvoenja).
Prilikom obrade nastavne teme Operacioni pojaavai treba naglasiti da se obraivana kola primenjuju
u upravljakom delu ureaja energetske elektronike. Strukturni blok dijagram operacionog pojaavaa
obraditi informativno. Prikazati ekvivalentno kolo u kojem su naznaene veliine koje predstavljaju
nesavrenosti pojaavaa: napon pomeraja nule, ulazne struje polarizacije. Primenu operacionog
pojaavaa obraditi na primerima kola invertujueg i neinvertujueg pojaavaa, kola za sabiranje i kola
za oduzimanje napona, ostvarenih pomou savrenog operacionog pojaavaa. Kroz invertujue i
neinvertujue pojaavae objasniti pojaavae jedininog pojaanja (jedinini pojaava i invertujui
pojaava jedininog pojaanja).
Istai znaaj digitalne elektronike u savremenim elektronskim ureajima. Naglasiti da se integrisana
digitalna kola sve vie primenjuju u upravljakom delu ureaja energetske elektronike. Sloena digitalna
kola (registri, brojai, memorije i procesori) obraditi na pojmovnom nivou.
Istai znaaj meovitih elektronskih kola (D/A i A/K konvertora) u savremenim elektronskim ureajima.
Objasniti da njihova primena omoguuje da se analogni signali obrauju digitalno.
U uvodnom delu poglavlja Elementi energetske elektronike dati osnovnu podelu komponenti
energetske elektronike: pasivne, aktivne, po nainu aktiviranja, po brzini rada. Naglasiti osnovna svojstva
savrenog (idealnog) prekidaa, uz poreenje sa svojstvima stvarnih bezkontaktnih prekidaa. Obraditi
komercijalno dostupna integrisana kola za upravljanje tiristorima, uz navoenje njihovih osnovnih
karakteristika.
U nastavnoj temi Usmerai prednost dati fizikim objanjenjima i grafikom predstavljanju.
Poglavlje Oblasti primene energetske elektronike realizovati tako da teite bude na ureajima
energetske elektronike koji se danas najee sreu u industrijskim primenama, kao i na primeni
energetske elektronike u upravljanju jednosmernim mainama (kao uvod u regulisane motorne pogone
koje uenici ovog profila izuavaju u predmetu Elektrine maine u 4. razredu). Ostale teme obraditi na
informativnom nivou. Naglasiti da je primena energetske elektronike mnogo ira u odnosu na navedene
primere.
Preporuuje se korienje primera primene diskretnih elektronskih elemenata i integrisanih kola
(Application notes) svetskih proizvoaa analognih i digitalni elektronskih kola.
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrine instalacije i osvetljenje je sticanje znanja o vrstama elektrinih
instalacija, njenim funkcijama, ulozi i nainu izgradnje svih vrsta elektrinih instalacija radi sticanja
vetina na praktinoj nastavi ovog obrazovnog profila.
upoznavanje elektrinih, mehanikih i drugih karakteristika elektroinstalacionog materijala i pribora
upuivanje u uslove i zahteve koji moraju biti ispunjeni pri izvoenju i korienju elektrinih
instalacija;
shvatanje znaaja zatitnih mera u elektrinim instalacijama;
upoznavanje sa osnovama projektovanja elektrinih instalacija osvetljenja i gromobrana;
upoznavanje sa osnovnim standardima i propisima za izvoenje elektrinih instalacija;
osposobljavanje za pravilno odravanje elektrine instalacije kao i pravilno postupanje pri pronalaenju
i otklanjanju nastalih kvarova u elektrinim instalacijama;
upoznavanje tehnikih mera zatite pri korienju elektrinih instalacija;
upoznavanje postupaka i naina kontrolisanja i verifikacije propisanih svojstava, karakteristika i
kvaliteta elektrinih instalacija.
II RAZRED
(2 nedeljno, 74 asa godinje)
SADRAJ PROGRAMA
PROIZVODNjA I KORIENjE ELEKTRINE ENERGIJE (4)
Znaaj korienja elektrine energije. Proizvodnja elektrine energije velike snage (elektrane, hidro i
termo) i male snage (dizel-elektrini agregati, vetrogeneratori, solarne energije i akubaterije).
Transformacija, prenos i distribucija elektrine energije.
VRSTE I DELOVI ELEKTRINE INSTALACIJE (16)
Vrste elektrinih instalacija prema korienom naponu (visoki, niski, mali). Podela elektrinih instalacija:
instalacije jake struje i slabe struje. Prikljuak elektrinih instalacija na mreu, nadzemni kuni prikljuak,
kablovski kuni prikljuak.
Razvodne table i ormani (namena, konstrukcija i podela). Strujna kola (osvetljenje, utinice, signalizacija
zvona, telefon, TV antena, sistem zatite od poara, sistem zatite od provale).
Instalacija gromobrana: objanjenje pojmova (grom, udarno rastojanje, nivo zatite). Delovi
gromobranske instalacije, pregled i ispitivanje gromobranskih instalacija. Uzemljivai vrste i
karakteristike (trakasti, tapni konturni mreni). Izvoenje gromobranskih instalacija.
STANDARDI I PROPISI ZA ELEKTRINE
INSTALACIJE (6)
Tehnika regulativa, pojam standarda (DIN, IEC). Pojam tehnikih propisa (elektrotehniki propisi).
Granski i interni standardi. Tehnike preporuke i uputstva.
Postojei i vaei propisi za ugradnju elektrinih instalacija u zgradama i prostorijama sa specifinim
uslovima.
Materijali za izradu provodnika i kablova. Goli (neizolovani) provodnici i njihovo strujno optereenje.
Energetski izolovani provodnici i njihovo oznaavanje. Vrste i dozvoljeno optereenje izolovanih
provodnika.
Instalacioni energetski kablovi (konstrukcija i vrste). Dozvoljeno strujno optereenje energetskih kablova.
Telekomunikacioni provodnici i kablovi.
Kablovski pribor za instalacione energetske kablove. Polaganje kablova: pribor za obeleavanje
kablovske trase. Montaa kablovske glave. Montaa kablovske spojnice.
Instalacione cevi (podela cevi, dimenzije, broj provodnika koji prima i namena). Pribor za instalacione
cevi (spojke, razvodne kutije, lule, obujmice).
Kanali i njihov pribor: uvod i podela kanala (plastini, metalni, betonski )., Plastini kanali za oienje,
zidni za izvoenje vidnih instalacija po sistemu IKL metalni kanali za podne instalacije (pribor za kanale,
izvodi za utinice, prikljuni stubii, razvodne kutije). Kanali za parapetni razvod (za instalacije jake
struje, intenzivnu negu i buenje pacijenta iz narkoze).
Kanalni inski razvod (ventilacioni za velike struje, gornji i motorni razvod, dizalini razvod i razvod za
osvetljenje, nosai kablova, regali i njihov pribor).
Prikljuni ureaji sa i bez zatite. Zatita elektrinih instalacija od prekomerne struje (struje optereenja i
kratkog spoja): topljivi i automatski osigurai, bimetalni releji, motorno zatitni prekidai.
Prekidaki elementi, instalacioni prekidai (podela i karakteristike).
Stepenini automatski prekidai, elektronski i satni stepenini automat, runi prekidai, sklopke,
automatski prekidai za prekidanje velikih struja. Sklopnici za strujna kola, releji (obini i vremenski).
III RAZRED
(2 + 1 nedeljno, 70 + 35 asa godinje)
UREAJI ELEKTRINIH INSTALACIJA (10)
Razvodni ormani (glavni i pomoni za ugradnju na zid, u zid i slobodno stojei iznad kanala) sa opremom
za ugradnju.
Motorostarteri za uputanje motora pomou spoja zvezda-trougao.
Motorsko-zatitne sklopke.
Sklopke za upravljake i pomone strujne krugove.
Pomoni izvori za nuno osvetljenje.
Sistem za rezervno napajanje.
Akumulatorski izvori i agregati.
Sabirnice za izjednaavanje potencijala.
Mehaniki zatitni ureaji.
IP zatita, i zatita ureaja.
TEHNIKE MERE I ZATITA OD ELEKTRINOG UDARA
U ELEKTRINIM INSTALACIJAMA (16)
Delovanje elektrine struje na oveiji organizam. Tehnike mere zatite od elektrinog udara. Zatita od
direktnog dodira delova pod naponom. Zatita od indirektnog dodira delova pod naponom. Istovremena
zatita od direktnog i indirektnog dodira.
Zatita automatskim iskljuivanjem sa napajanjem u raznim sistemima uzemljenja: TK sistem, TN sistem
i IT sistem. Zatita automatskim iskljuivanjem sa napajanjem u raznim ureajima koji deluju na
diferencijalnu struju (zatitna strujna sklopka FI). Zatita upotrebom sigurnosnog malog radnog napona
(SELV). Zatita izjednaavanjem galvanskog potencijala, dodatno izjednaavanje potencijala, efikasnost
izjednaavanja potencijala. Zatita upotrebom ureaja klase II ili odgovarajuom izolacijom. Zatita
elektrinim odvajanjem.
ELEKTRINE INSTALACIJE PO OBJEKTIMA (12)
Tabelarni pregled instalacija. Komandna sala, vrste informacija u komandnoj sali, aktivnosti u komandnoj
sali (pri polasku i zaustavljanju postrojenja), u normalnom i poremeenom stanju postrojenja. Formiranje
signala u komandnoj sali. Aparati za daljinsko merenje, pokazni i registrujui instrumenti. Ploe i pultovi.
Logika rasporeivanja elemenata na pultu i ploama. Relejne prostorije, nosai informacija i njihovo
mesto u komandnoj sali. Elektrine instalacije u komandnoj sali sa informacionim raunarskim
mainama.
Telekomunikacione instalacije. Telefonska instalacija. Kuni telefon.
Antenski sistem instalacije (pasivni antenski sistem i aktivni antenski sistem).
Sistem zatite od provale (centralna elektronska jedinica, tastatura, senzorski javlja, magnetski kontakti,
sirena i treptea sijalica, senzorski javljai kretanja).
ELEKTRINA POSTROJENjA UGROENA
OD EKSPLOZIVNIH SMEA (4)
Pojam eksplozivnih smea. Razvrstavanje zapaljivih gasova i para. Mesta ugroena od eksplozivnih
smea. Odreivanje zona opasnosti. Eksplozivna zatita elektrinih ureaja. Oznaavanje eksplozivno
zatitnih ureaja.
Osobine svetlosti. Vidne performanse oka (optike performanse oka, akomodacija, adaptacija, otrina
vida).
Svetlosne veliine, fotometrija. Fotometrijska merenja (merenje svetlosne jaine, svetlosnog fluksa i
osvetljenosti). Elektrini izvori svetlosti, sijalice sa metalnim vlaknom, jednostruka i dvostruka spiralna
nit, karakteristike, standardni oblici i veliine, oblici podnoja. Sijalice ispunjene metalnim parama
(ivine sijalice visokog pritiska, natrijumove sijalice). Princip rada. Karakteristike i primena. Natrijumovi
izvori visokog pritiska. Fluorescentne sijalice: princip rada, karakteristike, nain vezivanja i primene.
Svetlee cevi: princip rada i primena. Kompaktni fluo izvori. Razvoj kompaktnih fluo izvora. Treperenje
svetlosti i stroboskopski efekat. Indukcioni izvori svetlosti.
Svetiljke: podela i vrste svetiljki. Materijali za izradu svetiljki (elik, aluminijum, plastika, staklo).
Fizika zatita svetiljki (zatita svetiljki od prodora praine i vlage; Sealsafe sigurno zaptiveno sistem
zatita svetiljki; zatita svetiljki od fizikih oteenja).
Uslovi za pravilno dobro osvetljenje (potrebna vrednost osvetljenosti, ravnomernost osvetljenja, boja
svetlosti, reprodukcija boje, eliminacija bljetanja, senke). Primena elektrinog osvetljenja.
Svetiljke za osvetljenje puteva (svetiljke tipa ONYX, svetiljke tipa SAFIR).
Svetiljke za osvetljenje velikih javnih povrina, sportskih terena, spoljno dekorativno osvetljenje
(svetiljke tipa RADIAL, svetiljke tipa TERRA, svetiljke tipa MY, svetiljke tipa ASTRAL).
PADOVI NAPONA U ELEKTRINIM INSTALACIJAMA (4)
Pojam pada napona u elektrinim instalacijama. Proraun pada napona u monofaznom i trofaznom
instalacionom vodu. Znaaj pada napona za pravilan izbor poprenog preseka provodnika. Naini
odreivanja padova napona u elektrinim instalacijama.
LABORATORIJSKE I RAUNSKE VEBE (35)
1. Povezivanje obrtnih i pregibnih prekidaa prema datoj emi.
2. Povezivanje instalacionih prekidaa i druge opreme u protiveksplozivnoj konstrukciji.
3. Povezivanje stepeninog automatskog prekidaa.
4. Povezivanje jednofaznog i trofaznog brojila aktivne i reaktivne energije.
5. Merenje otpora izolacije elektrinih instalacija.
6. Merenje otpornosti podova i zidova.
7. Merenje neprekidnosti zatitnog provodnika u elektrinim instalacijama.
8. Strujna zatitna sklopka nain vezivanja, provera funkcije.
9. Naponska zatitna sklopka.
10. Merenje osvetljenosti za razliite svetlosne izvore.
11. Povezivanje, putanje i rad ivinih sijalica raznih karakteristika.
12. Proraun osvetljenja zatvorenog prostora.
13. Proraun osvetljenja na otvorenom prostoru.
14. Proraun elektrine instalacije osvetljenja pomou raunara.
15. Projektovanje elektrine instalacije objekata pomou raunara.
16. Projektovanje gromobranske instalacije.
17. Uputstvo za izradu standardne projektne dokumentacije.
Oblici nastave: Nastava se realizuje kroz teorijsku nastavu i laboratorijske vebe (u treem razredu).
laboratoriji za elektrine instalacije ili kolskoj radionici. Za one vebe koje nije mogue realizovati u
koli, organizovati posetu preduzeima koja se bave ovim poslom.
odbranu vebi.
u tematske celine za koje je naveden orijentacioni broj asova za realizaciju. Nastavnik, pri izradi
Prilikom izlaganja gradiva obavezno upoznati uenike sa Pravilnikom o tehnikim normativima za
elektrine instalacije niskog napona.
Kako su tehniki uslovi za odreivanje i postavljanje elektrine opreme, zavisno od spoljnih uticaja,
utvreni vaeim standardima vezanim za elektrine instalacije.
U delu programa Standardi propisi za elektrine instalacije upoznati uenike sa najosnovnijim propisima
vezani za ovu oblast.
Kabinet u kome se izvodi nastava za predmet Elektrine instalacije i osvetljenja, ili radionicu, treba to
bolje opremiti oiglednim sredstvima (svim vrstama kablova, prekidaima, osiguraima, bar po jednim
primerkom svetiljke i ostalim priborom koji se koristi u elektrinim instalacijama).
10. ELEKTRINE MAINE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrine maine je sticanje osnovnih znanja u vezi funkcionisanja i
konstrukcije elektrinih maina, kao i iz oblasti primene elektrinih maina u elektromotornim pogonima i
u sistemima automatskog upravljanja, radi ovladavanja vetinama na praktinoj nastavi ovog obrazovnog
profila.
upoznavanje uenika sa nainom funkcionisanja elektrinih maina;
upoznavanje uenika sa konstrukcijom i izborom elektrinih maina;
upoznavanje uenika sa preporukama i propisima koji se odnose na konstrukciju i ispitivanja elektrinih
maina;
osposobljavanje uenika za izvoenje prijemnih ogleda i drugih ispitivanja elektrinih maina;
upoznavanje uenika sa elektromotornim pogonima kao i sa upravljanjem i regulacijom
elektromotornih pogona;
osposobljavanje uenika za izradu tehnike dokumentacije elektromotornih pogona manje sloenosti;
osposobljavanje za putanje u rad sistema elektromotornih pogona manje sloenosti.
III RAZRED
SADRAJ PROGRAMA
UVOD (5)
Svrha transformatora, generatora i elektromotora. Materijali koji se primenjuju za izradu transformatora i
elektrinih maina. Aspekti projektovanja elektrinih maina. Energetska efikasnost. Savremeni pristup
standardizaciji. Vanost i obezbeenje kvaliteta.
TRANSFORMATORI (27)
Prvi pogled na transformator. Svrha, materijali i konstrukcija. Transformatorski sud i pribor. Hlaenje.
Natpisne ploice. Osnovne odlike transformatora. Princip rada. Odnos struje i napona. Indukovani napon
u navojku i navoju. Odnos preobraaja. Idealni transformator. Priblina stalnost magnetnog fluksa pri
stalnom primarnom naponu.
Radna svojstva transformatora. Reim rada pri praznom hodu. Reim rada pri kratkom spoju. Promena
napona pri optereenju. Gubici snage i stepen iskorienja. Trofazni transformatori. Dijagram sprezanja i
svojstva najee korienih sprega.
Paralelan rad transformatora. Uslovi za paralelan rad. Podeavanje napona transformatora. Posebne vrste
transformatora. Autotransformator. Tronamotajni transformatori. Transformatori za zavarivanje.
Prerada transformatora. Izraz snage koja se moe postii sa datim magnetnim kolom transformatora.
Odreivanje broja navojaka i preseka provodnika sekundarnog i primarnog navoja.
Ispitivanje transformatora. Prijemni ogledi. Ogled dielektrine izdrljivosti. Ogled praznog hoda. Ogled
kratkog spoja. Odreivanje stepena iskorienja po direktnoj i indirektnoj metodi. Ispitivanje
transformatora posle remonta. Kvarovi transformatora, uzroci kvarova i njihovo otklanjanje.
UVOD U OBRTNE MAINE (10)
Podela elektrinih obrtnih maina prema vrsti induktora. Pravila o izvoenju viefaznih namota. Osnovni
pojmovi. Namoti sa odeljenim pojasevima. Namoti sa meovitim pojasevima. Teslin viefazni induktor.
Teslino obrtno polje. Indukovani napon u navoju jedne faze viefaznog namota. Pojasni i tetivni navojni
sainilac. Hlaenje obrtnih maina.
Prvi pogled na asinhronu mainu. Svrha asinhronih maina. Sklop i vrste asinhronih maina. Magnetno
kolo, namotaji, klizni prstenovi, drai dirki. Obeleavanje tipova, krajeva namotaja i tehniki podaci
asinhronih maina.
Osnovne odlike asinhrone maine. Princip rada asinhrone maine. Klizanje. Uestanost u rotoru. Gubici
snage i stepen iskorienja. Struja praznog hoda. Transformatorsko ponaanje asinhronog motora. Obrtni
moment asinhronog motora i mehanika karakteristika. Promena smera obrtanja.
Putanje u rad asinhronih motora. Putanje u rad asinhronog motora sa kaveznim rotorom i promena
smera obrtanja. Putanje u rad asinhronog motora sa kliznim prstenovima.
Menjanje brzine obrtanja asinhronog motora: pomou rotorskih otpornika, promenom broja parova
polova, promenom frekvencije i napona napajanja. Princip podsinhrone kaskade.
Asinhroni generatori. Asinhroni generator za paralelan rad sa postojeom mreom. Samopobudni
asinhroni generator. Generatorsko i protivstrujno koenje asinhronih maina.
Jednofazni asinhroni motori. isti jednofazni asinhroni motor. Leblanova teorema. Jednofazni asinhroni
motori sa dvofaznim namotajima sa zaletnim i/ili pogonskim kondenzatorima. Putanje u rad i promena
smera obrtanja.
Ispitivanje asinhronog motora. Merenje brzine obrtanja. Merenje klizanja. Ogled praznog hoda. Ogled
kratkog spoja. Prijemni ogledi. Kvarovi asinhronih motora, uzroci kvarova i njihovo otklanjanje.
1. Merenje otpornosti namota jednofaznih i trofaznih transformatora. Merenje otpornosti izolacije namota.
2. Ogled praznog hoda jednofaznog transformatora. Merenje struje praznog hoda, odnosa preobraaja,
faktora snage i gubitaka snage u gvou.
3. Ogled kratkog spoja trofaznog transformatora. Merenje gubitaka u bakru, dobijanje podataka za
uproeni dijagram napona.
4. Ogled stepena iskorienja jednofaznog transformatora po direktnoj metodi. Spoljna karakteristika
transformatora.
5. Proveravanje oznaka krajeva i sprene grupe namota trofaznih transformatora.
6. Ogled paralenog rada jednofaznih i trofaznih transformatora.
7. Proveravanje oznaka krajeva i redosleda faza trofaznog asinhronog motora. Merenje otpornosti namota
jednofaznih i trofaznih asinhronih motora. Merenje otpornosti izolacije namota meusobno i u odnosu na
masu.
8. Putanje u rad asinhronog motora sa prstenovima i kaveznim rotorom. Promena smera obrtanja.
9. Merenje klizanja asinhronog motora pomou ampermetra ili voltmetra i stroboskopskom metodom.
10. Simulacija Teslinog obrtnog polja na PC raunaru (posebno za dvofazne i posebno za trofazne
namotaje).
11. Ogled praznog hoda trofaznog asinhronog motora.
12. Ogled kratkog spoja trofaznog asinhronog motora.
13. Odreivanje radnih karakteristika trofaznog asinhronog motora pomou elektrine konice.
14. Dobijanje karakteristike praznog hoda i karakteristike optereenja generatora jednosmerne struje sa
nezavisnom pobudom.
15. Dobijanje spoljne karakteristike i karakteristike pobude generatora za jednosmernu struju sa
nezavisnom pobudom.
IV RAZRED
SADRAJ PROGRAMA
MAINE JEDNOSMERNE STRUJE I SPECIJALNE
ELEKTRINE MAINE (15)
Prvi pogled na maine jednosmerne struje. Svrha, primena i konstrukcija. Pobuda (induktor), armatura
(indukt), komutator, dra dirki i dirke.
Namotavanje armature. Petljasta i valovita izvedba sa uproenom emom namotaja.
Osnovne odlike maina jednosmerne struje. Indukovani napon u armaturi. Naini pobuivanja. Izraz za
obrtni moment. Reakcija armature, posledice i nain eliminisanja. Komutacija.
Vrste maina jednosmerne struje. Generator sa nezavisnom pobudom. Motor sa nezavisnom pobudom.
Motor sa rednom pobudom.
Menjanje brzine obrtanja maina jednosmerne struje: za motore sa nezavisnom pobudom, preko napona
armature, slabljenjem pobude i kombinovano, a za redni motor promenom napona napajanja i entiranjem
pobude.
Odravanje maina jednosmerne struje. Odravanje u eksploataciji. Prijemni ogledi.
Maine jednosmerne struje sa poluprovodnikim komutatorom. Princip rada i konstrukcija.
Komutatorne maine za naizmeninu struju. Jednofazni redni komutatorni motor. Univerzalni
komutatorni motori. Repulzioni motor. Izvrni motori (servomotori).
Korani motori. Princip rada i upravljanje koranim motorima.
SINHRONE MAINE (22)
Prvi pogled na sinhronu mainu. Svrha, primena i konstrukcija. Maine sa punim induktorom. Maine sa
istaknutim polovima. Osobenosti konstrukcije maina veih snaga.
Osnovne odlike sinhronih maina. Naini rada sinhronog generatora. Magnetni napon induktora i indukta
i njihov vektorski dijagram. Vektorski dijagram struja. Magnetni fluksevi sinhrone maine. Magnetna
reakcija indukta pri raznim vrstama optereenja. Indukovani naponi u statoru. Uproeni vektorski
dijagram napona. Elektromagnetni moment. Statika stabilnost. Karakteristike sinhronog generatora.
Karakteristika kratkog spoja. Spoljna karakteristika. Karakteristika pobude. Pregled gubitaka i stepen
iskorienja snage.
Paralelan rad sinhronih generatora. Uslovi paralelnog rada. Raspodela optereenja generatora pri
paralelnom radu.
Sinhroni motori. Svojstva sinhronog motora. Pokretanje sinhronog motora. Motori sa stalnim magnetima.
Ispitivanje sinhronih maina. Dobijanje karakteristika praznog hoda i kratkog spoja. Dobijanje spoljne
karakteristike i karakteristike pobude.
Mehanika pogona. Spreni elementi izmeu elektromotora i radne maine Raunanje prenosnih odnosa
(odnos brzine i obrtnog momenta). Meusobno pretvaranje i preraunavanje krunog i pravolinijskog
kretanja.
Reimi rada. Kontinualan i intermitentni rad elektromotora. Vrste pogona. Zaletanje i koenje
elektromotora. Rekuperacije elektrine energije u mreu.
Izbor elektromotora. Kataloki podaci elektromotora. Obavezne mere po meunarodnim standardima.
Oblici ugradnje. Stepen mehanike zatite. Snaga, energetska efikasnost i broj obrtaja. Zamajna masa.
Elektrine karakteristike. Oznaavanje tipova. Natpisne tablice.
Sprezanje elektromotora sa mreom. Ureaji i elementi za ukljuenje i zatitu elektromotora (sklopke,
motorni zatitni prekidai, kontrola temperature itd.).
Upravljanje elektromotorima. Upravljanje ukljuenjem i iskljuenjem kao i uputanjem (reverziranje,
zvezda trougao, dvobrzinski motori) pomou kontaktora. Pomoni i vremenski releji, brojai, zatitni
releji. Realizacija samoodranja, blokada izbornih i logikih funkcija. Sekvencionalne eme. Obrada
greaka. Upravljanje pomou programabilnih logikih kontrolera. Povezivanje kontaktora, tastera i
signalnih sijalica na ulaze i izlaze PLC-a.
Ureaji za podeavanje brzine obrtanja. Mogunosti podeavanja brzine obrtanja jednosmernih,
asinhronih i sinhronih motora. Uloga tiristorskih ispravljaa i tranzistorskih pretvaraa frekvencije i
napona. Nain ostvarivanja povratne sprege.
Primeri sloenih pogonskih sistema. Kranovi, alatne maine, liftovi, crpne stanice i drugo.
Izrada dokumentacije za elektromotorne pogone. Izrada preglednih (jednopolnih) ema. Izrada ema
povezivanja energetskih i upravljakih ureaja. Izrada prikljunih planova. Izrada dokumentacije fizikog
rasporeda opreme, kabel liste i liste oienja.
1. Ogled motora jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom pomou elektrine konice.
2. Ogled motora jednosmerne struje sa rednom pobudom pomou elektrodinamometra.
3. Dobijanje karakteristike praznog hoda sinhronog generatora.
4. Dobijanje karakteristike kratkog spoja.
5. Dobijanje spoljne karakteristike sinhronog generatora.
6. Dobijanje karakteristike pobude sinhronog generatora.
7. Ogled paralelnog rada sinhronih generatora.
8. Realizacija reverziranja asinhronog motora sa primenom na otvaranje i zatvaranje garanih vrata.
9. Povezivanje elektromotora jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom sa tiristorskim ispravljaem
(regulatorom). Putanje u rad. Podeavanje parametara.
10. Povezivanje asinhronog motora sa tranzistorskim pretvaraem frekvencije i napona. Putanje u rad.
Podeavanje parametara.
11. Izrada tehnike dokumentacije za sistem koji se sastoji od vie elektromotora.
12. Realizacija sistema elektromotornog pogona prema prethodnoj dokumentaciji.
13. Putanje u pogon i testiranje sistema prema prethodnoj realizaciji.
(trei i etvrti razred)
Mesto realizacije nastave: Teorijska nastava se realizuje u uionici, a laboratorijske vebe se realizuju u
specijalizovanoj laboratoriji ili kolskoj radionici. Za one vebe koje nije mogue realizovati u koli,
organizovati posetu preduzeima koja se bave ovim poslom.
odbranu vebi.
Najpre se izuava najjednostavnija elektrina maina transformator, najrasprostranjeniji ureaj u
elektroenergetici, ija teorija moe da se primeni i za ostale elektrine maine. Zbog toga ova tema se
obrauje sa 27 asova. Naini namotavanja obrtnih maina za naizmeninu struju se obrauje u poglavlju
uvod u elektrine maine. Crtanje namotaja sa razliitim izvedbama (brojem faza, broja pari polova,
ljebova i dr.) treba zadati u obliku domaeg zadatka. S obzirom na rasprostranjenost asinhronih motora
za obradu je predvieno 28 asova. Treba obratiti panju i na asinhrone generatore koji dobijaju sve veu
primenu kod obnovljivih izvora elektrine energije.
Sinhrone maine se obrauju sa 22 asa. Akcenat je na generatorima velike snage. Meutim i mali
sinhroni generatori dobijaju primenu kod obnovljivih izvora elektrine energije i elektroagregata. Treba
spomenuti i sihrone motore sa stalnim magnetima. Paralelan rad i sinhronizaciju sa mreom treba
podrobno obraditi i izvesti demonstraciju u laboratoriji ili barem simulaciju na PC raunaru.
Kod izlaganja voditi rauna o tome da se koristi samo teoretski aparat koji se ui iz matematike i osnova
elektrotehnike. Prema istim principima treba se osloniti na steena znanja iz elektrinih merenja i osnova
raunarstva.
Elektromorni pogoni su predvieni sa 25 asova. Obratiti panju na kataloke podatke i na izbor
elektromotora. Detaljnije objasniti evropski pristup energetskoj efikasnosti. Kod upravljanja
elektromotornim pogonima treba objasniti da klasine relejne eme predstavljaju osnovu za izradu
programa za programabilne logike kontrolere (PLC). Akcenat treba staviti i na primenu tranzistorskih
pretvaraa frekvencije i napona. Navesti primere iz prakse i po mogunosti posetiti preduzea (pogone)
gde su takvi primeri ostvareni.
Kod izvoenja teoretskog dela programa postepeno treba ukljuiti primenu raunara. Raunarske
demonstracije treba pripremiti u obliku prezentacija, animacija i simulacija (PowerPoint, DasyLab,
MatLab).
Postojee laboratorije za ispitivanje elektrinih maina treba osavremeniti. Klasinu mernu opremu
postepeno treba dopuniti sa ureajima za virtuelnu instrumentaciju (VI). To znai PC raunar na svakom
radnom mestu, akvizicione kartice i ureaje, kao i adekvatan program za akviziciju i virtuelnu
instrumentaciju (npr. LabVIEW).
Za izvoenje vebi iz elektromotornih pogona, treba nabaviti nekoliko pretvaraa frekvencije i napona
male snage (npr. Siemens SINAMICS G110 0,75kW), kao i bar jedan tiristorski ispravlja (regulator) za
regulaciju broja obrtaja elektromotora jednosmerne struje. Upravljake funkcije mogue je realizovati
primenom relejne tehnike, ali treba teiti primeni PLC ureaja (npr. Siemens LOGO)
Ukoliko merna oprema u fizikom obliku ne postoji (recimo za oblast sinhronih maina) vebe mogue je
zameniti izradom simulacije na PC raunaru.
11. ELEKTRINE MREE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrine mree je sticanje znanja o elektrinim i mehanikim karakteristikama
elemenata za izgradnju i odravanje elektroenergetskih vodova i osposobljavanje uenika za pripremu
tehnike dokumentacije potrebne za izvoenje elektroenergetskih vodova (od pripremnih radova, izrade
projekta, izgradnje vodova do putanja u pogon).
upoznavanje sa vrstama mrea i elemenata podzemnih i nadzemnih elektroenergetskih vodova;
upoznavanje sa izgradnjom vazdunih i kablovskih mrea;
upoznavanje uenika sa vizuelnim izgledom mree u normalnom radu i u sluaju havarije izazvane
mehanikim ili elektrinim uzrocima;
osposobljavanje uenika da koriste Tehnike preporuke ED Srbije (Elektrovojvodine), odgovarajue
propise (IEC itd);
upoznavanje sa merama zatite na radu, HTZ opreme, pravilima za rad u blizini napona i pod naponom,
ulaskom u objekat pod naponom itd.;
upoznavanje najeih poremeaja i smetnji koje nastaju u elektrinim mreama, njihovim posledicama
i nainima otklanjanja;
uvoenje uenika u osnove termikog, elektrinog i mehanikog prorauna elektroenergetskih vodova i
osposobljavanje za izradu jednostavnijeg projekta niskonaponske mree;
upoznavanje uenika sa problemima koji se javljaju pri normalnom pogonu elektrinih mrea i
nainima odravanja;
upoznavanje propisa i pravilnika o odravanju elektroenergetskih vodova kao i radova koji se izvode u
beznaponskom stanju, u blizini napona i pod naponom;
osposobljavanje uenika za uspenije izuavanje sadraja programa praktine nastave i omoguavanje
uenicima usavravanje u drugim oblastima elektrotehnike.
III RAZRED
SADRAJ PROGRAMA
OPTI DEO (6)
Uvod. Elektroenergetski sistem. Vrste elektrinih mrea. Standardni naponi elektrinih mrea. Pad
napona. Grafiki simboli i predstavljanje elektroenergetskih vodova u planovima. Sistemi za raspodelu
elektrine energije (radijalni, zatvoreni, spojni vod...).
ELEMENTI ELEKTROENERGETSKIH VODOVA NADZEMNI VODOVI (20)
Provodnici i zatitna uad (materijal, konstrukcija). Standardni preseci provodnika i zatitne uadi.
Stubovi (podela, konstruktivni oblici). Korona. Izbor stubova. Potrebna visina stuba. Raspored
provodnika na stubu. Temelji stubova. Niskonaponski i visokonaponski izolatori. Nosai izolatora.
Konzole. Ovesni pribor. Formiranje izolatorskog lanca. Pribor za spajanje provodnika. Spojnice.
Stezaljke. Dopunski elementi voda: zatitna armatura, priguiva vibracija, signalna oprema, zatitna
uad, uzemljivai. Stubovi javne rasvete i svetiljke javne rasvete.
KABLOVSKI VODOVI (8)
Kablovi (podela, konstrukcija). Oznaavanje kablova i njihova primena. Boje ila kablova i razliiti
sistemi napajanja (plava nula, plava faza). Kablovski pribor. Kablovske glave. Kablovske
spojnice. Kablovske prikljune kutije i razvodni ormani. Kablovska kanalizacija. Tehnike koje koristimo
prilikom izrade kablovskih glava i kablovskih spojnica.
SAMONOSEI KABLOVSKI SNOP (5)
Samonosei kablovski snop za niski napon. Samonosei kablovski snop za srednji napon. Pribor za
samonosei kablovski snop: stezaljke, nosai, spojnice, Kablovske glave za samonosei kablovski snop.
IZGRADNjA NADZEMNIH ELEKTROENERGETSKIH
VODOVA (10)
Pripremni radovi (pripremanje trase voda, vrste skladita). Graevinski radovi (kopanje jama za stubove i
izrada temelja). Podizanje stubova (podupiraem, rotacijom, montanom iglom, pomou mehanizacije).
Elektromontani radovi. Razvlaenje provodnika. Privrivanje provodnika na potporne izolatore.
Privrivanje provodnika na izolatorski lanac. Montiranje zatitne opreme. Zavrni radovi.
IZGRADNjA KABLOVSKIH ELEKTROENERGETSKIH
VODOVA (8)
Korelacija sa izgradnjom nadzemnih vodova (pripremni radovi i slino). Polaganje kablova direktno u
rov. Naini polaganja kablova (runo, direktno sa vozila, pomou vitla i vunog ueta, pomou
transportera). Polaganje kablova u kablovsku kanalizaciju. Nastavljanje kablova. Zavrni radovi.
Specijalni sluajevi polaganja elektroenergetskih kablova.
IZGRADNjA VODOVA SA SAMONOSEIM KABLOVSKIM SNOPOM (3)
Izgradnja niskonaponskih i srednjenaponskih vodova sa samonoseim kablovskim snopom.
Kratki spojevi. Zatita od kratkih spojeva. Zemljospojevi. Zatita od zemljospojeva. Prenaponi
indukovani. Prenaponi od direktnog udara groma. Pronalaenje i otklanjanje kvarova. Radovi u
beznaponskom stanju. Radovi u blizini napona i radovi pod naponom.
ODRAVANjE ENERGETSKIH VODOVA (3)
Propisi. Pravilnici. Pregled, revizija i remont. Zatitne mere i sredstva line zatite na radu.
IV RAZRED
(2 + 1 as nedeljno, 62 + 31 as godinje i 42 asa u bloku)
SADRAJ PROGRAMA
UVOD (1)
Svrha i vrste prorauna elektrinih mrea.
TERMIKI PRORAUN ELEKTROENERGETSKIH VODOVA (2)
Izbor preseka provodnika nadzemnih vodova prema dozvoljenom strujnom optereenju uz primenu
tabela. Izbor preseka provodnika kablovskih vodova prema dozvoljenom strujnom optereenju uz
primenu tabela.
ELEKTRINI PRORAUN VODOVA (27)
Osnovni parametri (4)
Parametri voda i ekvivalentne eme. Raunski omski otpor, raunska induktivnost i raunska
kapacitivnost voda. Odvodnost voda. Korona.
Elektrini proraun vodova niskog napona (12)
Otvoren vod (optereen na kraju i na vie mesta). Otvoren razgranati vod. Zatvoren vod napajan iz dva
energetska izvora. Zatvoren vod u obliku prstena, napajan iz dva energetska izvora. Gubitak snage i odnos
izmeu procentualnog gubitka snage i pada napona. Elektrini proraun niskonaponskih vodova sa
optereenjima koja nisu isto omskog karaktera. Pad napona i gubitak snage u trofaznim vodovima.
Nesimetrino optereen trofazni sistem. Uporeivanje vodova trofaznog i jednofaznog sistema po koliini
utroenog materijala za provodnike.
Elektrini proraun vodova visokog napona (11)
Elektrini proraun po ekvivalentnoj emi sa rednim parametrima. Naponski dijagram. Vod optereen na
vie mesta (fazorski dijagram). Gubici snage i stepen iskorienja voda. Elektrini proraun po
ekvivalentnoj p emi (fazorski dijagram). Ferantijev efekat. Transformator kao element
elektroenergetskog sistema. Fazorski dijagram napona prenosnog sistema. Pojam prirodne snage voda.
Pojam stabilnosti sistema.
MEHANIKI PRORAUN NADZEMNIH VODOVA (12)
Opte o proraunu. Odreivanje ugiba na ravnom terenu. Odreivanje ugiba na kosom terenu. Dodatno
optereenje od snega, leda i inja. Dodatna optereenja usled dejstva vetra. Ponaanje nadzemnog voda pri
promeni temperature. Kritian raspon. Kritina temperatura. Odreivanje naprezanja iz jednaine
promene stanja. Montane krive i tabele. Odreivanje ugiba prema idealnom rasponu. Odreivanje
dimenzije glave stuba i izbor potrebne visine stuba.
ZATITA ELEKTRODISTRIBUTIVNIH VODOVA (4)
Prekostrujna i zemljospojna zatita. Preporuke za podeavanje zatite u mrei 10, 20 i 35 kV.
PROJEKTOVANjE ELEKTRINIH MREA (12)
Uputstvo za projektovanje elektrinih mrea. Odreivanje potrebnog broja transformatorskih stanica i
izbor visine napona. Izbor trase nadzemnih vodova i podzemnih vodova. Trasiranje i snimanje profila.
Odreivanje poloaja stubova po uzdunom profilu trase. Uslov za prvo stavljanje elektroenergetskog
voda u pogon. Dokumentacija. Interni pregled. Saglasnost.
BEZBEDNOST PRI RADU NA ELEKTROENERGETSKIM OBJEKTIMA (4)
Opte mere za bezbednost i zdravlje pri radu na elektroenergetskim objektima. Bezbednost pri radu na
nadzemnim vodovima. Bezbednost pri radu na podzemnim vodovima. Osnovna naela organizacije rada
(dokumenta za rad, organizacione mere).
NAPOMENA:
Uenici etvrtog razreda u toku kolske godine rade dve pismene vebe i jedan projekat elektrine mree.
RAUNSKE VEBE (31)
1. Izrada situacionog plana za projekte.
2. Termiki proraun nadzemnih i kablovskih elektroenergetskih vodova.
3. Odreivanje pada napona i preseka provodnika u otvorenom razgranatom vodu.
4. Odreivanje maksimalnog pada napona u zatvorenom vodu napajanom iz dva energetska izvora.
5. Odreivanje preseka provodnika prema datom padu napona u zatvorenom vodu napajanom iz dva
energetska izvora.
6. Odreivanje raspodele optereenja u prstenastom obliku voda napajanog iz dva energetska izvora.
7. Otvoren visokonaponski vod sa nekoliko optereenja. Odreivanje naponskih prilika voda, gubitka
snage u vodu i stepena iskorienja voda prema ekvivalentnoj rednoj emi.
8. Odreivanje dodatnog optereenja voda usled snega, leda i inja, kao i vetra.
9. Odreivanje stvarnog naprezanja provodnika ? pri maksimalnom ugibu grafikim putem. Izraunavanje
maksimalnog ugiba duine provodnika u rasponu.
10. Smernice i uputstva za projektovanje niskonaponskih elektroenergetskih mrea .
11. Primeri prorauna elektrine energije i vrne snage potroaa prikljuenih na elektrodistributivnu
mreu.
12. Oblikovanje mree u okviru projekta.
13. Izrada projekta niskonaponske mree. Izbor preseka provodnika i prorauna pada napona.
14. Pregled projekta niskonaponske elektrine mree.
NASTAVA U BLOKU (42 asa godinje)
1. Obilazak i upoznavanje sa radom u jednoj od elektrana. (8)
2. Obilazak i upoznavanje sa radovima na elektroenergetskim nadzemnim vodovima niskog napona
prilikom izgradnje ili remonta. (6)
3. Obilazak i upoznavanje projektnog distributivnog preduzea radi upoznavanja izrade tehnike
dokumentacije, tehnike pripreme, organizacije rada i izrade projekta. (8)
4. Obilazak i upoznavanje sa elektromontanim radovima na elektroenergetskim kablovskim vodovima
prilikom izgradnje ili remonta. (6)
5. Obilazak i upoznavanje sa radovima u jednoj transformatorskoj stanici. (6)
6. Obilazak i upoznavanje sa radom dispeerskog centra. (8)
III RAZRED
Pri realizaciji tematske celine Opti deo uenicima pokazati eme Prenosnih mrea Srbije (110 kV, 220
kV, 400 kV), povezanost sa susednim zemljama u cilju meusobne razmene elektrine energije i objasniti
ta ini jedan elektroenergetski sistem. Takoe pokazati i emu distributivne mree mesta u kojem se
nalazi kola. Prilikom obrade nastavne jedinice Standardni naponi el. Mrea traiti od uenika da
razgranie ta je standardna vrednost napona mree (niskonaponske, srednjenaponske, visokonaponske,
mree ultravisokog napona) a ta najvii napon opreme. Prilikom realizacije ostalih nastavnih jedinica,
date teme koristiti priloge date u udbeniku ili neke druge koje je nastavnik pripremio.
U okviru Sistema za raspodelu elektrine energije obraditi svaki sistem pojedinano i ukazati koje su
im prednosti a koji nedostaci.
U tematskoj celini Nadzemni vodovi najpre ponoviti sa uenicima materijal za izradu provodnika i
zatitne uadi (na osnovu strunih znanja iz predmeta Elektrotehniki materijali) a zatim obraditi legure
aluminijuma i bakra koje se koriste za izradu provodnika. Prilikom obrade konstruktivnih oblika
provodnika posebnu panju posvetiti provodnicima u snopu kako bi se ublaio efekat korone. Koronu
obraditi informativno (lokalna i opta korona) bez izvoenja Pikovog obrasca.
Stubove podeliti i prema materijalu i prema funkciji u vodu uz detaljnu obradu svakog od njih ponaosob.
Prilikom upoznavanja Konstruktivnih elemenata vodova najpre treba izvriti odreenu podelu
elemenata a zatim ih obraditi prema znaaju. Posebno treba naglasiti funkciju svakog elementa u prenosu
elektrine energije i nain funkcionisanja a zatim dati konstruktivne oblike standardnih tipova, koristei
pri tome gotove modele, skice ili fotografije.
Prilikom obrade Dopunskih elemenata vodova, odnosno zatitnog ueta, pokazati primere optikih
kablova ugraenih u zatitnim uadima visokonaponskih vodova (FUJICRA, PHILIPS,
NOVKABEL). Takoe dati pregled savremenih tehnikih reenja optikog kabla u zatitnom uetu:
1. Optiki kabl ugraen u zatitno ue OPGW;
2. Optiki kabl uvren za zatitno ue;
3. Optiki kabl ugraen u fazni provodnik;
4. Samonosei optiki kabal po dalekovodnim stubovima.
Stubove javne rasvete i svetiljke javne rasvete obraditi kao posebnu nastavnu jedinicu uz korienje
kataloga jer se uenici sa tim nisu sreli u predmetu elektrine instalacije. Stubnu transformatorsku stanicu
10/0, 4 kV ili 20/0, 4 kV ili 35/0, 4 kV nacrtati sa ematskim rasporedom opreme, u skladu sa Tehnikim
preporukama ED Srbije.
U okviru tematske jedinice Kablovski vodovi izvriti najpre podelu kablova (prema naponu, vrsti struje,
broju ila itd.), objasniti ta ini konstruktivnu celinu kabla (pokazati oblike preseka provodnika) i
pokazati neke od kataloga proizvoaa kablova ili modele ukoliko ih kola poseduje. Oznaavanje
kablova objasniti na primerima uz korienje priloga koji se nalazi na kraju udbenika.
Objasniti Kablovske glave i kablovske spojnice za unutranju i spoljanju montau, niskonaponske i
visokonaponske. Pomenuti tehnike izrade kablovskih glava i spojnica (na bazi livenja izolacionih smola u
kalupima, na bazi izolacionih traka i tehnika toplog i hladnog skupljanja materijala).
Kod Samonoseih kablovskih snopova istai gde se upotrebljavaju, ta ini njihovu konstrukcionu
celinu, koje su standardne oznake a standardne preseke i ostale karakteristike dati tabelarno. Pribor za
veanje, nastavljanje i zavravanje samonoseih kablovskih snopova obraditi uz osvrt na ve obraene
stezaljke, kompresione spojnice i sl. Koristiti skice i gotove modele u saradnji sa nastavnicima praktine
nastave.
Sve faze poglavlja Izgradnje elektroenergetskih vodova obraditi u uionici, poevi od pripremnih
radova, graevinskih, elektromontanih, do zavrnih. Raditi deo po deo, uz pomo skica i fotografija.
Naroito insistirati da se uenici naue na asovima praktine nastave izradi vezova (jednostavnih
unakrsnih veza, pojaanih unakrsnih vezova itd.) i drugim operacijama pri montiranju opreme na stubove.
Poeljno bi bilo da kole nabave filmove iz kojih uenici mogu da vide sve faze izgradnje
visokonaponskih vodova, uz struno objanjenje svake faze izgradnje. Naglaavati vanost primene
propisanih zatitnih mera i sredstava line zatite na radu. Po mogustvu uenike u toku kolske godine
izvesti na teren gde se vri izgradnja ili rekonstrukcija jedne nadzemne ili jedne podzemne mree.
U poglavlju o Poremeajima u elektrinim mreama nije potrebno ulaziti u vea teoretska razmatranja.
Uenicima treba objasniti najee kvarove i smetnje u vodovima, uzroke njihovih pojava, nain
manifestovanja i posledice. Objasniti ili pokazati lokator kvara uz osvrt na dva najea kvara (kratak spoj
na proizvoljnom mestu i prekid faza) preko faktora refleksije (r = z-zk / z+zk 100%). Na grafikonu
pokazati kako izgleda reflektovani impuls u ta dva sluaja.
Kod obraivanja Pregleda, revizije i remonta skrenuti panju uenicima na njihov znaaj za pogonsku
sigurnost voda, zatim na propise kao i na zatitne mere i sredstva line zatite na radu. Detaljno objasniti
termovizijska ispitivanja. Kako se kvalitet isporuene elektrine energije, izmeu ostalog, ceni po
urednom snabdevanju, a broj intervencija na mreama je dosta veliki, to se radovima u blizini napona, a
posebno radovima pod naponom, pridaje veliki znaaj. Zbog toga nastavnim jedinicama Radovi u
beznaponskom stanju, radovi u blizini napona i radovi pod naponom treba posvetiti dunu panju.
Objasniti sve vrste radova koji se obavljaju sa detaljnim fazama operacija, uz primenu odgovarajueg
alata i propisanih zatitnih mera.
U toku rada nastojati da uenici koriste udbenik i prirunik sa tabelama i skicama, a takoe saoptiti
uenicima svaku novu informaciju, bilo da se radi o nekom novom elementu, novom materijalu, novoj
tehnologiji, novom propisu ili standardu itd.
IV RAZRED
Oblici nastave: Nastava se realizuje kroz teorijsku nastavu i raunske vebe.
Mesto realizacije nastave: Teorijska nastava se realizuju u uionici, a raunske vebe u specijalizovanoj
laboratoriji ili raunarskoj uionici. Treba ih organizovati tako da uenici rade vezano po dva asa.
Uenike jednog odeljenja podeliti u tri grupe pri realizaciji ovih vebi.
Sve proraune elektroenergetskih vodova treba izvoditi u uionici kroz raunske primene, koristei
odgovarajue tabele. Brojane vrednosti pojedinih veliina treba birati tako da odgovaraju vrednostima u
praksi, nastojati da se kod uenika razvije oseaj za prosuivanje da li je izraunata vrednost u realnim
granicama ili se u raunu negde pogreilo. Treba ih navikavati da samostalno rade i da sami sebe
kontroliu.
Elektrini proraun niskonaponskih vodova izvoditi za sve sisteme raspodele, od otvorenog voda do
sloene mree. Pri proraunu visokonaponskih vodova prema ekvivalentnoj rednoj emi, treba prvo, na
fazorskom dijagramu napona i struje objasniti karakteristine veliine, zatim izvriti zanemarivanja i
pojednostavljivanja koja su dovoljno tana za praksu.
Pri obradi elektrinog prorauna prema ekvivaletnoj emi naroito naglasiti i pokazati na fazorskom
dijagramu uticaj kapacitivne struje na naponske prilike voda. Proraun izvoditi po ovoj emi samo za
bolje uenike.
U vezi sa mehanikim proraunom vodova, obratiti panju na izraunavanje maksimalnog ugiba, kao i
montanih krivih. Objasniti uenicima njihov znaaj i primenu.
O projektovanju vodova dati samo uputstva. Meutim, stalno treba naglaavati da je vano pridravati se
vaeih propisa i pravilnika koji reguliu izgradnju elektroenergetskih vodova.
Za stavljanje voda pod napon treba detaljno objasniti sve pripremne radnje, zatim uslove i svu potrebnu
dokumentaciju.
Vebe koje su predviene u okviru ovog predmeta treba odravati svake druge nedelje po dva asa pri
emu se odeljenje deli na tri grupe.
Posle zavrenog elektrinog i mehanikog prorauna niskonaponskog voda treba pojedinano uenicima
podeliti projektne zadatke za izradu jednog, po obimu manjeg, projekta niskonaponske distributivne
mree. Uz pomo predmetnog nastavnika, na asovima vebi (6 asova) u koli, uenici treba da urade
projektni zadatak. Preporuuje se ako su u mogunosti kole da se projekat uradi na raunaru.
Analizu i ocenjivanje projekta obaviti uz aktivno uee uenika, u okviru petnaeste vebe, kako bi se kod
uenika razvila svest o samoevaluacijama, to je jedan od preduslova za ostvarivanje dugoronog cilja
obrazovanja.
Uputstvo za blok nastavu
Uenici treba da posete neku elektranu, da se upoznaju sa radom i elementima postrojenja. Naroito
posvetiti panju obilasku neke niskonaponske mree i projektno-distributivnog preduzea. Uenici treba
da se upoznaju sa izradom tehnike dokumentacije potrebne za izgradnju ili rekonstrukciju
elektroenergetskih vodova, da se upoznaju sa organizacijom poslova na izgradnji i odravanju
elektroenergetskih vodova. Treba omoguiti uenicima da posete laboratorije za razna merenja i
ispitivanja elemenata elektroenergetskih vodova.
Prilikom obilaska elektroenergetskih vodova, bilo nadzemnih, bilo podzemnih, uenici bi trebalo da se
upoznaju sa organizacijom ekipe koja radi na utvrivanju i pronalaenju kvarova, kako bi se upoznali sa
ureajima i metodama za pronalaenje kvarova.
Za svaki dan nastave u bloku uenik je obavezan da vodi svoj dnevnik rada. Poeljno je da on bude raen
raunarom, jer se na takav nain dobija na njegovom kvalitetu, a istovremeno uenik se navikava na
pedantnost i preciznost u izradi tehnikih spisa i dokumentacije, to je sa vaspitne strane jako znaajno.
Nastavu u bloku treba organizovati u toku godine tako da uenici rade u prepodnevnoj smeni a profesori u
popodnevnoj. U tom sluaju nee biti gubljenja asova u drugim odeljenjima. Mogui je i sadanji nain
realizacije nastave u bloku, ali samo u izuzetnim sluajevima.
12. ELEKTRINA POSTROJENjA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrina postrojenja je sticanje znanja o klasinim (konvencionalnim)
energetskim izvorima, ulogom i vrstama transformatorskih i razvodnih postrojenja, ovladavanje
vetinama za pravilan izbor pojedinih elemenata postrojenja i osposobljavanje za projektovanje manjih
postrojenja srednjih napona.
upoznavanje uloge, konstruktivnih oblika i principa funkcionisanja svih elemenata u elektranama i
razvodnim postrojenjima;
upoznavanje tehnikih propisa, kako se u rukovanju i eksploataciji postrojenja ne bi ugrozili ljudski
ivoti i nanela materijalna teta;
upoznavanje problema koji se javljaju u toku eksploatacije razvodnih postrojenja i naina postupanja
pri reavanju tih problema;
ovladavanje potrebnim vetinama za projektovanje manjih postrojenja.
III RAZRED
SADRAJ PROGRAMA
UVOD (3)
Razvoj elektrifikacije. Proizvodnja i prenos elektrine energije. Uloga transformatorskih i razvodnih
postrojenja u prenosu elektrine energije. Potroai elektrine energije.
ELEKTRANE (16)
Podela i vrste izvora elektrine energije. Termoelektrane: podela, opte karakteristike, gubici, delovi,
kotao i kotlovsko postrojenje, parne turbine, preiavanje dimnih gasova.
Uticaj TE na ovekovu okolinu i biljni svet. Termoelektrane na gas i TE-TO. Perspektive prirodnog gasa.
Nuklearne elektrane: princip rada, delovi, razvoj. Hidroelektrane: vrste, podela, prednosti nad TE. Delovi
HE, gubici energije u HE, odreivanje snage HE. Vodne turbine i njihove osobine. Reverzibilne HE.
Izgradnja elektrana kod nas i u svetu. Dijagrami optereenja. Elektrini ureaji u elektrani.
ELEMENTI RAZVODNIH POSTROJENjA (20)
Sabirnice i spojni provodnici. Potporni i provodni izolatori. Prekidai snage: uloga, podela, vrste
prekidaa, osobine pojedinih prekidaa. Rastavljai. Rastavljai snage. VN osigurai. Merni
transformatori: vrste i opte karakteristike.
VN kablovi. Odvodnici prenapona. Prigunice. Kondenzatori i kondenzatorske baterije. Ureaji za
upravljanje potronjom elektrine energije (MTK).
Podela postrojenja i osnovni zahtevi. Postrojenja za unutranju montau. Otvorena i oklopljena
postrojenja. Postrojenja za spoljanju montau. Metalom oklopljena i gasom SF6 izolovana postrojenja.
TRANSFORMATORI SNAGE U POSTROJENjIMA (3)
Opte i osnovne karakteristike energetskih transformatora. Grupe sprezanja i gubici snage u
transformatorima. Paralelni rad transformatora. Izbor snage i tipa transformatora.
Upotreba jednosmerne struje u industriji i saobraaju. Usmerai i usmerake stanice. Akumulatorske
baterije.
ELEKTRINE EME (6)
Grafiki simboli. Jednopolne i tropolne eme. eme delovanja, razvijene eme, montane eme. itanje
ema.
KOMANDNI I SIGNALNI UREAJI (6)
Opti principi upravljanja postrojenjem. Pokretanje sklopnih ureaja. Signalizacija. Automatsko ponovno
ukljuenje. Blokiranje rastavljaa.
TARIFA ELEKTRINE ENERGIJE (2)
Opte karakteristike tarifa, tarifni stavovi, vrste tarifa. Poboljanje ekonominosti, izravnavanje dijagrama
optereenja.
RADOVI NA IZGRADNjI ELEKTRINIH POSTROJENjA (6)
Montani radovi u elijama i poljima, u zgradama i na otvorenom prostoru. Propisi o izvoenju radova u
elektrinim postrojenjima. Radovi u beznaponskom stanju, u blizini napona i pod naponom. Zatitne mere
i sredstva zatite na radu.
IV RAZRED
(2+1 as nedeljno, 62+31 as godinje i 48 asova u bloku)
SADRAJ PROGRAMA
UVOD (2)
Uzroci naprezanja elemenata u elektroenergetskim postrojenjima. Kriterijumi za izbor elemenata
postrojenja.
STANDARDNI NAPONI (2)
Standardni naponi elektrinih mrea. Standardni stepen izolacije. Najmanji dozvoljeni razmaci delova
pod naponom.
PRENAPONI (2)
Unutranji i spoljanji prenaponi. Sredstva za zatitu od prenapona, koordinacija izolacije.
KRATKI SPOJEVI (4)
Uzroci nastajanja kratkih spojeva, vrste kratkih spojeva, tetne posledice kratkih spojeva. Raspodela
struja i napona u mrei sa kratkim spojem. Odreivanje struje kratkog spoja (udarna, prekidna i trajna
struja kratkog spoja).
IZBOR ELEMENATA POSTROJENjA (10)
Izbor elemenata na strani visokog i niskog napona s obzirom na struje kratkih spojeva: sabirnica,
potpornih i provodnih izolatora, rastavljaa, osiguraa, prekidaa snage, mernih transformatora,
energetskih transformatora, prigunica, odvodnika prenapona.
ZEMLJOSPOJEVI (4)
Uzroci pojave zemljospojeva. Vrste zemljospojeva, tetne posledice zemljospojeva. Zatita od
zemljospoja u mreama sa razliitim nainom povezivanja neutralne take.
UZEMLJENjE U ELEKTRINIM POSTROJENjIMA (5)
Svrha uzemljenja, pogonsko i zatitno uzemljenje, propisi. Dejstvo elektrine struje na ljudski organizam,
napon koraka i dodira. Proraun uzemljivaa. Merenje otpornosti uzemljenja.
RELEJNA ZATITA U ELEKTRINIM POSTROJENjIMA (28)
Vrste kvarova i nenormalnih reima rada. Osnovni zahtevi koji se postavljaju pred relejnu zatitu. Podela
releja prema principu delovanja, vrsti kontrolisane veliine, nainu prikljuka, objektu tienja i nainu
reagovanja okidanja. Strujni releji, naponski releji, distantni, pomoni i signalni releji. Zatita generatora:
kvarovi i nenormalna stanja kod SG. Zatita statora i rotora generatora.
Zatita energetskih transformatora, kvarovi i nenormalna stanja kod transformatora. Buholc zatita, zatita
transformatora od kratkih spojeva, kotlovska zatita, zatita transformatora od preoptereenja. Zatita
sabirnica.
ELEKTRINA POSTROJENjA U RADU (5)
Dispeerska sluba i centri. Daljinska merenja, daljinsko upravljanje i signalizacija. Upravljanje i
automatizacija trafostanica i elektroenergetskih razvodnih postrojenja. Struktura sistema zasnovana na
upravljakim terminalima.
RAUNSKE VEBE (31)
1. Odreivanje snage i struje kratkog spoja metodom redukovanih relativnih rasipanja.
2. Izbor preseka sabirnica. Davanje uputstva i smernica za korienje tablica za izbor elemenata
postrojenja.
3. Provera odabranog preseka sabirnica na termika i dinamika naprezanja.
4. Proraun elemenata na visokonaponskoj strani: izolatora, prekidaa, rastavljaa, VN osiguraa, mernih
transformatora.
5. Proraun uzemljenja.
6. Paralelan rad transformatora, sprege i raspodela snage.
7. Smernice i uputstvo za izradu projekta trafostanice srednjeg napona.
8. Prekostrujni releji sa strujno nezavisnom vremenskom karakteristikom. Princip postavljanja i
vremensko zatezanje.
9. Usmerena i neusmerena zatita vodova.
10. Diferencijalna zatita transformatora.
11. Distantna zatita vodova.
12. Prijem projekta.
13. Povratno javljanje. Blokiranje rastavljaa. Pokaziva poloaja prekidaa.
14. Proraun snage kondenzatorske baterije. Popravak faktora snage.
15. Dijagram optereenja. Proizvodni trokovi za 1 kWh. Tarife.
NASTAVA U BLOKU (48)
1. Poseta obrazovnom kolskom centru distribucije radi upoznavanja sa merama i sredstvima zatite na
radu.
2. Obilazak i upoznavanje sa radom dispeerskog centra.
3. Daljinsko upravljanje i relejna zatita.
4. Obilazak i upoznavanje sa radom stubne TS 10/0,4 kV.
5. Obilazak i upoznavanje sa radom oklopljene TS 10/0,4 kV.
6. Obilazak i upoznavanje sa radom klasine TS 35/10 kV.
7. Obilazak i upoznavanje sa radom oklopljene TS 35/10 kV.
8. Obilazak i upoznavanje sa radom TS 110/10 kV.
III RAZRED
U uvodnom delu naglasiti znaaj transformacije napona i ulogu koju pri tome imaju transformatorska i
razvodna postrojenja.
Pri razmatranju poglavlja o elektranama ne treba se uputati u velika teorijska razmatranja. Uenicima
treba objasniti samo podelu elektrana, tipove elektrana i njihove specifinosti, lokaciju elektrana i opremu
u elektranama. Zatim na ematskom prikazu celokupnog postrojenja objasniti principe rada pojedinih
elektrana.
Elemente razvodnih postrojenja treba objanjavati tako da se prvo istakne znaaj i funkcija svakog
elementa a zatim uenici treba da upoznaju standardne tipove elemenata naih proizvoaa. Pri tome
treba koristiti gotove modele, skice i fotografije.
Transformatorska i razvodna postrojenja, kao i postrojenja jednosmerne struje obraditi samo
principijelno, koristei pri tome skice, eme i fotografije.
Transformatore snage objasniti u kratkim crtama i to prvo njihovu funkciju, zatim konstrukciju a onda
grupe sprezanja. Treba naglasiti znaaj primene pojedinih grupa a naroito uslove koje treba ispuniti za
paralelan rad transformatora.
Veoma je vano da uenici u okviru oblasti elektrine eme saznaju kakve sve eme postoje, emu slue i
da naue da ih itaju.
Radove na izgradnji elektrinih postrojenja treba objanjavati pomou skica i fotografija, kao i u okviru
praktine nastave u koli. Po mogunosti, objanjavati im postupak montae pojedinih elemenata deo po
deo. Pri tome je vano naglaavati znaaj propisa kao i primene predvienih zatitnih mera pri radu.
IV RAZRED
Oblici nastave: Nastava se realizuje kroz teorijsku nastavu i raunske vebe.
Mesto realizacije nastave: Teorijska nastava se realizuju u uionici, a raunske vebe u specijalizovanoj
laboratoriji ili raunarskoj uionici. Treba ih organizovati tako da uenici rade vezano po dva asa.
Uenike jednog odeljenja podeliti u tri grupe pri realizaciji ovih vebi.
Napomena: uenici etvrtog razreda u toku kolske godine rade dve pismene vebe i jedan projekat TS.
Pri tumaenju pojave prenapona, kratkih spojeva i zemljospojeva, ne uputati se u prevelika teorijska
razmatranja niti proraune, ve samo onoliko koliko je potrebno za razumevanje pojave. Pri tome obratiti
panju na pojedine veliine merodavne za izbor pojedinih elemenata postrojenja.
Izbor elemenata postrojenja pokazati na konkretnim primerima, sluei se podacima naih proizvoaa
opreme.
Na vektorskim dijagramima i uz najjednostavniji proraun, pokazati uenicima kako se odrava
zemljospoj u izolovanoj mrei, zatim u kompenzovanoj a kako u uzemljenoj. Treba im saoptiti koje su
mree kod nas kompenzovane, koje izolovane a koje direktno uzemljene.
Uzemljenjima u elektrinim postrojenjima treba pokloniti posebnu panju. Potrebno je detaljno
obrazloiti propise u vezi sa radnim i zatitnim uzemljenjem. Na nekoliko karakteristinih primera
objasniti uenicima izbor uzemljivaa.
S obzirom na znaaj relejne zatite, ovoj oblasti treba pokloniti vie panje. Uenicima treba na to
jednostavniji nain objasniti princip rada. Na odabranim primerima, pomou ema, na asu obrazloiti
princip rada a na vebama simulirati neke od kvarova.
Na primerima dnevnih i godinjih dijagrama optereenja uenicima treba pokazati njihovu svrhu i znaaj.
Takoe im treba pokazati potrebu za kompenzacijom reaktivne energije i na koji nain se to izvodi.
Nakon obraene oblasti Izbor elemenata postrojenja, uenicima treba podeliti podatke za izradu
projekta iz oblasti transformatorskih stanica 10/0,4 kV. Projekat treba da sadri: crte tropolne eme,
izbor elektrine opreme s obzirom na struje kratkih spojeva, crte dispozicije transformatorske stanice sa
potrebnim presecima, crte razvodne table niskog napona, proraun i crte dispozicije uzemljivaa.
Organizacija blok nastave
Nastavu u bloku treba organizovati paralelno sa blok nastavom iz predmeta elektrine mree. Treba
izvriti podelu uenika na grupe u zavisnosti od broja uenika i zahteva radne organizacije u kojoj se
izvodi blok nastava.
Za svaki dan nastave u bloku uenik je u obavezi da vodi svoj dnevnik rada. Poeljno je da bude raen
raunarom, jer se na takav nain dobija na njegovom kvalitetu a istovremeno uenik se navikava na
pedatnost i preciznost u izradi tehnikih spisa i dokumentacije, to je sa vaspitne strane i jako znaajno.
Nastavu u bloku treba organizovati u toku godine, tako da uenici rade u prepodnevnoj smeni a profesor u
popodnevnoj. U tom sluaju nee se gubiti asovi u drugim odeljenjima. Mogu je i sadanji nain
realizacije nastave u bloku ali samo u izuzetnim sluajevima.
13. PROJEKTOVANjE ELEKTRINIH INSTALACIJA
I OSVETLJENjA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta projektovanje elektrinih instalacija i osvetljenja je sticanje znanja i vetina u
projektovanju elektrinih instalacija, njihovim funkcijama, ulozi i nainu izrade projektne dokumentacije,
radi sticanja vetina na praktinoj nastavi ovog obrazovnog profila; ovladavanje vetinama korienja
razliitih programskih paketa u ovoj oblasti i formiranje vrednosnih stavova koji doprinose razvoju
informatike pismenosti neophodne za dalje kolovanje, ivot i rad u savremenom drutvu.
upuivanje u uslove i zahteve koji moraju biti ispunjeni pri izradi projektne dokumentacije;
shvatanje znaaja zatitnih mera u elektrinim instalacijama prilikom projektovanja i izvoenje
elektrinih instalacija;
upoznavanje postupaka i naina kontrolisanja i merenje otpora uzemljenja u elektrinim instalacijama;
osposobljavanje uenika da koriste Tehnike preporuke ED Srbije (Elektrovojvodine) i odgovarajue
propise;
osposobljavanje uenika za produbljivanje znanja iz oblasti projektovanja elektrinih instalacija,
fotometrijskog prorauna otvorenog i zatvorenog prostora i gromobranskih instalacija.
IV RAZRED
(0 + 2 nedeljno, 0 + 62 godinje)
SADRAJ PROGRAMA
PROJEKTOVANjE I IZVOENjE ELEKTRINIH
INSTALACIJA (7)
Uvod u projektovanje i izvoenje elektrinih instalacija. Projektni zadatak. Raspored elemenata
elektrinih instalacija prema datoj graevinskoj osnovi. Upotreba tablica sa tehnikim propisima za razne
elemente elektrinih instalacija kao i upotreba razliitih dijagrama. Usvajanje pojedinih elemenata na
osnovu prorauna ili tabela. Izrada jednopolnih i tropolnih ema kao i ema delovanja. Odreivanje
preseka provodnika za razne sisteme, na osnovu struje optereenja, vrste elektrinih instalacija i
temperature okoline.
Proraun otpora rasprostiranja raznih vrsta uzemljivaa (trakasti, tapasti, konturni, temeljni). Proraun
kompenzacije reaktivne snage. Proraun snage dizel elektrinog agregata DEA. Tekstualna
dokumentacija projekta. Poseban prilog o preduzetim zatitnim merama protiv poara i opasnosti od
previsokog napona dodira.
Postupak i nain kontrolisanja i verifikacija svojstava, karakteristika i kvaliteta elektrinih instalacija,
prema vaeim tehnikim propisima.
Standardni grafiki (spojni) simboli za instalacijske nacrte i elektrine eme (boje i brojevi za
obeleavanje ila i izolovanih vodova i kablova nominalnog napona do 1 kV).
UPOZNAVANjE SA PROGRAMOM ZA PROJEKTOVANjE (2)
Pokretanje programa. Grafiki editor programa, podeavanje ekrana programa, uklanjanje elemenata
grafikog editora. Zadaci za vebanje.
Palete: povezivanje i podeavanje paleta. Osnovne komande: crtanje linija, prave. Koordinate,
podeavanje crtea, linije za crtanje.
Crtanje osnovnog graevinskog plana objekta (stana, vikendice). Rasporeivanje zidova (spoljanje
linije zidova, unutranje linije zidova). Crtanje otvora za vrata i balkon. Rotacija objekta.
PROJEKTOVANjE ELEMENATA ELEKTRINE INSTALACIJE POMOU RAUNARA (10)
Obrada dobijene arhitektonske osnove. Ubacivanje simbola elemenata: sijalinih mesta, prekidaa,
utinica, bojlera, motora i drugih ureaja (program za projektovanje).
Povezivanje elemenata linijama koje predstavljaju trasu provodnika odnosno kablova (program za
projektovanje).
Oznaavanje karakteristika elemenata: strujno kolo, snaga u W ili kW, visina ugradnje (od poda), a za
prikljuke bojlera, grejalice, motora i dr., slobodna duina kabla (program Excel).
Pisanje teksta (program Word). Crtanje raznih ema (program za projektovanje).
Izrada projektnog zadatka.
PRORAUN OSVETLJENjA (3)
Proraun osvetljenja zatvorenih prostorija (metoda faktora korisnosti). Osvetljenje otvorenih prostora
(ulica, trgova, parkova, sportskih terena, fasada, spomenika itd.).
PROGRAMSKI PAKET ZA PROJEKTOVANjE JAVNOG
OSVETLJENjA (10)
Programski paket. Moduli paketa: ulazni parametri, mogua reenja pomou kojih se postiu zadati
svetlotehniki zahtevi.
Proraun osvetljenja kolovoza kada su poznate vrednosti svih neophodnih ulaznih parametara. Grafiki
pregled i numeriki rezultati prorauna.
Proraun osvetljenja javnih prostora kod kojih se javlja nepravilan raspored svetiljki (parkovi, parkinzi,
raskrsnice, luke, sportski tereni,...).
Osnovni tehniki podaci o svim svetiljkama koje su unete u posebnu bazu podataka.
Izrada prorauna ulinog osvetljenja.
PROGRAMSKI PAKET ZA FOTOMETRIJSKI PRORAUN UNUTRANjEG OSVETLJENjA (10)
Metode prorauna unutranjeg osvetljenja. Programski paket: unos podataka o projektu, objektu, prostor,
stranka, opis projekta. Unutranjost (tip prostorija, geometrija, materijal za izradu svetiljke, izbor
svetiljke).
Izrada projektnog zadatka.
PROJEKTOVANjE GROMOBRANSKE INSTALACIJE (14)
Projektovanje gromobranske instalacije. Uvod u projektovanje. Odreivanje nivoa zatite (izokeraunika
karta). Delovi gromobranske instalacije.
Spoljanja gromobranska instalacija: Prihvatni sistem hvataljke, spusni provodnici, uzemljenje.
Unutranja gromobranska instalacija. Izjednaavanje potencijala, blizina gromobranske i ostalih
instalacija.
Vrste krovova. Detalji gromobranske instalacije (spajanje pojedinih elemenata kao i ukrtanje sa
kablovima za napajanje objekta).
Opta dokumentacija: registracija institucije za projektovanje, reenje o odreivanju odgovornog
projektanta, licenca odgovornog projektanta. Projektna dokumentacija: projektni zadatak, tehniki opis,
tehniki uslovi, prorauni, predmer i predraun radova, koriena regulativa i literatura. Grafiki deo.
Izrada primera projekta.
IZRADA PROJEKTA (6)
Izrada kompletnog projekta stambenog ili industrijskog objekta (koristei se prethodnim iskustvima i uz
realizaciju vebi iz ovog predmeta).
Opta dokumentacija: registracija institucije za projektovanje, reenje o odreivanju odgovornog
projektanta, licenca odgovornog projektanta.
Projektna dokumentacija: projektni zadatak, tehniki opis, tehniki uslovi, prorauni, predmer i predraun
radova, projektovane mere zatite, koriena regulativa i literatura, podaci o projektovanoj hvataljci,
grafiki deo.
Izrada primera projekta.
Mesto realizacije nastave: Laboratorijske vebe se realizuju u raunarskoj ili specijalizovanoj laboratoriji
opremljenoj raunarskom opremom i odgovarajuim softverskim paketima za projektovanje.
Podela odeljenja na grupe: Prilikom realizacije vebi odeljenje se deli na tri grupe.
Ocenjivanje postignutih vetina realizovati kroz individualne zadatke uenika za svaku nastavnu temu.
izgradnji znanja i razvoju kritikog miljenja. Podsticati timski rad i saradnju naroito u oblastima gde
nastavnik proceni da su prisutne velike razlike u predznanju kod pojedinih uenika. Projekat e uenici
realizovati samostalno i prezentovati svima u grupi.
Na poetku realizacije vebi obavezno ponoviti program za projektovanje pomou raunara kako bi
uenici mogli uspeno da crtaju osnovni graevinski plan objekta, crtanje otvora za vrata i balkona i
rotaciju objekta. Prilikom ubacivanja simbola i elemenata elektrine instalacije u arhitektonsku osnovu
pridravati se tehnikih propisa i standarda .
Podsetiti uenike na Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje elektrinih instalacija.
Pri projektovanju javnog osvetljenja, projekat raditi prema redosledu koji je dat u programskom paketu.
Naglasiti znaaj unutranjeg osvetljenja i korienje odgovarajueg softvera.
Prilikom projektovanja gromobranskih instalacija, akcenat staviti na projektnu dokumentaciju.
14. OSNOVE AUTOMATSKOG UPRAVLJANjA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta osnove automatskog upravljanja je sticanje osnovnih znanja u vezi sistema i
elemenata sistema automatskog upravljanja, sa akcentom na savremena tehnika ostvarenja i primenu u
oblasti elektroenergetike i industrije.
upoznavanje uenika sa osnovama sistema automatskog upravljanja;
upoznavanje uenika sa elementima automatskog upravljanja (senzori, aktori, komandni i prezentacioni
ureaji, ureaji za obradu signala);
upoznavanje uenika sa primenom sistema automatskog upravljanja u oblasti elektroenergetike i
industrije;
osposobljavanje uenika za izradu tehnike dokumentacije sistema automatskog upravljanja manje
sloenosti;
osposobljavanje uenika za izradu aplikacionih programa za sisteme automatskog upravljanja manje
sloenosti;
osposobljavanje uenika za putanje u rad sistema automatskog upravljanja manje sloenosti.
IV RAZRED
SADRAJ PROGRAMA
UVOD (2)
Istorijski pregled. Potreba i znaaj automatizacije.
STRUKTURA SISTEMA AUTOMATSKOG UPRAVLJANjA (2)
Definicija procesa (objekat upravljanja). Senzori, aktuatori. Ureaji za obradu signala. Komandni i
prezentacioni ureaji. Veza oveka sa procesom (mainom).
KLASIFIKACIJA SISTEMA AUTOMATSKOG
UPRAVLJANjA (4)
Upravljanje, regulacija, voenje i nadzor. Upravljanje sa ili bez povratne sprege. Stacionirano i
tranzientno stanje sistema. Stabilno i nestabilno stanje sistema. Analogni i diskretni sistemi. Kontinualni
(u vremenu) sistemi i sistemi sa vremenskim uzorkovanjem. Linearni i nelinearni sistemi. Centralizovano
i distribuirano upravljanje. Stepeni automatizacije.
MERNI DAVAI (7)
Namena i opte karakteristike senzora i mernih davaa. Klasifikacija senzora i mernih davaa. Merni
davai pomeraja, brzine, sile, temperature, pritiska, nivoa, protoka i osvetljenosti.
IZVRNI ELEMENTI (2)
Namena i opta struktura izvrnih elemenata. Aktuatori. Krajnji elementi. Primeri: motori, ventili, radni
cilindri.
KOMANDNI I PREZENTACIONI UREAJI (2)
Veza oveka sa mainom HMI. Tasteri, preklopke, tastatura i mi raunara. Signalne sijalice, zvuna
signalizacija, pokazni instrumenti, LCD displej, monitor raunara.
SPRENI ELEMENTI (6)
Uloga pojaavaa, Vinstonovog mosta, A/D i D/A pretvaraa za obradu mernih signala. Potiskivanje
signala smetnji. Linearizacija statike karakteristike mernih davaa. U/I pretvarai signala.
Pojam i klasifikacija energetskih interfejsa. Tiristorski energetski interfejs.
Uloga komunikacionih interfejsa raunara, raunarskih mrea, Interneta i mobilne telefonije.
DETEKTORI SIGNALA GREKE (2)
Namena i klasifikacija detektora signala greke. Primeri detektora signala greke.
SISTEMI UPRAVLJANjA SA POVRATNOM SPREGOM (12)
Definicija sistema upravljanja sa povratnom spregom. Podela regulacije: odravanje zadate vrednosti,
praenje zadate vrednosti, sloeni sistemi. Statika analiza. Kompenzacija poremeaja. Dinamika
analiza. Vremenska kanjenja u sistemu. Funkcija prenosa. Stabilnost sistema. Stabilizacija sistema i
poboljanje dinamike primenom P, PI, PD, PID regulatora. Podeavanje parametara regulatora. Princip
nadreene (kaskadne) regulacije.
SISTEMI UPRAVLJANjA BEZ POVRATNE SPREGE (5)
Definicija sistema upravljanja bez povratne sprege. Klasifikacija. Upravljanje sa praenjem ulaza.
Programsko upravljanje na osnovu vremena i/ili voeno procesom. Naini opisivanja upravljakih
funkcija. Odreivanje funkcija upravljanja putem oienja. Programiranje korienjem memorijskih
elemenata.
PLC KONTROLERI I SCADA (10)
Pojam i funkcija programabilnih logikih kontrolera. Princip funkcionisanja: uitavanje ulaza, obrada
signala, ispisivanje izlaza, beskonana programska petlja. Konstrukcione izvedbe PLC ureaja:
kompaktni ureaji, modularni ureaji. Povezivanje PLC ureaja sa aktorima, senzorima, kao komandnim
i prezentacionim ureajima. Programiranje PLC ureaja. Predstavljanje relejnih ema pomou Ladder
dijagrama. Prevoenje, prenoenje i testiranje programa za PLC. Programabilni terminali. Sistem za
nadzor SCADA.
PRIMENA SAU U ELEKTROENERGETICI (6)
Potreba za upravljanje elektroenergetskim sistemom. Upravljanje u trafostanicama i razvodnim
postrojenjima. Regulacija broja obrtaja i aktivne snage turbine. Regulacija napona i reaktivne snage
sinhronog generatora. Primer nadzora i vizualizacije energetske distributivne mree, trafostanica i
razvodnih postrojenja pomou SCADA sistema u dispeerskom centru. Primer nadzora i vizualizacije
termoelektrane pomou SCADA sistema.
PRIMENA SAU U INDUSTRIJI (4)
Potreba za upravljanje mainama i proizvodnim procesima. Primeri upravljanja elektromotornim
pogonima. Primeri maina i industrijskih procesa. Primeri male automatike u domainstvu i u poslovnim
zgradama.
1. Upoznavanje sa laboratorijskom opremom. Opti postupak izvoenja laboratorijskih vebi.
2. Predstavljanje funkcionalnog demonstracionog modela sistema upravljanja manje sloenosti.
3. Izrada tehnike dokumentacije za model sistema upravljanja predstavljenog u drugoj vebi.
4. Izrada tehnikog opisa modela sistema upravljanja predstavljenog u drugoj vebi.
5. Snimanje statike karakteristike mernog davaa pomeraja.
6. Snimanje statike karakteristike mernog davaa temperature.
7. Snimanje dinamike karakteristike P, PI, PD i PID regulatora.
8. Snimanje dinamike karakteristike procesa.
9. Ispitivanje stabilnosti sistema. Podeavanje parametara regulatora.
10. Upoznavanje sa PLC-om i ureajem za programiranje.
11. Povezivanje PLC-a sa senzorima i izvrnim elementima.
12. Izrada korisnikog programa za ukljuenje sa samoodranjem. Programiranje PLC.
13. Izrada korisnikog programa za prebacivanje zvezda trougao.
14. Izrada korisnikog programa sa primenom tajmerske i brojake naredbe.
15. Izrada korisnikog programa sa primenom naredbe poreenja, prenosa podataka i aritmetike naredbe.
16. Upoznavanje sa SCADA-softverom.
odbranu vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji osnova automatskog upravljanja su organizovani u
Strukturu i klasifikaciju sistema automatskog upravljanja treba izloiti bez uputanja u detalje. Osnovna
uloga ova dva poglavlja je upoznavanje sa pojmovima i osnovni uvid u problematiku.
Kod predstavljanja mernih davaa, obratiti panju na tehnike podatke koji su najvaniji sa aspekta
upravljanja i detaljnije obraditi one koje se koriste prilikom izvoenja vebi.
Kod izvrnih elemenata naglasiti ulogu i objasniti pojam aktuatora i krajnjih elemenata. Kod izvoenja
primera, elektromotore treba samo spomenuti a neto detaljnije obraditi ventile i radne cilindre. Sprene
elemente, kao i komandne i prezentacione ureaje, spomenuti samo zbog kompletnosti materije. Ukazati
na multidisciplinarnu prirodu sistema automatskog upravljanja.
Poglavlje koje govori o sistemima automatskog upravljanja sa i bez povratne sprege ine klasinu teoriju
sistema automatskog upravljanja ali bez uputanja u sloeno matematiko predstavljanje. Nain
funkcionisanja sistema sa negativnom povratnom spregom, kao i stabilnost, treba objasniti prostom
logikom i korienjem analogija i primera.
Danas najvei deo upravljakih funkcija se ostvaruje korienjem mikroraunara, programabilnih logikih
kontrolera PLC i PC raunara. Zato ovoj problematici je posveeno jedno celo poglavlje. Uenici treba da
steknu uverenje o tome da nain programiranja upravljakih ureaja je standardizovan i da to predstavlja
rutinski posao visokog aplikativnog nivoa. Treba naglasiti i ulogu oveka u sistemima upravljanja (nadzor
i supervizija), kao i to da je upravljake funkcije mogue je realizovati i sa drugim sredstvima (relejna
tehnika, operacioni pojaivai, pneumatika i dr.).
Primere sistema automatskog upravljanja u elektroenergetici i industriji trebalo bi predstaviti u vidu
raunarskih prezentacija sa puno crtea, fotografija i animacija. U te svrhe mogu da poslue propagandni
materijali proizvoaa ureaja automatskog upravljanja, kao i bogat materijal sa interneta. Prilikom
prikazivanja treba se fokusirati na mesta ugradnje izvrnih organa i senzora, zatim na mogue zakonitosti
upravljanja kao i na ulogu oveka u funkciji nadziranja i supervizije. Upoznavanje sa kompleksnijim
primenama moe se organizovati i kroz posete odgovarajuim objektima elektroprivrede (dispeerski
centar) ili industriji (tamparija, mlekara i sl.).
Stvarna fizika ostvarenja sistema automatskog upravljanja treba predstaviti i uvebavati u okviru
laboratorijskih vebi, na puno jednostavnijim primerima.
15. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta obnovljivi izvori energije je sticanje znanja o obnovljivim izvorima energije,
ulozi i znaaju primene OIE u razvoju elektroenergetskog sistema, zatiti ivotne sredine i nainima za
poveanje energetske efikasnosti.
upoznavanje sa osnovnim prednostima obnovljivih izvora energije;
razumevanje znaaja obnovljivih izvora energije za elektroenergetski sistem;
sagledavanje karakteristika i potencijala obnovljivih izvora energije;
sagledavanje karakteristika i potencijala solarne energije;
upoznavanje sa energijom vetra: vetrogeneratori osnovni pojmovi, princip rada;
upoznavanje znaaja i upotrebe geotermalne energije za grejanje i hlaenje;
upoznavanje znaaja biomase kao izvor energije;
sagledavanje mogunosti primene i potencijali obnovljivih izvora energije u Srbiji.
razvijanje svesti o odrivom razvoju i zatiti ivotne sredine
IV RAZRED
(2+0 asova nedeljno, 62 asa godinje)
SADRAJ PROGRAMA
UVOD (2)
Osnovni pojmovi: Oblici i transformacija energije, energetske rezerve. Oblici, vrste, kvalitet energije.
Mogunost supstitucije. Transformacija energije. Pojam i struktura energetskih rezervi. Problemi i
strategije u savremenoj energetici. Istorijski pregled proizvodnje i potronje energije. Problemi: poveanje
zahteva za energijom, iscrpljenost tradicionalnih izvora, ekoloki problemi, ekonomsko-politiki izazovi.
Strategije: preraspodela procentualnog uea pojedinih izvora u ukupnoj proizvodnji energije, razvoj
novih tehnologija i usavravanje postojeih, ekonomska stimulacija zelene energije, tehnika i
ekonomska optimizacija, poveanje energetske efikasnosti u proizvodnji i transportu energije, efikasnija
potronja. Globalne energetske strategije vodeih ekonomskih regiona. Pregled energetske situacije u
Srbiji.
ZATITA IVOTNE SREDINE I RAZLOZI ZA RAZVOJ
I PRIMENU OIE I ENERGETSKE EFIKASNOSTI (4)
Klimatske promene i ekoloki problemi. Struktura najveih zagaivaa. Kjoto protokol. Strategija EU za
smanjenje emisije tetnih gasova i sigurnost energetskog snabdevanja. Usavravanje efikasnosti i
smanjenje negativnih uticaja po ivotnu sredinu postojeih tehnologija. Stimulacija implementacije OIE i
energetske efikasnosti u svetu i naem okruenju.
ENERGETSKA EFIKASNOST (4)
Znaenje i pojam EE. Znaaj energetske efikasnosti (EE). EU i Svet (zakonski i politiki okviri). Metode
i naini primene EE (industrija, zgradarstvo, saobraaj, poljoprivreda, komunalna energetika). Primeri
uspene primene EE u Srbiji. Izraunavanje EE u sopstvenom okruenju (koli, domainstvu...). Efikasni
elektrini ureaji. Indikatori EE. Proizvodnja i prenos.
OBNOVLJIVI I NEOBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE (2)
Osnovni pojmovi i razlike. Karakteristike OIE i potencijali. Istorijat primene obnovljivih izvora energije.
SOLARNA ENERGIJA (8)
Energija sunca. Procena resursa, solarna konstanta. Prolaz zraenja kroz atmosferu (direktno i difuzno
zraenje, albedo). Definicija jednog sunca. Povrinska snaga zraenja. Promena poloaja sunca i zemlje.
Merenje i izraunavanje jaine sunevog zraenja na povrini odreenog nagiba, na odreenoj lokaciji.
Tabele snage sunevog zraenja (dnevne, mesene, godinje). Koncentratorski sistemi (sistem sa
koncentracijom sunevih zraka). Pasivno solarno grejanje. Sistemi za pripremu tople vode. Primeri
sistema: sistemi sa ravnim kolektorima, sistemi sa vakuumskim cevima, kombinovani sistemi.
FOTONAPONSKA KONVERZIJA (8)
Kratak istorijat. PN spoj. Fotonaponska konverzija. Materijali za izradu (FN) elija. Fotonaponska elija
konstrukcija. Karakteristike fotonaponskih elija. Uticaj temperature snage sunevog zraenja na
karakteristike elije. Moduli i paneli. Standardne konstrukcije modula. Spajanje modula u panele.
Karakteristine veliine modula u specifikacijama proizvoaa. Primene fotonaponskih modula i panela:
direktno vezivanje na potronju. Sistemi sa baterijama. Rad na mrei. Primena u automobilskoj industriji.
Dimenzionisanje fotonaponskog panela procena energije FN sistema uz primere.
ENERGIJA VETRA (8)
Istorijat korienja energije vetra. Vetar kao oblik suneve energije. Procena snage vetra. Zavisnost snage
od brzine. Merenje i procena brzine vetra. Rua vetrova. Vetroagregati osnovni pojmovi, princip rada.
Koncepcija vetroturbina. Snaga i stepen iskorienja vetroturbina. TSR faktor. Uticaj visine stuba i
hrapavosti terena. Procena energije vetroagregata. Histogram i faktor kapaciteta vetroagregata.
Karakteristika snage vetroagregata. S kriva. Karakteristine brzine vetroturbine. Koncepcije generatora
koji se primenjuju u vetroagregatima. Regulacija brzine obrtanja vetroagregata. Farme vetroagregata.
Mali, mini i mikro vetroagregati (0,3 300 kW). Rad na mrei i izolovani rad. Dimenzionisanje malih
vetroagregata procena energije. Ekonomski aspekti korienja energije vetra. Potencijali Srbije za
korienja energije vetra. Uklapanje vetroagregata u okolinu.
HIDROENERGIJA I MINI HIDROELEKTRANE (8)
Velike HE tradicionalni OIE. Ekoloki i ekonomski potencijal malih HE. Male HE: osnovni koncept
rada derivacionih hidroelektrana (run-of-the-river). Cevovodi i tipovi turbina. Sinhroni i asinhroni
generator. Odreivanje protoka i pada. Procena snage i energije MHE, optimalni protok. Rad na mrei i
izolovani rad. Energija plime i oseke. Energija talasa. Potencijali Srbije i primeri instalisanih kapaciteta.
GEOTERMALNA ENERGIJA (3)
ta je geotermalna energija. Istorijat korienja i procena resursa. Proizvodnja elektrine energije:
elektrane na suvu paru. Flash elektrane. Binarne elektrane. Upotreba geotermalne energije za grejanje
i hlaenje. Upotreba geotermalne energije u poljoprivredi. Tehnoloki i ekonomski pregled razvoja
geotermalnih tehnologija. Prednosti i uticaji na ivotnu sredinu.
BIOMASA (3)
Biomasa kao izvor energije. Pregled resursa. Procena uea u ukupnoj energetskoj potronji i procena
instalisanih kapaciteta. Male elektrane na biomasu. Biodizel. Energija iz ivotinjskih otpadaka.
OIE KAO DISTRIBUIRANI GENERATORI (5)
Distribuirana proizvodnja energije. OIE u radu na mrei (proizvodnja elektrine energije u centrima
potronje). Pretvaranje potroaa u proizvoae. Kogeneracija. OIE u izolovanom radu. Nedostupnost
elektrine energije velikom delu svetske populacije. Ekonomske prednosti OIE u odnosu na proirenje
mree ili korienje dizel-agregata. Problem stohastike proizvodnje energije iz OIE. Izolovani sistemi
bez i sa mogunou akumulisanja energije. Hibridni izolovani sistemi.
KONVERZIJA I AKUMULACIJA ENERGIJE
IZ OBNOVLJIVIH IZVORA (5)
Energetska elektronika koja se primenjuje u sistemima zasnovanim na OIE: invertori, ispravljai,
regulatori. Skladitenje energije. Hemijski izvori energije. Olovne baterije i baterije sa mogunou
dubokog pranjenja. Ostale vrste baterija (nikl-kadmijumske, nikl-metalhidridne, litijum-jonske, litijum-
polimerne, nikl-cink...). Dimenzionisanje baterija u sistemima sa OIE. Energija vodonika. Naini
dobijanja vodonika. Gorivne elije. Toplotne pumpe. Elektrovozila. Vozila na vodonik.
RAZVOJ I PRIMENA OIE U SRBIJI (2)
Mogunosti primene i potencijali OIE u Srbiji. Sadanje stanje primene OIE. Primeri primene OIE u
sopstvenom okruenju. Domai proizvoai opreme. Zakonska regulativa i subvencije vezane za
proizvodnju energije iz OIE u svetu i u naem okruenju (komparativno pravo). Regulatorno pravni
okvir i finansijsko-ekonomski podsticaji za izgradnju malih OIE u Srbiji. Uklapanje male elektrane u
distributivnu mreu.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji obnovljivih izvora energije su organizovani u
Prilikom izlaganja gradiva koristiti oznake i merne jedinice u skladu sa standardima Meunarodne
elektrotehnike komisije.
Pri objanjavanju koristiti primere iz neposrednog kolskog okruenja koji e zainteresovati uenike za
primenu OIE u lokalnoj zajednici. Prikazati znaaj globalne primene OIE jednostavnim raunom.
U uvodnim predavanjima upoznati uenike sa osnovnim pojmovima o oblicima i transformacijom
energije. Objasniti znaaj ouvanja sopstvenih energetskih rezervi. Pokazati primere energetske strategije
vodeih ekonomskih regiona (problemi trase gasovoda, podela resursa na bliskom istoku i sl. ). Kroz
pregled energetske situacije u Srbiji dati primere mogunosti za poveanje energetske efikasnosti i
primenu OIE.
U poglavlju Zatita ivotne sredine pokazati meusobnu povezanost primene OIE, energetske efikasnosti
i ouvanja ivotne sredine. Probleme nastale usled klimatskih promena i usled nepotovanja ekolokih
standarda pronai u neposrednom okruenju. Objasniti znaaj sigurnosti energetskog snabdevanja.
Pri izlaganju znaaja energetske efikasnosti, ukoliko mogunosti dozvoljavaju, napraviti jednostavne
eksperimente (npr. promeniti pozadinu WORD dokumenta iz bele u crnu, merei pri tome potronju CRT
monitora vatmetrom, ili izmeriti potronju LCD i CRT monitora). Izraunati utede na primerima iz
neposrednog okruenja. Obavezno obraditi stepen iskorienja elektromotora, transformatora i prenosne
mree. Jednostavnim raunskim zadacima pokazati utede u energiji i novcu postignute poveanjem
stepena iskorienja.
Pri izlaganju poglavlja Solarna energija, veu panju posvetiti sistemima sa ravnim kolektorima. Primere
objanjavati na domaim proizvodima i sistemima. Obavezno pokazati kataloge i realizovane sisteme iz
neposrednog okruenja. Stimulisati uenike da pronau pogodne objekte na kojima je mogue postaviti
sisteme sa ravnim kolektorima.
Fotonaponsku konverziju obavezno povezati sa predmetima u kojima se izuava PN spoj. Panju
posvetiti primeni FN sistema na onim lokacijama gde je neekonomino postavljanje distributivne mree
(repetitori mobilne telefonije, sigurnosni sistemi i dr.).
Pri objanjavanju rada vetrogeneratora ukazati i na negativne primere (zauzimanje zemljita, buka,
ometanje leta ptica i dr.). Potraiti reenja za otklanjanje ovih problema. Naglasiti uenicima da e
principe rada generatora uiti u predmetu elektrine maine.
Iskoriavanje energije mini hidroelektrana, geotermalne i energije biomase takoe potkrepiti primerima
iz neposrednog okruenja. Stimulisati uenike za iznalaenje njima poznatih lokacija za primenu ovih
vidova energije i izradu idejnih reenja.
U poglavlju Konverzija i akumulacija energije iz OIE pokazati znaaj hemije, poznavanja nauke o
materijalima, novih saznanja iz oblasti nano tehnologija i dr. Pokazati primere primene elektrovozila i
objasniti njihov uticaj na ouvanje ivotne sredine. Ukljuiti uenike u osmiljavanje novih transportnih
vozila i sistema baziranih na elektro i/ili hibridnom pogonu. Neizostavno obraditi one tipove baterija koje
uenici koriste u svojim mobilnim telefonima. Pokazati opasnosti od nepravilnog odlaganja istroenih
baterija i ukljuiti uenike za iznalaenje pravnih i praktinih reenja za recikliranje starih baterija.
