VISOKA ŠKOLA TEHNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA-ČAČAK

Odsek: Mašinski

Školska godina: 2013/2014

TEHNOLOGIJA OBRADE
VEŽBE

Student: Grčić Dušan Asistent: Ulemek Miroslav

1429/13
 Tehnologija obrade
Tehnologija obrade -proučava postupke izrade i obrade (oblikovanja) mašinskih delova
željenog oblika i dimenzija. Obrada metala rezanjem je postupak oblikovanja uklanjanjem viška
materijala mehaničkim dejstvom reznog alata na predmet obrade.Osnovni postupci obrade
metala rezanjem su :

 Struganje

 Bušenje
 Glodanje

 Brušenje

 Provlačenje

 Odsecanje

 Rendisanje
 Vežba br. 1

Obrada struganjem

Obrada srtuganjem
Obrada rezanjem se koristi kao završna obrada pri dobijanju gotovog proizvoda. Obrada
struganjem je postupak obrade kružnih (valjkastih) delova npr. osovina,čaura,vratila, i dr. Ovu
obradu karakteriše process stvaranja strugotine. Mašina za ovu vrstu obrade se zove strug,a
alat je strugarski nož. Struganje se ostvaruje tako što obradak vrši glavno obrtno kretanje,a
alat pomoćno pravolinisko kretanje.

Glavno kretanje vrši obradak i ono je definisano brzinom rezanja,a to je obimna brzina
obradka i izračunava se :
D∗π∗n
V= 1000 〔m/min〕

D〔mm〕-prečnik obradka

n〔o/min〕-broj obrtaja

Broj obrtaja se izračunava iz obrasca za brzinu,a zatim se izračunati broj obrtaja prilagodi
standardnom broju obrtaja

.
1000∗V
n= D∗π 〔o/min〕

Pomoćno kretanje vrši alat i ono je definisano korakom “ S” 〔 mm/o 〕Korak je pomeranje
alata u pravcu obrade, u milimetrima za jedan obrtaj obradka.Korak se bira iz tablice u
zavisnosti od vrste obrade,za grubu se biraju veće vrednosti,a za finu manjevrednosti.

Režimi obrade pri struganju su:

  Brzina rezanja ”V” , broj obrtaja “n”
 Korak “ S”
 Dubina rezanja “t” ili “a”
 Broj prolaza “ i ”

Dubina rezanja se odredjuje na bazi dodataka za obradu

δ 1〔mm〕-dodatak za grubu obradu

δ 2 〔mm〕-dodatak za finu obradu

δ 3 〔mm〕-dodatak za brušenje

δ1
t1¿ 2 〔mm〕

Mašinsko vreme izrade je aktivno vreme učešća alata u procesu rezanja

i∗L
tm= ns 〔min〕

L-dužina koja se obradjuje

ns-brzinu pomoćnog kretanja koja se označava sa Vp
Vp-što je veća brzina pomoćnog kretanja, vreme obrade je kraće.

Delovi strugarskog noža

 Glavno sečivo
 Pomoćno sečivo
  Glavna ledjna površina
 Pomoćna ledjna površina
 Grudna površina
 Osnova,bazna površina

Glavno sečivo se nalazi u preseku grudne i ledjne površine.

Pomoćno sečivo se nalazi u preseku grudne i pomoćne ledjne površine.
Vrh noža je prelaz izmedju glavnog I pomoćnog sečiva u vidu radijusa

“r” 〔 mm 〕 .Manje vrednosti radijusa se koriste za grubu obradu,a veće za finu završnu
obradu.

Geometrija strugarskog noža

α -ledjni ugao- je ugao izmedju ledjne površine i ravni koja je normalna na baznu površinu
β -ugao klina-je ugao izmedju grudne i ledjne površine

γ -grudni ugao-je ugao izmedju grudne površine I ravni koja je paralerna na baznu
površinu I prolazi kroz glavno se
 Vežba br. 2

Proces stvaranja strugotine

Proces stvaranja strugotine

Rezni klin alata prinudno prodire u obradak pri čemu ga deformiše,najpre elastično a zatim
plastično,da bi u jednom trenutku došlo do kidanja materijala koji se izdvaja u vidu
strugotine.Kada naponi u zoni rezanja dostignu granicu loma,doći će do odvajanja ćestica
strugotine.