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta praktina nastava je sticanje praktinih znanja i vetina za izvoenje elektrinih
instalacija i radova na nadzemnim i kablovskim elektroenergetskim vodovima i postrojenjima, razvijanje
navika za uvanje zdravlja i pridravanje mera zatite na radu.
upoznavanje materijala i pribora za izvoenje elektrinih instalacija;
upoznavanje alata, ureaja i instrumenata potrebnih za izvoenje elektrinih instalacija;
obuavanje za praktinu primenu predvienih mera tehnike zatite pri radu na elektrinim
instalacijama;
upoznavanje projektne i druge tehnike dokumentacije iz oblasti elektrinih instalacija i elektrinih
mrea;
osposobljavanje za sve vrste radova na elektrinim instalacijama i na razvodnim postrojenjima;
urednosti i tanosti.
SADRAJI PROGRAMA
II RAZRED
ALATI I INSTRUMENTI ZA IZVOENjE ELEKTRINIH INSTALACIJA (5)
Upoznavanje sa alatom za izvoenje elektrinih instalacija (obeleavanje trase elektrinih instalacija,
priprema kanala u zidu za polaganje kablova i instalacionih kutija, seenje provodnika, skidanje izolacije i
priprema provodnika za spajanje u instalacionim kutijama).
Upoznavanje univerzalnih instrumenata i merenje osnovnih elektrinih veliina.
PRIBOR I MATERIJALI ZA IZVOENjE ELEKTRINIH
INSTALACIJA (16)
Instalacioni provodnici i kablovi, cevi, kanalice, regali, razvodne kutije, prikljunice. Osigurai,
prekidai, utikai i prikljune kutije.
Elektrine instalacije za osvetljenje. Instalacije za interfonske, protivpoarne i alarmne sisteme.
ELEMENTI TEHNIKE I PROJEKTNE DOKUMENTACIJE (6)
Oznake i simboli u elektrinim instalacijama. Tehniki propisi za izvoenje elektrinih instalacija.
Upotreba ema i projekata elektrinih instalacija.
VRSTE ELEKTRINIH INSTALACIJA (6)
Vrste elektrinih instalacija. Instalacije u suvim i vlanim uslovima. Instalacije u prostorijama sa
specifinim uslovima. Privremene instalacije. Gromobranske instalacije. Niskonaponske instalacije.
IZVOENjE MANjE JEDNOFAZNE I TROFAZNE ELEKTRINE INSTALACIJE NA OGLEDNOJ
TABLI (10)
Izvoenje strujnog kola osvetljenja (uareno vlakno, fluorescentna, ivina i halogena svetiljka), strujnog
kola termikih potroaa i strujnog kola za napajanje elektromotora.
IZVOENjE INSTALACIJE STEPENINOG
OSVETLJENjA (4)
Vrste stepeninih automata (tajmera). Nain povezivanja. Povezivanje automata na oglednoj tabli.
RADOVI NA RAZVODNOM ORMANU ZA BROJILA (6)
Povezivanje jednofaznog i trofaznog jednotarifnog i dvotarifnog brojila kao i ostalih potrebnih elemenata.
Primena propisa.
MONTAA ELEMENATA NA RAZVODNOJ TABLI
SA OSIGURAIMA (8)
Povezivanje elemenata i kontrolno putanje u rad.
ZATITNE MERE OD VISOKOG DODIRNOG NAPONA (7)
Upoznavanje svih zatitnih mera sa posebnim naglaskom na zatitno uzemljenje i obradom sva tri sistema
zatite: TT, TN, IT.
Znaaj i vanost merenja otpora uzemljenja i otpora petlje kvara. Periodino proveravanje sistema zatite
od visokog dodirnog napona.
Zatitni ureaji diferencijalne struje (ZUDS): princip rada i nain vezivanja.
IZRADA ZATITNOG UZEMLJENjA (6)
Vrste materijala za uzemljivae. Vrste uzemljivaa. Pojedinani i zajedniki uzemljivai. Izrada i
montaa jednog uzemljivaa.
III RAZRED
(2 asa nedeljno, 70 asova godinje i 60 asova u bloku)
PROJEKTNA I TEHNIKA DOKUMENTACIJA
ZA ELEKTRINE INSTALACIJE (5)
ELEKTRINA INSTALACIJA MOTORNOG POGONA (15)
Izrada elektrinih instalacija motornog pogona. Razvodni i komandni ormani elektromotornih pogona.
Elementi komandovanja: kontaktori, strujne i naponske zatite, tasteri i vremenski relei, danjinska lokalna
komanda.
RADOVI NA ELEMENTIMA NADZEMNIH
ELEKTROENERGETSKIH VODOVA (15)
Montaa potpornih izolatora na nosae izolatora i konzole. Stavljanje izolatorskih lanaca od lananih
izolatorskih jedinica. Vezivanje provodnika na potporne izolatore. Primena raznih vrsta vezova. Izrada
kunog prikljuka SKS. Zatitna sredstva i lina zatitna oprema.
RADOVI NA ELEMENTIMA KABLOVSKIH ELEKTROENERGETSKIH VODOVA (15)
Spajanje kablovskih ila lemljenjem i presovanjem.
Montaa kablovske glave 0.4 kV ili 10 kV na stubu.
Montaa kablovske spojnice za kablove 0.4 kV ili 10 kV.
Montaa kablovskog razvodnog ormana.
RADOVI NA RAZVODNIM POSTROJENjIMA (20)
Upoznavanje graevinskog i elektrinog dela transformatorske stanice. Upoznavanje jednopolne i
tropolne eme transformatorske stanice. Montaa rastavljaa i osiguraa. Montaa provodnika, sabirnica i
potpornih izolatora.
Primena zatitnih mera pri radu u postrojenjima.
NASTAVA U BLOKU (60 asova godinje )
Rad na izvoenju instalacije stambenog prostora jake i slabe struje. Izvoenje instalacije motornog
razvoda. Izrada razvodnih i komandnih ormana.
Otkrivanje i otklanjanje kvarova na svim vrstama elektrinih instalacija.
Kablovske mree
Upoznavanje mehanizacije za izradu podzemnih mrea. Razvlaenje i polaganje kablova.
Izrada kablovske glave 0.4 kV, 10 kV i 35 kV. Montaa kablovske spojnice za 0.4 kV, 10 kV i 35 kV.
Pripremanje kablovske mase i obezbeivanje mesta rada. Polaganje kablova kroz kablovice, kablovske
kanale i tunele.
Pronalaenje i ispitivanje kvarova kod kablova.
Zatita i lina zatitna sredstva.
Niskonaponske nadzemne mree
Kopanje rova i postavljanje stubova. Razvlaenje, podizanje, zatezanje, odreivanje ugiba i vezivanje
provodnika na izolatore.
Zatita i lina zatitna sredstva.
Razvodna postrojenja visokog napona
Upoznavanje graevinskog i elektrotehnikog dela transformatorske stanice. Upoznavanje jednopolne
eme transformatorske stanice. Montaa sabirnica, montaa dovoda i odvoda. Montaa trafo-elije.
Montaa transformatora. Izvoenje zatitnog uzemljenja.
Provera ispravnosti i putanje postrojenja u rad.
Primena zatitnih mera pri radu u postrojenjima.
II RAZRED
nastavnih predmeta (npr. elektrine instalacije i elektrina merenja), tema i oblasti sa kojima se susreu
izvan kole. Aktivnosti osmisliti tako da poveavaju motivaciju za praktian rad i uenje i podstiu
formiranje stavova, uverenja i sistema vrednosti u vezi sa razvojem kreativnosti, sposobnosti vrednovanja
i samovrednovanja.
Prilikom realizacije pojedinih sadraja potrebno je to vie koristiti projektnu i drugu tehniku
dokumentaciju, zatim prospekte i uputstva za montau pojedinih elemenata elektrinih instalacija.
U tematskoj celini Upoznavanje materijala i pribora za izvoenje elektrinih instalacija obraditi sledee:
provodnike i kablove (vrste, konstrukcija, izolacija, oznaavanje i odreivanje trajno dozvoljene struje),
instalacione cevi (vrste i primena: gibljiva creva, plastine kanalice i PNK regali), instalacione prekidae
(ema spojeva instalacionih prekidaa obrtnih i pregibnih, postavljanje i vezivanje), osigurae (topljivi
tipa D, B, NV; osnovne karakteristike i primena; automatski osigurai, princip rada i podela prema
karakteristikama na okidanje B, C, D), razvodne kutije (materijali za izradu, veliina i oznake za u zid i na
zid), prikljune kutije (podela prema veliini), svetlea tela (sijalice sa uarenim vlaknom, fluoroscentne
svetiljke, ivine sijalice, natrijumove sijalice niskog i visokog pritiska, metal-halogene sijalice i halogene
sijalice; osnovne eme spoja kod ovih vrsta sijalica, traenje i utvrivanje kvara i njihovo otklanjanje).
U tematskoj celini Montaa elemenata na razvodnoj tabli postaviti elemente u KPK i povezati ih, postaviti
osigurae tipa D na razvodnu tablu i povezati ih, postaviti automatske osigurae tipa B na razvodnu tablu
i povezati ih.
U cilju kvalitetnijeg izvoenja nastave, praenja uenika i sigurnosti pri radu (zatite od napona dodira)
praktini rad realizovati u manjim grupama.
III RAZRED
nastava na kraju kolske godine se realizuje u odgovarajuim preduzeima.
nastavnih predmeta (npr. elektrine instalacije i elektrina merenja), tema i oblasti sa kojima se susreu
izvan kole. Aktivnosti osmisliti tako da poveavaju motivaciju za praktian rad i uenje i podstiu
formiranje stavova, uverenja i sistema vrednosti u vezi sa razvojem kreativnosti, sposobnosti vrednovanja
i samovrednovanja.
U tematskoj celini Elektrina instalacija motornog pogona pokazati uenicima izradu elektrinih
instalacija motornog pogona za rad trofaznog asinhronog motora. Objasniti jednopolnu emu delovanja
motora kod direktnog putanja u rad, pa na osnovu nje nacrtati tropolnu. Na oglednoj ploi izvesti
instalaciju i pustiti motor u rad. Objasniti kako prepoznati vezu trofaznog asihronog motora kad se otvori
prikljuna kutija (kako stoje ploice kod veze u zvezdu a kako kod veze u trougao). Ispitati motor i nai
kvar. Objasniti prikljuivanje motora za putanje u rad kombinacijom zvezda trougao. Nacrtati
jednopolnu emu vezivanja motora kombinacijom zvezda trougao pa iz nje tropolnu emu sa vezom
motora na mreu. Na oglednoj ploi izraditi instalaciju i pustiti motor u rad. Objasniti uenicima kako
odabrati elemente (tastere, osigurae, sklopke, zatitne relee i vremenske relee) pri direktnom putanju u
rad i pri putanju u rad kombinacijom zvezda trougao. Pokazati kako se vri podeavanje zatitnih
(bimetalnih) relea i nain vezivanja kod direktnog putanja u rad motora.
Povezati asinhroni motor preko frekventnog regulatora i demonstrirati promenu osnovnih parametara
motora (brzina, snaga, ubrzanje, zaustavljanje i koenje).
U tematskoj celini Radovi na razvodnim postrojenjima upoznati uenike sa tipom visokonaponskih elija
(dovodna, izvodna, merna i trafo). Pored predvienih radova na montai rastavljaa i osiguraa upoznati
uenike sa radom energetskog transformatora i zatitom od kvarova (Buholcov rele i kontaktni
termometar) kao i sa ulogom mernih, strujnih i naponskih transformatora. Objasniti uenicima ulogu i
znaaj visokonaponskih prekidaa (malouljni, vakumski, SF-6) kao i izvlaive elije koje su ujedno i
rastavljai. Istai prednosti takvih vrsta elija u odnosu na klasine. Obavezno upoznati uenike sa
redosledom ukljuenja i iskljuenja u visokonaponskim elijama i blokadama. Posebno istai vanost ove
procedure i posledice nestrunog rukovanja.
MATURSKI ISPIT
Maturski ispit u srednjim strunim kolama uenici polau u skladu sa Pravilnikom o planu i programu
polaganja maturskog ispita u strunoj i umetnikoj koli (Slubeni glasnik SRS Prosvetni glasnik,
broj 6/90 i Prosvetni glasnik, br. 4/91 7/93, 17/93, 1/94, 2/94 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03,
24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10 i 8/10).
Maturski ispit se sastoji iz zajednikog i posebnog dela.
A. Zajedniki deo obuhvata predmete koji su obavezni za sve uenike srednjih strunih kola, a prema
programu koji su ostvarili u toku etvorogodinjeg obrazovanja:
1. Srpski jezik i knjievnost.
B. Posebni deo obuhvata:
1. maturski praktini rad sa usmenom odbranom rada,
2. usmeni ispit iz izbornog predmeta.
1. Maturski praktini rad sastoji se iz izrade projekta, izrade delova maine, ureaja, instalacije i sl.,
utvrivanja kvara ili neispravnosti ureaja, maine, instalacije i sl., servisiranje ureaja, maine instalacije
i sl.
Sadraj praktinog rada, odnosno njegovi zadaci definiu se iz sadraja programa strunih predmeta iz
sledeih oblasti karakteristinih za obrazovni profil elektrotehniar energetike:
elektrine instalacije i osvetljenje,
projektovanje elektrinih instalacija i osvetljenja,
obnovljivi izvori energije,
elektrine mree,
elektrina postrojenja,
elektrine maine,
osnove automatskog upravljanja.
Sadraji usmene provere znanja proistiu iz sadraja programa maturskog praktinog rada i odnose se na
znanja iz predmeta (oblasti) iz kojih je raen maturski praktian rad.
2. Ispit iz izbornog predmeta:
matematika,
elektrina merenja i merenja u elektroenergetici,
elektronika u energetici,
elektrine mree,
elektrina postrojenja,
elektrine maine,
ELEKTROMOTORNIH POGONA
CILJ I ZADACI
instalacija, njenim funkcijama, ulozi i nainu izgradnje svih vrsta elektrinih instalacija radi sticanja
vetina na praktinoj nastavi ovog obrazovnog profila.
upoznavanje elektrinih, mehanikih i drugih karakteristika elektroinstalacionog materijala i pribora
upuivanje u uslove i zahteve koji moraju biti ispunjeni pri izvoenju i korienju elektrinih
instalacija;
upoznavanje sa osnovnim standardima i propisima za izvoenje elektrinih instalacija;
osposobljavanje za pravilno odravanje elektrine instalacije kao i pravilno postupanje pri pronalaenju
i otklanjanju nastalih kvarova u elektrinim instalacijama;
upoznavanje tehnikih mera zatite pri korienju elektrinih instalacija;
upoznavanje postupaka i naina kontrolisanja i verifikacije propisanih svojstava, karakteristika i
kvaliteta elektrinih instalacija.
II RAZRED
SADRAJ PROGRAMA
Znaaj korienja elektrine energije. Proizvodnja elektrine energije velike snage (elektrane, hidro i
termo) i male snage (dizel-elektrini agregati, vetrogeneratori, solarne energije i akubaterije).
VRSTE I DELOVI ELEKTRINE INSTALACIJE (16)
Vrste elektrinih instalacija prema korienom naponu (visoki, niski, mali). Podela elektrinih instalacija:
instalacije jake struje i slabe struje. Prikljuak elektrinih instalacija na mreu, nadzemni kuni prikljuak,
kablovski kuni prikljuak.
Razvodne table i ormani (namena, konstrukcija i podela). Strujna kola (osvetljenje, utinice, signalizacija
zvona, telefon, TV antena, sistem zatite od poara, sistem zatite od provale).
Instalacija gromobrana: objanjenje pojmova (grom, udarno rastojanje, nivo zatite). Delovi
gromobranske instalacije, pregled i ispitivanje gromobranskih instalacija. Uzemljivai vrste i
karakteristike (trakasti, tapni konturni mreni). Izvoenje gromobranskih instalacija.
INSTALACIJE (6)
Tehnika regulativa, pojam standarda (DIN, IEC). Pojam tehnikih propisa (elektrotehniki propisi).
Granski i interni standardi. Tehnike preporuke i uputstva.
Postojei i vaei propisi za ugradnju elektrinih instalacija u zgradama i prostorijama sa specifinim
uslovima.
Materijali za izradu provodnika i kablova. Goli (neizolovani) provodnici i njihovo strujno optereenje.
Energetski izolovani provodnici i njihovo oznaavanje. Vrste i dozvoljeno optereenje izolovanih
provodnika.
Instalacioni energetski kablovi (konstrukcija i vrste). Dozvoljeno strujno optereenje energetskih kablova.
Telekomunikacioni provodnici i kablovi.
Kablovski pribor za instalacione energetske kablove. Polaganje kablova: pribor za obeleavanje
kablovske trase. Montaa kablovske glave. Montaa kablovske spojnice.
Instalacione cevi (podela cevi, dimenzije, broj provodnika koji prima i namena). Pribor za instalacione
cevi (spojke, razvodne kutije, lule, obujmice).
Kanali i njihov pribor: uvod i podela kanala (plastini, metalni, betonski )., Plastini kanali za oienje,
zidni za izvoenje vidnih instalacija po sistemu IKL metalni kanali za podne instalacije (pribor za kanale,
izvodi za utinice, prikljuni stubii, razvodne kutije). Kanali za parapetni razvod (za instalacije jake
struje, intenzivnu negu i buenje pacijenta iz narkoze).
Kanalni inski razvod (ventilacioni za velike struje, gornji i motorni razvod, dizalini razvod i razvod za
osvetljenje, nosai kablova, regali i njihov pribor).
Prikljuni ureaji sa i bez zatite. Zatita elektrinih instalacija od prekomerne struje (struje optereenja i
kratkog spoja): topljivi i automatski osigurai, bimetalni releji, motorno zatitni prekidai.
Prekidaki elementi, instalacioni prekidai (podela i karakteristike).
Stepenini automatski prekidai, elektronski i satni stepenini automat, runi prekidai, sklopke,
automatski prekidai za prekidanje velikih struja. Sklopnici za strujna kola, releji (obini i vremenski).
III RAZRED
UREAJI ELEKTRINIH INSTALACIJA (10)
Razvodni ormani (glavni i pomoni za ugradnju na zid, u zid i slobodno stojei iznad kanala ) sa
opremom za ugradnju.
Motorostarteri za uputanje motora pomou spoja zvezda trougao.
Motorsko-zatitne sklopke.
Sklopke za upravljake i pomone strujne krugove.
Pomoni izvori za nuno osvetljenje.
Sistem za rezervno napajanje.
Akumulatorski izvori i agregati.
Sabirnice za izjednaavanje potencijala.
Mehaniki zatitni ureaji.
IP zatita, i zatita ureaja.
TEHNIKE MERE I ZATITA OD ELEKTRINOG UDARA
U ELEKTRINIM INSTALACIJAMA (16)
Delovanje elektrine struje na oveiji organizam. Tehnike mere zatite od elektrinog udara. Zatita od
direktnog dodira delova pod naponom. Zatita od indirektnog dodira delova pod naponom. Istovremena
zatita od direktnog i indirektnog dodira.
Zatita automatskim iskljuivanjem sa napajanjem u raznim sistemima uzemljenja: TT sistem, TN sistem
i IT sistem. Zatita automatskim iskljuivanjem sa napajanjem u raznim ureajima koji deluju na
diferencijalnu struju (zatitna strujna sklopka FI). Zatita upotrebom sigurnosnog malog radnog napona
(SELV). Zatita izjednaavanjem galvanskog potencijala, dodatno izjednaavanje potencijala, efikasnost
izjednaavanja potencijala. Zatita upotrebom ureaja klase II ili odgovarajuom izolacijom. Zatita
elektrinim odvajanjem.
ELEKTRINE INSTALACIJE PO OBJEKTIMA (12)
Tabelarni pregled instalacija. Komandna sala, vrste informacija u komandnoj sali, aktivnosti u komandnoj
sali (pri polasku i zaustavljanju postrojenja), u normalnom i poremeenom stanju postrojenja. Formiranje
signala u komandnoj sali. Aparati za daljinsko merenje, pokazni i registrujui instrumenti. Ploe i pultovi.
Logika rasporeivanja elemenata na pultu i ploama. Relejne prostorije, nosai informacija i njihovo
mesto u komandnoj sali. Elektrine instalacije u komandnoj sali sa informacionim raunarskim
mainama.
Telekomunikacione instalacije. Telefonska instalacija. Kuni telefon.
Antenski sistem instalacije (pasivni antenski sistem i aktivni antenski sistem).
Sistem zatite od provale (centralna elektronska jedinica, tastatura, senzorski javlja, magnetski kontakti,
sirena i treptea sijalica, senzorski javljai kretanja).
ELEKTRINA POSTROJENjA UGROENA
OD EKSPLOZIVNIH SMEA (4)
Pojam eksplozivnih smea. Razvrstavanje zapaljivih gasova i para. Mesta ugroena od eksplozivnih
smea. Odreivanje zona opasnosti. Eksplozivna zatita elektrinih ureaja. Oznaavanje eksplozivno
zatitnih ureaja.
Osobine svetlosti. Vidne performanse oka (optike performanse oka, akomodacija, adaptacija, otrina
vida).
Svetlosne veliine, fotometrija. Fotometrijska merenja (merenje svetlosne jaine, svetlosnog fluksa i
osvetljenosti). Elektrini izvori svetlosti, sijalice sa metalnim vlaknom, jednostruka i dvostruka spiralna
nit, karakteristike, standardni oblici i veliine, oblici podnoja. Sijalice ispunjene metalnim parama
(ivine sijalice visokog pritiska, natrijumove sijalice). Princip rada. Karakteristike i primena. Natrijumovi
izvori visokog pritiska. Fluorescentne sijalice: princip rada, karakteristike, nain vezivanja i primene.
Svetlee cevi: princip rada i primena. Kompaktni fluo izvori. Razvoj kompaktnih fluo izvora. Treperenje
svetlosti i stroboskopski efekat. Indukcioni izvori svetlosti.
Svetiljke: podela i vrste svetiljki. Materijali za izradu svetiljki (elik, aluminijum, plastika, staklo).
Fizika zatita svetiljki (zatita svetiljki od prodora praine i vlage; Sealsafe sigurno zaptiveno sistem
zatita svetiljki; zatita svetiljki od fizikih oteenja).
Uslovi za pravilno dobro osvetljenje (potrebna vrednost osvetljenosti, ravnomernost osvetljenja, boja
svetlosti, reprodukcija boje, eliminacija bljetanja, senke). Primena elektrinog osvetljenja.
Svetiljke za osvetljenje puteva (svetiljke tipa ONYX, svetiljke tipa SAFIR).
Svetiljke za osvetljenje velikih javnih povrina, sportskih terena, spoljno dekorativno osvetljenje
(svetiljke tipa RADIAL, svetiljke tipa TERRA, svetiljke tipa MY, svetiljke tipa ASTRAL).
PADOVI NAPONA U ELEKTRINIM INSTALACIJAMA (4)
Pojam pada napona u elektrinim instalacijama. Proraun pada napona u monofaznom i trofaznom
instalacionom vodu. Znaaj pada napona za pravilan izbor poprenog preseka provodnika. Naini
odreivanja padova napona u elektrinim instalacijama.
Prilikom izlaganja gradiva obavezno upoznati uenike sa Pravilnikom o tehnikim normativima za
elektrine instalacije niskog napona.
Kako su tehniki uslovi za odreivanje i postavljanje elektrine opreme, zavisno od spoljnih uticaja,
utvreni vaeim standardima vezanim za elektrine instalacije.
U delu programa Standardi propisi za elektrine instalacije upoznati uenike sa najosnovnijim propisima
vezani za ovu oblast.
Kabinet u kome se izvodi nastava za predmet Elektrine instalacije i osvetljenja, ili radionicu, treba to
bolje opremiti oiglednim sredstvima (svim vrstama kablova, prekidaima, osiguraima, bar po jednim
primerkom svetiljke i ostalim priborom koji se koristi u elektrinim instalacijama).
11. ELEKTRINE MAINE SA ISPITIVANjEM
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrine maine sa ispitivanjem je sticanje znanja o konstrukciji, nainu rada i
glavnim karakteristikama elektrinih maina.
osposobljavanje da sa razumevanjem prati nastavu drugih predmeta u kojoj se zahteva odreeno
poznavanje elektrinih maina;
osposobljavanje za izvoenje prijemnih ogleda i drugih ispitivanja elektrinih maina;
ovladavanje vetinama merenja na elektrinim mainama;
osposobljavanje za produbljivanje znanja iz ove oblasti radi daljeg usavravanja.
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
TRANSFORMATORI (36)
Materijali koji se primenjuju za izradu transformatora i elektrinih maina.
Konstrukcija transformatora (magnetno kolo transformatora, navoji transformatora, izrada navoja,
postavljanje navoja na magnetno kolo, izvoenje veza navoja).
Transformatorski sud i pribor. Hlaenje transformatora.
Nain rada transformatora. Odnos struja i napona. Indukovani napon u navojku i navoju. Odnos
preobraaja.
Idealizovani transformator. Priblina stalnost magnetnog fluksa pri stalnom primarnom naponu.
Magnetni naponi transformatora. Struja praznog hoda. Magnetni fluksovi transformatora.
Naponi u navojima transformatora.
Opti vektorski dijagram transformatora. Svoenje elektrinih veliina sekundara na primar. Ekvivalentna
sprega.
Radna svojstva transformatora. Reim rada pri praznom hodu. Reim rada pri kratkom spoju. Uproeni
vektorski dijagram transformatora.
Promena napona pri optereenju transformatora. Spoljna karakteristika transformatora.
Gubici snage u transformatoru i stepen iskorienja.
Trofazni transformatori. Dijagrami sprezanja i svojstva najee korienih sprega. Rad pri nesimetrinim
optereenjima. Paralelan rad transformatora.
Posebne vrste transformatora. Jednonamotni transformator. Vienamotni transformator. Transformatori za
napajanje statikih usmeraa. Transformator broja faza. Transformatori frekvencije. Transformatori za
zavarivanje. Pik-transformatori i impulsni transformatori.
Odreivanje broja navojaka i preseka provodnika primarnog i sekundarnog namota. Sraunavanje
gubitaka snage u bakru i gvou i stepena iskorienja snage. Sraunavanje struje praznog hoda.
Ispitivanje transformatora. Prijemni ogledi transformatora. Ogledi dielektrine izdrljivosti. Ogled
praznog hoda i kratkog spoja. Odreivanje stepena iskorienja snage po direktnoj metodi i indirektnoj
metodi. Ogled zagrevanja transformatora (metoda kratkog spoja, metoda rekuperacije).
Vrste induktora. Induktor sa istaknutim polovima. Puni induktor. Fluks po polu induktora.
Pravila o izvoenju viefaznih namota. Osnovni pojmovi i pravila. Namoti sa odeljenim pojasevima.
Namoti sa meovitim pojasevima.
Magnetni fluks navoja jedne faze. Teslin viefazni induktor.
Jednofazni induktor. Leblanova teorema.
Indukovani naponi u viefaznim namotima.
ASINHRONI MOTOR (45)
Svrha asinhrone maine.
Sklop i vrste asinhronih motora.
Konstrukcija asinhronog motora (stator, kavezni rotor, namotani rotor, prstenovi, drai dikri).
Nain rada asinhronog motora. Klizanje, frekvencija u rotoru.
Gubici snage u asinhronom motoru. Stepen iskorienja snage.
Transformatorsko ponaanje asinhronog motora.
Magnetni naponi asinhronog motora. Struja praznog hoda. Magnetni fluksovi asinhronog motora.
Napon i struja u rotoru asinhronog motora.
Naponi asinhronog motora. Zajedniki vektorski dijagram statora i rotora.
Svoenje kola ekvivalentnog rotora na stator. Ekvivalentna sprega.
Obrtni moment asinhronog motora. Nominalne veliine i natpisna ploica asinhronog motora.
Stabilnost rada asinhronog motora.
Putanje u rad asinhronog motora sa rotorom u kratkom spoju. Promena brzine obrtanja asinhronog
motora pomou rotorskog otpornika, promenom broja pari polova i promenom frekvencije napona
napajanja. Promena brzine obrtanja asinhronom kaskadnom spregom. Skalarno upravljanje i vektorska
regulacija brzine obrtanja asinhronog motora.
Asinhrone maine sa eliptinim poljem. Jednofazni asinhroni motori. Eliptino polje. Kondenzatorski
asinhroni motor. Motor sa rascepljenim polovima. Upravljivi dvofazni asinhroni motor. Asinhroni
tahogenerator. Asinhroni generator.
Specijalne konstrukcije asinhronih motora. Asinhroni motor sa punim rotorom. Asinhroni motor sa
upljim nemagnetnim rotorom. Asinhroni motor sa dvokaveznim rotorom. Linijski i luni asinhroni
motori. Selsini.
Prerada asinhronog motora. Izraz snage koja se moe postii statorom asinhronog motora. Premotavanje
statora o ijem namotu nema podataka. Premotavanje radi izmene namene.
kratkog spoja. Prijemni ogledi asinhronog motora.
OSNOVE ODRAVANjA TRANSFORMATORA
I ASINHRONOG MOTORA (10)
Sistem odravanja. Struktura odravanja. Vidovi odravanja. Tehnologija odravanja.
Kvarovi transformatora, uzroci kvarova i njihovo otklanjanje. Opti kvarovi elektromotora, uzroci
kvarova i njihovo otklanjanje. Kvarovi asinhronih motora, uzroci kvarova i njihovo otklanjanje.
Ispitivanje transformatora posle remonta. Ispitivanje asinhronih maina posle remonta.
2. Merenje otpornosti namota jednofaznih i trofaznih transformatora.
sainioca snage i gubitka snage u gvou. Ogled polarnosti.
4. Ogled kratkoga spoja trofaznog transformatora. Merenje gubitka u bakru, dobijanje podataka za
5. Ogled stepena iskorienja jednofaznog transformatora po direktnoj metodi. Spoljna karakteristika
transformatora.
6. Ogled zagrevanja jednofaznih transformatora po metodi rekuperacije.
7. Ogled paralelnog rada jednofaznih i trofaznih transformatora.
8. Proveravanje oznaka krajeva i redosleda faza trofaznog asinhronog motora.
9. Merenje otpornosti namota jednofaznih i trofaznih asinhronih motora. Merenje otpornosti izolacije
namota meusobno i u odnosu na masu.
Merenje klizanja pomou ampermetra ili voltmetra ili stroboskopskom metodom.
11. Odreivanje karakteristike promene indukovanog napona u navojima otvorenog rotora asinhronog
motora u zavisnosti od promene brzine rotora gonjenog posebnim motorom.
14. Odreivanje radnih karakteristika asinhronog motora pomou elektrine konice.
15. Odreivanje radnih karakteristika asinhronog motora pomou elektrodinamometra.
16. Odreivanje radnih i mehanikih karakteristika univerzalnog asinhronog motora sa kratkospojenim
rotorom kada radi kao: a) trofazni, b) jednofazni, v) kondenzatorski motor.
17. Odreivanje izlaznih karakteristika asinhronog tahogeneratora pri praznom hodu i pri razliitim
aktivnim optereenjima.
18. Odreivanje izlaznih karakteristika asinhronog generatora u samostalnom i paralelnom radu na mreu.
IV RAZRED
MAINE ZA JEDNOSMERNU STRUJU I KOMUTATORNE
MAINE ZA NAIZMENINU STRUJU (34)
Svrha maine jednosmerne struje.
Konstrukcija maina jednosmerne struje: induktor, indukt, komutator, dra dirki i dirke.
Nain rada maine jednosmerne struje. Izraz indukovanog napona u induktu. Izraz elektromagnetnog
momenta. Namoti indukta (omasti i valoviti). Poreenje namota i njihova namena.
Magnetno polje maine jednosmerne struje pri optereenju. Magnetna reakcija indukta. Sredstva za
suzbijanje magnetne reakcije indukta.
Komutacija. Fizika objanjenja komutacije i njen uticaj na rad maine. Sredstva za poboljanje
komutacije.
Padovi napona kod maina jednosmerne struje.
Pregled gubitaka snage kod maina jednosmerne struje i stepen iskorienja.
Vrste maina jednosmerne struje prema nainu pobuivanja i oznake krajeva maine jednosmerne struje.
Nominalne veliine i natpisna ploica maine jednosmerne struje.
Generatori jednosmerne struje. Karakteristika praznog hoda generatora. Spoljna karakteristika.
Podeavanje napona generatora jednosmerne struje.
Motori jednosmerne struje. Karakteristike brzine i momenta. Putanje u rad motora jednosmerne struje.
Promena brzine obrtaja.
Elektrodinamometar.
Maine za jednosmernu struju sa poluprovodnikim komutatorom. Izvrni motori (servomotori).
Komutatorni motori. Jednofazni redni komutatorni motor. Univerzalni komutatorni motori. Repulzioni
motor.
Ispitivanje maina jednosmerne struje. Elektrina konica. Prijemni ogledi maina za jednosmernu struju.
Kvarovi maina, uzroci kvarova i njihovo otklanjanje.
SINHRONE MAINE (20)
Svrha sinhrone maine.
Konstrukcija sinhronih maina. Maine sa punim induktorom. Maine sa istaknutim polovima.
Osobenosti konstrukcije maina veih snaga.
Nain rada sinhronog generatora. Izraz indukovanog napona faznog navoja statora. Magnetni napon
induktora i indukta i njihov vektorski dijagram. Vektorski dijagram struja. Magnetni fluksovi sinhrone
maine.
Magnetna reakcija indukta pri raznim vrstama optereenja.
Indukovani naponi u statoru. Uproeni vektorski dijagram napona.
Elektromagnetni moment. Statika stabilnost.
Karakteristike sinhronog generatora.
Karakteristika praznoga hoda. Karakteristika kratkog spoja. Spoljna karakteristika.
Karakteristika pobude.
Nominalne veliine i natpisna ploica sinhrone maine.
Pregled gubitka i stepen iskorienja snage.
Paralelni rad sinhronih generatora. Sprezanje za paralelan rad. Raspodela optereenja generatora pri
paralelnom radu. Mordejeve krive sinhronog generatora.
Osobenosti rada sinhronog generatora pri napajanju statikih usmeraa.
Osnovni pojmovi o njihanju pri paralelnom radu i pojavama pri kratkome spoju sinhronih generatora.
Sinhroni motori. Nain rada i svojstva motora. Uproeni dijagram napona sinhronog motora. Mordejeve
krive. Radne karakteristike motora. Podeavanje brzine obrtanja. Primena sinhronog motora za popravku
sainioca snage.
Sistemi za pobuivanje sinhronih generatora. Vrste sistema za pobuivanje. Automatski regulatori
pobude. Primeri sistema za pobuivanje sa tiristorskim regulatorima pobude.
Male sinhrone maine. Maine sa stalnim magnetima.
Ispitivanje sinhronih maina. Dobijanje karakteristika praznoga hoda i kratkoga spoja. Dobijanje spoljne
karakteristike
i karakteristike pobude. Ogled paralelnog rada sinhronih generatora. Putanje u rad sinhronog motora.
Dobijanje Mordejevih krivih sinhronog motora i sinhronog generatora.
Ispitivanje sinhronih maina posle remonta.
OSNOVE ODRAVANjE MAINA ZA JEDNOSMERNU
STRUJU I SINHRONIH MAINA (8)
Stepen odravanja (strukture, vidovi, tehnologije).
Kvarovi maina jednosmerne struje, uzroci kvarova i njihovo otklanjanje.
Kvarovi sinhronih maina, uzroci kvarova i njihovo otklanjanje.
Ispitivanje maina jednosmerne struje posle remonta. Ispitivanje sinhronih maina posle remonta.
1. Merenje otpornosti namota maina za jednosmernu struju. Merenje otpornosti izolacije namota.
2. Dobijanje karakteristike praznog hoda i spoljne karakteristike nezavisnog generatora.
3. Dobijanje spoljne karakteristike otonog generatora.
4. Dobijanje spoljne karakteristike generatora sa sloenom pobudom.
5. Snimanje mehanike karakteristike rednog motora po direktnoj metodi pomou frikcione ili elektrine
konice.
6. Snimanje mehanike karakteristike rednog motora po direktnoj metodi pomou elektrodinamometra.
7. Snimanje mehanike karakteristike univerzalnog komutatornog motora kada se napaja: a)
jednosmernim naponom, b) naizmeninim naponom.
8. Proveravanje oznaka krajeva i redosleda faza trofaznog sinhronog generatora.
9. Merenje otpornosti namota sinhronih maina. Merenje otpornosti izolacije namota.
10. Snimanje karakteristika praznog hoda i kratkog spoja sinhronog generatora.
11. Snimanje spoljne karakteristike sinhronog generatora.
12. Snimanje karakteristike pobude sinhronog generatora.
13. Ogled paralelnog rada dva sinhrona generatora.
14. Dobijanje Mordejevih krivih sinhronog motora.
u ciklusima do najvie pet vebi. Laboratorijska nastava iz ogledanja elektrinih maina bazira se na
teorijskoj nastavi elektrinih maina, a posebno na poglavljima vezanim za ispitivanje pojedinih vrsta
maina. Pri izvoenju pojedinih vebi treba uenicima dati emu prema kojoj se ogled izvodi, objanjenja
postupaka u toku ogleda, propise po kojima se ogled izvodi i na kraju objanjenja vezana za korienje
rezultata ogleda.
Predvia se da jedna veba traje dva do etiri asa tj. da se u toku godine moe obaviti deset do etrnaest
vebi.
odbranu vebi izvoenje ogleda.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektrine maine sa ispitivanjem su organizovani u
III RAZRED
Programom je predvieno da se najpre izuava najprostija elektrina maina transformator, ija teorija
moe da se primeni sa uspehom u svim ostalim vrstama maina za naizmeninu struju. Prilikom izlaganja
teorijskog dela nastave treba se osloniti na zakone prouene u osnovama elektrotehnike i podvui i
ponoviti zakljuke tih zakona. eme i dijagrame crtati postupno, ime se olakava razumevanje i usvajanje
izlaganog gradiva.
Kapov trougao uraditi uproen, bez izvoenja. Kod prerade transformatora i kod prorauna stepena
iskorienja navesti odgovarajue brojne primere. Dati objanjenje reaktivne snage kod asinhronog
motora.
ispitivanje elektrinih maina i radionice za namotavanje elektrinih maina. Poeljno je korienje
grafoskopa i projektora za teorijska objanjenja i opis konstrukcionih delova elektrinih maina. U okviru
asova teorijske nastave obraditi jednostavnije zadatke vezane za obraene nastavne jedinice.
IV RAZRED
Prilikom izlaganja teorijskog dela nastave treba se osloniti na zakone prouene u osnovama
elektrotehnike i podvui i ponoviti zakljuke tih zakona.
eme i dijagrame crtati postupno tako da uenici lake razumeju i usvajaju izlagano gradivo.
Pri obradi komutacije i magnetnih reakcija indukta treba dati prednost fizikim objanjenjima i grafikom
predstavljanju. Paralelni rad sinhronih generatora i raspodelu aktivnog i reaktivnog optereenja obraditi
pomou prethodno objanjenog uproenog dijagrama napona i snaga.
ogledanje elektrinih maina i radionica za namotavanje elektrinih maina. Poeljno je korienje
grafoskopa i projektora za teorijska objanjenja i opis konstrukcionih delova elektrinih maina.
12. PROIZVODNjA I PRENOS ELEKTRINE ENERGIJE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta proizvodnja i prenos elektrine energije je sticanje znanja iz proizvodnje i
prenosa elektrine energije u elektranama i organizacijama za prenos i distribuciju elektrine energije.
upoznavanje sa energijom i njenim oblicima, elektrinom energijom, elektroenergetskim sistemom i
standardnim naponima u prenosnim i distributivnim mreama;
upoznavanje sa izvorima elektrine energije i procesom proizvodnje elektrine energije u njima, sa
novim i alternativnim izvorima energije;
upoznavanje sa konstruktivnim elementima elektrinih mrea, razvodnih i transformatorskih postrojenja
i njihovim funkcijama;
upoznavanje sa odgovarajuim standardima, propisima i preporukama u izgradnji i odravanju
elektroenergetskih objekata i zatitnim merama na radu.
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
ENERGIJA I NjENI OBLICI (6)
Primarni i korisni oblici energije. Elektrina energija. Proizvodnja elektrine energije. Izgradnja
prenosnih mrea. Standardni prenosni i distributivni naponi. Izgradnja elektrana i prenosnih mrea u
narednom periodu.
Podela i vrste elektrana. Termoelektrane. Termoelektrane na ugalj. Tehnologija proizvodnje elektrine
energije u njima. Termoelektrane na tena i gasovita goriva. Termoelektrane na nuklearna goriva. Mere
zatite okoline od termoelektrana. Hidroelektrane, podela i vrste. Elektrini ureaji u elektranama.
Izgradnja elektrana. Izbor lokacije. Propisi. Dokumentacija o objektu. Radovi na objektu.
ELEKTROENERGETSKI VODOVI (12)
Podela elektroenergetskih vodova. Sistemi za prenos i raspodelu elektrine energije.
Nadzemni elektroenergetski vodovi. Konstruktivni elementi nadzemnih elektroenergetskih vodova.
Provodnici i zatitna uad. Izolatori i nosai izolatora. Stubovi. Konzole. Dopunski elementi voda.
Podzemni elektroenergetski vodovi. Konstruktivni elementi podzemnih elektroenergetskih vodova.
Podela kablova prema vrsti izolacije. Oznaavanje kablova. Primena pojedinih vrsta kablova. Kablovski
pribor. Kablovske glave i spojnice. Kablovske prikljune kutije i ormari. Kablovska kanalizacija.
Samonosivi kablovski snop. Konstrukcija i pribor.
Izgradnja elektroenergetskih vodova. Izgradnja nadzemnih elektro-energetskih vodova. Propisi,
dokumenta i radovi na objektu. Izgradnja podzemnih elektroenergetskih vodova. Propisi, izbor trase i
radovi. Izgradnja nadzemnih vodova sa samonosivim kablovskim snopom.
Podela i vrste postrojenja. Transformatorska i razvodna postrojenja u zatvorenom i na otvorenom
prostoru. Postrojenja otvorenog tipa, oklopljena i oklopljena u SF6 tehnici. Elementi transformatorskih i
razvodnih postrojenja: sabirnice, izolatori, rastavljai, prekidai, rastavljai snage, strujni i naponski
merni transformatori, topljivi osigurai, odvodnici prenapona. Okidai i releji. Komandni i signalni
ureaji. Energetski transformatori. Energetski kondenzatori. Mrena tonfrekventna komanda.
Izgradnja transformatorskih i razvodnih postrojenja. Propisi. Izbor lokacije. Dokumenti i objektu.
Vrste poremeaja. Kratak spoj i zemljospoj. Prenaponi atmosferskog i komutacionog porekla. Zatita od
struja kratkog spoja i prenaponskog talasa. Relejna zatita. Vrste releja. Zatita sabirnica. Zatita
energetskih transformatora.
POGON I ODRAVANjE ELEKTROENERGETSKIH
OBJEKATA (5)
Propisi o tehnikim merama za pogon i odravanje elektroenergetskih postrojenja. Pregledi, revizije i
remonti postrojenja. Radovi u beznaponskom stanju. Radovi u blizini napona. Radovi pod naponom. Alat
i oprema. Zatitne mere i sredstva line zatite na radu.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji proizvodnja i prenos elektrine energije su
razliitih izvora.
U tematskoj celini ENERGIJA I NjENI OBLICI uenike upoznati sa svim oblicima energije koji se
nalaze u prirodi primarnim oblicima energije, a zatim preko korisnih oblika energije doi do elektrine
energije. Istai sve prednosti elektrine energije u odnosu na druge, sa stanovita ekologije, korienja i
prenosa na daljinu. Dati pregled korienja pojedinih oblika energije koji su se koristili ranije, koji se
koriste danas i koji e se koristiti u narednom periodu.
U tematskoj celini IZVORI ELEKTRINE ENERGIJE, posle podele i vrsta elektrana, dati najvie
prostora termoelektranama na ugalj. One su najvie zastupljene u svetu i Jugoslaviji i bie jo dugo
dominirajui izvor elektrine energije, uz sve otrije mere za smanjenje emisije tetnih produkata
sagorevanja. Zgodno je na primeru jednog modernog termoenergetskog bloka objasniti sve etiri
transformacije energije u termoelektranama. Termoelektranama na tena i gasovita goriva i nuklearna
goriva dati manje prostora, jer je tehnologija proizvodnje elektrine energije u njima identina sa
termoelektranama na ugalj, a njihova zastupljenost u Jugoslaviji mala. Zatiti okoline od termoelektrana
dati poseban znaaj, jer se u svetu uvode sve otrije mere za smanjenje tetnih uticaja produkata
sagorevanja (kod termoelektrana) i zraenja (kod nuklearnih elektrana). Hidroelektranama dati mesto koje
zasluuju, jer proizvode istu energiju od obnovljivih izvora energije. O izgradnji elektrana dati kratko
objanjenje izbora lokacije i radova na objektu.
U tematskoj celini ELEKTROENERGETSKI VODOVI opisati i dati funkciju svih konstruktivnih
elemenata nadzemnih i podzemnih elektroenergetskih vodova, kao i samonosivih kablovskih vodova.
Dati prostora uvoenju novih vrsta kablovskih vodova, superprovodnika i sl. O izgradnji
elektroenergetskih vodova dati propise o izgradnji i u kraem obimu radove na izgradnji nadzemnih i
podzemnih elektroenergetskih vodova i samonosivih kablovskih snopova.
U tematskoj celini TRANSFORMATORSKA I RAZVODNA POSTROJENjA posle podele postrojenja
po raznim vrstama, dati prednost izgradnji savremenih postrojenja u SF6 tehnici. Detaljno obraditi i dati
funkciju svih elemenata razvodnih i transformatorskih postrojenja, manje prostora energetskim
kondenzatorima i postrojenjima za tonfrekventnu komadu. O izgradnji transformatorskih i razvodnih
postrojenja dati propise, izbor lokacija i dokumenata o objektu u manjem obimu.
U tematskoj celini POREMEAJI U ELEKTRINIM MREAMA opisati najee vrste poremeaja i
zatitu od njih. Dati prostora relejnoj zatiti i vrsti releja, kao i zatiti sabirnica i elektroenergetskih
transformatora.
U tematskoj celini POGON I ODRAVANjE ELEKTROENERGETSKIH OBJEKATA obraditi
propise o tehnikim merama za pogon i odravanje elektroenergetskih postrojenja. Objasniti znaaj
preventivnog odravanja i nege postrojenja kroz preglede, revizije i remont pojedinih elemenata i celog
postrojenja. Objasniti nain elektrinog obezbeivanja prilikom radova u beznaponskom stanju, u blizini
napona i pod naponom. Posvetiti panju merama line zatite na radu.
Da bi uenici lake savladali nastavnu materiju ovog predmeta, potrebno je koristiti oigledna nastavna
sredstva, elemente postrojenja manjeg gabarita, eme, crtee, fotografije i sl. U nastavi koristiti grafoskop,
slajdove i filmove. U okviru jednodnevne ekskurzije posetiti savremenu elektranu i njeno razvodno,
odnosno transformatorsko postrojenje i upoznati se sa njihovim radom.
14. ELEKTROMOTORNI POGONI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektromotorni pogoni je sticanje znanja o elektromotornim pogonima radi
osposobljavanja za praktian rad i izbor opreme za elektromotorne pogone.
upoznavanje sa osnovnim pojmovima o elektromotornom pogonu;
izbor elektromotora za konkretne zahteve procesa;
upoznavanje sa prelaznim procesima u elektromotornom pogonu;
upoznavanje sa posebnim spojevima za regulaciju brzine;
osposobljavanje uenika za samostalno korienje tehnike dokumentacije pri iznalaenju i otklanjanju
kvarova;
osposobljavanje za samostalnu proveru svih elemenata instalacije elektromotornog pogona i za
otklanjanje kvarova u njima.
IV RAZRED
(3 asa nedeljno, 93 asa godinje i 30 asova u bloku)
SADRAJ PROGRAMA
OSNOVNI POJMOVI O ELEKTROMOTORNOM POGONU (10)
Osobine elektromotornog pogona. Vrste elektromotornog pogona. Vrste optereenja elektromotora.
Naini spajanja elektromotora sa radnim mainama. Blok ema automatizovanog elektromotornog
pogona.
OSNOVI MEHANIKE ELEKTROMOTORNOG POGONA (24)
Osnovni pojmovi. Jednaina kretanja. Trajanje prelaznih procesa pri putanju i zaustavljanju. Svoenje
kretanja elemenata elektromotornog pogona na jednu osu obrtanja. Zagrevanje i hlaenje elektromotora.
Izbor elektromotora za trajni pogon sa nepromenljivim optereenjem.
Izbor elektromotora za trajni pogon sa promenljivim optereenjem.
Korekcija pri odreivanju snage elektromotora za jednosmernu struju.
Odreivanje snage asinhronog motora prema momentu optereenja.
Izbor elektromotora za intermitirani pogon. Promena preopteretljivosti sa promenom vremena trajanja
radne ukljuenosti. Promena preopteretljivosti kod motora za jednosmernu struju usled promene fluksa.
Izbor snage elektromotora za kratkotrajni pogon.
MEHANIKE KARAKTERISTIKE ELEKTROMOTORA (7)
Mehanike karakteristike asinhronih motora. Mehanike karakteristike motora jednosmerne struje.
Mehanike karakteristike nekih radnih maina.
Stabilnost rada pogona.
PUTANjE U RAD I ZAUSTAVLJANjE ELEKTROMOTORA (11)
Putanje u rad asinhronih motora. Putanje u rad motora jednosmerne struje. Putanje u rad sinhronih
motora.
Koenje asinhronih motora. Koenje sinhronih motora. Koenje motora jednosmerne struje.
REGULACIJA BRZINE OBRTANjA ELEKTROMOTORA
Osnovni pokazatelji pri regulaciji brzine obrtanja elektromotornog pogona. Nain regulacije brzine.
Regulacija brzine asinhronih motora. Regulacija brzine asinhronih motora promenom uestanosti pomou
tiristora. Regulacija brzine asinhronih motora invertorima. Regulacija brzine asinhronih motora pomou
kaskadne sprege. Kaskadna sprega asinhronih motora po Kramerovom sistemu.
Regulacija brzine motora jednosmerne struje. Regulacija brzine motora jednosmerne struje sistemom
generator-motor (Leonardova grupa). Regulacija brzine sistemom saglasno-suprotnog vezivanja. Promene
brzine motora za jednosmernu struju sistemom tiristor-motor i impulsne promene. Proirenje oblasti
promene brzine u elektromotornim pogonima za jednosmernu struju.
Regulacija brzine pomou spojnica. Frikcione spojnice. Spojnice sa feromagnetnim prahom. Spojnice sa
elektromagnetnim poljem.
Sinhrono obrtanje elektromotornog pogona. Odravanje jednakosti brzine pomou zajednikog vratila.
Elektrina osovina. Elektrina osovina sa pomonim asinhronim motorima. Elektrina osovina ostvarena
pomou elektrine veze rotora preko otpornika. Elektrina osovina motora za jednosmernu struju.
BLOK NASTAVA (30 asova godinje)
1. Upoznavanje sa elementima viemotornog pogona i njihovim funkcionalnim vezama. Utvrivanje
nazivnih karakteristika elektromotora kao i primenjenih naina putanja u rad, zaustavljanja i regulacije
brzine u konkretnom pogonu. Sagledavanje kriterijuma prema kojima je izvren izbor motora za pomenuti
pogon. (6 asova)
2. Projektovanje komandnog ormara. Izbor elemenata automatike i odreivanje njihovog rasporeda.
Projektovanje razvodnih ormara. Izbor automatskih prekidaa, osiguraa i zatitnih ureaja. (6 asova)
3. Sastavljanje ema automatskog upravljanja elektromotornim pogonom. Upoznavanje sa principskim i
montanim emama iz projektne dokumentacije konkretnog pogona. itanje ema komandnih i
energetskih strujnih krugova. (6 asova)
4. Provera ispravnosti elemenata automatike i podeavanje njihovih parametara. Utvrivanje kvarova na
instalacijama korienjem principskih i montanih ema. Provera funkcionisanja zatitnih ureaja. (6
asova)
5. Upoznavanje sa savremenim sloenim sistemima automatskog upravljanja elektromotorima u pogonu.
Primena tiristorskih pretvaraa uestanosti, invertora i usmeraa u procesima upravljanja elektromotorom,
izbor i provera ispravnosti. (6 asova)
Mesto realizacije blok nastave: Blok nastava se realizuje u odogovarajuem preduzeu, ili kolskim
radionicama.
U tematskoj celini OSNOVNI POJMOVI O ELEKTROMOTORNOM POGONU definisati osnovne
pojmove vezane za elektromotorni pogon, ilustrovati primerima iz prakse, kao i odreenim katalokim
podacima proizvoaa motora. Ukazati na znaaj poznavanja tehnolokog procesa na izbor elektromotora
za elektromotorni pogon.
U tematskoj celini OSNOVI MEHANIKE ELEKTROMOTORNOG POGONA definisati ustaljeno
radno stanje i prelazni proces, definisati vrednosti momenta, kao i vreme trajanja prelaznih procesa. Kroz
raunske primere pokazati svoenje kretanja elemenata elektromotornog pogona na jednu osu. Posebnu
panju posvetiti izboru elektromotora za razne vrste optereenja.
U tematskoj celini MEHANIKE KARAKTERISTIKE ELEKTROMOTORA obraditi mehanike
karakteristike elektromotora i radnih maina. Posebnu panju obratiti stabilnosti rada pogona.
U tematskoj celini PUTANjE U RAD I ZAUSTAVLJANjE ELEKTROMOTORA obraditi naine
putanja u rad i kona stanja elektromotora.
U tematskoj celini REGULACIJA BRZINE OBRTANjA ELEKTROMOTORA U
ELEKTROMOTORNOM POGONU posebnu panju obratiti regulaciji brzine asinhronog motora
pomou Kaskadne sprege i regulaciji brzine Leonardovom grupom.
U ovoj tematskoj celini treba istai znaaj viemotornog pogona i obraditi sinhrono obrtanje
elektromotornog pogona, kao i elektrine osobine asinhronih motora i motora jednosmerne struje.
U okviru blok nastave program treba realizovati u preduzeima, organizovanjem mentorskog sistema
rada, da bi se postigao to realniji prikaz reavanja problema i zadataka iz prakse. Nastava treba da bude
sinhronizovana sa dinamikom obrade gradiva na asovima teorijske nastave. U realizaciji programa
koristiti metode upoznavanja, pokazivanja uzoraka, izrade delova prorauna, sastavljanje jednostavnijih
komandnih strujnih kola.
Preporuuje se da uenici vode neku vrstu dnevnika prakse iji e sadraj obuhvatati praktine zadatke,
opis poslova, proraune i eme i slino. Ovi dnevnici kasnije mogu korisno posluiti nastavniku i ueniku
pri izboru tema za izradu praktinog maturskog rada.
Nastavu u bloku treba organizovati, u toku ili na kraju kolske godine.
15. ELEKTRINI POGON DIZALICA I LIFTOVA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrini pogon dizalica i liftova je sagledavanje osnovnih principa na kojima se
zasniva rad liftova i dizalica i sticanje odgovarajuih znanja iz te oblasti.
upoznavanje propisa koji reguliu ovu oblast;
upoznavanje ureaja i njihove funkcije u postrojenju;
omoguavanje lakeg praenja sadraja iz praktine nastave.
IV RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
OPTI POJMOVI I PROPISI O VERTIKALNOM
PRENOSU LICA I TERETA (6)
Podela liftova, mesto ugradnje postrojenja, osnovna kinematska reenja veze kabine i protivtega sa
pogonskom mainom kod prenosa snage putem trenja, kinematska reenja veze kabine i pogonskog
ureaja kod hidraulinih liftova i dizalica.
Proraun teine protivtega i kompenzacije, kompenzacioni ureaj.
Propisi o vertikalnom prenosu lica i tereta.
UREAJI (18)
Pogonska maina za vuu putem trenja, sastavni delovi funkcija i opis rada.
Pogonski ureaji kod hidraulinih liftova i dizalica, sastavni delovi ureaja, funkcija i opis rada.
Kabina sa pokretnim podom, ureaj za kontrolu optereenja, veanje kabine, mehanizam za otvaranje i
zatvaranje vrata, mehanizam za zabravljivanje.
Hvataki ureaji sa trenutnim, priguenim i postupnim delovanjem, kopir ureaji, protivteg, graninici.
OSNOVNI ELEMENTI I EME VEZE U AUTOMATSKOM UPRAVLJANjU (13)
Elektromehanike brave, kontaktne kutije, tasteri, prekidai, bimetalni zatitni prekidai, releji, kontaktori
(sklopke), vremenski releji, magnetni i indukcioni prekidai.
Elektrina ema veze releja u samodrakom spoju, pogonska blokada, polazna i pogonska blokada,
vremenski relej u kolu automatskog upravljanja promena smera obrtanja trofaznog asinhronog motora,
elektrina ema veze dizalice, zatita elektromotora od preoptereenja, fazna zatita, elektrina ema veze
automatskih vrata, nuno osvetljenje.
JEDINANE KOMANDE PRINCIPI RADA (13)
Elektrina ema veze malog teretnog lifta sa dve stanice, glavni naponski vod, kola upravljanja i
signalizacije.
Elektrina ema veze lifta sa finim pristajanjem sa vie od 4 stanice, glavni naponski vod, kolo
upravljanja i signalizacije.
Elektrina ema veze hidraulinog lifta.
Elektrina ema veze portalne dizalice.
SABIRNE KOMANDE PRINCIP RADA (9)
Lift sa sabirnom komandom na dole (simpleks), elektrina ema veze kola za regulaciju, prijem komande
i ema veze signalizacije za sluaj vie od etiri stanice.
Dupleks-Lift sa vie od etiri stanice i automatskim vratima, princip rada kola upravljanja i signalizacije.
TEHNIKA KONTROLA I ODRAVANjE (3)
Postupci tehnike kontrole ispravnosti ureaja liftovskog postrojenja, statika i dinamika ispitivanja i
merenja, isprave koje prate liftove.
Redovni servisni pregledi eme podmazivanja i redovna kontrola ispravnosti.
1. Povezivanje i montaa elektroelemenata i ureaja na sabirnoj komandi (simpleh) sa dve brzine.
Putanje u rad lifta sa pripremom za tehniku kontrolu i tehnika kontrola ispravnosti liftovskog
postrojenja (6).
2. Povezivanje i montaa elektroelemenata i ureaja na sabirnoj komandi (Simpleks) sa regulisanim
pogonom, putanje u rad lifta i tehnika kontrola ispravnosti liftovskog postrojenja (6).
3. Otklanjanje kvarova na liftovskom postrojenju sa mikroprocesorskim upravljanjem i regulisanim
pogonom (12).
4. Otklanjanje kvarova na hidraulikom liftovskom postrojenju (6).
Mesto realizacije blok nastave: Blok nastava se realizuje u odogovarajuem preduzeu ili kolskim
radionicama.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektrini pogon dizalica i liftova su organizovani u
Za uspenu realizaciju ovog programa neophodno je da nastavnik briljivo izabere karakteristine liftove i
opremu domaih i stranih proizvoaa, da prema tome saini svoj plan rada. U radu koristiti oigledna
sredstva i tehnika sredstva u nastavi (grafoskop i sl.).
Program se uspeno moe realizovati s obzirom na zadatke samo u uslovima dobre opremljenosti
laboratorije za liftove i dizalice ili opreme preduzea. Radne zadatke briljivo isplanirati i pripremiti, a
aktivnost uenika posebno evidentirati kako ne bi dolo do toga da uenik radi sloenije zadatke, ako nije
realizovao uspeno predhodne jednostavnije.
Neophodno je izabrati opremu i ureaje prema planu i programu predmeta liftovi i dizalice.
Blok nastavu za oblast liftova i dizalica realizovati u odgovarajuim preduzeima koja se bave delatnou
odravanja ili ispitivanja liftovskih postrojenja i dizalica vodei rauna o sloenosti postrojenja, uspehu
uenika kao i zdravstvenoj sposobnosti uenika s obzirom na rad na visini.
Blok nastava treba da bude sinhronizovana sa dinamikom obrade gradiva na asovima teorijske nastave.
U realizaciji programa koristiti metode upoznavanja, pokazivanja uzoraka, izrade delova prorauna,
sastavljanje jednostavnijih komandnih strujnih kola. Preporuuje se da uenici vode neku vrstu dnevnika
prakse iji e sadraj obuhvatati praktine zadatke, opis poslova, proraune, eme i slino. Ovi dnevnici
kasnije mogu korisno posluiti nastavniku i ueniku pri izboru tema za izradu praktinog maturskog rada.
16. ELEKTRINA VUA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrina vua je sticanje znanja iz oblasti elektromotornih pogona primenjenih
u vui, kao i vetina za proveru ispravnosti vunih sredstava.
sticanje osnovnih znanja iz teorije vue;
upoznavanje sa karakteristikama elektrinih maina koje se koriste u vui;
upoznavanje sa osnovnim mehanikim delovima vunog sredstva za prenos momenta na pogonske
osovine;
osposobljavanje uenika za korienje elektrinih ema a u cilju ispitivanja ispravnosti vunih
sredstava.
IV RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
TEORIJA VUE (18)
Uvod Razvoj elektrine vue. Pojam vune sile vunog sredstva.
Otpori vue: stalni i povremeni. Klasifikacija pojmova karakteristinih za vunu silu i snagu vunog
sredstva.
Adhezija i koeficijent adhezije. Vuna sila i vune karakteristike elektrovunih sredstava.
Opta jednaina vue.
Koenje. Koeficijent koenja i kona teina. Analiza uslova kretanja voza.
Dijagram brzine kretanja voza. Putni dijagram kretanja voza.
VUNI MOTORI (7)
Karakteristike motora jednosmerne struje. Korienje asinhronih i sinhronih motora u elektrinoj vui.
MEHANIKI DEO LOKOMOTIVE (8)
Obrtna postolja pogonske osovine i veanje vunih motora.
Oznaavanje vunih sredstava na prugama Srbije.
DIZEL-ELEKTRINE LOKOMOTIVE (20)
Osnove dizel-elektrine lokomotive.
Elektrini prenosnici snage: pojam, definicija i vrste.
Vuna strujna kola i regulacija brzine dizel-elektrinih lokomotiva.
Strujno kolo pumpe za gorivo. Strujno kolo startovanja dizel motora. Glavno strujno kolo.
Elektrino koenje kod dizel-elektrinih lokomotiva.
Pomoni pogoni na dizel-elektrinim lokomotivama.
Upravljanje, kontrola i zatita na dizel-elektrinim lokomotivama.
KONTAKTNA MREA (7)
Istorijski razvoj kontaktnih mrea i naponski nivoi.
Napajanje kontaktne mree jednosmerne struje.
Napajanje kontaktne mree naizmenine struje.
ELEKTRINE LOKOMOTIVE (20)
Elektrine lokomotive pojam i podela.
Glavna strujna kola elektrinih lokomotiva (441, 461).
Pomoni pogoni i ureaji na elektrinim lokomotivama.
Strujno kolo slabljenja polja.
Elektrino koenje na elektrinim lokomotivama.
TRAMVAJI (5)
Pogonska i upravljaka oprema tramvaja.
Karakteristike sastavnih delova elektroopreme tramvaja.
Upravljanje tramvajima vrste i koenje.
TROLEJBUSI (4)
Pogonska i upravljaka oprema trolejbusa.
Upravljanje trolejbusom vrste i koenje.
ELEKTRINA VOZILA (4)
Vrste elektrinih vozila u industriji i saobraaju.
Naini napajanja primenjenih elektromotornih pogona.
Budunost razvoja elektrinih vozila.
Poligonizacija kontaktnog voda 25 kV, 50 Hz.
Zatezanje kontaktnog voda 25 kV, 50 Hz.
Izolacija kontaktnog voda 25 kV i uzemljenje ina.
Postupak pri prekidu i spajanju kontaktnog voda 25 kV.
Napajanje i povezivanje kontaktnog voda sa podstanicom.
Oprema elektrovune podstanice 25 kV.
Napajanje kontaktnog voda jednosmerne struje kod tramvaja i trolejbusa;
Oprema elektrovune podstanice jednosmerne struje.
Upoznavanje glavnih elemenata i sklopova vunih vozila.
Rukovanje sa sigurnosnim ureajima na vunom vozilu;
Rukovanje kompresorom.
Rukovanje rasporednikom na vunom vozilu.
Rukovanje i ispitivanje konice na vunom vozilu i vozu.
Postupak osiguranja voza od samopokretanja.
Tehnika rukovanja vunim vozilom.
Blok nastavu realizovati na elektrovunim i dizel-elektrovunim vozilima.
Mesto realizacije blok nastave: Blok nastava se realizuje u depou.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektrina vua su organizovani u tematske celine
Program premeta je napisan sa ciljem da uenici steknu znanja iz oblasti elektromotornih pogona
primenjenih u elektrinoj vui.
Nastavnu temu TEORIJA VUE treba obraditi tako da uenici steknu osnovna znanja na kojima se
zasniva vua, a time i primenu elektromotornih pogona u vui. Otpori vue, adhezija i opta jednaina
vue treba da budu teine nastavne jedinice u realizaciji ove nastavne teme.
Nastavnu temu VUNI MOTORI obraditi tako da, pored osnovnog znanja iz poznavanja vunih
motora, teite bude na upravljanju i regulaciji brzine navedenih maina. Kod obrade asinhronog vunog
motora posebno obratiti panju na razumevanje uloge pretvaraa napona i uestanosti.
Nastavnu temu MEHANIKI DEO LOKOMOTIVE obraditi tako da uenici steknu osnovna znanja iz
mehanikog dela lokomotive i drugih vunih sredstava. Teite u radu treba usmeriti na obrtna postolja,
vrste veanja vunih motora i poznavanja osnovnih mehanikih delova vunih sredstava koji se koriste za
prenos vune sile na pogonske osovine.
Nastavnu temu DIZEL-ELEKTRINE LOKOMOTIVE realizovati tako da uenici ovladaju osnovnim
znanjima dizelelektrine vue poznavajui postojee vrste prenosnika snage, a na jednom primeru dizel-
elektrine lokomotive koja je u upotrebi, po slobodnom izboru nastavnika. Posebnu panju posvetiti
upravljanju lokomotivom (pokretanje, regulacija brzine i koenje) i pri tom imati u vidu sve probleme
(prednosti i nedostatke) elektromotornog pogona primenjenog na odabranoj lokomotivi. Pomone pogone
dizel-elektrine lokomotive obraditi s teitem na pogone koji imaju direktan uticaj na funkcionisanje
glavnog vunog kola.
U nastavnoj temi KONTAKTNE MREE obraditi poligonizaciju elektrine kontaktne mree. Temu
obraditi na nain da se teite u realizaciji da na vrste, naponske nivoe i tehnika reenja u napajanju
kontaktnih mrea.
Nastavnu temu ELEKTRINE LOKOMOTIVE obraditi tako da uenici shvate specifinosti, kako na
elektroenergetskom, tako i na planu primenjenih elektromotornih pogona lokomotiva jednosmerne i
naizmenine struje. Na primeru jedne od lokomotiva naizmenine struje koja je u upotrebi, po slobodnom
izboru nastavnika, obraditi upravljanje sa odabranom lokomotivom (pokretanje, regulacija brzine i
koenje) sagledavajui probleme prikazanog elektromotornog pogona na lokomotivi. Na istom primeru
obraditi elemente vunog kola lokomotive.
Nastavnu temu TRAMVAJI realizovati tako da se naglase specifinosti primenjenih elektromotornih
pogona u odnosu na dizel-elektrine i elektrine lokomotive, sa teitem na probleme upravljanja vunim
sredstvima. Na primeru tramvaja KODA-KD tip KT-5 obraditi upravljanje (pokretanje, regulacija
brzine i vrste koenja).
Nastavnu temu TROLEJBUSI realizovati tako da se naglase specifinosti u odnosu na ostala
elektrovuna sredstva. Uenici treba da ovladaju optim znanjima iz pogonske i upravljake opreme i
ureajima trolejbusa. Na primeru trolejbusa ZiU682B objasniti upravljanje navedenim vunim sredstvom.
Nastavnu temu ELEKTRINA VOZILA obraditi tako da teite bude na napajanju elektrinih vozila i
na problemima u razvoju istih.
Blok nastavu obaviti u vremenu kontrolno tehnikog pregleda vunih sredstava u depou. Poeljno bi bilo
da uenici u celosti sagledaju sve vrste pregleda. Uenike uputiti u problematiku odravanja i razvoja
elektrovunih sredstava. Nastava treba da bude sinhronizovana sa dinamikom obrade gradiva na asovima
teorijske nastave.
U realizaciji programa koristiti metode upoznavanja, pokazivanja uzoraka, izrade delova prorauna,
sastavljanje jednostavnijih komandnih strujnih kola. Preporuuje se da uenici vode neku vrstu dnevnika
prakse iji e sadraj obuhvatati praktine zadatke, opis poslova, proraune i eme i slino. Ovi dnevnici
kasnije mogu korisno posluiti nastavniku i ueniku pri izboru tema za izradu praktinog maturskog rada.
IV RAZRED
(2 + 1 as nedeljno, 62 + 31 as godinje)
Sadraji programa i plan ovog predmeta su isti kao i kod obrazovnog profila elektrotehniar energetike.
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta praktina nastava je osposobljavanje uenika za samostalan rad na odravanju
elektrinih instalacija, elektrine opreme i elektrinih maina.
upoznavanje materijala i pribora za izradu elektrinih instalacija, elektrine opreme i elektrinih
maina.
upoznavanje alata, ureaja i instrumenata potrebnih pri izradi elektrinih instalacija, elektrine opreme i
elektrinih maina.
praktino obuavanje uenika u itanju ema i projekata, potrebnih za izradu elektrinih instalacija,
povezivanje elektrine opreme, elektrinih maina i elemenata upravljanja i regulacije u elektromotornom
pogonu.
upoznavanje projektne i druge tehnike dokumentacije iz oblasti elektrinih instalacija i
elektromotornih pogona,
osposobljavanje za sve vrste radova na elektrinim instalacijama, montai i opravci elektrine opreme i
elektrinih maina.
upuivanje na praktinu primenu mera tehnike zatite pri radu na elektrinim instalacijama, elektrinoj
opremi i elektrinim mainama.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UPOZNAVANjE ALATA, INSTRUMENATA I UREAJA (6)
Upoznavanje alata za izvoenje elektrinih instalacija i rad sa njima (seenje provodnika, skidanje
izolacije i priprema provodnika).
UPOZNAVANjE MATERIJALA I PRIBORA ZA IZRADU
ELEKTRINIH INSTALACIJA (10)
Upoznavanje sa svim vrstama instalacionih provodnika, cevi, prekidaa, osiguraa, razvodnih kutija,
prikljunih kutija, svetleih tela, kao i drugih elemenata koji se koriste pri izradi elektrinih instalacija.
Upoznavanje svih zatitnih mera od visokog dodirnog napona. Crtanje ema. Znaaj i vanost primene.
UPOZNAVANjE ELEMENATA TEHNIKE PROJEKTNE
DOKUMENTACIJE (10)
Oznake i simboli u elektrinim instalacijama. Tehniki propisi za izvoenje elektrinih instalacija. itanje
ema i projekata elektrinih instalacija.
UPOZNAVANjE VRSTA ELEKTRINIH INSTALACIJA (6)
Vrste elektrinih instalacija (u suvim i vlanim prostorijama). Privremene instalacije, gromobranske
instalacije i instalacije malih napona.
IZRADA MANjE JEDNOFAZNE I TROFAZNE ELEKTRINE INSTALACIJE NA OGLEDNOJ
TABLI (12)
Prema jednopolnoj emi izvesti strujna kola osvetljenja, strujna kola termikih potroaa i strujna kola za
napajanje elektromotora.
IZRADA ELEKTRINE INSTALACIJE STEPENINOG OSVETLJENjA (6)
Vrste stepeninih automata. Nain povezivanja. Povezivanje automata na oglednoj tabli.
MONTAA ELEMENATA NA SPRATNOJ
RAZVODNOJ TABLI (6)
Povezivanje elemenata na spratnoj razvodnoj tabli, ispitivanje ispravnosti i putanje pod napon.
montaa uzemljivaa.
RADOVI NA RAZVODNOM ORMANU ZA BROJILA (6)
Povezivanje jednofaznog i trofaznog jednotarifnog i dvotarifnog brojila, kao i ostalih potrebnih
elemenata. Primena vaeih propisa.
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
PRAVILNICI O RADU SA ELEKTRINOM OPREMOM (8)
Upoznavanje sa sadrajem i bitnim takama sledeih Pravilnika:
Pravilnik o optim merama zatite na radu od opasnog dejstva elektrine struje u objektima namenjenim
za rad, radnim prostorijama i na gradilitima (Sl. glasnik RS, broj 21/1989)
Pravilnik o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona (Sl. list SFRJ, br. 53/1988
i 54/1988)
Pravilnik o tehnikim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V
(Sl. list SRJ, broj 61/1995)
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu objekata od atmosferskog pranjenja (Sl. list SRJ, broj
11/1996)
NISKONAPONSKA ELEKTRINA OPREMA (10)
Upoznavanje sa specifinim materijalima za izradu niskonaponske elektrine opreme.
Izrada razliitih oblika kontakata. Upoznavanje sa specifinostima izrade prekidaa, sklopki, osiguraa i
kontaktora.
Primena tipskih konstrukcija tastera.
Povezivanje i ispitivanje pokazivaa poloaja.
Primena kondenzatora u niskonaponskoj tehnici.
Izrada elektromagneta elektrine opreme.
Sastavljanje elemenata elektrine opreme.
Sastavljanje i ispitivanje kuita elektrine opreme.
Praktina reenja prikljuaka elektrine opreme.
Lune komore elektrine opreme.
Okidai elektrine opreme.
VISOKONAPONSKA ELEKTRINA OPREMA (12)
Materijali za izradu visokonaponske opreme.
Metodologija impregnacije i lakovanja.
Specifinosti materijala za izradu visokonaponske komore za gaenje elektrinog luka kod elektrine
opreme.
Montaa i demontaa visokonaponskog rastavljaa, odvodnika prenapona i iskrita.
Povezivanje rastavne sklopke sa skonim mehanizmom za daljinsko iskljuivanje.
Povezivanje uljnih prekidaa u strujno kolo.
Montaa pneumatskog prekidaa snage.
Upoznavanje sa konstrukcijom SF6 prekidaa.
Montaa visokonaponskih osiguraa i njihovih postolja.
Montaa provodnih i viseih izolatora.
Ispitivanja elektrine opreme za visoki napon.
Upoznavanje sa katalokim i prospektnim materijalima elektrine opreme domaih i stranih proizvoaa.
TRANSFORMATORI (20)
Opte definicije i propisi.
Obrada magnetnih materijala za magnetno jezgro. Obeleavanje, seenje i oblikovanje materijala.
Tehnologija izrade magnetnog kola transformatora. Skapanje i montaa magnetnog kola sa i bez otvora u
aktivnom delu. Alat, pribor i oprema primenjeni pri tehnologiji izrade magnetnog kola transformatora.
Tehnoloka dokumentacija za izradu magnetnog kola. Savremena proizvodna reenja pri izradi
magnetnog kola.
Materijali i tehnologija izrade namotaja energetskih transformatora. Opte definicije i propisi. Oznake i
nain sprezanja namotaja. Tehnoloke radne operacije pri izradi namotaja. Naini izrade razliitih tipova
namotaja transformatora. Oprema, nain suenja i kontrola ispravnosti namotaja. Servisiranje namotaja i
snimanje podataka o namotaju.
Izrada izolacionih detalja kod transformatora. Profilisani detalji. Izolacioni delovi za namotaj, jaram i
kotao transformatora. Kompjutersko krojenje izolacionih detalja. Oprema za izradu izolacionih detalja.
Mere zatite pri izradi izolacionih detalja.
Metodologija montae transformatora. Montaa izvoda. Izvod za prikljuak uzemljenja. Natpisna ploica
transformatora. Ispitivanje transformatora. Tipska, komadna i specijalna ispitivanja.
Promena namene transformatora.
Vrste magnetnih kola. Osobenosti materijala za izradu osnovnih elemenata magnetnih kola kod
asinhronih maina. Kontrola kvaliteta elemenata magnetnog kola. Tehnologija izrade elemenata
magnetnog kola kod asinhronih maina. Izrada magnetnog kola rotora i statora. Radne operacije pri
slaganju magnetnog kola. Ubacivanje magnetnog kola u kuite.
Tehnologija izrade namotaja. Provodni i izolacioni materijali za izradu namotaja. Alat pribor i oprema za
izradu namotaja. Tehnologija izrade kalupa-ablona za namotaje. Primena robotike za izradu namotaja.
Metodologija nastavljanja provodnika i nain izrade sekcija. Izrada navojnih delova jednoslojnih i
dvoslojnih navojnih delova sa dijametralnim i tetivnim navojnim korakom. Postavljanje ljebne izolacije.
Ubacivanje navojnih delova. Vezivanje namotaja prema emi veze namotaja. Ispitivanje ispravnosti
povezivanja namotaja. Spajanje izvoda sa izvodima na prikljunoj tabli.
Specifinosti izrade namotaja viebrzinskih motora. Tehnologija izrade namotaja rotora. Spajanje
namotaja sa kliznim prstenovima.
Termika zatita namotaja. Oznake stezaljki i smera obrtanja.
etkice i drai etkica za asinhrone motore sa faznim rotorom. Rotorski otpornici za putanje u rad i
regulaciju brzine. Specifinosti konstrukcije monofaznih asinhronih motora. Izbor kondenzatora.
ienje, pranje, kontrola ispravnosti i podmazivanje leaja. Odravanje kliznih prstenova, draa i
etkica.
Popravka i zamena otpornika za putanje u rad i regulaciju brzine obrtanja. Popravka elemenata rune i
automatske opreme koja se koristi za upravljanje asinhronim motorom.
Elektrina pokretanja asinhronih maina. Izrada i postavljanje instalacionih tabli za pogon asinhronih
maina. Izrada zatitnog uzemljenja i nulovanja. Izrada komandnog ormara sa odgovarajuim elementima
automatike. Sastavljanje ema automatskog upravljanja elektromotorima. Utvrivanje kvarova na
instalacijama i elementima upravljanja i regulacije korienjem montanih i principskih ema.
Proveravanje funkcionisanja svih vrsta zatite. Stavljanje u pogon nakon izvrene opravke motora,
elemenata upravljanja i regulacije.
UPOZNAVANjE PREDUZEA (6)
Upoznavanje preduzea. Kuni red preduzea.
Upoznavanje organizacionog modela preduzea u smislu tehnolokog procesa proizvodnje-remonta.
Upoznavanje rasporeda i meusobne povezanosti pojedinih radnih jedinica, pogona, radionica, odelenja i
samih radnih mesta.
Upoznavanje transportnih puteva u proizvodnom ciklusu.
Upoznavanje rada skladita proizvoda, materijala i rezervnih delova.
Izrada elektrinih instalacija u proizvodnim halama.
Izrada elektrinih instalacija osvetljenja.
Izrada elektrinih instalacija elektromotornih pogona.
Postavljanje razvodnih tabli za elektromotorni pogon i prikljuenje na mreu.
Izrada uzemljivaa za elektrine instalacije.
Izvoenje i provera zatite od dodirnog napona.
Pronalaenje i otklanjanje greaka u instalacijama.
Odravanje instalacija tokom eksploatacije
Ispitivanje izvedenih instalacija.
ELEKTROTEHNIKA OPREMA (12)
Upoznavanje sa tehnikim propisima za manipulaciju niskonaponskom i visokonaponskom opremom.
Naini otklanjanja kvarova i intervencije.
Periodini i redovni pregledi
Pogonska dokumentacija
Povezivanje prekidaa snage.
Povezivanje rastavljaa.
Povezivanje zatite od prenapona.
Kontrola i zamena osiguraa.
Zamena sklopova i podsklopova elektrine opreme u pogonu.
Izrada rezervnih delova za sklopove elektrine opreme.
Zamena havarisane elektrine opreme.
TRANSFORMATORI (12)
Tehnologija izrade magnetnog kola.
Tehnologija izrade namotaja.
Tehnologija montiranja i povezivanja elektrine opreme.
Tehnologija ispitivanja sklopova i podsklopova transformatora.
Sprege namotaja transformatora prema JUS-u i IEC-u.
Specijalne vrste transformatora.
Transformatori za zavarivanje. Tehnologija izrade magnetnog kola i namotaja.
Pronalaenje i otklanjanje kvarova kod transformatora u pogonu.
Merni alat i pribor za rad na terenu.
Lina sredstva zatite za rad na terenu.
Samostalno skidanje neispravnog namotaja statora.
Samostalno premotavanje.
Samostalno povezivanje namotaja prema emi namotaja.
Ispitivanje ispravnosti nakon opravke asinhrone maine.
Premotavanje radi promene namene asinhrone maine.
Dokumentacija pri opravci (remontu) asinhronih maina.
Samostalna intervencija kod maina u eksploataciji.
Kompletiranje i povezivanje asinhrone maine sa ostalom elektrinom opremom.
(drugi i trei razred)
Oblici nastave: Praktina nastava.
Mesto realizacije nastave: Praktina nastava se realizuje u kabinetu/kolskoj radionici.
Mesto realizacije blok nastave (u treem razredu): Blok nastava se realizuje u odgovarajuim
preduzeima.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji praktine nastave su organizovani u tematske celine
za koje je naveden orijentacioni broj asova za realizaciju. Teorijske sadraje predmeta: elektrine
instalacije i osvetljenje, elektrine maine sa ispitivanjem i proizvodnja i prenos elektrine energije
Redosled realizacije nastavnih tema u drugom razredu uskladiti sa realizacijom nastavnog plana i
programa predmeta Elektrine instalacije i osvetlenje. Praktinu nastavu izvesti tako da ona u potpunosti
konkretizuje nastavne sadraje iz navedenog predmeta. U toku izvoenja praktine nastave, zavisno od
opremljenosti kabineta za praktinu nastavu i laboratorija u koli, po mogunosti u sadraj ubaciti i
odreene pogodne nastavne teme iz predmeta Elektronika. Pri izvoenju praktine nastave, samo u
neophodnom obimu ponoviti bitne sadraje sa teoretske nastave iz navedenih predmeta, a to vie
nastavnih asova posvetiti praktinom radu.
Za uspenu realizaciju praktine nastave u treem razredu neophodno je uskladiti dinamiku izvoenja
navedenih tema sa teoretskom nastavom iz predmeta Elektrine instalacije i osvetljenje, Elektrine
maine sa ispitivanjem i Proizvodnja i prenos elektrine energije. Osnovni cilj je da uenici na praktinoj
nastavi u to je mogue veem obimu, na jednostavan i jasan nain, dobiju praktina objanjenja i izvre
samostalna rastavljanja, sastavljanja, opravke, povezivanja i ispitivanja svih elemenata elektrinih
instalacija, elektrine opreme, transformatora i asinhronih motora. U sluaju nemogunosti realizacije
pojedinih tema, zbog slabe opremljenosti laboratorija, koristiti prospektni materijal, fabriku
dokumentaciju, konkretne projekte uz upotrebu grafoskopa i raunara. Teoretska objanjenja svesti na
nuan obim, a kolsku tablu koristiti za objanjavanje konkretnih tehnikih detalja, ema pojedinih
instalacija, opreme i maina.
Za uspenu realizaciju nastavnih sadraja i omoguavanje samostalnog rada uenike jednog odelenja
podeliti na tri grupe. Ukoliko to uslovi dozvoljavaju formirati nastavu po radnim zadacima od
jednostavnijeg ka sloenijem, tako da uenik prelazi na sledei radni zadatak tek po uspenoj realizaciji
prethodnog zadatka, ime e se izdvojiti napredniji uenici i poveati motivisanost ostalih uenika.
Nastavu u bloku organizovati u onim preduzeima u kojima se mogu u odreenom obimu realizovati
navedene teme. Posebno obratiti panju na realizaciju onih nastavnih tema koje se nisu mogle realizovati
u kolskom kabinetu. Nastavu u bloku kontrolisati, zahtevati od uenika potovanje radne discipline i svih
mera bezbednosti. U toku izvoenja nastave zahtevati da uenici vode neku vrstu dnevnika. U dnevnik
uloiti pogodna tehnikih uputstva i dokumentaciju, opise konkretnih radnih zadataka i slino, koja se
mogu iskoristiti u IV godini za izradu praktinog maturskog rada.
Preporuuje se nastavnicima praktine nastave da u sadraj nastave ne ubacuju nastavne teme koje e
uenici izuavati u IV razredu, ve da se prvenstveno realizuje praktini deo onih nastavnih tema koje su
u napred navedenim predmetima obraene u II i III razredu, budui da ue struni predmeti u IV razredu
ovog obrazovnog profila imaju blok nastavu u sklopu predmeta (po 30 asova za Elektrinu vuu,
Elektromotorni pogon i Elektrini pogon dizalica i liftova).
Obzirom na odreenu sloenost izvoenja sadraja praktine nastave, razliitu opremljenost kola,
preporuuje se strunom aktivu, da realizaciju nastavnih sadraja praktine nastave usaglasi i prilagodi
raspoloivim tehnikim mogunostima kolskog kabineta i laboratorija, kao i mogunostima preduzea u
kojima e se realizovati nastava u bloku.
MATURSKI ISPIT
24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10 i 8/10).
1. maturski praktian rad sa usmenom odbranom rada,
1. Maturski praktini rad sastoji se iz izrade projekta, izrade dela maine, ureaja, instalacije i sl.,
i sl.
Sadraji praktinog rada, odnosno njegovi zadaci definiu se iz sadraja programa strunih predmeta iz
sledeih oblasti karakteristinih za obrazovni profil elektrotehniar elektromotornih pogona:
elektromotorni pogon,
elektrina vua,
elektrini pogon dizalica i liftova,
elektrine maine sa ispitivanjem, i
matematika,
elektronika i energetska elektronika,
elektrine maine sa ispitivanjem,
elektrina vua,
elektrini pogon dizalica i liftova,
ZA TERMIKE I RASHLADNE UREAJE
CILJ I ZADACI
instalacija, njihovom funkcijom i nainom izrade, kao i ovladavanje vetinama za njihovo odravanje.
upoznavanje sa ulogom i vrstom elektrinih instalacija;
upoznavanje sa karakteristikama ureaja i opreme za izvoenje elektrinih instalacija;
upoznavanje karakteristika elektroinstalacionog materijala i kriterijuma za pravilan izbor;
upoznavanje osnovnih standarda i propisa za izvoenje elektrinih instalacija;
shvatanje znaaja zatitnih mera u elektrotehnici;
osposobljavanje za pravilno odravanje elektrinih instalacija, kao i za pravilno postupanje pri
pronalaenju i otklanjanju kvarova;
upoznavanje sa osnovama projektovanja elektrinih instalacija, instalacija gromobrana i pravilnog
osvetljenja;
upoznavanje sa elementima elektrinih instalacija koji se koriste u termikim i rashladnim ureajima;
upoznavanje sa elementima elektrinih instalacija koji se koriste u termikim i rashladnim ureajima.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
Veliki proizvoai elektrine energije (hidroelektrane, termoelektrane, nuklearne elektrane). Pomoni
izvori elektrine energije (dizel-elektrini agregati, akubaterije).
Transformacija i prenos elektrine energije.
VRSTE I DELOVI ELEKTRINIH INSTALACIJA (7)
Vrste elektrinih instalacija prema korienom naponu (visoki, niski, mali naponi). Podela elektrinih
instalacija; instalacije jake i slabe struje; delovi elektrinih instalacija. Prikljuak elektrinih instalacija
objekta na mreu (nadzemni kuni prikljuak, kablovski kuni prikljuak); razvodne table i ormani
(namena, konstrukcija i podela); strujna kola i pravilna raspodela optereenja po fazama.
Materijali za izradu provodnika i kablova; goli (neizolovani) provodnici i njihovo strujno optereenje;
energetski izolovani provodnici (konstrukcija, oznaavanje, vrste).
Instalacioni energetski kablovi (konstrukcija, oznaavanje, vrste).
Uslovi i podaci potrebni za proraun preseka provodnika i kablova, padovi napona u elektrinim
instalacijama; odreivanje preseka provodnika (prema dozvoljenom optereenju).
Pribor za postavljanje i naini postavljanja kablova; instalacioni pribor i cevi za postavljanje provodnika i
kablova u objekte; kanalni razvod (industrijski, bolniki, parapetni, podni i nosai kablova).
Mehanika zatita i zatita od isparenja (IP zatita); zatitne elektrine instalacije i ureaji (topljivi i
automatski osigurai, bimetalno rele); prekidai (instalacioni, runi, automatski); utinice (monofazne i
trofazne).
INSTALACIJE (4)
Pojam standarda (JUS, DIN, IEC). Pojam propisa u elektrotehnici. Vaei propisi za projektovanje i
izradu elektrinih instalacija u objektima.
GROMOBRANSKE INSTALACIJE I UZEMLJIVAI (5)
Objanjavanje pojmova: groma, munje, udarnog rastojanja, nivoa zatite gromobranskih instalacija;
delovi gromobranskih instalacija; uzemljivai (trakasti, tapni, konturni, mreni).
Uticaj elektrine struje na oveka; zatita od direktnog dodira delova pod naponom; zatita od indirektnog
dodira delova pod naponom.
Zatita automatskim iskljuenjem napajanja u raznim sistemima uzemljenja (TT, TN, IT); zatitna strujna
sklopka; zatita upotrebom ureaja klase II ili odgovarajuom izolacijom; zatita dopunskim
izjednaavanjem potencijala.
Osobine svetlosti. Svetlosne veliine i fotometrija. Elektrini izvori svetla (inkadescentne, halogene,
fluorescentne i sijalice ispunjene metalnim parama); podnoja sijalica; primena elektrinog osvetljenja;
vrste i tipovi svetiljki za unutranje osvetljenje.
Uslovi za pravilno i dobro unutranje osvetljenje (propisi).
Proraun unutranjeg osvetljenja.
Vrste i tipovi svetiljki za spoljanje osvetljenje; uslovi za pravilno i dobro spoljanje osvetljenje (propisi).
ELEKTRINE INSTALACIJE U OBJEKTIMA (2)
Pregled instalacija po karakteristinim objektima (stambene zgrade, kole, poslovne zgrade, trgovinski
centri, bolnice, industrijski pogoni).
GRAFIKI SIMBOLI (2)
Grafiki simboli za elektrine instalacije jake i slabe struje.
PROJEKAT ELEKTRINIH INSTALACIJA (5)
Uloga i znaaj projekta. Sastavni delovi projekta (projektni zadatak, tehniki opis, tehniki uslovi,
tehniki prorauni, predmer i predraun, crtei rasporeda elemenata i trasa elektrinih instalacija i
jednopolne eme napajanja).
ELEMENTI ELEKTRINIH INSTALACIJA KOJI SE
KORISTE U TERMIKIM I RASHLADNIM UREAJIMA (3)
Sklopke (termostat, presostat, nivostat); kontaktori, relei.
Prilikom realizacije programa treba voditi rauna da se uenici upoznaju sa opremom i elementima
elektrinih instalacija ne samo kroz teorijska izlaganja, ve i kroz kataloge, prirunike i propise.
Prilikom prouavanja elektrinog osvetljenja dati osnovne smernice za kvalitetno, moderno i ekonomino
osvetljenje.
Na kraju uputiti uenike na elemente koji se koriste u elektrotermikim i rashladnim ureajima i na taj
nain omoguiti prouavanje ovih ureaja.
Kroz predvieni program uenici treba da dobiju odreena znanja o proizvodnji, prenosu i distribuciji
elektrine energije. Treba da shvate mesto elektrinih instalacija u tom sistemu. Posebnu panju obratiti
na potronju.
Prouiti uticaj struje na ljudski organizam i odgovarajue mere zatite.
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta je sticanje znanja o nainu rada, glavnim odlikama prouavanih elektrinih
maina, kao i ovladavanje vetinama merenja n mainama.
osposobljavanje za praenje nastave drugih predmeta u kojoj se zahteva odreeno poznavanje
elektrinih maina;
osposobljavanje za izvoenje prijemnih ogleda i drugih ispitivanja elektrinih maina,
ovladavanje metodama i propisima prema kojima se ogledi izvode;
osposobljavanje za produbljivanje znanja iz ove oblasti radi daljeg usavravanja.
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
TRANSFORMATORI (22)
Materijali koji se primenjuju za izradu transformatora i elektrinih maina.
Konstrukcija transformatora (magnetno kolo transformatora, navoji transformatora, izrada navoja,
postavljanje navoja na magnetno kolo, izvoenje veza navoja i zidova).
Transformatorski sud i pribor. Hlaenje transformatora.
Nain rada transformatora. Odnos struja i napona. Indukovani napon u navojku i navoju. Odnos
preobraaja.
Idealizovan transformator. Priblina stalnost magnetnog fluksa pri stalnom primarnom naponu.
Magnetni naponi transformatora. Struja praznog hoda. Magnetni fluksovi transformatora.
Naponi u navojima transformatora.
Opti vektorski dijagram transformatora.
Radna svojstva transformatora. Reim rada pri praznom hodu. Reim rada pri kratkom spoju. Uproeni
vektorski dijagram transformatora.
Promena napona pri optereenju transformatora. Spoljna karakteristika transformatora.
Gubici snage u transformatoru i stepen iskorienja.
Trofazni transformatori. Dijagrami sprezanja i svojstva najee korienih sprega. Rad pri nesimetrinim
optereenjima. Paralelan rad transformatora.
Posebne vrste transformatora. Jednonamotni transformator. Vienamotni transformator. Transformatori za
napajanje statikih usmeraa. Transformator broja faza. Transformatori frekvencije. Transformatori za
zavarivanje. Pik-transformatori i impulsni transformatori.
Odreivanje broja navojaka i preseka provodnika primarnog i sekundarnog namota. Sraunavanje
gubitaka snage u bakru i gvou i stepena iskorienja snage. Sraunavanje struje praznog hoda.
Ispitivanje transformatora. Prijemni ogledi transformatora. Ogledi dielektrine izdrljivosti. Ogled
praznog hoda i kratkog spoja. Odreivanje stepena iskorienja snage po direktnoj metodi i indirektnoj
metodi. Ogled zagrevanja transformatora (metoda kratkog spoja, metoda rekuperacije).
Vrste induktora. Induktor sa istaknutim polovima. Puni induktor. Fluks po polu induktora.
Pravila o izvoenju viefaznih namota. Osnovni pojmovi i pravila. Namoti sa odeljenim pojasevima.
Namoti sa meovitim pojasevima.
Magnetni fluks navoja jedne faze.
Teslin viefazni induktor.
Indukovani naponi u viefaznim namotima.
Svrha asinhrone maine.
Sklop i vrste asinhronih motora.
Konstrukcija asinhronog motora (stator, kavezni rotor, namotani rotor, prstenovi, drai dikri).
Nain rada asinhronog motora. Klizanje, frekvencija u rotoru.
Transformatorsko ponaanje asinhronog motora.
Magnetni naponi asinhronog motora. Struja praznog hoda. Magnetni fluksovi asinhronog motora.
Napon i struja u rotoru asinhronog motora.
Naponi asinhronog motora. Zajedniki vektorski dijagram statora i rotora.
Svoenje kola ekvivalentnog rotora na stator. Ekvivalentna sprega.
Obrtni momenat asinhronog motora. Nominalne veliine i natpisna ploica asinhronog motora.
Stabilnost rada asinhronog motora.
Putanje u rad asinhronog motora sa rotorom u kratkom spoju. Promena brzine obrtanja asinhronog
motora pomou rotorskog otpornika, promenom broja pari polova i promenom frekvencije napona
napajanja. Promena brzine obrtanja asinhronom kaskadnom spregom.
Asinhrone maine sa eliptinim poljem. Jednofazni asinhroni motori. Eliptino polje. Kondezatorski
tahogenerator.
motori. Selsini.
Prerada asinhronog motora. Izraz snage koja se moe postii statorom asinhronom motora. Premotavanje
statora o ijem namotu nema podataka. Premotavanje radi izmene namene.
kratkog spoja. Prijemni ogledi asinhronog motora.
OSNOVE ODRAVANjA TRANSFORMATORA I ASINHRONOG MOTORA (5)
Sistem odravanja. Struktura odravanja. Vidovi odravanja. Tehnologija odravanja.
Kvarovi transformatora, uzroci kvarova i njihovo otklanjanje. Opti kvarovi elektromotora, uzroci
kvarova i njihovo otklanjanje. Kvarovi asinhronih motora, uzroci kvarova i njihovo otklanjanje.
Ispitivanje transformatora posle remonta. Ispitivanje asinhronih maina posle remonta.
sainioca snage i gubitka snage u gvou. Ogled polarnosti.
4. Ogled kratkoga spoja trofaznog transformatora. Merenje gubitka u bakru, dobijanje podataka za
5. Ogled stepena iskorienja jednofaznog transformatora po direktnoj metodi. snimanje spoljne
karakteristike.
6. Ogled zagrevanja jednofaznih transformatora po metodi rekuperacije.
7. Ogled paralelnog rada jednofaznih i trofaznih transformatora.
9. Merenje otpornosti namota jednofaznih i trofaznih asinhronih motora. Merenje otpornosti izolacije
namota meusobno i u odnosu na masu.
Merenje klizanja pomou ampermetra ili voltmetra ili stroboskopskom metodom.
11. Odreivanje karakteristike promene napona indukovanog u navojima otvorenog rotora asinhronog
motora u zavisnosti od promene brzine rotora gonjenog posebnim motorom.
15. Odreivanje radnih karakteristike asinhronog motora pomou elektrodinamometra.
rotorom kada radi kao: a) trofazni, b) jednofazni, v) kondezatorski motor.
18. Odreivanje izlaznih karakteristika asinhronog generatora pri samostalnom radu i paralelnom radu na
mreu.
IV RAZRED
Svrha maine jednosmerne struje.
Konstrukcija maina jednosmerne struje: induktor, indukt, komutator, dra dirki i dirke. Nain rada
maine jednosmerne struje. Izraz indukovanog napona u induktu. Izraz elektromagnetnog momenta.
Namoti indukta (omasti i valoviti). Poreenje namota i njihova namena. Magnetno polje maine
jednosmerne struje pri optereenju. Magnetna reakcija indukta. Sredstva za suzbijanje magnetne reakcije
indukta.
Komutacija. Fizika objanjenja komutacije i njen uticaj na rad maine. Sredstva za poboljanje
komutacije.
Padovi napona kod maina jednosmerne struje.
Pregled gubitaka snage kod maina jednosmerne struje i stepen iskorienja.
Vrste maina jednosmerne struje prema nainu pobuivanja i oznake krajeva maine jednosmerne struje.
Generatori jednosmerne struje. Karakteristika praznog hoda generatora.
Spoljna karakteristika. Podeavanje napona generatora jednosmerne struje.
Motori jednosmerne struje. Karakteristike brzine i momenta. Putanje u rad motora jednosmerne struje.
Promena brzine obrtaja.
Maine za jednosmernu struju sa poluprovodnikim komutatorom. Izvrni motori (servomotori).
Komutatorni motori. Jednofazni redni komutatorni motor. Univerzalni komutatorni motori. Repulzioni
motor.
Ispitivanje maina jednosmerne struje. Elektrina konica. Prijemni ogledi maina za jednosmernu struju.
Elektrodinamometar.
Kvarovi maina, uzroci kvarova i njihovo otklanjanje.
SINHRONE MAINE (20)
Svrha sinhrone maine.
Konstrukcija sinhronih maina. Maine sa punim induktorom. Maine sa istaknutim polovima.
Osobenosti konstrukcije maina veih snaga.
Nain rada sinhronog generatora. Izraz indukovanog napona faznog navoja statora. Magnetni napon
induktora i indukta i njihov vektorski dijagram. Vektorski dijagram struja. Magnetni fluksovi sinhrone
maine. Magnetna reakcija indukta pri raznim vrstama optereenja.
Indukovani naponi u statoru. Uproeni vektorski dijagram napona. Elektromagnetni moment. Statika
stabilnost.
Karakteristike sinhronog generatora. Karakteristika praznoga hoda. Karakteristika kratkog spoja. Spoljna
karakteristika. Karakteristika pobude.
Pregled gubitka i stepen iskorienja snage.
Paralelni rad sinhronih generatora. Sprezanje za paralelan rad. Raspodela optereenja generatora pri
paralelnom radu. Mordejeve krive sinhronog generatora.
Osobenosti rada sinhronog generatora pri napajanju statikih usmeraa.
Osnovni pojmovi o njihanju pri paralelnom radu i pojavama pri kratkome spoju sinhronih generatora.
Sinhroni motori. Nain rada i svojstva motora. Uproeni dijagram napona sinhronog motora. Mordejeve
krive. Radne karakteristike motora. Podeavanje brzine obrtanja. Primena sinhronog motora za popravku
sainioca snage.
Sistemi za pobuivanje sinhronih generatora. Vrste sistema za pobuivanje. Automatski regulatori
pobude. Primeri sistema za pobuivanje sa tiristorskim regulatorima pobude.
Male sinhrone maine. Maine sa stalnim magnetima.
Ispitivanje sinhronih maina. Dobijanje karakteristika praznoga hoda i kratkoga spoja. Dobijanje spoljne
karakteristike i karakteristike pobude. Ogled paralelnog rada sinhronih generatora. Putanje u rad
sinhronog motora. Dobijanje Mordejevih krivih sinhronog motora i sinhronog generatora.
OSNOVE ODRAVANjE MAINA ZA JEDNOSMERNU
STRUJU I SINHRONIH MAINA (8)
Stepen odravanja (strukture, vidovi, tehnologije).
Kvarovi maina jednosmerne struje, uzroci kvarova i njihovo otklanjanje.
Kvarovi sinhronih maina, uzroci kvarova i njihovo otklanjanje.
Ispitivanje maina jednosmerne struje posle remonta. Ispitivanje sinhronih maina posle remonta.
2. Dobijanje karakteristike praznog hoda i karakteristike optereenja otonog generatora jednosmerne
struje generatora.
3. Dobijanje spoljne karakteristike sa otonom pobudom.
5. Snimanje i mehanike karakteristike rednog motora po direktnoj metodi pomou frikcione ili elektrine
konice.
6. Snimanje i mehanike karakteristike rednog motora po direktnoj metodi pomou elektrodinamometra.
7. Snimanje i mehanike karakteristike univerzalnog komutatornog motora kada se napaja: a)
10. Snimanje karakteristika praznog hoda i kratkog spoja sinhronog generatora.
11. Snimanje karakteristike pobude sinhronog generatora.
12. Snimanje spoljne karakteristike sinhronog generatora.
druge nedelje po dva spojena asa. Vebe izvoditi tako da se za dva do etiri spojena asa urade merenja,
izraunavanja i dijagrami, a u etvrtoj godini dva do tri.Ukoliko mogunosti dozvoljavaju, svi uenici
treba da rade istu vebu, ili raditi u ciklusima do najvie pet vebi. Laboratorijska nastava iz ogledanja
elektrinih maina bazira se na teorijskoj nastavi elektrinih maina, a posebno na poglavljima vezanim
za ispitivanje pojedinih vrsta maina. Pri izvoenju pojedinih vebi treba uenicima dati emu prema
kojoj se ogled izvodi, objanjenja postupaka u toku ogleda, propise po kojima se ogled izvodi i na kraju
objanjenja vezana za korienje rezultata ogleda.
odbranu vebi izvoenje ogleda.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji predmeta elektrine maine sa ispitivanjem su
III RAZRED
Programom je predvieno da se najpre izuava najprostija elektrina maina transformator, ija teorija
moe da se primeni sa uspehom u svim ostalim vrstama maina za naizmeninu struju. Prilikom izlaganja
teorijskog dela nastave treba se osloniti na zakone prouene u osnovama elektrotehnike i podvui i
ponoviti zakljuke tih zakona. eme i dijagrame crtati postupno tako da rastu pred oima uenika ime
se olakava razumevanje i usvajanje izlaganog gradiva.
ispitivanje elektrinih maina i radionice za namotavanje elektrinih maina. Poeljno je korienje
grafoskopa i projektora za teorijska objanjenja i opis konstrukcionih delova elektrinih maina. U okviru
asova teorijske nastave obraditi jednostavnije zadatke vezane za obraene nastavne jedinice.
IV RAZRED
Prilikom izlaganja teorijskog dela nastave treba se osloniti na zakone prouene u osnovama
elektrotehnike i podvui i ponoviti zakljuke tih zakona.
eme i dijagrame crtati postupno tako da uenici lake razumeju i usvajaju izlagano gradivo.
Pri obradi komutacije i magnetnih reakcija indukta treba dati prednost fizikim objanjenjima i grafikom
predstavljanju. Paralelni rad sinhronih generatora i raspodelu aktivnog i reaktivnog optereenja obraditi
pomou prethodno objanjenog uproenog dijagrama napona i snaga.
ogledanje elektrinih maina i radionica za namotavanje elektrinih maina. Poeljno je korienje
grafoskopa i projektora za Teorijska objanjenja i opis konstrukcionih delova elektrinih maina.
Pri izvoenju pojedinih vebi treba uenicima dati emu prema kojoj se ogled izvodi, objanjenja
postupka u toku ogleda, kao i propisa po kojima se oni izvode i na kraju objanjenja vezana za korienje
rezultata ogleda.
12. ELEKTROTERMIKI UREAJI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrotermiki ureaji je sticanje znanja o principima rada elektrotermikih
ureaja i ovladavanje vetinama na praktinoj nastavi ovog obrazovnog profila.
osposobljavanje za pravilno rukovanje elektrotermikim ureajima;
upoznavanje sa moguim kvarovima na elektrotermikim ureajima i postupcima njihovog otklanjanja;
osposobljavanje za otkrivanje kvarova i za njihovo otklanjanje;
navikavanje uenika da samostalno prate literaturu iz ove oblasti i dalje se usavravaju u struci.
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
ELEKTROTERMIJA (2)
Upoznavanje uenika sa programom i nainom rada, odnos toplotne i elektrine energije i pojam
elektrotermije.
TERMOMETRIJA (8)
Pojam temperature i temperaturni pretvarai. Merenje temperature termometrima i optikim pirometrima.
Merenje temperature raznim drugim metodama. Regulacija temperature.
TERMOKINETIKA (8)
Pojam termokinetike i prenos toplote provoenjem. Prenos toplote strujanjem. Prenos toplote zraenjem.
Sloeni prenos toplote. Toplotni ekrani. Prolaz toplote.
MATERIJALI ZA IZRADU SISTEMA ZA ELEKTRINO
ZAGREVANjE (5)
Elektroprovodni materijali. Elektroizolacioni materijali. Termootporni materijali. Termoizolacioni
materijali. Termoakumulacioni materijali. Konstrukcioni i ostali materijali.
ELEKTRINI GREJAI (11)
Metalni grejni materijali i njihove legure. Nemetalni grejni materijali. Konstrukcioni oblici grejaa.
Proraun elektrinih grejaa za aparate u domainstvu. Mogue elektrine veze grejnih elemenata na
napone (3h380V, 220V, 50 Hz).
ELEKTRINI APARATI I UREAJI U DOMAINSTVU (36)
Elektrini reo (delovi, izrada reoa). Elektrine pegle (delovi, termoregulacija sa dijagramom). Elektrini
bojleri (vrste, elektrina ema i termoregulacija). Elektrini tednjaci (vrste, elektrina ema,
termoregulacija, dijagram zagrevanja penice, kvarovi i njihovo otklanjanje). Elektrine grejalice (vrste i
termoregulacija). Termoakumulacione pei (vrste, elektrina ema, termoregulacija, kvarovi i njihovo
otklanjanje). Maine za pranje rublja (vrste, elektrina ema, termoregulacija, programator, kvarovi i
njihovo otklanjanje). Maine za pranje posua (vrste, elektrina ema, termoregulacija, programiranje,
kvarovi i njihovo otklanjanje). Elektrini radijatori (vrste i termoregulacija). Mikrotalasne penice (vrste,
princip rada, kvarovi i njihovo otklanjanje). Ureaji za zavarivanje (takasto, avno, eono i luno
zavarivanje).
IV RAZRED
(2+1 as nedeljno, 62+31 asa godinje i 30 asova u bloku)
SADRAJ PROGRAMA
PRENOS TOPLOTE (4)
Upoznavanje uenika sa programom i nainom rada. Prenos toplote sprovoenjem, strujanjem,
zraenjem. Sloeni prenos toplote. Prolaz toplote. Sloeni prolaz toplote
VRSTE, OSOBINE I PRIMENA GREJNIH TELA (2)
ELEKTROTERMIKI UREAJI I PEI
SA ELEKTROOTPORNIM ZAGREVANjEM (14)
Princip elektrootpornog zagrevanja, vrste elektrootpornog zagrevanja. Kotlovi za proizvodnju tople vode
sa elektrinim grejaima. Pei za topljenje stakla. Pei za proizvodnju aluminijuma toplom elektrolizom.
Pei za topljenje metala postupkom plivajue ljake. Elektrine komorne pei. Elektrine tunelske pei.
Elektrine lonane pei. Elektrine sone pei. Ureaji za zagrevanje zraenjem.
REGULACIJA TEMPERATURE KOD UREAJA I PEI
SA ELEKTROOTPORNIM ZAGREVANjEM (2)
Mehanika regulacija temperature, Elektrina regulacija temperature
SA DIELEKTRINIM ZAGREVANjEM (9)
Princip dielektrinog zagrevanja. Vreste dielektrinog zagrevanja. Visokofrekventni ureaji sa
dielektrinim zagrevanjem za topljenje stakla. Pei sa elektrinim poljem kondenzatorskog tipa.
Dielektrine pei za suenje drveta. Dielektrina presa za lepljenje drveta. Mikrotalasna penica sa
direktnim dielektrinim zagrevanjem.
ELEKTROTERMIKI UREAJI I PEI SA INDUKCIONIM ELEKTROOTPORNIM
ZAGREVANjEM (14)
Princip indukcionog elektrootpornog zagrevanja. Vrste indukcionog elektrootpornog zagrevanja.
Indukcioni ureaji i pei sa indukcionim elektrootpornim zagrevanjem bez magnetnog kola. Indukcioni
ureaji za zagrevanje metalnih delova. Indukcione lonane pei sa mrenom uestanou. Indukcione
lonane pei sa povienom uestanou. Indukcioni ureaji i pei sa indukcionim elektrootpornim
zagrevanjem sa magnetnim jezgrom. Indukcioni ureaji za kontinualno zagrevanje ice Indukciona pe sa
otvorenim horizontalnim kanalom. Simetriranje faza kod indukcionih ureaja i pei. Indukciona pe sa
vertikalnim potopljenim kanalom.
SA ELEKTROKINETIKIM ZAGREVANjEM (8)
Elektrokinetiko zagrevanje. Ureaj sa inercionim elektronskim snopom u vakumu. Ureaji za
elektroluno zavarivanje. Elektrolune pei.
UREAJI I PEI SA ELEKTRINOM PLAZMOM (4)
Elektroplazmeni ureaji za zavarivanje i seenje metala. Elektroplazmene pei za topljenje i sintezu.
ELEKTRINA POSTROJENjA ELEKTROTERMIKIH
UREAJA I PEI (5)
Upoznavanje sa celokupnim projektima postrojenja. itanje detaljnih i globalnih delova projekata sa
njihovim oznakama i simbolima
LABORATORIJSKE VEBE (31 as)
1. Proraun prenosa toplote za razne konfiguracije izolacije.
2. Proraun elektrinih grejaa.
3. Proraun elektrinih parametara za elektrootporno zagrevanje (snaga ureaja za zagrevanje, jaina
struje, napona, ukupni stepen korisnog dejstva, toplotni stepen korisnog dejstva i dr.
4. Primer prorauna termoakumulacione pei.
5. Prorauni dielektrinih pei.
6. Proraun indukcionih pei bez magnetnog kola.
7. Proraun indukcionih pei sa magnetnim kolom.
8. Primer prorauna zagrevanja stambene jedinice.
1. Rad na odravanju i remontovanju pei i ureaja u metalurgiji.
2. Rad na odravanju i remontovanju pei i ureaja u drvnoj industriji.
3. Rad na odravanju i remontovanju pei i ureaja u prehrambenoj industriji.
III RAZRED
Pri realizaciji programa iz predmeta elektrotermiki ureaji u III razredu treba poi od injenice da e se
taj program izuavati i u IV razredu, pa glavnu panju treba posvetiti sledeem: odnosu toplotne i
elektrine energije, prenosu toplote, merenju i regulaciji temperature, elektrotermikim aparatima i
ureajima u domainstvu sa aspekta glavnih karakteristika reima rada, namene i meusobnih razlika,
funkcije sastavnih delova, elektrinim emama, a uz sve naroito simulaciji, pronalaenju i otklanjanju
kvarova, tj. razumevanju praktinog rada i primene.
IV RAZRED
druge nedelje po dva spojena asa. Vebe izvoditi tako da se za dva do tri spojena asa urade merenja,
u ciklusima do najvie etiri vebe.
Proveru vetina steenih kroz laboratorijske vebe, u toku kolske godine uraditi najmanje dva puta.
Nadovezujui se na gradivo III razreda, treba obratiti panju na objanjavanje:
konstruktivne specifinosti posebno svakog ureaja i pei od jednostavnog ka sloenom;
mehanike i elektrine karakteristike ureaja i pei;
reima rada posebno svakog ureaja i pei;
mehanike i elektrine regulacije temperature;
prorauna i odabiranja svakog parametra pri reavanju postavljenog zadatka od jednostavnog ka
sloenom.
Posle zavrene jedne ili vie celina izuavanih ureaja i pei, predvideti demonstraciju opreme u
odgovarajuim radnim organizacijama. itanju projekata ureaja i postrojenja posvetiti dovoljnu panju.
Nastavu u bloku realizovati u toku cele godine i treba je ostvarivati u preduzeima koja poseduju pei i
ureaje koji se obrauju u okviru nastavnog programa. Uenike upoznati sa elektrinim emama ureaja i
pei i nainom njihovog povezivanja na elektrinu mreu. U toku boravka u preduzeima ostvariti
kontakte i omoguiti uenicima izradu maturskih radova iz tih oblasti. Za svaki dan nastave u bloku
uenik je u obavezi da vodi svoj dnevnik rada. Poeljno je da on bude raen raunarom, jer se na takav
nain dobija na njegovom kvalitetu, a istovremeno uenik se navikava na pedantnost i preciznost u izradi
tehnikih spisa i dokumentacija, to je sa vaspitne strane i te kako znaajno.
13. RASHLADNI UREAJI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta rashladni ureaji je sticanje znanja o principima i nainima hlaenja, kao i
principima rada svih sastavnih delova rashladne instalacije, ovladavanje vetinama merenja na rashladnim
ureajima.
upoznavanje uenika sa vrstama rashladnih instalacija principom rada, funkcijama i konstrukcijom;
upoznavanje elektrine opreme i ureaja i zatite u elektrinim instalacijama;
sticanje sposobnosti korienja strune literature, kataloga i elektrinih ema radi produbljivanja znanja
iz oblasti rada, dalje usavravanje i obrazovanje u struci;
osposobljavanje za pronalaenje i otklanjanje kvarova u rashladnoj instalaciji;
upoznavanje elektrine opreme i ureaja u rashladnim sistemima.
III RAZRED
(2+1, as nedeljno; 70+35 asova godinje)
SADRAJI PROGRAMA
UVOD U TEHNIKU HLAENjA (7)
Uvod (toplota i hlaenje). Temperatura (merenje temperature i temperaturne skale). Pritisak i merenje
pritiska. Koliina toplote (rashladni kapacitet i specifina toplota). Izmena toplote. Vlanost vazduha
(taka rose, instrumenti za merenje vlanosti). Zavisnost pritiska i temperature.
Hlaenje na bazi promene agregatnog stanja. Hlaenje isparavanjem, otapanjem, irenjem i
priguivanjem.
RADNE MATERIJE U TEHNICI HLAENjA (5)
Kriterijumi za izbor rashladnih fluida. Rashladni fluidi za kompresorske rashladne instalacije. Zasieno
stanje rashladnih fluida. Tabele rashladnih fluida-osobine i primena.
KOMPRESORI (7)
Namena i vrste kompresora. Osnovni elementi klipnih kompresora.
Rashladni kapacitet klipnih kompresora. Uticajni faktori na rad klipnih kompresora. Regulacija
kapaciteta. Viestepeni kompresori.
KONDENZATORI (5)
Namena i vrste kondenzatora. Kondenzatori hlaeni vodom. Kondenzatori hlaeni vazduhom.
Evaporativni kondenzatori.
ISPARIVAI (4)
Namena i vrste isparivaa. Isparivai za hlaenje vazduha. Isparivai za hlaenje tenosti.
VENTILI (4)
Regulacioni ventil. Zaustavni ventil. Kapilarna cev kao priguni element. Sigurnosni i nepovratni ventil.
VRSTE UREAJA ZA HLAENjE SA UPROENIM
EMAMA (4)
ema i princip rada uproene kompresorske rashladne instalacije.
ema i princip rada kaskadne rashladne instalacije.
DOPUNSKI ELEMENTI U RASHLADNOJ INSTALACIJI (4)
Odvaja ulja. Skuplja tenosti fluida. Sua gasa. Izmenjivai toplote. Cevovod i izolacija.
AUTOMATSKA KONTROLA U RASHLADNOJ
INSTALACIJI (8)
Principi regulacije rashladne instalacije. Automatski ekspanzioni ventil. Termostatski regulacioni ventil.
Magnetni ventil. Termostat. Presostat. Humidostat.
KUNI FRIIDERI I ZAMRZIVAI (8)
Osobine i princip rada. Rukovanje rashladnim fluidima i njihova upotreba. Upotreba instrumenata,
ureaja i pribora. Ispitivanje ispravnosti rada i otklanjanje kvarova. Priprema, vakumiranje, suenje i
punjenje rashladne instalacije.
ELEKTRINE EME ZA AUTOMATSKO UPRAVLJANjE (4)
Jednofazni asihroni motor; karakteristike i nain ukljuivanja. Elektrina ema kunog kompresorskog
hladnjaka. Elektrina ema kunog zamrzivaa.
Elektrina ema sobnog klimatizatora.
KVAROVI I NjIHOVO OTKLANjANjE (7)
Sistematizacija kvarova. Primeri karakteristinih kvarova.
1. Instrumenti i merenje temperature.
2. Instrumenti i merenje pritiska.
3. Ispitivanje i utvrivanje osobenosti rashladnih fluida.
4. Ispitivanje osobenosti i rad klipnog kompresora.
5. Merenje i uporeivanje pritiska i temperature na isparivau.
6. Ispitivanje osobina i rad regulacionih ventila.
7. Priprema, vakumiranje, suenje i punjenje rashladne instalacije.
8. Simuliranje i otklanjanje kvarova kod kompresora.
9. Simuliranje i otklanjanje kvarova na isparivau.
10. Simuliranje i otklanjanje kvarova na regulacionom ventilu.
11. Simuliranje i otklanjanje kvarova na elektromotoru.
12. Simuliranje i otklanjanje kvarova na kondenzatoru.
13. Simuliranje i dijagnosticiranje raznih vrsta kvarova.
IV RAZRED
(2+1 nedeljno, 62+31,asova godinje i 60 asova u bloku)
SADRAJ PROGRAMA
ematski prikaz kompresorske rashladne instalacije. Rashladne materije.
KOMPRESORI (4)
Uloga, princip rada, sastavni delovi. Vrste kompresora: klipni i rotacioni kompresori.
KONDENZATORI (3)
Namena i uloga kondenzatora. Rashladne kule. Evaporativni kondenzatori.
ISPARIVAI (3)
Uloga, namena, podela. Pravilan poloaj isparivaa. Otapanje isparivaa. Izmenjivai toplote.
POMONI ELEMENTI (4)
Skuplja tenosti. Odvaja tenosti. Pothlaiva tenosti. Sua fluida. Odvaja vazduha. Filteri.
Meuhladnjak.
CEVNI RAZVOD (1)
ZAUSTAVNA, REGULACIONA I KONTROLNA ARMATURA (3)
Ventil konstantnog pritiska. Ventil za regulaciju dotoka vode. Nivokaz. Razdelnik tenosti.
TERMIKA IZOLACIJA (3)
Izolacioni materijali. Izolacija komora, sudova i cevovoda.
ELEKTRINA OPREMA I UREAJI (7)
Trofazni asihroni motor. Topljivi osigurai. Automatski osigurai. Grebenasti prekidai.
Kontaktori. Signalni ureaji. Vremensko rele. Merni ureaji.
ZATITA OD NAPONA DODIRA (2)
AUTOMATSKA KONTROLA I REGULACIJA (8)
Osnovni principi automatske kontrole. Osetni elementi. Magnetni ventili. Termostatski injekcioni ventil.
Termostatski regulator temperature. Nivoregulatori. Presostati. Termostati. Humidostati. Ovlaivai
vazduha.
KLIMATIZACIJA (4)
Uloga i znaaj . Osnovni elementi. Ureaj za pripremu i pokretanje vazduha.
PRIMERI RASHLADNIH UREAJA (17)
Rashladna vitrina sa jednim ili dva isparivaa. Vagonski hladnjak. Rashladni orman za niske temperature.
Pult za hlaenje pia. Ureaji za proizvodnju leda. Dva kompresora sa vie isparivaa. ema delovanja
veeg kompresorskog agregata. Mala brodska instalacija. Agregatni ureaj za hlaenje i suenje vazduha i
hlaenje tenosti. ema sobnog klimatizatora.
Automatska regulacija kapaciteta. Daljinsko merenje temperature. Montaa rashladnog postrojenja i
probni pogon.
1. Karakteristike radnih materija.
2. Indikatorski dijagram i indikatorska snaga.
3. Proraun rashladnog kapaciteta klipnog kompresora.
4. Proraun kondenzatora.
5. Proraun rashladne povrine isparivaa.
6. Proraun izolacije rashladne instalacije.
7. Proraun preseka provodnika.
8. Vrste elektrinih ema.
9. Jednopolna ema trofaznog asinhronog motora. Ukljuivanje u rad asinhronog motora ema
delovanja.
10. Komandno razvodni ureaji. Komandno signalni pult.
11. Glavni dovod i alarm.
12. Neispravnosti u radu elemenata rashladne instalacije.
13. Poseta proizvodnom pogonu sa sloenim rashladnim sistemom.
14. itanje projekta komandno razvodnog postrojenja.
Rad na odravanju i servisiranju komercijalnih rashladni ureaja (rashladne vitrine, rashladni ormani i
rashladni pultovi).
Rad na odravanju i remontovanju hladnjaa.
Rad na odravanju, servisiranju i montai klima ureaja.
u ciklusima do najvie pet vebe.
Proveru vetina steenih kroz laboratorijske vebe, u toku kolske godine uraditi najmanje dva puta.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji rashladnih ureaja su organizovani u tematske
III RAZRED
Pri realizaciji sadraja programa rashladnih ureaja u treem razredu, treba poi od injenice da e se taj
program izuavati i u etvrtom razredu pa glavnu panju treba posvetiti sledeem: prenosu toplote,
merenju i regulaciji temperature, rashladnim fluidima nove generacije. Posebnu panju posvetiti
komercijalnim rashladnim ureajima sa aspekta glavnih karakteristika reima rada, namene i meusobnih
razlika, funkcije sastavnih delova, elektrinim emama. Detaljno obraditi simulaciju, pronalaenje i
otklanjanje kvarova radi boljeg razumevanja praktinog rada i primene.
IV RAZRED
U realizaciji programa nivo proiriti i dopuniti steena znanja u treem razredu.
U delu programa Automatska kontrola i regulacija posebnu panju posvetiti elektrinim elementima.
U delu programa koji se odnosi na primere rashladnih ureaja i agregata, prvobitno obraditi princip rada
kompletnog ureaja sa svim sastavnim delovima, a zatim vie panje posvetiti emi delovanja.
Cilj vebi je da se uenik osposobi za obavljanje manjih prorauna delova rashladnog sistema, ita
projekte, iste primenjuje i obavlja samostalni rad.
Vebe koje se odnose na komandno-razvodni ureaj i komandno-signalni pult i na eme delovanja
pojedinih elemenata realizovati na osnovu uraene kompletne projektne instalacije.
Blok nastavu treba realizovati u toku cele kolske godine u pojedinim servisima i velikim rashladnim
sistemima. Poeljno je upoznati uenike sa emama konkretnih rashladnih instalacija, elektroopremom
kao i elementima automatskog upravljanja.
Posebnu panju posvetiti klima ureajima (vrste, karakteristike, montaa).
Boravkom uenika u rashladnim sistemima omoguiti saradnju kod izbora i izrade maturskih radova.
Za svaki dan nastave u bloku uenik je u obavezi da vodi svoj dnevnik rada. Poeljno je da on bude
uraen na raunaru, jer se na takav nain dobija na njegovom kvalitetu, a istovremeno uenik se navikava
na pedantnost i preciznost u izradi tehnikih spisa i dokumentacija, to je sa vaspitne strane i te kako
znaajno.
15. ELEKTROMOTORNI POGON
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektromotorni pogoni je sticanje znanja i vetina neophodnih za razumevanje i
reavanje radnih zadataka u zanimanju u podruju elektromotornih pogona.
upoznavanje sa osnovnim pojmovima o elektromotornom pogonu;
osposobljavanje za izbor elektromotora za konkretne zahteve procesa;
upoznavanje sa prelaznim procesima u elektromotornom pogonu;
osposobljavanje za proces putanja i regulacije motora;
upoznavanje uenika sa nainom korienja literature.
IV RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
IZBOR ELEKTROMOTORA ZA POGON (10)
Osobine elektromotornog pogona. Vrste elektromotornih pogona. Naini spajanja elektromotora sa
radnim mainama. Zagrevanje i hlaenje elektromotora. Izbor elektromotora za mainu koja radi stalnom
snagom, za mainu koja radi neprekidno raznim snagama, za intermitirani pogon. Znaaj preoptereenja
motora i njegov uticaj na moment i snagu.
OSNOVI MEHANIKE ELEKTROMOTORNOG POGONA (3)
Jednaina kretanja. Zamajni moment elektromotora. Stabilnost rada pogona.
ELEMENTI ZA UPRAVLJANjE MOTORIMA (8)
Oprema za neautomatsko upravljanje. Kontaktorsko relejna oprema. Oprema za zatitu. Ureaji za
tehnoloku kontrolu. Oprema i ureaji za automatsko upravljanje.
PUTANjE U RAD I ZAUSTAVLJANjE ELEKTROMOTORA (8)
Putanje u rad asinhronih motora. Putanje u rad motora jednosmerne struje. Putanje u rad sinhronih
motora. Kona stanja motora.
REGULACIJA BRZINE OBRTANjA ELEKTROMOTORA
U POGONU (8)
Osnovni pokazatelji pri regulaciji brzine obrtanja elektromotornog pogona. Naini regulacije brzine.
ODRAVANjE SINHRONOG OBRTANjA ELEKTROMOTORNIH POGONA (5)
Odravanje jednakosti brzine pomou zajednikih vratila. Elektrina osovina. Elektrina osovina sa
pomonim asinhronim motorima. Elektrina osovina ostvarena pomou elektrine veze rotora preko
otpornika.
SIGNALIZACIJA (2)
Vrste signalizacije. Upravljaka signalizacija. Signalizacija poloaja.
EME ZA UPRAVLJANjE MOTORIMA (5)
Tipovi ema automatskog upravljanja motorima. Daljinsko upravljanje prekidaima.
ELEKTRINI UREAJI, UPRAVLJANjE I POKRETANjE NA LIFTOVIMA I KRANOVIMA (8)
Princip rada liftovskih postrojenja. Elektrooprema. Primeri liftovskih postrojenja sa emama upravljanja.
IZNALAENjE KVAROVA U ELEKTROMOTORNOM POGONU I NEISPRAVNOSTI
ELEMENATA AUTOMATIKE (5)
Merenje elektrinih i neelektrinih veliina. Vrste kvarova u elektromotornim pogonima. Preoptereenje.
Provera ispravnosti elemenata automatike, osiguraa, tastera, kao i relejne zatite.
sa svakodnevnim iskustvom i sadrajima drugih predmeta, kao npr. elektrine maine sa ispitivanjem,
elektrine instalacije i osvetljenje i osnove elektrotehnike); timski rad; samoprocenu; prezentaciju svojih
Kroz izvoenje ovog programa uenici treba da shvate pojam elektromotornog pogona u raznim
proizvodnim procesima. Teorijski deo treba upotpuniti primerima prorauna nekih konkretnih
elektromotornih pogona.
U tematskoj celini IZBOR ELEKTROMOTORA ZA POGON definisati osnovne pojmove vezane za
elektromotorni pogon, ilustrovati primerima iz prakse, kao i odreenim katalokim podacima. Ukazati na
znaaj poznavanja tehnolokog procesa za izbor elektromotora.
U tematskoj celini REGULACIJA BRZINE OBRTANjA ELEKTROMOTORNOG POGONA posebnu
panju obratiti regulaciji brzine pomou kaskadne sprege.
U tematskoj celini ODRAVANjE SINHRONOG OBRTANjA ELEKTROMOTORNIH POGONA
obraditi elektrine osovine i ukazati na pogone koji zahtevaju sinhrono obrtanje dva motora.
Na kraju je potrebno detaljno obraditi emu liftovskog postrojenja sa osnovnim elementima automatike.
IV RAZRED
Sadraji programa, plana i uputstvo ovog predmeta su isti kao i kod obrazovnog profila elektrotehniar
energetike.
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta praktina nastava je sticanje neophodnih znanja i vetina za samostalan rad na
odravanju i popravci termikih i rashladnih ureaja.
upoznavanje zatite na radu i primene zatitnih sredstava;
sticanje navika urednosti, tanosti, preciznosti i odgovornosti;
razvijanje radnih navika kod uenika;
izgraivanje pravilnog odnosa prema radu, predmetima rada i sredstvima rada;
upoznavanje materijala i pribora koji se koristi u rashladnoj i termikoj tehnici;
upoznavanje i praktina primena alata i instrumenata koji se koristi u rashladnoj i termikoj tehnici;
ovladavanje vetinama u radu sa materijalom i alatom;
upoznavanje sa vrstama termikih i rashladnih ureaja, principom rada, konstrukcijom i njihovom
funkcijom;
osposobljavanje za korienje elektrinih ema ureaja.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
ZATITA NA RADU (2)
OPREMA ZA UKLJUIVANjE I ZATITU ELEKTRINIH UREAJA (6)
Upoznavanje sa opremom i nainom upotrebe opreme pri ukljuivanju i zatiti elektrinih ureaja
(osigurai, prekidai, kontaktori, bimetali, zatitni prekidai za elektromotore).
LEMLJENjE (10)
Upoznavanje sredstava i materijala za meko lemljenje. Kalaisanje provodnika. Meusobno lemljenje
provodnika. Lemljenje papuica.
Upoznavanje sredstava i materijala za tvrdo lemljenje. Tvrdo lemljenje bakarnih cevi.
TERMIKI APARATI U DOMAINSTVU (18)
Termiki aparati u domainstvu: termoakumulacione pei, elektrini poreti, grejalice, pegle, bojleri.
Osnovni delovi termikih aparata: grejna tela, termostati, termoregulatori, prekidai, termometri i
osigurai.
Princip rada i elektrine eme.
Mogui kvarovi. Nain utvrivanja i otklanjanja kvarova.
MAINE ZA PRANjE VEA I MAINE ZA PRANjE
SUDOVA (10)
Upoznavanje osnovnih delova, principa rada i blok dijagrama (elektro ventil, mehaniki i gumeni delovi,
bubanj, pumpa za vodu, elektromotor, programator, hidrostat).
RASHLADNI UREAJI U DOMAINSTVU (18)
Rashladni ureaji u domainstvu: friider, zamrziva, kombinacija friider zamrziva, klima ureaj.
Osnovni delovi rashladnih ureaja: hermetiki kompresor, kondenzator, filter-sua, kapilarna cev,
ispariva, termostat.
Princip rada i elektrine eme.
Mogui kvarovi. Nain utvrivanja i otklanjanja kvarova.
OSTALI ELEKTRINI APARATI U DOMAINSTVU (10)
Elektrina rasveta, fen, usisiva, toster, friteza, elektrini rotilj, peka, ventilator, elektrino zvono,
aspiratori. Princip rada i osnovni delovi.
Najei kvarovi. Nain utvrivanja i otklanjanja kvarova.
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
ZATITA NA RADU I ZATITA OD POARA (2)
ALAT ZA POPRAVKU ELEKTRINIH APARATA
U DOMAINSTVU (10)
Alati za montau i demontau ureaja i njihovih delova (odvijai, kleta, kljuevi).
Alati za ispitivanje elektrinih ureaja (probna lampa, univerzalni instrument, instrumenti za merenje
temperature, instrumenti za merenje pritiska).
Frigomehaniarski alati (noi za seenje bakarnih cevi, alat za savijanje bakarnih cevi, makaze za
seenje kapilare, ekspander ipkasti i lepezasti, alat za pertlovanje bakarnih cevi, krckalica, ogledalce,
ealj, hansen spojka, brener za zavarivanje).
Runi elektrini alat i rad sa njim (builica, akumulatorska rafilica, ubodna testera, brusilica).
POPRAVKA TERMIKIH APARATA U DOMAINSTVU (16)
Najei kvarovi i njihovo otklanjanje. Korienje tehnike dokumentacije. Demontaa i montaa delova
(termoakumulaciona pe, elektrini poret, grejalica, kalorifer, bojler, usisiva, mikser, friteza).
POPRAVKA MAINA ZA PRANjE VEA (14)
Najei kvarovi i njihovo otklanjanje. Korienje tehnike dokumentacije. Demontaa i montaa delova.
POPRAVKA MAINA ZA PRANjE SUDOVA (8)
Najei kvarovi i njihovo otklanjanje. Korienje tehnike dokumentacije. Demontaa i montaa delova.
POPRAVKA KUNIH RASHLADNIH UREAJA (14)
Najei kvarovi i njihovo otklanjanje. Korienje tehnike dokumentacije. Demontaa i montaa delova
(friider, zamrziva, kombinacija friider-zamrziva, klima ureaj).
Ispiranje, vakuumiranje i punjenje rashladne instalacije.
Montaa klima ureaja.
INDUSTRIJSKI RASHLADNI SISTEMI (6)
Osnovni delovi rashladnog sistema (poreenje sa kunim rashladnim ureajima).
Materijali za termiku izolaciju rashladnih komora i naini izvoenja izolacija komora.
Rad na popravci i servisiranju kunih rashladnih ureaja.
Rad na montai i servisiranju klima ureaja.
Rad na popravci i servisiranju industrijskih rashladnih sistema.
Rad na popravci i servisiranju termikih ureaja i aparata u domainstvu.
II i III RAZRED
Podela odeljenja na grupe: Prilikom realizacije praktine nastave odeljenje se deli na dve grupe u drugom
razredu, a u treem razredu u tri grupe. Blok nastava na kraju kolske godine se realizuje u servisima bele
tehnike ili preduzeima, ako ne postoje mogunosti u koli.
nastavnih predmeta (npr. elektrine maine sa ispitivanjem, elektrine instalacije i osvetljenje, osnove
automatskog upravljanja i osnove elektrotehnike), tema i oblasti sa kojima se susreu izvan kole.
samovrednovanja.
Tehnike mekog i tvrdog lemljenja uenici treba da upoznaju u kolskoj radionici tako da svaki uenik
samostalno realizuje navedene operacije.
Pri realizaciji tematske celine vezane za termike i rashladne ureaje i maine za pranje vea, neophodno
je uenicima preneti i osnovna teoretska znanja a potom ih upoznati sa sastavnim delovima pokazujui
odgovarajue uzorke. Demonstrirati demontau i montau ureaja.
Prilikom realizacije pojedinih sadraja poeljno je to vie koristiti tehniku dokumentaciju: elektrine
eme, prospekte i uputstva za montau pojedinih elemenata.
Odstupanje od programa moe da bude do 20% ali mora da ga odobri Struno vee kole.
MATURSKI ISPIT
polaganja maturskog ispita u strunoj i umetnikoj koli (Slubeni glasnik SRS Prosvetni glasnik, broj
6/90 i Prosvetni glasnik, br. 4/91 7/93, 17/93, 1/94, 2/94 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03,
24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10 i 8/10).
i sl.
sledeih oblasti karakteristinih za obrazovno profil elektrotehniar za termike i rashladne ureaje:
elektrotermiki ureaji,
rashladni ureaji, i
matematika,
elektrotermiki ureaji,
rashladni ureaji, i
B-2.4 4 Obrazovni profil: ELEKTROTEHNIAR RADIO
I VIDEO TEHNIKE
12. AUDIOTEHNIKA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta audiotehnika je sticanje znanja i upoznavanje osnovnih zakonitosti akustike,
naina rada elektroakustikih pretvaraa i ureaja, te ovladavanje vetinama za njihovo korienje,
odravanje i popravku.
upoznavanje uenika sa fizikim zakonima akustike i nainom funkcionisanja ula sluha da bi se
razumelo pravilno korienje elektroakustikih pretvaraa;
upoznavanje rada elektroakustikih pretvaraa i naina njihovog postavljanja i povezivanja sa
objanjenjima na konkretnim primerima;
upoznavanje razliitih zapisa audio signala magnetni zapis analognog audio signala i njegov digitalni
zapis na disk i magnetnu traku;
osposobljavanje za digitalno snimanje;
osposobljavanje sa nainom povezivanja ureaja za rad u tonskom studiju.
III RAZRED
(3+1 as nedeljno, 105+35 asova godinje i 30 asova u bloku)
SADRAJI PROGRAMA
FIZIKA AKUSTIKA (12)
Priroda zvuka, prostiranje talasa, ravanski i sferni talasi. Intezitet zvuka. Nivo zvuka u decibelima.
Prostiranje zvunih talasa, refleksija, refrakcija i difrakcija. Superpozicija talasa. Promena nivoa zvuka sa
udaljenjem od izvora. Zavisnost akustinog pritiska i intenziteta zvuka od ugla prostiranja. Stojei talasi,
akustika rezonansa.
PSIHOAKUSTIKA (15)
Frekventni spektri sloenog tona i uma, spektar muzikog signala. Karakteristike ljudskog glasa i spektar
govora. Fukcionisanje uva. Zavisnost jaine zvuka od trajanja i uestanosti.
Boja i visina zvuka. Ekvifonske linije i korekcione karakteristike. Fonometri, vrni instrumenti, VU metri.
Soni. Maskiranje zvuka. Prostorni oseaj. Prirodna lokalizacija izvora i lokalizacija u stereofoniji.
PROSTORNA AKUSTIKA (5)
Koeficijent apsorpcije, apsorpcija zvuka u zatvorenom prostoru. Reverberacija, optimalno vreme
reverbveracije za govor i za muziku. Arhitektonska akustika
MIKROFONI (12)
Osobine mikrofona. Presioni mikrofoni (ugljeni, piezoelektrini, elektrostatiki, elektret,
elektrodinamiki, induktivni, magnetni). Brzinski (dvosmerni mikrofoni sa trakom). Kombinovani
mikrofoni (jednosmerni mikrofon sa dve trake). Mikrofon sa trakom i pokretnim kalemom, jednosmerni
kondezatorski mikrofon. Linijski mikrofon i kombinacija linijskog i gradijentnog mikrofona. Mikrofoni
za stereofonsko snimanje
Koincidenti mikrofoni sa XY karakteristikom u obliku kardioide i hiperkardioide. MS stereo mikrofoni.
Binauralno snimanja. Snimanje sa vie mikrofona. DB sistem.
POJAAVAI (10)
Jednostepeni tranzistorski FET pojaava. Viestepeni pojaavai. Kaskada tranzistora. Paralelno spojeni
tranzistori za dobijanje vee struje. Pojaavai snage, klasifikacija po klasama. Povratna sprega. Pu-pul
pojaavai. Zatita od preoptereenja. Naponski kontrolisani pojaava sa promenljivim pojaanjem.
ZVUNICI (10)
Osobine zvunika. Elektrodinamiki zvunik. Zvune kutije. Zvunik sa levkom. Zvune skretnice.
Elektrostatiki zvunik. Piezoelektrini zvunik, jonski zvunik, zvunik sa protokom vazduha. Slualice.
Postavljanje zvunika u zatvorenom prostoru. Postavljanje zvunika u otvorenom prostoru.
MAGNETNO SNIMANjE ZVUKA (7)
Princip magnetnog snimanja zvuka i reprodukcije. Magnetizacija, tvrdi i meki magnetni materijali.
Pretpolarizacija i brisanje trake. Magnetne glave i trake za snimanje. Redukcija uma i izoblienja.
Mehanika magnetofona.
DIGITALNO SNIMANjE ZVUKA (4)
Konverzija analognog signala u digitalni i obrnuto. Princip odabiranja (Nikvistova teorema), kolo za
odabiranje i zadravanje. Princip kvantizacije, um kvantizacije, maskiranje uma, kodovi za konverziju
unipolarni i bipolarni. A/D konverzija, kompresija signala. A/D konvertori. D/A konverteri.
KOMPAKT DISK (4)
CD ploa, izrada. Audio signal, preemfazis, deemfazis. Kodovanje. Optiki blok, servo sistem, obrada
signala. Visoko pouzdana D/A konverzija.
MINI DISK (4)
Blok dijagram, osnovni parametri i fizike veliine. Zatita od udara i optiki blok. Zapisivanje na
magnetnom i optikom disku. itanje diska. Volastonov princip, detektorski blok. ATRAC.
MAGNETNO SNIMANjE DIGITALNOG ZAPISA (12)
Razlika u zapisivanju analognog i digitalnog zapisa na magnetnu traku, ekvalizacija i detekcija signala,
kodiranje, prekoderi i sklembleri. Kontrolni kodovi za uklanjanje greke.
S-DAT (Stationary Head Digital Audio on Tape) (4)
Magnetna glava. itanje i zapis.
DAT R-DAT (Digital Audio Tape, Roray Head Digital Audio on Tape) (4)
Format podataka. Automatsko praenje traga, korekcija greke. Presnimavanje trake. Format kasete.
TONSKI STUDIO (6)
Primeri, snimanje u studiju, reverberacija. Mikrofoni za direktno i difuziono polje. Nivo zvuka u studiju i
stanu. Kontrolna soba
SISTEMI ZA REDUKCIJU UMA (4)
Dolbi A. Dolbi V. Dolbi S.
1. Prost zvuk. Sloen zvuk. Nivo zvuka u decibelima
2. Audiometrija (ispitivanje ula sluha). Ekvifonske linije
3. Reverberacija. Instrumenti za merenje zvuka.
4. Mikrofoni
5. Frekventna karakteristika pojaavaa
6. Regulacija boje tona
7. Pojaava klase A
8. Izlazni stepen pojaavaa
9. Zvunici i zvune kutije
10. Magnetno snimanje zvuka
11. A/D konverzija
12. D/A konverzija
13. Optiki zapis
14. Magnetno snimanje digitalnog zapisa
15. Rad u tonskom studiju
16. Rad u tonskom studiju
BLOK NASTAVA (30)
Na blok nastavi uenici treba da se upoznaju sa audio ureajima i da kroz ovu nastavu proire znanja
steena na teorijskoj nastavi. Uenici treba da se upoznaju sa ureajima koji vre snimanje, obradu i
pojaanje audio signala, njihovim povezivanjem, postavljanjem (mikrofona, zvunika), korienjem,
konstrukcijom kao i najeim karakteristinim kvarovima koji mogu da se pojave kao i otklanjanjem tih
kvarova.
Oblici nastave: Teorijska nastava i laboratorijske vebe.
Mesto realizacije nastave: Teorijska nastava se realizuje u uionici, a laboratorijske vebe u laboratoriji za
audiotehniku/radionica za praktinu nastavu.
Podela odeljenja na grupe: Prilikom realizacije laboratorijskih vebi odeljenje se deli u tri grupe.
Blok nastava na kraju kolske godine se realizuje u odgovarajuim preduzeima, ako ne postoje
mogunosti u koli.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji audiotehnike su organizovani u tematske celine za
koje je naveden orijentacioni broj asova za realizaciju. Teorijske sadraje predmeta povezati sa
laboratorijskim vebama i nastavom u bloku. Nastavnik, pri izradi operativnih planova, definie stepen
svaka tema dobije adekvatan prostor i da se planirani ciljevi i zadaci predmeta ostvare. Pri tome, treba
imati u vidu da formiranje stavova i vrednosti, kao i ovladavanje vetinama predstavlja kontinuirani
proces i rezultat je kumulativnog dejstva celokupnih aktivnosti na svim asovima to zahteva veu
participaciju uenika, razliita metodska reenja, veliki broj primera i korienje informacija iz razliitih
izvora.
Uopte pri izlaganju materije predmeta Audio-tehnika treba izbegavati nepotrebno matematiziranje ve
davati fizika objanjenja pojava, procesa i principa rada ureaja. Prirodan zavretak izlaganja treba da
bude praksa na ureajima i postupak koji se primenjuju u praksi to e uenicima omoguiti lako
ukljuivanje u poslove koji oekuju radio i video tehniara.
Uenike treba upoznati sa osnovnom akustikim pojmovima kao i nainom rada razliitih akustikih
ureaja. Takoe uenici treba da naue da koriste kataloge i da znaju standardne oznake za karakteristike
audio ureaja, kako bi mogli pravilno da ih koriste i povezuju.
Skraeno obnoviti osnovne pojmove akustike fizike da bi uenici mogli da barataju sa njima i uspostave
vezu izmeu decibela i paskala preko tabela i proraunom. Treba obraditi akustiku rezonansu kako bi
bile razumljive rezonantne pojave kod mikrofona, zvunika i pri ozvuavanju prostorija. Da bi se
razumeo rad zvunika sa levkom potrebno je objasniti zavisnost intenziteta zvuka sa promenom ugla
zraenja.
Rad ula sluh obraditi informativno.
Obratiti panju na spektralnu analizu signala, ekvifonske linije i maskiranje zvuka da bi uenici mogli da
razumeju kako se vri smanjenje brzine protoka informacija digitalnog signala. Potrebno je povezati
objektivne i subjektivne jedinice za jainu zvuka i praktino pokazati ili objasniti nain njihovog merenja.
Arhitektonsku akustiku obraditi informativno ali sa osvrtom na apsorpciju i reverberaciju kako bi se
moglo razumeti ozvuavanje prostorija.
Karakteristike mikrofona (izlazni napon, osetljivost, efikasnosti, dinamiki opseg i izoblienja) izraziti u
decibelima i dati oznake koje se za njih koriste u specifikacijama. Treba objasniti principe rada razliitih
elektroakustikih pretvaraa i za svaki tip mikrofona naine promene njegove karakteristike direktivnosti.
Visokousmerene mikrofone obraditi informativno ali obratiti panju na stereofonske mikrofone i njihovo
postavljanje.
Uenici treba da naue kako se vri pretvaranje analognog signala u digitalni oblik. Takoe treba izvriti
povezivanje sa predmetom digitalne elektronike i ono to se preklapa uraditi samo informativno.
Detaljnije obraditi nain zapisa na kompakt disku i mini disku a kodovanje uraditi samo informativno.
Treba izvriti poreenje zapisa analognog i digitalnog audio signala na magnetnu traku i upoznati uenike
sa nainom rada savremenih ureaja kod kojih se digitalno zapisivanje vri pomou stacionarne i
rotirajue magnetne glave. Kodovanje i formate zapisa uraditi samo informativno.
Uporediti dolbi A, B i C sisteme na nivou koji je dostupan uenicima. Audio pojaavae obraditi
povezano sa mikrofonima i povezati sa gradivom elektronike kao i sa laboratorijskim vebama.
Za svaki radni dan nastave u bloku, uenik je u obavezi da vodi svoj dnevnik rada.
13. OSNOVE TELEVIZIJSKE TEHNIKE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta osnove televizijske tehnike je sticanje osnovnih znanja iz televizijske tehnike
koja e omoguiti sticanje vetina za rad na ureajima televizijske tehnike.
upoznavanje optih pojmova o nastanku, opaanju i specifikaciji boja;
ovladavanje principima rada kolor TV prijemnika i frekvencijskim opsezima TV signala;
razumevanje distribucije TV signala od TV centra do prijemnika;
upoznavanje principa rada svih stepena kolor PAL prijemnika;
detaljna analiza elektrine eme kolor PAL prijemnika;
upoznavanje sa merenjem na TV prijemniku;
pronalaenje karakteristinih greaka i njihovo otklanjanje.
III RAZRED
(3+2 asa nedeljno, 105+70 asova godinje i 30 asova u bloku)
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (2)
Uproeni prikaz prenosa slike. Uproena blok ema televizijskog sistema.
OPTI POJMOVI O NASTANKU, OPAANjU
I SPECIFIKACIJI BOJA (4)
Svetlost. Osobine oka od znaaja za televiziju. Osnovni principi kolorimetrije.
OSNOVNI PRINCIPI TELEVIZIJE (30)
Analiza slike (2)
Analiza bez proreda i sa proredom. Izbor uestanosti poluslika. Izbor linijske uestanosti.
Princip rada cevi za analizu slike (1)
Osnovna karakteristika sloenog video signala pri prenosu televizijske slike u crno beloj tehnici (3)
Dobijanje sloenog video signala. Sloeni sinhronizacioni signal. Spektar video signala, maksimalna
uestanost u spektru.
Frekvencijski opsezi prenosa TV signala (3)
Modulacija TV signala i tona. Odnos uestanosti nosioca slike i tona. Televizijske norme. Televizijski
kanali.
Formiranje sloenog video signala boje, osnovne karakteristike i princip prenosa (4)
Princip rada kolor TV kamere. Zahtev kompatibilnosti. Luminentni signal i signali razlike boja. Gama
korekcija. Blok ema kompatibilnog sistema za prenos slike u boji.
NTSC sistem (2)
Blok ema NTSC sisteme. Kvadraturna modulacija
PAL sistem (7)
Princip PAL sistema. Blok ema kodera PAL sistema. Berst signal, uloga. Formiranje sloenog video
signala boje-kodiranje, izbor uestanosti pomonog nosioca boje kod PAL sisteme, ueljavanje spektra
hrominentnog signala u luminentni spektar. Dekoder PAL sistema.
SECAM sistem (1)
Uporeivanje PAL, NTSC i SECAM sistema (1).
Prenos TV signala (3)
Uprotena blok ema prenosa TV signala od studija do predajnika. Osobine prostiranja signala od TV
predajnika do TV prijemnika.
TV prijemne antene (3)
Parametri antene. Jagi antena i logperiodina antena. Antenski sistemi.
TV PRIJEMNIK (54)
Blok ema TV prijemnika (4)
Blok ema TV prijemnika crno bele slike. Blok ema kolor PAL TV prijemnika, objanjenje pojedinih
stepena.
Hiperband tjuner (4)
Princip superheteredinog prijemnika. VF pojaava, lokalni oscilator, mea.
Meufrekventni stepen (4)
Uloga MF stepena. Izbor meufrekvencije. Kriva selektivnosti MF stepena. AFC
Automatska regulacija pojaanja (2)
Princip ARP. Neodgoena i odgoena ARP.
Video detektor (2)
Diodni video detektor. Sinhroni video detektor.
Tonski kanal (2)
Nain izdvajanja tona: paralelni i interkerijer sistem.
Izdvajanje i razdvajanje sinhro impulsa (4)
Sinhro separator. Potiskivanje impulsnih smetnji, diferencijator i integrator. Uloga impulsa za
izjednaavanje.
Vertikalna vremenska baza (4)
Vertikalni oscilatir direktna sinhronizacija oscilatora. Vertikalni izlazni stepen.
Horizontalna vremenska baza (4)
Horizontalni oscilator indirektna sinhronizacija oscilatora. Fazni diskriminator. Horizontalni izlazni
stepen.
Dobijanje visokog napona (1)
Luminentni kanal (4)
Video predpojaiva, linija za kanjenje, amplitudno frekventna karakteristika vido pojaavaa.
Berst kanal (4)
Izdvajanje berst signala. Sinhronizacija oscilatora pomonog nosioca boje: berst diskriminator, AFC kolo.
Dobijanje PAL impulsa identifikacije. PAL prebaciva.
Hrominentni kanal (4)
Hrominentni pojaiva, kriva selektivnosti. ARP boje. Iskljuiva boje (kolor kiler). PAL linija za
kanjenje. Sinhroni U i V detektori. Pobuivanje kineskopa. RGB izlazni pojaava
Kineskopi (4)
Kineskopi za crno belu sliku. Kolor kineskopi.
Konvergencija boje (3)
Statika i dinamika konvergencija. istoa boje. Korekcija rastera.
Mreni stepen TV prijemnika (4)
Prednosti i nedostaci mrenog stepena sa mrenim transformatorom. Mreni stepen sa DC/DC
pretvaraem.
UPRAVLJANjE TV PRIJEMNIKOM (7)
Daljinsko infracrveno upravljanje, predajnik-prijemnik. Podeavanje analognih vrednosti. Biranje kanala
naponskom i frekvencijskom sintezom. On screen display (OSD) funkcija. Upravljanje teletekstom.
ANALIZA ELEKTRINE EME KOLOR
PAL PRIJEMNIK (8)
Tjuner, komandna jedinica, MF stepen, PAL stepen, tonski stepen, RGB pojaava sinhro separator,
veritikalni i horizontalni stepen, mreni stepen.
1. Upoznavanje sa osnovnim blokovima TV prijemnika
2. Upoznavanje sa blok emom crno-belog TV prijemnika
3. Upoznavanje sa blok emom kolor PAL TV prijemnika
4. Kvarovi i njihova manifestacija na TV prijemniku
5. Hiperband tjuner
6. MF stepen
7. Video pojaava
8. Automatska regulacija pojaanja
9. Tanski kanal
10. Izdvajanje sinhronizacionih impulsa
11. Vertikalna vremenska baza
12. Horizontalna vremenska baza
13. Primena kolor bar generatora
14. Berst kanal
15. PAL dekoder
16. ARP
17. Konvergencija boje
18. Mreni stepen TV prijemnika
U okviru blok nastave uenici treba da proire znanja koja su stekli na teorijskim asovima i
laboratorijskim vebama u tom cilju uenici na blok nastavi treba da se baziraju na: analizi elektrine
eme kolor prijemnika, pronalaenje svih sklopova i vanijih elemenata TV prijemnika pomou elektrine
eme, merenju jednosmernih napona i posmatranje oblika signala u karakteristinim takama ispravnog
ureaja. Priblino lociranje kvara i pronalaenje neispravnog elementa na osnovu merenja u mrenom
stepenu, tjuneru, MF pojaavau i kolu za ARP, PAL dekoderu, horizontalnom i vertikalnom izlaznom
stepenu i tonskom delu TV prijemnika.
U okviru ove nastave uenike treba upoznati sa radom u TV studiju, kao i sa obradom i prenosom signala
od studija do predajnika i dalje do prijemnika.
TVtehniku/radionica za praktinu nastavu.
Podela odeljenja na grupe: Prilikom realizacije laboratorijskih vebi odeljenje se deli u tri grupe, i
realizuju kroz dva spojena asa na kojima se vre neophodna merenja i sreuju rezultati.
Blok nastava na kraju kolske godine se realizuje u nekom TV studiju, ako ne postoje mogunosti u koli.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji osnova televizijske tehnike su organizovani u
povezati sa laboratorijskim vebama i nastavom u bloku. Nastavnik, pri izradi operativnih planova,
Za uspenu realizaciju navedene oblasti nastavnik treba da realizuje navedenim redom kao to je dato u
programu.
U uvodnom delu potrebno je definisati osnovne pojmove o televizijskoj tehnici, preko uproenih prikaza
prenosa slike i blok eme televizijskog sistema.
U prvoj oblasti treba izloiti osobine oka od znaaja za televiziju kao i osnovne principe kolorimetrije,
bez ulaenja u dublju analizu.
U drugoj oblasti, potrebno je uenicima izloiti sutinu iz navedenih nastavnih jedinica, kako bi mogli, da
shvate naine stvaranja TV signala i njihovog prenosa do TV prijemnika. Pri tome se ne treba uputati u
detalje, tj. potrebno je koristiti blok eme.
U treoj oblasti (TV prijemnik) potrebno je izloiti osnovne uloge i principe rada pojedinih stepena kolor
PAL prijemnika na nivou principskih elektrinih ema, ne gubei iz vida celokupnost ove oblasti. Tonski
kanal treba obraditi samo na nivou blok eme, jer se detaljnije eme iz ovog dela materije obrauju u
predmetu Audio tehnika. U tom smislu je neophodna saradnja sa predmetnim nastavnikom toga predmeta.
Takoe treba imati u vidu da e se tjuner, MF stepen i tonski kanal detaljnije izuavati u predmetu Radio
prijemnici.
U etvrtoj oblasti izloiti principe upravljanja TV prijemnikom.
U petoj oblasti potrebno je uraditi detaljnu analizu bar jedne eme kolor PAL prijemnika novije
proizvodnje. Pri tome treba ukazati na karakteristine greke koje se mogu javiti u TV prijemniku,
postupke za njihovo pronalaenje i otklanjanje. Takoe u TV servisu (na blok nastavi) pokazati uenicima
tehnike realizacije pojedinih stepena u raznim tipovima TV prijemnika, ukazujui im na prednosti i
nedostatke, jednih u odnosu na druge.
Realizacija laboratorijskih vebi nije mogua paralelno sa teorijskim asovima, jer prethodno treba
obraditi prve dve oblasti teorijske nastave i zapoeti treu. Na laboratorijskim vebama uenici treba da
naue merenja na TV prijemniku, analizu elektrine eme kao i manifestacije nekih karakteristinih
kvarova.
Za svaki radni dan nastave u bloku, uenik je u obavezi da vodi svoj dnevnik rada.
14. DIGITALNE TELEKOMUNIKACIJE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta digitalne telekomunikacije je sticanje osnovnih znanja iz oblasti digitalnih
telekomunikacija, vezanih za obradu i prenos signala.
ovladavanje postupcima u digitalizaciji signala;
shvatanje znaaja digitalizacije signala;
ilustracija teorijske analize praktinim primerima tj. prenosom telefonskog, audio i TV signala u boji;
informisanje uenika o novim tendencijama u razvoju telekomunikacija;
razvijanje zainteresovanosti uenika za dalje prouavanje digitalnog prenosa.
IV RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (4)
Pojam analognog i digitalnog signala. Kontinualni i diskretni signal po vremenu i po trenutnim
vrednostima. Signal u vremenskom i frekvencijskom domenu. Prostoperiodini signal, pravougaona
povorka impulsa, usamljeni pravougaoni impuls, digitalni uipolarni i bipolarni signal, sinx/x. irina
spektra signala i irina propusnog sistema.
DIGITALIZACIJA ANALOGNOG SIGNALA (10)
Osnovni postupci digitalizacije. Teorema o odmeravanju. Kvantovanje. Kompresija. Kodovanje,
klasifikacija kodera. Delta modulacija. Prenos audio signala za televiziju. Digitalni prenos kolor TV
signala.
FORMIRANjE VREMENSKOG MULTIPLEKSA
I PCM TERMINAL (13)
Vremensko multipleksiranje. Formiranje primarnog PCM. Sadraj rama i nadrama primarnog PCM-a.
Sinhronizacija rama. Blok ema PCM terminala. Hijerarhija PCM sistema.
Osnove SDH tehnike. Struktura STM-1,..., STM-N rama. Ureaji u SDH mreama.
PRENOS SIGNALA U OSNOVNOM OPSEGU. DIGITALNI LINIJSKI SISTEMI (12)
Elektrino predstavljanje diskretnih informacija. Interferencija simbola. Otvor oka. Regenerativni prenos.
Linijski terminal. Skremblovanje. Linijsko kodovanje. Ekstrakcija digitskog takta. Regeneracija PCM
signala.
DIGITALNI PRENOS U TRANSPONOVANOM OPSEGU (8)
Prednosti digitalnog prenosa u transponovanom opsegu u odnosu na prenos u osnovnom opsegu. Vrste
digitalnih modulacija. Digitalna amplitudska modulacija. Digitalna frekvencijska modulacija. Digitalna
fazna modulacija. Detekcija binarnih signala. Vienivovski prenos. M-arne modulacije.
PRENOSNI MEDIJUMI ZA DIGITALNI PRENOS (5)
Vrste prenosnih medijuma. Optiki telekomunikacioni sistemi. Svetlovodi. Primena digitalnih optikih
sistema.
MREE ZA PRENOS PODATAKA (10)
Local area network (LAN). The integrated services digital network (ISDN). Arhitektura mrea za prenos
podataka. Satelitski prenos. Mobilna telefonija.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji digitalnih telekomunikacija su organizovani u
razliitih izvora.
Sadraj digitalnih telekomunikacija ima prirodnu vezu sa sadrajima drugih predmeta, kao to su: osnove
telekomunikacija, osnove televizijske tehnike i digitalna elektronika. Uenicima treba stalno ukazivati na
tu vezu.
Prilikom predavanja treba koristiti to je vie mogue fizika objanjenja, a manje matematike dokaze.
Odmeravanje, kvantovanje, kompresiju i kodovanje treba analizirati kako na primeru telefonskog tako i
na primeru televizijskog signala.
Pri izuavanju vremenskog multipleksiranja digitalnih signala korisno je vriti poreenje sa
frekvencijskim multipleksiranjem koje je ve poznato uenicima. Odnosno uvek treba uporeivati
analogni i digitalni prenos.
Zbog specifinosti prenosa audio signala u televiziji, uslovljene kompatibilnou sa postojeim sistemom
prenosa, izdvojen je i posebno analiziran audio signal kao i kolor TV signal. Prouavanje mrea za prenos
podataka treba da bude na nivou blok ema.
Prenos digitalnog signala u osnovnom opsegu ne treba analizirati detaljno, ali treba posebno naglasiti
mogunost regeneracije impulsa.
Korisno je porediti prenos u osnovnom i transponovanom opsegu.
Pri prouavanju prenosnih medijuma za digitalni prenos detaljnije treba obraditi svetlovode.
15. RADIO PRIJEMNICI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta radio prijemnici je sticanje jasne sliko o radu radio-prijemnika na osnovu znanja
steenih iz strunih predmeta izuavanih u prethodnim razredima.
upoznavanje sa principima na kojima se zasniva rad savremenih radio-prijemnika;
upoznavanje sa nainima i vrstama praktine realizacije radio-prijemnika;
razvijanje vetina neophodnih za proraun elemenata i karakteristika pojedinih stepena radio-
prijemnika;
obezbeivanje teorijske osnove koja e omoguiti lako ostvarivanje praktinih zadataka na poslovima
proizvodnje, podeavanja, odravanja i popravke radio-prijemnika kao i ostalih slinih elektronskih
ureaja.
IV RAZRED
(3+2 asa nedeljno, 93+62 asa godinje 30 asova u bloku)
SADRAJI PROGRAMA
OSNOVNI POJMOVI (6)
Uvod. Podela elektromagnetnih talasa. Podela i primena radio-prijemnika. Karakteristike radio-
prijemnika: osetljivost, selektivnost, vernost reprodukcije, izlazna snaga, talasna podruja.
BLOK EME (6)
Direktan radio-prijemnik, superheteroidni AM prijemnik, superheteroidni radio prijemnik sa dve
meuuestanosti, superheteroidni FM prijemnik, stereofonski radio prijemnik, AM/FM radio-prijemnik,
SSB radio prijemnik.
ULAZNO KOLO (6)
Pojaanje ulaznog kola. Vrste ulaznih kola: ulazno kolo sa kapacitivnom spregom, ulazno kolo sa
induktivnom spregom, ulazno kolo feritnom antenom. Selektivnost ulaznih kola. Proraun elemenata
ulaznog kola. Proraun izvoda na oscilatornom kolu. Promena talasnih podruja. Ulazno kolo u reimu
prilagoenja. Primer prorauna ulaznog kola
VISOKOFREKVENTNI POJAAVA (6)
Uloga i princip rada VF pojaavaa. Ekvivalentna ema tranzistora. Proraun elemenata i karakteristike
VF pojaavaa. Proraun oscilatornog kola. Stabilnost VF pojaavaa. Primer prorauna VF pojaavaa.
Podeavanje VF pojaavaa i ulaznog kola. VF pojaava sa integrisanim kolom.
STEPEN ZA PROMENU UESTANOSTI (13)
Potreba i princip ostvarivanja zamene uestanosti. Izbor meuuestanosti. Lokalni oscilator: princip rada,
usklaenost UK i LO, podeavanje UK i LO, proraun elemenata, primer prorauna elemenata. Smetnje
kod superheterodinih prijemnika: prejaki signal, simetrini signal, smetnje iz susednog kanala,
heterodinsko izbijanje. Promena talasnih podruja. Elektrine eme SPU: SPU sa integrisanim kolom.
Sinteza uestanosti.
UKT JEDINICA (2)
Analiza fabrikih reenja UKT jedinica.
MEUFREKVENTNI POJAAVA (6)
MF pojaava sa jednim oscilatornim kolom: elektrina ema, proraun elemenata, proraun oscilatornog
kola, proraun karakteristika. MF pojaava sa spregnutim oscilatornim kolima: proraun elemenata i
karakteristika. Neutralizacija. MF filtri. Elektrina ema MF pojaavaa AM/FM prijemnika. MF
pojaava sa integrisanim kolom. Primer prorauna MF pojaavaa.
DETEKTORI AMPLITUDSKI MODULISANIH SIGNALA (5)
Redni i paralelni diodni detektor. Matematika interpretacija detekcije. Izbor elemenata diodnog
detektora. Produktni detektor.
DETEKTORI FREKVENCIJSKI MODULISANIH
SIGNALA (7)
Ograniava amplitude. Detekcija na boku rezonantne krive. Racio detektor. Koincidentni detektor. PLL
detektor. Diemfazis kolo. Automatska regulacija uestanosti.
AUTOMATSKA REGULACIJA POJAANjA (3)
Potreba i princip rada ARP. ARP unapred i unazad. Odgoena ARP.
NISKOFREKVENTNI DEO RADIO PRIJEMNIKA (16)
Analiza NF dela nekoliko elektrinih ema radio-prijemnika.
MRENI DEO RADIO PRIJEMNIKA (3)
Mreni transformator, usmera, stabilizator. Primer prorauna mrenog transformatora.
STEREOFONSKI RADIO-PRIJEMNIK (8)
Blok ema stereofonskog radio-prenosa. Koder stereofonskog predajnika: prekidaki, matrini. Dekoder
stereofonskog prijemnika: prekidaki, matrini. Elektrina ema, dekodera sa integrisanim kolom. NF deo
stereofonskog radio-prijemnika.
RDS (2)
RDS realizacija i preimena
SATELITSKI PRIJEMNICI (4)
Princip setelitskog prenosa. Frekventni opsezi. Satelitski radio-predajnik i radio-prijemnik.
ELEKTRINE EME RADIO-PRIJEMNIKA (5)
Depni radio-prijemnik. Prenosni AM/FM radio-prijemnik. Stacionarni radio-prijemnik. Stereofonski
radio-prijemnik.
POMONA KOLA U RADIO-PRIJEMNICIMA (2)
Regulacija boje tona. Indikacija podeenosti na stanicu. Prethodno podeavanje na stanicu. Elektronsko
podeavanje. BVO. Skvel kolo. Promena propusnog opsega.
MERENjA NA RADIO-PRIJEMNICIMA (2)
Osetljivost, selektivnost i propusni opseg, vernost reprodukcije, stabilnost podeenosti.
1. Elementi radio-prijemnika
2. Blokovi radio-prijemnika
3. Ulazno kolo sa feritnom antenom
4. Ulazno kolo sa kapacitivnom spregom
5. Ulazno kolo sa induktivnom spregom
6. VF pojaava provera jednosmernog reima
7. VF pojaava merenje karakteristika
8. Princip rada superheterodinog radio-prijemnik
9. Stepen za promenu uestanosti
10. UKT jedinica
11. MF pojaava
12. MF filtri
13. Automatska regulacija pojaanja
14. AM detektor
15. FM detektor
16. NF deo prijemnika u diskretnoj tehnici
17. NF deo prijemnika sa integrisanim kolom
18. Ispravljai
19. AM radio-prijemnik
20. FM radio-prijemnik
21. Servisiranje VF dela radio-prijemnika
22. Servisiranje NF dela radio-prijemnika
23. Otklanjanje kvara u VF delu radio-prijemnika
24. Otklanjanje kvara u NF delu radio-prijemnika
25. Otklanjanje kvara u mrenom delu radio-prijemnika
Pronalaenje svih sklopova i vanijih elemenata radioprijemnika pomou elektrine eme. Merenje
jednosmernih napona u karakteristinim takama. Lociranje kvara i pronalaanje neispravnog elementa u
ulaznom kolu VF pojaavau, stepenu za promenu uestanosti, MF pojaavau i detektoru, dekoderu, NF
pojaavau i mrenom stepenu radio-prijemnika. Izrada tampane ploe i montaa elemenata
jednostavnijih ureaja i sklopova.
radio tehniku/radionici za praktinu nastavu.
Podela odeljenja na grupe: Prilikom realizacije laboratorijskih vebi odeljenje se deli u tri grupe, vebe se
realizuju kroz dva spojena asa na kojima se vre neophodna merenja i sreuju rezultati. Vebe je mogue
organizovati u ciklusima po pet vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji radio prijemnika su organizovani u tematske celine
izvora.
Objanjenje principa rada pojedinih stepena kao i uloge pojedinih elemenata u njima treba tako izvoditi
da se zatim moe pristupiti proraunu vrednosti elemenata i karakteristika stepena, i razumeti posledice
po prijem ako doe do otkaza pojedinih elemenata. Treba izbegavati nepotrebno matematiziranje,
izvoenje obrazaca treba svesti na neophodni minimum jer krajnji cilj nije da uenici naue kako se
pojedini obrasci izvode ve, to je mnogo znaajnije za budue tehniare, kako se oni koriste i kako se na
osnovu njih, kao i ostalih znanja moe da ostvari optimalan rad ureaja kao i njegova popravka i
servisiranje. Naroitu panju treba posvetiti reavanju zadataka u kojima brojane vrednosti treba da
odgovaraju veliinama koje se sreu u praksi tako da i rezultati budu kao u praktinim realizacijama kola.
16. RADIO PREDAJNICI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta radio predajnici je sticanje znanja o principima rada osnovnih VF sklopova
predajnika, kao i problema koji se javljaju u predajnoj tehnici i upoznavanje savremenih tendecija u
razvoju predajnika.
upoznavanje osnovnih principa rada predajnika;
upoznavanje sa prostiranjem talasa po vodovima, parametrima antene kao i osobinama prostiranja
talasa u slobodnom prostoru;
upoznavanje osnovnih tipova radio-predajnika;
osposobljavanje uenika za daljnje samostalno uenje i rad na poslovima u vezi sa predajnicima.
IV RAZRED
(3 + 1 as nedeljno, 93 + 31 as godinje i 30 asova u bloku)
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (2)
Prenos signala pomou EMT. Podela radio-talasnog podruja. Osnovna blok ema predajnika.
OSNOVE RADIO-PREDAJNIKA (38)
Generisanje signala visokih uestanosti (12)
Barhauzenov uslov oscilovanja. RC, Majsnerov, Kolpicov, Hartlejev, Klapov oscilator, Oscilator sa IK,
VCO. Stabilizacija uestanosti oscilatora. Oscilator sa kristalom. Umnoai uestanosti. Sintezatori
uestanosti.
Pojaavai (11)
Elektronske cevi. Pojaivaka kola sa elektronskim cevima. Radna taka i radna prava. Klasifikacija
pojaavaa. Pojaavai snage visokih uestanosti (rad u kl. A, B, AB, C). Selektivni VF pojaavai snage.
VFP klase C sa zajednikim emitorom. irokopojasni pojaavai snage sa primenom feritnih vodova.
Umnoai uestanosti.
Kola za spregu i prilagoenje (2)
Kola za spregu sa dve reaktanse. Kola za spregu sa tri reaktanse.
Vrste modulacija i modulatora (13)
Amplitudna modulacija i modulatori (KAM signal, DSB signal, SSB signal vremenski oblik,
matematiki izraz, spektar, generisanje). Ugaona modulacija i modulatori. Impulsna modulacija (IAM,
ITM, IPM), Prenos digitalnih signala modulisanim nosiocem. Sistemi prenosa sa digitalnom
amplitudnom, digitalnom frekvencijskom i digitalnom faznom modulacijom.
MIKROTALASNA TEHNIKA (9)
Generisanje signala vrlo visokih uestanosti (2)
Problemi generisanja, pojaanja i prenosa signala vrlo visokih uestanosti. Klistron. Magnetron.
Vodovi za prenos EMT (6)
Vrste vodova. Parametri vodova. Karakteristina impedansa. Prostiranje EMT du voda. Odseci voda
kao elementi kola u mikrotalasnoj tehnici. Stojei talas.
Talasovodi (1)
Vrste talasovoda. Pobuivanje talasovoda. Primena talasovoda
PROSTIRANjE EMT (9)
Osobine EMP zraenja. Nastanak EMT. Polarizacija EMT. Tipovi trajektorija EMT. Uticaj zemlje,
troposfere i jonosfere na prostiranje radio-talasa. Prostiranje DT, ST, KT i UKT talasa. Prostiranje mikro-
talasa.
ANTENE (14)
Parametri antene (5)
Polarizacija antena. Dijagram zraenja antena. Usmerenost antene. Impedansa antene. Simetrini i
nesimetrini dipol.
Antenski sistemi (4)
Savijeni dipol. Jagi antena. Log-periodina antena.
Emisione antene (5)
Antene za DT i ST. Antene za KT. Antene za UKT. Mikrotalasne antene. Paraboline antene.
VRSTE RADIO-PREDAJNIKA I PRIMOPREDAJNIKA (17)
Predajnik KAM signala. UKT FM radio-difuzni predajnik. Radio-relejne veze. Radio-relejne magistralne
stanice. Repetitorske stanica. TV difuzni predajnik za UHF podruje. Primopredajni sistem za satelitske
telekomunikacije. Osnovna blok ema primopredajnika za satelitske telekomunikacije. Zemaljska
satelitska stanica. Prenos digitalnih radio programa preko satelita. Satelitska TV radio-difuzija. Radio
telefoni. Mobilna telefonija. Primopredajnici za mobilnu telefoniju.
NAPAJANjE, AUTOMATIKA I ZATITA
NA PREDAJNICIMA (4)
Izvori energije za napajanje radio-predajnika. Vrste izvora. Visokonaponski ispravljai. Zatita ureaja na
predajnicima. Automatika ukljuivanja i iskljuivanja. Zatita osoblja na predajnicima.
1. Kolpicov oscilator
2. Oscilator sa kristalom
3. Stabilnost uestanosti oscilatora
4. Umnoa uestanosti
5. Sintetizator uestanosti
6. VF pojaava klase C sa zajednikim emitorom
7. KAM Modulator
8. DSB modulator
9. SSB modulator
10. FM modulator
11. Snimanje krive preemfazisa
12. Merenje snage predajnika
13. irokopojasni pojaava
14. Emisione antene u predajnicima
15. Radio difuzioni predajnik
16. Profesionalni predajnici
Na blok nastavi uenici treba da se upoznaju sa predajnicima razliitih vrsta i razliitih snaga i iz
razliitih talasnih podruja, kao to su predajnici za ST, KT, UKT podruje, predajnici za mikrotalase,
satelitski predajnici. Uenici treba da se upoznaju sa pojedinim blokovima predajnika, realizacijom istih,
kao i merenjima koji se obavljaju na predajnicima i elementima koji se koriste pri izgradnji predajnika.
Uenike treba upoznati i sa merama zatite na predajnicima i postupcima servisiranja pojedinih blokova.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji radio predajnika su organizovani u tematske celine
izvora.
U prvoj oblasti (Osnove radio predajnika) treba izloiti principe rada osnovnih sklopova koji se nalaze u
sastavu radio predajnika, vodei rauna da uenici imaju u vidu mesto i uloge pojedinih sklopova u lancu.
U drugoj oblast posebno skrenuti panju uenicima na probleme koji se javljaju na vrlo visokim
uestanostima, i reenjima koja se koriste da bi se nainili predajnici na tim uestanostima.
U treoj oblasti dati osnovne osobine o prostiranju talasa, a posebno kako se pojedini talasi prostiru u
realnim uslovima na Zemaljskoj kugli.
U etvrtoj oblasti obratiti panju uopte o parametrima antene i o konstrukciji antena za pojedina talasna
podruja.
U petoj oblasti na blok emi objasniti konstrukciju pojedinih radio-predajnika.
U estoj oblasti treba ukratko obraditi napajanje automatiku i zatitu osoblja koji radi na odravanju
predajnika.
15. VIDEO UREAJI
CILJ I ZADACI
Cilj nastave predmeta video ureaji je sticanje sticanje znanja o televizijskim i video ureajima koji se
koriste u televizijskom centru.
upoznavanje sa funkcionisanjem i tehnikim realizacijama ureaja iroke potronje za stvaranje TV
signala;
sagledavanje principa funkcionisanja i tehnike realizacijame ureaja iroke potronje za reprodukciju
TV signala;
ovladavanje vetinama potrebnim za rad na ureajima za snimanje i reprodukciju TV signala;
upoznavanje novih tendencija u razvoju televizijskih sistema i video ureaja.
IV RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (2)
TELEVIZIJSKI CENTAR (18)
Televizijski studio. Konstrukcija i pratea oprema u studiju. Svetlo u studiju. Podeavanje kamere.
Telekino. Film kao memorijski medijum slike. Ureaji za reprodukciju filma preko TV sistema.
Izoblienja pri reprodukciji filma i njihove elektronske korekcije. CCD telekino. Magnetoskop, uloga
odeljenja. Oprema: vrste magnetoskopa, ureaji za usporenu reprodukciju. Upravljanje i delegiranje.
Glavna tehnika kontrola. Prijem i predaja TV signala, oprema. Mikserska matrica, upravljanje matricom.
Sinhrogeneratori, sinhronizacija ureaja i studija. Kontrola i korekcija signala slike i tona. Kontrola
programa. Distribucija sinhronizacionih signala. Konverzija standarda i sistema. Video reija, uloga i
oprema. Snimanje emisije uivo, reija dnevnog programa. Meunarodna reija, podreija. Tonska reija,
uloga i oprema. Operativni rad sa ureajima pri snimanju emisija. Spoljni prenosi. Reportana kola,
oprema i veza sa matinim studijom. Prenosni linkovi.
ELEKTRONSKE KAMERE (16)
Poluprovodniki senzori (CCD). Elektronska kamera za crno belu sliku: Optiki sistem, skretni sistem,
sinhronizacija. Elektronske kamere za kolor sliku. Vrste kolor elektronskih kamera. Automatske kontrole
i korekcije signala u kameri. Parametri kvaliteta kolor elektronske kamere.
MAGNETOSKOPI (26)
Principi magnetnog beleenja video signala. Blok ema snimanja i reprodukcije. Naini magnetnog
snimanja video signala: direktno snimanje, color under, trag do traga, analogno komponentno,
digitalno. Helikoidalni formati magnetnog snimanja video signala: VHS Beta 8mm, Betacam. Digitalni
formati D1, D2. Digitalni magnetoskopi. Servo sistem. Korekcija vremenske baze i drop-aut-a. Video
glave. Magnetoskopske trake. Montaa magnetoskopskih snimaka.
NOVE TENDENCIJE U RAZVOJU TV SISTEMA
I VIDEO UREAJA (31)
Video diskovi. Videotekst. Elektronska grafika. Delimino digitalizovani TV prijemnik. Blok ema i
postupci obrade. Interna televizija. Projekciona televizija. Televizija visoke rezolucije. Televizija
poviene rezolucije. Satelitska televizija. Multipleksne analogne komponente MAC sistem. MAC
signal. Blok ema MAC kodera i MAC video-dekodera. Digitalna televizija. Prednosti digitalne televizije.
Formiranje digitalnog TV signala (odmeravanje i kvantizacija, kompresija video signala). Postupci obrade
TV signala (prostorna manipulacija slike, digitalne korekcije kvaliteta slike). Digitalni TV i video ureaji.
1. Karakteristine greke u TV prijemniku.
2. Servisiranje MF stepena.
3. Servisiranje PAL dekodera.
4. Servisiranje RGB izlaznog stepena.
5. Greke u horizontalnom izlaznom stepenu.
6. Greke u vertikalnom izlaznom stepenu.
7. Servisiranje mrenog stepena.
8. Matrina kola kodera kolor kamere.
9. Kontrole i korekcije signala u kameri.
10. Kasetni magnetoskopi.
11. Servo sistemi magnetoskopa.
12. Televizijski studio.
13. Telekino.
14. Glavna tehnika kontrola.
15. Video reija.
16. Tonska reija
Upoznavanje sa organizacijom rada i odeljenjima u televizijskom centru. TV studio: konstrukcija i
oprema. Telekino: ureaji za reprodukciju filma. Magnetoskop: uloga i oprema. Studijski magnetoskopi.
Glavna tehnika kontrola, prijem i predaja TV signala, kontrola programa. Video reija: uloga i oprema.
Tonska reija, operativni rad sa ureajima pri snimanju emisije. Reportana kola: oprema i veza sa
matinim studijom.
Upoznavanje sa radom:
elektronske kamere, automatske kontrole i korekcije signala, kamkordera, magnetoskopa, kasetnih
magnetoskopa i digitalnih magnetoskopa;
servo sistema, video glave, magnetoskopske trake i video diskova;
delimino digitalizovanog TV prijemnika i digitalizovanog video ureaja.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji video ureaja su organizovani u tematske celine za
izvora.
Nastavnik treba da prati razvoj video-ureaja i nove tendencije u razvoju TV sistema i prema tome
prilagoava svoje predavanje.
U prvoj oblasti Televizijski centar potrebno je dati ueniku jasnu sliku o nainima nastajanja TV
signala i njihovog distribuisanja iz TV centra do TV prijemnika. Takoe je potrebno objasniti uloge
pojedinih odeljenja u TV centru, i njihove povezanosti u jedinstvenu celinu
Oblasti Elektronske kamere i Magnetoskopi treba tako izloiti da uenici shvate sutinu njihovog
rada. Preporuuje se nastavniku da novija i kvalitetnija reenja izlae sa veim brojem asova, na raun
onih koja su ve zastarila.
U poslednjoj oblasti potrebno je obraditi nove tendencije u razvoju TV sistema i ukazati na prednosti
novih reenja.
CILJ I ZADACI
popravci radio i video ureaja, izradi podsklopova i upravljanju radio i video sistemima.
upoznavanje materijala, alata, elemenata i instrumenata koji se koriste kod izrade i opravke radio i
video ureaja;
osposobljavanje za korienje elektrinih ema i strune literature;
sticanje praktinih vetina iz oblasti radio, TV video i audio tehnike koje e omoguiti brzo i lako
ukljuivanje u privredu na poslovima proizvodnje, ispitivanja i servisiranja elektronskih ureaja.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
1. HTZ (4)
2. Lemni spojevi, lemilice, sredstva za ienje, lemne legure (16)
3. Projektovanje i izrada tampanih ploa (16)
4. Izrada jednostavnijih elektronskih sklopova: ispravljai, stabilizatori, pojaivai, oscilatori, foto relea i
logika kola (28)
5. Upoznavanje sa osciloskopom i savremenim digitalnim mernim instrumentima (merenje napona, struje,
stropa, frekvencije, pojaanja tranzistora i kapaciteta (10)
strunih nastavnih predmeta tema i oblasti sa kojima se susreu izvan kole. Aktivnosti osmisliti tako da
Na asovima HTZ ponoviti znanja steena u prvoj godini i izvriti proveru tih znanja.
Tehniku lemljenja uvebavati na spajanju ica istih i razliitih prenika.
Projektovanje i izradu tampanih ploa, posle optih uputstava, realizovati na konkretnoj emi nekog
jednostavnijeg elektronskog sklopa.
Poglavlje Izrada jednostavnijih elektronskih sklopova realizovati tako da svaki uenik napravi po jedan
stabilizator, pojaava, oscilator, foto rele i logiko kolo. Ovo poglavlje dobro korelirati sa
odgovarajuim predmetima kako bi se to bolje koristila steena znanja i ovi asovi uinili to
racionalnijim.
Upoznavanje mernih instrumenata takoe treba dobro korelirati sa odgovarajuim predmetima a naroito
vebama.
MATURSKI ISPIT
24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10 i 8/10).
1. Maturski praktini rad sastoji se iz izrade projekta, izrade dela, ureaja, instalacije i sl., utvrivanja
kvara ili neispravnosti ureaja, i sl., servisiranje ureaja, instalacije i sl.
sledeih oblasti karakteristinih za obrazovno profil elektrotehniar radio i video tehnike:
osnove TV tehnike,
audiotehnike,
radio predajnici,
radio prijemnici, i
video ureaji.
matematika,
elektrina merenja i merenja u elektronici,
elektronika I i II,
osnove TV tehnike,
audiotehnike,
radio predajnici,
radio prijemnici, i
video ureaji.
ELEKTRONIKE
12. ELEKTRONSKI POJAAVAI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektronski pojaavai je sticanje znanja iz oblasti elektronskih pojaavaa i
njihove primene.
upoznavanje principa rada i osnovnih karakteristika elektroakustikih pretvaraa;
sagledavanje karakteristika audio pojaavaa i njihove primene;
izuavanje video signala;
upoznavanje sistema zatite i video nadzora.
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
KOLO ZA UOBLIAVANjE AMPLITUDSKE
KARAKTERISTIKE (12)
Uvod. Pasivno kolo za kontrolu basova. Pasivno kolo za kontrolu visokih tonova. Kolo za kontrolu
srednjih tonova. Kompletno kolo za kontrolu boje tona. Projektovanje ovog kola. Aktivno kolo za
kontrolu boje tona. Kolo za kontrolu boje tona po oktavi. Grafiki ekvilajzer i njegovo projektovanje.
Kolo za regulaciju jaine tona. Meanje signala iz vie izvora.
ELEKTROAKUSTIKI PRETVARAI (8)
Uvod. Parametri i podela mikrofona. Elektromagnetski, elektrodinamiki, kondenzatorski, kristalni i
beini mikrofoni.
Parametri i podela zvunika. Elektromagnetski, elektrodinamiki, elektrostatiki i kristalni zvunici.
Slualice.
Magnetski zapis. Magnetske glave. Magnetska traka. Frekvencijska karakteristika glave i snimanje.
Stereo snimanje zvuka.
Optiki zapis. Optike zvunice.
UM (4)
Pojam uma. Vrste uma. Termiki um. Viak uma. umovi impedansi. Faktor uma. Modeliranje uma
u pojaavau. Uticaj povratne sprege na um. Redukcija uma Dolbi sistemom.
POJAAVAI SLABIH SIGNALA (12)
Uopte o audio pojaavaima. Princip projektovanja pojaavaa slabih signala sa stanovita uma.
Pojaavai sa mikrofonskim ulazom. Uopte o ovim pojaavaima. Nisko i visoko impedansni mikrofon.
Nain sprege pojaavaa i mikrofona. Realizacija mikrofonskih pojaavaa sa diskretnim komponentama.
Realizacija sa maloumnim IOP. Frekvencijska karakteristika pojaavaa sa mikrofonskim ulazom.
Pojaavai sa magnetofonskim ulazom. Uopte o ovim pojaavaima. Frekvencijska karakteristika
pojaavaa za snimanje. Realizacija pojaavaa za snimanje sa diskretnim komponentama. Realizacija sa
maloumnim IOP. Proraun korekcionog kola. Frekvencijska karakteristika pojaavaa za reprodukciju.
Realizacija pojaavaa za reprodukciju sa diskretnim komponentama. Realizacija sa maloumnim IOP.
Proraun korekcionog kola.
AUDIO POJAAVAI SNAGE SIGNALA (16)
Uvod. Aktivne elektronske komponente snage. Karakteristike bipolarnog tranzistora snage. Maksimalno
dozvoljena temperatura PN spoja. Lavinski i sekundarni proboj bipolarnog tranzistora. Parametri
tranzistora snage u MOS tehnologiji. Temperaturska zavisnost MOS tranzistora snage.
Paralelna sprega bipolarnih tranzistora. Kaskodna sprega bipolarnih tranzistora. Kaskodna sprega MOS i
bipolarnog tranzistora snage. Paralelna sprega MOS i bipolarnog tranzistora snage. Darlingtonov spoja
MOS i bipolarnog tranzistora snage.
Parametri pojaavaa snage signala. Izlazna snaga pojaavaa. irina propusnog opsega. Harmonijska
izoblienja. Impulsni odziv pojaavaa.
Reimi rada pojaavaa s obzirom na poloaj radne take. Pojaavai u klasi A. Pojaavai u klasi B.
Stepen korisnog dejstva pojaavaa u klasi B. Pojaava u klasi AB. Obrtai faze.
Integrisani pojaava snage signala. Zatita pojaavaa snage od kratkog spoja. Zatita od prejakog
signala. Termika zatita. Rashladno kolo. Praktine realizacije pojaavaa. Sluni aparat.
ZATITA POJAAVAA OD PARAZITNIH UTICAJA (4)
Zatita pojaavaa od parazitnih magnetskih polja. Zatita pojaavaa od uticaja parazitnih elektrinih
polja. Uzemljenje. Spreavanje parazitnih oscilacija. Zatita od radio smetnji.
HI FI POJAAVAI (2)
Karakteristike ovih pojaavaa.
VIDEO SIGNAL (6)
Uopte o televiziji. Osnovni principi formiranja, prenosa i reprodukcije video signala: formiranje video
signala, emitovanje TV signala. Princip prenosa i reprodukcije TV signala. Opte prednosti digitalne TV.
SISTEMI ZATITE I VIDEO NADZORA (6)
Uvod. Elementi alarmnih sistema. Senzori: rid kontakti, optiki senzori, detektor tame, optiki IC
detektori, ultrazvuni javljai, mikrotalasni senzor. Procesori: sa relejima, elektronski alarm procesor.
Izvrni organi. Pomoni ureaji.
Interfoni: prijemna i predajna jedinica. Napajanje interfona. Video interfoni.
1. Pojaava koncepcije zajedniki emitor sa i bez reakcije
2. Pasivno kolo za kontrolu basova
3. Pasivno kolo za kontrolu visokih tonova
4. Kompletno pasivno kolo za kontrolu boje tona
5. Aktivno kolo za kontrolu boje tona
6. Ekvilajzer sa n oktava
7. Kolo za meanje signala iz vie izvora
8. Regulacija jaine reprodukcije tona naponskim deliteljem
9. Regulacija jaine reprodukcije tona strujnim deliteljem
10. Pojaava sa mikrofonskim ulazom
11. Pojaava sa magnetofonskim ulazom za snimanje
12. Pojaava sa magnetofonskim ulazom za reprodukciju
13. Pojaava snage signala sa komplementarnim parom tranzistora
14. Integrisani pojaava snage signala
15. Obrta faze
16. Pojaava snage signala sa kvazi komplementarnim parom tranzistora
1. dan (rad u koli): Uenik treba da isprojektuje jedan od sledeih sistema: mikrofonski pojaava,
pojaava snage signala, fazni obrta, kompletno pasivno kolo za regulaciju boje tona, kolo za regulaciju
boje tona po oktavi i ekvilajzer koji bi bio sastavljen od ve projektovanih kola za pojedine oktave, da
izradi specifikaciju sastavnih delova za projektovani sistem i njegovu kompletnu tehniku dokumentaciju.
Po projektovanju treba da obavi i simuliranje rada projektovanog sistema na raunaru.
2. dan (rad u koli): Uenik mora da ostvari praktinu realizaciju projektovanog sistema prema ranije
uraenoj tehnikoj dokumentaciji. Treba da oivi realizovani sistem, izvri kontrolna merenja na njemu i
uporedi dobijene vrednosti sa vrednostima dobijenim simuliranjem na raunaru.
3. dan (obilazak radio studija): Upoznavanje uenika sa studijskom radio tehnikom, metodom obrade
signala tona, snimanja emisija i emitovanja programa. Upoznavanje sa korienjem raunara za potrebe
studija i sa sistemom zatite i signalizacije u studiju.