Proces stvaranja strugotine zavisi od :

 Vrste materijala obradka

 Vrste materijala alata
 Vrste i tipa obrade
 Vrste i tipa masine
 Geometrijskih karakteristika alata
 Elemenata rezima obrade
 Zavisi od sretstava za hladjenje I podmazivanje

Proces se može odvitit u četiri faze:

Prva faza:

U prvoj fazi alat prodire u material I sabija cestice obradka ispred sebe na grudnoj povrsini.U
pitanju je plasticna deformacija cestica materijala.

Druga faza:

Odnosi se na trenutak kada naprezanje u materijalu dostize granicu loma pa se ispred cestica
koje su plasticno deformisane pojavljuje pukotina.

Treca faza:

Pretstavlja trenutak kada napon smicanja dostigne velicinu jacine materijala na smicanje.Tada
se prethodna pukotina siri I nastaje klizanje cetica koja se odvaja u odnosu na material koji nije
jos u toj fazi.

Četvrta faza:

Rec je o naknadnoj deformaciji cestica strugotine.Najcesce se javlja kod sivog I nodularnog liva
kao mesinga i bronze.

Oblici strugotine
Oblik strugotine zavisi od vrste materijala koji se obradjuje,od režima obrade (V,S,t) i od
uglova.Strugotina se može podeliti na:

 Trakastu-ona se obmotava oko obradka,kada naidje nož ona leti;ova strugotina se može
eliminisati pomoću noža sa lomačem.

 Kidana-prekidna se teško uklanja u zoni rezanja.

 Rezana-lamelarna se javlja kod žilavih materijala,kada se obrada vrši sa malim brzinama

Kod nove podele strugotina ima deset oblika:

 Duga,glatka
 Zgužvana
 Zavojna
 Zavojno cilindrična
 Cilindrična
 Kratka cilindrična
 Spiralno cilindrična
 Spiralna
 Kratka drobljena
 Sitno drobljena

Temperature u zoni rezanja

Celokupna mehanička enrgija koja se troši pri deformaciji obradjivanog materijala koji se skida
u vidu strugotine pretvara se u toplotnu energiju.U zoni rezanja razlikuju se 4 karakteristicne
temperaturne tačke:

 Temperatura ispred vrha noža

 Temperatura u ravni smicanja
 Temperatura izmedju grudne površine i strugotine
 Temperatura izmedju ledjne površine i obradjene površine

Postoje dva načina merenja temperature:

 Merenje srednje temperature pomoću prirodnog termo para

 Merenje u tačno odredjenoj tački pomoću veštačkog termo para

Pri velikim brzinama rezanja veće su i temperature u zoni rezanja.Temperatura u zoni rezanja
nepovoljno utiče na process rezanja,jer pospešuje habanje alata.Da bi se sprečila ova pojava
visokih temperature u zoni rezanja vrši se hladjenje pomoću reznih ulja i emulzije (mešavina
ulja i vode u odnosu 1:10).Hladjenje se ne može vršiti pomoću vode,jer bi dovelo do korozije.
Najveci deo toplote odlazi sa strugotinom (70-80%),jedan deo se odvodi preko obradka(10%),a
ostatak preko alata.