4. dan (obilazak televizijskog studija): Upoznavanje uenika sa televizijskom studijskom tehnikom,
metodom obrade signala slike, snimanjem emisija i emitovanjem programa. Upoznavanje sa korienjem
raunara za potrebe studija i sa sistemom zatite i signalizacije u televizijskom studiju.
5. dan (rad u nekom od servisa televizijskih ureaja): Uenik treba da izvri odgovarajue kontrole i
ispitivanja ispravnosti elektronskih ureaja i otkloni eventualne greke i postojee kvarove na njima.
elektroniku ili kolskoj radionici.
organizovati u ciklusima (najvie do pet vebi), ukoliko ne mogu svi da rade istu vebu.
Blok nastava se realizuje u toku kolske godine delom u koli, a delom u odogovarajuem preduzeu.
Uenik je u obavezi da vodi svoj dnevnik rada.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektronskih pojaavaa su organizovani u tematske
izvora.
Program pojedinih oblasti koje se ovim predmetom izuavaju je toliko detaljan da samo njegovo
uvaavanje daje smernice i za nain njegovog ostvarivanja. Uz ovo, i broj asova za odreene oblasti
odreen je tako da se programirana nastava moe bez problema da izvodi.
Izloiti princip rada i osnovne karakteristike elektroakustikih pretvaraa. Za mikrofone i za zvunike
izvriti elektrinu podelu na elektromagnetne, elektrodinamike, elektrostatike i piezokeramike.
Posebno objasniti: termiki um, viak uma, opseg uma, um u impedansama. Ukazati na modeliranje
umova u pojaavaima i uticaj negativne povratne sprege na umove.
U oblasti pojaavaa niskih napona objasniti projektovanje pojaavaa sa stanovita uma. Za svaki tip
pojaavaa dati oblik amplitudske karakteristike. Prvo analizirati pojaava sa operacionim pojaavaem,
a sa diskretnim komponentama samo dati emu kao mogunost realizacije.
Dati frekvencijsku analizu kola za uobliavanje amplitudske karakteristike i odrediti opsege regulacije
(naglasiti da li kolo unosi pojaanje ili slabljenje).
U oblasti pojaavaa snage objasniti: karakteristike komponenti snage i frekvencijsku karakteristiku
pojaavaa snage. Odrediti stepen korisnog dejstva pojaavaa. Analizirati izoblienja i impulsni odziv
pojaavaa snage. Opisati zatitu od kratkog spoja i termiku zatitu.
Pokazati da efikasnost zatite od parazitnih uticaja bitno utie na karakteristike realizovanih pojaavaa.
Dati praktine primere pojaavaa sa visokim kvalitetom reprodukcije.
U oblasti video signala ukazati na princip televizije, a crtanjem pojednostavljenih blok shema TV sistema,
predajnika i prijemnika, treba elementarno doarati uenicima metod generisanja, prenosa i reprodukcije
video signala. Isto tako, treba ukazati i na osnovne principe i prednosti digitalne televizije kao televizije
budunosti.
Sisteme zatite, nadzora i alarma objanjavati na jednostavnim principima, koji se mogu lako realizovati.
Laboratorijske vebe realizovati merenjem i snimanjem na maketama. Simulacije na raunaru mogu biti
samo uvod u obavljanje vebi.
Za svaki dan nastave u bloku uenik je u obavezi da vodi svoj dnevnik rada. Poeljno je da on bude raen
pedantnost i preciznost u izradi tehnikih spisa i dokumentacija, to je sa vaspitne strane i te kako
znaajno.
Odstupanje od programa moe da bude do 20 % ali mora da ga odobri struni organ kole
13. RAUNARI I PROGRAMIRANjE
(obrazovni profili: elektrotehniar elektronike
i elektrotehniar automatike)
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta raunari i programiranje je sticanje znanja o karakteristikama raunarskih
sistema i osposobe za programiranje.
upoznavanje uenika sa jedinicama i principima rada raunara;
sticanje znanja o znaaju programske podrke za funkcionisanje raunara i uticaju na njegove
mogunosti
upoznavanje efikasnog korienja programskog jezika za reavanje razliitih problema u daljem
obrazovanju, profesionalnom radu i svakodnevnom ivotu;
jaanje sposobnost za precizno i koncizno definisanje problema; upoznaju se sa algoritamskim nainom
reavanja problema i osnovnim algoritmima;
razvijanje sposobnosti kod uenika za precizno formulisanje problema razliite prirode;
razvijanje inicijative za formalizaciju i uoptavanje razliitih zadataka i postupaka reavanja pomou
algoritma;
usvajanje osnova za dalje samostalno sticanje znanja i usavravanje u raunarskoj tehnici.
III RAZRED
(3+2 asa nedeljno, 105 + 70 asova godinje i 30 asova u bloku)
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (4)
Podatak i informacija. Diskretno predstavljanje podataka. Kodiranje podataka i standardni kodovi.
ARHITEKTURA RAUNARA (6)
Pojam raunara. Arhitektura raunara. Funkcionalne jedinice raunara. U/I jedinice. Memorije. Procesor.
Upravljaka i AL jedinica. Magistrale. Princip rada.
U/I JEDINICE I MEDIJUMI ZA PAMENjE PODATAKA (10)
Magnetni zapis podataka. Jedinica diskete. Jedinica diska. Disk. Jedinica kasete. Kaseta. Jedinica
magnetne trake. tampai. Ploteri. Upravljaka palica. Monitori. Tastatura. Modem. Mi. Ostali ureaji.
UPRAVLJANjE PERIFERIJOM (4)
Upravljanje U/I. Programski ulaz-izlaz, Primena prekida, DMA prenos.
5. CENTRALNA PROCESORSKA JEDINICA (10)
Arhitektura mikroprocesora. Podela mikroprocesora. Registri. AL jedinica. Upravljaka jedinica.
Naredbe. Podela naredbi po broju operanada. Naini adresiranja. Tipovi naredbi.
MEMORIJE (8)
Memorije opti pojmovi. Hijerarhija memorijskog sistema. Operativna memorija. Registarska
memorija. Magacinska memorija. Ultrabrza memorija. Asocijativna. Masovna memorija. Virtuelna.
PROGRAMSKA PODRKA RAUNARA (6)
Operativni sistemi podela i karakteristike. Sistemski softver. Aplikativni softver. Ostala programska
oprema.
PROGRAMIRANjE RAUNARA (3)
Programski jezici (istorijski razvoj, podela i osobine). Pojam sintakse i semantike programskih jezika.
Analiza problema, etape reavanja zadatka, koraci razvoja programa
ALGORITMI (6)
Definicija i svojstva algoritama. Zadatak i algoritam. Grafiki zapis algoritma. Klasifikacija struktura
algoritama. Pisanje algoritma sa prostom linijskom strukturom. Pisanje algoritma sa razgranatom
strukturom.
Izrada algoritma sa ciklinom strukturom. Provera ispravnosti algoritma.
PROGRAMSKI JEZIK (48):
STRUKTURA JEZIKA I TIPOVI PODATAKA (6)
Struktura programskog jezika. Struktura programa. Kljune rei i identifikatori. Osnovni tipovi podataka,
definicija konstanti i promenljivih.
IZRAZI I NAREDBE (6)
Operatori jezika. Izrazi. Naredbe. Prvenstvo operatora. Operator dodele vrednosti. Aritmetiki operatori.
Relacijski operatori. Operatori poreenja. Logiki operatori. Operatori nad bitovima. Dodatni operatori
dodele vrednosti. Operatori inkrementiranja i dekrementiranja.
TOK PROGRAMA I UPRAVLJANjE IZVRAVANjEM (4)
Tok izvravanja. Donoenje odluke naredbom if i if-else. Naredba viestrukog grananja.
NAREDBE CIKLUSA (8)
Savlaivanje osnovnih ciklusa. Naredbe ciklusa sa konanim brojem ponavljanja (for). Organizacija
ciklusa sa neodreenim brojem ponavljanja (while i do-while). Naredbe za iskakanje iz ciklusa.
JEDNODIMENZIONALNI VEKTOR ILI NIZ (10)
Upoznavanje sa nizom kao najjednostavnijim i najee korienim struktuiranim tipom podataka.
Definisanje niza. Inicijalizacija niza. Pristupanje elementima niza. Pretraivanje niza. Traenje
minimalnog i maksimalnog elementa niza. Sortiranje niza.
FUNKCIJE (10)
Upoznavanje sa pojmom razlaganja problema na krae i jednostavnije potprobleme za ije reavanje se
koriste funkcije. Ukazati na mogunost korienja istih funkcija u reavanju vie razliitih programa.
Definicija funkcije (tip povratne vrednosti, formalni parametri). Naredba return. Funkcije tipa void. Poziv
funkcije (stvarni argumenti). Deklaracija funkcije. Standardna biblioteka funkcija.
DATOTEKE (4)
Otvaranje i zatvaranje datoteke. Upis i itanje iz datoteke.
1. Organizacija i nain rada u laboratoriji
2 4. Komponente raunarskog sistema.
5 7. Projektovanje raunarskog sistema -konfiguracije.
8 10. Sklapanje novog raunara.
11 13. Testiranje i otklanjanje kvarova raunarskog sistema.
14 16. Operativni sistemi.
17 19. Instalacija Windows operativnog sistema.
20 22. Rad u Windows operativnom sistemu.
23 25. Instalacija Linux operativnog sistema.
26 28. Rad u Linux operativnom sistemu.
29 31. Pasivna i aktivna mrezna oprema.
32 34. Izrada lokalne raunarske mree.
35 40. Programiranje: Radno okruenje tipovi podataka, naredbe i izrazi.
41 46. Programiranje: Tok programa i upravljanje izvravanjem.
47. 52. Programiranje: Naredbe ciklusa.
53. 58. Programiranje: Rad sa nizovima.
59. 64. Programiranje: Rad sa funkcijama.
65. 70. Programiranje: Rad sa datotekama.
1. Odabir konfiguracije, sklapanje i nadogradnja konfiguracija (6)
2. Testiranje raunarskih sistema, analizi kvara, popravka i zamena delova (6)
3. Postavljanje i odravanje raunarskih mrea (6)
4. Izrada projekta iz programskoj jezika funkcije (6)
5. Izrada projekta iz programskoj jezika datoteke (6)
Mesto realizacije nastave: Teorijska nastava se realizuje u uionici, a laboratorijske vebe u raunarskoj
laboratoriji.
realizuju kroz dva spojena asa svake nedelje.
Blok nastava se realizuje u toku kolske godine u raunarskoj laboratoriji
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji raunara i programiranja su organizovani u
Predmet raunari i programiranje sadri u sebi teme koje se dotiu svih bitnih elemenata raunarskog
sistema, tj podjednako se obrauju oblasti realne i programske komponente raunarskog sistema
(hardware, software). Na osnovu toga je i celokupno gradivo organizovano u dve velike celine. Prvi deo
predstavlja osnovu za upoznavanje jedinica i principa rada raunara.
Uvodni deo i predstavljanje podataka bi trebalo da bude obnavljanje i nastavak dela gradiva iz predmeta
raunarstvo i informatika. U ovim tematskim celinama treba povezati objekte i procese u prirodi sa
raunarima, tj. kako se formalno predstavljaju u raunaru veliine iz realnog sveta i ukazati na prednosti
korienja raunara.
Arhitekturu raunara treba predstaviti blok-emom, na asovima teorije i pokazati u laboratoriji, na
asovima vebe, gde se ove jedinice nalaze (lokalizacija modula). Svaka od funkcionalnih jedinica
raunara je zastupljena u narednom periodu sa primerenim brojem asova u posebnim tematskim
celinama.
Na poetku se obrauju U/I ureaji i medijumi za pamenje podataka, jer smatramo da je taj deo
raunarskog sistema najjednostavnije opisati, analizirati i na vebama identifikovati, koristiti i testirati.
Centralna procesorska jedinica i unutranje memorije su zastupljene ukupno sa 10 asova teorije. Posebnu
panju treba posvetiti analizi ciklusa naredbe: pripremi i realizaciji, koji su najvaniji registri
mikroprocesora i rad na jednoadresnim i vieadresnim naredbama. Procese i signale treba predstaviti
blok-emom i algoritmom koji bi simulirao rad raunara tokom faza pripreme i izvrenja naredbe.
Memorije bi trebalo da se obrade selektivno: operativna i registarska memorija da se obrauju detaljnije,
dok asocijativna, virtuelna i ultrabrza memorija se nalaze u programu samo u smislu informacija o
principu rada, sa ciljem da bi se potpunije uoila potreba za hijerarhijom memorijskog sistema i upoznala
sama organizacija kao celina.
Oblasti: programska oprema raunara i programiranje raunara predstavljaju uvod u programski sistem i
funkciju raunarskih programa. Ove oblasti su tako podeljene i usitnjene, radi preglednosti i sa ciljem da
se svaka od njih tretira ravnopravno. U ovom delu bi trebalo obnoviti korienje operativnog sistema,
ulogu sistemskog softvera i mogunost reavanja problema pomou raunara, korienjem komercijalnog
ili specijalnog softvera.
Programski jezik je zastupljen sa 48 asova teorije i 36 asova za vebe. Za realizaciju programskih
sadraja dozvoljava se sloboda izbora programskog jezika (C++, C# ...), to znai da ovim programom
nije odreen jedan programski jezik koji treba izuiti i pomou njega reavati probleme. Preporuuje se
besplatno razvojno okruenje: Microsoft Visual Studio Express.
U realizaciji programskih sadraja treba prvenstveno insistirati na praktinoj primeni pisanju programa,
a ne na teoriji i sintaksi programskog jezika. Uenik mora da savlada potreban nain razmiljanja
prilikom reavanja nekog problema. Znai, predavanje i primere treba bazirati ka uenju tehnika
programiranja.
U realizaciji programskih sadraja polazi se od algoritma kako bi uenik mogao to pre da savlada
potreban nain razmiljanja. Algoritmi treba da se realizuju grafiki kroz blok dijagrame, kako bi uenici
to lake i bolje savladali cikluse. Kroz algoritme je potrebno obraditi i nizove kako bi uenik to bolje
savladao pristupanje elementima niza, prolaske kroz nizove kao i osnovne tehnike sortiranja i
pretraivanja nizova. Potrebno je pisati programe koji e realizovati probleme iz grupe predmeta
prirodnih nauka i elektrotehnike, a u korelaciji sa sadrajima odgovarajuih predmeta.
U realizaciji programskih sadraja vezanih za strukturu programskog jezika neophodno je upoznati
uenika sa konzolnim i sa vizuelnim programiranjem (programi zasnovani na prozorima GUI).
Uenicima dati mogunost izbora vrste projekta unutar radnog okruenja prlilikom vebanja, meutim
insistirati na reavanju unosa i ispisa podataka na oba naina: kroz konzolno programiranje i kroz
vizuelno programiranje u okviru ove oblasti upoznati uenika sa sledeim grafikim elementima: forma
i podeavanje njenih svojstava, jednostavne komponente: natpis, okvir za unoenje i prikazivanje teksta,
dugme i okvir za grafiki objekat; objasniti koja su svojstva komponenti i njihovo podeavanje; pokazati
dodavanje komponenti na formu i prikaz informaciju u obliku poruka.
Naredbe ciklusa realizovati kroz primere koji reavaju neke konkretne probleme iz elektrotehnike.
U delu nizovi, potrebno je savladati osnovne tehnike za rad sa nizovima: traenje minimalnog ili
maksimalnog elementa niza, pretraivanje i sortiranje niza. Kroz zadatke sa nizovima uenici e jo bolje
savladati naredbe grananja i naredbe ciklusa. Treba naglasiti da se algoritmi proteu kroz sve oblasti, i
treba insistirati na njihovom pisanju za svaki zadatak.
Naredbe funkcija realizovati kroz primere do kojih se dolazi razlaganjem sloenijih problema. Prikazati
mogunosti korienja istih funkcija u reavanju vie razliitih programa. Za ovaj deo pogodni su primeri
tipa: pisanje programa za izraunavanje aritmetike sredine N zadatih brojeva (kreirati i koristiti funkciju
koja izraunava zbir N brojeva); pisanje programa za sortiranje elemenata vektora u neopadajui redosled
(kreirati i koristiti funkciju koja nalazi poziciju najveeg elementa u nizu od N elemenata).
U delu datoteke potrebno je savladati osnovne tehnike za rad sa datotekama, upis podataka u tekstuelnu
datoteku kao i itanje podataka iz nje. Objasniti vanost uvanja informacija tokom vremena i dati
konkretne primere za to: primer telefonskog imenika, dnevnik ocena, uvanje rezultata merenja tokom
vremena.
UPUTSTVO ZA OSTVARIVANjE LABORATORIJSKIH VEBI
Sve vebe se rade u raunarskim laboratorijama. Zbog samog naina realizacije, potrebno je da se vebe
iz programiranja realizuju sa po est asova, a iz hardverskog dela sa po tri asa.
Posle svake uraene vebe uenici piu izvetaj o radu koji sadri: neophodne crtee, opis vebe,
ostvarene zadatke, korieni pribor, testove, metode i zakljuak. Za vebe koje sadre izvetaje iz
programiranja treba izvetaj da sadri: zadatak, algoritam, izvorni program i rezultate.
Komponente raunarskog sistema. Upoznavanje komponenti raunara. Upoznavanje sa postojeim
raunarskim hardverom na tritu, njihove performanse i meusobna kompatibilnost.
Projektovanje raunarskog sistema -konfiguracije. Analiza primera jedne gotove raunarske
konfiguracije koju prati tehnika dokumentacija, performanse komponenti i test provere ispravnosti.
Izrada predloga vie raunarskih konfiguracija na osnovu trenutno raspoloivog raunarskoh hardvera na
tritu.
Sklapanje novog raunara. Priprema kuita, montaa napajanja, montaa matine ploe u kuite,
montiranje procesora i sistema za hlaenje, montiranje grafike kartice, montaa RAM memorije i hard
diska, povezivanje napajanja i kablova za prenos podataka i montaa ostalih komponenti po potrebi.
Povezivanje osnovne periferije: monitor, tastatura i mi.
Testiranje i otklanjanje kvarova raunarskog sistema. Putanje u rad i testiranje raunara sa
prethodno isntaliranim operativnim sistemom. Praenje performansi raunara u toku rada (temperture
procesora, sistem za hlaenje). Benmark testovi na raunaru. Otkrivanje kvarova na postojeem
raunarskom sistemu. Programi za testiranje ispravnosti komponenti raunara. Otklanjanje kvarova ili
zamena komponenti.
Operativni sistemi. Uporedna analiza savremenih operativnih sistema (Microsoft: Windows XP,
Windows Vista, Microsoft Windows 7 i nekoliko distribucija Linux operativnog sistema). Priprema
raunara pred instalaciju operativnog sistema, provera ispravnosti raunara, provera performansi
potrebnih za instalaciju datog operativnog sistema. Izbor odgovarajueg operativnog sistema za datu
konfiguraciju.
Instalacija Windows operativnog sistema. Proces instalacije operativnog sistema. Pojam sistema
fajlova, particionisanje i formatiranje hard diska. Osnovno podeavanje i konfigurisanje operativnog
sistema: podeavanje datuma i vremena, radne povrine (pozadine, uvara ekrana, rezolucije ekrana),
regionalna podeavanja, promena korisnikih naloga.
Rad u Windows operativnom sistemu. Instaliranje neophodnih upravljakih programa. Pronalaenje
najnovijih upravljakih programa na Internet stranici proizvoaa. Instaliranje korisnikih programa.
Uklanjanje programa. Sredstva i metode zatite raunara i informacija (antivirus programi).
Instalacija Linux operativnog sistema. Proces instalacije operativnog sistema. Pojam sistema fajlova,
particionisanje i formatiranje hard diska. Osnovno podeavanje i konfigurisanje operativnog sistema:
podeavanje datuma i vremena, radne povrine (pozadine, uvara ekrana, rezolucije ekrana), regionalna
podeavanja, promena korisnikih naloga.
Rad u Linux operativnom sistemu. Instaliranje neophodnih upravljakih programa. Pronalaenje
najnovijih upravljakih programa na Internet stranici proizvoaa. Instaliranje korisnikih programa.
Uklanjanje programa. Sredstva i metode zatite raunara i informacija (antivirus programi).
Pasivna i aktivna mrezna oprema. Priprema i konfigurisanje raunara za rad u mrei (radna grupa i ime
raunara), po potrebi instalacija mrene kartice. Upoznavanje sa pasivnom i aktivnom mrenom opremom
na tritu. Uporedna analiza pojedinih proizvoda.
Izrada lokalne raunarske mree. Umreavanje tri i vie raunara putem komutacionog ureaja:
povezivanje raunara, podeavanje IP adrese raunara, IP adrese specijalne namene. Pingovanje raunara
i ipconfig naredba. Podela datoteka. Podela tampaa.
Programiranje: Radno okruenje, tipovi podataka, naredbe i izrazi. Pokretanje i upoznavanje radnog
okruenja za pisanje programa. Kreiranje novog projekta. uvanje i otvaranje projekta. Elementi radnog
okruenja. Unos i prikaz podataka. Pisanje programa: definisanje razliitih tipova promenljivih;
definisanje razliitih tipova konstanti; unos i prikaz promenljivih. Prevoenje i izvravanje programa.
Pisanje programa: demonstracija korienja aritmetikih i logikih izraza.
Programiranje: Tok programa i upravljanje izvravanjem. Pisanje programa: demonstracija i veba
primene naredbi grananja (if i if-else). Demonstracija i veba primene naredbi sa viestrukim grananjem
(switch/case).
Programiranje: Naredbe ciklusa. Pisanje programa u kojima e vebati korienje naredbe ciklusa
(for). Pisanje programa u kojima e vebati korienje naredbi ciklusa (while i do-while).
Programiranje: Rad sa nizovima. Pisanje programa u kojima e vebati rad sa nizovima, formiranje i
ispis niza. Pisanje programa u kojima e vebati rad sa nizovima. Odreivanje minimalnog i maksimalnog
elementa niza. Pisanje programa u kojima e vebati rad sa nizovima. Sortiranje niza, pretraivanje niza.
Programiranje: Rad sa funkcijama. Pisanje programa koji e sadrati definiciju i poziv funkcije.
Programiranje: Rad sa datotekama. Pisanje programa u kojima e vebati rad sa datotekama.
UPUTSTVO ZA OSTVARIVANjE NASTAVE U BLOKU
Realizuje se u servisima, raunskim centrima ili raunarskim laboratorijama. Uenici treba da se angauju
na poslovima od odabira konfiguracije, preko sklapanja novih i nadogradnje postojeih konfiguracija.
Predvien je i rad na testiranju raunarskih sistema, analizi kvara, popravci i zameni delova. Uenik se
upoznaje i sa povezivanjem i instalacijom perifernih ureaja i instalacijom sistemskog i aplikativnog
softvera. U raunarskim centrima i servisima koji rade na odravanju mrea odreenih radnih
organizacija, uenike treba angaovati na poslovima realizacije mrea, instalacije i podeavanja mrenih
operativnih sistema, podeavanju ureaja za rad u mrei.
Nastava u bloku vezana za prorgamski jezik trebala bi da omogui uenicima da nakon preenih
tematskih celina provere, tj utvrde svoje znanje kroz izradu projekata. Predlae se formiranje radnih
timova (po pet uenika u jednom timu). Svaki tim treba da ima koordinatora koji e biti nosilac projekta.
Njegovo zaduenje je da izvri podelu zadatka lanovima svog tima kao i da koordinira njihovim radom.
Izvetaj uraenog projekta treba da sadri kratak opis projekta, izvorni program i rezultate u pisanoj
formi, a na disketi treba da se nalazi izvorni i izvrni kod programa. Cilj projekata izmeu ostalog je i da
omogui laku izradu maturskog rada, to znai da oni u sebi mogu da imaju delove koje e uenici
kasnije moi na kraju iskoristiti za svoj maturski rad iz predmeta Raunari i programiranje.
Predvia se izrada dva projekata.
Odstupanje od programa moe da bude do 20 % ali mora da ga odobri struni organ kole
14. ELEKTRONSKI MEDICINSKI UREAJI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektronski medicinski ureaji je sticanje znanja i ovladavanje vetinama za
eksploataciju i odravanje elektronskih medicinskih ureaja.
upoznavanje sa osnovnim principima rada elektronskih i elektrinih medicinskih ureaja;
osposobljavanje za putanje u rad elektronskih medicinskih ureaja;
osposobljavanje za odravanje elektronskih medicinskih ureaja.
IV RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (2)
Istorijski pregled. Podela elektronskih medicinskih ureaja. Osnovne karakteristike elektromedicinskih
instrumenata.
PRETVARAI (6)
Pretvarai za merenje neelektrinih veliina temperature, pritiska krvi, protoka krvi i sl. Pasivni i aktivni
pretvarai. Termistor i dioda kao temperaturski pretvarai. Fotoelektrini pretvarai. Elektroakustiki
pretvarai. Elektromagnetski, elektrodinamiki, kondenzatorski i kristalni mikrofoni.
BIOELEKTRINI NAPON (5)
Bioelektrini potencijal elije, miia, srca, mozga i oka. Elektrode. Pretpojaavai ovih napona.
ELEKTROMIOGRAFIJA (4)
Metoda detekcije i registrovanja akcionih potencijala miia. Jedno i viekanalni EMG ureaji.
SRCE I NjEGOV AKCIONI POTENCIJAL (5)
Uopte o EKG ureajima. Blok ema elektrokardiografa. Jednokanalni i viekanalni EKG. Srani odvodi.
AKCIONI POTENCIJAL MOZGA (4)
Uopte o EEG ureajima. Blok ema elektroencefalografa. Poligrafija.
MERENjE OSNOVNIH FIZIOLOKIH VELIINA (7)
Merenje krvnog pritiska direktno i indirektno. Merenje gustine i protoka krvi. Merenje Ph vrednosti,
parcijalnog pritiska kiseonika pO2 u krvi, pCO2. Lini aparati za merenje glukoze i pritiska krvi. Merenje
temperature tela. Reografske metode za merenje unutranje otpornosti organizma.
HIRURGIJA (4)
Elektrokauteri (elektroskalpeli). Mono i bipolarna tehnika. Rezanje i koagulacija. VF generator
elektrokauter.
DEFIBRILATOR (2)
Primena i princip rada.
STIMULATORI (4)
Osnove elektrine stimulacije. Elektrostimulatori. Stimulator sranog ritma (pejsmejker).
ELEKTROTERAPIJA (5)
Terapija jednosmernim i naizmeninim strujama. Galvanizacija, elektroforeza i faradizacija. Terapeutska
dijatermija, kratkotalasna i mikrotalasna dijatermija.
ULTRAZVUNI MEDICINSKI INSTRUMENTI (5)
Uvod. Ultrazvuna ehografija. A-skopija, B-skopija, D-skopija i TM-skopija. Dopler sistemi.
Kardiotokograf. Registar poroajnih trudova.
BIOMEDICINSKA TELEMETRIJA (4)
Telemetrijski ureaji. Mikrotelemetrija (endoradiosonde). Pasivne endoradiosonde.
PULMOLOGIJA (3)
Ureaji za ispitivanje plua. Vetaka plua.
DIJAGNOSTIKI UREAJI ZA RAD SA RADIOAKTIVNIM IZOTOPIMA (9)
Fizika svojstva radioaktivnih izotopa. Detektori. Ureaji za merenje in vitro. Ureaji za merenje in vivo.
Rentgen aparati. Generisanje i osobine rentgenskog zraenja. Indikatori rentgenskog zraenja. Rentgen
cevi. Blok ema rentgenskog ureaja. Optiki pojaava.
TOMOGRAFIJA (4)
Osnovni principi. Aksijalna tomografija. Nuklearna magnetska rezonansa.
STOMATOLOKI UREAJI (4)
Zubarska builica. Zubarski kompresor. Zubarski greja vazduha.
OSTALI ELEKTRONSKI UREAJI U MEDICINI (6)
Registratori (pisai). Obrada EKG i EEG signala raunarima. Primena raunara u intenzivnoj nezi.
Audiometri.
LABORATORIJSKI APARATI (4)
Centrifuge. Vodena kupatila. Sterilizatori. Inkubatori za prevremeno roenu decu.
UREAJI ZA KOZMETIKU MEDICINU (2)
Aparati za masau. Termiki aparati.
MERE ZATITE (4)
Mere zatite pacijenata. Znaaj uzemljenja. Sigurnosne mere pri postavljanju ureaja. Sigurnosne mere
pri ispitivanju i servisiranju.
1. dan (u koli): Upoznavanje uenika sa radom megaommetra. Merenje izolovanosti elektrinih
instalacija. Upoznavanje sa metodom merenja otpornosti uzemljenja. Upoznavanje uenika sa
prospektima elektromedicinskih ureaja. itanje elektrinih ema ureaja, skeniranje i snimanje
jednostavnijih ema. Sticanje rutina o prepoznavanju pojedinih stepeni na elektrinim emama
celokupnog ureaja.
2. dan (u proizvodnoj radnoj organizaciji): Poetak upoznavanja uenika s procesom proizvodnje ovih
ureaja. Uenici se prvo upoznavaju sa nainom organizovanja proizvodnje poevi od planiranja,
projektovanja i izrade tehnike dokumentacije, nabavke materijala, njegove kontrole i pripreme
komponenata za ugradnju. Upoznavanje uenika sa procesom izrade podsklopova i sklopova, nainom
kompletiranja ureaja sklapanjem realizovanih sklopova u celinu, nainom ispitivanja ureaja i uoavanja
njegovih karakteristika, metode njegovog evidentiranja, zavrnim ispitivanjima u simuliranim duim i
teim uslovima korienja, metodama pakovanja i skladitenja i nainima zatite od vlage i drugih
moguih oteenja.
3. dan (obilazak korisnika elektromedicinskih ureaja): Poetak upoznavanja uenika sa principima
eksploatacije (korienja) elektromedicinskih ureaja u medicinskim ustanovama. Prva saznanja uenici
treba da steknu o neophodnosti planiranja, o potrebi za nabavkama novih oprema i ureaja, o metodama
prijema novih sistema, o metodama provere rada i izrada zapisnika o prijemu ureaja, posebno u
sluajevima njihove neispravnosti. Posle ovoga uenike treba upoznati i sa metodom putanja u rad
jednostavnijih ureaja, ureaja koje obino po prvi put uputa njihov korisnik, sa putanjem sloenijih
ureaja, za koje treba prethodno obezbediti i pripremiti posebne radne prostorije i koje prvi put uputa
njihov proizvoa, sa sistemom odreivanja duine garantnog roka i nainom njihovog korienja za ovo
vreme.
4. dan (obilazak medicinskih ustanova kao korisnika elektromedicinskih ureaja): Nastavak
upoznavanja uenika s nainom korienja ovih ureaja u medicinskim ustanovama. Treba ih uputiti u
metode eksploatacije i naine kontrole njihovog pravilnog korienja, u sistem kontrole ispravnosti,
odravanja, evidentiranja rada, angaovanja servisa i metoda rashodovanja ureaja.
5. dan (obilazak medicinskih ustanova i pojedinih klinika): Kako se za potrebe zdravstva koriste dve
osnovne grupe raunara: raunari koji predstavljaju delove elektromedicinskih ureaja i raunari kao
samostalne jedinice, koji se opskrbljuju podacima sa raznih mesta medicinske ustanove, iz laboratorija,
EKG kabineta i drugih medicinskih odeljenja i slue za obradu svih relevantnih podataka za
dijagnosticiranje bolesti, terapiju bolesnika i kompletiranje istorijata bolesti pacijenta u njegovoj
kartoteci, to se uenici moraju upoznati i sa metodom primene raunara u elektromedicini. Za uenike je
ovde znaajnije ispitivanje ispravnosti raunara, metode njihovog redovnog odravanja, opravke i
nabavke rezervnih delova od njihove eksploatacije, te kada su o primeni raunara u elektromedicini radi
prvenstveno treba obratiti panju na navedene elemente.
6. dan (obilazak servisnih radionica elektromedicinskih ureaja): Upoznavanje uenika sa opravkom
ovih ureaja treba vriti u odgovarajuim servisnim radionicama, pri emu prva saznanja o metodama
servisa i odravanja elektromedicinskih ureaja uenici treba da steknu kod korisnika ovih ureaja, znai
u medicinskim ustanovama, ukoliko one u okviru svojih tehnikih slubi imaju i radnike koji obavljaju
posao odravanja elektromedicinskih ureaja. Svi kliniki centri imaju takve radnike i posebne radionice
za obavljanje servisa ovih ureaja, pa zato uenike ovde treba upoznati sa organizacijom obavljanja
poslova, nainom prijema ureaja na opravke i badarenja, nainom prijema ureaja na opravke i
badarenja, nainom vrenja opravki, proverom rada i badarenjem ureaja i metodom ekspedovanja
opravljenih ureaja.
7. dan (obilazak servisnih radionica elektromedicinskih ureaja): Drugi dan obilaska servisnih
radionica elektromedicinskih ureaja treba provesti u servisnim organizacijama, koje su samostalne radne
organizacije ili deo organizacije koja vri proizvodnju elektromedicinskih ureaja. Ovde uenike treba
upoznati sa svim napred navedenim elementima sa kojima su oni ve upoznati u servisnoj radionici
medicinske ustanove, ali i sa metodom organizovanja, evidentiranja prijava i rada servisera na terenu.
8. dan (obilazak servisnih radionica elektromedicinskih ureaja): Uenici ovog puta u servisnoj
radionici treba samostalno da obave odgovarajue kontrole i ispitivanja ispravnosti prispelih
elektromedicinskih ureaja i da otklone postojee kvarove na njima.
Blok nastava se realizuje u toku kolske godine delom u koli, a delom u odogovarajuem preduzeu i
kroz posete medicinskim ustanovama i servisnim centrima. Uenik je u obavezi da vodi svoj dnevnik
rada.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektronskih medicinskih ureaja su organizovani u
povezati praktinom nastavom u bloku. Nastavnik, pri izradi operativnih planova, definie stepen prorade
Svaka oblast ovog predmeta programom je tako uobliena i izdetaljisana da se samo njegovim striktnim
uvaavanjem one mogu na relativno jednostavan i efikasan nain interpretirati i ostvariti, tim pre to je
ovo gradivo izuzetno interesantno i zanimljivo za uenike.
Kako se u kreiranju ovog programa polo od injenice da se uenicima mora i treba pribliiti primenjena
elektronika u medicini, to se zato ovde i predlae princip elementarnosti u izlaganjima u cilju njegovog
upoznavanja sa njom, kako bi se oni zainteresovali i za profesionalno bavljenje njome. Vodei rauna o
ovome, u izlaganjima o pojedinim oblastima prvenstveno treba insistirati na osnovnim principima uz
detaljna razraivanja blok ema svuda tamo gde za to postoji mogunost, jer se jedino takvim pristupom
moe garantovati uspeh, u smislu da se ovako ambiciozan program bez problema ostvari i od strane
uenika apsolvira u meri u kojoj e garantovati njihovu osposobljenost da se sa problemima
elektromedicine mogu uspeno nositi.
Dok su za izlaganja nastavnih jedinica, koje se tiu kompletnih ureaja korienih u medicini kao to su:
elektrokardiografi, elektroencefalografi, elektromiografi, elektrokauteri itd. dovoljne samo blok eme i
struna objanjenja osnovnih principa njihovog rada, za pretvarae, bioleketrine potencijale, merenja
osnovnih fiziolokih veliina itd. treba ii u dubinu problema i malo vie detaljisati u izlaganjima o njima,
tim pre to su to, posebno se ovo odnosi na pretvarae i bioelektrine napone, elementi koji su i sutinski
vezani za navedene ureaje i ovako obraeni uticae na opte razumevanje cele problematike koja se
ovde izuava. Saznanja steena o njima doprinee da, uz predstavljanje elementarnih principa ureaja i
instrumenata, uenici uspeno savladaju i celokupno programirano gradivo, zainteresuju se za ovu oblast
primene elektronike i na kraju, shvate njen ukupan znaaj za medicinu.
Ovakvim pristupom u izlaganjima, u cilju ostvarivanja programa, postii e se napred navedeni, eljeni
cilj, ime e se i opravdati zalaganje za uvoenje ovog predmeta u okviru zanimanja elektronike, a
insistiranje na optu elementarnost u njegovom izuavanju znaajno e podii stepen zainteresovanosti
uenika do te mere da e se i sami angaovati u produbljivanju svojih, ovako steenih saznanja to je
veoma znaajno, jer ueniko samoangaovanje predstavlja in konanog ispunjenja zacrtanog cilja
nastave ovog predmeta.
Za svaki radni dan nastave u bloku, uenik je u obavezi da vodi svoj dnevnik rada. Obavezno je da on
bude uraen na raunaru, jer se na takav nain dobija na njegovom kvalitetu, a istovremeno uenik se
strane.
Od programa moe da se odstupi do 20 % ali ga mora da odobri odgovarajui organ kole.
i elektrotehniar raunara)
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta osnove automatskog upravljanja je sticanje znanja o osnovama automatizacije
neophodnih za rad u oblasti raunarske tehnike i elektronike.
upoznavanje sa osnovnim ali i najsavremenijim elemenatima i sklopovima automatskih ureaja koji se
sreu u automatizovanim proizvodnim procesima;
upoznavanje sistemima automatskog upravljanja, regulacije i njihovom primenom
osposobljavanje za dalje usavravanje i produbljivanje znanja iz oblasti automatskog upravljanja
IV RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD U PREDMET (6)
Pojam i definicija automatizacije. Potreba i znaaj automatizacije. Primena automatizacije sa prednostima
i nedostacima. Sistemi automatskog upravljanja (SAU) i regulacije (SAR). Klasifikacija SAU. Blok
prikaz SAU. Primer praktine primene. Prenosna funkcija.
MERNI PRETVARAI (18)
Namena, klasifikacija, konstrukcija, princip rada, statika karakteristika i primene mernih pretvaraa:
linearnog i ugaonog pomeraja, ugaone brzine, sile i naprezanja, temperature, pritiska, nivoa, protoka i
poloaja.
DETEKTORI SIGNALA GREKE (6)
Namena, klasifikacija, konstrukcija, princip rada, statike karakteristike i primene strujnih, naponskih,
pomerajnih, frekventnih i vremenskih detektora.
POJAAVAI (3)
Namena, klasifikacija, konstrukcija, princip rada elektronskih, magnetnih i elektromainskih pojaavaa.
REGULATORI (10)
Uloga i znaaj regulatora u SAU. Klasifikacija regulatora. Primena regulatora. Konstrukcija, princip rada,
statike i dinamike karakteristike diskontinualnih regulatora (dvoploajnog, tropoloajnog i impulsnog) i
kontinualnih regulatora sa operacionim pojaavaem (proporcionalni-P, integralni-I, diferencijalni-D, kao
i kombinovani PI, PD i PID)
IZVRNI ELEMENTI (3)
Namena, klasifikacija, konstrukcija, princip rada i primena servo motora, komutacionih elemenata,
spojnica i reduktora.
OBJEKAT REGULACIJE (3)
Definicija objekta regulacije i upravljanja, klasifikacija, merne staze, i primeri.
PRIMENjENI SISTEMI AUTOMATIZACIJE (9)
Regulacija procesnih veliina: temperature, ugaone brzine, pomeraja, nivoa, pritiska i protoka.
STABILNOST SISTEMA (5)
Osnovni pojmovi o stabilnosti sistema (stabilan, nestabilan i granino stabilan sistem). Bodeovi
dijagrami. Ispitivanje stabilnosti SAU primenom Bodeovih dijagrama.
PROGRAMABILNI LOGIKI KONTROLER PLC (30)
Upoznavanje sa trendovima u automatizaciji procesa. Arhitektura nadzorno upravljakog sistema. Uvod u
PLC. Hardverska konfiguracija.
Naini programiranja PLC-a. Programiranje u LADDER-u. Ladder moduli i podprogrami. Okruenje
PLC-a, modularnost (CPU, ulazno/izlazni moduli). HMI (Human Machine Interface) Display Editor.
Tekst i grafika na displeju PLC-a. Rad sa displejima. Adresni prostor PLC-a. Editor promenljivih.
Elementi, funkcionalni blokovi i operandi.
Vrste komunikacija. Povezivanje vie PLC-ova u mreu.
Mobilna telefonija i PLC. SMS poruka. TC35, MC35 Siemens modemi. Programiranje u LADDER-u
SMS-a.
Uvod u rad sa SCADA sistemima. SCADA (Supervisory Control And Data Acquisition). Programsko
okruenje VIP WIN 5.50 SCADA.
1. Upoznavanje sa elementima ureaja i merno regulacionim kolima koji e biti korieni tokom vebi;
2. Snimanje karakteristika potenciometarskih pretvaraa za merenje translatornog i ugaonog pomeraja;
3. Snimanje karakteristika fotootpornog pretvaraa;
4. Snimanje karakteristika induktivnog pretvaraa;
5. Snimanje karakteristika kapacitivnog pretvaraa;
6. Snimanje karakteristika pretvaraa temperature;
7. Snimanje karakteristika pojaavaa;
8. Snimanje karakteristika strujnog i naponskog diskriminatora;
9. Snimanje karakteristika P regulatora;
10. Snimanje karakteristika PI regulatora;
11. Snimanje karakteristika PD regulatora;
12. Snimanje karakteristika PID regulatora;
13. Dvopoloajni i tropoloajni regulator;
14. Regulacija brzine motora jednosmerne struje impulsnim regulatorom;
15. Snimanje karakteristika OU na simulatoru SAU;
16. Upoznavanje sa PLC-om. Programsko okruenje PLC-a.
17. Povezivanje senzora sa PLC-om.
18. Programska analiza zahteva i sekvencijalno reavanje problema.
19. Obrada alarmnih stanja i arhiviranje.
20. Komunikacija sa PLC-om.
21. SMS poruke. Konfigurisanje PLC-a za rad sa SMS-om. Funkcionalni blokovi za slanje i prijem SMS-
a.
22. SMS poruke. Autorizacija primljenih SMS poruka. Oitavanje vrednosti putem SMS-a. Upravljanje
putem SMS-a.
1. dan: Upoznavanje radne organizacije, organizacije rada u njoj i objekta regulacije. Preliminarno
upoznavanje s elementima automatizacije: mernim pretvaraima, regulatorima i izvrnim organima.
2. dan: Detaljno upoznavanje s mernim pretvaraima i indikatorima. Merenje izlaznih veliina, kontrola
ispravnosti i zamena neispravnih. Upoznavanje s prenosnim vodovima, diskriminatorima, itd.
3. dan: Upoznavanje s regulatorima; provera ispravnosti, podeavanje regulatora. Upoznavanje s
izvrnim organima. Dvopoloajni i tropoloajni regulatori.
Mesto realizacije nastave: Teorijska nastava se realizuje u uionici, a laboratorijske vebe u
specijalizovanoj laboratoriji ili radionici za praktinu nastavu.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji predmeta osnove automatskog upravljanja su
sadraje predmeta povezati sa laboratorijskim vebama i nastavom u bloku. Nastavnik, pri izradi
U uvodnom delu objasniti namenu svih blokova i definicije svih veliina na blok dijagramu SAU.
Objasniti uenicima neophodnost izgradnje matematikog modela SAU, gde se svaki elemenat
matematiki moe predstaviti prenosnom funkcijom.
Pri izuavanju mernih pretvaraa definisati princip rada i oblast primene. Za detektore signala greke dati
tipove i ulogu u SAU. Nastavnicima je ostavljena mogunost da od navedenih tipova pretvaraa odaberu
karakteristine tipove za svaku vrstu.
Pojaavae obraditi tako da izostane preklapanje gradiva sa elektronikom i ograniiti se na izuavanje
hidraulinih, pneumatskih i elektromainskih pojaavaa.
Kod regulatora istai ulogu i znaaj regulacije i mogunosti primene raunara u upravljanju procesima.
Objasniti princip rada elektromehanikih izvrnih elemenata.
U predmet se u skladu sa savremenim trendovima uvodi novo poglavlje PLC kontroleri sa mogunou
upravljanja pomou SMS poruka.
Za izvoenje laboratorijskih vebi koristiti raunar gde god je to mogue. Koristei programske pakete iz
automatike raditi simulaciju SAU i porediti rezultate dobijene merenjem i simulacijom. U toku godine
uraditi najmanje 12 vebi. Ako postoji mogunost posedovanja PLC kontrolera izvesti to vie vebi iz
ove oblasti sa primenama u regulaciji.
Uputstvo za realizaciju nastave u bloku: obavljati u radnoj organizaciji gde postoje sistemi regulacije.
Na poetku uenike upoznati s merama HTZ zatite. Nastavu obavljati prvenstveno demonstrativno uz
objanjenje postupaka eksploatacije i popravke ureaja.
strane.
Od programa moe da se odstupi do 20 % ali ga mora da odobri odgovarajui organ kole.
17. VISOKOFREKVENCIJSKA ELEKTRONIKA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta visokofrekvencijska elektronika je sticanje znanja o komponentama i
sklopovima visokofrekvencijske elektronike i optikih telekomunikacija.
upoznavanje principa rada i osobina komponenata i sklopova za visoke frekvencije;
upoznavanje komponenata i sklopova za prenos signala po svetlovodima;
sagledavanje parametara sistema na osnovu kojih se vri izbor neophodnih komponenata.
IV RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
OSOBINE PASIVNIH I AKTIVNIH KOMPONENATA
PRI VISOKIM FREKVENCIJAMA (6)
Otpornici, kondenzatori i kalemovi; ekvivalentne eme i parazitni uticaji. Tranzistori na visokim
frekvencijama u reimu malih signala. Tranzistori na visokim frekvencijama u reimu velikih signala.
Parametri tranzistora.
SELEKTIVNI POJAAVAI MALIH SIGNALA (10)
Parametri selektivnih pojaavaa malih signala. Oscilatorna kola: selektivnost, sprega, propusni opseg.
Selektivni pojaava sa prostim oscilatornim kolom. Selektivni pojaava sa spregnutim oscilatornim
kolima. Ostali tipovi selektivnih pojaavaa (primeri sa MOSFET-ovima, SAW filtrom i irokopojasni).
MEAI I UMNOAVAI FREKVENCIJE (4)
Parametri meaa frekvencije. Meai sa bipolarnim tranzistorom i fetom. Umnoavai frekvencije.
SELEKTIVNI POJAAVAI SNAGE (10)
Aktivni elementi u reimu rada sa velikim signalima (bipolarni tranzistori, fetovi, MOSFET-ovi i
elektronske cevi). Podela pojaavaa na klase. Parametri pojaavaa. Izoblienja. Linearni pojaavai
snage u klasi A, B i AB. Pojaavai snage u klasi C. Pojaavai snage u klasi D.
SPREGA POJAAVAA I POTROAA (5)
Sprega pojaavaa i potroaa. Prilagoenje po snazi. Neprilagoenje i refleksija. Stojei talasi. Kola za
prilagoenje. L filtar.
KOMPONENTE ZA MIKROTALASE (3)
Poluprovodniki elementi za mikrotalase. Specijalne mikrotalasne cevi.
OSCILATORI I SINTEZATORI FREKVENCIJE (8)
Oscilatori sa LC kolom. VCO. Oscilator sa kristalom kvarca. PLL. Direktna digitalna sinteza.
MODULACIJA VF SIGNALA (10)
Tipovi AM. Modulatori za AM. Demodulatori za AM. Tipovi za FM. Demodulatori za FM. Parametri
digitalno modulisanih signala. Primeri sistema sa digitalnom modulacijom.
OPTIKE TELEKOMUNIKACIJE (6)
Svetlovodi. Izvori svetlosti. Optiki detektori. Optiki sistem za prenos.
1. Selektivni pojaava sa prostim oscilatornim kolom.
2. Selektivni pojaava sa spregnutim oscilatornim kolima.
3. Pojaava snage klase C.
4. Pojaava snage klase D.
5. Modulator za AM.
6. Modulator za FM.
7. Diodni demodulator.
8. Demodulacija FM signala.
9. LC oscilator.
10. VCO.
11. Oscilator sa kristalom kvarca.
12. PLL kolo.
Analiza RTV stanice. Analiza sistema mobilne telefonije. Analiza rada PTT sistema veza i optikih
telekomunikacija.
organizovati u ciklusima po etiri vebi.
Blok nastava se realizuje u toku (ili na kraju) kolske godine u koli, ili ako ne postoje mogunosti u
odogovarajuem preduzeu. Uenik je u obavezi da vodi svoj dnevnik rada.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji visokofrekvencijske elektronike su organizovani u
Osobine pasivnih i aktivnih komponenti pri visokim
frekvencijama
Ukazivanje na procese koji se deavaju u komponentama sa porastom frekvencije (parazitne
kapacitivnosti, skin efekat i sl.) i na njihov uticaj na ponaanje samih komponenata.
Opis ponaanja tranzistora pri visokim frekvencijama kroz ekvivalentnu emu i prikaz parazitnih uticaja
sa posledicama koje imaju na ponaanje tranzistora.
Prikazati ekvivalentne eme otpornika, kondenzatora i kalemova sa parazitnim uticajima zbog
nesavrenosti konstrukcije i analizirati znaaj tih uticaja sa porastom frekvencije.
Dati ekvivalentnu emu bipolarnog tranzistora na visokim frekvencijama, a zatim analizirati uticaj
parazitnih impedansi na rad samog tranzistora u reimu malih i velikih signala (ulazna i izlazna
impedansa). Definisati parametre tranzistora. Y parametri.
Selektivni pojaavai malih signala
Uenici treba da steknu praktina znanja o karakteristikama pojaavaa malih signala na nivou gotovog
sklopa (pojaanje, um, izoblienja i sl.) i o tome kako se ovi pojaavai konstruiu i kakve su prednosti i
mane pojedinih reenja.
Poglavlje o selektivnim pojaavaima malih signala treba zapoeti definisanjem osnovnih parametara
(pojaanje, linearnost, um, selektivnost, uticaj jakih signala i sl.), zatim obnoviti osnovne pojmove o
oscilatornim kolima i analizirati rad selektivnog pojaavaa sa prostim i spregnutim oscilatornim kolima.
Ostale tipove selektivnih pojaavaa obraditi na nivou praktine eme uz poreenje karakteristika
bipolarnog tranzistora i MOSFET-a u pogledu karakteristika pojaanja, uma i sl. Pojaava sa SAW
filtrom unet je u poglavlje zbog njegove este upotrebe u oblasti mobilnih komunikacija i zbog toga to je
ova tehnologija znatno potisla klasina oscilatorna kola. Dati kratak prikaz osnovnih parametara ovog
filtra i nain njegove sprege sa antenom i pojaavaem. irokopojasne pojaavae obraditi informativno
na nivou praktinog kola (na primeru antenskog pojaavaa).
Meai i umnoavai frekvencije
Cilj ove tematske celine je: definisanje karakteristika meaa i umnoaa frekvencije; prikaz naina
realizacije meaa i umnoaa frekvencije; praenje procesa meanja kroz prikaz u frekvencijskom
domenu.
Meae i umnoavae frekvencije obraditi u smislu prikaza karakteristika i tipova, bez detaljnije
matematike analize. Proces meanja signala objasniti na primeru stepena za promenu frekvencije sa
diodom (nelinearnost diodne karakteristike) pa prilikom obrade meaa sa bipolarnim tranzistorima
ukazati na vezu diode i spoja baza-emitor tranzistora. Obraditi meae sa bipolarnim tranzistorima i
fetovima na nivou elektrine eme i opisa funkcije pojedinih komponenata. Obraditi tipove balansnih
meaa (aktivne i pasivne). Uvesti prikaz karakteristika meaa u domenu frekvencije (spektar signala).
Analiza rada kroz crtanje spektralnih linija kasnije e biti od pomoi kod tumaenja postupaka
modulacije. Opisati kao primer izdvajanje meufrekvencije kod superheterodinog prijemnika kao rezultat
meanja frekvencije.
Pojaavai snage
Cilj ove tematske celine je upoznavanje principa rada pojaavaa snage.
Kod selektivnih pojaavaa snage u uvodnom delu naglasiti vanost rada u reimu velikih signala i
posledice koje to ima po karakteristike tranzistora kao pojaavakog elementa. Uporediti karakteristike
bipolarnog tranzistora, MOSFET-a i elektronske cevi u pogledu karakteristika pojaanja, zatim dati
pregled karakteristika pojaavaa u smislu definicije pojaanja, klase rada, linearnosti, izoblienja i sl.
Kod analize rada po klasama naglasak staviti na klasu C i D.
Sprega pojaavaa i potroaa
Cilj ove tematske celine je: sticanje jasne predstave o vanosti pravilnog prilagoenja izlaza pojaavaa
na potroa radi prenosa maksimalne snage.
Definisati uslove za prilagoenje po snazi. Prikazati pojaava, prenosni vod i potroa (antena, 50-
omsko optereenje) i kroz primere prikazati posledice neprilagoenja u smislu gubitka korisne snage.
Kroz sluajeve neprilagoenja opisati pojavu refleksije i stojeih talasa. Od kola za prilagoenje,
detaljnije obraditi samo L-filtar zbog jednostavnosti prorauna.
Komponente za mikrotalase
Cilj ove tematske celine je: upoznavanje sa osnovnim komponentama za mikrotalasne frekvencije.
Ovaj deo gradiva obraditi n nivou informativnog upoznavanja sa mikrotalasnim komponentama u smislu
primene i konstrukcije.
Oscilatori i sintezatori frekvencije
Cilj ove tematske celine je: upoznavanje sa osnovnim metodama za dobijanje stabilnih izvora frekvencije.
Analizirati rad oscilatora sa LC kolom. Obraditi kroz proraun neki od tipova (Klap, na primer). Sledi
pretvaranje LC oscilatora u naponom kontrolisani oscilator (VCO) dodavanjem varikap dode.
Diskutovati osobine takvog oscilatora i mere za poveanje stabilnosti njegove frekvencije. Oscilator sa
kristalom kvarca obraditi sa posebnim osvrtom na karakteristike samog kvarca i njegovu ekvivalentnu
emu, a zatim prikazati reenja sa temperaturnom kompenzacijom (TCXO, OCXO i sl.). Obradu PLL
poeti poreenjem osobina oscilatora sa kvarcom i VCO. Problem svesti na potrebu dobijanja stabilne
frekvencije iz VCO poreenjem sa referentnom iz kvarcnog oscilatora pomou faznog diskriminatora,
zatim uvesti delitelj u petlju i objasniti postupak dobijanja niza stabilnih frekvencija na osnovi referentne.
Pojmove vezane za PLL obraditi na nivou razumevanja uloge uticaja na performanse petlje, a
matematiki aparat zbog kompleksnosti svesti na minimum. Obzirom na dominaciju digitalnih PLL,
obraditi internu emu PLL u integrisanoj izvedbi sa prikazom registara i nainom programiranja.
Direktnu digitalnu sintezu (DDS) obraditi na nivou principa rada i blok dijagrama. Ovde je bitno
razumevanje principa sinteze. Poglavlje zavriti poreenjem karakteristika pojedinih metoda za sintezu
stabilne frekvencije.
Modulacija VF signala
Cilj ove tematske celine je: upoznavanje sa klasinim metodama analogno modulisanih signala i
osnovnim pojmovima vezanim za digitalne tipove modulacije.
U uvodnom delu obraditi klasinu AM i njene tipove. Prikazati spektar tih signala, a zatim obraditi tipove
modulatora (modulacija u kolu baze, kolektora, balansni modulatori). Demodulaciju AM prikazati na
primeru diodnog demodulatora, a AM-1BO na nivou blok eme. Kod FM uvesti pojam indeksa
modulacije i prikazati spektar takvog signala. Uporediti spektre AM i FM signala i diskutovati prednosti i
nedostatke. Od modulatora obraditi primer sa varikap diodom a od demodulatora onaj na boku rezonantne
krive (zbog principa, tj. veze napona i frekvencije) i koincidentni detektor kao iroko rasprostranjen.
Modulaciju i demodulaciju PM diskutovati u odnosu na FM. Kod digitalnih tipova modulacije ukazati na
njihov dominantni uticaj u odnosu na analogne sisteme modulacije. Uvesti osnovne pojmove vezane za
karakteristike digitalnih signala (bitska brzina i sl.) a zatim navesti neke od sistema gde se koristi ovaj tip
prenosa.
Optike telekomunikacije
Ovu oblast poeti opisom osobina svetlovoda kao medijuma za prenos. Uvesti pojmove slabljenja,
disprezije, numerikog otvora. Definisati monomodne i multimodne svetlovode. U drugom delu obraditi
LED i lasersku diodu kao izvore svetlosti i naine modulacije signala. Od optikih prijemnika obraditi
PIN i APD. Konstrukciju prijemnika obraditi na nivou blok eme, sa osvrtom na generatore uma i
verovatnou greke pri prenosu. Poglavlje zavriti analizom optikog sistema za prenos sa grubim
proraunom slabljenja deonice i nivoa signala na mestu prijema.
Realizacija vebi
Laboratorijske vebe koncipirane su tako da ih je mogue pripremiti bez veih ulaganja u specifinu
mernu opremu. Za izvoenje vebi potreban je standardni osciloskop, tonski generator, signal generator i
odgovarajue makete. Makete se mogu viestruko iskoristiti (primera radi, maketa VCO sa fiksnim
kontrolnim naponom na koji se superponira tonski signal praktino demonstrira FM modulaciju. u
nedostatku signal generatora moe se koristiti VCO (ako se kontrolie vremenskom bazom osciloskopa
dobija se jednostavan vobler koji uz diodni demodulator moe da se iskoristi za prikaz karakteristika
selektivnih pojaavaa) i sl. Za izradu makete PLL moe se upotrebiti standardno kolo tipa 4046, tonsko
PLL kolo tipa NE 567 i sl.
Realizacija nastave u bloku
Nastavu u bloku realizovati posle preene odgovarajue teorijske oblasti. Nastavu izvoditi u dva dana po
6 asova. Za izvoenje nastave odeljenje deliti na tri grupe u koli i dve grupe u radnim organizacijama.
strane.
CILJ I ZADACI
popravci i izradi podsklopova elektronskih ureaja.
upoznavanje materijala, alata, elemenata i instrumenata koji se koriste kod izrade i popravke
elektronskih ureaja;
upoznavanje sa vrstama termikih i rashladnih ureaja, principom rada, konstrukcijom i njihovom
funkcijom;
praktina provera i produbljivanje teorijskih znanja steenih kroz strune predmete
upoznavanje sa proizvodnjom, odravanjem, popravkom i servisiranjem elektronskih ureaja;
sticanje praktinih vetina koje e omoguiti brzo i lako ukljuivanje u privredu na poslovima
proizvodnje, ispitivanja i servisiranja elektronskih ureaja.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
HTZ NA RADU (4)
Zatitna sredstva, zatita na radnom mestu, nesree na radu sa strujom i spreavanje nesrea. Zatita od
napona dodira, zatita pri rukovanju ureajima pod naponom i pruanje prve pomoi.
RADIONIKI ALAT (4)
Nain upotrebe alata i odravanje. Univerzalni merni instrument: karakteristike, merni opsezi, merenje
elektrinih veliina, kvarovi.
POLUPROVODNIKE DIODE (2)
Vrste, obeleavanje, ispitivanje, kvarovi i primena.
TRANZISTORI (4)
TIRISTORI I TRIJACI (4)
TERMISTORI (2)
INTEGRISANA KOLA (4)
TAMPANA KOLA (8)
Uloga i znaaj, materijal za izradu, nain izrade;
izrada jednostavnijih kola u tampanoj tehnici.
LEMLJENjE (6)
Lemljenje elektronskih komponenti, lemljenje na tampanim kolima, lemljenje provodnika.
OSCILATORNA KOLA (4)
Uloga, vrste, karakteristike i podeavanje oscilatornih kola.
IZVORI NAPAJANjA (14)
Uloge i vrste; izrada. jednostavnijeg ispravljaa i stabilizatora; regulacija napona; kvarovi; ispitivanje i
otklanjanje kvarova.
HP POJAAVAI (12)
Izrada jednostavnijeg pojaavaa u tehnici tampanih veza, kvarovi, ispitivanje i otklanjanje kvarova.
OSNOVNA LOGIKA KOLA (8)
Uloga i vrste, rad sa logikim kolima na maketama, povezivanje logikih kola i realizacija jednostavnijih
logikih funkcija.
Oblici nastave: Nastava se realizuje kroz praktine vebe.
nastavnih predmeta (npr. osnova elektrotehnike, elektrinih merenja, elektronike i osnova
telekomunikacija), tema i oblasti sa kojima se susreu izvan kole. Aktivnosti osmisliti tako da
Program praktine nastave drugog razreda elektrotehniara elektronike treba realizovati po redosledu
kako je dat u programu.
Program treba realizovati u kolskim radionicama u grupi do 16 uenika. Pri realizaciji programskih
sadraja praktine nastave neophodna je sinhronizacija ca sadrajima sledeih predmeta: Osnove
elektrotehnike, elektrinih merenja i elektronika.
U realizaciji poglavlja elektronskih komponenti (diode, tranzistori, tiristori, termistori i integrisana kola)
uenicima pokazati po primerak (uzorak) elemenata, tako da na njemu izvre potrebna ispitivanja.
U obradi tampanih kola potrebno je da svaki uenik izradi jednostavniju tampanu plou.
Poglavlje oscilatorna kola realizovati uz dobru korelaciju sa predmetom Osnove elektrotehnike,
Elektrina merenja, i Osnove telekomunikacija, tako da na asovima praktine nastave uenici prave
oscilatorna kola a na asovima pomenutih vebi ispituju njegove parametre.
MATURSKI ISPIT
24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10 i 8/10).
i sl.
sledeih oblasti karakteristinih za obrazovno profil elektrotehniar elektronike:
elektronski pojaavai,
elektronski medicinski ureaji,
raunari i programiranje, i
visokofrekvencijska elektronika.
matematika,
elektronika I i II,
elektronski pojaavai,
elektronski medicinski ureaji,
visokofrekvencijska elektronika.
SS POSTROJENjA
11. STABILNA POSTROJENjA ELEKTROVUE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta stabilna postrojenja elektrovue je sticanje znanja o primenjenim reenjima
stabilnih postrojenja elektrovue.
upoznavanje sa razvojem i vrstama sistema elektrovue;
upoznavanje sa namenom, nainima napajanja i opreme elektrovunih podstanica;
upoznavanje sa kontaktnom mreom, voznim vodom, vrstama sekcionisanja voznog voda i
uzemljenjem kontaktne mree;
sagledavanje uticaja elektrovue na rad SS postrojenja;
sticanje znanja o opasnosti od elektrine struje na kontaktnoj mrei i zatiti pri radu u uslovima
elektrovue;
ovladavanje vetinama za neposredno izvravanje radnih zadataka.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (4)
Razvoj stabilnih postrojenja elektrovue. Sistemi elektrovue. Monofazni sistem industrijske uestanosti
25 kV, 50Hz.
PODELA STABILNIH POSTROJENjA (17)
Podela stabilnih postrojenja elektrovue. Napojni dalekovodi. Elektrovune podstanice, napojni i obilazni
vodovi. Postrojenja za sekcionisanje. Elektrovuna podstanica. Raspored opreme u elektrovunoj
podstanici. Naini prikljuenja elektrovunih podstanica na elektroprivrednu mreu. Dispozicija opreme u
elektrovunoj podstanici. Oprema 110 kV i 25 kV dela. Merna grupa. Komandna prostorija. Poseta
elektrovunoj podstanici
KONTAKTNA MREA (39)
Opte o kontaktnoj mrei.
Nosee konstrukcije sa temeljima. Oprema za veanje voznog voda. Sistemske visine. Vozni vod. Delovi
voznog voda. Zatezanje voznog voda. Poligonacija voznog voda. Preklopi u voznom vodu. Neutralna
sekcija. Sekcionisanje voznog voda. Poseta ETD kontaktna mrea. Vrste sekcionisanja voznog voda.
Naini napajanja sekcija. eme sekcionisanja. Povratni vod i uzemljenje. inski prespoji i inski prevezi.
Kolosena prigunica. Uzemljenje kontaktne mree. Radna uzemljenja. Zatitna uzemljenja. Centar za
daljinsko upravljanje. Poseta CDU.
UTICAJ ELEKTRINE VUE NA RAD SS POSTROJENjA (2)
Uticaj elektrovue na rad SS postrojenja. Poseta telekomandi.
ZATITA PRI RADU U USLOVIMA ELEKTROVUE (10)
Izvori opasnosti od elektrine struje na kontaktnoj mrei u normalnom pogonu. Zatita pri radu u
uslovima elektrovue. Lina i kolektivna zatita. Zatitna motka za uzemljenje.
SISTEMATIZACIJA (2)
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji stabilnih postrojenja elektrovue su organizovani u
Program predmeta stabilna postrojenja elektrovue sastavljen je iz pet tematskih celina koje ine sadraj
predmeta.
Pri realizaciji programa treba poi od injenice da uenici u prethodnom kolovanju nisu stekli nikakvo
znanje iz ove oblasti, ali da imaju izvesna predznanja iz osnova elektrotehnike i drugih predmeta za
praenje metodolokih jedinica iz ovog predmeta.
Izlaganje nastave treba da bude organizovano u odgovarajuem kabinetu ilustrovano crteima,
fotografijama, originalnim elementima i demonstracijama kako u kabinetu, tako i na poligonu za
kontaktnu mreu.
Pri izlaganju tematskih celina naroitu panju obratiti na poglavlja: kontaktna mrea, povratni vod i
uzemljenja i zatita na radu u uslovima elektrovue.
Opisati oblike vunog voda, ukazati na znaaj izolovanih preklopa, sekcionisanje izolatora, neutralnih
sekcija i automatskog zatezanja.
Detaljno opisati ulogu i znaaj sekcionisanja koristei crtee, dijapozitive i filmove i predvideti posetu
jednoj veoj elektrovunoj podstanici.
Posebnu panju posvetiti temi povratni vod i uzemljenja kao i znaaj uzemljenja sa stanovita
bezbednosti rada.
S obzirom na to da e uenici u svom zanimanju esto dolaziti u neposrednu blizinu postrojenjima
elektrovue, treba im ukazati na mogunost opasnosti.
Obratiti panju na temu uticaj strujne vue na SS i TT postrojenja.
12. TELEKOMUNIKACIONI VODOVI I PRENOS
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta telekomunikacioni vodovi i prenos je sticanje osnovnih znanja o
telekomunikacionim vodovima i telekomunikacionom prenosu.
Zadaci nastave ovog predmeta su:
upoznavanje sa telekomunikacionim procesima i sistemima prenosa;
analiziranje sistema za prenos;
upoznavanje sa karakteristikama telekomunikacionih vodova uopte, kablovskim telekomunikacionim
vodovima i njihove primene;
ovladavanje vetinama ispitivanja karakteristika vodova, sa posebnim osvrtom na optike kablove;
upoznavanje sa nainima viestrukog korienja vodova;
osposobljavanje za samostalno obavljanje sloenih poslova na razradi projektnih reenja;
voenje odreenih poslova vezanih za montau i odravanje telekomunikacionih i signalnih vodova.
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
TELEKOMUNIKACIONI PROCESI
I SISTEMI PRENOSA (6)
Model komunikacionog sistema, pojam informacija i mera za koliinu informacija.
Savremeni metodi komuniciranja (telefonija, telefaks, televizija, prenos podataka, telekomanda,
telemetrija, telesignalizacija).
Jedinice u sistemu prenosa.
Osnovni sistemi prenosa signala u profesionalnim komunikacijama i definisanje pojmova u sistemu za
prenos (kanal, telekomunikaciono kolo, jednosmerna, dvosmerna i reverzibilna veza, ureaj, spojni put).
Sistemi veza po fizikim vodovima (niskofrekventni dvo i etvoroini prenos, visokofrekventni dvo i
etvoroini prenos).
Multipleks sa vremenskom i frekventnom raspodelom.
Modulacija (analogna i impulsna, impulsno kodna).
Presluavanje. Izoblienja (linearna i nelinearna). um.
ANALIZA SISTEMA ZA PRENOS (4)
etvoropol i definisanje parametara etvoropola. Elektrini filtri. Korektori. Pojaavai. Modulatori i
demodulatori.
Optiki predajnici. Optiki prijemnici.
TELEKOMUNIKACIONI VODOVI (5)
Parametri vodova (primarni parametri, sekundarni parametri). Pupinizacija. Prenos informacija optikim
vlaknom. Princip rada i parametri optikih vlakana. Slabljenje i disperzija optikih vlakana.
KABLOVSKO TELEKOMUNIKACIONI VODOVI (9)
Vrste i podela kablova. Materijal i konstrukcija kablova. Polaganje. Obrada. Simetriranje. Ispitivanje.
Smetnje na kablovima.
Kablovi koji se primenjuju na J. Signalni telekomunikacioni kablovi tipa STKA i STA.
Merenje osnovnih karakteristika telekomunikacionih vodova.
Zatita od opasnih i ometajuih uticaja vodova monofaznog sistema elektrine vue.
OPTIKI KABLOVI (9)
Tipovi i dimenzije optikih vlakana. Struktura i vrste optikih kablova. Spajanje vlakana i ispitivanje u
toku rada. Mogunost primene i nain uvoenja po objektima. Projektovanje sistema sa optikim
vlaknima.
VIESTRUKO KORIENjE VODOVA (2)
Visokofrekventne veze (sistemi za rad po kablovskim vodovima kapaciteta od 12 kanala).
Visokofrekventne veze (sistemi za rad po koaksijalnim paricama 1,2/4,4 V 300).
Digitalni multipleksni ureaji 2/34 Mbit/s.
Optiki linijski sistemi.
1. Telekomunikacioni vodovima i sistemi prenosa (5).
2. Analiza signala u sistemu prenosa (5).
3. Analiza karakteristika telekomunikacionih vodova i merenja (10).
4. Optiki kablovi: vrste, karakteristike, spajanje (10).
5. Viestruko korienje vodova formiranje multipleksnih signala(5).
odbranu vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji telekomunikacionih vodova i prenosa su
Izbor sadraja programa je takav da su obuhvaeni najznaajniji telekomunikacioni sistemi po
kablovskim vodovima i po optikim kablovima.
U okviru programa u prvoj tematskoj celini dati su osnovni pojmovi telekomunikacionog prenosa. Ova
tematska celina omoguava ne samo izuavanje ostalih celina, ve i dalje usavravanje uenika i praenje
najsavremenijih dostignua u ovoj oblasti. Delove ove tematske celine treba obraditi matematikim
aparatom i elektrotehnikim zakonima koje su uenici ve savladali.
Druga tematska celina obrauje se opisno i kratko sa uproenim elektrinim emama sklopova koji
predstavljaju elemente telekomunikacionih ureaja. U procesu nastave potrebna znanja iz matematike
treba da su ve usvojili.
Trea tematska celina TK vodovi predstavlja nastavak predhodne oblasti kao specijalan sluaj
etvoropola. TK vodovi svrstani su u ine i optike vodove. U ovoj celini obraeni su primarni i
sekundarni parametri vodova, parametri optikih vodova kao i pupinizacija kablovskih
telekomunikacionih vodova. Ova oblast treba da bude obraena sa odgovarajuim obrascima primenjujui
odgovarajui matematiki aparat.
U etvrtoj tematskoj celini Kablovski TK vodovi treba obraditi podelu i vrste kablova, konstrukciju, nain
polaganja i uvlaenja kablova. Obratiti panju na obradu, simetriranje, a u vezi sa tim i odgovarajue
sprege koje dovode do neeljenih presluavanja. Ovde treba obraditi telekomunikacione kablove koji se
koriste na J. U ovoj celini obraditi panju na smetnje i merenja, kao i na zatitu od monofaznog sistema
vue 25 kV 50 Hz.
U petoj tematskoj celini optiki kablovi dati konstrukciju optikih kablova, konstrukciju optikih vlakana
sa odgovarajuom izolacijom, njihovu primenu na J, spajanje optikih vlakana i njihovo ispitivanje.
U estoj tematskoj celini Viestruko korienje vodova dati pregled osnovnih visokofrekventnih i
digitalnih multipleksnih ureaja. Pri obradi ove celine dati samo osnovne karakteristike analognih
visokofrekventnih i digitalnih multipleksnih ureaja sa najoptijim blok emama. Optike linijske sisteme
koji su neophodni pri korienju optikih kablova obraditi u osnovnim crtama i sa uproenim blok
emama.
U nastavi predmeta treba nastojati da uenici razumevaju proces prenosa i prenosne puteve.
Vebe iz pojedinih oblasti treba raditi neposredno po teoretskoj obradi sadraja.
13. STANINI SS UREAJI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta stanini SS ureaji je sticanje znanja i upoznavanje funkcija i znaaja pojedinih
tipova osiguranja stanica sa tehnikog i saobraajnog aspekta.
upoznavanje tehnikih karakteristika sastavnih delova staninih SS postrojenja;
upoznavanje emotehnikih reenja raznih vrsta signalnih postrojenja;
ovladavanje nainima montae i ispitivanja sastavnih delova staninih SS postrojenja;
ovladavanje tehnikom rukovanja alatom i mernim ureajima radi ukljuivanja u proces odravanja
elemenata u toku eksploatacije;
upoznavanje osnovnih signalnih i saobraajnih propisa koji se primenjuju kod montae i odravanja u
eksploataciji SS postrojenja;
omoguavanje daljeg usavravanja i nastavak obrazovanja za vie stepene strunosti.
III RAZRED
(3 asa nedeljno, 105 asova godinje, 60 asova u bloku)
SADRAJI PROGRAMA
UVODNI DEO (3)
Osnovne karakteristike staninih SS ureaja obzirom na funkciju, obim osiguranja, signalne pojmove i
saobraajne uslove.
Osnovni saobraajni uslovi ostvareni kroz tabele zavisnosti za pojedine vrste staninog osiguranja.
NAINI OSIGURANjA SKRETNICA (27)
Tipovi i vrste skretnica i skretnikih zatvaraa primenjenih na eleznicama Srbije.
Vrste skretnikih brava i osnovna konstrukcija i tehnike karakteristike skretnike brave Leman.
Vrste mehanikih postavnih sprava i osnovne karakteristike mehanike postavne i zasunske sprave.
Tehnike karakteristike elektrobravice skretnikih kljueva za ostvarivanje ureaja kljuevne zavisnosti.
Tehnike karakteristike kontrolnih ureaja za kontrolu poloaja skretnica.
Vrste skretnikih postavnih sprava. Konstrukcija skretnikih postavnih sprava i elementi za povezivanje
sprave sa skretnicom.
Tehnike karakteristike elektropostavnih skretnikih sprava.
Osnovne karakteristike hidraulinih skretnikih postavnih sprava.
Nain montae i ispitivanja skretnikih sprava u eksploataciji.
SIGNALI (17)
Osnovne konstrukcije i tehnike karakteristike mehanikih signala.
Osnovna konstrukcija sa sastavnim delovima svetlosnog signala.
Nain montae i gabaritne mere svetlosnog signala. Karakteristike i vrste optikih sistema. Izbor boja iz
hromatskog dijagrama i vidljivost spektra boja.
Tehniki uslovi i propisi za izbor lokacije signala.
Propisi za odravanje, merenje i ispitivanje svetlosnih signala.
UREAJI ZA KONTROLU ZAUZETOSTI STANINOG
ODSEKA (21)
Osnovne tehnike karakteristike elemenata gornjeg stroja pruge i njihova funkcija u inskim strujnim
kolima. Osnovne merne metode za proveru elektrinih parametara inskog kola.
Vrste ureaja za kontrolu odseka i njihove karakteristike.
inska strujna kola za neelektrificirane pruge. Tehnike karakteristike inskih strujnih kola za
elektrificirane pruge. Sastavni elementi i njihove tehnike i elektrine karakteristike.
Naini i osnovni uslovi za izradu plana izolovanih odseka.
Osnovni parametri rada inskih kola, nain regulisanja i kontrola ispravnosti rada.
Osnovne tehnike karakteristike brojaa osovina za kontrolu staninih odseka kao i osnovni principi
izrade plana lokacije i povezivanja brojaa osovina.
KABLOVI I KABLOVSKI PRIBOR (6)
Osnovni tipovi i elektrine karakteristike kablova i kablovskog pribora.
Karakteristike vetakih objekata: rov, kablovice, betonski i limeni kanali,kablovska kanalizacija i
kablovske galerije.
UNUTRANjI STANINI UREAJI (17)
Osnovne tehnike karakteristike mehanikih i elektromehanikih ureaja.
Osnovne tehnike karakteristike relejnih ureaja. Osnovni elementi i elektrine karakteristike relejnih
ureaja sa slobodnim emiranjem. Osnovne tehnike karakteristike elemenata relejnih ureaja sa
funkcionalnim ili relejnim grupama. Osnovne tehnike karakteristike elemenata elektronskih ureaja.
STANINE I LOKALNE POSTAVNICE (4)
Osnovne konstrukcije i vrste postavnica. Nain funkcionisanja i rukovanje postavnicama. Osnovna
provera ispravnosti postavnica.
UREAJI ZA NAPAJANjE STANINIH SS UREAJA (10)
Osnovni propisi i vrste napojnih postrojenja. Osnovne karakteristike ureaja za besprekidno napajanje.
Osnovni sklopovi i njihova funkcija u napojnom postrojenju. ematska analiza pojedinih sklopova.
Nain osiguranja skretnica (24)
Provera elektromehanikih karakteristika elektrobravica za skretnike kljueve i ostvarivanje zavisnosti.
Merenje elektrinih karakteristika svih primenjenih tipova elektropostavnih sprava skretnica u raznim
reimima rada.
Merenje i podeavanje mehanikih karakteristika svih primenjenih tipova elektropostavnih sprava
skretnica u raznim reimima rada.
Merenje elektrinih karakteristika kontrolnika skretnica sa i bez blokiranja.
Signali (6)
Merenje i podeavanje struje signalnih sijalica i provera vidljivosti signalnih svetiljki.
Ureaji za kontrolu staninih odseka (6)
Merenje i podeavanje inskog kola skretnica i koloseka za sve vrste primenjenih sistema kao i ispravnog
rada kolosenog releja.
Kablovi i kablovski pribor (6)
Merenje elektrinih karakteristika kablova, nain razbrajanja ila kabla i raniranja kao i izrada nastavaka
kabla.
Unutranji relejni ureaji (6)
Merenje elektrinih i magnetno mehanikih karakteristika svih karakteristinih tipova releja.
Merenje elektrinih karakteristika pojedinih elektronskih sklopova.
Stanina i lokalna postavnica (6)
Merenje i otklanjanje smetnji na tasterskim kolima i kolima kontrole.
Ureaji za napajanje staninih SS ureaja (6)
Merenje elektrinih karakteristika pojedinih elektrosklopova napojnog ureaja.
IV RAZRED
(3 asa nedeljno, 93 asa godinje, 60 asova u bloku)
UVODNI DEO (3)
Karakteristike kontaktnih i bezkontaktnih elemenata. Vrste elektrinih sigurnosnih ema i njihove
karakteristike. Primenjeni simboli i oznake u elektrinim emama. Nain izrade tabele zavisnosti za
ostvarenje zavisnosti u signalnim emama.
PROSTA MEUSIGNALNA POSTAVNICA (5)
Analiza i praenje elektrinih strujnih kola za ostvarivanje meusignalne zavisnosti. Ispitivanje, merenje i
odravanje u eksploataciji.
RELEJNI SS UREAJI KLJUEVNE ZAVISNOSTI
SKRETNICA SIGNALA (15)
Osnovne emotehnike zavisnosti ureaja. Nain ostvarivanja komandi i kontrola na postavnici. Analiza i
praenje elektrinih strujnih kola za ostvarenje zavisnosti signala i kljuevnih elektrobravica skretnikih
kljueva.
Ispitivanje, merenje i odravanje u eksploataciji.
RELEJNI SS UREAJI ZA OSTVARENjE KOMPLETNE
ZAVISNOSTI SIGNALA SA SKRETNICAMA
I IZOLOVANIM ODSECIMA (20)
Nain obezbeenja poloaja i blokiranja skretnica sa elektrinom bravom, elektrinim kontrolnikom i
elektro postavnom spravom sa centralnim postavljanjem. Komandne postavnice i strujna komandna kola.
Strujna kola trasiranja i komandovanja puta vonje. Strujna kola kontrole i blokiranja puta vonje. Strujna
kola elemenata zavisnosti u putu vonje. Analiza i praenje strujnih kola za ostvarivanje zavisnosti
signala sa skretnicama i izolovanim odsecima. Postavna i kontrolna strujna kola signala. Postavna i
kontrolna strujna kola elektro postavnih skretnikih sprava. Ispitivanje, merenje i odravanje u
eksploataciji ureaja za kontrolu i blokiranje skretnica, signala, izolovanih odseka i relejnih ureaja.
Nain ispitivanja za otkrivanje smetnji i njeno otklanjanje.
RELEJNI SS UREAJI ZA OSTVARENjE KOMPLETNE
ZAVISNOSTI SIGNALA SA SKRETNICAMA
I ODSECIMA U IZVOENjU SA FUNKCIONALNIM
GRUPAMA I RELEJNIM GRUPAMA (40)
Komandne i kontrolne postavnica mozaikog tipa. Osnovna konstrukcija elemenata funkcionalnih grupa
ili relejnih grupa i njihova funkcija i povezivanje. Osnovne emotehnike zavisnosti ureaja ostvarene
ovim ureajima.
Osnovna strujna kola trasiranja,postavljanja i blokiranja puta vonje. Analiza i praenje strujnih kola za
ostvarivanje zavisnosti signala sa skretnicama i izolovanim odsecima. Postavna i kontrolna strujna kola
signala. Postavna i kontrolna strujna kola skretnikih elektropostavnih sprava. Ispitivanje, merenje i
odravanje u eksploataciji ureaja za kontrolu i blokiranje skretnica, signala, izolovanih odseka i relejnih
ureaja. Nain ispitivanja za otkrivanje smetnji i njeno otklanjanje.
ELEKTRONSKI UREAJI ZA OSIGURANjE STANICA (5)
Osnovni elementi sklopovi elektronskih ureaja i njihova funkcija. Elektronski mikro procesorski
ureaj za komandu, kontrolu i dijagnostiku. Osnovni principi izvoenja elektronskog sistema osiguranja i
nain ostvarivanja potrebnih zavisnosti. Analiza funkcionisanja i stalna kontrola ispravnosti elektronskog
ureaja. Nain ispitivanja, merenja i otklanjanja smetnji u eksploataciji.
NAPOJNI UREAJI ZA SS POSTROJENjA (5)
Osnovni tipovi napojnih postrojenja i njihove karakteristike. Vrste napajanja-osnovno, rezervno i
pomono. Osnovni sklopovi napojnih postrojenja, njihova funkcija i elektrine karakteristike.
Analiza napojnih ema za napajanje SS postrojenja po tipu:
a) napajanje iz distributivne mree i dizel agregata
b) napajanje iz kontaktne mree vue
v) napajanje iz AKU baterije preko rotacionih ili statikih pretvaraa
g) karakteristike ureaja za besprekidno napajanje.
Nain prorauna elemenata napojnog postrojenja.
Nain ugradnje, vrste zatite, merenje i ispitivanja u eksploataciji.
NASTAVA (VEBE) U BLOKU (60 asova)
Prosta meustanina postavnica (6)
Merenje i otklanjanje smetnji na signalnim kolima.
Relejni SS ureaji kljuevne zavisnosti (6)
Merenje i otklanjanje smetnji na kolima kontrole i blokiranja skretnikih kljueva.
Relejni SS ureaj za ostvarenje kompletne zavisnosti (18)
Merenje i otklanjanje smetnji na komandnim kolima.
Merenje i otklanjanje smetnji na kontrolnim i postavnim kolima skretnica.
Merenje i otklanjanje smetnji na kolima zavisnosti puta vonje.
Merenje i otklanjanje smetnji na komandnim kolima signala.
Merenje i otklanjanje smetnji na kolima kontrole odseka.
Relejni SS ureaji sa funkcionalnim ili relejnim
grupama (18)
Merenje i otklanjanje smetnji na komandnim kolima.
Merenje i otklanjanje smetnji na kolima trasiranja puta vonje.
Merenje i otklanjanje smetnji na kolima zavisnosti i blokiranja puta vonje.
Merenje i otklanjanje smetnji na kontrolnim i postavnim kolima skretnica.
Merenje i otklanjanje smetnji na kolima signala.
Elektronski ureaji za osiguranje stanice (6)
Merenje i otklanjanje smetnji na elektronskim sklopovima.
Napojni ureaji za SS postrojenja (6)
Merenje i otklanjanje smetnji na sklopovima napojnog ureaja.
Blok nastava se realizuje u toku kolske godine u kabinetu za SS postrojenja u koli, ili ako ne postoje
mogunosti u odogovarajuem preduzeu ili na terenu. Uenik je u obavezi da vodi svoj dnevnik rada.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji staninih SS ureaja su organizovani u tematske
sa svakodnevnim iskustvom i sadrajima drugih predmeta: elektrinih merenja i telekomunikacionih
vodova i prenosa); timski rad; samoprocenu; prezentaciju svojih radova i grupnih projekata i efikasnu
vizuelnu, verbalnu i pisanu komunikaciju.
Ispitivanje uenika treba da bude kontinuirano i da obuhvati kako teorijska znanja, tako i praktian rad.
III i IV RAZRED
U treem razredu u uvodnom delu uenike je potrebno upoznati sa znaajem, primenom i funkcijom
staninih ss ureaja, kako sa tehnikog tako i sa saobraajnog aspekta. Veoma je vano da na prvim
asovima kod uenika bude izazvano interesovanje za predstojee gradivo. Uenici treba prvo da kroz
obradu pojedinih sklopova (elemenata) shvate njihov rad, a zatim njihovu funkciju u radu kompletnog
ureaja. U uvodnom delu dati samo osnovne karakteristike staninih ss ureaja, obim osiguranja i
objanjenje signalnih pojmova, kao i saobraajnih uslova ostvarenih kroz tabele zavisnosti.
Druga tematska jedinica sadri naine osiguranja skretnica. Veoma znaajnu tematsku celinu poeti od
prostijih reenja (brave) i stavljajui akcenat na stepen osiguranja i sigurnost, prei na skretnike postavne
sprave, njihove vrste, karakteristike, naine montae. Ovaj deo gradiva mora biti adekvatno podran
praktinim vebama, jer vizuelni kontakt, sklapanje i povezivanje ureaja omoguava uenicima lake
savladavanje ove problematike.
Trea tematska jedinica obrauje signale, signalne pojmove, sastavne delove signala, nain montae kako
likovnih tako i svetlosnih signala. Pri realizaciji ove tematske celine treba koristiti odgovarajue blok
eme.
etvrta tematska jedinica obrauje elemente za kontrolu zauzetosti odseka. Ovaj deo gradiva je potrebno
predstaviti teorijski, emotehniki, kao i praktino, a korienjem strukturnih blokova i principijelnih
ema moe se objasniti ostvarivanje kontrole i kontinuiteta rada ureaja.
Peta tematska jedinica obrauje kablove i kablovski pribor i to preko osnovnih tipova kablova, njihovih
karakteristika, montae, propisa za ugraivanja, do naina obrade i ispitivanja. Pored teorijske obrade
teme veoma je bitno praktino prikazati metode obrade kablova, naine njihovog sastavljanja i
prebrajanja.
esta oblast vezana je za prikaz elemenata ss ureaja u radnoj celini, pri emu treba prvo obraditi starije
tipove unutranjih staninih ureaja, a zatim prei na novija reenja. Kroz opis ureaja i naina rada
uenici treba da shvate osnovno o nainu komandovanja, kontrole elemenata i zavisnosti izmeu njih.
Sledea oblast se nastavlja na prethodnu, jer stanine i lokalne postavnice predstavljaju upravljaki i
kontrolni deo staninih ss ureaja.
Osma oblast razmatra naine napajanja i energetske elemente primenjene u napojnoj prostoriji. Ovaj deo
gradiva potrebno je realizovati pomou principijelnih ema, tehnikih karakteristika sklopova i blok ema.
Posebno je potrebno da u ovom delu gradiva upoznati uenike sa velikim spektrom napona (10V-750V)
koje koristimo u praksi.
U uvodnom delu u etvrtom razredu sa uenicima treba ponoviti simbole i oznake u elektrinim emama,
kao i karakteristike kontaktnih i bezkontaktnih elemenata. potrebno je da savladaju nain izrade tabele
zavisnosti za ostvarenje zavisnosti u signalnim emama.
U tematskoj celini prosta meusignalna postavnica, uenici treba da savladaju analizu i praenje strujnih
kola za ostvarivanje meusignalne zavisnosti, kao i naine ispitivanja, merenja i odravanja u
eksploataciji.
Kod relejnih ss ureaja kljuevne zavisnosti treba dati prvo osnovne emotehnike zavisnosti ureaja, a
zatim nain ostvarivanja komandi i kontrola na postavnici. Panju posvetiti analizi i praenju elektrinih
strujnih kola za ostvarivanje zavisnosti signala i kljuevnih elektrobravica skretnikih kljueva. Na kraju
tematske celine obraditi ispitivanje, merenje i odravanje u eksploataciji.
U tematskoj celini Relejni ss ureaji za ostvarenje kompletne zavisnosti signala sa skretnicama i
izolovanim odsecima poeti od naina obezbeenja poloaja i blokiranja skretnica elektrinom bravom,
elektrinim kontrolnikom i elektro postavnom spravom sa centralnim postavljanjem. Zatim uenike
uputiti u analizu i praenje odgovarajuih strujnih kola, a na kraju tematske celine obraditi ispitivanje,
merenje i odravanje u eksploataciji, kao i nain ispitivanja za otkrivanje smetnji i naine uklanjanja
smetnji.
Najvie asova je potrebno u etvrtom razredu izdvojiti za obradu relejnih ss ureaja za ostvarenje
kompletne zavisnosti signala sa skretnicama i odsecima u izvoenju sa funkcionalnim grupama i relejnim
grupama. Prvo obraditi komandne i kontrolne postavnice mozaikog tipa. Zatim osnovnu konstrukciju
elemenata funkcionalnih ili relejnih grupa i njihovo povezivanje. Posebnu panju posvetiti analizi i
praenju odgovarajuih strujnih kola, a na kraju tematske celine uenike uputiti u ispitivanje, merenje i
odravanje ureaja u eksploataciji.
Elektronske ureaje za osiguranje stanica uenici treba da upoznaju preko osnovnih elemenata i principa
izvoenja elektronskog sistema osiguranja. Takoe obraditi nain ispitivanja, merenja i otklanjanja
smetnji u eksploataciji ovih ureaja.
Tematskoj celini napojni ureaji za ss postrojenja posvetiti adekvatnu panju i to svim tipovima
napajanja, kao i nainima ugradnje, vrstama zatite, merenja i ispitivanja u eksploataciji.
Pored predavanja potrebno je koristiti i filmove, dijapozitive i ostala praktina sredstva za poboljanje
nastave.
Za realizaciju vebi predvieno je i u treem i u etvrtom razredu po 60 asova vebi u bloku. Vebe
treba realizovati nakon prethodno teorijski obraenih celina i to ako je mogue dan po dan u toku kolske
godine, a izbegavati realizaciju bloka na samom kraju nastavne godine. Pri realizaciji vebi uvebavati
brzo itanje ema, brzo prepoznavanje ema, tok delovanja. Insistirati na razvijanju sposobnosti
dijagnostiara, odnosno brzog uoavanja mogueg uzroka nastale smetnje. Insistirati na potovanju
propisanih procedura i sistematinosti u radu. Uenici treba da savladaju i nain popunjavanja
odgovarajuih mernih lista, kao i da shvate znaaj svog budueg angaovanja u struci.
znaajno.
14. PRUNI SS UREAJI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta pruni SS ureaji je sticanje znanja, upoznavanje funkcija, znaaja i vrsta
prunih SS ureaja sa tehnikog i saobraajnog aspekta.
upoznavanje tehnikih karakteristika sastavnih delova prunih SS ureaja i to: ureaja za punktualnu
detekciju osovine vagona, za kontinualnu kontrolu prunih odseka, ureaja automatskog prunog bloka,
ureaja za osiguranje putnih prelaza, ureaja auto stopa, ureaja meustanine zavisnosti, ureaja za
osiguranje putnih prelaza i ureaja za prenos informacija u lokomotivu;
ovladavanje nainom montae i ispitivanja sastavnih delova prunih SS ureaja;
ovladavanje tehnikom rukovanja alatom i mernim ureajima,
ovladavanje vetinama ukljuivanja u proces odravanja elemenata u eksploataciji;
upoznavanje osnovnih signalnih saobraajnih propisa koji se primenjuju pri montai i odravanju
elemenata prunih SS postrojenja u eksploataciji;
razvijanje svesti o korienju strune literature iz razliitih izvora;
upuivanje na dalje usavravanje i nastavak obrazovanja za vie stepene strunosti.
III RAZRED
(3 + 1 as nedeljno, 105 + 35 asa godinje)
SADRAJI PROGRAMA
UVOD OSNOVNE KARAKTERISTIKE UREAJA
ZA OSIGURANjE PRUGE (5)
Ureaji meustanine zavisnosti (MZ). Ureaji automatskog prunog bloka (APB) na jednokolosenoj i
dvokolosenoj pruzi. Osnovne karakteristike ureaja za osiguranje putnih prelaza (PP). Osnovne
karakteristike ureaja za automatsko zaustavljanje voza autostop (AS). Osnovne karakteristike
ureaja za prenos informacija u lokomotivu. Osnovne karakteristike ureaja za kontrolu odrona na pruzi i
detekciju zagrejanosti leita osovina vagona.
UREAJI ZA PUNKTUALNU DETEKCIJU OSOVINE
VAGONA (15)
Osnovne karakteristike ureaja i funkcija nagaznih pedala. Osnovne karakteristike ureaja i funkcija
magnetnih inskih kontakata. Osnovne karakteristike ureaja i funkcija elektronskih inskih kontakata.
Nain primene i karakteristike elektronskih inskih kontakata za kontrolu odseka sa brojaem osovina.
Analiza rada, nain ispitivanja, naini merenja.
UREAJ ZA KONTINUALNU KONTROLU PRUNIH
ODSEKA (30)
Osnovni elektrini parametri inskog kola. Osnovne karakteristike i funkcija izolovanih sastava. Naini
napajanja i vrste kontrole prunih inskih kola i njihove karakteristike. Elektrine karakteristike i funkcija
rezonantnih i nerezonantnih prigunica. Karakteristike kolosenih releja. Analiza rada, ispitivanje i
merenje inskog kola sa rezonantnim prigunicama i kontrolom sa tropoloajnim motornim relejom.
Analiza rada, ispitivanje i merenje inskog kola sa nerezonantnim prigunicama i kodiranim napajanjem.
Osnovne elektrine karakteristike i funkcija tonskih inskih kola bez izolovanih sastava.
UREAJI AUTOMATSKOG PRUNOG BLOKA (24)
Osnovne zavisnosti odseka i signala APB-a. Nain ostvarivanja smera vonje na APB-u i kontrole APB-
a. Osnovne karakteristike spoljnih i unutranjih elemenata i njihova funkcija u ureaju APB-a. Nain
napajanja APB-a. Planovi kablova za povezivanje i napajanje elemenata APB-a. Ispitivanje, merenje i
odravanje elemenata APB-a.
UREAJI ZA OSIGURANjE PUTNIH PRELAZA (24)
Naini osiguranja i vrste ureaja za osiguranje PP-a. Osnovne karakteristike spoljnih i unutranjih
elemenata i njihova funkcija u ureaju PP-a. Nain lokacije elemenata za osiguranje putnih prelaza.
Proraun kljunih taaka za automatsko ukljuivanje putnih prelaza. Osnovne tehnike karakteristike i
konstrukcija elektrinih postavnih sprava putnog prelaza. Osnovne tehnike karakteristike i konstrukcija
putnih signala. Nain napajanja PP-a. Planovi kablova za povezivanje i napajanje elemenata PP-a.
Ispitivanje, merenje i odravanje elemenata PP-a.
UREAJI AUTO STOPA (5)
Osnovni principi funkcionisanja auto-stopa. Osnovna konstrukcija i tehnike karakteristike prune balize.
Montaa, ispitivanje, merenje i odravanje prune AS balize.
SISTEMATIZACIJA (2)
1. UREAJI ZA PUNKTUALNU DETEKCIJU OSOVINE
VAGONA (5)
Provera ispravnosti elektrinog i mehanikog sklopa inske magnetne pedale.
Merenje magnetnih karakteristika i elektrinih karakteristika sa podeavanjem magnetnog inskog
kontakta.
Merenje elektrinih karakteristika sa podeavanjem elektronskog inskog kontakta.
Merenje i podeavanje kompleta elektronskog inskog kontakta za broja osovine.
2. UREAJI ZA KONTROLU PRUNOG BLOKA (10)
Merenje izolacije svih tipova izolovanih sastava.
Merenje karakteristika inskog kola za razne vrste napajanja kod otvorenog i zatvorenog kola i
izraunavanje parametara inskog kola.
Merenje i podeavanje inskog kola bez prigunice za struju vue.
Merenje i podeavanje inskog kola sa rezonantnim prigunicama i motornim relejima za kontrolu
odseka.
Snimanje karakteristika kolosenih releja.
Snimanje karakteristika tonskih inskih kola.
3. AUTOMATSKI PRUNI BLOK (8)
Snimanje karakteristika napojnog ureaja APB-a.
Merenje, ispitivanje i raniranje kablova APB-a.
Podeavanje vodova za prenos informacija o stanju APB-a u stanici.
Merenje i justiranje signalnih svetiljki, kao i usmeravanje svetiljki signala.
Merenje i podeavanje struje signala APB-a.
4. UREAJI ZA OSIGURANjE PUTNIH PRELAZA (8)
Za date situacione planove PP-a, dati lokaciju spoljnih elemenata osiguranja i proraun kljunih taaka.
Snimanje karakteristika napojnog ureaja.
Usmeravanje i podeavanje struja putnih signala.
Merenje napojnih i strujnih karakteristika postavnih sprava PP-a.
Merenje, ispitivanje i raniranje kablova PP-a.
5. MERENjE I ISPITIVANjE ISPRAVNOSTI PRUNE
BALIZE AUTOSTOP UREAJA (4)
IV RAZRED
(3 asa nedeljno, 93 asa godinje, 30 asova u bloku)
UREAJI MEUSTANINE ZAVISNOSTI (MZ) (12)
Osnovni elementi i karakteristike ureaja meustanine zavisnosti. Analiza emotehnikih reenja i
praenje strujnih kola za ostvarivanje meustanine zavisnosti. Naini ispitivanja, merenja i otklanjanja
smetnji u eksploataciji.
UREAJI AUTOMATSKOG PRUNOG BLOKA (36)
Osnovni elementi i karakteristike raznih vrsta ureaja APB-a. Analiza emotehnikih reenja i praenje
strujnih kola za ostvarivanje zavisnosti signala APB-a i odseka. Nain ostvarivanja komande i kontrole
APB signala i odseka. Analiza elektrine privole u APB-u i staninom ureaju. Nain ostvarivanja
zavisnosti APB-a i PP-a. Nain ostvarivanja kontrole ispravnosti APB-a i najava smetnje. Nain
ispitivanja, merenja i otklanjanja smetnji u eksploataciji.
UREAJI ZA OSIGURANjE PUTNIH PRELAZA (35)
Osnovni elementi i karakteristike raznih vrsta ureaja PP-a
Analiza emotehnikih reenja i praenje strujnih kola za:
A) ukljuni ureaj
B) iskljuni ureaj
V) postavno i kontrolno kolo putnih signala
G) postavno i kontrolno kolo elektropostavne sprave polubranika
D) zavisnosti PP-a sa APB om
) zavisnosti PP-a sa staninim ureajem.
Za primenjene vrste ovih ureaja na S nain ispitivanja, merenja i otklanjanja smetnji u eksploataciji.
UREAJI ZA PRENOS INFORMACIJA U LOKOMOTIVU (10)
Osnovni elementi i karakteristike ureaja za prenos informacija u kabinu lokomotive. Vrste i nain
prenosa informacija o stanju signalnih postrojenja u lokomotivu. Osnovne eme za ostvarivanje
signalizacije u lokomotivi. Nain merenja i ispitivanja u eksploataciji.
NASTAVA (VEBE) U BLOKU (30)
1. UREAJI MEUSTANINE ZAVISNOSTI (MZ) (4)
Snimanje karakteristika vodova za ostvarenje zavisnosti signala i privole.
Merenje i snimanje frekvencije napona i struje za ispravan rad motornog ili elektronskog brojaa, kao i
voda za prenos (prijem i otprema) kontrole odseka.
2. UREAJI AUTOMATSKOG PRUNOG BLOKA (14)
Merenje i otklanjanje smetnji na ureaju privole.
Merenje i otklanjanje smetnji na grupi blok signala.
Merenje i otklanjanje smetnji na kontrolnim grupama.
Merenje i otklanjanje smetnji na kontrolnom delu odseka.
Merenje i otklanjanje smetnji na signalima APB-a.
3. UREAJI ZA OSIGURANjE PUTNIH PRELAZA (10)
Merenje i otklanjanje smetnji na ukljunim i iskljunim ureajima.
Merenje i otklanjanje smetnji na komandnim kolima ukljuenja PP-a.
Merenje i otklanjanje smetnji na ureajima za zavisnost sa APB-om.
Merenje i otklanjanje smetnji na ureajima za zavisnost sa staninim ureajima.
Merenje i otklanjanje smetnji na komandnim i postavnim kolima polubranika.
Merenje i otklanjanje smetnji na komandnim i postavnim kolima prunih signala.
4. UREAJI ZA PRENOS INFORMACIJA
U LOKOMOTIVU (2)
Merenje i provera ispravnosti prijemnih signala u lokomotivi
Mesto realizacije nastave: Teorijska nastava se realizuje u uionici, a laboratorijske vebe u kabinetu za
SS postrojenja (u treoj godini).
Blok nastava se realizuje u toku kolske godine u kabinetu za SS postrojenja u koli, ili ako ne postoje
mogunosti u odogovarajuem preduzeu ili na terenu. Uenik je u obavezi da vodi svoj dnevnik rada.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji prunih SS ureaja su organizovani u tematske
sa svakodnevnim iskustvom i sadrajima drugih predmeta: elektrinih merenja, telekomunikacionih
vodova i prenosa i staninih SS ureaja); timski rad; samoprocenu; prezentaciju svojih radova i grupnih
projekata i efikasnu vizuelnu, verbalnu i pisanu komunikaciju.
U uvodnom delu uenike je potrebno upoznati sa znaajem, primenom i funkcijom prunih ss ureaja,
kako sa tehnikog tako i sa saobraajnog aspekta. Veoma je vano da na prvim asovima kod uenika
bude izazvano interesovanje za predstojee gradivo. U uvodnom delu je potrebno takoe da uenici
steknu osnovna znanja o prunim ss ureajima koji e se kasnije detaljnije razmatrati.
Druga tematska celina obuhvata obradu ureaja za punktualnu detekciju osovine vagona. Ovaj deo
gradiva je potrebno razraditi teorijski, emotehniki i praktino. S obzirom da se ovde sreemo sa
razliitim ureajima od nagaznih hidraulinih pedala preko magnetno inskih kontakta do brojaa
osovina, potrebno je razmotriti uslove pod kojim se ovi elementi postavljaju, mesta na kojima se ovi
elementi postavljaju, kao i blok eme, nain napajanja, opis rada i objanjenja rada pratee opreme.
Trea tematska celina obuhvata ureaje za kontrolu prunih odseka. Izlaganje poeti od osnovnih
parametara, osnovnih karakteristika i naina napajanja, pa putem kombinovanja teorijske nastave i
praktinih vebi ostvariti edukaciju pomou optih primera. Vano je da uenici shvate kreaciju signala
napona prunog odseka i njegov put do detekcije i kontrole.
etvrta tematska celina koja obrauje automatski pruni blok zamiljena je da kod uenika formira
razumevanje zavisnosti odseka i signala na meustaninom rastojanju. Uenici treba da shvate kako to
vozni sastav kreira izbor signalnog pojma (iza sebe), a sa aspekta bezbednosti i sigurnosti potrebno je
obraditi emotehniki deo ove tematike. Nainu ostvarenja smera vonje na APB-u, kontroli, sastavnim
delovima ureaja i nainu napajanja u vebama posvetiti posebnu panju. Merenje i ispitivanje pojedinih
sklopova, praenje ema (teorijski i instrumentima) potrebno je da uenici savladaju tako da mogu da pod
kontrolom nastavnika, ali i samostalno da ih realizuju.
U petoj tematskoj celini uenik treba da shvati osnovni koncept ukrtanja pruge i kolovoza u istom nivou,
kao i uslove koji su potrebni radi bezbednosti i sigurnosti. Od naina osiguranja ureaja PP-a, preko
konstrukcije, naina napajanja i pratee opreme uenicima bi bio prezentovan kontinuitet po stepenima
rada, osnovni zahtevi, naini povezivanja sklopova, put praenja ema.
U estoj tematskoj oblasti potrebno je uenike upoznati sa osnovnim principima, konstrukcijom i
montaom auto stop ureaja. Pored blok ema, naina merenja i opisa korienih instrumenta, uenike
treba upoznati i sa nainom povezivanja i zavisnosti sa signalom.
U etvrtom razredu u prvoj tematskoj celini obraditi ureaje meustanine zavisnosti i to prvo osnovne
elemente i karakteristike ureaja, zatim analizu emotehnikih reenja i praenje strujnih kola, a na kraju
tematske celine naine ispitivanja, merenja i otklanjanja smetnji u eksploataciji.
Ureaje automatskog prunog bloka, kao i ureaje osiguranja putnih prelaza obraditi istim redosledom
kao i prethodnu tematsku celinu: prvo osnovne elemente i karakteristike ureaja, zatim analizu
emotehnikih reenja i praenje strujnih kola, a na kraju tematske celine naine ispitivanja, merenja i
otklanjanja smetnji u eksploataciji.
U etvrtoj tematskoj celini uenici treba da upoznaju osnovne elemente i karakteristike ureaja za prenos
informacija u kabinu lokomotive, vrste i nain prenosa informacija o stanju signalnih postrojenja u
lokomotivu, kao i osnovne eme za ostvarivanje signalizacije u lokomotivi. Nakon toga obraditi nain
merenja i ispitivanja u eksploataciji.
Vebe iz prunih ss ureaja realizovati nakon teorijski obraenih tematskih celina i to: u treem razredu
svake druge nedelje sa po dva asa, ili svake etvrte sa po etiri asa, a u etvrtom razredu vebe u bloku
realizovati dan po dan, takoe nakon teorijski obraenih tematskih celina u toku kolske godine, a
izbegavati realizaciju bloka na samom kraju nastavne godine.
znaajno.
15. SISTEMI AUTOMATSKOG UPRAVLJANjA
U SS TEHNICI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta sistemi automatskog upravljanja u SS tehnici je sticanje znanja o primenjenim
sistemima automatskog upravljanja u procesu automatizacije eleznikog saobraaja.
sagledavanje sistema automatizacije u cilju primene u raznim oblastima ovekove delatnosti;
upoznavanje sa ureajima za automatsko raniranje i regulisanje brzine kola niz sputalicu;
upoznavanje sa sastavnim elementima ureaja za automatsko raniranje i regulaciju brzine kola niz
sputalicu;
upoznavanje sa ureajima za automatsko obrazovanje puteva vonji, ureajima za regulaciju brzine
kretanja kola niz sputalicu, ureajima za napajanje sistema za automatizaciju ranirnih stanica,
daljinskim upravljanjem, lokomotiva potiskivalica, kao i dopunskim ureajima u ranirnim stanicama;
upoznavanje sa pravcima daljeg razvoja automatizacije ranirnih stanica i svetskim dostignuima u toj
oblasti;
ovladavanje vetinama za daljinsko upravljanje;
usvajanje znanja o ureajima za daljinsko upravljanje saobraajem na eleznici;
upoznavanje sa pravcima razvoja sistema daljinskog upravljanja saobraaja na eleznici;
osposobljavanje za odravanje sistema za automatsko upravljanje u SS tehnici i produbljenje znanja u
ovoj oblasti ljudskog rada i stvaralatva.
IV RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
OSNOVI AUTOMATSKOG UPRAVLJANjA (22)
Uvod (1)
Opti pojmovi. Definicija sistema automatizacije. Uloga sistema automatizacije u poveanju
proizvodnosti rada.
Sistemi automatskog upravljanja (6)
Osnovni pojmovi. Definicije pojma upravljanja i regulacije. Klasifikacija sistema. Otvoreni i zatvoreni
sistemi. Kontinualni i diskontinualni sistemi. Linearni i nelinearni sistemi. Blokovski prikaz sistema.
Uvod u Laplasove transformacije i njihova primena u sistemima automatskog upravljanja.
Analiza linearnih sistema automatskog upravljanja (4)
Ispitivanje sistema pomou prelaznih karakteristika. Standardne ispitne funkcije. Ispitivanje pomou
frekventnih karakteristika.
Osnovni elementi automatike (4)
Primeri stvarnih elemenata kola. Meusobno povezivanje elemenata.
Stabilnost sistema (2)
Definicije stabilnosti. Kriterijumi stabilnosti sistema.
Tanost sistema (2)
Pojam i definicija statistike i dinamike greke sistema.
Kompenzacija sistema (3)
Kompenzacija poremeaja i kompenzacija odstupanja. Primeri kompenzacije sistema.
PRIMENjENI SISTEMI AUTOMATIZACIJE
U ELEZNIKOM SAOBRAAJU (71)
Automatizacija ranirnih stanica (40)
Uvod (3)
Uloga i znaaj automatizacije ranirnih stanica. Klasifikacija ranirnih stanica prema tehnologiji
saobraaja. Vrste ureaja koji se primenjuju pri automatizaciji ranirnih stanica.
Ureaji za automatsko raniranje i regulisanje brzine kola niz sputalicu (4)
Opti prikaz. Pojedinana reenja. Teoretska razmatranja procesa i dinamike kretanja kola niz sputalicu.
Sastavni elementi ureaja za automatsko raniranje
i regulaciju brzine kola niz sputalicu (12)
Kolosene konice retarderi: karakteristike, vrste i princip rada. Brzohodne skretnike postavne sprave:
karakteristike, vrste, princip rada. Radarski ureaji. Merai teine. Fotoelije: primena kod merenja visine
kola i zauzea kolosenih konica. Merai smera i brzine vetra. Brojai osovina. Merenje otpora
kotrljanja. Ureaji za odreivanje slobodne duine koloseka. Izolovani odseci.
Ureaji za automatsko obrazovanje puteva vonji (4)
Blok ema sistema. Prenos koda puta vonje.
Ureaji za regulaciju brzine kretanja kola niz
sputalicu (4)
Blok ema ureaja. Opis primenjenih tehnikih reenja.
Ureaji za napajanje sistema za automatizaciju ranirnih stanica (2)
Blok ema napojnog ureaja. Opis sastavnih delova.
Daljinsko upravljanje lokomotiva potiskivalica (2)
Dopunski ureaji u ranirnim stanicama (7)
Ureaji za automatski popis kola. Ureaji za detekciju zagrejanosti leita osovina. Ureaji za detekciju
ravnih mesta tokova. Zatita od opreme koja se vue po koloseku (Dragging equipment). Ureaj za
sabijanje kola na kolosecima.
Pravci daljeg razvoja automatizacije ranirnih stanica
i svetska dostignua u toj oblasti (2)
Daljinsko upravljanje saobraajem na eleznici (25)
Opti pojmovi daljinskog upravljanja (10)
Povezivanje objekata daljinske kontrole. Sistemi daljinskog upravljanja. Vrste impulsa za daljinski
prenos. Mnogokanalni sistemi sa vieimpulsnim biranjem. Kapaciteti sistema. Malokanalni sistemi sa
kodiranim biranjem. Grupno biranje. Vrste izoblienja kod ureaja za daljinsko upravljanje.
Primena ureaja za daljinsko upravljanje
saobraajem (11)
Klasifikacija ureaja. Blok ema ureaja za daljinsko upravljanje. Napojni ureaj. Flexicode. Centralni
primopredajni sistem. Prenosni sistem telekomande. Satelit (ureaj telekomande u stanici). Elektronski
raunar i njegova uloga u sistemu za automatsko upravljanje saobraajem.
Pravci daljeg razvoja sistema daljinskog upravljanja
saobraaja na eleznici (4)
ETCS (EUROPEAN TRAIN CONTROL SYSTEM)
Daljinsko upravljanje stabilnim postrojenjima
elektrine vue (6)
Opti pojmovi. Princip rada sistema za daljinsko upravljanje stabilnim postrojenjima elektrine vue.
Pravci daljeg razvoja sistema daljinskog upravljanja stabilnim postrojenjima elektrine vue.
1. Princip rada napojnog ureaja u ranirnoj stanici.
2. Merenje kolosenih konica.
3. Merenje i regulacija brzohodne skretnike postavne sprave.
4. Kontrola struje pogonskih motora retardera.
5. Merenje i podeavanje radarskih ureaja.
6. Ispitivanje ureaja za merenje slobodne duine koloseka.
7. Ispitivanje elektronskog raunara pomou test programa.
8. Ispitivanje i podeavanje ureaja za otkrivanje pregrejanosti leita osovina.
9. Merenje i analiza moguih greaka sistema za besprekidno napajanje ureaja telekomande saobraaja.
10. Ispitivanje ureaja za automatizaciju ranirnih stanica pomou test simulatora.
11. Ispitivanje i pronalaenje greaka u centralnom ureaju telekomande.
12. Merenje i podeavanje prenosnog sistema telekomande.
13. Ispitivanje i pronalaenje greaka u satelitskom ureaju telekomande.
14. Ispitivanja ureaja za daljinsko upravljanje stabilnih postrojenja elektrine vue, korienjem test
programa.
organizovati ih u okviru eleznica Srbije.
odbranu vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji sistema automatskog upravljanja u SS tehnici su
sa svakodnevnim iskustvom, sadrajima drugih predmeta, npr. osnova elektrotehnike, elektronike i usko
strunih predmeta iz predhodnih godina kolovanja); timski rad; samoprocenu ; prezentaciju svojih
U uvodnom delu, uenici treba da se upoznaju sa sutinom i osnovnim pojmovima automatskog
upravljanja.
U delu gde se obrauje automatizacija ranirnih stanica, posebnu panju posvetiti nainu upravljanja
raniranjem i principijelnom prikazivanju putem blok-dijagrama. Teoretsku nastavu dopuniti obilascima
ranirne stanice u Makiu.
Prilikom obraivanja celine o daljinskom upravljanju saobraajem na eleznici, obratiti panju na nain
upravljanja i prenos komandi iz upravljakog do upravljanog mesta i natrag. Organizovati obilazak
telekomandnog centra u Makiu. Kao novinu u gradivu, jedan broj asova posvetiti savremenim svetskim
dostignuima u upravljanju eleznikim saobraajem.
Za poglavlje o daljinskom upravljanju stabilnim postrojenjima elektrine vue (SPEV) je predvien
najmanji broj asova. Uenici treba da se upoznaju sa nainom funkcionisanja ovog dela elektrotehnike
delatnosti. U sklopu obuke, potrebno je obii centar daljinskog upravljanja SPEV-om koji se nalazi na
Topideru.
Pri realizaciji sadraja programa, pored optih znanja koje uenik treba da stekne, posebnu panju
posvetiti praktino primenjenim reenjima na J.
U toku realizacije tematskih celina koristiti eme ureaja, blok eme ureaja, crtee i dijapozitive, strunu
literaturu i Internet.
Kroz vebe, bilo da je u pitanju kabinetski rad ili obilazak eleznikih postrojenja, podsticati uenike da
to vie uu u sutinu upravljanja: da svaki obraivani primer svedu na osnovni zatvoreni sistem
automatskog upravljanja.
16. DRUMSKI SS UREAJI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta drumski SS ureaji je upoznavanje osnovnih vrsta ureaja za regulisanje
drumskog saobraaja i sticanje znanja o njima.
osposobljavanje uenika za korienje ema upravljanja u signalizaciji drumskog saobraaja;
sticanje znanja o osnovama bezbednosti drumskog saobraaja;
upoznavanje sa klasifikacijom putnih signalnih ureaja i njihovim osnovnim karakteristikama;
sticanje znanja o signalnim ureajima na raskrsnicama,
ovladavanje vetinama neophodnim za ugradnju, ispitivanje i odravanje signalnih ureaja;
upoznavanje sa centralizovanim upravljanjem drumskim saobraajem;
sticanje znanja o ureajima za signalizaciju autobuskih stanica, javnih garaa i parkinga, kontrolnih i
naplatnih mesta drumskog saobraaja;
razumevanje principa rada ureaja za signalizaciju tramvajskog saobraaja;
osposobljavanje za samostalan rad na odravanju i eksploataciji drumskih SS ureaja.
IV RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (2)
Znaaj primene ureaja za regulisanje drumskog saobraaja.
OSNOVI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAAJA (5)
KLASIFIKACIJA DRUMSKIH SIGNALNIH UREAJA
I NjIHOVE OSNOVNE KARAKTERISTIKE (2)
SIGNALNI UREAJI NA RASKRSNICAMA (10)
Blok ema ureaja. Svetlosni signal u drumskom saobraaju: konstrukcija i sastavni delovi, tipovi
svetlosnih signala, nain ugradnje. Kablovsko povezivanje signalnih ureaja. Kablovi i kablovski pribor:
osnovne karakteristike primenjenih kablova, polaganje i raniranje kablova. Detektori senzori za najavu
vozila u saobraaju. Ureaji za regulisanje saobraaja putem svetlosnih signala semafora: blok ema
ureaja, sastavni elementi ureaja, razrada elektrinih ema.
Ugradnja, ispitivanje i odravanje ureaja.
CENTRALIZOVANO UPRAVLJANjE DRUMSKIM
SAOBRAAJEM (11)
Blok ema sistema centralizovanog upravljanja. Centar daljinskog upravljanja:oprema centra, elektronski
raunar i njegova uloga u regulisanju saobraaja. Komunikacioni sistem. Satelitski ureaj daljinskog
upravljanja.
Primena video kamera i monitora u sistemu daljinskog upravljanja nadzora i kontrole saobraaja.
SIGNALIZACIJA KOD AUTOBUSKIH STANICA (8)
Komandni i kontrolni pult. Vrste i tipovi signala. Tipovi rampi za kontrolu ulaska izlaska vozila.
UREAJI ZA SIGNALIZACIJU JAVNIH GARAA
I PARKINGA (8)
Komandni i kontrolni pult. Ureaj automatike. Detektori kontrole popunjenosti. Tipovi rampi za kontrolu
ulaska izlaska vozila. Lokalna kablovska mrea. Ugradnja, ispitivanje i odravanje ureaja.
SIGNALIZACIJA KONTROLNIH I NAPLATNIH
MESTA DRUMSKOG SAOBRAAJA (8)
Osnovne karakteristike, sastavni delovi, princip rada. Primena raunara u sistemu automatizacije.
UREAJI ZA SIGNALIZACIJU TRAMVAJSKOG
SAOBRAAJA (6)
Osnovne karakteristike ureaja za signalizaciju i upravljanje tramvajskim saobraajem. Sistemi za
prebacivanje tramvajske skretnice: vrste, sastavni delovi. Ureaji za signalizaciju tramvajskog i drumskog
saobraaja. Ugradnja, ispitivanje i odravanje ureaja.
PRAVCI DALJEG RAZVOJA SIGNALNIH UREAJA (2)
1. Merenje elektrinih veliina svetlosnih signala u drumskom saobraaju.
2. Izrada plana kablovske instalacije za povezivanje signala i signalnih ureaja kod regulisanja drumskog
saobraaja.
3. Ispitivanje i pronalaenje greaka ureaja za regulisanje saobraaja.
4. Merenje i ispitivanje ureaja za zonsko upravljanje drumskim saobraajem.
5. Ugradnja, ispitivanje i odravanje video kamera za daljinsku kontrolu saobraaja.
6. Merenja, ispitivanja i pronalaenje greaka signalnih ureaja autobuskih stanica.
7. Merenje, ispitivanje i podeavanje greaka na ureajima za signalizaciju javnih garaa i parkinga.
8. Ispitivanje automata naplatnih mesta drumskog saobraaja.
9. Merenje i ispitivanje ureaja za signalizaciju tramvajskog saobraaja.
10. Merenje elektropostavnih sprava tramvajskog saobraaja.
11. Izrada projekta za upravljanje saobraajem na individualnoj raskrsnici.
organizovati ih u okviru eleznica Srbije.
u ciklusima najvie do pet vebi.
odbranu vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji drumskih SS ureaja su organizovani u tematske
sa svakodnevnim iskustvom i sadrajima drugih predmeta strunih predmeta); timski rad; samoprocenu ;
prezentaciju svojih radova i grupnih projekata i efikasnu vizuelnu, verbalnu i pisanu komunikaciju.
U uvodnom delu uenike upoznati sa znaajem primene ureaja za regulisanje drumskog saobraaja.
Zatim je neophodno da uenici steknu znanja o osnovama bezbednosti drumskog saobraaja.
U treoj tematskoj celini uenike treba upoznati sa klasifikacijom drumskih signalnih ureaja, kao i sa
njihovim osnovnim karakteristikama.
U etvrtoj tematskoj celini uenike prvo upoznati sa blok emom signalnih ureaja na raskrsnicama,
zatim sa konstrukcijom, sastavnim delovima, tipovima i nainom ugradnje svetlosnih signala. Uenici
treba da steknu i teorijsko i praktino znanje potrebno za polaganje i raniranje kablova, kao i ugradnju,
ispitivanje i odravanje signalnih ureaja na raskrsnicama. Pri realizaciji sadraja programa uenicima
izloiti osnovne principe rada pojedinih ureaja na osnovu blok ema, elektrinih i montanih ema, kako
u ovoj, tako i u ostalim tematskim celinama. U tematskoj celini centralizovano upravljanje drumskim
saobraajem dati blok emu sistema centralizovanog upravljanja, opremu centra daljinskog upravljanja, a
posebno ulogu elektronskog raunara u regulisanju saobraaja.
U estoj i sedmoj tematskoj celini uenike prvo upoznati sa komandnim i kontrolnim pultom, zatim sa
pojedinanim ureajima automatike, tipovima rampi za kontrolu ulaska i izlaska vozila i na kraju sa
ugradnjom, ispitivanjem i odravanjem ureaja za signalizaciju autobuskih stanica i javnih garaa i
parkinga.
U tematskoj celini signalizacija kontrolnih i naplatnih mesta drumskog saobraaja uenici treba da
upoznaju osnovne karakteristike, sastavne delove i princip rada ureaja, a posebno primenu raunara u
sistemu automatizacije. Nakon toga obraditi ugradnju, ispitivanje i odravanje ureaja.
U tematskoj celini ureaji za signalizaciju tramvajskog saobraaja obraditi prvo osnovne karakteristike
ureaja, zatim razliite sisteme za prebacivanje tramvajske skretnice i na kraju ugradnju, ispitivanje i
odravanje ureaja.
U poslednjoj tematskoj celini obraditi pravce daljeg razvoja drumskih signalnih ureaja.
Za izvoenje nastave u uionici potrebno je obezbediti crtee, blok eme, uproene eme, stvarne eme
ureaja, dijapozitive i fotografije primenjenih ureaja. Uputiti uenike da za produbljivanje znanja iz ovih
oblasti koriste odgovarajuu literaturu i INTERNET.
17. INFORMACIONI SISTEMI NA ELEZNICI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta informacioni sistemi na eleznici je sticanje znanja o osnovama informacionih
sistema uopte, kao i upoznavanje sa karakteristikama posebnih IS na S.
sticanje celovite predstave o toku informacija i njihovom znaaju;
upoznavanje raunarskih sredstava, ureaja i jedinica;
sticanje znanja o strukturi i funkcijama raunarskog sistema;
sticanje osnovnih znanja o raunarskim komunikacijama,
sticanje znanja o informacionim sistemima primenjenim na eleznici;
osposobljavanje za rukovanje ureajima i programiranje;
usvajanje osnova za dalje samostalno sticanje znanja.
IV RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (3)
Osnovni pojmovi u vezi sa raunarskim sistemom (raunarski sistem, hardver, softver). Istorijski razvoj
raunarskih sistema.
Osnovni principi funkcionisanja raunara (ema, digitalne i analogne veliine).
STRUKTURA I FUNKCIJE RAUNARSKOG SISTEMA (20)
Komponente raunarskog hardvera (8)
Arhitektura raunarskog sistema (struktura hardvera). Centralna jedinica raunarskog sistema osnovne
komponente, centralni procesor (komponente, princip rada, ema). Centralna memorija (RAM i ROM).
Spoljne memorije (namena, vrste i kapacitet). Organizacija podataka na spoljnoj memoriji (fajlovi,
direktorijumi). Ulazni i izlazni ureaji. Ostali periferijski ureaji.
Programske komponente raunarskog sistema (5)
Softver (definicija, vrste). Operativni sistem (definicija, funkcije, vrste). Osnove operativnog sistema
WINDOWS 98. Korisniki programi.
Elementi programskih jezika (7)
Analiza problema, reavanje problema pomou raunara. Algoritam (definicija, osobine, osnovne
algoritamske strukture). Algoritam primeri (kvadratna jednaina). Programski jezici. Programiranje,
testiranje i izvoenje programa.
RAUNARSKE KOMUNIKACIJE RAUNARSKE MREE
I INTERNET (9)
Raunarske mree (5)
Raunarske mree (definicija, namena, vrste). Oprema raunarskih mrea prema geografskoj
rasprostranjenosti (lokalne, globalne). Podela raunarskih mrea prema topologiji (zvezda, prsten,
magistrala). Komunikacioni protokol (OSI referentni model).
Internet (4)
Internet osnovni pojmovi (definicija, oprema, naini povezivanja). Korisniki servisi INTERNET-a.
Pretraivanje sadraja INTERNET-a.
INFORMACIONI SISTEMI (16)
Osnovni pojmovi iz teorije informacija (3)
Sistemi, informacije, informacioni sistemi, osnovne informacione veliine. Razmena informacija
kodiranje, signal, kanal veze. Mera koliine informacija; koliina informacija koju prenosi informacioni
sistem.
Informacioni sistem (7)
Informacioni sistem definicija. Projektovanje informacionih sistema. Obrazac razvoja informacionih
sistema. Upravljaki informacioni sistem. Informacioni sistem za podrku odluivanja.
Organizacije podataka (6)
Organizacione jedinice podataka i naini organizovanja podataka (vrste datoteka i naini pristupa). Baze
podataka (definicija, namena, prednosti). Modeli baza podataka. Relacioni model baze podataka. Analiza
primera racionalne baze podataka.
INFORMACIONI SISTEMI U ELEZNIKOM
SAOBRAAJU (14)
Telekomunikacioni sistemi u eleznikom saobraaju (4)
Telekomunikacioni sistemi. Mree za prenos podataka.
Informacioni sistemi na eleznici (10)
Informacioni sistemi na eleznici. Praenje i upravljanje putnikim kolima. Informacioni sistem usluga u
putnikom saobraaju. Informacioni sistem u oblasti vue vozova. Informacioni sistem u elektrotehnikoj
delatnosti. Izrada seminarskog rada. Komunikacioni interfejs u informacionom sistemu voza. Unutranja
mrea za komunikaciju izmeu razliite opreme voza.
Korienje informacione tehnologije za upravljanje informacionim sistemom voza.
Mesto realizacije nastave: Teorijska nastava se realizuje u raunarskoj uionici ili kabinetu, ili klasinoj
uionici.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji informacionih sistema na eleznici su organizovani
razliitih izvora.
Sadraj osnova telekomunikacija ima prirodnu vezu sa sadrajima raunarstva i informatike i primene
raunara u elektrotehnici, ali i sadrajima ue strunih predmeta. Uenicima treba stalno ukazivati na tu
vezu.
Neophodno je to je vie mogue nastavnih jedinica obraditi ili demonstrirati koristei raunare.
Obradom nastavnih jedinica potrebno je izvriti rekapitulaciju i proirivanje znanja steenih kroz
predmete: raunarstvo i informatika i primena raunara u elektrotehnici, a zatim ta i znanja steena kroz
praktinu nastavu povezati u jednu celinu u kojoj treba sagledati implementaciju informacionih sistema u
oblasti eleznice.
Prva oblast: osnovni elementi raunarskih sistema predstavlja rekapitulaciju znanja steenog u
prethodnom kolovanju. Poseban naglasak se stavlja na princip rada raunara i na komponente raunara.
U delu gde se obrauje kompjuterski hardver potrebno je demonstrirati uenicima izgled i objasniti
funkciju pojedinih komponenti.
U delu koji se odnosi na softver treba jasno i precizno objasniti namenu i vrste: operativnih sistema,
uslunih programa i korisnikih programa. Upoznati uenike sa osnovnim komandama operativnog
sistema Windows98, kao i sa najee korienim aplikativnim programima (Word, Excel, Power
Point...).
Deo koji se odnosi na reavanje problema pomou raunara treba zapoeti objanjavanjem postupaka
kako se od nekog problema dolazi do njegovog programskog reenja. Izuzetno je vano da na to vie
primera uenicima bude objanjen princip projektovanja algoritma i osnovne algoritamske strukture.
Nakon toga objasniti princip pisanja programa na osnovu izraenog algoritma, u programskom jeziku
Pascal. Realizaciju ovih nastavnih jedinica obavezno izvesti na raunaru.
Druga oblast: raunarske mree i internet treba da omogui uenicima da se upoznaju sa pojmom
raunarskih mrea, opremom potrebnom za realizaciju raunarskih mrea, osnovnim tipovima mrea i
prednostima rada u mrenom okruenju. U zavisnosti od opremljenosti laboratorije demonstrirati rad u
mrenom okruenju. U delu koji se odnosi na Internet obraditi teorijske osnove na kojima on funkcionie,
a praktino demonstrirati korienje osnovnih servisa Interneta (slanje elektronske pote, pretraivanje
sadraja, itd.).
Trea oblast: informacioni sistemi odnosi se u svom prvom delu na teorijske postavke koje se
tiu:osnovnih pojmova iz teorije informacija, osnovnih informacionih veliina, naina razmene
informacija. Posebnu panju treba obratiti na razumevanje definicije pojma-informacioni sistem, kao i na
njegovu ulogu i mesto u sistemu upravljanja. Teorijski je potrebno obraditi principe projektovanja
informacionih sistema, kao i faze projektovanja, razvoja i implementacije informacionog sistema.
Poseban deo ove oblasti odnosi se na pojam baze podataka. Teorijski obraditi osnovne postulate baza
podataka, sa posebnim osvrtom na relacione baze podataka. Praktino, koristei Microsoft Access,
kreirati jednostavniju bazu podataka i demonstrirati uenicima prednosti tog koncepta uvanja i
organizovanja podataka u odnosu na tradicionalno fajl okruenje.
etvrta oblast: informacioni sistemi na eleznici odnosi se na prikaz pojedinih informacionih sistema
koji su trenutno u implementaciji na S. Poseban akcenat treba staviti na informacione sisteme koji se
primenjuju u elektrotehnikom sektoru.
Uenici imaju zadatak da urade i odbrane seminarski rad koji se odnosi na informacione sisteme
primenjene u elektrotehnikoj oblasti, kroz koji treba da doe do izraaja simbioza znanja steenih kroz
ovaj predmet, kao i predmete informatike oblasti ali i znanja steenih u ue strunim predmetima i
praktinoj nastavi.
CILJ I ZADACI
popravci i odravanju SS postrojenja.
upoznavanje materijala, alata, elemenata i instrumenata koji se koriste u elektrotehnikoj struci;
upoznavanje naina obrade provodnika i inih formi, a posebno karakteristika kablova koji se koriste u
SS tehnici;
sticanje osnovnih znanja o vrstama, karakteristikama, nainu ugradnje i ispitivanju ispravnosti regleta,
osiguraa, sklopki i releja u SS tehnici;
upoznavanje sa nainom prorauna, izrade i ispitivanja inih otpornika i grejnih tela, transformatora i
prigunica koji se koriste u SS tehnici;
upoznavanje sa nainom izrade tampane ploice, kao i postupcima za utvrivanje i zamenu
neispravnih delova na tampanoj ploici;
ovladavanje vetinama hladnog spajanja u elektronici, a posebno sa nainima hladnog spajanja
primenjenim u SS ureajima.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (6)
Upoznavanje radionikog odeljenja, organizacije rada i zatite na radu. Upoznavanje materijala,
elemenata i alata koji e se koristiti pri realizaciji praktine nastave. Upoznavanje mernih instrumenata
koji se koriste za praktinu nastavu.
OBRADA PROVODNIKA I INE FORME (24)
Provodnici vrste i namena. Obrada golih provodnika: namena i nain obrade, puni i licnasti provodnici,
alati i pribor za obradu. Obrada izolovanih provodnika: nain obrade, puni i licnasti provodnici,
oblikovanje ine forme sa rezervom. Obrada provodnika sa platom: vrste provodnika sa
platom,merenje i seenje, obrada plata provodnika. Razbrajanje kablova sa manjim brojem ila.
Spajanje provodnika, vrste i nain spajanja. Izrada inih formi i ablona opte. Izrada inih formi i
ablona na SS postrojenjima. Kablovi i kablovski pribor. Razbrajanje kablova sa velikim brojem ila.
Nastavljanje prekinutih kablova, njihovo ispitivanje. Spoljni tipovi kablova koji se koriste u SS tehnici:
tehnike karakteristike, njihovo povezivanje sa elementima na terenu.
REGLETE U SS TEHNICI (8)
Vrste regleta i osnovne karakteristike. Ugradnja regleta na elementima u SS tehnici. Kontrola ispravnosti
regleta. Pregled kablovske situacije na primeru konkretne eme jedne stanice.
OSIGURAI U SS TEHNICI (6)
Vrste osiguraa, osnovne karakteristike. Praktina izrada osigurake table. Osigurai koji se primenjuju u
SS tehnici.
SKLOPKE I RELEJI U SS TEHNICI (4)
Vrste sklopki, osnovne karakteristike. Vrste releja, osnovne karakteristike.
Namotaj releja, razbrajanje kontakata, vezivanje provodnika za kontakte.
IZRADA INIH OTPORNIKA I GREJNIH TELA (2)
Uproen proraun otpornika i grejnih tela. Izrada otpornika za regulaciju struje signala i podeavanje
izolovanih odseka.
IZRADA TRANSFORMATORA I PRIGUNICA (6)
Uproen proraun malog transformatora. Praktina izrada transformatora. Kontrola kvaliteta
transformatora. Izrada kolosene prigunice za potrebe SS ureaja. Ispitivanje uproenih relejnih kola u
SS tehnici.
REGENERACIJA ELEKTROMOTORA I GENERATORA (4)
Upoznavanje radionice za regeneraciju elektromotora i generatora. Izrada ablona za motanje statora i
rotora. Ugradnja i povezivanje namotaja, lakiranje. Zamena dotrajalih delova. Kontrola kvaliteta.
IZRADA TAMPANIH PLOICA (10)
Vrste tampanih ploica i njihove osnovne karakteristike.
Metode izrade tampane ploice. Priprema materijala za izradu ploice, seenje ploice, alati za seenje.
Tehnologija tampanih veza, nanoenje zatitnog sloja. Sredstva za nagrizanje,nagrizanje nezatiene
folije. Skidanje zatitnog sloja, zatita tampanih veza. Priprema za lemljenje, buenje ploica za ugradnju
komponenti. Ugradnja komponenti u sklopove. Formiranje izvoda. Odvoenje toplote kod lemljenja.
Mehaniko uvrivanje elektronskih ploica i hladnjaka.
Praktina izrada tampanih ploica sa ugradnjom elemenata prema zadatoj emi, sa posebnim osvrtom na
primenu integrisanih kola. Postupci utvrivanja i zamene neispravnih delova na tampanoj ploici.
HLADNO SPAJANjE U ELEKTRONICI (4)
Spajanje konektorima. Spajanje konekt stopicama. Razvoj novih tehnologija hladnog spajanja. Praktino
upoznavanje primenjenih naina hladnog spajanja u SS ureajima.
Mesto realizacije nastave: Kabinet/radionica za praktinu nastavu, a delimino u servisima i radionicama
radnih jedinica za odravanje SS postrojenja.
strunih predmeta i praktine nastave u prvoj godini, tema i oblasti sa kojima se susreu izvan kole.
samovrednovanja.
Uenik bi trebalo da bude ocenjen i za voenje dnevnika praktine nastave.
U uvodnom delu uenici treba da se upoznaju sa organizacijom rada u radionikom odeljenju, merama
zatite na radu. Takoe treba da se upoznaju sa materijalima, elementima,alatima i mernim instrumentima
koje e koristiti pri realizaciji praktine nastave. Ueniku treba objasniti kako da vodi dnevnik praktine
nastave, koji je obavezan.
U delu Obrada provodnika i ine forme, pored upoznavanja sa vrstama provodnika i njihovom
namenom, uenik treba da savlada korienje alata i pribora za obradu golih i izolovanih provodnika, kao
i provodnika sa platom. Posebnu panju obratiti razbrajanju kablova, kako sa manjim, tako i sa veim
brojem ila, njihovom nastavljanju i ispitivanju ispravnosti. Uenik mora da savlada izradu inih formi i
ablona na SS postrojenjima, tehnike karakteristike kablova koji se koriste u SS tehnici, kao i njihovo
povezivanje sa elementima na terenu.
U poglavljima reglete u SS tehnici, Osigurai u SS tehnici i Sklopke i releji u SS tehnici, sadraje obraditi
tako da se prvo uenici upoznaju sa vrstama i karakteristikama komponenti,a zatim sa nainom ugradnje.
Uenici treba da savladaju izradu inih otpornika za regulaciju struje signala i za podeavanje izolovanih
odseka, kao i praktinu izradu malog transformatora i njegovo ispitivanje. Takoe je potrebno da
savladaju nain izrade kolosene prigunice za potrebe SS ureaja, kao i ispitivanje uproenih relejnih
kola u SS tehnici.
Pri realizaciji teme Regeneracija elektromotora i generatora, obavezno posetiti i upoznati se sa radom
radionice za regeneraciju elektromotora i generatora. Uenici treba da se upoznaju sa nainom izrade
ablona za motanje statora i rotora, sa ugradnjom i povezivanjem namotaja, njihovim lakiranjem.
Potrebno je da naue kako se vri zamena dotrajalih delova, kao i kontrola kvaliteta obavljene
regeneracije.
U poglavlju Izrada tampanih ploica sadraje realizovati polazei od zadate eme, pri emu se mogu
iskoristi znanja steena u okviru nastave predmeta Primena raunara u elektrotehnici (za iscrtavanje
tampanih veza), kao i znanja steena iz Elektronike 1 (za odabiranje konkretne eme).
U poglavlju Hladno spajanje u elektronici posebnu panju obratiti nainima primenjenim u SS ureajima,
kao i novim tehnologijama hladnog spajanja.
MATURSKI ISPIT
24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10 i 8/10).
1. Maturski praktini rad sastoji se iz izrade projekta, izrade dela ureaja, utvrivanja kvara ili
neispravnosti ureaja, servisiranje ureaja, maine, instalacije i sl.
sledeih oblasti karakteristinih za obrazovno profil elektrotehniar SS postrojenja:
stanini SS ureaji,
pruni SS ureaji,
drumski SS ureaji,
sistemi automatskog upravljanja u SS tehnici.
matematika,
fizika,
elektronika (elektronika I i II),
stanini SS ureaji,
pruni SS ureaji,
drumski SS ureaji,
sistemi automatskog upravljanja u SS tehnici.
AUTOMATIKE
11. ELEMENTI AUTOMATIZACIJE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elementi automatizacije je sticanje potrebnih znanja o elementima
automatizacije, kao osnove za izuavanje predmeta sistema automatskog upravljanja i ovladavanje
vetinama pri obavljanju konkretnih poslova i zadataka.
upoznavanje uloge automatizacije u procesu proizvodnje;
upoznavanje osnovnih pojmova iz oblasti automatizacije;
upoznavanje principa rada, konstrukcija i osnovnih karakteristika elemenata automatizacije;
razvijanje i negovanje tehnike kulture uenika i njihovog pravilnog odnosa prema ulozi automatizacije
u procesu proizvodnje, njenoj primeni, korienju i odravanju;
osposobljavanje za dalje usavravanje i proirivanje znanja iz ove oblasti.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD U PREDMET (6)
Istorijski razvoj automatizacije i upoznavanje sa osnovnim pojmovima, terminologijom i opravdanou
uvoenja automatizacije. Sistemi upravljanja. Pojam otvorenog i zatvorenog sistema. Sistemi
automatskog praenja (SAP), regulacije (SAR) i upravljanja (SAU).
Osnovna ema upravljanja procesom. Blok dijagram SAU sa povratnom spregom i opis namene
elemenata i signala sa blok dijagrama. Karakteristine veliine elemenata SAU (statike i dinamike
karakteristike, osetljivost i greke). Klasifikacija sistema upravljanja. Analogno i digitalno upravljanje.
Industrijski sistemi upravljanja.
MERNI PRETVARAI UVODNI DEO (2)
Pojam pretvaranja. Pretvarai i njihova funkcija u SAU. Podela pretvaraa. Opte karakteristike
pretvaraa.
MERNI PRETVARAI POMERAJA (18)
Konstrukcija, princip rada i primeri primene otpornih i kapacitivnih pretvaraa za merenje linearnog i
ugaonog pomeraja.
Induktivni pretvarai pomeraja sa pokretnim jezgrom i pokretnom kotvom. Induktivni pretvarai za
merenje malih ugaonih pomeraja. Indukcioni i ultrazvuni pretvarai.
Digitalni pretvarai ugaonog pomeraja kontaktni apsolutni pretvarai. Optoelektronski apsolutni
pretvarai za merenje pomeraja.
MERNI PRETVARAI SILE I NAPREZANjA (6)
Princip rada, oblici i materijal za izradu mernih traka. Kompenzacija uticaja temperature na merne trake.
Primena mernih traka i mernih mostova.
Konstrukcija, princip rada i primena piezoelektrinih, magnetnostriktivnih, torzionih, fotoelektrinih i
induktivnih pretvaraa.
MERNI PRETVARAI UGAONE BRZINE (6)
Konstrukcija, princip rada i primena optoelektronskih, reluktantnih, induktivnih, tahometrijskih
(tahogeneratori jednosmerne i naizmenine struje) i kapacitivnih pretvaraa ugaone brzine kao i
pretvaraa na bazi Holovog efekta.
MERNI PRETVARAI PRITISKA (6)
Osnovni pojmovi o pritisku. Merne trake kao senzori za merenje pritiska pomou membrane.
Elastini manometri sa elektrinim izlaznim signalom (merenje pritiska sa potenciometarskim,
induktivnim, i kapacitivnim metodama). Integrisani silicijumski pretvara pritiska. Optoelektronski
pretvaraa za merenje pritiska. Servomanometri.
MERNI PRETVARAI PROTOKA (5)
Osnovni pojmovi o protoku. Konstrukcija, princip rada i primena pretvaraa protoka sa promenom
pritiska (sa prigunicom i Venturijevom cevi), turbinskih, indukcionih i ultrazvunih (sa Doplerovim
efektom) pretvaraa protoka.
MERNI PRETVARAI TEMPERATURE (8)
Osnovni pojmovi o temperaturi. Konstrukcija princip rada, primena i opseg merenja temperature za
razliite merne pretvarae. Dilatacioni (bimetalni i ekspanzioni) pretvarai temperature. Metalni otporni
pretvarai (Pt100). Termistori: vrste, osobine i izrada. Karakteristike NTC i PTC termistora. Primena
termistora za zatitu motora. Termoparovi (termoelementi). Pirometri zraenja.
Senzori u radijacionim termometrima: fotoelektrini detektori (fotootpornici i fotodiode). Toplotni
senzori zraenja. Integrisani senzori toplotnog zraenja.
MERNI PRETVARAI NIVOA TENOSTI (6)
Konstrukcija, princip rada i primena hidrostatikih, otpornih, kapacitivnih, optoelektronskih i
piezoelektrinih pretvaraa za merenje nivoa. Akustini merni pretvarai. Silicijumski integrisani
pretvarai.
MEHANIKI I IROSKOPSKI PRETVARAI (3)
Osnovni princip rada iroskopa. Primena iroskopa kod autopilota.
KOMUTACIONI ELEMENTI (8)
Namena, klasifikacija i primena. Prekidai i tasteri u SAU. Krajnji prekidai (induktivni, kapacitivni,
magnetni, optoelektronski i elektromehaniki).
Releji: karakteristika i podela. Relejne eme.
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD U PREDMET (3)
Uvod u predmet sa osvrtom na merne pretvarae. Opta ema upravljanja procesom. Klasifikacija
elemenata SAU.
DETEKTORI SIGNALA GREKE (DSG) (12)
Pojam detektora signala greke, njegova funkcija u SAU. Vrste detektora signala greke (DSG).
Pomerajni DSG. Naponski DSG. Strujni DSG. Frekventni DSG. Vremenski DSG. Mehaniki DSG.
Pneumatski DSG.
POJAAVAI U SAU (9)
Funkcija pojaavaa u sistemu automatskog upravljanja i regulacije. Elektronski pojaavai. Pojaava
jednosmerne struje. Pojaavai sa povratnom spregom. Operacioni pojaava. Fazno osetljivi pojaavai.
Modulatori i demodulatori. Magnetni pojaava i elektromainski pojaava. Mehaniki, pneumatski i
hidraulini pojaavai.
IZVRNI ELEMENTI (15)
Opti pojmovi, princip rada i podela izvrnih elemenata. Elektrine maine (generatori, elektromotori
jednosmerne i naizmenine struje, korani-step elektromotori). Selsini. Transformatorska i induktivna
veza selsina. Diferencijalni selsin. Pneumatski i hidraulini motori.
SIGNALIZACIJA I ZATITA (9)
Uloga i znaaj praenja i kontrole procesa. Signalizatori procesnih veliina. Signalizatori temperature,
nivoa, pritiska i protoka. Univerzalni signalizatori.
REGULATORI (51)
Pojam regulacije. Uloga regulatora u regulacionom krugu. Karakteristine veliine: statike i dinamike
karakteristike, podruje rada, zadata veliina i dozvoljeno odstupanje. Klasifikacija regulatora.
Diskontinualni regulatori. Dvopoloajni regulatori sa i bez histerezisa. Statike karakteristike i grafiki
prikaz rada dvopoloajnog regulatora.
Tropoloajni regulator: princip rada, statike i dinamike karakteristike. Principska ema rada i primer
tropoloajnog regulatora.
Impulsni regulatori: opte karakteristike i princip rada. Primeri primene impulsnih regulatora.
Opte karakteristike i klasifikacija kontinualnih regulatora. Proporcionalni (P) regulator. Integralni (I)
regulator. Diferencijalni (D) regulator. Kombinovani (PI, PD i PID) regulatori.
Pasivni i aktivni elementi za formiranje signala. Regulatori bez povratne sprege. Regulatori sa povratnom
spregom. Vrste povratnih sprega. Blok dijagram regulatora.
Elektronski regulatori za linearnu statiku i dinamiku obradu. Principske eme. Elektronski regulatori sa
i bez povratne sprege.
Elektronski regulator sa operacionim pojaavaem P, I, D delovanja sa jednim ili vie ulaza. Regulatori
sloenog delovanja: PI, PD, PID.
Regulatori sa zonom neosetljivosti.
Pneumatski regulatori. Pneumatski P, I i PID regulatori. Hidraulini regulatori. Primeri regulatora u
industrijskim postrojenjima.
OBJEKAT REGULACIJE (6)
Osnovni pojmovi i definicije objekta regulacije (OR). Klasifikacija i primeri OR. OR proporcionalnog
ponaanja: P staze sa usporenjem prvog, drugog i vieg reda. P staza sa mrtvim vremenom.
OR integralnog ponaanja: I staze. OR diferencijalnog ponaanja: D staze.
1. Upoznavanje sa elementima, ureajima, merno regulacionim kolima, instrumentima i maketom
simulatora SAU koji e biti korieni tokom vebi;
2. Snimanje statikih karakteristika otpornih pretvaraa linearnog i ugaonog pomeraja;
3. Snimanje statikih karakteristika induktivnih pretvaraa pomeraja;
4. Snimanje statikih karakteristika kapacitivnih pretvaraa pomeraja;
5. Snimanje statikih karakteristika frekventnih pretvaraa pomeraja;
6. Snimanje statikih karakteristika indukcionog (transformatorskog) pretvaraa pomeraja;
7. Snimanje statikih karakteristika otpornih pretvaraa temperature;
8. Snimanje karakteristika fotootpornog pretvaraa;
9. Proraun mernih pretvaraa pritiska, nivoa, protoka i ugaone brzine;
10. Snimanje statikih karakteristika pomerajnih DSG (potenciometarski i mostni);
11. Snimanje karakteristika strujnog DSG;
12. Snimanje karakteristika naponskog DSG;
13. Snimanje karakteristika vremenskih DSG;
14. Snimanje frekventnih karakteristika pojaavaa;
15. Ispitivanje ispravnosti komutacionih elemenata;
16. Primeri signalizatora temperature, pritiska, nivoa i protoka;
17. Snimanje karakteristika dvopoloajnog regulatora;
18. Snimanje karakteristika tropoloajnog regulatora;
19. Snimanje karakteristika impulsnog regulatora;
20. Snimanje karakteristika P regulatora;
21. Snimanje karakteristika I regulatora;
22. Snimanje karakteristika D regulatora;
23. Snimanje karakteristika PI regulatora;
24. Snimanje karakteristika PD regulatora;
25. Snimanje karakteristika PID regulatora;
26. Regulacija brzine motora jednosmerne struje;
27. Regulacija brzine motora naizmenine struje;
28. Snimanje karakteristika vremenskih regulatora;
29. Snimanje karakteristika OU na simulatoru SAU;
30. Upoznavanje sa opremom za pneumatsko upravljanje FESTO PNEUMATIC (ako ima mogunosti);
31. Pneumatski komandni, signalni, upravljaki i izvrni elementi. Elementi za regulaciju brzine.
Pneumatski FlipFlop. Elemenat sa kanjenjem
32. Jednostavnija pneumatska upravljanja;
33. Sloenija pneumatska upravljanja. Reavanje konkretnih problema iz prakse;
34. Pneumatski i hidraulini regulator. Pneumatski i hidraulini motor kao izvrni organ;
35. Elektronski, hidraulini i pneumatski senzori.
Nastava u bloku moe da se izvodi u preduzeima ili u koli u 5 radnih dana po 6 asova. Pri tome dani
ne moraju da slede u kontinuitetu. Praksa se obavlja posle odraenog dela gradiva. Pri realizaciji prakse je
bitno da 5 dana bude ravnomerno rasporeeno, tako da se svaki radni dan od ponedeljka do petka moe
koristiti samo jednom. U sluaju da kola nije u mogunosti da odradi praksu na nov nain, mogue je
izvoenje prakse od 5 dana uzastopno u preduzeima ili koli.
Prvi dan: Upoznavanje organizacionih modela preduzea. Analiza i prouavanje principijelne tehnoloke
eme merenja i regulacije. Identifikacija lokacije merno regulacionih ureaja u pogonu. Pretvarai
razliitih vrsta, nain vezivanja (blok eme) i njihovo putanje u rad. Kontrola rada mernih pretvaraa
merenjem izlaznog signala i vizuelnim pregledom.
Drugi dan: Upoznavanje sa nainom detekcije signala greke u sistemima automatskog upravljanja
korienjem razliitih detektora signala greke. Prouavanje naina zadavanja eljene vrednosti. Obrada
signala greke.
Trei dan: Upoznavanje sa ulogom pojaavaa u mernom kolu. Analiza rada pneumatskih, hidraulikih i
magnetnih pojaavaa u pogonskim uslovima. Identifikovanje razliitih tipova izvrnih elemenata koji se
koriste u privredi. Znaaj signalizacije u sistemima upravljanja. Signalizatori temperature, nivoa, pritiska i
protoka.
etvrti dan: Uloga regulatora u SAU. Izuavanje industrijskih regulatora. Prouavanje kompletnog
regulacionog kruga u pogonu sa osvrtom na ulogu regulatora. Nain povezivanja regulatora sa ostalim
elementima SAU. Daljinsko zadavanje eljenih vrednosti. Ispitivanje ispravnosti merno regulacionog
ureaja uz korienje simulacionih elemenata i laboratorijske instrumentacije.
Peti dan: Upoznavanje neophodnih rezervi u delovima i ureajima na objektu i sa njihovim
skladitenjem. Provera mernih i regulacionih ureaja vizuelnim pregledom i kontrolom karakteristinih
veliina. Rukovanje kontrolnom dokumentacijom. Pronalaenje i po mogustvu otklanjanje kvarova,
njihov opis i evidencija. Kontrola zadate vrednosti. Zamena sklopova neispravnih ureaja.
Oblici nastave: Teorijska nastava u drugom razredu, a u treem i teorijska nastava i laboratorijske vebe.
organizovati u ciklusima najvie do pet vebi.
Blok nastava se realizuje u toku (ili na kraju) kolske godine u koli, ili ako ne postoje mogunosti u
odogovarajuem preduzeu. Uenik je u obavezi da vodi svoj dnevnik rada.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elementa automatizacije su organizovani u tematske
izvora.
II i III RAZRED
U prvoj godini uenja ovog predmeta predvieno je da uenik stekne teorijska znanja, koja su mu
potrebna za kasnije upoznavanje sa praktinom primenom elemenata na vebama. Za uspeno
savlaivanje sadraja programa ovog predmeta ueniku treba da pomognu i znanja iz strunih predmeta
steenih u I i II razredu.
U okviru uvoda u predmet treba razjasniti pojmove i termine jer je to oblast sa kojom se uenik prvi put
sree. Da bi uenik lake usvojio i razumeo ove, za njega nove, pojmove i termine, potrebno ih je
povezati sa praktinim primerima iz svakodnevnog ivota. Uz objanjenje pojma elemenata i njegove
definicije navesti i karakteristine veliine elemenata i njegov grafiki simbol. Uz definiciju statikih i
dinamikih karakteristika objasniti uenicima ta je statiki a ta dinamiki reim rada elemenata i
posebno posvetiti panju na to da uenici steknu predstavu o tome ta sve mogu saznati o osobinama
elemenata na osnovu njegovih karakteristika. Na kraju uvodnog dela dati optu emu SAU sa procesom
na osnovu koje uenik moe da stekne predstavu o ulozi pojedinih elemenata u okviru celog sistema i
izvriti klasifikaciju elemenata na osnovu njihove funkcije u okviru sistema.
U okviru uvodnog dela o pretvaraima dati i klasifikaciju pretvaraa prema vrsti, nameni, konstrukciji i
vrsti ulaznog i izlaznog signala kao i njegovu ulogu u radu celog SAU. Gde god je mogue prikazati
uenicima realan izgled pretvaraa, bilo sa slike ili na raunaru, kako bi bili u mogunosti da ga
prepoznaju ako ga vide u praksi.
U drugoj godini uenja ovog predmeta predvieno je da uenik stekne teorijska znanja koja su mu
potrebna za kasnije savlaivanje i razumevanje gradiva iz predmeta Sistemi automatskog upravljanja
(SAU), kao i za praktino osposobljavanje uenika za rad na odravanju sistema. Za uspeno savlaivanje
gradiva ueniku su potrebna znanja iz drugih strunih predmeta i matematike. Pri izlaganju detektora
signala greke objasniti detaljno princip rada pojedinih detektora i njihovu ulogu u sistemu automatskog
upravljanja.
Pri izlaganju pojaavaa objasniti ulogu pojaavaa u sistemu upravljanja i dati podelu pojaavaa.
Elektronske pojaavae obraditi informativno jer se oni detaljno izuavaju u elektronici. Ograniiti se na
objanjavanje pneumatskih i hidraulinih pojaavaa.
U toku izlaganja vezanog za prouavanje elemenata objasniti ulogu i znaaj izvrnih elemenata u okviru
SAU.
Prilikom predavanja jednosmernih, asinhronih i sinhronih maina ograniiti se na princip rada i njihovu
ulogu u SAU. Pored toga, posebno obratiti panju na mikro maine (korani motori i sl.) i njihovu ulogu
kao izvrnih elemenata.
U delu o signalizaciji i zatiti treba dati ematski prikaz, objasniti znaaj signalizacije i navesti lokaciju
signalizatora pojedinih procesnih veliina.
U delu o regulatorima detaljno objasniti navedene tipove regulatora, dati principske eme rada i grafiki
prikaz zavisnosti regulisane veliine hod izvrnog organa, a kod regulatora sa povratnom spregom
navesti i objasniti razliite vrste povratnih sprega, krutu povratnu spregu, elektrinu povratnu spregu,
usporenu i elastinu usporenu povratnu spregu. Dati blok eme regulatora i naglasiti njihovu funkciju u
okviru SAU i navesti to vei broj primera praktine primene regulatora.
Gde god je mogue izvriti simulaciju na raunaru i povezati merne rezultate sa rezultatima dobijenim
simulacijom.
kole imaju obavezu da od navedenog broja vebi izaberu i izvre 25 vebi u skladu sa svojim
mogunostima.
Poeljno je da on bude raen raunarom, jer se na takav nain dobija na njegovom kvalitetu, a
istovremeno uenik se navikava na pedantnost i preciznost u izradi tehnikih spisa i dokumentacija, to je
sa vaspitne strane i te kako znaajno.
12. RAUNARI I PROGRAMIRANjE
III RAZRED
(3 + 1 as nedeljno, 105 + 35 asova godinje i 30 asova u bloku)
Sadraji programa ovog predmeta su isti kao i kod obrazovnog profila elektrotehniar elektronike, sem
laboratorijskih vebi.
1. Uvodni asovi. Upoznavanje uenika sa laboratorijom i opremom u laboratoriji.
2. Sastavljanje nove raunarske konfiguracije. Komponente raunarskog sitema. Ulazni i izlazni ureaji
raunara.
3. Testiranje i otklanjanje kvarova raunarskog sistema. Nadogradnja postojee konfiguracije.
4. Instalacija i konfigurisanje Windows operativnog sistema
5. Instalacija i konfigurisanje Linux operativnog sistema
6. Pasivna i aktivna mrena oprema izrada jednostavne mree raunara
7. Programiranje upoznavanje sa radnim okruenjem, tipovi podataka, naredbe i izrazi.
8. Programiranje realizacija programa sa naredbama grananja.
9. Programiranje realizacija programa sa naredbama za ponavljanje.
10. Programiranje realizacija programa sa nizovima.
11. Programiranje realizacija programa sa funkcijama
12. Programiranje realizacija programa sa datotekama.
13. MERENjA U AUTOMATICI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta merenja u automatici je sticanje znanja o principima merenja procesnih veliina,
ovladavanje vetinama korienja razliitih mernih instrumenata i pribora neophodnih za rad u automatici
kao i osposobljavanje uenika da efikasno i racionalno koriste merni alat i pribor uz razvijanje navika za
uvanje zdravlja i pridravanje mera zatite na radu.
sticanje znanja potrebnih za obavljanje merenja i ispitivanja u automatici;
priborom;
upoznavanje sa vanijim tipovima mernih pretvaraa i mernih lanaca za dobijanje elektrinih veliina
srazmernih mernim neelektrinim veliinama;
upoznavanje sa obradom i prenosom mernih signala.
IV RAZRED
(2+1 as nedeljno, 62 + 31 as godinje i 30 asova u bloku)
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (4)
Podela i karakteristike procesnih veliina. Opte karakteristike mernih ureaja. Osnovni pokazatelji
metrolokih osobina ureaja. Podela metoda merenja. Direktna i indirektna merenja. Principi badarenja.
Ispitna oprema i kontrola mernih ureaja. Merni mostovi. Osnovni principi prenosa mernih signala na
daljinu. Vrste i podela mernih pretvaraa neelektrinih veliina sa kratkim osvrtom i principom rada
pretvaraa (otporni, kapacitivni, indukcioni, fotoelektrini).
MERENjE POMERAJA (6)
Definicija pomeraja i vrste pomeraja. Jedinice. Merenje linearnog i ugaonog pomeraja otpornom,
kapacitivnom, indukcionom, fotoelektrinom ili digitalnom metodom. Merenje debljine materijala
induktivnom, ultrazvunom ili radio izotopskom metodom.
MERENjE BRZINE I UBRZANjA (6)
Definicije brzine i ubrzanja. Jedinice. Merenje ugaone brzine kapacitivnim, indukcionim, stroboskopom,
fotoelektrinom ili generatorskom metodom. Brojanje proizvoda fotoelijom: primer primene. Merenje
ubrzanja akcelerometrom.
MERENjE SILE I NAPREZANjA (4)
Pojam sile i naprezanja. Jedinice. Merenje sile i naprezanja mernim mostovima, piezoelektrinom,
indukcionom, fotoelektrinom ili torzionom metodom merenja.
MERENjE PRITISKA GASOVA I TENOSTI (8)
Definicija pritiska u gasovima i tenostima. Vrste pritisaka i jedinice. Manometri sa Burdonovom cevi,
membranom i mehom. Elastini manometri sa elektrinim izlazom (potenciometarski, kapacitivni,
induktivni i sa mernim trakama). Piezoelektrini pretvarai za dinamika merenja pritiska. Merenje
visokih pritisaka. Merenje vakuuma Meklodovim vakuummetrom.
MERENjE PROTOKA FLUIDA (6)
Pojam i definicija protoka. Vrste protoka i jedinice. Merenje protoka rotacionom, indukcionom,
radioizotopskom ili ultrazvunom metodom. Merenje protoka diferencijalnim manometrom, Pitoovom
cevi ili anemometrom.
MERENjE TEMPERATURE (10)
Pojam temperature, jedinice i skale. Opsezi merenja. Osnovni pojmovi o merenju temperature, podela
metoda i pretvaraa temperature. Merenje temperature pomou gasnog termometra i termometra na bazi
irenja tenosti, manometarskih termometara, otpornih termometara, mostovima sa otpornim
termometrima, termoparovima, bimetalnim termometrima, termistorima (NTC i PTC), kvarcnim
termometrom, tranzistorom kao pretvaraem za merenje temperature, radiacionim termometrom
pirometrom (zakoni zraenja), fotootpornicima, fotodiodama i bolometrima.
MERENjE NIVOA (6)
Definicije nivoa i jedinice. Merenja nivoa tenosti sa plovkom, hidrostatikom, radioizotopskom,
ultrazvunom, otpornom, kapacitivnom ili indukcionom metodom.
Merenje nivoa rastresitih materijala ultrazvunom metodom.
MERENjE VLANOSTI (4)
Definicija apsolutne i relativne vlanosti vazduha i jedinice. Merenje vlanosti psihometrijskom ili
apsorpcionom (sa litijum hloridom) metodom. Odreivanje take rosita.
MERENjE pH VREDNOSTI, GUSTINE TENOSTI
I GASOANALIZATORI (4)
Kiselinsko-bazne karakteristike tenosti. Merenje pH vrednosti sa staklenim elektrodama.
Gasoanalizatori.
Definicija gustine. Merenje gustine sa uronjenim telom, rotacionim viskozimetrom ili manometarskim
gustinometrom.
1. Upoznavanje sa elementima, ureajima i instrumentima koji e biti korieni tokom vebi.
2. Merenje pomeraja otpornom ili kapacitivnom metodom.
3. Merenje pomeraja induktivnom ili indukcionom metodom.
4. Merenje brzine obrtanja stroboskopom.
5. Merenje brzine obrtanja tahometrom ili rotometrom.
6. Merenje sile mernom trakom merni most
7. Merenje sile elektromagnetnom vagom
8. Merenje pritiska manometrom sa U cevi
9. Merenje razlike pritiska kapacitivnim pretvaraem
10. Merenje protoka turbinskim meraem protoka.
11. Merenje temperature termistorima.
12. Merenje temperature termoparovima. Kompenzacija greke hladnog kraja termopara.
13. Merenje temperature otpornim termometrom Pt100.
14. Merenje nivoa tenosti plovkom.
15. Merenje nivoa tenosti otpornom ili kapacitivnom metodom.
16. Merenje vlanosti vazduha psihometrom sa dva termometra
17. Merenje providnosti (gustine) tenosti
18. Konverzija naponskog signala u standardni strujni signal
19. Merenje koncentracije gasova.
Prvi dan: Upoznavanje sa razliitim tipovima mernih pretvaraa. Postupak prenosa mernih vrednosti do
komandne prostorije. Uoavanje pretvaraa pomeraja i brzine u pogonu preduzea. Korienje senzora za
signalizaciju krajnjih poloaja pokretnih delova maine.
Drugi dan: Ureaji za merenje pritiska i temperature u pogonskim uslovima. Nain montae u
regulaciono kolo, povezivanje na sistem daljinske komande. Daljinsko zadavanje eljenog pritiska i
temperature. Elektrine eme pretvaraa pritiska i temperature. Na primeru pretvaraa prouiti sve
elektrine kontakte za povezivanje u elektrino kolo, kao i mehanike prikljuke za spajanje u regulacioni
krug.
Trei dan: Ureaji za merenje nivoa i protoka u pogonskim uslovima. Nain montae u regulaciono kolo,
povezivanje na sistem daljinske komande. Daljinsko zadavanje eljenog nivoa i protoka. Elektrina ema
pretvaraa nivoa i protoka. Na primeru pretvaraa prouiti sve elektrine kontakte za povezivanje u
elektrino kolo, kao i mehanike prikljuke za spajanje u regulacioni krug.
etvrti dan: Merenje vlanosti vazduha prouiti na primeru meteoroloke stanice. Upoznavanje sa
profesionalnim mernim ureajima za merenje vlanosti vazduha.
Peti dan: Merenje pH vrednosti i gustine tenosti. Upoznavanje sistema protivpoarne zatite koje koriste
senzore prisustva dima u vazduhu. Prouavanje gasoanalizatora u gasnim stanicama.
Mesto realizacije nastave: Teorijska nastava se realizuje u uionici, a laboratorijske vebe u kabinetu za
merenja u automatici. Pri realizaciji vebi odeljenje se deli u tri grupe.
Blok nastava se realizuje u toku kolske godine u koli delom, a delom u odogovarajuem preduzeu.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji merenja u automatici su organizovani u tematske
laboratorijskim vebama i praktinom nastavom u bloku. Nastavnik, pri izradi operativnih planova,
sa svakodnevnim iskustvom i sadrajima drugih predmeta: fizike, osnova elektrotehnike, elektrinih
merenja, elektronike i elemenata automatizacije); timski rad; samoprocenu; prezentaciju svojih radova i
grupnih projekata i efikasnu vizuelnu, verbalnu i pisanu komunikaciju.
U uvodu treba naglasiti osnovne veliine (jedinice) SI kao i izvedene veliine i jedinice.
Rad svakog pretvaraa obavezno povezati sa odgovarajuim zakonima poznatim iz fizike, osnove
elektrotehnike, elektronike, merenja itd., uz naglasak na fiziko razumevanje rada pretvaraa, bez
korienja veeg matematikog aparata. Obavezno navesti red merne veliine oekivane u konkretnim
uslovima merenja. Sam pretvara neelektrine veliine obavezno postaviti u merni lanac do pokaznog
instrumenta i to ilustrovati prikladnim primerom iz prakse (merenje sile, pritiska, temperature itd.).
Naglasiti da tanost merenja i pravilno izabrani metod merenja i merni pretvara omoguuje ispravno
funkcionisanje regulacije i upravljanje u automatskim sistemima.
Dnevnik rada sa nastave u bloku treba da bude uraen na raunaru jer se na takav nain dobija na
njegovom kvalitetu, a istovremeno uenik se navikava na pedantnost i preciznost u izradi tehnikih spisa i
dokumentacija, to je sa vaspitne strane i te kako znaajno.
15. RAUNARI U SISTEMIMA UPRAVLJANjA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta raunari u sistemima upravljanja je sticanje osnovnih znanja iz oblasti primene
raunara u sistemima upravljanja radi odravanja, primene i uestvovanja u aktivnostima pri
projektovanju sistema.
Zadaci nastavnog predmeta su:
upoznavanje primene raunara u sistemima upravljanja,
ovladavanje vetinama meusobnog povezivanja elemenata u sistemu i komunikacijom raunara sa
delovima sistema;
dopunjavanje i produbljivanje znanja iz oblasti automatizacije u kojima se najee sree upravljanje
pomou raunara;
razvijanje tehnike kulture uenika, pravilnog odnosa prema primeni raunara radi poveanja
produktivnosti proizvodnje i bezbednosti u sistemima upravljanja;
osposobljavanje uenika za dalje usavravanje i produbljivanje znanja u ovoj oblasti.
IV RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
OPTE OSNOVE PRIMENE RAUNARA (4)
Raunarski upravljan sistem. Operativni sistem za rad u realnom vremenu. Hardverska organizacija PS
raunara.
OSNOVE UPRAVLJAKIH SISTEMA (4)
Osnove funkcije raunara u upravljanju procesom. Otvoreni i zatvoreni sistem upravljanja. SAU i SAR.
Sekvencijalno upravljanje. Adaptivno upravljanje.
OSNOVNE KARAKTERISTIKE MIKRORAUNARA (10)
Hardverska struktura mikroraunarskog sistema za upravljanje procesima. Centralna procesorska jedinica.
Memorija. Ulazno izlazni ureaji. Brojai i generatori impulsa. Analogni ulazi i izlazi. Tehnike prenosa
podataka. Sistem prekida.
MIKROKONTROLERSKI SISTEMI (12)
Arhitektura mikokontrolera. Memorijska mapa. Ulazno-izlazne linije. Brojai. AD i DA konverzija.
Sistemi prekida. Serijski prenos podataka. Naini programiranja. Primeri jednostavnih sistema
upravljanja.
PROGRAMIBILNI LOGIKI KONTROLER PLC (22)
Upoznavanje sa trendovima u automatizaciji procesa. Arhitektura nadzorno upravljakog sistema. Uvod u
PLC. Hardverska konfiguracija.
Naini programiranja PLC-a. Programiranje u LADDER-u. LADDER moduli i podprogrami.
Okruenje PLC-a, modularnost (CPU, ulazno/izlazni moduli). HMI (Human Machine Interface) Display
Editor. Tekst i grafika na displeju PLC-a. Rad sa displejima. Adresni prostor PLC-a. Editor promenljivih.
Elementi, funkcionalni blokovi i operandi.
Vrste komunikacija. Povezivanje vie PLC-ova u mreu.
Mobilna telefonija i PLC. SMS poruka. TC35, MC35 Siemens modemi. Programiranje u LADDER-u
SMS-a.
PRIMENA RAUNARA U SISTEMU UPRAVLJANjA (9)
Prikupljanje podataka. Prikazivanje podataka i alarmi. Sekvencijalno upravljanje. Nadzor nad radnim
procesom. Upravljanje u zatvorenoj petlji. Osnovni elementi numerikog upravljanja. Industrijski PS
raunar. Aplikativni softver.
Identifikacija komponenata mikroraunara;
1. Hardverska organizacija PS raunara. Osnovne funkcionalne celine.
2. Serijski portovi PS raunara. RS 232. Format podataka.
3. Paralelni prenos. LPT port. Format Podataka.
4. Uitavanje podataka u PS pomou komunikacijskih portova.
5. Prikazivanje podataka i alarmi. Crtanje grafikona i izvetaja.
6. Programska oprema mikrokontrolera. ASEMBLER.
7. Programska oprema mikrokontrolera. Simulator.
8. Primer upravljanja radom semafora.
9. Primer odravanja zadate temperature u prostoriji.
10. Primer sekvencijalnog upravljanja. Identifikacija komponenata mikroraunara.
11. Upoznavanje sa PLCom. Programsko okruenje PLC-a.
12. Povezivanje senzora sa PLC-om.
13. Programska analiza zahteva i sekvencijalno reavanje problema.
15. Komunikacija sa PLC-om;
16. SMS poruke. Konfigurisanje PLC-a za rad sa SMS-om. Funkcionalni blokovi za slanje i prijem SMS-
a;
17. SMS poruke. Autorizacija primljenih SMS poruka. Oitavanje vrednosti putem SMS-a. Upravljanje
putem SMS-a.
18. Primeri kompjuterskog voenja u procesnoj industriji pomou PLC-a
19. Primeri brojanja uzoraka u procesnoj industriji pomou PLC-a
20. Primeri tehnike primene PLC-a u procesnoj industriji.
Prvi dan: Upoznavanje sa osnovnim funkcionalnim karakteristikama mikroraunarskog sistema.
Upoznati se sa tehnikom prenosa podataka, korienja sistema prekida. Nauiti instalaciju operativnog
sistema. Praksu obaviti u koli ako za to postoje uslovi, u protivnom posetiti raunarski centar firme iz
vae sredine.
Drugi dan: Upoznati se sa nainom korienja raunara u postupku daljinskog merenja, nainom prenosa
i obrade podataka u cilju dobijanja upravljakog signala PID regulatora. Na primeru velikog sistema
upoznati se sa hijerarhijskom strukturom u upravljanju sistemom.
Trei dan: Upoznavanje sa PLC-om i programskim okruenjem PLC-a. Povezivanje senzora sa PLC-om.
etvrti dan: Nain daljinske komunikacije PLC-a sa korisnikom putem mobilnog telefona i slepog
modema. Programiranje PLC-a da daje komande na odreena alarmna stanja, i da reaguje na daljinske
komande.
Peti dan: Posetom privredi upoznati se sa sistemima za precizno pozicioniranje pokretnih delova maine,
kao i sa upravljanjem NC maine. Upoznati uenike sa osnovnim tipovima industrijskog robota.
Korienje robota manipulatora za obavljanje najjednostavnijih poslova prilikom montae (ili nekog
drugog radnog zadatka) na automatizovanoj pokretnoj traci.
specijalizovanoj laboratoriji koja poseduje i raunare. Pri realizaciji vebi odeljenje se deli u tri grupe.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji predmeta raunari u sistemima upravljanja su
sadraje predmeta povezati sa laboratorijskim vebama i praktinom nastavom u bloku. Nastavnik, pri
sa svakodnevnim iskustvom i sadrajima drugih predmeta: raunarstav i informatike, primene raunara u
elektrotehnici i elemenatima automatizacije); timski rad; samoprocenu; prezentaciju svojih radova i
grupnih projekata i efikasnu vizuelnu, verbalnu i pisanu komunikaciju.
U uvodnom delu objasniti osnovnu strukturu raunarski upravljanog sistema i ulogu operativnog sistema
za rad u realnom vremenu. Zatim dati osnovnu funkcionalnu emu PS raunara i opisati ulogu pojedinih
sklopova.
Prikazati osnovne funkcije raunara u upravljanju procesom. Otvorene i zatvorene sisteme upravljanja
prikazati na nivou blok eme i dati primere. Za sekvencijalno upravljanje dati primer sa odgovarajuim
algoritmom upravljanja.
U delu o mikroraunarima obraditi osnovne funkcionalne celine na optem nivou koji je primenljiv i kod
PS raunara i kod mikrokontrolera (opta ema centralne procesorske jedinice, registri procesora, registar
uslova, programski broja, sistemi prekida, tipovi i vrste memorija, brojai, prenos podataka i slino).
U delu o mikrokontrolerima na odabranom primeru mikrokontrolera konkretizovati opta znanja iz
prethodne teme o mikroraunarima (prikazati organizaciju centralne procesorske jedinice, ulazno-izlaznih
portova i slino sa osvrtom na programsku opremu razvojno okruenje, simulatore, opisati set
instrukcija i kroz jednostavne primere prikazati korienje ASEMBLERA).
Programibilnim logikim kontrolerima posvetiti panju jer predstavljaju novost na tritu znanja. Dati
detaljnu hardversku konfiguraciju PLC-a. Upoznati naini programiranja PLC-a. Obaviti programiranje u
LADDER-u i upoznati se sa LADDER modulima i podprogramima. Dati okruenje PLC-a, modularnost
(CPU, ulazno/izlazni moduli) upoznati se sa displejom PLC-a i radom sa displejima. Prouiti adresni
prostor PLC-a, editor promenljivih, elemente, funkcionalne blokove i operande. Pokazati postupak
povezivanja vie PLC-ova u mreu. Upoznati uenike sa korienjem mobilna telefonija i PLC-a u
postupku upravljanja procesom kao i direktnu komunikaciju korienjem operatera i procesa pomou
SMS poruka.
Laboratorijske vebe u prvom delu osmiljene su tako da poue ne samo funkcionalna znanja o
hardverskoj strukturi PS raunara, nego i da se prikau i njegove mogunosti u realizaciji upravljakih
funkcija. Zbog toga se posle analize hardvera prelazi na komunikacijske portove, opis formata podataka,
komunikacije sa tampaem i slino. Ovde se uz pomo jednostavnih primera moe demonstrirati
prihvatanje podataka iz spoljanjeg sveta preko serijskog porta ili slanje podataka (npr. na matrini
tampa) korienjem nekog programskog jezika (dovoljan je ak i Q BEJZIK).
Veba sa vizualizacijom prihvaenih podataka daje prikaz na ekran u vidu tabela i grafikona, uz primenu
metoda usrednjavanja, pronalaenja maksimalnih i minimalnih vrednosti, prikaz nedozvoljenih vrednosti,
alarmnih situacija i slino.
Preostale vebe (primeri upravljanja) mogu se realizovati pomou razvojnog sistema za mikrokontroler,
korienjem PLC-a ili PS raunara koji je opremljen odgovarajuim karticama.
Potrebno je realizovati minimalno 12 vebi prema mogunostima kola.
Poeljno je da dnenik rada sa nastave u bloku bude uraen na raunaru, jer se na takav nain dobija na
njegovom kvalitetu, a istovremeno uenik se navikava na pedantnost i preciznost u izradi tehnikih spisa i
dokumentacija, to je sa vaspitne strane i te kako znaajno.
16. SISTEMI AUTOMATSKOG UPRAVLJANjA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta sistemi automatskog upravljanja je sticanje osnovnih znanja iz oblasti sistema
automatizacije i ovladavanje vetinama radi odravanja, primene i uestvovanja u njihovoj izradi pri
projektovanju.
upoznavanje sistema automatskog upravljanja,
ovladavanje vetinama meusobnog povezivanja elemenata u sistemu; upoznavanje sa stabilnou
sistema i vrstama upravljanja;
dopunjavanje i produbljivanje znanja iz elemenata automatizacije koji se najee sreu u
automatizovanim tehnolokim procesima;
razvijanje i negovanje tehnike kulture, pravilnog odnosa prema pojedinim elementima i praktinim
sistemima automatizacije u celini;
osposobljavanje uenika za dalje usavravanje i produbljivanje znanja u ovoj oblasti.
IV RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (2)
Opti pojmovi o upravljanju, regulaciji i regulacionom krugu. Opti blok dijagram SAU. Karakteristine
regulacione veliine. Uloga i znaaj elemenata u SAU. Klasifikacija SAU.
PRIMERI SISTEMA AUTOMATIZACIJE U INDUSTRIJI (6)
Primeri regulacije sa objanjenjem rada regulatora procesnih veliina: temperature, pritiska, protoka,
nivoa, napona i prenosa ugaonog pomeraja na daljinu.
ANALIZA LINEARNIH SISTEMA AUTOMATSKOG
UPRAVLJANjA (18)
Opti pojmovi. Funkcija prenosa. Ispitivanje sistema u vremenskom domenu. Laplasove transformacije.
Ispitivanje sistema u frekventnom domenu. Vremenske i frekventne karakteristike osnovnih elemenata
SAU (proporcionalni, aperiodini, integralni, diferencijalni, oscilatorni i elemenat istog kanjenja).
Karakteristike fizikih elemenata SAU: mernih pretvaraa, detektora signala greke, pojaavaa,
regulatora i izvrnih elemenata.
POJEDNOSTAVLJENjE SAU (14)
Redna, paralelna i povratna veza. Zadavanje blok dijagrama SAU i nalaenje prenosne funkcije. Postupak
pojednostavljenja blok dijagrama SAU primenom algebre funkcije prenosa (primer). Osnovni pojmovi i
pravila GTS-a. Konstrukcija GTS-a iz blok dijagrama SAU. Mejsonovo pravilo. Postupak uproenja
blok dijagrama SAU primenom Mejsonovog pravila. Zadaci.
STABILNOST I TANOST SAU (14)
Pojam i definicija stabilnosti SAU. Kriterijumi stabilnosti: analitiki (Rausov i Hurvicov kriterijum) i
grafoanalitiki (kriterijum Mihajlova, Nikvistov i Bodeov kriterijum). Zadaci.
Odreivanje tanost sistema, preteka faze i preteka pojaanja Bodeovom analizom. Zadatak.
Kompenzacija SAU: cilj i zadaci kompenzacije, vrste kompenzatora. Projektovanje kompenzatora.
Zadatak.
IZBOR I PODEAVANjE REGULATORA (4)
Opti zahtevi za izbor regulatora. Izbor regulatora u zavisnosti od karakteristika objekta upravljanja.
Principi i metode za podeavanje regulatora.
VRSTE UPRAVLJANjA (4)
Runo, poluautomatsko i automatsko upravljanje. Centralizovano i decentralizovano upravljanje.
1. Uvodna veba: upoznavanje sa komponentama sistema.
2. Regulacija temperature i pritiska.
3. Regulacija nivoa i protoka.
4. Regulacija ugaone brzine malih motora (STEP motor)
5. Prenos ugla na daljinu pomou selsina.
6. Zadavanje blok dijagrama SAU primenom programskog paketa i pronalaenje prenosne funkcije
sistema
7. Vremenski i frekventni odzivi aperiodinog i integralnog elemenata SAU.
8. Vremenski i frekventni odzivi diferencijalnog i oscilatornog elemenata SAU.
9. Transformacija blok dijagrama SAU primenom algebre funkcije prenosa i svoenje na sistem sa
jedininom povratnom spregom
10. Ispitivanje stabilnosti primenom Rausovog i, Hurvicovog kriterijuma (simulacija na raunaru)
11. Ispitivanje stabilnosti primenom kriterijuma Mihajlova (simulacija na raunaru)
12. Ispitivanje stabilnosti primenom Nikvistovog kriterijuma (simulacija na raunaru)
13. Crtanje Bodeovih dijagrama (simulacija na raunaru)
14. Ispitivanje stabilnosti i tanosti sistema primenom Bodeovih kriterijuma (simulacija na raunaru)
15. Projektovanje PID regulatora za stabilizaciju sistema i poveanje tanosti primenom Bodeovih
dijagrama (simulacija na raunaru)
16. Prevesti primer iz prakse u blok dijagram SAU, zadati i analizirati primer raunara (simulacija na
raunaru)
17. Izvriti analizu hidraulinog sistema (simulacija na raunaru)
Prvi dan: Upoznavanje sa razliitim tipovima sistema automatizacije u industriji. Pogledati jedan
kompletno automatizovan proizvodni proces poev od ulaza sirovine pa do izlaza gotovog proizvoda.
Uoiti u realnom sistemu sve komponente sa blok dijagrama SAU.
Drugi dan: Analiza linearnih SAU. Pokuati da realne elemente SAU iz pogonskih uslovima
predstavimo njihovim prenosnim funkcijama kako bi se radila simulacija na raunaru u preduzeu ili
koli.
Trei dan: Za komplikovane automatizovane proizvodne procese uoiti matematika uproavanja
kojima se dolazi do jednostavnijih prenosnih funkcija. Pogledati kako se sistem sa vie regulacionih
krugova moe predstaviti prenosnom funkcijom koja je uenicima razumljiva. Pokuati da se realan
sistem pojednostavi na sistem sa jedininom povratnom spregom.
etvrti dan: Prouavanje stabilnosti sistema. Izuavanje vrste poremeaja koji se javljaju u sistemu.
Utvrivanje uzroka za poremeaje. Prouavanje liste poremeaja koja se vodi za svako regulaciono kolo u
pogonu preduzea. Prouavanje brzine odziva i tanosti sistema u novom ravnotenom stanju. Uticaj
prelaznih procesa na eljeno stanje SAU.
Peti dan: Podeavanje regulatora u pogonskim uslovima. Provera karakteristika mehanikih,
elektromehanikih i elektronskih sklopova uz korienje eme, crtea i merenja. Remont opreme i ureaja
i zamena delova i sklopova. Snimanje i poboljanje radnih karakteristika. Izrada odgovarajue tehnike
dokumentacije. Obrada podataka pomou informacionog sistema preduzea. Vrste upravljanja.
Poluautomatsko i automatsko. Centralizovano i decentralizovano upravljanje.
specijalizovanoj laboratoriji koja poseduje i raunare. Pri realizaciji vebi odeljenje se deli u tri grupe.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji sistema automatskog upravljanja su organizovani u
sa svakodnevnim iskustvom i sadrajima drugih predmetastrunih predmeta); timski rad; samoprocenu;
prezentaciju svojih radova i grupnih projekata i efikasnu vizuelnu, verbalnu i pisanu komunikaciju.
Program predmeta sistemi automatskog upravljanja nadovezuje se na program predmeta elementi
automatizacije i sa njim ini celinu. Da bi se ouvao kontinuitet sadraja programa, potrebno je na samom
poetku, obnoviti najbitnija svojstva elemenata automatizacije, a zatim izvriti klasifikaciju SAU i na
nekim primerima ukazati na znaaj i potrebu SAU.
Posle uvoda u predmet treba obraditi primere sistema u automatizaciji jer su elementi obraeni u II i III
razredu, pa se pored obrade primera istovremeno vri i obnavljanje gradiva.
Analizu linearnih sistema treba vriti pomou odskonog i impulsnog odziva sistema. Posebnu panju
treba posvetiti razjanjenju uloge funkcije prenosa i uporedo prikazivati vremenske i frekventne
karakteristike elemenata SAU. Izlaganja potkrepiti primerima.
Pri obradi teme uproenje SAU dati osnovna pravila algebre funkcije prenosa a zatim objasniti
pronalaenje funkcija povratnog i spregnutog prenosa primenom algebre funkcije prenosa za dati blok
dijagram. Potrebno je upoznati uenike sa osnovnim pravilima grafa toka signala (GTS) i nainom
prevoenja datog blok dijagrama u GTS. Primenom Mejsonovog pravila objasniti pronalaenje funkcija
povratnog i spregnutog prenosa.
Tema stabilnost i tanost SAU je kljuna za realizaciju nastavnog programa ovog predmeta i treba joj
posvetiti posebnu panju. Na informativnom nivou treba kroz jednostavan primer obraditi kriterijume
Rausa, Hurvica i Mihajlova, dok se Bodeov i Nikvistov kriterijum kao kljuni moraju obraditi na nivou
primene, naravno na jednostavnim primerima.
Uraditi vie zadataka iz oblasti utvrivanja stabilnosti sistema primenom ovih kriterijuma, da bi se uenici
pripremili za obradu teme kompenzacija SAU.
Kod izlaganja kompenzatora kroz obradu P, I, D, PI, PD i PID kompenzatora ukazati na analogije izmeu
mehanikih i elektrinih veliina. Uraditi vie jednostavnijih zadataka.
Kod obrade teme izbor i podeavanje regulatora istaknuti znaaj i opte zahteve pri izboru regulatora, a
koristiti pojednostavljene metode (Klin-Hron Resvikova i Zigler Nikolova) koje u praksi daju
zadovoljavajue rezultate.
U poglavlju o vrsti upravljanja potrebno je izvriti podelu, a posebno se zadrati na automatskom
upravljanju (njegovim oblicima i znaaju). Kroz centralizovano i decentralizovano upravljanje odabranim
primerima pomenuti i nivoe, odnosno hijerarhiju upravljanja.
Vebe se mogu realizovati na tri naina: raunski (grafoanalitike metode reavanja zadataka vebe),
eksperimentalno (merenja pomou instrumenata na maketama i objektima regulacije i upravljanja) i
simulacijom (rad na raunaru uz korienje razliitih programskih paketa kao to su (MatLab, StrIsp,
Tutsim, CC)
Ukoliko postoji mogunost, najbolje je da se grupa podeli na podgrupe tako da se rotacijom u okviru
bloka vebi postigne da svaka podgrupa obavi vebu na tri gore opisana naina, to daje mogunost
uporeivanja i analize dobijenih rezultata.
Organizacijom rada u laboratoriji omoguiti uenicima da u okviru bloka izrade izvetaj o izvedenoj
vebi i prodiskutuju dobijene rezultate. Neophodno je realizovati najmanje 12 vebi sa spiska navedenih,
pri emu su vebe iz regulacije (vebe br. 2 i br. 3) mogu bazirati i na drugim neelektrinim veliinama
od navedenih.
Poeljno je da dnevnik rada bude uraen na raunaru, jer se na takav nain dobija na njegovom kvalitetu,
a istovremeno uenik se navikava na pedantnost i preciznost u izradi tehnikih spisa i dokumentacija, to
je sa vaspitne strane i te kako znaajno.
17. ELEKTRINE MAINE SA REGULACIJOM
ELEKTROMOTORNOG POGONA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrine maine sa regulacijom elektromotornog pogona je upoznavanje sa
najee primenjivanim mainama u automatizovanim procesima i osposobljavanje za razumevanje
osnovnih zakona upravljanja i regulisanja savremenih automatizovanih elektromotornih pogona.
upoznavanje osnovnih karakteristika pojedinih elektrinih maina;
upoznavanje osnovnih pojmova i svojstava savremenih elektromotornih pogona;
razvijanje i negovanje tehnike kulture, pravilnog odnosa prema elektromotornim pogonima i
praktinim sistemima automatizacije u celini;
osposobljavanje za produbljivanje znanja radi daljeg usavravanja u ovoj oblasti.
IV RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
TRANSFORMATORI (4)
Namena i oblast primene transformatora. Konstrukcija i nain rada transformatora. Indukovani napon u
navojku i odnos preobraaja. Gubici snage u transformatoru i njegovo hlaenje. Trofazni transformatori.
Dijagram sprezanja. Posebne veze transformatora.
Vrste induktora. Teslin viefazni induktor. Jednofazni induktor. Leblanova teorema. Konstrukcija
asinhronog motora. Namena i oblast primene asinhronog motora. Naini rada asinhronog motora.
Klizanje, uestanost u rotoru. Indukovani napon po fazi rotora. Struja u rotoru. Obrtni momenat.
Mehanike i radne karakteristike. Jednofazni asinhroni motor.
Konstrukcija maine jednosmerne struje. Namena. Nain rada. Vrste pobude. Svojstva generatora JSS.
Izraz elektromagnetnog momenta. Svojstva motora JSS. Magnetna reakcija indukta i komutacija.
SINHRONE MAINE (3)
Konstrukcija. Namena i oblast primene sinhronih maina. Nain rada sinhronog generatora. Nain rada i
svojstva sinhronog motora.
MAINE MALIH SNAGA I MIKRO MAINE (10)
Svojstva i podela maina malih snaga. Maine sa stalnim magnetima. Servomotori, tehnogeneratori,
univerzalni komutatorski motori, reaktivni motor, histerzisni, korani motor, maine JSS sa
poluprovodnikim komutatorom, induktorni motori.
ELEKTROMOTORNI POGON (9)
Definicija, vrste EMP. Vrste optereenja i reim rada EMP. Naini putanja u rad i koenje razliitih vrsta
motora. Osnovni naini regulacije brzine pojedinih vrsta motora.
UPRAVLJANjE ELEKTROMOTORNIM POGONOM (7)
Osnovni pojmovi. Vrste ema upravljanja. Automatsko upravljanje EMP primenom povratne sprege.
Praenje upravljanja EMP. Programsko i adaptivno upravljanje EMP. Primena mikroraunara u
upravljanju i regulaciji EMP.
TIRISTORI U UPRAVLJANjU EMP (12)
Osnovni oblici pretvaranja elektrine energije u EMP. Osnovni pojmovi, vrste i konstrukcija tiristora.
Upravljive usmerae. Invertori. Pretvarai uestanosti. Sistemi upravljanja tiristorima. Tiristorsko
upravljanje i regulisanje EMP jednosmerne i naizmenine struje.
1. Ogled stepena iskorienja jednofaznog transformatora po direktnoj metodi.
2. Merenje klizanja asinhronog motora sa prstenovima pomou ampermetra i voltmetra i stroboskopskom
metodom.
3. Odreivanje radnih i mehanikih karakteristika asinhronog motora sa kratkospojenim rotorom pomou
elektrine konice ili pomou elektrodinamometra.
4. Odreivanje radnih i mehanike karakteristike motora jednosmerne struje sa otonom pobudom
pomou elektrine konice ili elektrodinamometra.