Glavni faktori obrade

Faktor sabijanja strugotine

a 2 l1
ℷ= = >1
a 1 l2
a1-dubina rezanja , a2-debljina strugotine ,l1-odredjeni put rezanja

l2-dužina strugotine

ℷ - Predstavlja koliko se materijal za vreme obrade plastično deformisao

Brzina rezanja
 D∗π∗n 1000∗V
V= 1000 n= D∗π 〔o/min〕

Sila rezanja-otpori rezanja

Pri obradi struganja razlikuju se tri otpora rezanja:

F1-glavni otpor rezanja- ima pravac brzine rezanja i predstavlja tangentu na obradak u
tački dodira alata sa obradkom.
F2-otpor prodiranja normalan je na pravac rezanja
F3-otpor pomocnog kretanja

Odnos otpora rezanja-F1:F2:F3 =5:2:1

Otpori rezanja se proračunavaju ili se mere.Za merenje se koristi dinamometar.Otpor rezanja

treba da znamo zbog proračuna snage mašine i proračunakonstrukcije pribora za stezanje
alata i obradka.

F= A*Ks 〔N〕 A=t*s 〔 mm2〕

 Vežba br.3

Obrada otvora

Osnovne operacije pri obradi otvora su: bušenje,proširivanje,upuštanje,razvrtanje.

Obrada bušenjem se izvodi pomoću mašine koja se zove bušilica(stona,stubna,radijalna)
i alata koji se zove burgija.

Kretanja pri obradi bušenjem

Glavno i pomoćno kretanje vrši alat i to je obrtno kretanje definisano brzinom

V〔m/min〕.Brzina se bira iz tablice,a broj obrtaja se izračunava iz obrasca za
brzinu.Brzina rezanja zavisi od materijala alata i obradka i prečnika
burgije.Izračunati broj obrtaja prilagodi se standardnom broju obrtaja.Pomoćno
kretanje vrši alat,to je pravolinisko kretanje definisano korakom “ S”〔mm/o〕.

Režimi obrade su:

D∗π∗n 1000∗V
Brzina rezanja V= 1000 〔m/min〕 , broj obrtaja n= D∗π 〔o/min〕

Korak pomoćnog kretanja “ S”

Na osnovu parametara rezima obrade se izračunava mašinsko vreme izrade:

L
tm= ns 〔min〕 l 1-dodatak za prilaz alata (2-5mm)

l1+l +l2
tm= ns 〔min〕
l -duzina obrade

L=l 1+l+l 2-hod alata l 2-dodatak za prolaz alata (D 1/3)

Alat-burgije
Pogled sčela:

1,2-glavna sečiva

3-pomoćno sečivo

4,5-fazete

6-prečnik burgije

Ugao izmedju dva sečiva obično se moze menjati,ali je

standardno 120̇°̇ ,a ugao pomocnog sečiva je 55°
.Burgija ima dva zavojna spiralna zljeba,koji sluze za
odvodjenje strugotine iz zone rezanja i za dovodjenje sredstva za hladjenje i
podmazivanje.Burgija ima dva glavna sečiva i jedno pomoćno koje odgovara prečniku jezgra
burgije.Kontakt izmedju burgije i izbušene rupe se ostvaruje pomoću fazeta.Fazete sluze za
navodjenje burgije kroz rupu.

Glavni otpori rezanja pri bušenju

F1-glavni otpor rezanja
F2-otpor prodiranja
F3-otpor pomoćnog kretanja
φ -ugao vrha burgije
Glavni otpori rezanja su obrtni moment Mo-koji napreze burgiju na uvijanje i F3 otpor
pomoćnog kretanja koji opterećuje burgiju na pritisak.

Razvrtači i proširivači
Bušenje se moze vršiti jednim alatom ili kod većih prečnika stepenasto u nekoliko faza.
δ1
-dodatak za obradu (proširivanje)
2

δ2
2
-dodatak za obradu grubim razvrtanjem

δ3
2
-dodatak za obradu finim razvrtanjem
Razvrtači su rezni alati koji se upotrebljavaju za završnu obradu otvora.Skidaju malo pa se
dobija visok kvalitet obrade i velika tačnost.Razvrtači sluze za obradu otvora koji su u
toleranciji.Razvrtači mogu biti sa pravim ili spiralnim zubima ili sa zljebovima,a prema
konstrukciji mogu biti izradjeni iz jednog dela ili sa umetnutim nozevima.