5. Odreivanje radnih i mehanike karakteristike univerzalnog komutatornog motora kada se napaja: a)
6. Odreivanje izlazne karakteristike asinhronog tahogeneratora U = f(n) pri praznom hodu i pri razliitim
7. Odreivanje zavisnosti izlaznog napona od ugla za kretanja rotora linearnog obrtnog transformatora.
8. Upravljanje putanjem u rad asinhronog motora sa prstenovima u funkciji struje pomou kontaktora i
releja.
9. Upravljanje dvobrzinskim asinhronim motorom sa kratkospojenim rotorom pomou kontaktora i releja.
10. Upravljanje reversnim elektromotornim pogonom sa asinhronim motorom sa prstenovima pomou
komandnog kontrolera, kontaktora i releja:
11. Upravljanje putanjem u rad motora jednosmerne struje sa otonom pobudom u funkciji brzine
pomou kontaktora i releja.
12. Upravljanje putanjem u rad i koenjem asinhronog motora sa kratkospojenim rotorom pomou
tiristora.
13. Regulisanje brzine motora jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom promenom napona indukta
pomou razliitih tiristorskih ema.
14. Frekventno regulisanje brzine asinhronog motora sa kratkospojenim rotorom pomou tiristora.
laboratoriji za elektrine maine i elektromotorne pogone.
odbranu vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektrinih maina sa regulacijom elektromotornog
pogona su organizovani u tematske celine za koje je naveden orijentacioni broj asova za realizaciju.
Nastavnik, pri izradi operativnih planova, definie stepen prorade sadraja i dinamiku rada, vodei rauna
da se ne narui celina nastavnog programa, odnosno da svaka tema dobije adekvatan prostor i da se
planirani ciljevi i zadaci predmeta ostvare. Pri tome, treba imati u vidu da formiranje stavova i vrednosti,
kao i ovladavanje vetinama predstavlja kontinuirani proces i rezultat je kumulativnog dejstva celokupnih
Program predvia da se prvo izuavaju nain rada i konstrukcija pojedinih elektrinih maina, kao i
njihova osnovna funkcija. Pri tom treba poi od najprostije elektrine maine transformatora, poto
dobro razumevanje naina njegovog rada olakava prouavanje ostalih elektrinih maina.
Nakon toga prelazi se na izuavanje elektrinih maina koje nalaze iroku primenu u automatizovanim
sistemima upravljanja. Tu treba obratiti panju na konstruktivne karakteristike tih maina i razlike u
odnosu na standardne konstrukcije, njihova osnovna svojstva, kao i tipine oblasti primene.
U delu programa koji se odnosi na elektromotorni pogon, posebnu panju obratiti na osnovne zakone i
metode upravljanja i regulisanja savremenih elektromotornih pogona. Naroito istai ulogu i znaaj
tiristora u upravljanju i regulisanju ovih pogona.
Pri izlaganju gradiva poeljno je korienje grafoskopa, naroito kada se objanjavaju konstruktivni
elementi elektrinih maina i elektromotornog pogona.
Jedan broj vebi posveen je dobijanju radnih i mehanikih karakteristika razliitih vrsta elektrinih
maina ukljuujui i male maine, a u cilju sagledavanja osnovnih radnih svojstava elektrinih maina.
Drugi deo vebi posveen je objanjenju rada odreenog broja tipinih ema upravljanja i regulisanja
elektromotornih pogona naizmenine i jednosmerne struje. Shodno mogunostima laboratorije, bilo bi
poeljno omoguiti praktinu realizaciju ovih ema, kao i demonstracija njihovog rada.
CILJ I ZADACI
odravanju automatskih sistema i ureaja.
upoznavanje materijala, alata, elemenata i instrumenata koji se koriste u odravanju automatskih
sistema;
ovladavanje vetinama na odravanju automatskih sistema;
povezivanje steenih teorijskih znanja u praktinom radu na remontima, otklanjanju kvarova, izradi i
ugradnji pojedinih sklopova automatike;
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
ORGANIZACIJA RADNOG MESTA, SPECIFINOSTI,
HTZ ZATITA (4)
IZVORI ELEKTRINE CTPUJE (6)
vrste, karakteristike i oznaavanje
galvanski elementi, akumulatori, generatori, ispravljai i pretvarai
izrada jednostavnijeg ispravljaa.
PRIJEMNICI I POTROAI (8)
podela prijemnika prema vrsti i nainu delovanja, uslovima i reimu rada
nain vezivanja, konstrukcija, otkrivanje i otklanjanje kvarova prijemnika u domainstvu.
TRANSFORMATORI (10)
vrste i karakteristike (mali transformatori, energetski, merni i regulacioni)
izbor transformatora.
elektrino zvonce, elektrino osvetljenje, prikljuak el. aparata, pokretanje asinhronih motora.
MERNA SREDSTVA (10)
merni instrumenti (ampermetar, voltmetar, ometar i el. brojila)
jednostavnija ispitivanja i pronalaenje greaka
primena drugih indikatora, rukovanje detektorom za otkrivanje energetskih provodnika pod naponom
oitavanje stanja na el. brojilu i obraunavanje el. energije.
TAMPANA KOLA (8)
tehnologija izrade, materijali, izrada regulatora, osvetljenja ispravljaa napona.
ELEMENTI AUTOMATIKE (8)
komutatori, prekidai, tasteri, releji i td.
ELEMENTI MERNIH I REGULACIONIH KOLA (10)
davai, pretvarai, elementi za prilagoavanje, regulatori, diskriminatori, komparatori, indikatori i td.
nastavnih predmeta), tema i oblasti sa kojima se susreu izvan kole. Aktivnosti osmisliti tako da
Na asovima rezervisanim za HTZ obnoviti ta znanja i izvriti proveru znanja steena u I razredu.
Poglavlje Izvori elektrine struje realizovati kroz upoznavanje uenika o vrstama izvora pokazujui im
po jedan uzorak. Svaki uenik treba da napravi po jedan ispravlja.
Prijemnike i potroae realizovati tako da se uenici upoznaju sa vrstama elektromehanikih, rashladnih
i termikim, elektroakustinih i drugih prijemnika kao i nainu njihovog delovanja. Pri ovom je potrebno
koristiti makete i pripremljene eme. Za realizaciju ovog poglavlja potrebno je koristiti druge
specijalizovane radionice (radionicu za rashladne i termike ureaje, pogonsku tehniku, radio i video
tehniku itd.).
Poglavlje Transformatori realizovati upoznavanjem uenika sa konstrukcijom i nainom rada uz
korelaciju sa realizacijom drugim odgovarajuim predmetima.
Uenici treba da preraunaju i izrade po jedan transformator male snage.
Poglavlje Elektrine instalacije realizovati u specijalizovanoj radionici za elektroinstalatere, tako da
uenici sastave po jedno kolo elektrinog zvona, osvetljenja, izvre prikljuivanje nekog od el. aparata i
el. motora.
Merna sredstva realizovati uz dobru korelaciju sa predmetom el. merenja da bi se ovi asovi racionalno
iskoristili. Koristei odgovarajue instrumente uenici treba da naue da identifikuju razliite greke na
instalacijama, aparatima i kablovima.
Uenici treba da naue prikljuivati elektrina brojila, brojila maksimalnog optereenja, da se upoznaju sa
razliitim nainima obrauna el. energije (obraun na osnovu utroka, na osnovu prosenog utroka, na
osnovu optereenja itd.).
Poglavlje tampana kola nakon opteg upoznavanja treba da izrade tampanu ploicu za jednostavniji
ispravlja; regulator osvetljenja, temperaturu, pritisak ili drugo.
U poglavlju Elementi automatike i Elementi mernih i regulacionih kola uenici treba da upoznaju pomou
maketa, ema i uzoraka, osnovne elemente automatike, mernih i regulacionih kola.
MATURSKI ISPIT
24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10 i 8/10).
1. Srpski jezik i knjievnost
1. Maturski praktian rad sastoji se iz projekta, izrade dela maine, ureaja, instalacije, makete i sl.,
utvrivanja kvara ili neispravnosti ureaja, instalacije, makete i sl, servisiranje ureaja, instalacije, makete
i sl.
sledeih oblasti karakteristinih za obrazovni profil elektrotehniar automatike:
sistemi automatskog upravljanja,
raunari u sistemima upravljanja,
merenja u automatici,
mikroprocesori sa elementima programiranja.
Sadraji usmene provere znanja proistiu iz sadraja programa maturskog praktinog rada i odnose se
na znanja iz predmeta (oblasti) iz kojih je raen maturski praktian rad.
matematika,
elektronika I i II,
sistemi automatskog upravljanja,
raunari u sistemima upravljanja,
merenja u automatici,
mikroprocesori sa elementima programiranja.
B-2. 8-4. Obrazovni profil: ELEKTROTEHNIAR RAUNARA
11. PROGRAMIRANjE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta programiranje je osposobljavanje uenika za programiranje osnovnih
algoritamskih koraka na viem programskom jeziku i pisanje programa razliitih tipova sloenosti.
obuavanje za razliite tehnike programiranja i korienje odgovarajuih programskih jezika;
algoritama;
obuavanje uenika za pravilnu analizu algoritama i programa radi otklanjanja formalnih i logikih
greaka;
osposobljavanje za programiranje osnovnih algoritamskih koraka na viim programskim jezicima i
pisanje programa razliite sloenosti;
upoznavanje strukture i organizacije podataka i naina formiranja, auriranja i odravanja datoteka;
upoznavanje uenika sa osnovnim konceptima objektne paradigme i njihovim pogodnostima;
osposobljavanje uenika da pie struktuirane, zatim modularne i na kraju objektno orijentisane
programe.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
PROGRAMIRANjE RAUNARA (2)
Pojam hardvera i softvera (njihova uloga u raunaru). Programski jezici (istorijski razvoj, podela i
osobine). Razvojno okruenje. Pojam sintakse i semantike programskih jezika. Sintaksni dijagrami.
Bekusova notacija.
ALGORITMI (6)
Definicija i svojstva. Zadatak i algoritam. Grafiki zapis algoritma. Analiza problema. Etape reavanja
zadataka. Provera ispravnosti algoritma. Struktura algoritma. Primeri sloenih algoritma.
Struktura programskog jezika. Struktura programa. Kljune rei, identifikatori, definicija konstanti i
promenljivih. Osnovni tipovi podataka. Unos i prikaz podataka. Naredbe i funkcije za unos i prikaz
podataka u konzolnom programiranju, komponente i kontrole za unos i prikaz podataka u vizuelnom
programiranju.
dodele vrednosti. Operatori inkrementiranja i dekrementiranja. Standardne funkcije.
Tok izvravanja. Donoenje odluke naredbom if i if-else. Naredba viestrukog grananja (switch/case).
NAREDBE CIKLUSA (8)
Savlaivanje osnovnih ciklusa. Naredbe za organizaciju ciklusa sa konanim brojem ponavljanja. (for).
Organizacija ciklusa sa neodreenim brojem ponavljanja (while i do-while). Naredbe za iskakanje iz
ciklusa. Naredbe za preskakanje preostalih naredbi do kraja ciklusa.
Definisanje niza. Inicijalizacija niza. Pristupanje elementima niza. Pretraivanje niza. Sortiranje niza.
Traenje minimalnog i maksimalnog elementa niza.
1. Upoznavanje sa osnovnim elementima dijagrama toka.
2. Pisanje algoritama sa prostom linijskom strukturom.
3. Pisanje algoritama sa razgranatom strukturom.
4. Pisanje algoritama sa ciklinom strukturom.
5. Upoznavanje radnog okruenja za pisanje programa, komande editora, ureivanje, prevoenje i
izvravanje programa.
6. Pisanje programa sa prostom linijskom strukturom Naredbe i funkcije za unos i prikaz podataka u
konzolnom programiranju, komponente i kontrole za unos i prikaz podataka u vizuelnom programiranju.
7. Pisanje programa sa prostom linijskom strukturom u kojima se demonstrira korienje aritmetikih i
logikih izraza.
8. Pisanje programa sa standardnim funkcijama.
9. Pisanje programa gde e se vebati korienje naredbi grananja (if, if-else).
10. Pisanje programa sa viestrukim grananjem (switch/case).
11. Pisanje programa gde e se vebati korienje naredbe ciklusa for;
12 Pisanje programa gde e se vebati korienje naredbi ciklusa while i do-while/repeat.
13. Pisanje programa u kojima e se vebati korienje naredbi ciklusa i grananja, kao i korienje
grafikih funkcija za rad u tekstualnom modu.
14. Pisanje programa u kojima e se vebati rad sa ciklusima, simulacija i pravljenje igrice korienjem
funkcija za generisanje sluajnih brojeva.
15. Pisanje programa u kojima e se vebati rad sa nizovima, formiranje i ispis niza.
16. Pisanje programa u kojima e se vebati rad sa nizovima. Osnovne tehnike za rad sa nizovima.
17. Pisanje programa u kojima e se vebati rad sa nizovima. Odreivanje minimalnog i maksimalnog
elementa niza.
18. Pisanje programa u kojima e se vebati rad sa nizovima. Sortiranje niza, pretraivanje niza;
19. Overa vebi i ocenjivanje.
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
FUNKCIJE I STRUKTURA PROGRAMA (10)
Definisanje funkcija. Parametri i argumenti funkcija. Formalni parametri. Stvarni argumenti. Prototipovi
funkcija. Predaja parametara po vrednosti. Boni efekti funkcija. Nepromenljivi i nepostojani formalni
argumenti. Globalni identifikatori. Rekurzivne funkcije.
POKAZIVAI (5)
Deklarisanje pokazivakih promenljivih. Pristup podacima pomou pokazivaa. Pokazivai i nizovi.
Pokazivai i funkcije (pokazivai kao argumenti funkcija, funkcije koje vraaju pokazivae, pokazivae
na funkcije).
VIEDIMENZIONALNI NIZOVI (MATRICE) (5)
Upoznavanje sa viedimenzionalnim nizom. Definisanje viedimenzionalnog niza. Inicijalizacija
viedimenzionalnog niza. Pristupanje elementima viedimenzionalnog niza. Prolasci kroz matricu.
STRINGOVI (6)
Definicija stringa. Inicijalizacija stringa. Pristup elementima stringa pomou indeksa. Pristup elementima
stringa pomou pokazivaa. Upoznavanje sa osnovnim funkcijama za rad sa stringovima. Funkcije sa
promenljivim brojem argumenata. Upoznavanje sa modularnim programiranjem (formiranje sopstvenog
modula sa korisnim funkcijama u radu sa stringovima).
TEHNIKE PRETRAIVANjA I SORTIRANjA NIZOVA (4)
Sekvencijalno pretraivanje niza. Binarno pretraivanje niza. Selection_sort. Sortiranje neposrednim
umetanjem. Sortiranje binarnim umetanjem. Bubble_sort. Quick_sort.
STRUKTURE (SLOGOVI) (8)
Definisanje strukture. Strukture i funkcije. Pokazivai i strukture. Nabrajanja. Unije. Polja bitova.
DATOTEKE (14)
Otvaranje i zatvaranje datoteka. Rad sa tekstualnim datotekama. Rad sa binarnim datotekama.
Pozicioniranje unutar datoteke (direktan pristup). Argumenti iz komandne linije.
DINAMIKA MEMORIJA I DINAMIKE STRUKTURE
PODATAKA (18)
Dinamika dodela memorije. Dinamiki nizovi. Rad sa jednostruko spregnutom listom. Inicijalizacija
jednostruko spregnute liste. Formiranje jednostruko spregnute liste dodavanjem novog elementa na
poetak liste ili dodavanjem novog elementa na kraj liste. Formiranje sortirane jednostruko spregnute
liste. Brisanje elementa iz jednostruko spregnute liste. Prikaz sadraja podataka u jednostruko spregnutoj
listi. Brisanje liste i oslobaanje zauzete memorije. Formiranje i rad sa dinamikom strukturom podataka
dvostruko spregnutom listom.
1. Ponavljanje tehnika rada sa nizovima iz prethodne godine. (2)
2. Pisanje programa u kojima e se demonstrirati rad sa funkcijama. Pozivanje funkcija i prenos
parametara po vrednosti. (4)
3. Pisanje programa u kojima e se demonstrirati rad sa funkcijama. Boni efekti. Globalni identifikatori.
(2)
4. Pisanje programa u kojima e se demonstrirati rad sa funkcijama. Prototipovi funkcija. (2)
5. Pisanje programa u kojima e se demonstrirati rad sa pokazivaima. Prenos parametara po referenci.
Aritmetika nizova i pokazivaa. (4)
6. Pisanje programa u kojima e se vebati rad sa viedimenzionalnim nizovima. (2)
7. Programi u kojima e se demonstrirati primena viedimenzionalnih nizova na reavanje konkretnih
problema iz ivota. (2)
8. Pisanje programa u kojima e se demonstrirati rad sa stringovima uz formiranje sopstvenih modula. (6)
9. Formiranje pop-up menija gde e se koristiti funkcija sa promenljivim brojem argumenata, a potom
korienjem modula gde se nalaze realizovane funkcije za sortiranje i pretraivanje nizova (sa
predavanja) formirati program koji e pozivati funkcije iz menija. (6)
10. Pisanje programa u kojima se demonstrira rad sa slogovima i nizovima slogova. (8)
11. Pisanje programa u kojima se demonstrira rad sa tekstualnim datotekama. (6)
12. Pisanje programa u kojima se demonstrira rad sa binarnim datotekama. (4)
13. Pisanje programa u kojima se demonstrira direktan pristup datoteci. (4)
14. Pisanje programa gde se demonstrira rad sa jednostruko spregnutom listom. Koristiti module. (6)
15. Pisanje programa u kojima se demonstrira rad sa sortiranom jednostruko spregnutom listom. Koristiti
module. (4)
16. Pisanje programa gde se demonstrira rad sa dvostruko spregnutom listom. Koristiti module. (4)
17. Pisanje programa gde e se koristiti datoteke i argumenti iz komandne linije, kao i jednostruko
spregnuta lista. Koristiti module. (4)
Funkcije (6)
Matrice, nizovi i stringovi (6)
Strukture (6)
Datoteke (6)
Dinamika memorija i dinamike strukture podataka (6)
IV RAZRED
(2+2 asa nedeljno, 62+62 asa godinje i 30 asova u bloku)
SADRAJI PROGRAMA
POLUDINAMIKE I DINAMIKE STRUKTURE
PODATAKA (6)
Formiranje i rad sa poludinamikom strukturom podataka stek. Formiranje i rad sa dinamikom
strukturom podataka red. Formiranje i rad sa dinamikom strukturom podataka sentinel listom.
UVOD U OBJEKTNO ORIJENTISANO PROGRAMIRANjE (8)
Uvod u OOP. Prednosti OOP. Pregled osnovnih koncepata objektno orijentisanog programiranja:
Apstrakcija. Enkapsulacija. Preklapanje operatora. Nasleivanje. Polimorfizam. ta se menja uvoenjem
OOP?
OSNOVNI KONCEPTI OOP (30)
Klase. Definisanje klasa. Primerci klase. Objekti. ivotni vek objekata. Funkcije lanovi klasa. Zajedniki
lanovi klasa. Zajednike funkcije lanice. Pokaziva this. Konstantne funkcije lanice. Konstruktori i
destruktori.
Preklapanje operatora: operatorske funkcije, posebni operatori new i delete. osnovni standardni
ulazno/izlazni tokovi (klase istream i ostream).
Nasleivanje: definisanje izvedenih klasa, konstruktori i desktruktori izvedenih klasa. Polimorfizam,
virtuelne funkcije, apstraktne klase. Viestruko nasleivanje.
Obrada izuzetaka: rukovanje izuzecima, prijavljivanje izuzetaka, prihvatanje izuzetaka.
BAZE PODATAKA i ADO.NET (18)
Arhitektura i komponente ADO.NET-a. Osnovni objekti ADO.NET-a (DataSet komponenta, DataTable
komponenta, DataTableCollection). Kreiranje i korienje DataSet objekata. ADO NET Data provajderi
za povezivanje sa RDBMS bazama podataka (SQL Server .NET Data provajder. OLE DB .NET Data
provajder). Uspostavljanje veze sa odreenim izvorom podatka objekat Connection. Pojam i format
Connection String-a i iniciranje veze sa bazom podataka. Izvravanje komandi i vraanje rezultata iz
izvora podataka objekat Command. Nalaenje read-only i forward-only strimova podataka iz baze
podataka objekt DataReader. Nalaenje podataka iz izvora i punjenje DataTable objekata i ogranienja
u DataSet-u korienjem DataAdapter objekta.
1. Pisanje programa u kojima se demonstrira rad sa stekom. (2)
2. Pisanje programa u kojima se demonstrira rad sa redom. (2)
3. Pisanje programa u kojima se demonstrira rad sa sentinel listom. Koristiti module. (2)
4. Objektno orijentisano programiranje, pregled osnovnih koncepata. (3)
5. Klase, objekti i lanovi klase. Zajedniki lanovi klasa(3)
6. Prijatelji klasa. (3)
7. Konstruktori i destruktori (6)
8. Preklapanje operatora, operatorske funkcije, operatori new i delete, osnovni standardni ulazno/izlazni
tokovi (klase istream i ostream). (6)
9. Nasleivanje: definisanje izvedenih klasa, konstruktori i destruktor izvedenih klasa. (6)
10. Polimorfizam, virtuelne funkcije, apstraktne klase. Viestruko nasleivanje. (3)
11. Pisanje programa u kojima se demonstrira rukovanje izuzecima. (6)
12. Baze podataka. (20)
Poludinamike i dinamike strukture podataka.(6)
Objektno orijentisano programiranje (6)
Objektno orijentisano programiranje (6)
Baze podataka (6)
Baze podataka (6)
laboratoriji.
Podela odeljenja na grupe: Prilikom realizacije laboratorijskih vebi odeljenje se deli u dve grupe u
drugom razredu, a u treem i etvrtom u tri grupe. Vebe se realizuju kroz dva spojena asa praktinim
realizovanjem programa.
Blok nastava se realizuje u toku (ili na kraju) kolske godine u koli. Kroz nastavu u bloku uenici, u
okviru timova, treba da realizuju zadate projekte.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji programiranja su organizovani u tematske celine za
izvora.
Programom je predvieno sticanje osnovnih znanja i vetina za razumevanje i samostalno reavanje
zadataka pomou raunara korienjem tehnika struktuiranog, modularnog i objektno orijentisanog
programiranja.
Za realizaciju nastavnog programa programiranje dozvoljava se sloboda izbora programskog jezika (C++,
C#...), to znai da ovim programom nije odreen jedan programski jezik koji treba izuiti i pomou njega
reavati probleme. Preporuuje se besplatno razvojno okruenje: Microsoft Visual Studio Express.
Dakle ostavljeno je strunim aktivima da uzimajui u obzir opremljenost kabineta za izvoenje
laboratorijskih vebi kao i shodno svojim mogunostima, okolnostima i ambicijama sami izaberu
programski jezik kojim e postii maksimum u nastavi.
U sve tri godine uenja treba insistirati prvenstveno na praktinoj primeni (pisanje programa), a ne na
teoriji i sintaksama programskog jezika. Uenik mora da savlada potreban nain razmiljanja prilikom
reavanja nekog problema. Znai predavanje treba bazirati na uenju tehnika programiranja.
U prvoj godini uenja uenik se osposobljava da pie struktuirane programe, da bi u drugoj godini pisao
modularne programe. U treoj godini potrebno ga je osposobiti da pie objektne programe, te treba voditi
rauna i o poveanim hardverskim zahtevima za rad u laboratorijama za vebe.
U prvoj godini uenja polazi se od algoritama kako bi uenik mogao to pre da savlada potreban nain
razmiljanja. Algoritmi treba da se realizuju grafiki kroz blok dijagrame, kako bi to lake i bolje
savladali pitalice i cikluse. Kroz algoritme potrebno je obraditi i nizove kako bi uenik to bolje savladao
pristupanje elementima niza, prolaske kroz nizove kao i osnovne tehnike sortiranja i pretraivanja nizova.
Potrebno je pisati programe koji e realizovati probleme iz grupe predmeta prirodnih nauka i
elektrotehnike a u korelaciji su sa sadrajima odgovarajuih predmeta.
Uenicima dati mogunost izbora vrste projekta unutar radnog okruenja prilikom vebanja meutim
vizuelno programiranje upoznavanje uenika sa sledeim grafikim elementima: forma i podeavanje
njenih svojstava, jednostavne komponente: natpis, okvir za unoenje i prikazivanje teksta, dugme i okvir
za grafiki objekat; svojstva komponenti i njihovo podeavanje; dodavanje komponenti na formu; prikaz
informaciju u obliku poruka.
Naredbe ciklusa realizovati kroz primere koji reavaju neke konkretne probleme iz elektrotehnike ili neko
crtanje (zvezdica, brojeva po ekranu). U poslednjem delu nizovi, potrebno je savladati osnovne tehnike za
rad sa nizovima: traenje minimalnog ili maksimalnog elementa niza, pretraivanje i sortiranje niza. Kroz
zadatke sa nizovima uenici e jo bolje savladati naredbe grananja i naredbe ciklusa. Treba naglasiti da
se algoritmi proteu kroz sve oblasti u prvoj godini uenja, i treba insistirati na njihovom pisanju za svaki
zadatak.
U drugoj godini uenja programiranja potrebno je prvo ponoviti nizove iz prve godine uenja. U prvoj
oblasti realizovane su funkcije. Tu posebnu panju treba posvetiti prenosu parametara, insistirati da se
zbog zauzimanja memorije na steku prilikom prenosa nizova iskljuivo vri prenos parametara po
referenci. Uenici se moraju osposobiti da to vie koriste biblioteke funkcija kako bi i na taj nain to
bolje savladali funkcije. U drugoj oblasti definisan je pojam pokazivaa kao i pristup elementima niza
pomou njih. Trea oblast je namenjena za viedimenzionalne nizove. Prilikom sastavljanja zadataka
potrebno je uzimati neke konkretne probleme iz ivota. Prilikom objanjavanja stringova u delu etiri
potrebno je formirati funkcije za rad sa stringovima koje se esto koriste i funkcije za odgovarajue
ispisivanje stringa na ekranu. U treoj godini predavanja potrebno je obnoviti prvo iz prethodne godine
rad sa jednostruko i dvostruko spregnutom listom. U drugom delu potrebno je realizovati osnovne
koncepte objektno orjentisanog programiranja u C++. Uenje ne moe biti isto teorijsko, ve realizovano
kroz konkretne primere. Primeri moraju biti jasni i to krai kako bi uenik mogao to lake da ih savlada.
Praktinim radom na raunaru uenici treba da savladaju postupke vezane za rukovanje raunarom u
procesu pripreme, testiranja i realizacije programa. Takoe treba da se obue u korienju programske
podrke raunara, odravanja aplikacija i datoteka.
Vebe prati dokumentacija u obliku izvetaja koji sadri zadatak, algoritam, izvorni program i rezultate
praene prigodnim objanjenjem. Predlae se izrada praktikuma koji bi sadrao najmanje tri pripremna
zadatka za vebu kao i zadatke predviene za tu vebu. Ideja je da uenici pripremne zadatke na osnovu
predavanja sami urade kod kue i na taj nain dou pripremljeni za tu vebu.
Na kraju svakog polugodita u okviru vebi izvriti proveru znanja na osnovu seminarskog rada koji bi
uenici trebalo samostalno da urade, a koji bi obuhvatao kompletno gradivo obraeno u toku tog
polugodita. Pored toga, u cilju odreivanja minimalnog broja kontrolnih vebi u okviru teorijske nastave,
predvia se po jedna kontrolna veba posle svake celine.
Treba istai da gradivo steeno u drugom razredu ini osnovu za dalje izuavanje programiranja u treem
i etvrtom razredu i da su sva tri predmeta povezana u logikom smislu u cilju produbljivanja znanja.
Uputstvo za realizaciju nastave u bloku
Nastava u bloku trebala bi da omogui uenicima da nakon preenih tematskih celina provere, tj utvrde
svoje znanje kroz izradu projekata.
Predlae se formiranje radnih timova (po pet uenika u jednom timu). Svaki tim treba da ima
koordinatora koji e biti nosilac projekta. Njegovo zaduenje je da izvri podelu zadatka lanovima svog
tima kao i da koordinira njihovim radom.
Izvetaj uraenog projekta treba da sadri kratak opis projekta, izvorni program i rezultate u pisanoj
formi, a na disketi treba da se nalazi izvorni i izvrni kod programa. Predvia se izrada pet projekata sa
gore navedenim temama.
Ovim konceptom nastave uenici bi savladali osnovne principe modularnog programiranja kao osnova za
objektno orijentisano programiranje koje e se realizovati u etvrtom razredu. Da bi nastava u bloku
mogla da se organizuje na ovaj nain potrebno je da uenici posete raunarski centar, gde e moi da se
upoznaju sa njihovom organizacijom, tj koordinacijom izmeu lanova tima koji uestvuju prilikom
realizacije projekta.
Nastava u bloku u etvrtoj godini treba da se realizuje na isti nain kao i u treem razredu.
Svaki uraen projekat mora da se preda u obliku izvetaja. Izvetaj projekta treba da sadri kratak opis
datog zadatka, izvorni program i rezultate u pisanoj formi, a na disketi treba da se nalazi izvorni i izvrni
kod programa. Predvia se izrada pet projekata sa gore navedenim temama. Cilj projekata u etvrtoj
godini izmeu ostalog je i da omogui laku izradu maturskog rada, to znai da oni u sebi mogu da imaju
delove koje e uenici moi na kraju iskoristiti za svoj maturski rad iz predmeta Programiranje. S
obzirom da e se realizacija projekata izvravati u Windows objektno orijentisanom programskom
okruenju, podela na timski rad doi e do punog izraaja.
Za svaki dan nastave u bloku uenik je u obavezi da vodi svoj dnevnik rada. Poeljno je da on bude
uraen na raunaru, jer se na takav nain dobija na njegovom kvalitetu, a istovremeno uenik se navikava
na pedantnost i preciznost u izradi tehnikih spisa i dokumentacija, to je sa vaspitne strane i te kako
znaajno.
12. RAUNARI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta raunari je upoznavanje uenika sa razliitim vrstama i karakteristikama
raunarskih sistema.
osposobljavanje uenika za rukovanje ureajima i raunarima;
osposobljavanje uenika za otkrivanje, lokalizaciju i otklanjanje kvara na raunaru;
osposobljavanje uenika za obavljanje poslova odravanja sistema;
osposobljavanje uenika za instalaciju klijentskih operativnih sistema;
osposobljavanje uenika da prepoznaju, instaliraju i odravaju osnovne raunarske komponente;
upoznavanje uenika sa nainima manipulacije bazama podataka;
podsticanje zainteresovanosti kod uenika za daljim usavravanjem.
III RAZRED
(2+1 asova nedeljno, 70+35 asova godinje i 30 asova u bloku)
Uvod (10)
Podatak i informacija. Obrada podataka i ureaji za obradu podataka. Istorijski razvoj. Diskretno
predstavljanje podataka. Predstavljanje brojnih podataka. Predstavljanje predznaka broja. Sabiranje i
oduzimanje celih brojeva. Fiksni i pokretni zarez. BCD brojevi. Standardni kodovi.
Pregled osnovnih komponenti raunarskih sistema. Funkcionalne jedinice raunarskog sistema. Procesor.
Memorijski podsistem. Magistrale. Ulazno/izlazni (U/I) podsistem.
Centralni procesor (12)
Arhitektura procesora. Upravljaka jedinica. Aritmetiko-logika jedinica ALU. Registri opte namene i
upravljaki registri mikroprocesora. Formati instrukcija. Faze pripreme i faza izvravanja instrukcije.
Tipovi instrukcija. Unarne, binarne i sloene operacije.
Protono izvravanje instrukcija. Hazardi i mere za njihovo prevazilaenje. Pipeline organizacija
procesora. Principi pipeline organizacije. Stepeni pipeline-a. Vektorska obrada.
CISC pristup. Arhitektura 16, 32 i 64-bitnih mikroprocesora. RISC pristup. Arhitektura RISC procesora.
Arhitekture procesora iz familije Intelx86. Harvard arhitektura.
Memorijski podsistem (22)
Klasifikacija memorija. Parametri memorija. Organizacija operativne memorije. Statike SRAM i
dinamike RAM (DRAM) memorije. Projektovanje glavne memorije sa DRAM ipovima. Tipovi
memorijskih modula. Tipovi ROM memorije. Registarska memorija. Magacinska memorija. Asocijativna
memorija. Ke memorija. Virtuelna memorija. FIFO.
Magnetne memorije princip zapisa. Disketa i FDD drajv. vrsti disk i HDD drajv. Organizacija
podataka na disku i disketi. File System. Vrste i poreenje razliitih tipova fajl sistema. Redundantna
polja magnetnih diskova (RAID). Optike memorije princip zapisa. Standardni optiki CD i
vienamenski digitalni DVD disk. Princip rada CD/DVD drajva. Flash memorije (organizacija, princip
rada i moduli).
Ulazno izlazni podsistem (20)
Komponente ulazno izlaznog podsistema. Naini prenosa podataka. Upravljanje ulazno izlaznim
prenosom. Programirani U/I. U/I upravljan prekidima. U/I direktnim pristupom memoriji (DMA).
Kontroleri ulazno/izlaznih ureaja. Ulazno/izlazni interfejs. U/I magistrale. Principi usklaivanja brzina
rada. Baferovanje. Periferni ureaji mikroraunara. Tastatura. Mi. Skener. Grafika tabla. Svetlosno
pero. Video adapter. Monitori. tampai. Ploter. A/D i D/A konvertori. Zvuna kartica. Modem. Serijski
interfejs za asinhronu komunikaciju. Interfejs za sinhronu komunikaciju. Paralelni interfejs. Mree za
prenos podataka. Internet. Specijalni telekomunikacioni servisi.
Povezivanje komponenti (6)
Magistrala. Transfer na magistrali. Ciklusi itanja i upisa. Sistemska i lokalne magistrale. Adresiranje
sistemskih komponenata. Dodela magistrale. Asinhrona magistrala. Sinhrona magistrala. Zajednika i
deljena magistrala. Deljena memorija.
1. Organizacija i nain rada u laboratoriji, upoznavanje sa opremom
2. Delovi raunara: lokalizacija modula i testiranje
3. Arhitekture mikroprocesora iz familije Intelx86
4. Fizika memorija raunara, memorijski moduli.
5. Jedinica diska i jedinica diskete
6. Optike memorije (CDROM, DVDROM)
7. Video sistem raunara, video adapteri, monitori,
8. Zvune kartice, zvunici i mikrofon
9. Modemi i mreni adapter
10. tampai, skener, grafika tabla, svetlosno pero
11. Povezivanje jedinica raunara
12. Napajanje i sistemi za neprekidno napajanje
13. Testiranje i otklanjanje kvarova raunarskog sistema.
14. Operativni sistemi: Instalacija Windows operativnog sistema.
15. Operativni sistemi: Konfigurisanje Windows operativnog sistema
16. Operativni sistemi: Rukovanje diskovima: FAT, NTFS, particionisanje diska, formatiranje pomou
Disk Administrator-a.
17. Operativni sistemi: Instalacija Linux operativnog sistema.
18. Operativni sistemi: Konfigurisanje Linux operativnog sistema
Realizuje se u servisima ili raunskim centrima. Uenici treba da se angauju na poslovima od odabira
konfiguracije, preko sklapanja novih i nadogradnje postojeih konfiguracija. Predvien je i rad na
testiranju raunarskih sistema, analizi kvara, popravci i zameni delova. Uenik se upoznaje i sa
povezivanjem i instalacijom perifernih ureaja i instalacijom sistemskog i aplikativnog softvera. U
raunarskim centrima i servisima koji rade na odravanju mrea odreenih radnih organizacija, uenike
treba angaovati na poslovima realizacije mrea, instalacije i podeavanja mrenih operativnih sistema,
podeavanju ureaja za rad u mrei.
IV RAZRED
(3+2 asa nedeljno, 93+62 asa godinje i 30 asova u bloku)
SADRAJI PROGRAMA
Procesor (10)
Arhitektura skupa instrukcija. CISC i RISC set instrukcija. Tipovi instrukcija. Naredbe za prenos
podataka. Aritmetike naredbe. Logike naredbe. Naredbe grananja i programske petlje. Makro naredbe.
Procedure. Potprogrami i prenos parametara. Prekid. Obrada prekida i povratak iz prekidne rutine.
Unutranji i spoljanji prekidi. Maskiranje. Prioriteti. Jedinica za opsluivanje prekida. Sistem prekida
raunara. Sprega procesora sa memorijom i ulazno-izlaznim podsistemom raunara.
Memorija (12)
Podela i parametri memorija. Tehnologije memorijskih medijuma. Glavne memorije. Registarske
memorije. Magacinska memorija. Asocijativne memorije. Ke memorije. Ke memorije u vie nivoa.
Neblokirajue ke memorije. Virtuelne memorije: sa straninom organizacijom, sa segmentnom
organizacijom i sa segmentno-straninom organizacijom. Ke memorije u virtuelnom memorijskom
prostoru. Memorije sa preklapanjem pristupa. Video memorije.
Naini obrade podataka (6)
Paketna obrada. Multiprogramiranje. Rad u razdeljenom vremenu. Rad u realnom vremenu.
Multiprocesiranje.
Sistemski softver (40)
Podela sistemskog softvera. Programski sistem. Programski prevodioci. Editori. Programi za povezivanje.
Operativni sistem. Uloga i zadaci operativnog sistema. Istorijski razvoj, struktura i pregled operativnih
sistema. Struktura Shell-a i Kernel-a (jezgra) operativnog sistema.
Pojam procesa i njegova stanja. Procesi i upravljanje procesima. Stanja i redovi spremnih i blokiranih
procesa. Dispeer. Sinhronizacija i komunikacija izmeu procesa.
Obrada prekida u konkurentnom okruenju. Uzajamno iskljuivanje. Deadlock otkrivanje i prevencija.
Semafori.
Upravljanje memorijom
Upravljanje fiziki raspoloivom unutranjom memorijom. Organizacija i upravljanje virtuelnom
memorijom. Mehanizam prebacivanja (swapping) i particionisanje. Statike i dinamike particije.
Stranina organizacija memorije i segmentacija.
Upravljanje spoljanjom memorijom
Upravljanje datotekama. Sistemi datoteka. Sadraj, organizacija i struktura direktorijuma. Hijerarhijska
organizacija fajl sistema. Operacije nad fajlovima. Prava pristupa. Evidencija i dodela slobodnog prostora
na diskovima.
Upravljanje ureajima
Upravljaki blok ureaja. IO procedure i drajveri ureaja. Blok IO zahteva. Semafori ekanja na zahtev i
na zavretak operacije. Baferovanje. SPOOLing. Direktan pristup memoriji.
Serveri
Uloga i znaaj mrenih operativnih sistema. Microsoft Windows Sever operativni sistemi. Definisanje
uloga servera u mrenom okruenju;. Podeavanje i testiranje TCP/IP servisa DNS, DHCP, WINS;
Aktivni direktorijum, MMC konzola, kreiranje naloga i konfigurisanje i kontrola grupnih polisa;
Konfigurisanje File server-a, rad sa diskovima, i deljenim resursima; Konfigurisanje Microsoft IIS Web
server-a; Konfigurisanje udaljenog pristupa raunarskim sistemima; Kreiranje rezervne kopije i oporavak
sistema.
Baze podataka (25)
Uvod u baze podataka. Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS). Logika i fizika nezavisnost
podataka. Model podataka. Hijerarhijski, mreni, relacioni i proireni relacioni model. Entiteti. Atributi.
Klju. Nepotpune informacije i NULL-vrednosti. Veze. Kardinalnost veze. Dijagram entiteti-veze.
Relacioni model (ER model). Relacija. Uslovi integriteta. Transformacija modela entiteti-veze u relacioni
model. Logike zavisnosti, normalizacija, normalne forme, normalizovani relacioni model. Jezici baza
podataka. Relaciona algebra, relacioni raun, relacioni jezici podataka (SQL, QUEL). Neki problemi
implementacije baze podataka. Integritet i bezbednost podataka. Administriranje baze podataka. Zatita
od neovlaenog pristupa. Izvrenje upita. Kompilator upita. Oporavak baze podataka. Obrada
transakcija. Objektno-orijentisani i objektno-relacioni sistemi za upravljanje bazama podataka. Klijent-
server i distribuirani sistemi za upravljanje bazama podataka. Sistemi za integraciju informacija. Primeri
sistema za upravljanje bazama podataka.
1. Povezivanje komponenata raunarskog sistema. Magistrale kod PC-a.
2. Centralna jedinica: lokalizacija modula, testiranje, zamena modula.
3. Testovi za proveru ispravnosti.
4. Arhitektura mikroprocesora 8086: blok ema, opis osnovnih komponenti, nain funkcionisanja.
5. Upravljaki signali mikroprocesora: ema, funkcije signala.
6. Naini adresiranja: formiranje efektivne adrese, primeri.
7. Aritmetiko logika jedinica: realizacija operacija, primeri.
8. Memorije: vrste, lokalizacija, zamena.
9. Instalacija mrenog operativnog sistema npr. Microsoft Windows Sever.
10. Definisanje uloga servera u mrenom okruenju
11. Instalacija servera baze podataka (npr. MS SQL server ili MySQL server)
12. Projektovanje eme relacione baze podataka npr. Power Designer
13. Kreiranje baze podataka u serveru baze podataka
14. Unos, brisanje i auriranje podataka
15. Pristup podacima iz baze podataka
16. Pretraivanje baza podataka.
17. Pogledi i indeksi.
Realizuje se u servisima ili raunskim centrima. Uenici treba da angauju na poslovima od odabira
konfiguracije, preko sklapanja novih i nadogradnje postojeih konfiguracija. Rad na testiranju raunarskih
sistema, analizi kvara, popravci i zameni delova. Povezivanje i instalacija perifernih ureaja. Instalacija
operativnog sistema, podeavanja operativnog sistema i instalacija aplikativnog softvera. Povezivanje
raunara u grupe i domene. Analiza klijent-server organizacije. Instalacija operativnog sistema servera.
Instalacija operativnog sistema radnih stanica. Podeavanje mrenog servera. Podeavanja protokola
mree. Podeavanje radnih stanica. Upoznavanje sa praktinim problemima prilikom organizacije
raunarskih mrea.
laboratoriji sa raunarima koji su meusobno povezani u lokalnu mreu i na Internet.
Podela odeljenja na grupe: Prilikom realizacije laboratorijskih vebi odeljenje se deli u tri grupe. Vebe se
realizuju kroz dva spojena asa praktinim realizovanjem predvienih aktivnosti.
Blok nastava se realizuje u toku (ili na kraju) kolske godine u koli, servisima ili raunskim centrima.
Kroz nastavu u bloku uenici, u okviru timova treba da realizuju predviene zadate.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji raunara su organizovani u tematske celine za koje
je naveden orijentacioni broj asova za realizaciju. Teorijske sadraje predmeta povezati sa
izvora.
Nastavni predmet RAUNARI se ostvaruje u treem i etvrtom razredu sa jasno podeljenim oblastima. U
treem razredu se posmatra raunar kao celina sastavljena iz konkretnih funkcionalnih komponenti. Svaka
od tih funkcionalnih komponenti raunara se detaljno obrauje sa tri aspekta: namena, nain rada i
karakteristike. Svaka komponenta je predstavljena adekvatnom blok emom. U etvrtom razredu se
detaljnije obrauju sam procesor i memorija kao hardverski delovi raunarskog sistema. U softverskom
delu detaljnije su obraeni operativni sistemi kao deo sistemskog softvera i baze podataka.
Raunari za 3. razred predstavljaju uvod u samu tehniku i nain funkcionisanja raunara. Osnova
programa je BLOK EMA RAUNARA. Poinje se sa sistemima za niu o6radu podataka i nastavlja se
prema sloenijim sistemima. Kod sistema za niu obradu podataka, sva objanjavanja se izvode preko
blok ema i praktinih primera, kako bi se to lake shvatilo funkcionisanje celog raunara.
Pri obradi memorije prouiti prvo parametre a zatim neka reenja memorije u skladu sa navedenim
parametrima: registarska, magacinska itd. Naravno, koristiti svaku priliku da se uenici direktno upoznaju
sa razliitim memorijskim modulima, njihovim karakteristikama i mestima u kojima se oni primenjuju.
Oblast koja je ranije postojala: ulazni ureaji i medijumi za uvanje podataka, sada je podeljena na dva
dela radi homogenizacije nastavnih tema. Za svaki od ulazno-izlaznih ureaja posebno obratiti panju na
funkcionalnu blok-emu, karakteristike i nain rada svakog od obraenih ureaja.
Pri obradi teme medijumi za uvanje podataka, takoe je neophodno da se naglasak stavi na princip rada,
nain organizacije, brzinu i kapacitet svakog od medija. Bez obzira na aktuelnost nekog od medija
(ukoliko se radi o nekim medijima koji se sve ree koriste), dobrodolo je da se uenici upoznaju sa
osnovnim principima funkcionisanja i tehnologijom. Svaku lekciju iz teorijske nastave je mogue
propratiti laboratorijskim vebama, u skladu sa opremom koja je u kabinetu na raspolaganju, uz obilje
oiglednih nastavnih sredstava: simulatora, izbaenih iz upotrebe hard-diskova, disketa, optikih
medijuma, fle memorija itd.
RAUNARI za 4. razred predstavljaju logiki nastavak programa raunari za 3. razred. Naglasak je na
dubljem (potpunijem) upoznavanju rada samog procesora, operativne memorije, upoznavanje strukture
operativnih sistema.
Pri obradi naina povezivanja raunara, dati osnovne karakteristike pojedinih naina povezivanja
komponenti raunarskih sistema uz pomo blok ema. Na vebama obraditi i magistrale. Nabrojati naine
obrade i dati osnovne karakteristike za svaki od njih. Navesti primere konkretnih primena. Kod realizacije
vebe o centralnoj jedinici otvarati PC, pokazati osnovne module i mogunost zamene.
Pri obradi procesora koristiti mikroprocesor 8086. Obraditi vrste registara i njihovu primenu. Na vebama
preko blok eme objasniti nain funkcionisanja osnovnih jedinica ovog procesora. Svaku vrstu adresiranja
posebno objasniti ilustrujui primerima. Na vebama zadati to vie primera sa upitima i zadacima. Kod
unarnih operacija objasniti komplementiranje i pomeranje uz korienje odgovarajuih blok ema. Za
binarne operacije prouiti sabiranje i oduzimanje binarnih brojeva (sabira i oduzima). Na vebama
zadati to vie primera za uvebavanje realizacije aritmetikih operacija.
Definisati precizno parametre memorije. Dati organizacionu emu memorije pomou koje se moe
sagledati princip itanja i upisa podataka. Detaljno obraditi pojedine vrste memorija a posebno operativnu
memoriju. Na vebama na PC-ju izvriti lokalizaciju svih memorija i pokazati mogunosti zamene i
proirenja.
U okviru oblasti SISTEMSKI SOFTVER dati podelu sistemskog softvera. Potrebno je upoznati uenike
sa nainom funkcionisanja nekog konkretnog operativnog sistema (Microsoft Windows Sever operativni
sistemi) koji podrava klijent server nain rada. U tom delu poeljno je detaljnije opisati usluge servera
i nain njihovog funkcionisanja. Sama oblast se bez praktinih vebi moe vrlo teko obraditi. Zato je
predlog da se uporedo sa teorijskim lekcijama rade i laboratorijske vebe sa konkretnim operativnim
sistemom. Na taj nain e uenici usvojiti pojmove kao to su upravljanje procesima, upravljanje
memorijom, serveri itd. Posle svake yraene vebe uenici piu izvetaj o radu.
BAZE PODATAKA je oblast vezana za laboratorijske vebe i praktian rad. Pri izradi konkretnih
godinjih nastavnih planova obavezno je sinhronizovati teoriju sa radom u laboratorijama. Za svakog
uenika je neophodno obezbediti raunar. Sa novim terminima vezanim za baze podataka uenici e se
najlake upoznati kroz neki projekat koji bi zajedno radili podeljeni u grupe. Bilo da se radi o simulaciji
nekog velikog sistema ili o reavanju nekog konkretnog problema uz korienje baze podataka, potruditi
se da svaki uenik uzme uee u tom projektu. Ovo se naroito odnosi na fazu projektovanja, kreiranja,
popunjavanja i pregleda baze podataka. Mogue je kombinovati poznavanje funkcionisanja samih baza
podataka sa predmetom programiranje i to iskoristiti na asovima laboratorijskih vebi ili kao teme za
praktian zavrni ispit uenika.
NAIN OSTVARIVANjA LABORATORIJSKIH VEBI
I NASTAVE U BLOKU
Nastava se organizuje u kolskim radionicama i laboratorijama, raunskim centrima a jednim delom u
proizvodnim i razvojnim pogonima i servisima. U laboratorijama se nastava izvodi u grupama. Veliina
grupe zavisi od materije koja se obrauje, odnosno od organizacije rada. Prilikom teorijske pripreme
vebe preporuuju se grupe veliine treine odeljenja. U fazama realizacije konkretnih praktinih
zadataka, razvoju softvera ili servisne radionice, pogodne su grupe od dva do tri uenika.
Za obavljanje vebi, takoe je neophodno da kabinet bude opremljen raunarima koji su meusobno
povezani u lokalnu mreu i na Internet (raunarska uionica). Jedan raunar bi trebalo da radi kao
namenski server. Ukoliko postoji mogunost, bilo bi dobro da se to vie vebi organizuje u ambijentu
radionice za servisiranje raunara. U kabinetu bi trebalo da bude pored standardnih alata za servisiranje i
vei broj matinih ploa, audio, video, mrenih, modemskih itd. kartica, kao i memorijskih modula,
kablova i raunarskih napajanja.
U treem razredu panja je posveena pre svega analizi funkcionisanja radnih stanica (ili samostalnih
raunara) i povezivanju ulazno izlaznih ureaja. Neophodno je da se uenici upoznaju sa nainom rada
svake komponente i njenim karakteristikama. Obratiti panju na najznaajnije karakteristike komponenti
kao to su: model, proizvoa, mogunosti, kompatibilnost, upravljaki softver (drajveri), podrka od
strane drugih velikih proizvoaa (kompatibilnost). Za svaku komponentu, pored teorijskog upoznavanja,
potrebno je praktino realizovati postupke montae i merenja karakteristinih veliina uz upotrebu
odgovarajuih tehnolokih postupaka, alata i instrumenata.
U etvrtom razredu obratiti panju pre svega na analizu rada celog raunarskog sistema (raunarska
mrea i organizacija u okviru nje). Praktino testirati funkcionisanje mrenih servera. Definisati uloge
servera u mrenom okruenju.
Pri radu sa konkretnim raunarskim komponentama obratiti posebnu panju na mikroprocesore i
memorijy (RAM). Ukoliko postoje mogunosti praktino realizovati i demonstrirati funkcionisanje
nezavisnog mikroraunarskog sistema i povezivanje perifernih yreaja sa njim.
Nastava u bloku 4. razreda predstavlja zavrnu fazu obrazovanja i konanu proveru steenih znanja. Zbog
toga, tokom ove prakse, uenik treba da realizuje zadatke na radnim mestima i poslovima ovog
obrazovnog profila pri emu se praktino proveravaju znanja iz strunih predmeta.
Za svaki radni dan nastave u bloku, uenik je u obavezi da vodi svoj dnevnik rada. Nastava u bloku moe
se organizovati i u toku godine, tako da uenici rade u jednoj smeni a profesor u drugoj, kako se ne bi
gubili asovi u drugim odeljenjima. Blok moe biti predvien rasporedom i na kraju kolske godine.
13. ELEKTROENERGETIKA
III RAZRED
Sadraji programa, plana i uputstvo ovog predmeta su isti kao kod obrazovnog profila elektrotehniar
elektronike.
Razliku od osam asova realizovati za utvrivanje i sistematizaciju steenih znanja.
14. RAUNARSKE MREE I KOMUNIKACIJE
CILJ I ZADACI:
Cilj nastave predmeta raunarske mree i komunikacije je upoznavanje uenika sa osnovnim pojmovima
o raunarskim mreama i komunikacijama pomou raunara.
upoznavanje uenika sa znaajem raunarskih mrea i njihovom primenom;
upoznavanje uenika sa nainom funkcionisanja raunarskih mrea i nainom prenosa podataka kroz
mreu;
sticanje znanja o vrstama raunarskih mrea i komunikacionim ureajima koji se koriste u mreama;
upoznavanje uenika sa potrebom zatite i nainima ostvarivanja zatite podataka na mrei;
sticanje znanja o lokalnim raunarskim mreama kao i organizaciji Internet mree;
upoznavanje uenika sa korienjem telefonske mree u raunarstvu;
upoznavanje uenika sa izradom tehnike dokumentacije za malu raunarsku mreu;
ovladavanje neophodnim vetinama pri fizikom povezivanju raunara u mreu.
IV RAZRED
SADRAJ PROGRAMA
Osnovni pojmovi (6)
Strukture raunarskih mrea. Podmrea sa kanalom izmeu dve take (veza taka taka). Podmrea sa
kanalom za rasipanje poruka (veza vie taaka). Mrene arhitekture. Standardizacija raunarskih mrea.
OSI model.
Fiziki prenos. Karakteristike komunikacionih
medija (12)
Teorijske osnove. Podela linija. Frekvencijski multipleks. Multipleks sa sinhronom podelom vremena.
Dial up veze. Komunikacioni mediji (UTP, STP). Koaksijalni kablovi. Optiki kabl. Beini
komunikacioni mediji. Infracrveni i laserski prenos. Radiotalasi. Zraenje rasutog spektra. Satelitski
prenos. Vrste prenosa. Analogni prenos. Telefonija. Celularni mobilni i radiotelefoni. Modemi. Digitalni
prenos. AD-DA konverzija. Paralelni i serijski prenos podataka. Asinhroni serijski prenos. RS-232C
standard. RS-485 standard. ISDN integrisani servisi digitalne mree.
Sloj povezivanja (4)
Sluajno upravljanje prenosom. CSMA/CD. Ethernet. Deljeno upravljanje prenosom. Token ring. Token
bus. CSMA/CS.
Mreni sloj (4)
Okviri i stvaranje okvira. Rukovanje grekama. Protokoli. Jednosmeran stani i ekaj protokol.
Jednosmeran sloeni protokol. Dvosmerni protokol.
Transportni sloj (4)
Upravljanje saobraajem. Odreivanje najkraeg puta. Deterministiko upravljanje saobraajem.
Adaptivni algoritmi. Centralno adaptivno upravljanje. Izolirano upravljanje saobraajem. Deljeno
adaptivno upravljanje saobraajem.
Gornji slojevi (4)
Sloj sesije. Sloj prezentacije. Sloj aplikacije.
Lokalne mree (8)
Standardi lokalnih mrea. IEEE 802,3 standard i Ethernet. Protokoli lokalnih mrea. Mreni operativni
sistemi. Serverski programi. Proxy serveri, elektronska pota, mail serveri, web serveri. ISS server.
Zatita podataka na mrei.
Sredstva lokalnih mrea (4)
TCP/IP protokoli i Internet (16)
TCP/IP protokol. Transportni sloj interneta TCP. Mreni sloj interneta IP. Adresni sistem. DSN.
Prikljuivanje na internet. Internet servisi. E/mail (Electronic mail). FTP (File Transfer Protocol). Telnet..
Gopher. WWW (World Wide Web). URL specifikacije. HTTP protokol. HTML, XML, PHP, DHCP.
CGI, Java skriptovi.
PROJEKTNI ZADATAK 1 Umreavanje raunara (10)
1. Tema projekta: Izrada jednostavne raunarske mree dva raunara unakrsnim kablom i raunarske
mree tri i vie raunara putem komutacionih ureaja npr. svi-a ili rutera. Izrada plana rada na projektu.
Izbor sredstava za realizaciju projekta.
2. Priprema i konfigurisanje raunara za rad u mrei (radna grupa i ime raunara), po potrebi instalacija
mrene kartice, upoznavanje sa pasivnom i aktivnom mrenom opremom na tritu. Uporedna analiza
pojedinih proizvoda. Medijumi za prenos podataka: demonstracija svih medijuma za prenos podataka,
proces krumpovanja, izrada ukrtenog crossover kabla i izrada standardnog mrenog kabla (tipa upredene
parice UTP ili STP). Testiranje izraenih kablova.
3. Spajanje mree dva raunara ukrtenim kablom: povezivanje raunara, podeavanje IP adrese raunara,
IP adrese specijalne namene. Pingovanje raunara i ipconfig naredba.
Umreavanje tri i vie raunara putem komutacionog ureaja: povezivanje raunara, podeavanje IP
adrese raunara, IP adrese specijalne namene. Pingovanje raunara i ipconfig naredba.
4. Identifikacija i uklanjanje sledeih slimuliranih kvarova u mrei: dva raunara sa istim imenom, dva
raunara sa istom IP adresom, neispravna mrena kartica, neispravan prenosni medijum, neispravan
komutacioni ureaj.
5. Prezentacija i analiza rezultata projekta. Vrednovanje projekta.
PROJEKTNI ZADATAK 2 Izrada beine lokalne
raunarske mree (10)
1. Tema projekta: Izrada jedne beine lokalne raunarske mree i dokumentacije koja prati projekat.
Izrada plana rada na projektu. Izbor sredstava za realizaciju projekta.
2. Priprema i konfigurisanje raunara za rad. Instalacija beine mrene kartice, upoznavanje sa
postojeom beinom mrenom opremom na tritu. Uporedna analiza pojedinih proizvoda.
3. Montaa i konfigurisanje aktivne mrene opreme (AP ili beini ruter). Zatita enkripcijom. Standardi
(802.11 a,b,g,n). Povezivanje raunara u lokalnu raunarsku mreu kroz beini komutacioni ureaj.
4. Podela datoteka i prava pristupa. Podela tampaa sa jedne strane i instalacija mrenog tampaa sa
druge strane. Administracija lokalne raunarske mree.
PROJEKTNI ZADATAK 3 Izrada projekta i realizacija lokalne raunarske mree (10)
1. Tema projekta: Izrada jedne lokalne raunarske mree i dokumentacije koja prati projekat. Izrada plana
rada na projektu. Izbor sredstava za realizaciju projekta.
2. Izrada kompletnog projekta raunarske mree (projektni zahtev i analiza projektnog zahteva). Crtanje i
formatiranje simbola koji se koriste u raunarskim mreama. Premeravanje i izrada tehnikog crtea
mree. Izbor materijala i opreme i izrada tehnike specifikacije potrebne opreme i materijala. Izrada
predloga realizacije projekta spisak aktivnosti.
3. Montaa i postavljanje komutacionih ureaja. Postavljanje spoljanje raunarske instalacije i fiziko
povezivanje raunara u mreu.
4. Testiranje postavljenih kablova i konektorskih elemenata, podeavanje IP adrese raunara. Pingovanje
raunara i ipconfig/all naredba. Povezivanje lokalne mree sa globalnom mreom (Internetom), tako da
svaki raunar u mrei ima pristup internetu.
raunarskoj laboratoriji ili drugom kabinetu.
druge nedelje po dva spojena asa. Vebe izvoditi tako da se za dva spojena asa uenici rade definisani
projekat u okviru svoje grupe.
Proveru vetina steenih kroz laboratorijske vebe, u toku kolske godine, vre se kroz uraene projekte i
njihovo prezentovanje.
vaspitnih ciljeva.
Prvu oblast OSNOVNI POJMOVI trebalo bi iskoristiti za upoznavanje uenika sa to je mogue vie
primera povezivanja raunara u svakodnevnom ivotu i kroz dijalog definisati najvanije pojmove koji se
u ovoj oblasti javljaju. Nije neophodno detaljno razmatrati svaki pojam, ve pre svega, zainteresovati
uenike i predstaviti im sam sadraj predmeta. Ukazati im na znaaj standardizacije raunarskih mrea i
upoznati ih sa OSI modelom koji e biti okosnica gradiva ovog predmeta u toku cele kolske godine.
FIZIKI PRENOS. KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIONIH MEDIJA je nastavak prve teme u
kojoj se kroz 12 asova uenici upoznaju sa najzastupljenijim medijima za prenos podataka i fizikim
slojem OSI referentnog modela. Posebno obratiti panju na hijerarhiju komunikacionih medija prema
osnovnim karakteristikama: brzina, pouzdanost, cena, namena itd.
SLOJ POVEZIVANjA predstavlja sledei sloj OSI modela. Poeljno je da se veina metoda za
povezivanje predstavi na praktinim primerima, preko blok ema ili prezentacija. Naglasiti prednosti i
mane svake od ovih metoda kao i mesta na kojima se one primenjuju.
MRENI SLOJ je deo nastavnog programa u kojem je najvanije upoznati uenike sa namenom i
znaajem mrenih protokola, kao i nainima njihovog funkcionisanja. Veina protokola proisteklih iz
osnovne koncepcije bie i kasnije detaljnije razmatrana, tako da nije neophodno ulaziti u pojedinosti.
Oblasti: TRANSPORTNI SLOJ i GORNjI SLOJEVI su kao posebni delovi OSI modela obraeni sa
po etiri asa. Kroz svaku nastavnu temu razmatrati sa uenicima naine za optimalni prenos podataka i
upravljanjem u informatikom saobraaju.
LOKALNE MREE i SREDSTVA LOKALNIH MREA su oblasti koje se informativno obrauju i
u predmetu Raunari za trei razred. Meutim, dok je u treem razredu predstavljena svaka mrea svojom
blok emom i osnovnim karakteristikama, ovde je naglasak na standardima koji postoje u lokalnim
raunarskim mreama, njihovim mogunostima i operativnim sistemima koji ih podravaju. Ovde je
potrebno da se gradivo povee sa gradivom iz predmeta Raunari za etvrti razred, naroito kada se
govori o sistemskom softveru, raunarskim operativnim sistemima koji podravaju lokalne mree.
TCP/IP PROTOKOLI I INTERNET je za uenike, verovatno, najatraktivnija oblast koja im prua
mogunost da demonstriraju svoju kreativnost, povezujui je sa predmetom Programiranje. Poznavanje
TCP/IP protokola i funkcionisanje Interneta omogui e uenicima da na praktinim vebama primene
svoje znanje kao elektrotehniari raunara i raunarskih mrea. Obratiti panju na mreni sloj Interneta.
Upoznavanje sa Java skriptovima bi trebalo da bude komplementarno sa gradivom iz predmeta
Programiranje.
LABORATORIJSKE VEBE
Nastava laboratorijskih vebi se organizuje u kolskim radionicama i laboratorijama kroz projektne
zadatke. Uenici se organizuju u grupe. Veliina grupe zavisi od materije koja se obrauje, odnosno od
organizacije rada. Prilikom teorijske pripreme vebe preporuuju se grupe veliine treine odeljenja. U
fazama realizacije konkretnih praktinih zadataka pogodne su grupe od tri do etiri uenika. Ukoliko se
radi u grupi, za svakog uenika jasno definisati zadatke i celine koje treba samostalno da uradi.
Teme projektnih zadataka. Za realizaciju projektnog zadatka uenici koriste znanja steena u okviru
predmeta Raunarske mree.
Izrada plana rada na projektu. Objasniti uenicima sve faze izrade projekta pojedinano: odreivanje
zadatka projekta, istraivanje na zadatu temu, prikupljanje podataka, rad na projektu, testiranje
funkcionalnosti projekta, predstavljanje projekta ciljnoj grupi, evaluacija projekta.
Izbor sredstava za realizaciju projekta. U odnosu na odabranu temu razgovarati sa uenicima i sainiti
izbor potrebnih programa i alata za izradu projekta.
Izrada projekta. Broj asova koji je na raspolaganju rasporediti tako da se najvie asova posveti izradi
projekta. Pratiti uenike u radu i podsticati ih na samostalan rad.
Vrednovanje projekta. Prikazati i prezentovati uraene projekte odeljenju ili iroj zajednici.
Komentarisati i analizirati predstavljene projekte zajedno sa uenicima. Razgovarati o tekoama na koje
su uenici nailazili tokom realizacije projekta i na koje naine su ih prevazili.
IV RAZRED
Sadraji programa, plana i uputstvo ovog predmeta su isti kao kod obrazovnog profila elektrotehniar
elektronike za teoriju i laboratorijske vebe.
Upoznavanje radne organizacije, organizacije rada u njoj i objekta regulacije. Preliminarno upoznavanje s
elementima automatizacije: mernim pretvaraima, regulatorima i izvrnim organima.
Detaljno upoznavanje s mernim pretvaraima i indikatorima. Merenje izlaznih veliina, kontrola
ispravnosti i zamena neispravnih. Upoznavanje s prenosnim vodovima, diskriminatorima, itd.
Upoznavanje s regulatorima; provera ispravnosti, podeavanje regulatora. Upoznavanje s izvrnim
organima. Dvopoloajni i tropoloajni regulatori.
Uputstvo za realizaciju nastave u bloku: obavljati u radnoj organizaciji gde postoje sistemi regulacije.
Na poetku uenike upoznati s merama HTZ zatite. Nastavu obavljati prvenstveno demonstrativno uz
objanjenje postupaka eksploatacije i popravke ureaja.
Za svaki radni dan nastave u bloku, uenik je u obavezi da vodi svoj dnevnik rada. Poeljno je da on
bude raen raunarom, jer se na takav nain dobija na njegovom kvalitetu, a istovremeno uenik se
strane.
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta praktina nastava je osposobljavanje uenika za samostalan i timski rad u
projektovanju, izrada, kontroli, testiranju, rukovanju, odravanju i servisiranju podsklopova, sklopova i
ureaja za obradu podataka.
sticanje praktinih iskustava, paralelno sa teorijskim sadrajem;
ovladavanje vetinama i umeem u rukovanju alatom, priborom i mernim ureajima;
sticanje navika za sistematski pristup poslu, uz pridravanje tehnikih propisa, pravila i uputstava,
primenjujui propisane zatitne mere;
razvijanje smisla za utvreni redosled radnji prilikom rukovanja alatom, priborom, ureajima i
opremom;
osposobljavanje uenika za samostalno korienje montanih i elektrinih shema i ostale tehnike
dokumentacije pri izradi, kontroli i pronalaenju i otklanjanju kvarova;
osposobljavanje za operatorske i programerske poslove u raunskim centrima;
osposobljavanje za dalje samostalno usavravanje u oblasti rada obrazovnog profila.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UBOD (2)
Radno mesto, alat, pribor. Zatita na radu. ABH zatita. Zatita od napona dodira. Protivpoarna zatita.
TEHNOLOKI POSTUPCI SPAJANjA ELEMENATA (4)
Lemljenje. Lemljenje spojeva na mreici od metalne ice. Izrada mrene iane kocke pomou spajanja
lemljenjem.
UNIVERZALNI INSTRUMENTI (4)
Rukovanje i upotreba.
Osciloskop: rukovanje i upotreba.
ELEKTRONSKE KOMPONENTE (22)
Podela, svojstva, postupci pri montai, merenja, obeleavanja, kontrola ispravnosti:
Otpornici.
Kondenzatori.
Kalemovi i prigunice.
Transformatori.
Elektromagnetne elektronske komponente.
Mehanike elektronske komponente.
tampane veze.
Osnovni tehnoloki postupci u mikroelektronici. Diode, tranzistori.
Poluprovodnika integrisana kola.
Optoelektronske komponente.
IZRADA OSNOVNIH ELEKTRONSKIH KOLA
PODSKLOPOVA, SKLOPOVA I UREAJA (44)
Pojaava sa tranzistorom. Invertor. Usmera. ILI, I, NILI, NI kola. Oscilator. Izrada ispravljaa
napona za depne kalkulatore. Izrada izvora za napajanje za depne i stone kalkulatore. Montaa
kalkulatora. Punjenje ploa elektronike stonih kalkulatora i drugih ureaja iz proizvodnog programa
(elektronski sat, displej). Lemljenje elemenata na ploama elektronike; za ugradnju u sredstva za srednju i
viu obradu podataka.
nastavnih predmeta), tema i oblasti sa kojima se susreu izvan kole. Aktivnosti osmisliti tako da
sa svakodnevnim iskustvom, sadrajima drugih predmeta, npr.: raunarski sistemi, elektronika II,
digitalna elektronika i programiranje); timski rad; samoprocenu; prezentaciju svojih radova i grupnih
projekata i efikasnu vizuelnu, verbalnu i pisanu komunikaciju.
Nastava se izvodi u grupi uenika (polovina odeljenja u drugom razredu), a u pojedinim sluajevima
(razvoj servisne radionice, raunski centri) i u grupi od dva do tri uenika, zavisno od raspoloivog
prostora. U II razredu panja je posveena rukovanju alatom i upoznavanju elektronskih komponenti, kao
i postupcima pri montai komponenata i izgradnji osnovnih elektronskih kola. Za svaku komponentu,
pored teorijskog upoznavanja potrebno je praktino realizovati postupke montae i merenja
karakteristinih veliina, uz upotrebu odgovarajuih tehnolokih postupaka, alata i instrumenata. U delu
izrade osnovnih elektronskih kola, praktino realizovati navedena kola, pri emu treba koristiti razne
mogunosti montae:
na rednim spojkama
na mostu
na raster ploi
na univerzalnoj tampanoj ploi
na originalnoj tampanoj ploi
Praktina obuka je vezana za ureaje i sredstva za obradu podataka na raznim nivoima. Sastoji se od
postupaka korienja tehnike dokumentacije, kataloga, izrade i montae ureaja, kontrole i testiranja,
pronalaenja i otklanjanja kvarova, rukovanja i odravanja ureaja.
Praktina nastava u IV razredu predstavlja zavrnu fazu obrazovanja i konanu proveru steenih znanja
kako teorijskih tako i praktinih. Tokom ove prakse, uenik treba da realizuje zadatke na radnim mestima
i poslovima ovog obrazovnog profila, pri emu se praktino proveravaju znanja iz strunih predmeta.
Praktina nastava treba da se obavi realizacijom odreenog zadatka koji e sadrati elemente
projektovanja, realizacije, kontrole, testiranja, servisiranja i eksploatacije.
MATURSKI ISPIT
24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10 i 8/10).
1. Maturski praktian rad sastoji se iz projekta, izrade dela maine, ureaja, instalacije, makete i sl.,
utvrivanja kvara ili neispravnosti ureaja, instalacije, makete i sl, servisiranje ureaja, instalacije, makete
i sl.
sledeih oblasti karakteristinih za obrazovni profil elektrotehniar raunara:
programiranje,
raunari,
osnove automatskog upravljanja, i
prenos podataka.
matematika,
elektronika I i II,
programiranje,
raunari,
osnove automatskog upravljanja, i
prenos podataka.
TELEKOMUNIKACIJA
ELEKTRINA MERENjA
CILJ I ZADACI
priborom;
upoznavanje sa primenom mikroraunara u merenju;
II RAZRED
SADRAJ PROGRAMA
UVOD U ELEKTRINA MERENjA (4)
Definicija merenja; fizike veliine (osnovne i izvedene); meunarodni sistem jedinica SI, klasifikacija i
metode merenja. Jedinice prenosa.
GREKE (4)
Apsolutna i relativna greka. Vrste greaka: grube, sluajne, sistematske. Obrada rezultata. Predstavljanje
rezultata merenja. Klase tanosti.
PRIBOR ZA ELEKTRINA MERENjA (6)
Stalni i promenljivi otpornici, kondenzatori, kalemovi, izvori napona, transformatori itd. lankasti
oslabljivai. elijski oslabljivai. Frekvencijski kompenzovani oslabljivai.
INSTRUMENT SA KRETNIM KALEMOM (8)
Princip rada instrumenta sa kretnim kalemom. Proirenje mernog opsega za struju. Proirenje mernog
opsega za napon. Merenje otpornosti. Merenje naizmenine struje i napona.
MERENjE ELEKTRINE OTPORNOSTI I MERENjE SNAGE (2)
Merenje otpornosti i snage UI metodom.
OSCILOSKOPI (16)
Katodna cev. Blok ema osciloskopa. Generator vremenske baze. Sinhronizacija. Vertikalni kanal;
elektronski preklopnik. Frekvencijski kompenzovana sonda. Merenje jednosmernog i naizmeninog
napona, pojaanja i slabljenja, uestanosti i fazne razlike kalibrisanim osciloskopom.
ELEKTRONSKI GENERATORI (4)
Opte karakteristike i podela elektronskih generatora. RC generatori. Generatori funkcija.
MERENjE FAKTORA IZOBLIENjA (2)
Efektivna vrednost sloenog periodinog signala. Blok ema K metra. Merenje faktora izoblienja.
DIGITALNI INSTRUMENTI (18)
Digitalni frekvencmetri. Blok ema digitalnog frekvencmetra. Tanost digitalnog frekvencmetra.
Digitalni multimetri. Opte osobine digitalnih multimetara. Blok ema digitalnog multimetra. A/D
konverzija metodom dvojne integracije; Osnovno merno kolo sa zatitom od pogrenog ukljuivanja.
Pretvaranje jednosmernog napona u niski jednosmerni napon. Pretvaranje jednosmerne struje u niski
jednosmerni napon. Merenje naizmeninog napona i struje. Pretvaranje efektivne vrednosti naizmeninog
napona u jednosmernu. etvoroino merenje niskih otpornosti. Kelvinove tipaljke. Relativno merenje
otpornosti. Ispitivanje poluprovodnika digitalnim multimetrom. Tanost digitalnih multimetara.
INSTRUMENTI SA MIKRORAUNAROM (10)
Sintetizatori uestanosti. Princip indirektne sinteze. Princip direktne sinteze. Amplitudna i frekvencijska
modulacija.
Digitalni instrumenti za merenje R, L, C, Q i D. Osnovni princip merenja. Blok ema RLC metra.
Eliminacija greaka prouzrokovanih parazitnim elementima.
Osciloskopi sa digitalnim pamenjem.
1. Instrumenti i pribor
2. Merenje jednosmernog i naizmeninog napona i struje
3. Promenljivi otpornik kao reostat i potenciometar
5. Provera I Kirhofovog zakona u kolu jednosmerne i naizmenine struje
6. Provera II Kirhofovog zakona u kolu jednosmerne i naizmenine struje
7. Merenje otpornosti i snage pomou voltmetra i ampermetra u kolu jednosmerne i naizmenine struje
8. Oslabljivai. Merenje nivoa, pojaanja i slabljenja u decibelima
9. Podeavanje osciloskopa. Podeavanje frekvencijski kompenzovane sonde
10. Merenje jednosmernog i naizmeninog napona osciloskopom
11. Merenje uestanosti osciloskopom
12. Merenje fazne razlike osciloskopom
13. Merenje koeficijenta izoblienja K-metrom
14. Osnovna merenja digitalnom multimetrom. Ispitivanje poluprovodnika digitalnim multimetrom.
etvoroino merenje niskih uestanosti
15. Merenje R, L i C digitalnim RLC-metrom
odbranu vebi.
vaspitnih ciljeva.
U uvodnom delu predmeta treba obnoviti osnovne pojmove o fizikim veliinama i jedinicama, zatim
treba definisati merenje ovih veliina.
Jedinice prenosa dati za otpornosti od 600, ali navesti i druge sluajeve.
Prilikom obrade pribora za elektrina merenja, pored objanjenja pokazati primere pribora i objasniti
njihove glavne karakteristike i namenu. Prilikom obrade oslabljivaa uraditi nekoliko zadataka.
Instrument sa kretnim kalemom obraditi vie opisno, ne zalazei u detalje konstrukcije. Izvesti izraz za
moment sile. Kod proirenja mernog opsega za merenje struje naglasiti da se mikroampermetar
prikljuuje za otoke. Isto tako obraditi proraun otpornosti za proirenje mernog opsega voltmetra.
Merenje otpornosti obraditi pomou ampermetra sa promenljivom osetljivou kojem se dodaje stalni
otpornik. Merenje naizmeninih veliina obraditi pomou datih dioda koji slue za usmeravanje
naizmeninih veliina.
Katodnu cev obraditi u osnovnom obliku. Blok emu osciloskopa dati u obimu koji uenici mogu da
zapamte. Uz blok emu generatora vremenske baze dati i talasne oblike. Pri obradi vertikalnog kanala
osciloskopa obraditi ulaz u vertikalni kanal, oslabljiva, zatitu od pogrenog ukljuivanja i napomenuti
da se signal dalje pojaava pojaavakim stepenima. Elektronski preklopnik obraditi s diodama. Naglasiti
da se prilikom merenja normalno upotrebljava frekvencijski kompenzovana sonda, a obina samo u
posebnim sluajevima.
Kod generatora dati i podelu uestanosti na vrlo niske, niske, srednje itd. Samu obradu generatora svesti
na obradu blik eme i osnovnih karakteristika.
Izvesti izraz za efektivnu vrednost sloenog periodinog signala i definisati faktor izoblienja. Dati blok
emu K-metra i princip merenja faktora izoblienja.
Ponoviti osnovnu definiciju uestanosti i objasniti njenu primenu kod digitalnih frekvencmetra. Merenje
niskih uestanosti obraditi sa produenom vremenskom bazom. Objasniti upotrebu NF filtra ili sonde za
eliminaciju VF smetnji.
U blok emi digitalnog multimetra dati pretvarae ostalih elektrinih veliina u niski jednosmerni napon i
osnovno merno kolo. A/D konverziju obraditi pomou blok eme i talasnih dijagrama. Obraditi zatitu od
pogrenog ukljuivanja kod svih merenja i navesti sluajeve kada ta zatita ne funkcionie. Uz
etvoroino merenje niskih otpornosti dati niz primera. Kod merenja na ugraenim elementima obraditi
sluaj bez ukljuenog napajanja i s njim; dodati merenje s niskim naponom (0,3 V).
Obraditi osnovni princip sinteze sa fazno zatvorenom petljom uz vremenske dijagrame. Direktnu
digitalnu sintezu obraditi na nivou blok eme. Kod objanjenja amplitudne i frekvencijske modulacije
vremenske dijagrame crtati jedan ispod drugog.
Kod obrade merenja Q-faktora dati fiziko objanjenje skin efekta i njegov uticaj na otpornost kalema.
Kod merenja R, L, C, Q i D obraditi osnovni princip, zatim dati blok emu i eliminaciju uticaja parazitnih
elemenata.
Ukoliko mogunosti dozvoljavaju, svi uenici treba da rade istu vebu, ili raditi u ciklusima do najvie pet
vebi. Vebe raditi svake druge nedelje tokom dva spojena asa, kada treba da se urede merenja i zavri
izvetaj. Posebnu panju posvetiti bezbednosti uenika prilikom rada sa mrenim naponom. Za vreme
rada u laboratoriji odeljenje se deli na dve grupe.
ELEKTRONIKA I MATERIJALI
CILJ I ZADACI
Ciljevi nastavnog predmeta elektronika i materijali su:
sticanje funkcionalne pismenosti (prirodno-naune, matematike, tehnike);
sistematsko sticanje znanja o fizikim pojavama i procesima u elektronici i njihovo razumevanje na
osnovu modela i teorija;
sticanje osnovnih znanja o elektrotehnikim materijalima, njihovim karakteristikama i ulozi u
elektrotehnici;
sistematsko sticanje znanja o osnovnim elektronskim elementima; njihovim karakteristikama i primeni
u elektronskim kolima;
situacijama;
aktivno sticanje znanja o pojavama i primenama u elektronici kroz istraivaki pristup;
Zadatak nastave predmeta elektronika i materijali jeste stvaranje raznovrsnih mogunosti da kroz
razliite sadraje i oblike rada, primenom savremenih metodikih i didaktikih postupaka u nastavi,
ciljevi i zadaci obrazovanja u celini, kao i ciljevi nastave budu u punoj meri realizovani.
Ostali zadaci nastave predmeta su da uenici:
razvijaju radne navike, odgovornost i sposobnost za primenu steenih znanja
II RAZRED
SADRAJ PROGRAMA
UVOD (4)
Uvod u predmet. Kristalna struktura poluprovodnika. Poluprovodnici N i R tipa.
DIODE (16)
Diode. Usmerai (jednostrani usmera, dvostrani usmera, Grecov usmera). Stabilizatorske diode i
njihova primena. Kapacitivnost PN spoja; varikap diode. Vrste dioda (usmerake, prekidake, otkijeve i
PIN diode)
Koeficijenti strujnog pojaanja. Naini vezivanja tranzistora. Ulazne i izlazne karakteristike tranzistora.
Ogranienja u radu tranzistora. Parametri tranzistora. Ekvivalentna ema tranzistora. Hlaenje
poluprovodnika. Proraun rashladnog kola. Opte osobine pojaavaa. Pojaava sa zajednikim
emitorom. Radna prava i radna taka. Uzroci nestabilnosti radne take. Stabilizacija radne take.
Ekvivalentna ema pojaavaa sa zajednikim emitorom, pojaanje struje i napona, ulazna i izlazna
otpornost.
FET-ovi (13)
Princip rada spojnih tranzistora sa efektom polja (JFET-a) na modelu sa zajednikim sorsom. Statike
karakteristike JFET-a. Princip rada tranzistora sa efektom polja sa izolovanim gejtom (MOSFET-ova sa
indukovanim i ugraenim kanalom). Statike karakteristike feta MOSFET-ovi sa indukovanim kanalom.
Parametri tranzistora sa efektom polja, ekvivalentna ema tranzistora. Pojaava sa zajednikim sorsom;
radna prava i radna taka. Automatski prednapon. Pojaava sa zajednikim sorsom; ekvivalentna ema i
pojaanje.
VIESTEPENI POJAAVAI (8)
Viestepeni pojaavai. Negativna povratna sprega. Darlingtonov spoj. Klase rada pojaavaa. Pojaavai
snage sa komplementarnim parom tranzistora.
OSCILATORI (4)
Pozitivna povratna sprega; Barkhauzenov uslov oscilovanja
RC oscilatori sa Vinovim mostom.
Kolpicov oscilator.
TRANZISTOR KAO PREKIDA (5)
Bipolarni tranzistor kao prekida. MOSFET kao prekida.
TIRISTORI (3)
Triodni tiristor. Triak i diak.
OPTOELEKTRONIKA (6)
Fotodiode, fototranzistori i fotootpornici. Svetlee poluprovodnike diode. Fotospojnice. Laserske diode.
Teni kristali.
UVOD U ELEKTROTEHNIKE MATERIJALE (1)
Znaaj elektrotehnikih materijala. Podela elektrotehnikih materijala.
PROVODNICI (10)
Opte osobine provodnika. Podela provodnika. Materijali visoke provodnosti. Legure koje se koriste kao
provodnici. Materijali za otpornike. Nemetalni materijali za provodnike. Legure za lemljenje i pomoni
materijali za lemljenje.
DIELEKTRICI (10)
Opte osobine dielektrika. Izolacioni materijali. Kondenzatorski materijali. Piezoelektrini i elektretni
materijali. Optika vlakna.
MAGNETICI (11)
Opte osobine magnetika. Magnetno meki materijali. Niskokoercitivne legure. Feriti. Magnetno tvrdi
materijali. Magnetno tvrdi feriti. Magnetni materijali za pamenje informacija.
1. Snimanje karakteristike dioda
2. Usmerai
3. Stabilizator napona s Zenerovom diodom
6. Stabilizacija radne take
8. Snimanje karakteristika feta
9. Pojaava sa fetom
11. Oscilator
13. Kola sa optoelektronskim komponentama
Nastavni program Elektronike i materijala nadovezuje se strukturno i sadrajno na nastavni program
fizike i hemije u osnovnoj koli i nastavni program Osnova elektrotehnike u prvom razredu srednje kole.
zavretku srednje strune kole ali i dobru osnovu za dalje kolovanje, prvenstveno na tehnikim
fakultetima i visokim kolama strukovnih studija.
Program predvia da se unutar svake vee tematske celine, posle postupnog i analitinog izlaganja
pojedinanih nastavnih sadraja, kroz sistematizaciju i obnavljanje izloenog gradiva, izvri sinteza bitnih
injenica i zakljuaka i da se kroz njihovo obnavljanje omogui da ih uenici u potpunosti razumeju i
trajno usvoje. Pored toga, svaku tematsku celinu trebalo bi zapoeti obnavljanjem odgovarajueg dela
gradiva iz prethodnog razreda ili iz osnovne kole. Time se postie i vertikalno povezivanje nastavnih
sadraja. Veoma je vano da se kroz rad vodi rauna o ovom zahtevu Programa, jer se time naglaava
injenica da su sve oblasti meusobno povezane .
Na primer, za nastavnu temu Vrste dioda uenici se mogu podeliti u grupe od kojih bi svaka obraivala
posebnu vrstu dioda; u radu uenici mogu da koriste udbenik, internet, kataloge proizvoaa i sl...
podstiu da koriste steena znanja u drugim predmetima (Raunarska grafika i multimedija, Raunarstvo i
informatika, Primena raunara i sl.).
u radu...
kvalitativnih (zadaci pitanja), kvantitativnih (raunskih), grafikih i eksperimentalnih zadataka.
Potrebno je paljivo odabrati zadatke koji, ako je mogue, imaju neposrednu vezu sa realnim situacijama.
(u zadacima birati otpornike realne otpornosti, kondenzatore realne kapacitivnosti i sl). Takoe je vano
da uenici pravilno vrednuju dobijeni rezultat, kao i njegov pravilan zapis. Posebno treba obratiti panju
na postupnost pri izboru zadataka, od najjednostavnijih ka onima koji zahtevaju analizu i sintezu steenih
znanja.
organizovati tako da svi uenici u grupi rade jednu vebu ili u ciklusima do tri vebe. Za svaku vebu
uenici unapred treba da dobiju odgovarajua uputstva.
dobijenih podataka.
sl.
objanjava i pomae.
mikroampermetrima i miliampermetrima otpornike za ogranienje struje.asove vebi koristiti samo za
merenja na elektronskim elementima i kolima. Uenike ocenjivati na kraju svakog ciklusa vebi ili na
kraju svakog polugodita i ukazivati im na postupke pri merenju i obradi podataka koje ne razumeju i nisu
savladali.
sa prethodnim.
Praenje rada uenika
usvojenih znanja, steenih na osnovu svih oblika nastave: predavanja, reavanja kvantitativnih i
kvalitativnih zadataka, laboratorijskih vebi, seminarskih radova i projekata...
odstupanja mogu biti za oko 10% od predvienog fonda asova za temu (zavisno od konkretne situacije
Na poetku treba ponoviti grau atoma koja je prethodno obraena u predmetima osnove elektrotehnike i
hemije u prvom razredu. Strukturu atoma predstavljati u jednoj ravni, ali naglasiti da ljuske imaju oblik
lopte. Kovalentnu vezu takoe ponoviti na osnovi prethodno steenih znanja u prvom razredu. Atome
poluprovodnika takoe predstaviti u jednoj ravni. Sva objanjenja bazirati na silicijumu kao
poluprovodniku, a germanijum samo napomenuti. Inverznu struju kod PN spoja obraditi ukratko i
napomenuti da ona ima uticaja na njihov rad samo u nekim retkim sluajevima.
Rad pojedinih elektronskih elemenata prvenstveno objanjavati fiziki. Uz primenu dioda dati
karakteristike u grafikom obliku, a vremenske dijagrame jedan ispod drugog; uz svaki oblik usmeraa
dati nain odreivanja kapacitivnosti filtarskog kondenzatora. Kod stabilizatorskih dioda dati primer
prorauna stabilizatora.
Dati ekvivalentnu emu tranzistora. Kao najvaniji uzrok nestabilnosti radne take navesti razlike u
pojedinim primercima iste vrste tranzistora i temperaturne promene.
Pojaava sa zajednikim emitorom obraditi detaljno (izvesti izraze za pojaanje napona i struje, ulaznu i
izlaznu otpornost), a sa zajednikim kolektorom i bazom samo opisno. Pojaava sa zajednikim sorsom
obraditi detaljno, a ostale samo napomenuti. Kod fetova posebno istai odstupanje radne take zbog
velike razlike izmeu pojedinih primeraka iste vrste.
Oscilatore obraivati na osnovi pojaavaa i kola povratne sprege uz primenu Barkhauzenovog principa.
Princip rada tiristora obraditi na ekvivalentnoj emi, a triake i diake informativno.
Fotodiode, tene kristale, svetlee i laserske diode obraditi detaljno, a fotospojnice i fotootpornike
informativno.
Elektrotehnike materijale obraivati opisno. Na poetku obrade svakog materijala dati ukratko njegov
nain dobijanja, zatim njegove glavne osobine i primenu. Kod provodnika obraditi detaljno bakar i
aluminijum; druge provodnike obraditi ukratko. Obraditi legure bakra detaljno, a aluminijuma ukratko.
Obraditi ukratko i materijale za elektrine kontakte. Kod obrade materijala za lemljenje obraditi legure
kalaja i olova, a zatim nove vrste bezolovnih legura kalaja. Obraditi pomone materijale za lemljenje, uz
napomenu da se paste za standardna kisela lemljenja ne koriste u elektrotehnici. Kod obrade dielektrika
obraditi posebno materijale prirodnog, a posebno vetakog porekla. Obraditi kao specijalne materijale
liskun i aluminijum oksid. Kod obrade magnetika, naroito obraditi transformatorske limove i ferite;
ukratko obraditi specijalne niskokoercitivne legure. Magnetno tvrde materijale obraditi opisno.
OSNOVE PROGRAMIRANjA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta osnove programiranja je osposobljavanje uenika za programiranje osnovnih
algoritamskih koraka na viem programskom jeziku i pisanje programa razliitih tipova sloenosti.
razvijanje sposobnosti za precizno formulisanje problema razliite prirode;
algoritma;
obuavanje uenika za pravilnu analizu algoritma i programa radi otklanjanja formalnih i logikih
greaka;
usvajanje osnova za dalje, samostalno sticanje znanja iz ove oblasti;
osposobljavanje za programiranje osnovnih algoritamskih koraka na viim programskim jezicima, kao i
pisanje programa razliite sloenosti.
III RAZRED
(0 + 2 asa nedeljno, 0 + 70 asova godinje)
SADRAJ PROGRAMA
UVODNI DEO (4)
Programski jezici (istorijski razvoj, podela i osobine). Pojam sintakse i semantike programskih jezika.
Analiza problema, etape reavanja zadatka, koraci razvoja programa.
ALGORITMI (6)
Definicija i svojstva algoritama. Zadatak i algoritam. Grafiki zapis algoritma. Klasifikacija struktura
algoritama. Pisanje algoritma sa prostom linijskom strukturom. Pisanje algoritma sa razgranatom
strukturom.
Izrada algoritma sa ciklinom strukturom. Provera ispravnosti algoritma.
Struktura programskog jezika. Struktura programa. Kljune rei i identifikatori. Osnovni tipovi podataka,
definicija konstanti i promenljivih.
Pokretanje i upoznavanje radnog okruenja za pisanje programa. Kreiranje novog projekta. uvanje i
otvaranje projekta. Elementi radnog okruenja. Unos i prikaz podataka.
Pisanje programa: definisanje razliitih tipova promenljivih; definisanje razliitih tipova konstanti; unos i
prikaz promenljivih. Prevoenje i izvravanje programa.
dodele vrednosti. Operatori inkrementiranja i dekrementiranja.
Pisanje programa: demonstracija korienja aritmetikih i logikih izraza.
Tok izvravanja. Donoenje odluke naredbom if i if-else. Naredba viestrukog grananja.
Pisanje programa: demonstracija i veba primene naredbi grananja (if i if-else).
Pisanje programa: demonstracija i veba primene naredbi sa viestrukim grananjem (switch/case).
NAREDBE CIKLUSA (12)
Savlaivanje osnovnih ciklusa. Naredbe ciklusa sa konanim brojem ponavljanja (for). Organizacija
ciklusa sa neodreenim brojem ponavljanja (while i do-while). Naredbe za iskakanje iz ciklusa.
Pisanje programa u kojima e vebati korienje naredbe ciklusa (for).
Pisanje programa u kojima e vebati korienje naredbi ciklusa (while i do-while/).
Definisanje niza. Inicijalizacija niza. Pristupanje elementima niza. Pretraivanje niza. Traenje
minimalnog i maksimalnog elementa niza. Sortiranje niza.
Pisanje programa u kojima e vebati rad sa nizovima, formiranje i ispis niza .
Pisanje programa u kojima e vebati rad sa nizovima. Odreivanje minimalnog i maksimalnog elementa
niza.
Pisanje programa u kojima e vebati rad sa nizovima. Sortiranje niza, pretraivanje niza.
FUNKCIJE (8)
Upoznavanje sa pojmom razlaganja problema na krae i jednostavnije potprobleme za ije reavanje se
koriste funkcije. Ukazati na mogunost korienja istih funkcija u reavanju vie razliitih programa.
Definicija funkcije (tip povratne vrednosti, formalni parametri). Naredba return. Funkcije tipa void. Poziv
funkcije (stvarni argumenti). Deklaracija funkcije. Standardna biblioteka funkcija.
Pisanje programa koji e sadrati definiciju i poziv funkcije.
DATOTEKE (6)
Otvaranje i zatvaranje datoteke. Upis i itanje iz datoteke.
Pisanje programa u kojima e vebati rad sa datotekama.
Oblici nastave: Laboratorijske vebe.
Mesto realizacije nastave: Vebe se realizuju u raunarskoj laboratoriji.
Podela odeljenja na grupe: Prilikom realizacije laboratorijskih vebi odeljenje se deli u tri grupe. Vebe se
realizuju kroz dva spojena asa praktinim realizovanjem zadataka programa.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji programiranja su organizovani u tematske celine za
koje je naveden orijentacioni broj asova za realizaciju. Neophodne teorijske sadraje dati kao uvod na
poetku laboratorijskih vebh. Nastavnik, pri izradi operativnih planova, definie stepen prorade sadraja
sa svakodnevnim iskustvom, sadrajima drugih predmeta, npr.: raunarstvo i informatika i primena
raunara u elektrotehnici); timski rad; samoprocenu; prezentaciju svojih radova i grupnih projekata i
efikasnu vizuelnu, verbalnu i pisanu komunikaciju.
Poeljno je da se zadaci na vebama obrauju i pokazuju na raunaru (raunar + projektor ili kroz mreu
proslediti uenicima). Za svaku nastavnu jedinicu treba obraditi to vie primera kroz koje se obrauje
sutina nastavne jedinice.
Za realizaciju programskih sadraja dozvoljava se sloboda izbora programskog jezika (C++, C# ...), to
znai da ovim programom nije odreen jedan programski jezik koji treba izuiti i pomou njega reavati
probleme. Preporuuje se besplatno razvojno okruenje: Microsoft Visual Studio Express.
U realizaciji programskih sadraja treba prvenstveno insistirati na praktinoj primeni pisanju programa,
a ne na teoriji i sintaksi programskog jezika. Uenik mora da savlada potreban nain razmiljanja
prilikom reavanja nekog problema. Znai, predavanje i primere treba bazirati ka uenju tehnika
programiranja.
U realizaciji programskih sadraja polazi se od algoritma kako bi uenik mogao to pre da savlada
potreban nain razmiljanja. Algoritmi treba da se realizuju grafiki kroz blok dijagrame, kako bi uenici
to lake i bolje savladali cikluse. Kroz algoritme je potrebno obraditi i nizove kako bi uenik to bolje
savladao pristupanje elementima niza, prolaske kroz nizove kao i osnovne tehnike sortiranja i
pretraivanja nizova. Potrebno je pisati programe koji e realizovati probleme iz grupe predmeta
prirodnih nauka i elektrotehnike, a u korelaciji sa sadrajima odgovarajuih predmeta.
Uenicima dati mogunost izbora vrste projekta unutar radnog okruenja prlilikom vebanja, meutim
vizuelno programiranje u okviru ove oblasti upoznati uenika sa sledeim grafikim elementima: forma
i podeavanje njenih svojstava, jednostavne komponente: natpis, okvir za unoenje i prikazivanje teksta,
dugme i okvir za grafiki objekat; objasniti koja su svojstva komponenti i njihovo podeavanje; pokazati
dodavanje komponenti na formu i prikaz informaciju u obliku poruka.
Naredbe ciklusa realizovati kroz primere koji reavaju neke konkretne probleme iz elektrotehnike.
U delu nizovi, potrebno je savladati osnovne tehnike za rad sa nizovima: traenje minimalnog ili
maksimalnog elementa niza, pretraivanje i sortiranje niza. Kroz zadatke sa nizovima uenici e jo bolje
savladati naredbe grananja i naredbe ciklusa. Treba naglasiti da se algoritmi proteu kroz sve oblasti, i
treba insistirati na njihovom pisanju za svaki zadatak.
Naredbe funkcija realizovati kroz primere do kojih se dolazi razlaganjem sloenijih problema. Prikazati
mogunosti korienja istih funkcija u reavanju vie razliitih programa. Za ovaj deo pogodni su primeri
tipa: pisanje programa za izraunavanje aritmetike sredine N zadatih brojeva (kreirati i koristiti funkciju
koja izraunava zbir N brojeva); pisanje programa za sortiranje elemenata vektora u neopadajui redosled
(kreirati i koristiti funkciju koja nalazi poziciju najveeg elementa u nizu od N elemenata).
U delu datoteke potrebno je savladati osnovne tehnike za rad sa datotekama, upis podataka u tekstuelnu
datoteku kao i itanje podataka iz nje. Objasniti vanost uvanja informacija tokom vremena i dati
konkretne primere za to: primer telefonskog imenika, dnevnik ocena, uvanje rezultata merenja tokom
vremena.
Ispitivanje se vri na raunaru reavanjem konkretnog zadatka. Neophodno je da se zadaci obrauju i za
domai, s tim da se to vie radi sa boljim uenicima, ali da pri tome zadaci budu sloeniji i da utiu na
ocenu. To znai da uenik kroz domai rad moe dobiti visoku ocenu ako se utvrdi da razume gradivo.
Uenici treba da budu nagraeni za svoje radove ako su kreativni i funkcionalni. Kroz zadatke se kod
uenika razvija takmiarski duh i kreativnost.
TELEKOMUNIKACIONI VODOVI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta telekomunikacioni vodovi je sticanje znanja iz oblasti telekomunikacionih
vodova, neophodnih za savladavanje sadraja ue strunih predmeta u viim razredima.
upoznavanje sa ulogom telekomunikacija i delovima telekomunikacionih sistema;
upoznavanje sa konstrukcijom inih i optikih kablova;
sticanje znanja o prostiranju signala kroz vod;
upoznavanje sa parametrima TK vodova;
upoznavanje sa nainima otkrivanja smetnji na TK vodovima;
upoznavanje sa zatitom, odravanjem i ispitivanjem TK linija.
II RAZRED
(2 as nedeljno, 74 asa godinje)
SADRAJ PROGRAMA
UVOD (10)
Pojam telekomunikacija. Primeri telekomunikacionih sistema u eksploataciji. Standardizacija i standardi u
telekomunikacijama.
Blok ema telekomunikacionog sistema (uloga predajnika i prijemnika, TK voda i komutacionih vorova,
vrste signala i odgovarajui medijum prenosa). TK vod, linija, mrea.
Organizacija nacionalne telefonske mree. Organizacija mesne mree, pojam pristupne mree.
INI VODOVI I LINIJE (28)
Konstrukcija inih kablova: provodnik (vrste materijala za izradu provodnika), ila, element pouavanja,
jezgro kabla, omota i zatita omotaa. Uloga armature, ekrana i noseeg elementa u kablovima.. Vrste
kablova i oprema. Oznaavanje kablova. GM kablovi obeleavanje i razbrajanje. Nove tehnologije u
izradi kablova.
Elementi kablovske kanalizacije, graenje kablovske kanalizacije i uvlaenje kabla, nastavljanje i
zavravanje kablova, ispitivanje ispravnosti linije.
Elementi vazdune linije, vrste uporita i njihovo postavljanje, ispitno i izvodno mesto. Graenje VTT
linija informativno.
Polaganje kablova u zemlju i podvodno: specifinosti.
TK instalacije: namena, vrste, sastavni delovi, pravila pri izradi.
Strukturno kabliranje.
OPTIKI VODOVI (14)
Optiki sistemi prenosa signala: blok ema i komponente optikog sistema, prednosti nad drugim TK
sistemima.
Svetlost kao EM talas i zakoni prelamanja svetlosti. Pojam monomodnog i multimodnog optikog vlakna.
Optiki prozori.
Konstrukcija optikih kablova. Oznaavanje optikih kablova. Optiki kablovski pribor. Polaganje
optikog kabla. Merenja na optikim kablovima, nalaenje mesta prekida i savijanja kabla.
Uvlaenje optikog kabla u kablovsku kanalizaciju, polaganje u zemlju; specifinosti.
PARAMETRI TK VODOVA (8)
Primarni i sekundarni parametri inih vodova. Pojava presluavanja i slabljenja i zatita od njih
(simetriranje i pupinovanje).
Parametri optikih vodova.
Poreenje parametara za razliite TK vodove.
ZATITA, ISPITIVANjE I ODRAVANjE TK LINIJA (14)
Elektroenergetski sistem osnovni pojmovi. Vrste EE mrea. Uticaj bliskih TK i energetskih vodova.
Uticaj atmosferskih pranjenja na VTT i KTT liniju i odgovarajua zatita. Uzemljenje. Kombinovani
osigura.
Zatita digitalnih telefonskih centrala. Zatita ureaja prikljuenih na TK vodove.
Smetnje na TK vodu i otkrivanje istih (mosne metode). Pronalaenje mesta smetnje impulsnim
reflektometrom.
Odreivanje mesta smetnji na optikim kablovima OTDR-om.
Odravanje TK linije.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji telekomunikacionih vodova su organizovani u
Uloga ovog predmeta je da uenika upozna sa ulogom TK voda, vrstama i karakteristikama relevantnim
za sisteme prenosa, prikljuivanje terminalnih i pretplatnikih ureaja u uvod u centrali (to predstavlja
opte struno znanje). Treba pojmove obraivati bez obrazaca (osim za oblast Parametri TK vodova).
Teiti u nastavi ovog predmeta na pokazivanju (fotografije, modeli, slike, mape...), to je vie mogue, uz
eventualni izlazak na teren i korelaciju sa asovima praktine nastave.
U UVODU treba uenika zainteresovati za oblast telekomunikacija razgovorom na temu znaaja
telekomunikacija u svakodnevnom ivotu (televizija, telefonija...), kao i kroz nain prenosa ovih poruka.
Ovaj razgovor treba da nosi zakljuke o ulozi predajnika, prijemnika i TK voda u telekomunikacionoj
vezi i o ulozi komutacionih centara. Organizaciju svih ravni mree treba predavati na osnovu mape, a
primerima iz svakodnevnog ivota dopuniti sliku uenika o mrei.
Temu INI TK VODOVI I LINIJE i temu OPTIKI VODOVI treba raditi detaljno, uz pokazivanje na
modelu (odseka kabla, spojnice...), demonstracionom metodom (razbrajanje ila) i izlazak na teren sa
monterskom ekipom kada je to mogue (npr. za uvlaenje kabla u kablovsku kanalizaciju). Za profil
elektrotehniar telekomunikacija ne insistira se na, savladavanju svih vetina potrebnih za manipulaciju
nad TK kablom bilo da je to uvlaenje kabla u kanalizaciju ili npr. nastavljanje istog, ve na
upoznavanju sa ulogom TK voda, vrstama vodova i njihovim karakteristikama. Uenika treba nauiti da
ita oznake TK kablova i vodova, kao i razbrajanje, jer je za prikljuenje bilo kog ureaja na vod to vrlo
bitno. Informativno obraditi TT instalacije. Vazdune TT linije obraditi, sada ve, kao istorijsku
kategoriju. Posebnu panju posvetiti GM kablovima ( obeleavanje, razbrajanje). Optiki kablovski
pribor: konektori, patch paneli, spojnice,... ispredavati uz pokazivanje, kao i jednostavnije operacije nad
kablovima (npr. montaa konektora).
U temi PARAMETRI TK VODOVA ne mogu se izbei obrasci za same parametre TK vodova, ali iste ne
treba izvoditi ve ih ueniku prezentovati u gotovom obliku. Objasniti fiziku sutinu nesavrenost TK
voda kroz koju se oni izraavaju, fizike pojave koje uzrokuju gubitke na TK vodu, i brojanim
primerima doaravati veliine i obnoviti fizike jedinice kojima se ovi parametri izraavaju. U zakljuku
treba izvriti poreenje parametara za razliite vodove iz ega nedvosmisleno postaje jasna orjentacija za
ugraivanje optikih vodova u mreu. Pupinizaciju i simetriranje vodova obraditi informativno.
Zakljuna tema ZATITA, ISPITIVANjE I ODRAVANjE TK LINIJA obrauje se informativno u delu
koji se tie ispitivanja i odravanja mree (uenicima objasniti da su sve norme ispitivanja i faze
odravanja regulisane odgovarajuim propisima) ali sa naglaskom na vrste smetnji i njihovo utvrivanje.
Treba istai ulogu zatite i metode kojima se ona izvodi. Vie panje posvetiti zatiti ureaja prikljuenih
na TK vodove.
TEORIJA TELEKOMUNIKACIJA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta teorija telekomunikacija je sticanje znanja o: pojmu i prirodi elektrinih signala,
modulaciji signala i formiranju frekvencijskog multipleksa, koja su neophodna za savladavanje sadraja
programa ue strunih predmeta u narednom razredu.
upoznavanje sa pojmom, prirodom i podelom signala i nainima njihovog prikazivanja: vremenski
domen (analitiki i talasni oblik) i frekventni domen;
upoznavanje sa optom teorijom etvoropola, filtara, rezonantnih kola i jedinicama prenosa;
upoznavanje sa amplitudskom i frekvencijskom modulacijom i demodulacijom signala;
upoznavanje sa pojmom i nainom formiranja frekvencijskog multipleksa;
analiziranje signala u sistemu prenosa.
III RAZRED
(2+1 as nedeljno, 70+35 asova godinje i 18 asova nastave
u bloku)
SADRAJI PROGRAMA
SIGNALI, KARAKTERISTIKE I KVALITET TELEFONSKOG GOVORNOG SIGNALA (14)
Pojam signala. Podela signala. Predstavljanje signala: vremenski (analitiki i talasni oblik) i frekventni
domen. Fizika sutina spektra, analiza i sinteza sloenoperiodinog pravougaonog signala. Telefonski
govorni signal: fonemi, merenje volumena. Kvalitet prenosa. Izoblienja signala: linearna, nelinearna.
Uloga amplitudskih i faznih korektora. Vrste umova. Pojava presluavanja.
DVOPOLI I ETVOROPOLI (22)
Pojam dvopola i etvoropola. Primeri dvopola: otpornici, kalemovi i kondenzatori. Oscilatorno LC kolo.
Elektromagnetne oscilacije. Tompsonova formula. Podela i karakteristine veliine etvoropola (ulazna i
izlazna impedansa, karakteristina impedansa, prenosna funkcija, parametri etvoropola). Pojaanje i
slabljenje. Normalni generator. Nivoi: apsolutni, relativni i merni. etvoropol u radnim uslovima:
pogonsko, uneseno i radno slabljenje. Filtri, vrste filtara. Realizacija filtara.
MODEL TELEKOMUNIKACIONOG SISTEMA (6)
Model telekomunikacionog sistema. Pojam predajnika, prijemnika, govornog signala, telefonskog
govornog signala, telefonskog kanala. Pojam simpleks, dupleks, i semidupleks veze. Pojam NF i VF
prenosa. Blok ema dvoine i etvoroine NF i VF veze. Vrste prenosa: analogni i digitalni. Prednosti
digitalnog u odnosu na analogni prenos signala.
MODULACIJA I MODULATORI (20)
Amplitudska modulacija, pojam (vremenski i frekventni domen) i razlozi primene. Generisanje signala
nosioca. Vrste AM signala. Balansni prekidaki modulator rednog tipa i kruni modulator. Generisanje
AM-1BO signala metodom filtriranja AM-2BO signala. Strmina filtra. Direktna i viestruka modulacija.
Kanalski filtar. Demodulacija AM signala. Pojam i blok eme sinhrone i asinhrone demodulacije
(produktna demodulacija, detektor anvelope). Frekvencijska modulacija: vremenski (analitiki i talasni
oblik) i frekventni domen. Modulatori za frekvencijsku modulaciju. Demodulatori FM signala. Fazna
modulacija: vremenski (analitiki i talasni oblik) i frekventni domen. Modulatori za faznu modulaciju.
Demodulatori fazno modulisanog signala. Veza frekvencijske i fazne modulacije.
VIEKANALNI PRENOS SA FREKVENCIJSKOM
RASPODELOM KANALA (8)
Pojam, podela i svrha viekanalnog prenosa. Pojam viekanalnog prenosa sa frekvencijskom raspodelom
kanala. Blok eme predajnika, prijemnika i planovi frekvencija za formiranje primarne grupe, postupkom
direktne i predgrupne modulacije, poreenje datih postupaka. Sekundarna grupa. Blok eme predajnika i
prijemnika. Tercijarna i kvartarna grupa.
1. Instrumenti: digitalni multimetar, NF generator, VF generator, elektronski milivoltmetar, broja,
generator funkcija, osciloskop.
2. Merenje slabljenja etvoropola i nivoa signala.
3. Karakteristike aktivnih i pasivnih filtera.
4. Amplitudska modulacija (konvencionalna).
5. Detekcija KAM signala.
6. Kruni modulator.
7. Formiranje AM-1BO.
8. Demodulacija AM-1BO.
9. Frekvencijska modulacija.
10. Demodulacija FM signala.
11. Merenje karakteristika kanala modulacije.
12. Merenje karakteristika kanala demodulacije.
Obrada krajeva niskofrekventnog kabla (TK 39):
1. razbrajanje kabla
2. nastavljanje kabla
3. zavravanje kabla
4. ispitivanje uraenog nastavka
5. merenja u sluaju prekida i dodira
6. analiza mernih rezultata
laboratoriji za telekomunikacije.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji teorije telekomunikacija su organizovani u tematske
Sadraj teorije telekomunikacija ima prirodnu vezu sa sadrajima drugih predmeta kao to su: elektronika,
elektrina merenja i osnove elektrotehnike. Uenicima treba stalno ukazivati na tu vezu, i po mogunosti,
sa drugim nastavnicima organizovati tematske asove. Na taj nain znanja, stavovi, vrednosti i vetine
steene u okviru nastave elektrinih merenja dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih
Uvodnu TEMU O SIGNALIMA treba obraditi detaljno, a posebnu panju posvetiti prikazivanju signala u
vremenskom i frekventnom domenu i izoblienjima. Podelu signala obraditi prema domenu trenutnih
vrednosti (analogni, signali diskretni u vremenu sa kontinualnim vrednostima amplituda, signali
kontinualni u vremenu sa diskretni vrednostima amplituda, digitalni signali) i skupu moguih vrednosti
(deterministiki i sluajni signali). Kad je re o vrstama signala treba voditi rauna da se ne ponavlja ista
tema i kroz predmet Osnove tehnike digitalnog prenosa. Kvalitet prenosa treba obraditi kratko, a uenike
uputiti na propise u ovoj oblasti. Analizu i sintezu sloenoperiodinog pravougaonog signala obraditi na
nivou talasnih oblika signala.
Temu DVOPOLI I ETVOROPOLI treba detaljno objasniti. Paralelno sa terminima dvopol = mrea sa
jednim pristupom i etvoropol = mrea sa dva pristupa. Elektromagnetske oscilacije obraditi postupno
uvodei pojmove: oscilatorno LC kolo kome se dovodi poetna energija, nepriguene oscilacije,
priguene elektromagnetske oscilacije, prisilne elektromagnetske oscilacije, naponska i strujna rezonansa.
Do pojmova pojaanje i slabljenje etvoropola uenike dovesti postupno, uvodei pojmove: aritmetiki i
logaritamski odnos istoimenih elektrinih veliina, decibeli i neperi. Pri obradi nivoa signala naglasiti
uenicima razliku pojmova nivo (na dvopolu) i slabljenje (na etvoropolu), zatim vezu izmeu nivoa
napona, struje i snage na nekom dvopolu, vezu izmeu apsolutnih i relativnih nivoa, kao i vezu izmeu
nivoa i slabljenja. Ova oblast je pogodna i za raunske zadatke kako bi uenici uvrstili znanja steena u
predmetu Osnove elektrotehnike u drugom razredu.
Filtri i vrste filtera: obraditi pojam i podelu prema prenosnoj karakteristici (NF, VF, FPO, FNO), pojam
pasivnih i aktivnih filtera. Vrste filtera objasniti funkcionalno na najjednostavnijim elektrinim emama,
obratiti panju na propusne karakteristike filtera, odreivanje graninih uestanosti i pojam strmine filtra.
U realizacijama filtera obraditi kristalne i mehanike filtre. Kanalski filter odraditi u poglavlju o
modulaciji.
Temu MODULACIJA I DEMODULACIJA objasniti koristei blok eme, izuzev za balansne prekidake
modulatore (ema, elementi eme, uslovi i objanjenje funkcionisanja, analitiki i talasni oblici
karakteristinih signala) i detektor anvelope. U delu amplitudska modulacija-pojam (vremenski i
frekventni domen) objasniti uenicima pojam amplitudske modulacije u vremenskom domenu, to ima za
posledicu translaciju spektra moduliueg signala u vie frekvencijsko podruje. Uenicima treba
objasniti pojmove: NF, VF, osnovni i transponovani opseg uestanosti. Strminu filtra objasniti na primeru
filtriranja AM-1BO iz AM-2BO signala.
Temu VIEKANALNI PRENOS SA FREKVENCIJSKOM RASPODELOM KANALA obraditi vie
informativno (bez detaljisanja), na nivou blok ema predajnika i prijemnika samo za primarnu i
eventualno sekundarnu grupu.
Pri savladavanju LABORATORIJSKIH VEBI treba prethodno uenike obuiti za rukovanje mernim
instrumentima i generatorima. Elektrine eme koje se obrauju u ovim vebama su jednostavne, te se
lako mogu realizovati makete ukoliko ih neka kola ne poseduje. Poslednje vebe zahtevaju sloenije
makete, te ukoliko ih kola ne poseduje date vebe realizovati u okviru preduzea Telekom, na
dvanaestokanalnom ureaju ili kroz simulaciju na raunaru.
UPUTSTVO ZA NASTAVU U BLOKU
Nastavu u bloku je najzgodnije realizovati u dva dela u toku drugog polugodita, u koli. Ova nastava se
odnosi na praktine operacije sa GM kablovima, i treba da bude u funkciji pripreme za predmet
Telekomunikaciona merenja u etvrtom razredu. Ovaj deo nastave moe da realizuje i nastavnik praktine
nastave. Rezultati rada se verifikuju ocenom koja je ukupni deo ocene predmeta.
Kroz ovu nastavu uenike treba upoznati sa vrstama GM kablova (kablova tipa TK39) i odgovarajuim
alatom i mernim instrumentima za ispitivanja na ovim kablovima. Od uenika zahtevati da samostalno
obradi kabl (razbrajanje, nastavljanje i zavravanje). Nakon toga, treba da uradi ispitivanje uraenog
nastavka, obavi odgovarajua merenja i uradi analizu dobijenih rezultata.
Ukoliko kola nije u mogunosti da realizuje programske sadraje vezane za nastavu u bloku, onda treba
ostvariti saradnju sa preduzeima koja se bave ovim poslovima (TELEKOM, TELEFONIJA ...).
OSNOVE TEHNIKE DIGITALNOG PRENOSA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta osnove tehnike digitalnog prenosa je sticanje znanja i vetina neophodnih za
savladavanje sadraja programa ue strunih predmeta u narednom razredu.
upoznavanje uenika sa digitalizacijom signala;
upoznavanje uenika sa digitalnim sistemima prenosa i njihovim karakteristikama;
shvatanje znaaja sinhronizacije u sistemu prenosa;
analiziranje signala u sistemima prenosa;
sticanje neophodnih predznanja za budui rad u telekomunikacionoj mrei.
III RAZRED
SADRAJ PROGRAMA
UVOD (6)
Pojam digitalnih telekomunikacija. Pojam signala. Izvorni govorni signal. Telefonski govorni signal.
DIGITALIZACIJA GOVORNOG SIGNALA (16)
Diskretizacija signala po vremenu (uniformno i neuniformno odmeravanje). Teorema odmeravanja u
vremenskom domenu. Rekonstrukcija odmerenog signala. Diskretizacija signala po trenutnim
vrednostima (broj nivoa kvantovanja, greka kvantovanja). Uniformno i neuniformno kvantovanje.
Neuniformno kvantovanje kao posledica kompresije. Segmentna karakteristika kompresije. Princip
realizacije kompandora. Kodovanje. Klasifikacija PCM kodera. Princip digitalnog kompandovanja.
Dekodovanje. Kodek i kofidek.
VIEKANALNI PRENOS SA VREMENSKOM
RASPODELOM KANALA (31)
Vremensko multipleksiranje. Formiranje primarnog PCM-a. Ram i nadram sistema PCM-30.
Sinhronizacija i signalizacija (osnovni pojmovi). Hijerarhija PCM sistema. Sistemi za prenos. Digitalno
odgranjavanje. Organizacija rama nekog od viih nivoa. Plesiohrona i sinhrona digitalna hijerarhija.
Blok ema PCM terminala. Sinhronizacija rama. Sinhronizacija integrisane mree.
Osnove SDH tehnike. Struktura STM-1, STM-4,... STM-N rama.
Struktura multipleksiranja. Pojam virtuelnog kontejnera i pointera. Mapiranje. Ureaji u SDH mrei
(multiplekseri, ureaji za prospajanje, linijski ureaji, radio-relejni ureaji).
OBRADA SIGNALA PRE IZLASKA NA LINIJU (8)
Elektrino predstavljanje diskretnih informacija. Skremblovanje. Linijsko kodovanje. Klasifikacija
kodova (AMI, HDB3, 5B6B, CMIV)
REGENERATIVNI PRENOS (9)
Princip regeneracije impulsa. Opta blok ema regenerativnog prenosa. Izdvajanje takta digitske
uestanosti. Ekstrakcija uskopojasnim filtrom. Ekstrakcija sa sinfaznom petljom. Diter digitskog takta.
Napajanje regeneratora i zatita od prenapona.
1. Odmeravanje i rekonstrukcija odmerenog signala.
2 . Odmeravanje sa zadrkom (prati-pamti kolo).
3. Formiranje vremenskog multipleksa sa PAM signalima.
4. Demultiplekser za TDM-PAM.
5. Presluavanje u sistemu sa TDM-PAM.
6. Generisanje i detekcija sinhro-rei.
7. Sinhronizacija.
8. Multipleks sa kanalom podataka sa sinhronizacijom i bez sinhronizacije.
9. Formiranje PCM signala.
10. PCM modulator i demodulator.
11. Digitalno kompandovanje.
12. Formiranje TDM-PCM.
13. Demultiplekser za TDM-PCM.
Obrada krajeva raspoloivog optikog kabla:
1. razbrajanje kabla
2. nastavljanje kabla
3. zavravanje kabla
4. merenje slabljenja uraenog nastavka
5. analiza mernih rezultata
laboratoriji za digitalne telekomunikacije.
u ciklusima do najvie pet vebi. Ako nema uslova za realizaciju neke od vebi u koli, realizovati ih u
saradnji sa preduzeem TELEKOM SRBIJA a.d. ili nekim drugim telekomunikacionim preduzeima na
odgovarajuim radnim mestima.
odbranu vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji osnova tehnike digitalnog prenosa su organizovani
Sadraj osnova tehnike digitalnog prenosa ima prirodnu vezu sa sadrajima drugih predmeta, kao to su:
elektronika, elektrina merenja, teorija telekomunikacija i osnove elektrotehnike. Uenicima treba stalno
ukazivati na tu vezu, i po mogunosti, sa drugim nastavnicima organizovati tematske asove. Na taj nain
znanja, stavovi, vrednosti i vetine steene u okviru nastave elektrinih merenja dobijaju iri smisao i
doprinose ostvarivanju optih obrazovnih i vaspitnih ciljeva.
U UVODNOM delu predmeta treba objasniti osnovne pojmove vezane za digitalne telekomunikacije.
Definisati signal kao fiziki proces koji u sebi nosi odreenu poruku. Navesti vrste poruka i vrste signala.
Izvorni govorni signal definisati kao kontinualni signal (naglasiti da se govor, pri direktnom razgovoru,
prenosi promenom vazdunog pritiska koji se menja kontinualno). Kako je za projektovanje telefonskih
sistema neophodno poznavati odreene karakteristike govornog signala, to u ovom delu naglasiti
statistiku trenutnih vrednosti govornog signala i statistiku volumena tj. dinamikog nivoa srednje snage
pretplatnikog signala i njegovu ukupnu amplitudsku dinamiku.
U okviru teme DIGITALIZACIJA GOVORNOG SIGNALA potrebno je uenicima razjasniti pojam
diskretnog signala, te diskretizaciju signala po vremenu i po trenutnim vrednostima. Posebnu panju
obratiti na razumevanje postupka kodovanja signala operacije kojom se simboli jedne azbuke
predstavljaju simbolima druge azbuke. Postupak kodovanja i postupak dekodovanja, koji se obavlja na
prijemnoj strani, pokazati na primeru konkretnog kodera i dekodera. Naglasiti razliku izmeu taktova koji
diktiraju ritam rada pojedinih ureaja i digitalnog signala koji predstavlja odreenu informaciju.
Uenici treba da shvate mogunosti VIEKANALNOG PRENOSA kroz realizaciju vremenskog
multipleksa. Princip vremenskog multipleksiranja objasniti na sistemu PCM-30. Neophodno je ukazati na
nedostatke i prednosti plesiohrone i sinhrone digitalne hijerarhije. Detaljno obraditi organizaciju rama
nekog od viih hijerarhijskih nivoa signala u PDH i u SDH tehnici. Ureaje u SDH obraditi funkcionalno
(na najniem nivou). Istai znaaj sinhronizacije u digitalnom prenosu i problem hvatanja sinhronizacije
tj. detaljno objasniti postupak ekstrakcije takta. Ukazati na razliku izmeu kanalske sinhronizacije i
sistemske sinhronizacije.
Kad je u pitanju OBRADA SIGNALA PRE IZLASKA NA LINIJU, treba istai znaaj skremblovanja i
detaljno obraditi postupke linijskog kodovanja uz naglaavanje razloga zbog kojih se primenjuje. Posebnu
panju posvetiti AMI i HDB3 kodovanju. Za sluaj optikog prenosa treba navesti kodove koji su
pogodni za ovu vrstu prenosa.
Kad je re o REGENERATIVNOM PRENOSU, detaljno objasniti princip regeneracije impulsa kako bi
uenici uoili tu najveu prednost digitalnog prenosa, ali naglasiti i pojavu ditera do koje dolazi pri
prenosu. Istai znaaj pravilne ekstrakcije osnovne digitske uestanosti.
U toku rada na laboratorijskim vebama treba praktino proveriti sva znanja steena u okviru teoretske
nastave, poto vebe po svom sadraju prate sadraj teoretske nastave. Prvu nedelju (ili 2 4 asa)
iskoristiti za upoznavanje uenika sa realizacijom vebi kao i sa instrumentima u laboratoriji, sa posebnim
osvrtom na postupak merenja pojedinim instrumentima (osciloskop, digitalni multimetar i
frekvencmetar).
Nastavu u bloku je najzgodnije realizovati u dva dela u toku drugog polugodita, u koli. Ova nastava se
odnosi na praktine operacije sa optikim kablovima, i treba da bude u funkciji pripreme za predmet
Telekomunikaciona merenja u etvrtom razredu. Ovaj deo nastave moe da realizuje i nastavnik praktine
nastave. Rezultati rada se verifikuju ocenom koja je ukupni deo ocene predmeta.
Kroz ovu nastavu uenike treba upoznati sa tipovima i vrstama optikih kablova, kao i odgovarajuim
alatom i mernim instrumentima za ispitivanja na ovim kablovima. Od uenika zahtevati da samostalno
obradi kabl (razbrajanje, nastavljanje i zavravanje). Nakon toga, treba da uradi ispitivanje uraenog
nastavka, obavi merenje slabljenja i uradi analizu dobijenih rezultata.
Ukoliko kola nije u mogunosti da realizuje programske sadraje vezane za nastavu u bloku, onda treba
ostvariti saradnju sa preduzeima koja se bave ovim poslovima (TELEKOM, TELEFONIJA...).
KOMUTACIONA TEHNIKA
CILJ I ZADACI:
Cilj nastavnog predmeta komutaciona tehnika je sticanje znanja o principima komutacije u
telekomunikacijama, sa naglaskom na telefonsku mreu.
izuavanje osnovnih pojmova o funkcionalnim jedinicama telefonskog aparata, napajanju preko
korisnike linije, etapama posluivanja telefonskog poziva, signalima na korisnikoj liniji;
izuavanje pojmova: komutacija, komutacioni sistem, komutaciono polje, tipovi komutacionih polja,
naini realizacije komutacije, tipovi digitalne komutacije;
izuavanje programskog upravljanja savremenim digitalnim komutacionim sistemima, upravljanja u
realnom vremenu, redundantne arhitektura;
izuavanje signalizacije u pristupnom i transportnom delu telefonske mree, tehnika signalizacije,
signalizacije prema nainu prenoenja, sistemi signalizacije;
izuavanje principskih ema digitalnih komutacionih sistema, terminalnih organa;
izuavanje elementarnih pojmova o telekomunikacionim mreama: nainima formiranja mree,
tehnikoj strukturi, planu organizacije, planu numeracije, planu usmeravanja, telekomunikacionom
saobraaju.
III RAZRED
(3+1 as nedeljno, 105+35 asova godinje i 24 asa nastave
u bloku)
SADRAJI PROGRAMA
FUNKCIONALNE JEDINICE TELEFONSKIH APARATA (10)
Funkcionalne jedinice telefonskih aparata. Pozivna jedinica i pozivni signal. Komutaciona jedinica.
Napajanje telefonskog aparata. Pretplatnika petlja. Kolo jednosmerne struje u pretplatnikoj petlji.
Pojam i vrste biranja. Biraka jedinica. Elektroakustiki pretvarai (mikrofoni, slualice). Pojam i metode
neutralisanja lokalnog efekta. Funkcionalna ema elektromehanikog telefonskog aparata.
UVOD U KOMUTACIJU (8)
Model komunikacije. Komutacija kao proces (modeli necentralizovane i centralizovane komutacije).
Okruenje komutacionog vora. Komutacija u telekomunikacionoj mrei (formiranje mree sa
komutacijom, traenje puta kroz mreu, pojam direktnog i alternativnog puta, topologije i hijerarhijska
struktura telekomunikacionih mrea na principu komutacije, principi realizacije komutacije, komutacija
kola, komutacija na bazi skladitenja i prosleivanja, komutacija kola na bazi prostorne raspodele,
komutacija kola na bazi vremenske raspodele, digitalna komutacija).
FUNKCIJE KOMUTACIONOG SISTEMA (30)
Komutacioni sistem (vrste veza, blok ema, osnovne funkcije). Oblici organizacije komutacionih polja
(komutacione strukture, jednokaskadna i viekaskadna komutaciona polja, pojmovi dostupnosti,
unutranjeg gomilanja, traenja puta kroz komutaciono polje). Jednokaskadna komutaciona polja potpune
i nepotpune dostupnosti. Viekaskadna komutaciona polja (osnovne karakteristike, organizacija i naini
prikazivanja). Simetrino trokaskadno komutaciono polje potpune dostupnosti, bez unutranjeg gomilanja
(pogledati nain ostvarivanja programa!). Funkcije signalizacije (pojam, tehnike signalizacije,
signalizacija prema nainu prenoenja). Signalizacija na korisnikoj liniji javne telefonske mree.
Signalizacija KS-KS u javnoj telefonskoj mrei (D1, D1/R2, IKM/R2, CCS No7). Funkcije upravljanja
(osnovne funkcije, organizacija upravljanja, programsko upravljanje komutacionim sistemima,
redundantne arhitekture procesora, maksimalno optereenje procesora, analiza posluivanja poziva).
DIGITALNA KOMUTACIJA (30)
Principi realizacije komutacije kola na bazi vremenske raspodele (digitalizacija signala, formiranje
vremenskog multipleksa, digitalna komutacija). Principi funkcionisanja digitalnih telekomunikacionih
sistema (koncepcija PCM-a, kvantovanje i kodovanje, pojam linijskih kodova, struktura okvira,
hijerarhija sistema digitalnog prenosa). Digitalna komutacija (okruenje digitalnog komutacionog polja,
blok ema obrade analognog govornog signala sa korisnike linije do ulaza u digitalno komutaciono
polje, digitalna vremenska komutacija, digitalna prostorna komutacija, digitalna vremenska i prostorna
komutacija, viekaskadne strukture digitalnih komutacionih polja). Principska blok ema DKS-a.
Terminalni organi DKS-a (KOA, POA, TOD, BUK).
DIGITALNI KOMUTACIONI SISTEMI
U EKSPLOATACIJI (10)
Blok eme aktuelnih komutacionih sistema, karakteristike sistema, funkcija pojedinih blokova.
UVOD U TELEKOMUNIKACIONE MREE (17)
Telekomunikacione slube (pojam, razvoj, klasifikacija, karakteristike). Telekomunikacione mree
(komutacija u telekomunikacionim mreama, digitalizacija mree, vienivoska struktura mree).
Organizacija telefonske mree (osnovne funkcije, forme organizacije). Tehnika struktura telefonske
mree (telefonski aparat, pristupna mrea, komutaciona mrea, transportna mrea). Osnovne
karakteristike telefonske mree (plan numeracije, plan usmeravanja). Telekomunikacioni saobraaj
(pojam, nastanak telekomunikacionog saobraaja, intenzitet, ponaanje saobraaja u vremenu, modeli
posluivanja, model posluivanja telekomunikacionog saobraaja sa gubitcima).
1. Instrumenti (digitalni multimetar, audio generator, broja)
2. Osciloskop
3. Detektor podignute MTK
4. Maksimalna duina korisnike linije
5. Pozivni signal
6. Transmisiono kolo
7. Generator tonskih signala
8. Karakteristike hibridnog kola
9. Karakteristike predajnog filtra
10. Karakteristike prijemnog filtra
11. CODEC (A/D i D/A konverzija)
12. PU-302 tester
13. A zakon kompresije
14. Karakteristike CODEC-a
15. Karakteristike kompletnog PCM kanala
16. Primena TDM-a u komutacijama
17. Lokalna veza
NASTAVA U BLOKU (24 asa godinje)
Releji (podeavanje, ispitivanje ispravnosti, slaganje kontaktnih slogova).
Automatski telefonski aparat (provera ispravnosti pozivne, komutacione, elektroakustike i birake
jedinice, rasklapanje sklopova i podeavanje brojanika).
Razdelnik (upoznavanje sa postavom razdelnika, raspored regleta, raniranje brojeva i spojnih vodova,
rad na ispitnom stolu). Upoznavanje sa komutacionim sistemom u eksploataciji (komutaciono polje,
komutacioni elementi i sklopovi).
Telefonski sistemi signalizacije (signalizacija TA-KS, KS-KS).
Proizvodnja, ispitivanje i principi funkcionisanja korisnikog organa analogne linije u DKS-u.
Organizacija nacionalne telefonske mree (mrene grupe, tranzitna podruja, numerisanje pretplatnika,
plan usmeravanja).
laboratoriji za komutacionu tehniku.
odbranu vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji komutacione tehnike su organizovani u tematske
Sadraj komutacione tehnike ima prirodnu vezu sa sadrajima predmeta teorija telekomunikacija i osnove
tehnike digitalnog prenosa. Uenicima treba stalno ukazivati na tu vezu, i po mogunosti, sa drugim
vaspitnih ciljeva.
Uvodnu temu obraditi kroz izuavanje: osnovnih pojmova o funkcionalnim jedinicama telefonskog
aparata, napajanju preko korisnike linije, odreivanju maksimalne duine korisnike linije, pozivnom
signalu, pojmu merne eme, prikazivanju mernih instrumenata na mernim emama. Sve ovo raditi na
poetku kolske godine, tako da teorijski deo uvek ide ispred laboratorijskog. Od tog principa moe se
odstupiti u sluaju obrade analognog govornog signala sa korisnike linije do ulaza u digitalno
komutaciono polje, jer taj deo gradiva delimino pokriva gradivo nastavnog predmeta Osnove tehnike
digitalnog prenosa.
Temu uvod u komutaciju poeti sa objanjavanjem pojma komutacije kao procesa i vrsta komutacije.
Objasniti naine realizacije komutacije.
Deo gradiva posveen digitalnoj komutaciji iskoristiti da se ponove principi standardne obrade analognog
signala pri digitalizaciji, prenosu i prijemu, za sluaj impulsne kodne modulacije.
Temu osnovne funkcije komutacije objasniti kroz objanjenja oblika organizacije komutacionih polja,
pojava dostupnosti, unutranjeg gomilanja i traenja puta kroz komutaciono polje. Uenicima
zainteresovanim, za produbljivanje znanja iz ove oblasti, se moe dati odreen broj seminarskih radova.
Tema za seminarski rad, koji u ovoj fazi rada treba dati uenicima je, npr. Simetrino trokaskadno
komutaciono polje potpune dostupnosti, bez unutranjeg gomilanja.
(Teme koje su naglaene u planu mogu biti iskoriene za seminarske radove)!
Objasniti pojam signalizacije, signalizaciju izmeu komutacionog sistema i terminala i izmeu
komutacionih sistema, na primeru javne telefonske mree. Takoe, uporedo sa teorijskim gradivom,
potrebno je organizovati nastavu u bloku, posveenu signalizaciji.
Funkcije upravljanja pojasniti preko oblika organizacije upravljanja, principa programskog upravljanja u
komutacionim sistemima i karakteristika procesora pri radu u realnom vremenu. Redundantne arhitekture
raditi uporedno, uoavajui slinosti i razlike.
Blok emu digitalnog komutacionog sistema predavati na dva nastavna asa, koji ne treba da budu u
istom danu. Na prvom asu pojasniti blok emu uenicima, metodom razgovora. Truditi se da uenici to
vie uestvuju u radu i to vie insistirati na povezivanju prethodno nauenog gradiva. Isti metod rada
koristiti pri obradi terminalnih organa.
Temu digitalni komutacioni sistemi u eksploataciji svaki nastavnik treba da prilagodi mogunostima
realizacije nastave u bloku, trenutnog stanja u nacionalnoj javnoj telefonskoj mrei, naroito u gradu u
kojem se nalazi kola (u zavisnosti od trenutne aktuelnosti digitalnih komutacionih sistema). Put za
realizaciju ove teme bi bio: odrediti koji e komutacioni sistemi biti obraeni, pojasniti arhitekturu
sistema, funkcionalne mogunosti i poziciju sistema u mrei, podsistem korisnikog okruenja, podsistem
grupnog komutacionog polja, podsistem upravljanja, podsistem odravanja i administracije. to je vie
mogue, pratiti usvajanje teorijskih znanja praktinim radom, na nastavi u bloku.
Temu uvod u telekomunikacione mree objasniti na primerima iz nacionalne telefonske mree.
Pripremu za laboratorijske vebe (objanjenja, merne eme, standardne vrednosti veliina u telefonskoj
mrei koje treba meriti) obavljati na asovima teorijske nastave, u sklopu teorijskih predavanja.
Pri savladavanju LABORATORIJSKIH VEBI treba prethodno uenike obuiti za rukovanje mernim
instrumentima i generatorima. Elektrine eme koje se obrauju u ovim vebama su jednostavne, te se
lako mogu realizovati makete ukoliko ih neka kola ne poseduje. asove vebi koristiti za praktino
proveravanje rada pojedinih delova telefonskog aparata; kao i za obradu i analizu svih znaajnih faza u
radu komutacionog sistema.
Nastavu u bloku je najzgodnije realizovati u dva dela u toku drugog polugodita, u koli. Teme iz
praktine nastave u bloku za koje nema uslova za realizaciju u koli, realizovati u saradnji sa
odgovarajuim preduzeima (TELEKOM, PTT...) gde je to mogue.
Nastavu u bloku treba organizovati u toku godine tako da uenici rade u prepodnevnoj smeni, a profesor u
popodnevnoj. U tom sluaju nee gubiti asove u drugim odeljenjima. Mogue je nastavu u bloku
realizovati i na kraju teorijske nastave.
Rezultati rada za ovaj deo nastave se verifikuju ocenom koja je ukupni deo ocene predmeta.
TELEKOMUNIKACIONA MERENjA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta telekomunikaciona merenja je sticanje znanja i osposobljavanje uenika za
obavljanje specijalizovanih merenja (merenja na TK vodovima i optikim vodovima).
upoznavanje uenika sa metodama merenja na TK vodovima i optikim vodovima;
upoznavanje alata, pribora i mernih instrumenata za obavljanje razliitih merenja pri otklanjanju
kvarova i odravanju prenosnih sistema;
usvajanje odgovarajue strune terminologije i osposobljavanje uenika da koriste odgovarajuu
dokumentaciju i potrebne eme pri razliitim merenjima na samim vodovima, ali i prenosnim sistemima.
IV RAZRED
(2+1 as nedeljno, 62+31 as godinje i 18 asova nastave u bloku)
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (2)
Osnovni pojmovi i merne jedinice koje se koriste kod merenja elektrinih veliina u telekomunikacijama.
Jedinice prenosa. Nivoi.
ELEKTRINA MERENjA NA TK VODOVIMA (14)
Merenja parametara vodova. Merenje otpornosti ila. Merenje otpornosti petlje. Merenje otpora izolacije.
Megaometri. Merenje impendanse. Merenje karakteristine impedanse voda. Merenje induktivnosti i
kapacitivnosti voda. Merenja na vodovima na visokim frekvencijama.
Merenje slabljenja voda (sopstvenog, radnog i unesenog). Merenje slabljenja presluavanja na vodu (na
bliem kraju i na daljem kraju).
Pojam i vrste uma. Merenje uma. Psofometar. Merenje odnosa signal/um.
ODREIVANjE MESTA SMETNjI NA TK VODOVIMA (17)
Smetnje (vrste i uzroci smetnji na vodovima). Vrste kvarova na vodovima. Ograniavanje i utvrivanje
mesta smetnji. Metode za odreivanje udaljenosti do mesta smanjene izolacije izmeu ila, odnosno ila i
omotaa kabla (odvod). Digitalni merni most.
Impulsna reflektometrija. Impulsni reflektometar (TDR), princip rada. Odreivanje udaljenosti do mesta
kvara (diskontinuiteta). Interpretacija reflektograma. Domet i rezolucija instrumenta.
Traga kabla, princip rada, reimi rada. Naini prikljuenja predajnika. Merne metode. Praktini primeri
merenja.
MERENjA NA OPTIKIM VODOVIMA (15)
Spajanje optikog vlakna (mehaniko spajanje, metodom zatapanja u elektrinom luku, splajser, spajanje
optikim konektorima).
Merenje slabljenja optikog vlakna. Tehnika povratnog rasejanja. Optiki reflektometar, princip rada.
Dinamiki opseg instrumenta, rezolucija, mrtva zona, digitalno usrednjavanje. Odreivanje mesta
refleksije i slabljenja na krivoj povratnog rasejanja. Merenje slabljenja na mestu spoja optikih vlakana.
Otkrivanje oteenja vlakna i prekida. Merenje ukupnog slabljenja trase. Merenje duine optikog vlakna.
Optiki merai snage. Merenje irine propusnog opsega vlakna. Merenje disperzije u vremenskom i
frekventnom domenu. Geometrijske i mehanike karakteristike optikog vlakna. Otpornost na uticaj
okoline.
MERENjA KARAKTERISTIKA TELEFONSKOG
SAOBRAAJA (2)
Merenje karakteristika saobraaja (gubici u saobraaju, slabljenje presluavanja). Kvalitet prenosa.
MERENjA NA PRENOSNIM SISTEMIMA (12)
Vrste merenja i ispitivanja na prenosnim sistemima. Merenja na digitalnom nivou prenosnog PCM
sistema (merenje varijacije pojaanja PCM sistema, merenje ditera, bitske greke BER, dijagram oka,
merenje uma kvantizacije). Merenja i ispitivanja na linijskim ureajima i regeneratorima. Merenje
frekvencije i snage radio-frekvencijskog i mikrotalasnog signala. Merenja u spektralnom domenu,
analizatori spektra.
1. Upoznavanje sa nainom korienja mernih instrumenata (TDR, traga kabla, merni most, OTDR,
splajser, itd., kao i odgovarajuih alata i pribora) (4)
2. Merenje otpornosti ila, otpornosti petlje parica, razlike otpornosti ila, otpora izolacije (2)
3. Merenje karakteristine impedance voda, sopstvenog slabljenja i slabljenja presluavanja (2)
4. Odreivanje udaljenosti do mesta odvoda na kablu Mjurajevom metodom (2)
5. Odreivanje udaljenosti do mesta odvoda na kablu Grafovom metodom (2)
6. Odreivanje udaljenosti do mesta prekida, kratkog spoja, nagnjeenja i drugih vrsta kvarova na vodu
TDR-om (2)
7. Odreivanje trase, dubine poloenog kabla, mesta kvara pomou tragaa kabla (2)
8. Spajanje optikih vlakana (2)
9. Merenje slabljenja optikog vlakna, slabljenja na spojevima, duine vlakna, otkrivanje oteenja i
prekida OTDR-om (4)
10. Merenja na vodovima sa visokim frekvencijama (2)
11. Merenja na digitalnom nivou kod prenosnog PCM sistema (merenje varijacije pojaanja PCM
sistema, merenje ditera, bitske greke BER, dijagram oka, um kvantizacije). (5)
12. Merenja na VF prenosnim sistemima (2)
NASTAVA U BLOKU (18 asova godinja)
1. Merenja karakteristika saobraaja (gustina saobraaja, gubici, slabljenje presluavanja).
2. Merenja na linijskim ureajima i regeneratorima (kvalitet prenoenog signala).
3. Merenje frekvencije i snage radio-frekvencijskog i mikrotalasnog signala.
4. Merenja na VF prenosnim sistemima (merenja grupnog kanjenja, izoblienja).
odgovarajuoj laboratoriji.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji telekomunikacionih merenja su organizovani u
Sadraj telekomunikacionih merenja ima prirodnu vezu sa sadrajima ue strunih predmeta, uenicima
treba stalno ukazivati na tu vezu, i po mogunosti, sa drugim nastavnicima organizovati tematske asove.
Na taj nain znanja, stavovi, vrednosti i vetine steene u okviru nastave elektrinih merenja dobijaju iri
smisao i doprinose ostvarivanju optih obrazovnih i vaspitnih ciljeva.
U UVODU uenike treba upoznati sa osnovnim merenjima i mernim jedinicama koje se koriste u
telekomunikacijama. Ukratko treba obnoviti jedinice prenosa i nivoe signala.
U temi ELEKTRINA MERENjA NA TK VODOVIMA uenicima treba objasniti merenja koja se
obavljaju na TK vodovima, kao i merne mostove koji se koriste za ova merenja. Veoma je vano da
uenici ovladaju teorijskim znanjima iz ove oblasti, kako bi mogli to kvalitetnije realizovati
laboratorijske vebe, a to znai ovladati i odgovarajuim praktinim znanjima kad su u pitanju merenja na
TK vodovima.
U okviru teme ODREIVANjE MESTA SMETNjI NA TK VODOVIMA uenike treba upoznati sa
moguim smetnjama na vodovima, uzrocima njihovog pojavljivanja, kao i utvrivanjem mesta smetnji.
Navesti i objasniti merne metode (Varlijeva, Mjurajeva, Grafova metoda u tri take, Kipfmilerova) koje
se mogu koristiti, a poseban akcenat staviti na metode koje e biti primenjene kroz laboratorijske vebe.
Objasniti detaljno princip rada impulsnog reflektometra i trgaa kabla (aktivni i pasivni reim rada), kroz
praktine primere merenja (odreivanje trase kabla, dubine poloenog kabla, poloaja spojnice,
identifikacije kabla, mesta dodira, odvoda, prekida i rasparenja), kako bi uenici u praktinim uslovima
rada bili sposobni za njihovo korienje.
Temu MERENjA NA OPTIKIM VODOVIMA zapoeti teorijskim objanjenjem spajanja optikih
vlakana. Nakon toga, uenicima postupno objasniti merenja koja se izvode na optikim vodovima, kao i
principe merenja. Navesti merne instrumente koji se mogu koristiti za ova merenja (optiki reflektometar
i optiki mera snage), objasniti princip rada OTDR instrumenta. Treba naglasiti da za oblast optikih
telekomunikacija OTDR predstavlja veoma vaan i esto nezamenljiv merni ureaj za merenje slabljenja
optikog vlakna, slabljenja na zavarenim ili konektorskim spojevima, odreivanje mesta prekida vlakna u
kablu i odreivanje duine kabla.
Temu MERENjA NA KOMUTACIJAMA obraditi teorijski ukratko, a kroz praktinu nastavu u bloku
obezbediti uenicima mogunost za ova merenja na ivom saobraaju (u saradnji sa preduzeem
Telekom).
U okviru teme MERENjA NA PRENOSNIM SISTEMIMA neophodno je uenicima ukazati na veliine
koje se mere na sistemima prenosa, teorijski ih upoznati sa nainima merenja, a praktini deo merenja
realizovati kroz vebe i praktinu nastavu u bloku u okviru preduzea Telekom (na terenu).
Vebe po mogunosti realizovati tako da svi uenici u grupi rade istu vebu. Jedna veba se radi dva
spojena asa, za to vreme uenici treba da obave sva merenja i analiziraju merne rezultate. Prilikom
zvoenja vebi odeljenje se deli u tri grupe.
Za realizaciju laboratorijskih vebi neophodni su navedeni merni instrumenti. Ukoliko ih kola ne
poseduje treba ih pozajmiti iz preduzea, pa odreene vebe realizovati u ciklusima. Najvei deo
predvienih vebi na vodovima se moe realizovati na improvizovanim vezama kablova (koji se mogu u
koli obezbediti) i mernih mostova. Vebe treba da budu teorijska potvrda gradiva na praktian nain.
Za vebe koje se odnose na odreivanje udaljenosti do mesta odvoda na kablu moe se koristiti digitalni
merni most.
Vebe koje se odnose na optike kablove zapoeti sa spajanjem optikih vlakana, koje treba da bude u
formi ponavljanja, jer tehnikom spajanja uenici treba da ovladaju kroz praktine vebe u okviru
praktine nastave u bloku iz predmeta Osnove tehnike digitalnog prenosa u treem razredu.
Nastavu u bloku treba realizovati u vie delova u toku kolske godine po zavretku odgovarajuih
nastavnih tema (nakon zavrenog dela teorijskog gradiva i predvienih laboratorijskih vebi). Kroz ovaj
vid nastave treba insistirati, ukoliko je mogue, na samostalnosti uenika u radu. Za realizaciju
predvienih sadraja programa nastave u bloku iskoristiti mogunosti u okviru kole. Za sadraje koji ne
mogu biti realizovani u okviru kole, kao na primer: merenja karakteristika saobraaja (merenje gustine
saobraaja, gubici u saobraaju, slabljenje presluavanja), merenja na linijskim ureajima i
regeneratorima, merenje frekvencije i snage radio-frekvencijskog i mikrotalasnog signala; treba ostvariti
saradnju sa odgovarajuim preduzeima (TELEKOM, PTT...) gde je mogue realizovati ove sadraje
nastave u bloku.
Ocena nastave u bloku je sastavni deo ukupne ocene predmeta.
TELEKOMUNIKACIONE MREE I TERMINALI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta TK mree i terminali je sticanje znanja o: telekomunikacionim mreama,
njihovom funkcionisanju, kao i o ureajima i terminalima na kojima e kasnije samostalno raditi.
upoznavanje vrsta TK mrea;
upoznavanje sa strukturom i nainom funkcionisanja pojedinih TK mrea;
upoznavanje sa nainima za bolje korienje postojeih mrea;
sticanje znanja o pristupnim i terminalnim ureajima, njihovim karakteristikama i nainom rada;
osposobljavanje za korienje tehnike dokumentacije;
osposobljavanje za samostalno usavravanje u ovoj oblasti a iz strune literature.
IV RAZRED
(2+1 as nedeljno, 62+31 as godinje i 24 asa nastave u bloku)
SADRAJ PROGRAMA
UVOD (4)
Telekomunikaciona mrea, telekomunikacione slube. Struktura javne fiksne telefonske mree: mesna,
meumesna i meunarodna mrea. Pristupne i transportne mree. Digitalizacija mree.
PRETPLATNIKI UREAJI (8)
Digitalni telefonski aparat. Video telefon. Mobilni telefon. Faksimil aparat. Telefonski aparat sa
automatskom naplatom. Pretplatnike telefonske centrale. DECT ureaji.
TRANSPORTNA MREA (7)
Prenos okvira FR (Frame Relay). Osnovna svojstva FR tehnike. Ureaji u mrei sa FR.
Mree nove generacije (NGN), SDH nove generacije (NG SDH).
DIGITALNA MREA INTEGRISANIH SLUBI (6)
Osnovni pojmovi i arhitektura ISDN-a. Bazni pristup (2B+D). Primarni pristup (30B+D). Slube ISDN.
MREE ZA PRISTUP (19)
Karakteristike medijuma za prenos u mreama za pristup. Tehnologije irokopojasnog pristupa kod
kablova sa metalnim provodnicima. DSL sistem: delovi DSL-a, funkcija pojedinih delova, fiziki izgled
mree. Princip rada DSL-a. Karakteristike xDSL sistema. Problemi u implementaciji xDSL-a.
Optiki sistemi u mreama za pristup. Pristup optikog vlakna do korisnika. Sistem sa fleksibilnim
pristupom (FAS). Pasivne telefonske optike mree (TPON). irokopojasna pasivna optika mrea
(BPON).
Beini prenos u mreama za pristup. Beini pristup internetu (WiMAX).
KDS sistemi. Hibridna optiko/koaksijalna (HFC) mrea: arhitektura, kablovski modemi, odravanje
HFC mree. KDS slube.
Hibridni optiki-radio sistemi (HFR).
MREE ZA MOBILNE KORISNIKE (18)
Uvod u mobilne radio komunikacije. Javni elijski mobilni sistemi II generacije GSM. Arhitektura
GSM mree. Karakteristike GSM sistema. Feding. Kodovanje glasa. Burst. GSM kanali. Uspostavljanje
veze u mobilnoj telefoniji: handover, roaming, zatita identiteta. Realizacija veza u saobraaju.
Radio sistemi sa tranking-om (TETRA).
Prenos podataka preko GSM mree. GPRS: arhitektura, osobine GPRS-a, novija generacija prenosa
podataka (EDGE).
Trea generacija (3G) javnih mobilnih sistema: univerzalni mobilni telekomunikacioni sistem (UMTS),
viestruki pristup sa kodnom raspodelom (CDMA).
etvrta generacija (4G) javnih mobilnih sistema.
1. Funkcionalne jedinice telefonskog aparata.
2. Prenos digitalnog telefonskog signala.
3. Video prezentacija na temu Kune centrale: vrste i karakteristike.
4. Pretplatnike telefonske centrale (karakteristike, nain instaliranja).
5. Programsko upravljanje kune centrale.
6. Uspostavljanje odlazne, dolazne i lokalne veze sa i bez operatera.
7. Video prezentacija na temu Transportne mree: vrste i karakteristike.
8. Video prezentacija na temu Pristupne mree: vrste i karakteristike
9. ISDN korisniki interfejs baznog pristupa, konfigurisanje.
10. Problemi kod DSL-a (um, presluavanje, elektromagnetni uticaj), merenje FEXT-a.
11. Razliiti uticaji umova na digitalni signal u HFC mrei.
12 Video prezentacija na temu Mree za mobilne korisnike.
1. Kune telefonske centrale.
2. ISDN ureaji i programiranje.
3. Analiza projektne dokumentacije za jednu pristupnu mreu.
4. Projektovanje KDS sistema.
laboratoriji za komutacionu tehniku ili nekoj drugoj laboratoriji.
odbranu vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji TK mrea i terminala su organizovani u tematske
Sadraj TK mrea i terminala ima prirodnu vezu sa sadrajima predmeta: komutaciona tehnika, teorija
telekomunikacija i osnove tehnike digitalnog prenosa. Uenicima treba stalno ukazivati na tu vezu, i po
i vetine steene u okviru nastave elektrinih merenja dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih
U UVODNOM delu treba obnoviti osnovne pojmove vezane za TK slube i TK mree, oslanjajui se na
predznanja steena u treoj godini pri obradi elemenata telefonske mree i njene strukture. Napraviti
dobru osnovu za dalju obradu konkretnih TK mrea i ureaja za pristup.
U okviru teme PRETPLATNIKI UREAJI osnovne delove ureaja obraditi na nivou blok ema. Pri
obradi telefonskih aparata sa automatskom naplatom objasniti princip daljinskog nadgledanja i
odravanja. Pretplatnike telefonske centrale obraditi na primeru konkretne centrale (u skladu sa
mogunostima). Objasniti nain povezivanja i programiranja centrale, realizovanje osnovnih i dodatnih
usluga, ulogu operatera.
Na poetku nastavne teme TRANSPORTNA MREA obnoviti komutaciju kola, komutaciju paketa, PDH
i SDH, gradivo koje je detaljno obraivano u okviru predmeta Komutaciona tehnika i Osnove tehnike
digitalnog prenosa u treoj godini. Objasniti mesto i znaaj transportne mree u okviru TK mree. Mree
nove generacije (Next Generation Network) i SDH ureaje nove generacije obraditi na nivou blok eme.
Kroz temu DIGITALNA MREA INTEGRISANIH SLUBI objasniti osnovnu koncepciju ISDN-a i
upoznati uenike sa osnovnom arhitekturom ISDN-a. Objasniti realizaciju baznog i primarnog pristupa.
Obraditi fiziko povezivanje korisnika na ISDN prikljuak.
Temu MREE ZA PRISTUP obraditi sa posebnim osvrtom na xDSL tehnologije, nain njihove
implementacije i karakteristike. Optike sisteme i radio prenos u mreama za pristup obraditi na nivou
blok ema sa akcentom na specifinosti navedenih tehnologija. Na primeru KDS sistema objasniti
hibridno reenje vlakno/koaksijalni kabl-HFC.
U okviru teme MREE ZA MOBILNE KORISNIKE detaljno obraditi arhitekturu GSM sistema u svim
njenim segmentima. Naglasiti ulogu mobilnog komutacionog centra i kontrolera bazne stanice. Obraditi
lociranje korisnika, uspostavljanje veze i handover. Upoznati uenike sa nainima za zatitu identiteta
korisnika i tajnosti razgovora. Objasniti parametre koji utiu na probleme pri prenosu signala kao i
tehnike pomou kojih se oni reavaju. Takoe, upoznati uenike sa funkcionalnim sistemima posebne
namene na primeru TETRA sistema. Uvoenje paketske komutacije u 2G mree kao i poboljani prenos
podataka obraditi u okviru GPRS i EDGE sistema sa stanovita nadogradnje na GSM sistem. Objasniti
funkciju novih ureaja (GGSN, SGSN) za GPRS mree kao i izmene na vazdunom interfejsu kod EDGE
mrea. Pri obradi 3G mrea objasniti arhitekturu sa posebnim osvrtom na UTRAN. Detaljno objasniti
CDMA kao specifinost 3G mree. Na kraju ove teme opisno dati trend razvoja mobilnih sistema ka 4G
sistemima koji omoguavaju velike protoke pri prenosu podataka (~100 Mb/s).
Laboratorijske vebe bi trebalo da oive steena teorijska znanja i da prate sadraj teorijske nastave.
Vebe realizovati tako da se na poetku proveri teorijsko znanje neophodno za razumevanje vebe, a
tokom rada proveravati dobijene rezultate i traiti objanjenja za odreene pojave. Pre realizacije vebi
dati sva teorijska uputstva, jer je zbog individualnog napredovanja u savladavanju vebe to kasnije tee
uraditi. Za realizaciju predvienih praktinih vebi neophodan je telefonski aparat, PCM ureaj,
pretplatnika telefonska centrala i ISDN prikljuak. Pored navedenih vebi, zavisno od mogunosti u
koli moe se organizovati jo neka veba koja prati teorijski deo gradiva. Ostale vebe se realizuju u
vidu video prezentacije proizvoaa opreme ili u saradnji sa lokalnom organizacijom TELEKOM-a. Kroz
rad na vebama uenik treba da se usavrava u praktinom radu ime se priprema za budui rad pa je
preporuka da rad na vebama bude individualan ili u maloj grupi.
nastavnih tema (nakon zavrenog dela teorijskog gradiva i predvienih laboratorijskih vebi). Kroz ovaj
vid nastave treba insistirati, ukoliko je mogue, na samostalnosti uenika u radu. Bilo bi poeljno da
uenici kroz ovaj vid nastave uestvuju u montai neke kune telefonske centrale, kao i montai ISDN
ureaja i njegovom programiranju. Za realizaciju predvienih sadraja programa nastave u bloku
iskoristiti mogunosti u okviru kole, a za sadraje za iju realizaciju ne postoje mogunosti treba
ostvariti saradnju sa preduzeima koja se bave poslovima vezanim za TK mree (Telekom...).
SISTEMI PRENOSA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta sistemi prenosa je integrisanje ve steenog znanja i sticanje specifinih znanja
potrebnih za rad na sistemima prenosa.
upoznavanje sa mestom i ulogom sistema prenosa u TK mrei, sistematizacija znanja o signalu i
specifinosti signala u sistemima prenosa;
upoznavanje sa digitalnim sistemima prenosa;
ovladavanje principima rada ureaja koji se u njima koriste;
upoznavanje sa optikim sistemima prenosa, principima i ureajima koji se u njima koriste;
upoznavanje sa radio-relejnim sistemima prenosa, principima i ureajima koji se u njima koriste.
IV RAZRED
(3+2 asa nedeljno, 93+62 asa godinje i 24 asa nastave u bloku)
SADRAJ PROGRAMA
UVOD (2)
Opta ema meumesne TK mree. Pojam sistema prenosa i uloga u TK mrei.
SIGNALI U SISTEMIMA PRENOSA (18)
Podela sistema prenosa po medijumu prenosa i prirodi odgovarajuih signala. Spektar signala. Spektar
nekih periodinih i aperiodinih signala. Spektar odmerenog signala.
Idealna funkcija prenosa sistema. Uticaj realne funkcije prenosa sistema na prenoeni signal, specifinosti
u analognom i digitalnom prenosu. Prenos impulsa kroz realne kanale sa amplitudskim i faznim
izoblienjima. Uticaj irine propusnog opsega sistema za prenos na talasne oblike prenoenog signala.
Pojam kanala u analognom i digitalnom sistemu prenosa. Kapacitet sistema prenosa.
ANALOGNI SISTEMI PRENOSA
PO TELEKOMUNIKACIONIM VODOVIMA (8)
Pojaanje signala na analognoj liniji u dvoinim i etvoroinim sistemima. Stabilnost. Napajanje
pojaavaa. Pojam pilot signala, grupni i linijski piloti. Pilot regulacija nivoa signala. Generisanje signala
nosioca, umnoavanje i deljenje frekvencija. Kriterijumi procene kvaliteta analognog signala na prijemu.
DIGITALNI SISTEMI PRENOSA
PO TELEKOMUNIKACIONIM VODOVIMA (20)
Digitalni prenos u osnovnom opsegu. Zatitno i linijsko kodovanje. Uloga i vrste kodova koji se koriste u
optikim sistemima prenosa.
Pojava intersimbolske interferencije i ditera i njihov uticaj na kvalitet digitalnog prenosa. Najkvistov
prenos. Dijagram oka. Podeeni i transferzalni filter, ekvalizacija.
Digitalni prenos u transponovanom opsegu. Pojam digitalnih modulacija i njihova uloga u digitalnim
sistemima. Digitalna amplitudska modulacija (ASK). Digitalna frekvencijska modulacija (FSK, CPFSK,
MSK). Digitalna fazna modulacija (2PSK, QPSK, DPSK). Kvadraturna amplitudska modulacija (QAM).
Parametri za procenu kvaliteta prenosa digitalnog signala.
OPTIKI SISTEMI PRENOSA (20)
Poreenje optikog sistema prenosa sa drugim sistemima prenosa. Osnove optikog sistema prenosa.
Optika vlakna: vrste, osobine, parametri. Prostiranje impulsa kroz optika vlakna, meutalasna
disperzija.
Struktura optikog sistema prenosa. Optiki predajnik, izvor svetlosti. Optiki prijemnik, detektor
svetlosti. Regenerator u optikom sistemu prenosa. Multipleksiranje u optikom sistemu prenosa.
Multipleksiranje po talasnim duinama WDM/DWDM. Struktura, tehnologije i komponente DWDM
sistema. Optiki pojaavai. Pasivne optike komponente. Arhitekture i topologije u optikim sistemima
prenosa.
OSNOVE RADIO-RELEJNOG SISTEMA PRENOSA (25)
Uticaj atmosfere na prostiranje i slabljenje elektromagnetnih talasa. Podela radio talasa. Struktura radio-
relejnog sistema prenosa.
Elementi mikrotalasne elektronike. Generisanje signala odgovarajuih frekvencija za radio-relejni prenos,
mikrotalasni oscilatori. Mikrotalasni pojaavai.
Antene, osnovne karakteristike i parametri antena. Antene UKT podruja, mikrotalasne antene.
Talasovodi, vrste i parametri talasovoda. Prostiranje talasa kroz talasovod.
Predajnik i prijemnik u radio-relejnom sistemu prenosa. Diversiti radio-relejni sistemi prenosa. Poreenje
analognih i digitalnih radio-relejnih sistema prenosa.
Osnovni princip satelitskog prenosa. Klasifikacija satelita prema orbitama. Izbor frekvencija za satelitske
komunikacije. Struktura satelitskog sistema prenosa. Viestruki pristup satelitu.
1. Signal u vremenskom i frekvencijskom domenu: prostoperiodian signal
2. Uticaj irine propusnog opsega sistema prenosa na prenos impulsa govorni signal, pravougaona
povorka imuplsa (primeri) (4)
3. Kristalni oscilator i delitelj frekvencije
4. Umnoa frekvencije
5. Diferencijalni transformator
6. Linijski kodovi
7. Dijagram oka
8. Ekstrakcija takta digitalnog signala
9. Regeneracija takta digitalnog signala
10. ASK modulator i detektor (4)
11. ASK prijemnik
12. FSK modulator i demodulator (4)
13. FSK prijemnik
14. PSK modulator i demodulator (4)
15. PSK prijemnik (4)
16. Radio-relejna mikrotalasna veza
17. Optiki signal
18. Predajnik optikog signala
19. Prijemnik optikog signala
ANALOGNI SISTEMI PRENOSA (pojaanje signala na analognoj liniji u dvoinim i etvoroinim
sistemima, napajanje pojaavaa, generisanje signala nosioca, generisanje pilot signala za regulaciju
nivoa signala, kvalitet analognog signala na prijemu).
DIGITALNI SISTEMI PRENOSA (linijsko i zatitno kodovanje u sistemima prenosa, uticaj
intersimbolske interferencije i ditera na kvalitet digitalnog prenosa, uloga digitalnih modulacija u
sistemima prenosa).
OPTIKI SISTEMI PRENOSA (optiki predajnik, optiki prijemnik, regenerator, multipleksiranje u
optikim sistemima prenosa, WDM/DWDM prenos, optiki pojaavai).
RADIO-RELEJNI SISTEMI PRENOSA (generisanje signala odgovarajuih frekvencija za primenu u RR
sistemima, uloga antena, uloga talasovoda u RR sistemima, prijemnik i predajnik u RR sistemima,
analogni i digitalni sistemi prenosa poreenje).
laboratoriji za digitalne telekomunikacije ili nekoj drugoj laboratoriji.
odbranu vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji sistema prenosa su organizovani u tematske celine
Sadraj sistema prenosa ima prirodnu vezu sa sadrajima predmeta: komutaciona tehnika, teorija
telekomunikacija i osnove tehnike digitalnog prenosa. Uenicima treba stalno ukazivati na tu vezu, i po
i vetine steene u okviru nastave elektrinih merenja dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih
Nastavna tema UVOD bavi se mestom i ulogom sistema prenosa u telekomunikacionoj mrei.
U temi Signali u sistemima prenosa osnovne pojmove o spektru signala i o vezi vremenske i
frekvencijske predstave obraditi bez insistiranja na matematikoj vezi vremenskog i frekvencijskog
domena (za prostoperiodini signal, pravougaonu i trougaonu povorku impulsa, usamljeni pravougaoni
impuls, digitalni signal u osnovnom opsegu...).
Uticaj realne funkcije prenosa sistema, ogranienog propusnog opsega realnih sistema, odstupanja
amplitudske i fazne karakteristike od idelne funkcije prenosa sistema predavati uz osvrt na posledice u
analognim i digitalnim sistemima prenosa. Definisati pojam kanala. Naglasiti negativan uticaj uma i
presluavanja u sistemu i prednosti digitalnog sistema u ovom pogledu. Ovo je nastavna tema od velikog
znaaja za razumevanje gradiva koje se izlae u nastavku.
Na poetku teme ANALOGNI SISTEMI PRENOSA PO TELEKOMUNIKACIONIM VODOVIMA
treba obnoviti osnovne pojmove o analognom govornom signalu, pojam frekvencijskog multipleksa i
hijerarhiju grupa. Objedinjavanje ve steenih znanja o pojaivaima sa naglaskom na napajanje
pojaavaa, potreba prelaza sa dvoine na etvoroinu vezu radi pojaanja analognog signala obraivati
saeto. Ulogu pilotskih signala i njihovog poloaja u spektru primarne, sekundarne... grupe detaljno
obraditi. Pilotsku regulaciju nivoa signala obraditi kroz blok emu. Upoznavanje sa problemom
generisanja prostoperiodinih signala stabilnih frekvencija i praktina reenja se daju kao nadogradnja
znanja o oscilatorima, mnoaima i deliteljima frekvencija.
U temi DIGITALNI SISTEMI PRENOSA PO TK VODOVIMA obrauje se linijsko prilagoenje
digitalnog signala koje treba da nosi zakljuke primenjive na elektrine i optike sisteme prenosa.
Digitalni signal, linijske i zatitne kodove obnoviti (jer su to programski sadraji sa kojima su se uenici
upoznali u predmetu osnove tehnike digitalnog prenosa), a detaljno obraditi kodove koji se koriste u
optikim sistemima prenosa.
Detaljno obraditi pojavu intersimbolske interferencije i ditera, kao i procenu izoblienja digitalnog
signala (dijagram oka). Naglasiti znaaj digitalnih modulacija. Obraditi digitalne modulacije (ASK, FSK,
PSK) i njihove podvrste (QPSK, MSK, QAM).
U temi OPTIKI SISTEMI PRENOSA saeto izloiti fizike osnove optikog sistema prenosa. Naglasiti
uticaj meutalasne disperzije. Detaljno obraditi optike izvore i detektore svetlosti. Istai razliku izmeu
elektronskog i optikog multipleksiranja u optikom sistemu prenosa. Posebno obraditi i naglasiti znaaj
WDM/DWDM sistema prenosa. Detaljno izloiti komponente WDM/DWDM sistema prenosa.
Tema OSNOVE RADIO-RELEJNOG SISTEMA PRENOSA se obrauje sa naglaskom na ona reenja
koja su specifina za beini prenos signala: generisanje signala radio frekvencija, antene, talasovoda kao
spojnih vodova, par predajnik-prijemnik i odgovarajue modulacije. U oblasti satelitskih komunikacija
insistirati na onim elementima karakteristinim za ovu oblast. Detaljno obraditi viestruki pristup satelitu.
Prilikom izvoenja vebi odeljenje deliti u tri grupe, i organizovati ih tako da svi u grupi rade istu vebu,
ukoliko je mogue.
Kroz rad na laboratorijskim vebama treba nadograditi znanje steeno na asovima teorijske nastave.
Uenici treba da rezultate vebi raunski obrade na asu ili kroz domai rad i predstave ih u formi
izvetaja. Vrlo je vano tumaenje rezultata kao poslednja faza koja zaokruuje rad na vebi i integrie
znanja steena kroz rad na njoj u celinu predmeta. Kroz rad na vebama uenik treba da usavrava rad na
mernim instrumentima ime se priprema za rad u praksi pa je preporuka da rad na vebama bude
individualan ili u maloj grupi.
nastavnih tema (nakon zavrenog dela teorijskog gradiva i predvienih laboratorijskih vebi). Za
realizaciju predvienih sadraja programa nastave u bloku iskoristiti i mogunosti u okviru kole. Za
sadraje koji ne mogu biti realizovani u okviru kole treba ostvariti saradnju sa odgovarajuim
preduzeima (TELEKOM, PTT...) gde je mogue realizovati neke segmente nastave u bloku.
RAUNARSKE MREE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta raunarske mree je upoznavanje uenika sa osnovnim pojmovima o
raunarskim mreama i ovladavanje vetinama u izgradnji i konfiguraciji raunarskih mrea.
osposobljavanje uenika da prepoznaju, instaliraju i odravaju osnovne raunarske komponente;
ovladavanje neophodnim znanjima i vetinama u instaliranju odgovarajuih programa kao i dodavanju
hardverkih komponenti u mreu;
upoznavanje uenika sa znaajem raunarskih mrea i njihovom primenom;
upoznavanje uenika sa nainom funkcionisanja raunarskih mrea i nainom prenosa podataka kroz
mreu;
sticanje odgovarajuih znanja o vrstama raunarskih mrea i komunikacionim ureajima koji se koriste
u mreama;
sticanje osnovnih znanja vezanih za konfigurisanje raunarske mree;
sticanje odgovarajuih znanja o lokalnim raunarskim mreama, kao i organizaciji Internet mree.
upoznavanje uenika sa izradom tehnike dokumentacije za malu raunarsku mreu;
ovladavanje neophodnim vetinama pri fizikom povezivanju raunara u mreu.
ovladavanje neophodnim vetinama pri izradi WEB prezentacije.
IV RAZRED
(2+2 asa nedeljno, 62+62 asa godinje i 24 asa nastave u bloku)
SADRAJ PROGRAMA
ARHITEKTURA RAUNARA (6)
Pojam raunara. Arhitektura raunara. Funkcionalne jedinice raunara. Princip rada. Hardver raunara:
matina ploa, procesor, memorije, magistrale, ulazno-izlazni ureaji.
PROGRAMSKA PODRKA RAUNARA (6)
Operativni sistemi podela i karakteristike. Mreni operativni sistemi. Usluni programi i funkcije.
Ostala programska oprema.
MREE ZA PRENOS PODATAKA (8)
Pojam i podela mrea za prenos podataka (proste i sloene mree). Vrste komutacija u mreama za prenos
podataka. Podela mrea prema teritorijalnoj rasprostranjenosti. Znaaj raunarskih komunikacija. Podela
raunarskih mrea.
AKIVNA I PASIVNA MRENA OPREMA (12)
Medijumi za prenos podataka (vrste, podela i nain povezivanja i postavljanja). Mrene kartice. Mrena
vorita hab. Mreni komutatori svi. Mrene skretnice ruteri. Mreni prolazi gejtvej. Modemi.
Pristupne take beine mree.
ARHITEKTURA RAUNARSKIH MREA (10)
Protkoli. Troslojni model. OSI referentni model. Prenos podataka u OSI modelu. Mreni slojevi. Vii
slojevi. Protokol sloja veze HDCL. Protokol sloja mree X.25. Frame Relay tehnika. Standardizacija
mrea.
LOKALNE RAUNARSKE MREE (12)
Topologija lokalnih mrea (prsten, magistrala, stablo, zvezda). Protokoli za pristup medijumu. Mrea
ravnopravnih raunara. Klijent server model mree. Deljenje resursa u lokalnoj mrei. Povezivanje vie
lokalnih mrea.
TCP/IP PROTOKOLI I INTERNET (8)
IP adresiranje. TCP-IP protokol. Prikljuenje raunara na internet: Dial-up, ISDN, ADSL, kablovski,
beino, satelitski. Prenos govora putem interneta (VOIP). Osnovni servisi Interneta. Vrste servera i
njihova namena (WEB server, print server, e-mail server...).
PROJEKTNI ZADATAK 1 Arhitektura raunarskog
sistema (12)
1. Tema projekta: Izrada raunarskog sistema. Izrada plana rada na projektu. Izbor sredstava za realizaciju
projekta.
2. Analiza primera jedne gotove raunarske konfiguracije koju prati tehnika dokumentacija, performanse
komponenti i test provere ispravnosti. Upoznavanje svih komponenti raunara, upoznavanje sa
postojeim raunarskim hardverom na tritu, njihove performanse i meusobna kompatibilnost. Izrada
vie raunarskih konfiguracija na osnovu trenutno raspoloivog raunarskoh hardvera na tritu.
3. Sklapanje novog raunara: montaa matine ploe u kuite, montiranje procesora i sistema za
hlaenje, montiranje grafike kartice, montaa RAM memorije i hard diska, povezivanje napajanja i
kablova za prenos podataka i montaa ostalih komponenti po potrebi.
4. Povezivanje osnovne periferije: monitor, tastatura i mi. Putanje u rad i testiranje raunara sa
prethodno isntaliranim operativnim sistemom. Praenje performansi raunara u toku rada (temperture
procesora, sistem za hlaenje). Benmark testovi na raunaru.
5. Otkrivanje kvarova na postojeem raunarskom sistemu. Programi za testiranje ispravnosti komponenti
raunara. Otklanjanje kvarova ili zamena komponenti.
PROJEKTNI ZADATAK 2 Programska podrka
raunara (12)
1. Tema projekta: Priprema programske podrke raunarskog sistema. Izrada plana rada na projektu. Izbor
sredstava za realizaciju projekta.
2. Uporedna analiza savremenih operativnih sistema (Microsoft: Windows XP, Windows Vista, Microsoft
Windows 7 i nekoliko distribucija Linux operativnog sistema). Priprema raunara pred instalaciju
operativnog sistema, provera ispravnosti raunara, provera performansi potrebnih za instalaciju datog
operativnog sistema. Izbor odgovarajueg operativnog sistema za datu konfiguraciju.
3. Instalacija operativnog sistema (pojam sistema fajlova, particionisanje i formatiranje hard diska).
Osnovno podeavanje i konfigurisanje operativnog sistema: podeavanje datuma i vremena, radne
povrine (pozadine, uvara ekrana, rezolucije ekrana), regionalna podeavanja, promena korisnikih
naloga
4. Instaliranje neophodnih upravljakih programa. Instaliranje korisnikih programa. Uklanjanje
programa. Sredstva i metode zatite raunara i informacija (antivirus programi).
5. Povezivanje perifernih ureaja. Pronalaenje najnovijih upravljakih programa na Internet stranici
proizvoaa. Instaliranje upravljakih programa perifernih ureaja.
PROJEKTNI ZADATAK 3 Umreavanje raunara (10)
1. Tema projekta: Izrada jednostavne raunarske mree dva raunara unakrsnim kablom i raunarske
mree tri i vie raunara putem komutacionih ureaja npr. svi-a ili rutera. Izrada plana rada na projektu.
Izbor sredstava za realizaciju projekta.
2. Priprema i konfigurisanje raunara za rad u mrei (radna grupa i ime raunara), po potrebi instalacija
mrene kartice, upoznavanje sa pasivnom i aktivnom mrenom opremom na tritu. Uporedna analiza
pojedinih proizvoda. Medijumi za prenos podataka: demonstracija svih medijuma za prenos podataka,
proces krumpovanja, izrada ukrtenog crossover kabla i izrada standardnog mrenog kabla (tipa
upredene parice UTP ili STP). Testiranje izraenih kablova.
3. Spajanje mree dva raunara ukrtenim kablom: povezivanje raunara, podeavanje IP adrese raunara,
IP adrese specijalne namene. Pingovanje raunara i ipconfig naredba.
Umreavanje tri i vie raunara putem komutacionog ureaja: povezivanje raunara, podeavanje IP
adrese raunara, IP adrese specijalne namene. Pingovanje raunara i ipconfig naredba.
4. Identifikacija i uklanjanje sledeih simuliranih kvarova u mrei: dva raunara sa istim imenom, dva
raunara sa istom IP adresom, neispravna mrena kartica, neispravan prenosni medijum, neispravan
komutacioni ureaj.
PROJEKTNI ZADATAK 4 Izrada beine lokalne
raunarske mree (10)
1. Tema projekta: Izrada jedne beine lokalne raunarske mree i dokumentacije koja prati projekat.
Izrada plana rada na projektu. Izbor sredstava za realizaciju projekta.
2. Priprema i konfigurisanje raunara za rad. Instalacija beine mrene kartice, upoznavanje sa
postojeom beinom mrenom opremom na tritu. Uporedna analiza pojedinih proizvoda.
3. Montaa i konfigurisanje aktivne mrene opreme (AP ili beini ruter). Zatita enkripcijom. Standardi
(802.11 a,b,g,n). Povezivanje raunara u lokalnu raunarsku mreu kroz beini komutacioni ureaj.
4. Podela datoteka i prava pristupa. Podela tampaa sa jedne strane i instalacija mrenog tampaa sa
druge strane. Administracija lokalne raunarske mree.
IZBORNI PROJEKTNI ZADATAK 1 Izrada projekta i realizacija lokalne raunarske mree
(18)
1. Tema projekta: Izrada jedne lokalne raunarske mree i dokumentacije koja prati projekat. Izrada plana
rada na projektu. Izbor sredstava za realizaciju projekta.
2. Izrada kompletnog projekta raunarske mree (projektni zahtev i analiza projektnog zahteva). Crtanje i
formatiranje simbola koji se koriste u raunarskim mreama. Premeravanje i izrada tehnikog crtea
mree. Izbor materijala i opreme i izrada tehnike specifikacije potrebne opreme i materijala. Izrada
predloga realizacije projekta spisak aktivnosti.
3. Kabliranje: Montaa plastinih voica kanalica. Postavljanje zidnih kablova u kanalice. Montaa
modularnik nadzidnih konektora.
4. Postavljanje i montaa rek ormana i pe panela. Povezivanje konektorskih elemenata. Testiranje.
5. Montaa i postavljanje komutacionih ureaja. Postavljanje spoljanje raunarske instalacije i fiziko
povezivanje raunara u mreu.
6. Testiranje postavljenih kablova i konektorskih elemenata, podeavanje IP adrese raunara. Pingovanje
raunara i ipconfig/all naredba.
7. Povezivanje lokalne mree sa globalnom mreom (Internetom), tako da svaki raunar u mrei ima
pristup internetu. Podela dokumenta unutar mree. Podela tampaa i instaliranje mrenog tampaa.
8. Navigacija kroz lokalnu raunarsku mreu. Administracija lokalne raunarske mree zadaci i
aktivnosti.
IZBORNI PROJEKTNI ZADATAK 2 Izrada veb
prezentacije (18)
1. Tema projekta: Izrada veb prezentacije na zadatu temu. Izrada plana rada na projektu. Izbor sredstava
za realizaciju projekta.
2. Pojam veb-a. Podela veb sadraja na statiki i dinamiki veb. Klijentske i serverske tehnologije. Dizajn
statikih veb strana. Priprema i upoznavanje uenika sa radnim okruenjem alata za izradu statike
HTML prezentacije.
3. Struktura i elementi jedne HTML stranice, osnovni HTML tagovi.
4. Dodavanje teksta i umetanje slika na veb stranice. Formatiranje teksta u okviru HTML-a.
5. Rad sa tebelama. Korienje okvira frejmova.
6. Stilovi u HTML-u (kaskadni stilovi CSS). Stilizovanje i pozicioniranje sadraja stranice.
7. Rad sa hipervezama. Implementacija navigacije unutar prezentacije.
8. Objavljivanje prezentacije i upravljanje WEB lokacijom.
9. Prezentacija i analiza uraenih zadataka. Vrednovanje projekta.
Realizuje se u servisima ili raunskim centrima. Uenici treba da se angauju na poslovima od odabira
konfiguracije, preko sklapanja novih i nadogradnje postojeih raunarskih konfiguracija. U raunarskim
centrima i servisima koji rade na odravanju mrea odreenih radnih organizacija, uenike treba
angaovati na poslovima izrade mrea, instalacije i podeavanja mrenih operativnih sistema,
podeavanju ureaja za rad u mrei. Instalacija mrenog operativnog sistema i podeavanja operativnog
sistema. Povezivanje raunara u grupe i domene. Analiza klijent-server organizacije. Instalacija
operativnog sistema servera. Instalacija operativnog sistema radnih stanica. Podeavanje mrenog servera.
Podeavanja protokola mree. Podeavanje radnih stanica. Upoznavanje sa praktinim problemima
prilikom organizacije raunarskih mrea.
nedelje po dva spojena asa.
odbranu vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji raunarskih mrea su organizovani u tematske
Sadraj raunarskih mrea ima vezu sa sadrajima predmeta: raunarstvo i informatika, raunarska
grafika i multimedija i primena raunara u elektrotehnici. Uenicima treba stalno ukazivati na tu vezu, i
po mogunosti, sa drugim nastavnicima organizovati tematske asove. Na taj nain znanja, stavovi,
vrednosti i vetine steene u okviru nastave elektrinih merenja dobijaju iri smisao i doprinose
ostvarivanju optih obrazovnih i vaspitnih ciljeva.
Na poetku teme ARHITEKTURA RAUNARA uenicima definisati pojam raunarskog sistema.
Princip rada raunara analizirati i objasniti na Fon-Nojmanovom modelu raunara. Nabrojati elemente
raunarskog hardvera. Izvriti podelu softvera i objasniti namenu svakog od njih.
Oblast PROGRAMSKA PODRKA RAUNARA, u ovom delu bi trebalo obnoviti korienje
operativnog sistema, ulogu sistemskog softvera i pojam mrenog operativnog sistema. Na vebama treba
iskoristiti ove asove za obnavljanje i povezivanje ranije steenih znanja iz oblasti hardvera korienjem
operativnog sistema.
U okviru teme MREE ZA PRENOS PODATAKA uenicima pribliiti funkciju mrea za prenos
podataka, kao i nain prenosa podataka (sinhroni, asinhroni, dupleks, poludupleks, serijski, paralelni).
Uenicima treba objasniti znaaj raunarskih komunikacija i izvriti klasifikaciju raunarskih mrea. U
ovoj temi obraditi i tehnike prenosa podataka (difuzni i komutirani prenos).
U temi AKTIVNA I PASIVNA MRENA OPREMA predoiti prenosne medije i nabrojati
komunikacione ureaje koji se koriste u raunarskim mreama. Kod prenosnih medijuma navesti sve
vrste medijuma koji se koriste u raunarskih mreama i uporediti njihove karakteristike. Posebnu panju
obratiti na prenosne medijume koji se koriste u lokalnim mreama (UTP kabl). Objasniti ulogu
komunikacionih ureaja i funkciju u raunarskim mreama. Kod modema, nabrojati sve trenutno aktuelne
modeme koji se koriste (dial-up, ADSL, kablovski). Na nivou blok eme objasniti uenicima iano i
beino povezivanje raunara u mreu.
U temi ARHITEKTURA RAUNARSKIH MREA na poetku uenicima objasniti pojam i funkciju
protokola, protokolskog steka i arhitekturu mree. Pokazati uenicima kako bi izgledao elementarni
slojeviti model komunikacione arhitekture i kako bi se u tom sluaju vrio prenos podataka izmeu
raunara. Objasniti protokolske jedinice i nain njihovog formiranja. Uenicima treba objasniti i strukturu
OSI referentnog modela, funkciju svakog sloja i nain prenosa podataka u tom modelu. Od protokola u
ovom poglavlju obavezno obraditi HDLC (protokol sloja veze) i X.25 (protokol sloja mree). Na kraju
uenike upoznati i sa Frame Relay tehnikom.
U temi LOKALNE RAUNARSKE MREE na poetku definisati lokalne mree. Uenicima navesti
razlike lokalnih mrea koje rade u osnovnom i transponovanom opsegu. Detaljno obraditi topologiju
raunarskih mrea. U ovom delu obnoviti prenosne medijume i komunikacione ureaje koji se koriste u
lokalnim mreama. Nabrojati i objasniti algoritme koji se koriste u difuznim mreama za dodelu kanala
(ALOHA, ETHERNET, magistrala sa etonom i prsten sa etonom). Uenicima treba objasniti mreu
ravnopravnih raunara i klijent server model lokalne mree. Uenicima objasniti i mogunosti
povezivanja vie lokalnih mrea.
U temi INTERNET na poetku objasniti istorijski razvoj paketski komutiranih mrea i nain nastanka
interneta. Uenicima nabrojati to vie servisa Interneta i njihovu namenu. Upoznati uenike sa
hardverskim i softverskim zahtevima potrebnim za prikljuenje na Internet, i na nivou blok ema fiziki
nain povezivanja odreenih komponenti. Uenicima treba objasniti i TCP-IP referentni model. Objasniti
funkciju, karakteristike IP protokola. Objasniti pojmove fizike, IP, simbolike i numerike adrese.
Upoznati uenike sa koracima koji se preduzimaju za prevazilaenje problema nedostatka IP adresa. Na
kraju objasniti vrste servera i njihove funkcije.
UPUSTVO ZA REALIZACIJU LABORATORIJSKIH VEBI
Nastava laboratorijskih vebi se organizuje u kolskim radionicama i laboratorijama kroz projektne
zadatke. Uenici se organizuju u grupe. Veliina grupe zavisi od materije koja se obrauje, odnosno od
organizacije rada. Prilikom teorijske pripreme vebe preporuuju se grupe veliine treine odeljenja. U
fazama realizacije konkretnih praktinih zadataka pogodne su grupe od tri do etiri uenika. Ukoliko se
radi u grupi, za svakog uenika jasno definisati zadatke i celine koje treba samostalno da uradi.
Teme projektnih zadataka. Za realizaciju projektnog zadatka uenici koriste znanja steena u okviru
predmeta Raunarske mree.
Izrada plana rada na projektu. Objasniti uenicima sve faze izrade projekta pojedinano: odreivanje
zadatka projekta, istraivanje na zadatu temu, prikupljanje podataka, rad na projektu, testiranje
funkcionalnosti projekta, predstavljanje projekta ciljnoj grupi, evaluacija projekta.
Izbor sredstava za realizaciju projekta. U odnosu na odabranu temu razgovarati sa uenicima i sainiti
izbor potrebnih programa i alata za izradu projekta.
Izrada projekta. Broj asova koji je na raspolaganju rasporediti tako da se najvie asova posveti izradi
projekta. Pratiti uenike u radu i podsticati ih na samostalan rad.
Vrednovanje projekta. Prikazati i prezentovati uraene projekte odeljenju ili iroj zajednici.
Komentarisati i analizirati predstavljene projekte zajedno sa uenicima. Razgovarati o tekoama na koje
su uenici nailazili tokom realizacije projekta i na koje naine su ih prevazili.
Projektni zadaci 1. 4. su obavezni za sve uenike, zadnji projektni zadatak je izborni i bira se jedan od
ponuenih dva.
Nastava se organizuje raunskim centrima a jednim delom u proizvodnim i razvojnim pogonima i
servisima gde je prisutna raunarska mrea.
Nastava u bloku predstavlja zavrnu fazu obrazovanja i konanu proveru steenih znanja. Zbog toga,
tokom ove prakse, uenik treba da realizuje zadatke na radnim mestima i poslovima ovog obrazovnog
profila pri emu se praktino proveravaju znanja iz strunih predmeta.
Za svaki radni dan nastave u bloku, uenik je u obavezi da vodi svoj dnevnik rada. Nastava u bloku moe
se organizovati i u toku godine, tako da uenici rade u jednoj smeni a profesor u drugoj, kako se ne bi
gubili asovi u drugim odeljenjima. Blok moe biti predvien rasporedom i na kraju kolske godine.
PRAKTINA NASTAVA
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta praktina nastava je osposobljavanje uenika za obavljanje praktinih poslova
ovog obrazovnog profila.
stvaranje i razvijanje radnih navika, samostalnosti i odgovornosti prema radu kod uenika u praktinim
poslovima ovog obrazovnog profila;
upoznavanje alata i pribora za obavljanje poslova ovog zanimanja pri otklanjanju kvarova i odravanju;
usvajanje odgovarajue strune terminologije i osposobljavanje uenika da koriste tehniku
dokumentaciju i potrebne eme;
upoznavanje sa elektronskim sistemima na nivou blok-ema ugraenih elemenata u sistemu, tj. praktino
upoznavanje sa radom sistema.
II RAZRED
SADRAJ PROGRAMA
UPOZNAVANjE ALATA, MATERIJALA I INSTRUMENATA
ZA ODRAVANjE UREAJA, ZATITA NA RADU (6)
RANIRANjE SPOJNIH I PRETPLATNIKIH VODOVA
NA REGLETE RAZDELNIKA (6)
Vrste regleta. Razbrajanje kablova sa termoplastinom izolacijom.
RANIRANjE PRETPLATNIKIH VODOVA U ORMANIMA KONCENTRACIJE (4)
Raniranje ormana koncentracije. Pletenje forme u obliku elja.
OBRADA SAMONOSIVIH PRETPLATNIKIH KABLOVA (6)
Obrada, razbrajanje, nastavljanje i zavravanje samonosivih kablova. PSK oprema.
TEHNOLOGIJA IZRADE TAMPANE PLOE (10)
Planiranje elektrine eme na tampanoj ploi. Izrada tampane ploe. Nagrizanje tampane ploe i
postavljanje elemenata. Ispitivanje ispravnosti tampanih veza i oivljavanje tampane ploe.
LEMLJENjE (16)
Lemljenje izolovanih provodnika na regletu. Lemljenje elektronskih komponenti na tampanoj ploi.
Odlemljivanje.
OSNOVNI ELEKTROTEHNIKI ELEMENTI (14)
Otpornici: osnovne karakteristike otpornika (nominalna otpornost, nominalna snaga, granini i dozvoljeni
napon), oznaavanje otpornika i itanje po bojama, stabilnost karakteristika otpornika (temperaturna
stabilnost, vlanost, elektrino optereenje), vrste otpornika (nenamotani stalne otpornosti, namotani
iani stalne otpornosti, potenciometri, nelinearni otpornici).
Kondenzatori: kapacitivnost kondenzatora, oznaavanje kondenzatora, frekventna svojstva kondenzatora,
radni napon, vrste kondenzatora (kondenzatori stalne kapacitivnosti vrste obzirom na materijal,
aluminijumski sa tenim i vrstim elektrolitom, tantalovi elektrolitski; kondenzatori promenljive
kapacitivnosti vazduni, varikap diode), ispitivanje ispravnosti.
Kalemovi: osnovne karakteristike, vrste kalemova bez jezgra, sa jezgrom, sa nemagnetnim jezgrom, sa
feritnim jezgrom.
Transformatori i prigunice: opte osobine, vrste mreni transformatori, transformatori za niske
uestanosti, feritni transformatori.
Elektromehanike komponente releji: elektromagnetni relej (opte osobine, za jednosmernu i
naizmeninu struju, polarizovani), rid releji, ispitivanje ispravnosti releja.
Diode: vrste dioda (ispravljake, zener diode, led diode, brze poluprovodnike diode), ispitivanje
ispravnosti pomou ommetra; grec ispitivanje ispravnosti.
Tranzistori: odreivanje izvoda i ispravnosti tranzistora pomou ommetra, montaa tranzistora snage.
TELEFONSKI APARAT (12)
Osnovni sklopovi telefonskog aparata (komunikaciona, pozivna, biraka i elektroakustika jedinica, vrste
telefonskih aparata). Pronalaenje i otklanjanje smetnji na telefonskom aparatu. Zamena gajtana,
regulisanje zvona i brojanika, ispitivanje ispravnosti slualice i zvunika).
nastavnih predmeta (npr.: elektronike, primene raunara u elektrotehnici, TK vodova i elektrinih
merenja), tema i oblasti sa kojima se susreu izvan kole. Aktivnosti osmisliti tako da poveavaju
U uvodnoj temi Upoznavanje alata, materijala i instrumenata za odravanje ureaja, ZATITA NA
RADU uenicima treba pokazati sve to je neophodno za realizaciju predviene praktine nastave. Od
alata potrebno je imati odvrtke, seice, justir kljeta, pincete, alat za upucavanje na KRONE i
DEMASARI reglete, grebae, vakuum pumpice i lemilice. Preporuuje se da se posebna panja obrati na
rad sa niskonaponskom lemilicom, njenim odravanjem i specijalnim dodacima za rad sa integrisanim
kolima. Od instrumenata uvebati primenu univerzalnog instrumenta (analognog i digitalnog), a poeljno
je da uenici koriste osciloskop i upoznaju se sa korienjem logikog analizatora. Uenike treba upoznati
i sa dostupnim generatorima funkcija i izvorima napajanja.