Proširivači sluze za dovodjenje izbušenog otvora na tačnu meru,slični su razvrtačima.Koristi se

za kvalitet obrade N7 i za bolju tačnost kruznosti otvora.

Upuštači imaju za cilj pravilno naleganje vijaka različitog tipa.Upuštači samo na jednom delu
proširuju otvor.
Vežba br.6
 Obrada glodanjem

Koristi se za obradu ravnih površina,za izradu različitih zljebova,izradu profila,zupčanika.

Mašina kojom se vrši obrada je glodalica koja može biti horizontalna ili vertikalna,a alat
za obradu je glodalo.

Kretanja pri obradiglodanjem

Glavno kretanje vrši glodalo,to je obrtno kretanje,definisano brzinom rezanja
V〔m/min〕.Brzina rezanja bira se iz tablice u zavisnosti od materijala alata i materijala
obradka.

D∗π∗n 1000∗V
Brzina rezanja V= 1000 〔m/min〕 , broj obrtaja n= D∗π 〔o/min〕

Pomoćno kretanje vrši obradak tj radni sto mašine,to je pravolinisko kretanje i definisano je
brzinom pomoćnog kretanja.

Brzina pomoćnog kretanja Vp 〔mm/min〕

Vp= n * So = n * Z * Sz 〔mm/min〕
So – korak po obrtaju 〔mm/o〕
Z-broj zuba
Sz-korak po zubu 〔mm/zubu〕
Glodala sa istim prečnikom,a manjim brojem zuba koristi se za grubu obradu,a sa većim
brojem zuba za finu obradu.

Režimi obrade su:

Brzina rezanja V , broj obrtaja n

Brzina pomoćnog kretanja Vp

Dubina rezanja t

Na osnovu parametara rezima obrade se izračunava mašinsko vreme izrade:

L
tm= ns 〔min〕 l 1-dodatak za prilaz alata

l1+l +l2
tm= Vp 〔min〕
l -duzina obrade

L=l 1+l+l 2-hod alata l 2-dodatak za prolaz alata

Dodaci za obradu glodanjem

δ 1〔mm〕-dodatak za grubu obradu

δ 2 〔mm〕-dodatak za finu obradu

δ 3 〔mm〕-dodatak za brušenje

Vrste glodala
Glodala su višesečni alati cilindričnog oblika kod kojih su rezni elementi zubi,rasporedjeni po
obimu i/ili čeonoj površini.

-Valjkasto sa pravim zubima

-Valjkasto sa zavojnim zubima

-Polukružno ispupčeno glodalo

-Polukružno udubljeno glodalo

-Testerasto glodalo

-Čeono glodalo

-Vretenasto glodalo

Vrste glodala prema smeru kretanja alata i obradka

Glodanje je prekidna obrada.Kod glodanja je promenljiva veličina.Prema smeru kretanja alata i
obradka kod običnog glodanja razlikuju se suprotno smerno i istosmerno glodanje.

Pri istosmernom glodanju zubi glodala zahvataju najpre maksimalan presek strugotine,koji se
smanjuje ka 0-nuli.Prema smeru kretanja alata i obradka kod čeonog glodanja razlikuju se
kombinovano glodanje,istosmerno glodanje i suprotnosmerno glodanje.

Otpori rezanja pri obradi glodanjem

Glavni otpor rezanja ima pravac brzine rezanja i predstavlja tangent u tački dodira sečiva
sa obradkom.Ovaj otpor opterećuje vratilo glodalice na uvijanje.Radijalni otpor rezanja
je upravan na glavni otpor rezanja i prolazi kroz osu glodala.Ovaj otpor opterećuje
vratilo glodalice na savijanje.Otpori rezanja su promenljive veličine,jer je presek
strugotine promenljiv.Kada se u zahvatu nadju dva ili više zuba,ovi otpori se sabijaju.