Teme RANIRANjE SPOJNIH I PRETPLATNIKIH VODOVA NA REGLETE RAZDELNIKA i
RANIRANjE PRETPLATNIKIH VODOVA U ORMANIMA KONCENTRACIJE realizovati
prikazivanjem svih vrsta regleta i objanjavanjem njihove uloge. Treba objasniti konstrukciju kablova sa
termoplastinom izolacijom, otvaranje i razbrajanje kablova. Svaki od uenika treba da izvri izradu
elja i raniranje vodova u ormanima koncentracije, kao i uvoenje kablova na KRONE i DEMASARI
reglete. Uenike treba upoznati i sa vrstama osiguranja vazdunih TK linija kako na spoljnjem izvodu
tako i kod pretplatnika.
U temi OBRADA SAMONOSIVIH PRETPLATNIKIH KABLOVA uenike treba upoznati sa vrstama
samonosivih kablova i PSK opremom. Svaki uenik treba da obradi kraj kabla za zavravanje na uporitu,
i da izvri njegovo uvoenje u kablovsku glavu ili VVD kutiju.
Nastavnom temom TEHNOLOGIJA IZRADE TAMPANE PLOE prikazati sve faze izrade tampane
ploe. Posebnu panju naglasiti na planiranje tampe i koristiti jednostavne elektrine eme, npr.:
ispravljaa, pojaavaa, elektronskog migavaca i zujalica. Za planiranje tampanih veza koristiti
odgovarajui programski paket (ovaj deo obaviti, ukoliko je mogue, u saradnji sa predmetom Primena
raunara u elektrotehnici). Prilikom planiranja, postavljati odreene uslove rasporeda elemenata na ploi.
Ukoliko je mogue, napraviti tampu jedne od navedenih elektrinih ema. tampu na ploi crtati
flomasterom ili letraset nalepnicom. Nagrizanje vriti to blaim rastvorima kiselina. Upoznati uenike sa
pravilnim postavljanjem elemenata (visina od tampane ploe, mogunost oitavanja vrednosti sa
montiranih elemenata, izolovanje odreenih izvoda elemenata, montaa tranzistora snage, pravilno
postavljanje integrisanih kola). Bilo bi veoma korisno izvriti i ispitivanje (oivljavanje) tampane ploe.
Za ispitivanje koristiti multimetar i osciloskop, a za ulazni signal iskoristiti neki od dostupnih generatora
funkcija.
Temu LEMLJENjE zapoeti sa upoznavanjem uenika sa vrstama lemilica, icama za lemljenja
izolovanih provodnika i elemenata na tampanoj ploi. Lemljenje obraditi kroz praktine radove koji
prate strune predmete, ukljuujui i SMD komponente. Ukazati na hladne lemove. Temu realizovati sa
to vie vebi.
Kroz realizaciju teme OSNOVNI ELEKTROTEHNIKI ELEMENTI predstaviti uenicima osnovne
elektrotehnike elemente, njihove karakteristike, i upoznati ih sa mogunostima primene. Vebati itanje
otpornika po bojama i merenje otpornosti pomou ommetra, odreivanje ispravnosti dioda, tranzistora i
kondenzatora pomou unimera, odreivanje radnih, mirnih i preklopnih kontakata na relejima i ispitivanje
ispravnosti pobudom namotaja pomou instrumenata. Od uenika zahtevati i odreena teorijska znanja o
elektronskim komponentama, te u cilju toga treba im obezbediti i odgovarajue materijale za uenje.
Temu TELEFONSKI APARAT realizovati kroz prikazivanje osnovnih elementa telefonskog aparata,
njihovu konstrukciju i ulogu. Ukazati na karakteristine kvarove, njihovo pronalaenje i otklanjanje.
Koristiti aparate razliitih proizvoaa i naglasiti razlike u konstrukciji.
Za realizaciju vebi Praktine nastave razred se deli u dve grupe. Sve vebe raditi individualno ukoliko to
dozvoljava raspoloivi materijal, alat, pribor i instrumenti, a ako nije mogue onda u to manjim
grupama.
MATURSKI ISPIT
24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10 i 8/10).
1. Maturski praktian rad sa usmenom odbranom rada
2. Usmeni ispit iz izbornog predmeta
1. Maturski praktian rad se sastoji iz izrade projekta ureaja ili dela ureaja, instalacije i sl.,
servisiranja ureaja, servisiranja instalacije i sl.
sledeih oblasti karakteristinih za obrazovni profil elektrotehniar telekomunikacija:
sistemi prenosa;
telekomunikacione mree i terminali;
raunarske mree;
komutaciona tehnika.
matematika;
elektronika i materijali i elektronika II;
elektrina merenja i telekomunikaciona merenja;
sistemi prenosa i osnove tehnike digitalnog prenosa;
sistemi prenosa i teorija telekomunikacija.
PROCESNOG UPRAVLJANjA
ELEKTRINA MERENjA
(za obrazovni profil elektrotehniar procesnog
upravljanja)
CILJ I ZADACI:
Cilj nastavnog predmeta elektrina merenja je usvajanje neophodnih znanja i ovladavanje vetinama
korienja razliitih mernih instrumenata i pribora neophodnih za rad u elektrotehnikoj struci kao i
osposobljavanje uenika da efikasno i racionalno koriste merni alat i pribor uz razvijanje navika za
uvanje zdravlja i pridravanje mera zatite na radu.
priborom;
primena steenih znanja i vetina u savladavanju programa drugih nastavnih predmeta.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
Osnove elektrinih merenja (6)
Uvod u osnove elektrinih merenja. Fizike veliine, meunarodni SI sistem jedinica, osnovne i izvedene
veliine. Decimalne merne jedinice. Fizike konstante. Vrste greaka, grube, sistematske, sluajne greke.
Sluajna greka pojedinanih rezultata niza merenja neposredno merenih veliina. Greke mernih ureaja,
odreivanje greke pokazivanja elektrinih mernih instrumenata.
Izvori jednosmerne i naizmenine struje. Etaloni struje, napona, elektrine otpornosti, kapacitivnosti i
induktivnosti. Dekadne kutije, reostati, potenciometri. Nain povezivanja i rada sa njima.
Elektrini merni instrumenti (3)
Princip rada, kretni i otporni moment, konstruktivni elementi. Konstanta instrumenta, osetljivost, merni
opseg. Klase tanosti pokaznih mernih instrumenata. Uticaj temperature na tanost, kompenzovanje.
Natpisi i simboli za pokazne merne instrumente.
Instrumenti sa kretnim kalemom (10)
Instrument sa kretnim kalemom. Proirenje opsega za merenje jednosmerne struje. Proirenje opsega za
merenje jednosmernog napona. Merenje naizmenine struje i napona. Merenje otpornosti.
Elektrodinamiki instrumenti (5)
Elektrodinamiki instrumenti, konstruktivni elementi, princip rada. Elektrodinamiki vatmetar,
elektrodinamiki varmetar. Merenje aktivne snage elektrodinamikim vatmetrom u jednofaznom i
trofaznom kolu, simetrino i nesimetrino optereenom, troinom i etvoroinom. Elektrodinamiki
varmetar. Merenje reaktivne snage elektrodinamikim varmetrom u jednofaznom i trofaznom kolu.
Indukcioni instrumenti (2)
Indukciona brojila aktivne energije.
Merenja na kablovima (9)
metodom pada napona. Nalaenje mesta prekida, metoda jednog ommetra. Nalaenje mesta kratkog
1. Merni instrumenti i pribor
2. Merenje jednosmernog napona i struje
3. Regulacija struje i napona u elektrinom kolu pomou promenljivog otpora; reostat, potenciometar,
autotransformator
4. Merenje naizmeninog napona i struje
6. Provera Prvog Kirhofovog zakona u kolu jednosmerne i naizmenine struje
7. Provera Drugog Kirhofovog zakona u kolu jednosmerne i naizmenine struje
8. Merenje otpornosti kod rednih, paralelnih i meovitih veza otpornika
9. Merenje unutranje otpornosti generatora jednosmerne i naizmenine struje
10. Odreivanje promene otpora sa promenom temperature
11 Merenje snaga
12. Merenje elektrine energije
13. Provera odnosa meufaznih i faznih napona i struja u spoju prijemnika u zvezdu i trougao i
odreivanje redosleda faza u trofaznom sistemu
14. Merenje i popravka faktora snage
15. Odreivanje vrste i nalaenje mesta kvara na vodu
odbranu vebi.
Sadraj elektrinih merenja ima prirodnu vezu sa sadrajima predmeta elektronika i osnove
elektrotehnike. Uenicima treba stalno ukazivati na tu vezu, i po mogunosti, sa drugim nastavnicima
organizovati tematske asove. Na taj nain znanja, stavovi, vrednosti i vetine steene u okviru nastave
elektrinih merenja dobijaju iri smisao i doprinose ostvarivanju optih obrazovnih i vaspitnih ciljeva.
U realizaciji ovog predmeta uenici treba da upoznaju pribor za elektrina merenja i merne instrumente,
njihovu konstrukciju, princip rada i primenu.
U prvom delu naglasiti znaaj elektrinih merenja, sistem mernih veliina i njihove jedinice. U okviru
rauna greaka obraditi i na primeru objasniti izraunavanje apsolutne, relativne i procentualne relativne
greke. Kod obrade vrsta greaka, akcenat dati sluajnim grekama pojedinanih rezultata niza merenja
neposredno merenih veliina. Na primeru dati kako se odreuje greka pokazivanja elektrinih mernih
instrumenata.
U okviru pribora za elektrina merenja pre svega obraditi izvore jednosmernog i naizmeninog napona.
Kod etalona, pored kratkog osvrta na konstrukciju, naglasiti znaaj i ulogu, kao i navesti primarne etalone
u naoj zemlji. Objasniti konstrukciju, ulogu i nain povezivanja dekadne kutije, reostata i potenciometra.
Merne instrumente obraditi prema principu rada. Objasniti ta je konstanta instrumenta, osetljivost, merni
opsegi kako se izraunavaju odnosno odreuju. Obraditi najznaajnije natpise i simbole prema vaeim
standardima.
Pri realizaciji vebi treba voditi rauna da uenici dobro upoznaju merne instrumente i njihovu upotrebu
kao i da poseduju znanja iz osnova elektrotehnike.
U uvodnom delu uenici treba da se upoznaju sa uslovima i pravilima rada u laboratoriji. Obraditi pribor
za vebe, a posebno obraditi upotrebu instrumenata, natpise na njima, oitavanje, povezivanje itd.
Obraditi odreivanje konstante instrumenata i to proveriti merenjem. Jednosmerne izvore napajanja
napraviti tako da njihov napon ne predstavlja opasnost za uenike. Isto uraditi sa naizmeninim naponima
gde je to mogue.
Napone i struje prvenstveno meriti analognim instrumentima, gde treba stvoriti uslove da njihova
unutranja otpornost ne utie bitno na tanost merenja.
Unutranju otpornost generatora meriti na jednosmernim generatorima (na primer baterijama), a za
naizmenine na prikljuku mrenog napona (220 V).
Kod merenja pri naponima od 220 V i 380 V posebnu panju posvetiti bezbednosti uenika.
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrine instalacije i osvetljenje je sticanje znanja iz oblasti elektrinih
instalacija i osvetljenja i osposobljavanje za samostalnu izradu lakeg projektnog zadatka sa tehnikom
dokumentacijom, kao i upoznavanje vrsta elektrinih instalacija, njihove uloge i naina izrade.
sticanje osnovnih znanja iz elektrinih instalacija;
sticanje osnovnih znanja iz oblasti elektrinog osvetljenja;
upoznavanje svojstava i karakteristika ureaja i opreme za izvoenje elektrine instalacije;
upoznavanje uenika sa izradom prorauna i delova projekta;
upoznavanje uenika sa izradom projektne dokumentacije;
sticanje osnovnog znanja o elektrotehnikim propisima i standardima.
II RAZRED
SADRAJ PROGRAMA
PROIZVODNjA I PRENOS ELEKTRINE ENERGIJE (5)
Uvod. Izvori elektrine energije. Pomoni izvori elektrine energije (dizel-agregati, akumulatorski izvori).
VRSTE I DELOVI ELEKTRINIH INSTALACIJA (8)
Podela elektrine instalacije. Napojni vod. Kuni prikljuak. Razvodni ormari i razvodne table. Strujna
kola (osvetljenje, utinice, zvono, telefon, interfon, TV antene). Instalacije u stanu.
ELEKTROTEHNIKI PROPISI I STANDARDI (7)
Pojam standarda (JUS, DIN, IEC...). Tehniki propisi za el. instalacije u zgradama (opti deo).
Tehniki propisi za kupatila i sline prostorije. Tehniki propisi za elektroenergetske instalacije u
industriji. Tehniki propisi za el. instalacije u specijalnim prostorijama.
ELEKTROINSTALACIONI PRIBOR I MATERIJAL (30)
Materijali za izradu provodnika i za izolaciju. Neizolovani i izolovani provodnici. Obeleavanje
provodnika. Proraun poprenog preseka provodnika. Proraun pada napona.
Energetski kablovi. Oznaavanje kablova. Kablovski pribor. Instalacione cevi i pribor. Kanali i njihov
pribor. Zatita el. instalacija od prekomerne struje. Topljivi i automatski osigurai. Bimetalni relej i
kontaktori.
Prekidaki elementi. Prikljuni ureaji. Elektrina brojila. Telefonske instalacije, centralne i radio i tv
antene.
Dejstvo struje na oveka, impedansa oveka. Pojam indirektnog i direktnog dodira. Zatita od direktnog
dodira. Zatita od indirektnog dodira (sistemi napajanja TT, TN, IT sistem). Zatita elektrinim
odvajanjem. Zatita upotrebom opreme klase II, postavljanjem u izolovane prostorije, izjednaavanjem
potencijala.
GROMOBRANSKA INSTALACIJA (5)
Delovi gromobranske instalacije (grom, udarno rastojanje, nivoi zatite). Izrada gromobranske instalacije.
Primeri gromobranske instalacije. Ispitivanje gromobranske instalacije i izdavanje atesta.
Osnovni pojmovi o svetlosti, osobine svetlosti; Fotometrija, osnovne veliine. Specifina potronja i
proizvodnja jednog svetlosnog izvora. Svetlosna karakteristika. Izvori svetlosti (Sve vrste izvora uz
objanjenje principa rada). Svetiljke, senke, kontrasti, zasenjivanje. Proraun osvetljenja u prostoriji
metodom stepena iskorienja. Izrada prorauna rasvete za stan. Vatna metoda. Proraun osvetljenja
otvorenog prostora. Specijalne vrste sijalica.
SIGURNOSNE INSTALACIJE (4)
Protivpanina rasveta. Javljai poara. Alarmni ureaji.
PROJEKTOVANjE ELEKTRINIH INSTALACIJA
I PROJEKTNI ZADATAK (20)
Projektni zadatak i postupak. Delovi elektrine instalacije (raspored elemenata elektrinih instalacija).
Uslovi za odreivanje preseka provodnika.
Proraun otpora rasprostiranja. Proraun optereenja po strujnim kolima.
Padovi napona u elektrinim instalacijama. Izrada projekta el. instalacija sa osvetljenjem za dvosoban
stan. Uputstvo za izradu tehnike dokumentacije.
Uputstvo za izradu projektnog dela. Upotreba raunara u projektovanju elektrinih instalacija.
razliitih izvora.
Nastavnu temu Proizvodnja i prenos elektrine energije treba obraditi tako da uenici steknu osnovna
znanja o proizvodnji, mestima na kojima se proizvodi i o nainu prenosa elektrine energije na daljinu.
Nastavnu temu Vrste i delovi elektrinih instalacija treba obraditi tako da uenici imaju jasnu predstavu
o svim osnovnim delovima elektro instalacija, da mogu da ih uoavaju, znaju zadatke i mesta gde se
postavljaju.
Nastavnu temu Elektrotehniki propisi i standardi realizovati uz objanjenje pojma standard sa
osnovnim definicijama iz elektrotehnike i uz osvrt na razliite prostorije i za razliite objekte.
Nastavnu temu Elektroinstalacioni pribor i materijal obraditi to detaljnije, prilikom obrade provodnika
obraivati i specijalne provodnike, na primer one koje se koriste u telekomunikacijama, za raunare i
slino,... takoe obratiti panju i na ostale materijale i delove jer uenici to moraju to bolje da usvoje da
bi bili osposobljeni za izradu projekta i praksu...
Nastavnu temu Zatita od elektrinog udara realizovati tako da uenici ovladaju osnovnim znanjima sa
posebnim osvrtom na razliite sisteme zatite i primenu.
Nastavnu temu Gromobranska instalacija obraditi uz pomo crtea i prikaza razliitih reenja i posebno
obratiti panju na izradu projektnog dela gromobranske instalacije sa primerima i proverom otpora
rasprostriranja.
Nastavna tema Elektrino osvetljenje zahteva realizaciju uz vei broj asova jer je prvo neophodno
ponoviti sve ono to uenici znaju i to su nauili iz fizike o svetlosti a onda im objasniti sve potrebne
definicije kao to je jaina svetlosti, osvetljaj. Uz primere i izradu zadataka posebnu panju posvetiti
izvorima svetlosti i proraunu osvetljenja zatvorenih i otvorenih prostora.
Nastavna tema Projektovanje elektrine instalacije zahteva prvo postavku projektnog zadatka uz
objanjenje o izradi projektne dokumentacije, pa ponavljanje izraunavanja poprenog preseka
provodnika i pada napona, zatim usvajanje projekta sa odbranom postavljenih zadataka. Svaki uenik
dobija razliit projektni zadatak.
Sama izrada projekta predstavlja zavrni deo u izuavanju ovog predmeta i normalno radi se na kraju, a za
taj uzrast je vrlo prihvatljiva, to se pokazalo u praksi. Uz steena znanja iz ovog predmeta u drugom
razreda uenici e naredne strune predmete lake usvajati u 3. i 4. razredu.
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrine maine sa ispitivanjem je sticanje znanja o sklopovima u elektrinim
mainama i njihovoj konstrukciji, nainu rada, radnim karakteristikama, kao i ovladavanjem vetina
ispitivanja i regulacije svih vrsta elektrinih maina.
osposobljavanje za praenje nastave drugih predmeta koja zahteva poznavanje elektrinih maina;
osposobljavanje za primenu teorijskih znanja u reavanju praktinih problema;
osposobljavanje za izvoenje prijemnih ogleda i drugih ispitivanja elektrinih maina;
osposobljavanje za produbljivanje znanja iz ove oblasti i dalje usavravanje.
III RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UVOD U ELEKTRINE MAINE (5)
Svrha elektrinih maina. Podela elektrinih maina prema procesu preobraaja energije. Reverzibilnost
elektrinih maina. Osnovni zakoni na kojima se zasniva rad elektrinih maina. Materijali koji se koriste
za izradu elektrinih maina.
TRANSFORMATORI (40)
Svrha transformatora. Konstrukcija transformatora (magnetno kolo, izolacija, namoti). Transformatorski
sud i pribor. Hlaenje transformatora. Nain rada transformatora. Odnos napona i struja. Indukovani
napon u navojku i navoju. Odnos preobraajaIdealizovani transformator. Priblina stalnost zajednikog
magnetnog fluksa i gubitaka u gvou pri stalnom primarnom naponu.
Magnetni naponi transformatora. Struja praznog hoda. Magnetni fluksevi transformatora.
Naponi u navojima transformatora. Opti vektorski dijagram transformatora. Svoenje elektrinih veliina
sekundara na primar. Ekvivalentna sprega.
Radna svojstva transformatora. Reim rada pri praznom hodu. Ogled praznog hoda. Reim rada pri
kratkom spoju. Ogled kratkog spoja. Uproeni dijagram transformatora. Promena napona pri optereenju
transformatora. Spoljna karakteristika transformatora.
Gubici snage u transformatoru i stepen iskorienja. Odreivanje stepena iskorienja snage po direktnoj i
indirektnoj metodi.
Trofazni transformatori. Dijagram sprezanja i svojstva najee korienih sprega. Nominalne veliine,
natpisna ploica i izbor transformatora. Rad pri nesimetrinim optereenjima. Paralelan rad
transformatora.
Posebne vrste transformatora. Jednonamotni transformator. Vienamotni transformator. Merni
transformatori. Transformatori za napajanje statikih usmeraa. Transformatori za zavarivanje. Pik-
transformatori i impulsni transformatori.
Prijemni ogledi transformatora. Ogled dielektrine izdrljivosti. Ogled zagrevanja transformatora (metoda
kratkog spoja, metoda rekuperacije).
Osnove odravanja transformatora. Kvarovi transformatora, uzroci i otklanjanje kvarova. Ispitivanje
transformatora posle remonta.
UVOD U OBRTNE ELEKTRINE MAINE (10)
Sklop i konstrukcija obrtnih elektrinih maina. Podela obrtnih elektrinih maina prema vrsti induktora.
Fluks po polu induktora.
Viefazni namoti (osnovni pojmovi). Magnetni fluks navoja jedne faze.
Teslin viefazni induktor. Teslino obrtno polje. Indukovani napon u navoju jedne faze viefaznog namota.
Svrha asinhrone maine. Sklop i vrste asinhronih maina. Konstrukcija asinhronog motora (stator, kavezni
rotor, namotani rotor, prstenovi, drai dirki)
Nain rada asinhronog motora. Klizanje, frekvencija u rotoru. Merenje brzine obrtanja. Merenje klizanja.
Transformatorsko ponaanje asinhronog motora. Magnetni naponi asinhronog motora. Struja praznog
hoda. Magnetni fluksevi asinhronog motora. Naponi u statoru asinhronog motora. Naponi i struja u rotoru
asinhronog motora. Zamena rotora optereenog motora ekvivalentnim ukoenim rotorom. Zajedniki
vektorski dijagram statora i rotora. Svoenje kola ekvivalentnog rotora na stator. Ekvivalentna sprega.
Reim rada pri praznom hodu. Ogled praznog hoda. Reim rada pri kratkom spoju. Ogled kratkog spoja.
Nominalne veliine, natpisna ploica i izbor asinhronog motora.
Obrtni moment asinhronog motora. Mehanika karakteristika. Stabilnost rada asinhronog motora.
Putanje u rad asinhronog motora. Promena brzine obrtanja asinhronog motora. Skalarno upravljanje i
vektorska regulacija brzine obrtanja asinhronog motora.
Asinhrone maine sa eliptinim poljem. Jednofazni asinhroni motor. Eliptino polje. Kondenzatorski
tahogenerator. Asinhroni generator.
motori. Selsini.
Prijemni ogledi asinhronog motora.
Osnove odravanja asinhronog motora. Kvarovi asinhronog motora, uzroci i otklanjanje kvarova.
Ispitivanje asinhronog motora posle remonta.
2. Ogled praznog hoda transformatora. Merenje struje praznog hoda, odnosa preobraaja, faktora snage i
gubitaka u gvou.
3. Ogled kratkog spoja transformatora. Merenje gubitaka u bakru, odreivanje podataka za uproeni
dijagram napona.
4. Ogled stepena iskorienja transformatora po direktnoj metodi. Spoljna karakteristika transformatora.
5. Ogled zagrevanja transformatora metodom rekuperacije.
6. Proveravanje oznaka krajeva i sprene grupe trofaznog transformatora.
7. Ogled paralelnog rada transformatora.
9. Merenje otpornosti namota jednofaznog i trofaznog asinhronog motora. Merenje otpornosti izolacije
meusobno i u odnosu na masu.
10. Putanje u rad i promena smera obrtanja asinhronog motora.
11. Merenje brzine obrtanja asinhronog motora.
12. Merenje klizanja asinhronog motora pomou ampermetra ili voltmetra i stroboskopskom metodom.
13. Odreivanje karakteristike promene indukovanog napona u navojima otvorenog rotora asinhronog
motora u zavisnosti od brzine rotora gonjenog posebnim motorom.
17. Odreivanje radnih karakteristika asinhronog motora pomou elektrodinamometra.
rotorom kada radi kao:
a) trofazni
b) jednofazni
v) kondenzatorski motor
IV RAZRED
Svrha maine za jednosmernu struju. Konstrukcija maine za jednosmernu struju: induktor, indukt,
komutator, nosai i drai dirki, dirke, namoti indukta.
Nain rada maine za jednosmernu struju. Indukovani napon u induktu. Elektromagnetni moment.
Magnetno polje maine za jednosmernu struju pri optereenju. Magnetna reakcija indukta. Sredstva za
suzbijanje magnetne reakcije indukta.
Komutacija. Fiziko objanjenje komutacije i njen uticaj na rad maine. Sredstva za poboljanje
komutacije.
Padovi napona kod maine za jednosmernu struju.
Pregled gubitaka snage i stepen iskorienja maine za jednosmernu struju.
Vrste maina za jednosmernu struju prema nainu pobuivanja. Oznaavanje krajeva maina za
jednosmernu struju. Nominalne veliine, natpisna ploica i izbor maina za jednosmernu struju.
Generatori jednosmerne struje. Karakteristika praznog hoda. Spoljna karakteristika. Podeavanje napona
generatora jednosmerne struje (karakteristika pobude). Dobijanje karakteristika generatora jednosmerne
struje.
Motori jednosmerne struje. Karakteristike brzine i momenta. Mehanika karakteristika. Dobijanje
karakteristika motora jednosmerne struje. Putanje u rad motora jednosmerne struje. Promena brzine
obrtanja motora jednosmerne struje.
Maine za jednosmernu struju sa poluprovodnikim komutatorom.
Izvrni motori (servomotori).
Komutatorni motori. Jednofazni redni komutatorni motor. Univerzalni komutatorni motor. Repulzioni
motor.
Ispitivanje maina za jednosmernu struju. Elektrodinamometar. Elektrina konica. Prijemni ogledi
maina za jednosmernu struju.
Kvarovi maina za jednosmernu struju. Uzroci kvarova i njihovo otklanjanje.
Ispitivanje maina za jednosmernu struju posle remonta.
SINHRONE MAINE (25)
Svrha sinhrone maine. Konstrukcija sinhronih maina sa punim induktorom. Konstrukcija maina sa
istaknutim polovima. Osobenosti konstrukcije maina veih snaga.
Nain rada sinhronog generatora. Indukovani napon u faznom navoju statora. Magnetni naponi induktora
i indukta i njihov vektorski dijagram. Vektorski dijagram struja. Magnetni fluksevi sinhrone maine.
Naponi u statoru sinhronog generatora. Uproeni vektorski dijagram napona. Elektromagnetni moment.
Statika stabilnost.
Karakteristike sinhronog generatora: karakteristika praznog hoda, karakteristika kratkog spoja, spoljna
karakteristika, karakteristika pobude. Dobijanje karakteristika sinhronog generatora.
Nominalne veliine, natpisna ploica i izbor sinhronih maina.
Pregled gubitaka snage i stepen iskorienja sinhrone maine.
Paralelan rad sinhronih generatora. Sprezanje za paralelan rad. Raspodela optereenja generatora pri
paralelnom radu. Ogled paralelnog rada sinhronih generatora. Osobenosti rada sinhronog generatora pri
napajanju statikih usmeraa.
Osnovni pojmovi o njihanju generatora pri paralelnom radu i pojavama pri kratkom spoju.
Sinhroni motor. Nain rada i svojstva motora.
Putanje u rad sinhronog motora. Uproeni vektorski dijagram napona sinhronog motora.
Mordejeve krive. Dobijanje Mordejevih krivih.
Radne karakteristike sinhronog motora. Podeavanje brzine obrtanja. Primena sinhronog motora za
popravku sainioca snage.
Male sinhrone maine. Maine sa stalnim magnetima. Korani motori.
Kvarovi sinhronih maina. Uzroci i otklanjanje kvarova sinhronih maina.
Ispitivanje sinhronih maina posle remonta.
2. Dobijanje karakteristike praznog hoda.
3. Dobijanje spoljne karakteristike generatora jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom.
4. Dobijanje spoljne karakteristike otonog generatora.
6. Dobijanje mehanike karakteristike rednog motora pomou frikcione ili elektrine konice.
7. Dobijanje mehanike karakteristike rednog motora pomou elektrodinamometra.
8. Dobijanje mehanike karakteristike univerzalnog komutatornog motora kada se napaja:
a) jednosmernim naponom
b) naizmeninim naponom
11. Dobijanje karakteristika praznog hoda i kratkog spoja sinhronog generatora.
12. Dobijanje spoljne karakteristike sinhronog generatora.
13. Dobijanje karakteristike pobude sinhronog generatora.
laboratoriji za elektrine maine.
odbranu vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektrine maine sa ispitivanjem su organizovani u
III RAZRED
Ostvarivanje programa zapoeti upoznavanjem uenika sa svrhom i znaajem elektrinih maina,
podelom elektrinih maina prema procesu preobraaja energije i pojmom reverzibilnosti, ponavljanjem
osnovnih zakona iz Osnova elektrotehnike na kojima se zasniva rad elektrinih maina i vrsta materijala
koji se koriste za njihovu izradu.
Izuavanje pojedinih vrsta elektrinih mapina zapoeti izuavanjem najjednostavnije transformatora. Pri
obradi teorije transformatora osloniti se na ve poznate i ponovljene zakone iz Osnova elektrotehnike i
insistirati na fizikom tumaenju pojava. eme i dijagrame crtati postupno radi lakeg razumevanja i
usvajanja gradiva. Kapov trougao uraditi uproen, bez izvoenja. Pri proraunu stepena iskorienja
navesti odgovarajue brojne primere. Nastavne jedinice iz oblasti ispitivanja transformatora obraivati
neposredno iza odgovarajuih nastavnih jedinica iz oblasti teorije transformatora. Program transformatora
zavriti osnovnim pojmovima u vezi sa odravanjem i analizom moguih kvarova na transformatoru i
nainima otklanjanja kvarova.
Ostvarivanje programa nastaviti uvodom u obrtne elektrine maine u okviru kojeg treba izvriti podelu
maina prema vrsti induktora, obraditi pojedine vrste induktora i osnovne pojmove o viefaznim
namotima.
Teoriju asinhrone maine takoe bazirati na poznatim i ponovljenim zakonima iz Osnova elektrotehnike
naglaavajui fiziko tumaenje pojava i navodei brojne primere. Dati objanjenje reaktivne snage kod
asinhronog motora. Nastavne jedinice iz oblasti ispitivanja asinhronog motora obraivati neposredno iza
odgovarajuih nastavnih jedinica iz teorije. Program zavriti osnovnim pojmovima u vezi sa odravanjem
i analizom moguih kvarova i nainima njihovog otklanjanja.
Pri izvoenju nastave to vie, kao oigledna sredstva, koristiti elemente laboratorije za ispitivanje
elektrinih maina. Za teorijska objanjenja i opis konstrukcionih delova elektrinih maina po mogustvu
koristiti grafoskop i projektor. Na asovima teorijske nastave obraditi jednostavnije zadatke vezane za
obraene nastavne jedinice.
Laboratorijsku nastavu tematski i hronoloki uskladiti sa teorijskom. Predvia se da izvoenje jedne
vebe traje dva do etiri asa, tj. da se u toku godine uradi jedanaest do etrnaest vebi.
IV RAZRED
Realizaciju programa podeliti na dva dela. U prvom delu obraditi maine za jednosmernu struju i
komutatorne maine a u drugom sinhrone maine.
Prilikom izlaganja teorijskog dela nastave osloniti se na prouene i ponovljene zakone iz Osnova
elektrotehnike. eme i dijagrame crtati postupno radi lakeg razumevanja i usvajanja gradiva. Pri obradi
komutacije i magnetne reakcije indukta prednost dati fizikim objanjenjima i grafikom predstavljanju.
Paralelan rad sinhronih generatora i raspodelu aktivnog i reaktivnog optereenja obraditi pomou
prethodno objanjenog uproenog dijagrama napona i snaga.
Pri izvoenju nastave to vie, kao oigledna sredstva, koristiti elemente laboratorije za ispitivanje
elektrinih maina. Za teorijska objanjenja i opis konstrukcionih delova elektrinih maina po mogustvu
koristiti grafoskop i projektor. Na asovima teorijske nastave obraditi jednostavnije zadatke vezane za
obraene nastavne jedinice.
Laboratorijsku nastavu tematski i hronoloki uskladiti sa teorijskom. Predvia se da izvoenje jedne
vebe traje dva do etiri asa, tj. da se u toku godine uradi jedanaest do etrnaest vebi.
12. ELEMENTI AUTOMATIZACIJE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elementi automatizacije je sticanje znanja o procesnim elementima (mernim
davaima i izvrnim elementima) neophodnim za rad na projektovanju jednostavnijih upravljakih
sistema, kao i ovladavanje vetinama na putanju u rad i odravanju elektrine i elektromehanike
procesne opreme u sistemima automatizovane proizvodnje.
upoznavanje sa osnovnim principima automatskog upravljanja;
upoznavanje sa osnovnim ali i najsavremenijim procesnim elementima i njihovim povezivanjem sa
upravljakim sistemom;
osposobljavanje za dalje proirivanje i produbljivanje znanja o procesnim elementima sistema
automatizovane proizvodnje.
III RAZRED
(2 asa sedmino, 70 asova godinje)
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (5)
Pojam i znaaj automatizacije. Pojam i struktura sistema automatskog upravljanja (SAU). Opta blok-
ema SAU sa jednom konturom upravljanja. Elemenati SAU i njihova uloga. Klasifikacije SAU.
Praktini primeri sistema automatske regulacije (SAR) i sistema automatskog praenja (SAP). Arhitektura
SAU.
SENZORI / MERNI DAVAI (40)
Namena i opte karakteristike mernih davaa (statike i dinamike). Klasifikacije senzora/mernih davaa.
Princip rada, statika karakteristika, konstrukcija i primena mernih davaa linearnog/ugaonog pomeraja
(potenciometarski, kapacitivni, induktivni, diferencijalni transformatorski, elektromagnetni (sinhro i
rizolver) i optiki (apsolutni i inkrementalni optiki koder). Princip rada, statika karakteristika,
konstrukcija i primena mernih davaa ugaone brzine (tahogenerator jednosmerne i naizmenine e.m.s.,
optiki). Princip rada, statika karakteristika, konstrukcija i primena tenzometrijskog mernog davaa sile i
mehanikog naprezanja. Princip rada, statika karakteristika, konstrukcija i primena piezoelektrinog
mernog davaa ubrzanja. Princip rada, statika karakteristika, konstrukcija i primena mernih davaa
temperature (platinski otporni, termistor i termoelektrini). Princip rada, statika karakteristika,
konstrukcija i primena mernih davaa pritiska fluida (hidraulini i elastini). Princip rada, statika
karakteristika, konstrukcija i primena mernih davaa nivoa tenosti/sipkavog materijala (sa plovkom,
kapacitivni, na bazi diferencijalnog pritiska, ultrazvuni). Princip rada, statika karakteristika,
konstrukcija i primena mernih davaa protoka fluida (sa mernom blendom, rotametar, turbinski,
elektromagnetni, ultrazvuni). Princip rada, konstrukcija i primena senzora sa diskretnim dejstvom
(granini prekidai, blizinski prekidai (induktivni, kapacitivni, optiki, reed). Signalizatori graninih
vrednosti.
KOLA ZA PRILAGOENjE SIGNALA (5)
Pojam i namena kondicionera (kola za prilagoenje signala). Kola za potiskivanje uma. Elektronski
pojaavai mernih signala (nesimetrini, diferencijalni, instrumentacioni, izolacioni). Kolo za
linearizaciju mernih signala. Tehnike linearizacije (pomou analognih kola, pomou EPROM-a).
PRETVARAI SIGNALA (4)
Pojam transmitera i namena pretvaraa signala. Naponskostrujni pretvara signala (funkcionalna ema,
statika karakteristika, podeavanje). Naponsko-frekvencijski pretvara signala. Komunikacioni interfejs.
Pojam pametnih senzora.
AKTUATORI / IZVRNI ELEMENTI (6)
Namena i klasifikacija i struktura izvrnih elemenata. Princip rada i konstrukcija aktuatora
(elektromagnet, servomotor jednosmerne struje, asinhroni servomotor, korani motor, pneumatski motor).
Spojnice i reduktori. Komutacioni elementi.
INTERFEJSI SNAGE (6)
Namena i klasifikacija interfejsa snage. Princip rada diskretnog (elektromehanikog i termoreleja) i
kontinualnog interfejsa snage (linearnog i tranzistorskog prekidakog servopojaavaa i tiristorskog
interfejsa snage).
POVEZIVANjE SA UPRAVLJAKIM SISTEMOM (4)
Naini i zahtevi prenosa signala. Smetnje pri prenosu signala (kapacitivne, induktivne, konduktivne),
izoblienja, refleksija. Metode potiskivanja smetnji. Povezivanje senzora i aktuatora u procesnu mreu.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elemenata automatizacije su organizovani u
razliitih izvora.
U uvodnom delu objasniti namenu svih pojedinanih elemenata i definicije svih promenljivih na optoj
blok emi SAU. Objasniti cilj sistema automatske regulacije i sistema automatskog praenja. Od uenika
zahtevati da elemente u praktinim primerima upare sa elementima opte blok-eme SAU.
Pri izuavanju senzora, mernih davaa, kola za prilagoenje signala i pretvaraa signala: jasno
razgraniiti odgovarajue pojmove, razgraniiti pojmove kalibracije i merenja, ukazati na nesavrenosti
pojedinih senzora. Od uenika zahtevati da samostalno odrede vrstu i ulazne/izlazne promenljive
nepoznatih senzora/davaa. Istai znaaj usaglaavanja signala sa zahtevima lokalne upotrebe i
usaglaavanja sa zahtevima standarda pri prenosu signala na daljinu. Elektronske pojaavae obraditi tako
da izostane preklapanje gradiva sa energetskom elektronikom. Ukazati da senzor, merni dava, kolo za
prilagoenje i pretvara signala mogu biti izvedeni kao raznovrsne konstrukcijske celine.
Izvrne elemente i interfejse snage obraditi tako da izostane preklapanje gradiva sa energetskom
elektronikom i elektrinim mainama sa ispitivanjem. Ukazati da izvrni element i energetski interfejs
mogu biti izvedeni kao konstrukcijska celina.
Pri izuavanju povezivanja senzora/mernih davaa i izvrnih elemenata sa upravljakim sistemom ukazati
na naine povezivanja i praktine probleme pri prenosu mernih i upravljakih signala i metode njihovog
reavanja. Ukazati na savremeni trend povezivanja senzora i aktuatora u procesnu mreu (Field Bus).
13. MIKROKONTROLERI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta mikrokontroleri je razumevanje naina rada mikrokontrolera i projektovanja
ureaja na bazi mikrokontrolera radi njihovog odravanja, programiranja (reprogramiranja), kao i
obuavanje za izradu jednostavnijih ureaja i osposobljavanje za dalje samostalno uenje (usavravanje).
upoznavanje sa hardverom mikrokontrolera i njegovom logikom strukturom;
upoznavanje sa alatima i metodama za izradu softvera;
upoznavanje sa razvojnim sistemom za konkretan mikrokontroler;
praktino osposobljavanje za projektovanje mikrokontrolerskog hardvera i softvera, u okviru postojeeg
razvojnog sistema.
III RAZRED
(2+2 asa nedeljno, 70+70 asova godinje)
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (5)
Istorijski razvoj mikroprocesora i mikrokontrolera. Razlike izmeu mikroprocesora i mikrokontrolera.
Mikroprocesorske tehnologije.
Predstavljanje alfa-numerikih znakova (ASCII); binarno i heksadecimalno predstavljanje brojeva. BCD
kodovi (NBCD, GREJ). Predstavljanje negativnih brojeva, komplement dvojke.
Serijska i paralelna komunikacija. Kontrola parnosti. Standardni Interfejsi RS232C; CENTRONIX).
Registri, memorija; vreme pristupa, vreme itanja; kapacitet.
SASTAVNI DELOVI (STRUKTURA) MIKROKONTROLERA (25)
Razlika izmeu strukture i arhitekture mikrokontrolera. Osnovne arhitekture sa jednom i vie magistrala.
(VON-NOJMAN i HARVARD). Osnovne odlike (i razlike) CISC i RISC mikrokontrolera.
Blok ema i funkcionalno objanjenje pojedinih blokova. Generator takta (XT i RC oscilator); preskaleri.
Memorije: (programska FLASH) radna memorija (RAM, EEPROM), specijalni (FSR) registri,
(akumulatori, indeksni, statusni, PC, STEK..) i registri opte namene (GPR). Memorijska mapa.
Magistrale (adresna, data, upravljaka).
Centralna procesorska jedinica (CPU): ALU, dekoder naredbi, instrukcijski registar, radni registar (W).
U/I jedinice (PORTOVI). Komunikaciona jedinica (USART). Tajmeri i sigurnosni tajmer (watch dog).
A/D konvertor, D/A konvertor. Komparatori / (PWM). Naponska referenca.
Serijski komunikacioni interfejs (SCI) (predajni, prijemni i statusni registar, start-stopni princip, kontrola
parnosti)
Beina (infra-crvena) komunikacija izmeu dva mikrokontrolera.
Reset (spoljni, programski, usled pada napona, kontrolnog tajmera).
Prekidi (vrste prekida, prioriteti; maskiranje (zabrana) i omoguavanje. Vektori prekida. Obrada prekida.
Takt/instrukcijski ciklus, vremenski dijagram izvrenja instrukcija. Protona obrada instrukcija; tekue
linije (PIPELING).
Naini rada (punjenje-programiranje, normalni rad, sleep mod.)
Uporedne karakteristike CISC i RISC mikrokontrolera.
NAREDBE MIKROKONTROLERA ASEMBLERSKI JEZIK (4)
Programski jezici. Asemblerski jezici. Obrada asemblerskih programa. Asemblerske instrukcije
(naredbe), direktive; konstante, operatori. Sintaksa naredbi; mnemonici, labele, operandi, komentari.
Vrsta naredbi (za prenos, aritmetike, logike, za pomeranje i rotaciju, skok, zamenu...). Format
asemblerskih naredbi. Priprema i izvrenje naredbi.
NAINI ADRESIRANjA (2)
Neposredno, indeksno, relativno, proireno.
PROGRAMIRANjE MIKROKONTROLERA (2)
Razvojni sistemi. Editori, prevodioci, asembleri, programatori, simulatori.
POSTUPAK PRILIKOM PROJEKTOVANjA
MIKROKONTROLERSKOG UREAJA (SISTEMA) (3)
Postupak potkrepljen primerom
UPOZNAVANjE SA KONKRETNIM
MIKROKONTROLEROM (10)
(iz serije PIC 16FXXX, firme Microchip)
Blok ema mikrokontrolera PIC 16F84 (16F786). Opis pinova. Takt generator (XT, RC). Preskaliranje.
Reset.
Organizacija memorije (memorijska mapa); podela memorije na banke, Registri opte (GPR) i
posebne (SFR) namene. Rad sa portovima (A,B). Programiranje unutar sistema. Naini adresiranja
(direktno i indirektno). Prekidi (vrste, inicijalizacija, obrada). Slobodni broja (watch dog). EEPROM
(upis i itanje). Rad sa stekom.
SET OD 35 INSTRUKCIJA (9)
Primeri pisanja programa u asemblerskom jeziku (MPLAB) (predstavljanje vrednosti broja: Dec. Hex.
Bin; labele, naredbe, operandi, komentari). Direktive. Specijalne instrukcije. Inicijalizacija
mikrokontrolera.
Makroi i podprogrami.
SOFTVERSKI ALATI ZA PIC 16FXXX (5)
Programski paket MPLAB (instalacija i rad). Pisanje programa. Otvaranje novih projekata i novih
datoteka. MPSIM simulator. IC PROG.
RAZVOJNI SISTEM EPIC-1 (EPIC-2) (3)
Blok ema i mogunosti. Serijska komunikacija (RS 232C) pomou kola MAX232.
Ulazni (74HC 597) i izlazni (74HC 595) pomeraki registri.
LCD (displej) HD 44780. Sedmosegmentni LED indikatori
Galvansko odvajanje ulaza i izlaza pomou optokaplera, taster, LED diode...
PRIMENA MIKROKONTROLERA. POVEZIVANjE
U MREE (2)
1. Upoznavanje sa hardverom razvojnog sistema EPIC-1
2. Upoznavanje sa programskim okruenjem (MPLAB, MPSIM i IC PROG)
3. Upravljanje U/I linijama (portovima)
(Obrada interapta prouzrokovanog na RB4-RB7). Tasterima T1-T4 na ulaznim linijama, ukljuiti LED
diode D1-D4 na izlazima RB0-RB3.
Napomena: mikrokontroler postaviti u sleep mod.
4. Pobuda 7-seg. LED displeja. Sainiti program za prikaz svih heksadecimalnih znakova, u zavisnosti od
pritisnutosti 4 tastera na ulazima.
5. Pobuivanje 2 (ili vie) sedmosegmentna LED displeja sa osveavanjem (multipleksiranjem).
6. Pobuivanje LCD displeja. Napraviti program za izdvajanje cifara stotina, desetica i jedinica iz
promenljive.
Ili: napraviti program za ispisivanje imena i prezimena uenika, odeljenja i grupe.
7. Realizacija tajmera. Napraviti program za generisanje pauze u trajanju od (1 ms 65536 ms).
8. Realizacija brojaa impulsa (obrada interapta prouzrokovanog prekoraenjem tajmera, povezanog na
spoljni ulaz (RA4).
9. Realizacija tastature 4 X 4
10. Povezivanje releja i mikrokontrolera. Napraviti program za ukljuenje, trajanje odreenog
vremenskog intervala i iskljuenje (sijalica 100 W).
11. Program za pobudu spoljnog D/A konvertora.
12. Merenje temperature sa NTC otpornikom (ili KTY-10).
13. Merenje relativne vlage i temperature sa senzorom SHT11).
14. Program za PWM modulaciju. Upravljanje DC motorom sa L6203.
15. Termostat sa ON/OFF regulacijom (sa KTY-10 relejom i sijalicom 220V/100W) i sa LCD displejem.
16. Upravljanje step motorom.
17. PID regulator
18. Serijska (RS232) komunikacija sa PC raunarom.
19. Beina infracrvena komunikacija izmeu 2 mikrokontrolerska sistema.
20. Sat realnog vremena DS 1307 (sat i kalendar).
21. Generisanje zvuka.
22. Digitalno kontrolisani naponski izvor (0-5V).
23. Kuna alarmna centrala
24. Analogni komparator
25. Merenje temperature sa digitalnim 1-inim senzorom DS 1820.
26. 12-bitni serijski A/D konvertor MCP3202
27. 16-bitni I2C D/A konvertor TDA1543
28. Digitalni voltmetar.
nedelje po dva spojena asa. Vebe izvoditi tako da se za dva spojena asa urade merenja, izraunavanja i
dijagrami. Ukoliko mogunosti dozvoljavaju, svi uenici treba da rade istu vebu, ili raditi u ciklusima do
najvie pet vebi.
odbranu vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji mikrokontrolera su organizovani u tematske celine
zadataka predmeta, kao i napredak drugih uenika uz odgovarajuu argumentaciju
Na poetku, obnoviti neke pojmove, sa kojima su se uenici ranije sreli u drugim predmetima (Digitalna
elektronika i sl.), kao to su: naini predstavljanja brojeva i znakova u raunarima, binarni i
heksadecimalni brojevi, BCD kodovi, drugi komplement, predstavljanje negativnih brojeva, osnovne
aritmetike i logike operacije u binarnom sistemu. Objasniti uenicima naine komunikacije izmeu
registara, tri state logiku, selektorske signale (R/WR, CS, OE i sl,) pa tek onda prei na mikrokontrolere.
Objasniti to sve moe da sadri savremeni MC sa stanovita hardvera (unutranje periferije). Naglasiti,
da je za razumevanje rada bilo kog MC, vanija njegova logika struktura arhitektura, od samog
hardvera, koji je inae komplikovan za njihov uzrast. Objasniti organizaciju memorije (memorijsku
mapu). Kod naina izvrenja naredbi, naglasiti znaaj pipelinga. Zatim prei na neophodne softverske
alate za projektovanje i reavanje konkretnih problema pomou mikrokontrolera.
U preostalom delu objasniti sve ovo na konkretnom mikrokontroleru PIC 16FXXX, povlaei stalno
nune paralele kada su u pitanju slinosti, a posebno razlike (npr. Kako se realizuju naredbe push i
pop, koje ne postoje kod PIC 16FXXX).
Na laboratorijskim vebama, uenike prvo treba upoznati sa postojeim razvojnim sistemom i postojeim
(prateim) hardverom. Prve vebe imaju za cilj da se uenik upozna sa svojim radnim mestom
(softversko i hardversko okruenje). Zato, prvo uenicima objasniti: MPLAB i MPSIM.
Pre svake vebe, izvriti analizu problema koji se reava, upoznati postojei hardver (spoljne periferije
koje se spajaju na mikrokontroler). Za neke vebe, umesto realnog davaa impulsa (npr. sa osovine
motora) moe se koristiti astabilni multivibrator, koji sami uenici mogu da naprave (sa NE555,
promenljive frekvencije do nekoliko KHz, sa odnosom signal/pauza =1/10. On moe posluiti za razne
aplikacije.
Kod merenja temperature (ON/OFF regulacije) koristiti sijalicu (220V, 100W), senzor (KTY10) ili
(NTC). Kod PID regulatora (temperature) uenici mogu da vide efekat (najbolje preko sijalice).
Kod upravljanja Step-motorom, uenicima treba objasniti da oni prave program za neophodne (fazno
pomerene) signale, a da sve ostalo radi pobudna ploica (sa integrisanim kolom (TEA3717).
Na raunarima instalirati i programe za crtanje ema i (ili) simulaciju, (na primer MULTISIM) radi izrade
izvetaja. Izvetaji sadre (pored eme) algoritam i izvorni kod programa. U principu, uenici koji bre
shvataju (i koji su zainteresovani) mogu da rade i komplikovanije mikroprocesorske ureaje, kui, na
sopstvenom razvojnom sistemu. Ovakvi uenici bi radili samostalne radove, to bi kasnije mogli biti i
delovi maturskih radova.
Uenike zainteresovati da se, pomou interneta, upoznaju sa drugim vrstama mikrokontrolera razliitih
proizvoaa.
14. ELEKTRINO POKRETANjE
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta elektrino pokretanje je upoznavanje uenika sa osnovama teorije pokretanja,
glavnim sklopovima, instalacijama i nainom rada transportnih ureaja na elektrini pogon.
upoznavanje sa karakteristikama elektrinih maina primenjenih u ovoj oblasti;
upoznavanje sa osnovnim mehanikim delovima vunih sredstava za prenos momenta na vune
osovine;
upoznavanje sa osnovnim tehnikim reenjima, elektrinom opremom i ureajima kod elektrinih
vunih sredstava;
upoznavanje sa elektrinim emama vunih sredstava i njihovom funkcijom u ostvarivanju vue;
upoznavanje sa elektrinim emama liftova i dizalica i sigurnosnim ureajima;
upoznavanje sa hidraulinim pogonima;
osposobljavanje uenika za produbljivanje znanja radi daljeg usavravanja.
IV RAZRED
(3 +1 as nedeljno, 93 + 31 as godinje i 30 asova
nastave u bloku)
SADRAJI PROGRAMA
TEORIJA VUE (18)
Uvod u razvoj elektrine vue. Pojam vune sile vunog sredstva. Otpori kretanja stalni i povremeni
otpori. Klasifikacija pojmova termina karakteristinih za vunu silu i snagu vunog sredstva.
Adhezija i koeficijent adhezije. Vuna sila i karakteristike elektrinih vunih sredstava. Opta jednaina
vue.
Koenje, koeficijent koenja i kona teina.
Analiza uslova kretanja vozila. Dijagram brzine kretanja vozila. Putni dijagram kretanja vozila.
MOTORI ZA POKRETANjE (11)
Karakteristike motora jednosmerne struje.
Karakteristike komutatornih motora.
Karakteristike sinhronih i asinhronih motora za pokretanje.
MEHANIKI DELOVI UREAJA ZA POKRETANjE (8)
Obrtna postolja.
Oznaavanje vunih sredstava.
Hvataki ureaji kod liftova.
KONTAKTNA MREA (7)
Razvoj kontaktnih mrea i naponski nivoi. Napajanje kontaktne mree jednosmerne struje. Napajanje
kontaktne mree naizmenine struje.
TIRISTORSKE LOKOMOTIVE (10)
Statike i dinamike karakteristike tiristora.
Regulacija napona tiristorskih lokomotiva.
Glavno strujno kolo kod tiristorskih lokomotiva.
Pojava harmonika u primarnoj mrei.
ELEKTRINE LOKOMOTIVE (15)
Podela elektrinih lokomotiva.
Glavno strujno kolo graduator.
Strujno kolo putanja u rad kompresora.
Strujno kolo pantografa i glavnog prekidaa.
Pomoni pogoni.
Strujno kolo regulacije brzine.
Elektrino koenje elektrinih vozila.
TRAMVAJI I TROLEJBUSI (5)
Pogonska i upravljaka oprema tramvaja i trolejbusa.
Karakteristike sastavnih delova elektrine opreme tramvaja i trolejbusa.
Upravljanje tramvajima i trolejbusima.
ELEKTRINA VOZILA (9)
Vrste elektrinih vozila.
Hibridni pogon.
Elektromagnetno oslanjanje.
Naini napajanja ureaja za elektrino pokretanje.
Pravci razvoja ureaja za elektrino pokretanje.
ELEKTRINI POGON DIZALICA I LIFTOVA (10)
Opti pojmovi o vertikalnom prenosu lica i tereta.
Ureaji kod dizalica i liftova.
Primer elektrine eme lifta.
Jedinino upravljanje.
Sabirno upravljanje.
Zatitni i sigurnosni ureaji kod liftova i dizalica.
1. Promena smera MJS
2. Reostatsko koenje
3. Rekuperativno koenje
4. Regulacija brzine kod elektrinog pokretanja
5. Strujno kolo kompresora
6. Poligonizacija kontaktnog voda
7. Zatezanje kontaktnog voda
8. Izolacije kontaktnog voda
9. Veza kontaktnog voda i podstanice
10. Rukovanje rasporednikom na vunom vozilu
11. Postupak osiguranja vozila
12. Odreivanje teine protivtega uslov statike ravnotee
13. Odreivanje teine kompenzacije
14. Ispitivanje ureaja liftova
15. Realizacija upravljakih ema
Prvi dan: Napajanje i povezivanje kontaktnog voda sa podstanicom, izolacija kontaktnog voda i
zatezanje kontaktnog voda.
Drugi dan: Oprema elektrine vune podstanice.
Trei dan: Upoznavanje glavnih delova i sklopova na vunom vozilu.
etvrti dan: Rukovanje kompresorom i rasporednikom na vunom vozilu.
Peti dan: Upoznavanje glavnih delova i sklopova liftova i dizalica.
odbranu vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji elektrinog pokretanja su organizovani u tematske
Program predmeta je napisan sa ciljem da uenici obrazovnog profila elektrotehniar procesnog
upravljanja steknu znanja iz oblasti elektromotornih pogona primenjenih u elektrinoj vui i kod
elektrinih dizalica i liftova.
Nastavnu temu teorija vue treba obraditi tako da uenici steknu osnovna znanja na kojima se zasniva
vua, a time i primena elektromotornog pogona u transportu. Teite u radu treba usmeriti na obrtna
postolja, na vrstu oslanjanja vunih motora i poznavanje mehanikih delova elektrinih vozila koji se
koriste za prenos vune sile na pogonske osovine.
Ponoviti osnovne radne i regulacione karakteristike elektrinih maina koje se koriste u elektrinom
pokretanju.
U okviru nastavne teme kontaktne mree obraditi poligonizaciju elektrine kontaktne mree. Posebnu
panju treba obratiti na vrste naponskih nivoa i tehnika reenja u napajanju mrea.
Nastavnu temu tiristorske lokomotive treba detaljno obraditi s obzirom na njihovu iroku primenu. Na
poetku ponoviti osnovne pojmove o tiristorima i tiristorskim pretvaraima a zatim obraditi njihovu
primenu u okviru elektrinog pokretanja.
Nastavnu temu elektrine lokomotive obraditi tako da uenici shvate specifinosti, kako na
elektroenergetskom, tako i na planu primenjenih elektromotornih pogona jednosmerne i naizmenine
struje.
Nastavnu temu tramvaji i trolejbusi realizovati tako da se naglase specifinosti primenjenih
elektromotornih pogona.
U sklopu nastavne teme elektrina vozila obraditi savremena tehnika reenja koja se danas koriste.
U okviru nastavne teme elektrini pogon dizalica i liftova obraditi osnovne pojmove o vertikalnom
transportu i upoznati uenike sa savremenim reenjima i tendencijama razvoja u ovoj oblasti.
Pri realizaciji programa koristiti, kao oigledna nastavna sredstva grafoskop, projektor i video bim, kao i
kataloke i prospektne materijale domaih i stranih proizvoaa.
Laboratorijsku nastavu tematski i hronoloki uskladiti sa teorijskom nastavom. U zavisnosti od
tehnikih mogunosti neke vebe realizovati kao raunske a neke u preduzeima ija je delatnost
transport na elektrini pogon.
Predvia se da izvoenje jedne vebe traje dva do etiri asa tj. da se u toku godine uradi deset do
etrnaest vebi.
Blok nastavu realizovati, po mogustvu, za vreme kontrolnih tehnikih pregleda u preduzeima ija je
delatnost transport na elektrini pogon. Uenike uputiti u pravce razvoja elektrinih ureaja za pokretanje.
15. UPRAVLJANjE ELEKTROMOTORNIM POGONOM
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta upravljanje elektromotornim pogonom je sticanje osnovnih znanja o nainu
rada, glavnim odlikama i osnovnoj strukturi sistema automatske regulacije i upravljanja elektromotornim
pogonom.
osposobljavanje uenika za ispitivanje ovih sistema i metoda prema kojima se ta ispitivanja vre;
sticanje osnovnih znanja neophodnih za kvalitetno odravanje ovakvih sistema;
osposobljavanje uenika za uee u razvoju, realizaciji i eksploataciji pojedinih elemenata sistema
(sistema automatske regulacije i upravljanja elektromotornim pogonom);
osposobljavanje uenika za produbljivanje znanja iz ove oblasti radi daljeg usavravanja.
IV RAZRED
(3+1 as nedeljno, 93+31 as godinje i 30 asova nastave u bloku)
UVOD (4)
Osnovni pojmovi: automatizacija, upravljanje, regulacija sistematskog upravljanja (SAU), sistem
automatske regulacije (SAR).
Struktura i funkcije sistema automatske regulacije i upravljanje elektromotornim pogonom. Principi
obrazovanja ovih sistema. Elektrine eme automatizovanih elektromotornih pogona.
OSNOVNI POJMOVI O ELEKTROMOTORNOM POGONU (7)
Vrste elektromotornog pogona.
Vrste optereenja elektromotora.
Nain spajanja elektromotora sa radnim mainama.
Osnovna blok ema automatizovanog elektromotornog pogona.
OSNOVE MEHANIKE ELEKTROMOTORNOG POGONA (10)
Osnovni pojmovi jednaina kretanja.
Trajanje prelaznih procesa pri putanju i zaustavljanju.
Svoenje kretanja elemenata elektromotornog pogona na jednu osu obrtanja.
Zagrevanje i hlaenje elektromotora.
Izbor elektromotora za trajni pogon sa nepromenljivim optereenjem.
Izbor elektromotora za trajni pogon sa promenljivim optereenjem.
Korekcije pri odreivanju snage elektromotora za jednosmernu struju.
Odreivanje snage asinhronog motora prema momentu.
Izbor elektromotora za intermitiran pogon.
Promena preopteretljivosti sa promenom vremena trajanja radne ukljuenosti.
Promena preopteretljivosti kod motora za jednosmernu struju usled promene brzine promenom fluksa.
Izbor snage elektromotora za kratkotrajni pogon.
ENERGETSKI PRETVARAI U SISTEMIMA
UPRAVLJANjA EMP (3)
Opti pojmovi. Generatori jednosmerne struje. Induktivno kapacitivni pretvarai. Energetski magnetni
pojaavai. Energetski elektronski pretvarai.
ELEMENTI I UREAJI ZA UPRAVLJANjE I ZATITU (6)
Ureaji za runo neautomatsko upravljanje i prekidanje kola, ureaji za putanje u rad i ograniavanje
struje.
Ureaji za relejno-kontaktorsko upravljanje: daljinski automatski prekidai; kontaktori:
a) za jednosmernu,
b) za naizmeninu struju.
Releji: pomoni, strujni, naponski, vremenski, bimetalni, za kontrolu brzine.
Osigurai.
Magnetni putai.
Prekidai za tehnoloku kontrolu: elektrokontaktni prekidai pritiska, prekidai temperature,
fotoelektrini prekida.
Ureaji za kola automatike: zasienje prigunice i magnetni pojaavai; elektromagneti; logiki elementi
u kolima automatike.
REGULACIJA BRZINA OBRTANjA ELEKTROMOTORA
U EMP (14)
Osnovni pokazatelji pri regulaciji brzine obrtanja elektromotornih pogona. Nain regulacije brzina.
Regulacija brzina asinhronih motora: regulacija brzina asinhronih motora sa namotanim otporom u kolu
rotora; regulacija brzina kratkospojnog asinhronog motora promenom broja pari polova; regulacija brzina
asinhronih motora promenom uestanosti statora pomou tiristora (ciklokonvertorima); regulacija brzina
asinhronih motora sa prstenovima pomou invertora; regulacija brzina asinhronih motora pomou
kaskadne sprege.
Kaskadna veza elektrinih maina po Kramerovom sistemu.
Regulacija brzina motora jednosmerne struje: regulacija brzina motora jednosmerne struje otpornikom u
kolu rotora; regulacija brzina motora jednosmerne struje promenom napona; regulacija brzina motora
jednosmerne struje promenom pobudne struje; regulacija brzina motora jednosmerne struje sistemom
generatormotora; regulacija brzina sistemom saglasno-suprotnog vezivanja.
Impulsne promene brzine elektromotora za jednosmernu struju sistemom tiristor-motor.
Proirenje oblasti promene brzine u elektromotornim pogonima.
irinska modulacija.
Izvrni motori i upravljanje.
Promene brzina obrtanja motora za jednosmernu struju sistemom tiristor-motor.
Regulacija brzina pomou spojnica.
Odravanje jednakosti brzina pomou zajednikog vratila. Elektrina osovina: elektrina osovina
asinhronog motora ostvarena pomou elektrine veze rotora preko otpornika; elektrina osovina motora
za jednosmernu struju.
SINHRONO OBRTANjE ELEKTROMOTORNIH POGONA (4)
Sinhronizacija elektromotornih pogona.
SISTEMI AUTOMATSKOG UPRAVLJANjA
ELEKTROMOTORNIM POGONOM (26)
Elektromotor kao objekt upravljanja (asinhroni motor, motor jednosmerne struje, sinhroni motor).
Upravljanje elektromotornim pogonom pri mrenom napajanju elektromotora.
Principi automatskog upravljanja putanjem u rad i koenjem motora: upravljanje u funkciji vremena,
upravljanje u funkciji brzine, upravljanje u funkciji struje.
Osnovne eme automatskog upravljanja asinhronim motorima.
Osnovne eme automatskog upravljanja motorima jednosmerne struje.
Osnovne eme automatskog upravljanja sinhronim motorima.
Elektrina zatita motora i ema upravljanja.
Osnove teorije sistema automatskog upravljanja.
Statike i dinamike karakteristike sistema pretvara motor sa povratnim spregama.
Matematiko opisivanje sistema automatskog upravljanja elektromotornim pogonom (SAUEMP).
Frekventne karakteristike.
Odreivanje kvaliteta prelaznih procesa u SAUEMP.
Sistemi frekventnog upravljanja asinhronim i sinhronim motorima. Osnovna svojstva motora pri
frekventnom upravljanju. Osnovne eme automatskog frekventnog upravljanja motorima pomou
invertora i pretvaraa uestanosti.
Sistemi upravljanja ventilskom asinhronom kaskadom.
Sistemi upravljanja asinhronim motorima primenom napona statora pomou tiristorskih komutatora
naizmenine struje.
Reversni ventilni elektromotorni pogon jednosmerne struje. Principi izrade reversnih ema. Osnovne
eme i njihove odlike.
PRIMENA MIKRORAUNARA U UPRAVLJANjU
I REGULACIJI ELEKTROMOTORNOG POGONA (8)
Osnovni pojmovi. Reimi rada upravljakog mikroraunarskog sistema (UMRS). Osnovna konfiguracija
UMRS. Namena i opis osnovnih delova konfiguracije UMRS. Primena UMRS u upravljanju i regulaciji
elektromotornog pogona.
Opti pojmovi, namena i vrste programskog upravljanja. Sistemi numerikog i programskog upravljanja:
sistemi upravljanja poloajem, sistemi upravljanja kretanjem (konturni). Primena raunara za programsko
upravljanje elektromotornim pogonom.
Programsko i adaptivno upravljanje elektromotornim pogonom: opti pojmovi, namena i vrste adaptivnog
upravljanja elektromotornim pogonom; primena upravljivih mikroraunarskih sistema za adaptivno
upravljanje elektromotornim pogon
PRATEE UPRAVLJANjE ELEKTROMOTORNIM POGONOM (3)
Opti pojmovi, namena i vrste prateih elektromotornih pogona. Princip rada prateeg elektromotornog
pogona sa neprekidnim upravljanjem.
PRIMERI EMA AUTOMATSKOG UPRAVLJANjA
ELEKTROMOTORNIM POGONOM (8)
Osobine dizalice sa jednobrzinskim asinhronim motorima. Osobine dizalice sa dvobrzinskim
kratkospojenim asinhronim motorom.
Elektrini ureaji, pokretanje i upravljanje na kranovima. ema elektroveza ureaja za pokretanje krana
rednim motorom sa rednim otkoenim magnetom. ema elektroveza ureaja za pokretanje krana
trofaznim motorom sa namotanim rotorom sa daljinskim prekidaima i vremenskim relejima.
Primer automatizovanog pogona rendisaljke otonim motorom za jednosmernu struju.
1. Upravljanje pokretanjem asinhronog motora sa prstenovima u funkciji vremena pomou kontaktora i
releja.
2. Upravljanje pokretanjem kaveznog asinhronog motora u funkciji vremena pomou kontaktora i releja.
3. Upravljanje protivstrujnim koenjem asinhronog motora sa prstenovima pomou kontaktora i releja.
4. Upravljanje protivstrujnim koenjem kaveznog asinhronog motora sa kratkospojenim rotorom pomou
kontaktora i releja.
5. Regulacija brzine asinhronog motora sa prstenovima pomou komandnog kontrolera, kontaktora i
releja.
6. Upravljanje pokretanjem, reversom i protivstrujnim koenjem dvobrzinskog asinhronog motora
7. Upravljanje dinamikim koenjem asinhronog motora sa kratkospojenim rotorom u funkciji vremena
pomou kontaktora, releja i poluprovodnike usmerae.
8. Upravljanje putanjem u rad motora jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom u funkciji brzine
9. Upravljanje dinamikim koenjem motora jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom u funkciji
vremena pomou kontaktora i releja.
10. Upravljanje dinamikim koenjem motora jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom u funkciji
brzine pomou kontaktora i releja.
11. Upravljanje putanjem u rad, reversom i protivstrujnim koenjem u funkciji brzine motora
jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom pomou kontaktora i releja.
12. Upravljanje asinhronim motorom pomou programabilnog logikog kontrolera (PLC)
13. Vektorska regulacija Asinhronog motora
14. Upravljanje jednosmernim motorom slabljenjem polja pomou PLC-a
BLOK NASTAVA (30)
Prvi dan: Automatska regulacija brzina elektromotornih pogona za motore jednosmerne struje.
Drugi dan: Automatska regulacija brzina elektromotornih pogona sa asinhronim i sinhronim motorima.
Trei dan: Primena mikroprocesora u upravljanju elektromotornim pogonima.
etvrti dan: Sistem automatskog upravljanja sa raunarom.
Peti dan: Primena PLC-a u upravljanju elektromotornim pogonima.
laboratoriji za elektromotorne pogone.
odbranu vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji upravljanja elektromotornim pogonom su
Za savladavanje sadraja ovog predmeta potrebna su znanja iz matematike, osnova elektrotehnike,
elektrinog pokretanja, elektrinih maina i energetske elektronike.
Program predvia da se najpre obrade osnovna svojstva i odlike sistema automatskog upravljanja
elektromotornim pogonom i da se istakne vanost ovih sistema u automatizaciji razliitih tehnolokih
procesa u privredi.
Elektromotor posmatrati kao sloeni elektromehaniki ureaj i razmotriti (ponoviti) sve bitne elektrine i
mehanike parametre motora koji omoguavaju efikasno upravljanje elektromotornim pogonom.
Energetske pretvarae posmatrati kao elemente pomou kojih se ostvaruje regulaciono (upravljako)
delovanje na elektromotorni pogon. Obnoviti samo bitne parametre ovih pretvaraa koji utiu na ovo
delovanje.
Nain rada i primenu elemenata i ureaja za upravljanje i zatitu objasniti pomou jednostavnih
principskih i konstrukcionih ema.
Principe automatskog upravljanja elektromotornim pogonima pri mrenom napajanju elektromotora
objasniti pomou uproenih ema upravljanja.
Teoriju sistema automatskog upravljanja elektromotornim pogonom ilustrovati jednostavnim primerima
iz prakse.
Primenu mikroraunara u upravljanju tehnolokim procesima objasniti na nekoliko prostih primera i istai
njihovu ulogu u upravljanju i regulaciji elektromotornog pogona.
Pri razmatranju prateeg, programskog i adaptivnog upravljanja objasniti osnovne pojmove, namenu i
vrste ovih upravljanja na primerima iz prakse.
Na kraju obraditi nekoliko detaljnih ema automatskog upravljanja elektromotornim pogonom koji se
esto primenjuju u praksi.
Pri izvoenju nastave treba to vie koristiti elemente opreme laboratorije za automatsko upravljanje
elektromotornim pogonom, kao i drugih laboratorija i radionica gde se koriste elementi i ureaji potrebni
za upravljanje elektromotornim pogonom. Poeljno je korienje grafoskopa, projektora i video bima za
teorijska objanjenja i prikazivanje pojedinih elemenata sistema automatskog upravljanja
elektromotornim pogonom.
Laboratorijsku nastavu tematski i hronoloki uskladiti sa teorijskom nastavom. U zavisnosti od
tehnikih mogunosti neke vebe realizovati u preduzeima gde se rezultati vebe mogu praktino videti.
Predvia se da se izvoenje jedne vebe traje dva do etiri asa tj. da se u toku godine uradi deset do
etrnaest vebi.
Ukoliko laboratorija za automatsko upravljanje elektromotornim pogonom nema dovoljno opreme za
izvoenje pojedinih vebi, potrebno je da se organizuje poseta preduzeu gde se rezultati vebe mogu
praktino videti.
Blok nastavu realizovati u preduzeima sa automatizovanim pogonima. Uenike uputiti u savremene
tokove i pravce razvoja automatskog upravljanja.
16. PROGRAMABILNI LOGIKI KONTROLERI
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta programabilni logiki kontroleri je sticanje osnovnih znanja o programabilnim
logikim kontrolerima (PLC) i periferijskim ureajima neophodnih za rad na projektovanju, putanju u
rad i odravanju sistema za upravljanje i nadzor u sistemima automatizovane proizvodnje.
upoznavanje sa strukturom, nainom rada, konfigurisanjem i povezivanjem PLC-a sa senzorima i
izvrnim elementima;
ovladavanje programiranjem PLC-a u jeziku relejnih ema;
upoznavanje sa sistemom za nadzor i ovladavanje izradom jednostavnih grafikih korisnikih interfejsa;
osposobljavanje za dalje proirivanje i produbljivanje znanja iz oblasti primene PLC-a.
IV RAZRED
(2+2 asa sedmino, 62+62 asa godinje i 30 asova
nastave u bloku)
SADRAJI PROGRAMA
UVOD (5)
Pojam sistema automatizovane proizvodnje (upravljanje kretanjima, procesima i logikom, nadzor).
Sekvencijalno upravljanje. Primer. Pojam, namena i istorijat razvoja logikih kontrolera (od fiksno
oienih logikih kontrolera do PLC-a). Pojam i namena sistema za nadzor i upravljanje. Istorijat razvoja
arhitekture nadzorno-upravljakog sistema (sistem sa fiksno oienim nadzorom, sistem sa digitalnim
centralizovanim nadzorom, sistem sa digitalnim neposrednim upravljanjem i sistem distribuiranog
raunarskog upravljanja).
OSNOVNA KONFIGURACIJA PLC-a (14)
Modularnost PLC-a. Princip hardvera osnovne konfiguracije (opis funkcionalne eme hardvera,
organizacija memorije procesorskog modula). Nain rada (opis dijagrama toka izvravanja programa,
reimi rada). Opis i nain povezivanja modula osnovne konfiguracije: modula za napajanje, procesorskog
modula, standardnih ulaznih / izlaznih modula (digitalni i analogni) i specijalnih ulaznih / izlaznih modula
(brojaki modul i servo-moduli).
PROGRAMIRANjE PLC-a (20)
Zone memorije podataka. Parametarska oblast memorije. Unoenje podataka o konfiguraciji hardvera
PLC-a. Adresiranje podataka. Vrste adresiranja podataka. Definisanje promenljivih. Postavljanje
parametara analognih i specijalnih modula. Naini pisanja korisnikog programa PLC-a. Elementi jezika
relejnih ema. Poreenje relejne i PLC-terminologije. Opis i primeri osnovnih grupa naredbi (naredbe
ulaza i izlaza, logike naredbe, aritmetike naredbe, naredbe za prenos podataka, naredbe poreenja,
tajmersko-brojake naredbe, naredbe za kontrolu toka programa). Prekidi i potprogrami. Korienje
ureaja za programiranje i veza sa PLC-em. Testiranje programa i otklanjanje greaka/nedostataka,
prenos programa u PLC i testiranje u stvarnoj upravljakoj situaciji.
PROIRENjE PLC-a (5)
Proirenje paralelnom ulazno/izlaznom magistralom. Proirenje serijskom ulazno/izlaznom magistralom.
Moduli za vezu sa serijskom magistralom. Standardi za brzu serijsku komunikaciju RS-422 i RS-485.
OPERATER-INTERFEJS (8)
Namena i klasifikacija operater-interfejsa. Pojam i funkcije programabilnog terminala. Rad sa ureajem
za programiranje terminala: kreiranje ekrana (atributa ekrana, indikatorskih i ulaznih objekata), tabela.
Memorijska mapa. Rukovanje terminalom: prikazivanje i registrovanje podataka, prikazivanje istorije
alarma, unos podataka.
SISTEM ZA NADZOR I UPRAVLJANjE (10)
Pojam i namena softverskog sistema SCADA. Arhitektura softvera sistema. Hardver za vezu sa PLC-
evima Projektovanje grafikog korisnikog interfejsa: kreiranje projekta, kreiranje strane (segmenta)
projekta, kreiranje objekata, povezivanje i ugraivanje spoljnih objekata, animacija objekata (pomeranje,
popunjavanje, uveanje/umanjenje, rotiranje), kreiranje varijabli (punktova). Povezivanje sa PLC-evima i
dinamika izmena podataka. Rukovanje grafikim korisnikim interfejsom: akvizicija i prikazivanje
podataka, nadzor, prikazivanje istorije alarma, registrovanje podataka, registrovanje greaka.
1. Upoznavanje sa PLC-em i ureajem za programiranje.
2. Povezivanje senzora i izvrnih elemenata sa PLC-em.
3. Minimalni programi za demonstraciju funkcija ulaznih/izlaznih i logikih naredbi.
4. Minimalni programi za demonstraciju funkcija aritmetikih naredbi, naredbi za prenos podataka i
naredbi poreenja.
5. Minimalni programi za demonstraciju funkcija tajmerskih i brojakih naredbi
6. itanje vrednosti analognog ulaza i zadavanje vrednosti analognog izlaza.
7. Skaliranje i linearizacija analognog signala.
8. Ukljuenje elementa sa samoodranjem.
9. Upravljanje liftom.
10. Promena smera obrtanja trofaznog motora naizmenine struje.
11. Sukcesivno aktiviranje digitalnih ulaza i izlaza.
12. Merenje ugaone pozicije pomou inkrementalnog kodera. Detekcija smera.
13. Dvoruno ukljuivanje kontaktora motora.
14. Upravljanje sa vremenskom funkcijom. Ukljuivanje vizuelnih indikatora sa vremenskim odlaganjem.
15. Upravljanje klizajuim vratima.
16. Putanje u rad trofaznog kaveznog asihronog motora prebacivanjem namotaja statora iz zvezde u
trougao.
17. Kontaktor za oteani start trofaznog motora naizmenine struje.
18. Automatski starter trofaznog motora naizmenine struje sa namotanim rotorom.
19. Program linearnog polaska i zaustavljanja.
20. Regulacija pogona pomou frekvencijskog regulatora.
21. Primer korienja potprograma (kontrola ulaza automobila na parking)
23. Upoznavanje sa programabilnim terminalom.
24. Prikaz istorije alarma na programabilnom terminalu.
25. Upoznavanje sa softverom SCADA
26. Izrada grafikog interfejsa za jedan od prethodnih primera.
1. dan: Upoznavanje radne organizacije, njene delatnosti i organizacije u njoj. Preliminarno upoznavanje
sa procesnim elementima sistema automatizovane proizvodnje (mernim davaima i izvrnim
elementima), sistemima upravljanja i nadzora.
2. dan: Detaljno upoznavanje sa PLC-evima, njihovim konfiguracijama i vezom sa senzorima/mernim
davaima i izvrnim elementima.
3. dan: Detaljno upoznavanje sa odabranim segmentima korisnikih programima PLC-eva.
4. dan: Detaljno upoznavanje sa programabilnim terminalima, njihovim ekranima, funkcijama objekata.
Grafiko i tekstualno prikazivanje izlaznih veliina, prikazivanje istorije alarma.
5. dan: Detaljno upoznavanje sa aplikacijom sistema za nadzor i upravljanje SCADA. Rukovanje
grafikim korisnikim interfejsom: navigacija po nivoima sistema menija, projekti, strane, funkcije
objekata. Prikazivanje vrednosti promenljivih. Praenje stanja ulaznih/izlaznih veliina procesnih
elemenata u realnom vremenu.
nedelje po dva spojena asa. Vebe izvoditi tako da se za dva spojena asa zavre sve aktivnosti. Ukoliko
mogunosti dozvoljavaju, svi uenici treba da rade istu vebu, ili raditi u ciklusima do najvie pet vebi.
Proveru vetina steenih kroz laboratorijske vebe, u toku kolske godine uraditi etiri puta, kroz odbranu
vebi.
Preporuke za realizaciju nastave: Programski sadraji programabilnih logikih kontrolera su organizovani
U uvodnom delu objasniti namenu svih elemenata sistema automatizovane proizvodnje a posebno
logikih kontrolera. Kroz prikaz istorijata razvoja arhitekture nadzorno-upravljakih sistema uvesti
uenike u savremeni PLC, koji je posledica razvoja mikroraunara. Uporediti logiki kontroler i PLC.
Pri prouavanju osnovne konfiguracije PLC-a istai da ne postoji proizvod koji se zove PLC odreenog
tipa, ve da je to konfiguracija sklopova (modula). Princip hardvera, nain rada kao i opis i nain
povezivanja modula PLC-a prikazati za sluaj osnovne konfiguracije.
Kod programiranja PLC-a objasniti kompletan postupak izrade korisnikog programa korienjem
ureaja za programiranje, ali na jednostavnim primerima. Izabrati osnovne grupe naredbi u
najjednostavnijem i najee korienom jeziku relejnih ema. Istai vanost poznavanja upravljanog
sistema (ta treba da radi, kojim redosledom i u koliko vremena).
Kod proirenja PLC-a uenike upoznati sa principima, kako bi se podstakli na kasnije proirivanje i
produbljivanje znanja iz ove oblasti.
Od periferijskih ureaja posebno obraditi programabilni terminal. Objasniti postupak izrade aplikacija i
rukovanje operater-interfejsom.
Objasniti namenu sistema za nadzor i upravljanje SCADA i istai da on drastino smanjuje vreme koje
operater mora da provodi u prljavom procesu. Obraditi postupak izrade aplikacija i rukovanje grafikim
korisnikim interfejsom.
Na asovima nastave ne opisivati PLC odreenog proizvoaa, ve se rukovoditi odgovarajuim
standardima.
Za izvoenje laboratorijskih vebi koristiti PLC sa ureajem za programiranje i programabilni terminal.
Ako to nije mogue, moe se koristiti samo ureaj za programiranje i simulator PLC-a. U toku kolske
godine izvesti najmanje 24 vebe.
Nastavu u bloku obavljati u proizvodnoj organizaciji gde postoje PLC-evi ili u projektnoj organizaciji
koja se bavi izradom korisnikih programa za PLC. Na poetku uenike upoznati sa merama HTZ zatite.
Nastavu obavljati prvenstveno demonstrativno, uz objanjenje postupaka. Nastavu u bloku treba
organizovati u toku, ili na kraju godine, tako da uenici rade u jednoj smeni. U suprotnoj smeni profesor
obavlja nastavu u ostalim odeljenjima.
Za svaki radni dan nastave u bloku, uenik je u obavezi da vodi svoj dnevnik rada. Pri izradi dnevnika
uenik treba da pokae stepen postignute tehnike kulture.
CILJ I ZADACI
Cilj nastavnog predmeta praktina nastava je osposobljavanje uenika za samostalan rad na odravanju
elektrinih instalacija, elektrine opreme i elektrinih maina.
Zadaci nastavnog predmeta upoznavanje materijala i pribora za izradu elektrinih instalacija, elektrine
opreme i elektrinih maina;
upoznavanje alata, ureaja i instrumenata potrebnih pri izradi instalacija, elektrine opreme i elektrinih
maina;
praktino obuavanje uenika u itanju ema i projekata potrebnih za izradu elektrinih instalacija,
povezivanje elektrine opreme, elektrinih maina i elemenata upravljanja i regulacije u elektromotornom
pogonu;
upoznavanje projektne i druge tehnike dokumentacije iz oblasti elektrinih instalacija i
elektromotornih pogona;
praktino obuavanje uenika za sve vrste radova na elektrinim instalacijama, montai i opravci
elektrine opreme i elektrinih maina;
obuavanje uenika u praktinoj primeni mera tehnike zatite pri radu na elektrinim instalacijama,
elektrinoj opremi i elektrinim mainama.
II RAZRED
SADRAJI PROGRAMA
UPOZNAVANjE ALATA, INSTRUMENATA I UREAJA (6)
Upoznavanje alata za izvoenje elektrinih instalacija i rad sa njima (seenje provodnika, skidanje
izolacije i priprema provodnika).
UPOZNAVANjE MATERIJALA I PRIBORA ZA IZRADU
ELEKTRINIH INSTALACIJA (10)
Upoznavanje sa svim vrstama instalacionih provodnika, cevi, prekidaa, osiguraa, razvodnih kutija,
prikljunih kutija, svetleih tela, kao i drugih elemenata koji se koriste pri izradi elektrinih instalacija.
Upoznavanje svih vrsta zatitnih mera od visokog dodirnog napona. Povezivanje FID-sklopke. Crtanje
ema. Znaaj i vanost primene.
UPOZNAVANjE ELEMENATA TEHNIKE PROJEKTNE
DOKUMENTACIJE (8)
Oznake i simboli u elektrinim instalacijama. Tehniki propisi za izvoenje elektrinih instalacija. Crtanje
ema i projekata elektrinih instalacija.
UPOZNAVANjE VRSTA ELEKTRINIH INSTALACIJA (6)
Vrste elektrinih instalacija (u suvim i vlanim prostorijama). Privremene instalacije, gromobranske
instalacije i instalacije malih napona.
IZRADA MANjE JEDNOFAZNE I TROFAZNE ELEKTRINE INSTALACIJE NA OGLEDNOJ
TABLI (12)
Prema jednopolnoj emi izvesti strujna kola osvetljenja, strujna kola termikih potroaa i strujna kola za
napajanje elektromotora.
IZRADA ELEKTRINIH INSTALACIJA STEPENINOG OSVETLJENjA I INTERFONA (8)
Vrste stepeninih automata. Nain povezivanja. Povezivanje automata na oglednoj tabli. Elementi
interfona. Nain povezivanja. Povezivanje interfona na oglednoj tabli.
IZRADA I PROVERA ISPRAVNOSTI SIGURNOSNE
INSTALACIJE (2)
MONTAA ELEMENATA NA SPRATNOJ RAZVODNOJ
TABLI (6)
Povezivanje elemenata na spratnoj razvodnoj tabli, ispitivanje ispravnosti i putanje pod napon.
montaa uzemljivaa.
RADOVI NA RAZVODNOM ORMARU ZA BROJILA (6)
Povezivanje jednofaznog i trofaznog jednotarifnog i dvotarifnog brojila, kao i ostalih potrebnih
elemenata. Primena vaeih propisa.
III RAZRED
PRAVILNICI O RADU SA ELEKTRINOM OPREMOM (5)
Upoznavanje sa sadrajem i bitnim takama sledeih pravilnika:
Pravilnik o optim merama zatite na radu od opasnog dejstva elektrine struje u objektima namenjenim
za rad, radnim prostorijama i na gradilitima (Slubeni glasnik RS, broj 21/1989)
Pravilnik o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona (Slubeni list SFRJ, br.
53/1988 i 54/1988)
Pravilnik o tehnikim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V
(Slubeni list SRJ, broj 61/1995)
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu objekata od atmosferskog pranjenja (Slubeni list SRJ,
broj 11/1996)
ELEKTRINA OPREMA (15)
Elementi visokonaponskih i niskonaponskih postrojenja (sabirnice, izolatori, rastavljai, prekidai,
osigurai, merni transformatori, sklopke, kontaktori, okidai, releji, elektromagneti, kondenzatori).
Materijali za izradu elektrine opreme.
Montaa, demontaa, povezivanje delova elektrine opreme.
Ispitivanje elektrine opreme.
Upoznavanje sa katalokim i prospektnim materijalima elektrine opreme domaih i stranih proizvoaa.
TRANSFORMATORI (20)
Vrste i karakteristike materijala koji se koriste za izradu transformatora (konstruktivni, magnetni,
elektrini, izolacioni). Izbor materijala za izradu transformatora.
Tehnologija izrade magnetnih kola transformatora. Servisiranje magnetnih kola transformatora. Alat,
pribor i oprema za izradu i servisiranje magnetnih kola transformatora.
Tehnologija izrade namotaja transformatora. Oznaavanje i sprezanje namotaja. Servisiranje namotaja.
Alat, pribor i oprema za izradu i servisiranje namotaja.
Izrada izolacionih detalja kod transformatora. Oprema za izradu izolacionih detalja. Mere zatite pri izradi
izolacionih detalja.
Kontrola i odravanje transformatora. Kvarovi transformatora, uzroci i otklanjanje.
Montaa i demontaa transformatora.
Prerada transformatora.
Ispitivanje transformatora.
Vrste i karakteristike materijala koji se koriste za izradu asinhronog motora (konstruktivni, magnetni,
elektrini, izolacioni).
Tehnologija izrade magnetnog kola asinhronog motora. Ubacivanje magnetnog kola u kuite.
Namotaji statora asinhronog motora. Vrste namotaja. Izrada razvijenih ema namotaja. Tehnologija izrade
namotaja. Alat, pribor i oprema za izradu namotaja. Primena robotike za izradu namotaja.
Metodologija nastavljanja provodnika i nain izrade navojnih delova. Postavljanje ljebne izolacije.
Ubacivanje navojnih delova. Vezivanje namotaja prema emi veze namotaja. Ispitivanje ispravnosti
povezivanja namotaja. Spajanje izvoda i namotaja sa izvodima na prikljunoj tabli.
Specifinosti namotaja viebrzinskih motora.
Tehnologija izrade namotaja rotora. Spajanje namotaja rotora sa kliznim prstenovima. Zatita namotaja
(osigurai, bimetal, motorna zatitna sklopka).
Oznaavanje stezaljki i smera obrtanja.
etkice i drai etkica za asinhrone motore sa faznim rotorom.
Rotorski otpornici za putanje u rad i regulaciju brzine.
Konstrukcija monofaznih asinhronih motora. Izbor kondenzatora.
Povezivanje trofaznog asinhronog motora na jednofaznu mreu.
Kontrola i odravanje asinhronog motora. Kvarovi asinhronog motora, uzroci i otklanjanje. Kvarovi
pratee opreme asinhronog motora, uzroci i otklanjanje.
Prerada asinhronog motora.
Ispitivanje asinhronog motora.
Elektrino pokretanje asinhronog motora. Prebaca zvezda trougao. Izrada i postavljanje instalacionih
tabli za pogon asinhronog motora. Izvoenje zatitnog uzemljenja i nulovanja. Izrada komandnih ormara
sa elementima za kontrolu i upravljanje. Izrada ema automatskog upravljanja i regulacije asinhronog
motora.
Utvrivanje kvarova na instalacijama i upravljakim i regulacionim elementima upotrebom montanih i
principskih ema. Proveravanje ispravnosti zatite. Stavljanje u pogon motora i upravljakih i
regulacionih elemenata nakon popravke.
BLOK NASTAVA (60)
Upoznavanje preduzea (6)
Upoznavanje preduzea, kuni red preduzea.
Upoznavanje organizacionog modela preduzea u smislu tehnolokog procesa proizvodnje remonta.
Upoznavanje rasporeda i meusobne povezanosti pojedinih radnih jedinica, pogona, radionica, odeljenja i
radnih mesta.
Upoznavanje transportnih puteva u proizvodnom ciklusu.
Upoznavanje rada skladita proizvoda, materijala i rezervnih delova.
Elektrine instalacije (18)
Izrada elektrinih instalacija u proizvodnim halama.
Izrada elektrinih instalacija osvetljenja.
Izrada elektrinih instalacija elektromotornih pogona.
Postavljanje razvodnih tabli za elektromotorni pogon i prikljuenje na mreu.
Izrada uzemljivaa za elektrine instalacije.
Izvoenje i provera zatite od dodirnog napona.
Pronalaenje i otklanjanje greaka u instalacijama.
Odravanje instalacija tokom eksploatacije.
Ispitivanje izvedenih instalacija.
Elektrina oprema (12)
Upoznavanje sa tehnikim propisima za manipulaciju niskonaponskom i visokonaponskom opremom.
Naini otklanjanja kvarova i intervencije.
Periodini i redovni pregledi.
Pogonska dokumentacija.
Povezivanje prekidaa snage.
Povezivanje rastavljaa.
Povezivanje zatite od prenapona.
Kontrola i zamena osiguraa.
Zamena sklopova i podsklopova elektrine opreme u pogonu.
Izrada rezervnih delova za sklopove elektrine opreme.
Zamena havarisane elektrine opreme.
Transformatori (12)
Tehnologija izrade magnetnog kola.
Tehnologija izrade namotaja.
Tehnologija montiranja i povezivanja elektrine opreme.
Tehnologija ispitivanja sklopova i podsklopova transformatora.
Sprege namotaja transformatora prema JUS-u i IEC-u.
Specijalne vrste transformatora.
Transformatori za zavarivanje.
Tehnologija izrade magnetnog kola i namotaja.
Pronalaenje i otklanjanje kvarova kod transformatora u pogonu.
Merni alat i pribor za rad na terenu.
Lina sredstva zatite za rad na terenu.
Asinhrone maine (12)
Samostalno skidanje neispravnog namotaja statora.
Samostalno premotavanje.
Samostalno povezivanje namotaja prema emi namotaja.
Ispitivanje ispravnosti asinhrone maine nakon opravke.
Premotavanje radi promene namene asinhrone maine.
Dokumentacija pri opravci (remontu) asinhrone maine.
Samostalna intervencija kod maina u eksploataciji.
Kompletiranje i povezivanje asinhrone maine sa ostalom elektrinom opremom.
Podela odeljenja na grupe: Prilikom realizacije praktine nastave odeljenje se deli na dve grupe u drugom
razredu, a u treem na tri.
Blok nastava na kraju kolske godine se realizuje u odgovarajuem preduzeu.
povezivanje. Aktivnost treba da, pored praktinog rada, ukljuuje i povezivanje sadraja odreenih
predmeta (npr. elektrine instalacija u drugom razredu, elektronika, elektrina merenja i elektrine maine
u treem razredu), tema i oblasti sa kojima se susreu izvan kole. Aktivnosti osmisliti tako da poveavaju
Redosled realizacije nastavnih tema u drugom razredu uskladiti sa realizacijom nastavnog plana i
programa predmeta Elektrine instalacije. Praktinu nastavu izvesti tako da ona u potpunosti konkretizuje
nastavne sadraje navedenog predmeta.
U toku izvoenja praktine nastave, u zavisnosti od opremljenosti kabineta i laboratorija u koli, po
mogunosti u sadraj ubaciti i odreene pogodne nastavne teme iz predmeta Elektronika. Pri izvoenju
praktine nastave samo u neophodnom obimu ponoviti bitne sadraje sa teoretske nastave iz navedenih
predmeta a to vie nastavnih asova posvetiti praktinom radu.
Redosled realizacije nastavnih tema u treem razredu uskladiti sa realizacijom nastavnog plana i
programa predmeta Elektrine maine. Osnovni cilj je da uenici na praktinoj nastavi u to veem
obimu, na jednostavan i jasan nain dobiju praktina objanjenja i izvre samostalna rastavljanja,
sastavljanja, opravke, povezivanja i ispitivanja svih elemenata elektrinih instalacija, elektrine opreme,
transformatora i asinhronih motora. U sluaju nemogunosti realizacije pojedinih tema, zbog slabe
opremljenosti laboratorija, koristiti prospektni materijal, fabriku dokumentaciju i konkretne projekte uz
upotrebu grafoskopa i raunara. Teoretska objanjenja svesti na nuan obim a kolsku tablu koristiti za
objanjenje konkretnih tehnikih detalja i ema pojedinih instalacija, opreme i maina.
Za uspenu realizaciju nastavnih sadraja i omoguavanje samostalnog rada, uenike jednog odeljenja
podeliti na tri grupe. Ukoliko to uslovi dozvoljavaju formirati nastavu po radnim zadacima od
jednostavnijeg ka sloenijem, tako da uenik prelazi na sledei radni zadatak tek po uspenoj realizaciji
prethodnog ime e se izdvojiti napredniji uenici i poveati motivisanost ostalih.
Nastavu u bloku organizovati u onim preduzeima u kojima se mogu u odreenom obimu realizovati
navedene teme. Posebno obratiti panju na realizaciju onih nastavnih tema koje se nisu mogle realizovati
u kolskom kabinetu. Nastavu u bloku kontrolisati, zahtevati od uenika potovanje radne discipline i svih
mera bezbednosti. U toku izvoenja nastave zahtevati da uenici vode neku vrstu dnevnika. U dnevnik
uloiti pogodna tehnika uputstva i dokumentaciju, opise konkretnih radnih zadataka i sl. to se moe
iskoristiti u etvrtom razredu za izradu praktinog maturskog rada.
Preporuuje se nastavnicima praktine nastave da u sadraj nastave ne ubacuju nastavne teme koje e
uenici izuavati u etvrtom razredu, budui da ue struni predmeti u etvrtom razredu imaju blok
nastavu u sklopu predmeta.
Imajui u vidu sloenost izvoenja sadraja praktine nastave, razliitu opremljenost kola, preporuuje
se strunom aktivu da realizaciju nastavnih sadraja praktine nastave usaglasi i prilagodi raspoloivim
tehnikim mogunostima kolskog kabineta i laboratorija, kao i mogunostima preduzea u kojima e se
realizovati nastava u bloku.
MATURSKI ISPIT
24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10 i 8/10).
B. Poseban deo obuhvata:
i sl.
sledeih oblasti karakteristinih za obrazovni profil elektrotehniar procesnog upravljanja:
upravljanje elektromotornim pogonom,
elektrino pokretanje,
mikrokontroleri,
programabilni logiki kontroleri.
matematika,
upravljanje elektromotornim pogonom,
elektrino pokretanje,
mikrokontroleri i programabilni logiki kontroleri.

PRAVILNIK

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

PRAVILNIK

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Na osnovu lana 79. stav 3.

Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Slubeni glasnik RS,

You might also like