Programsko upravljanje

mašinama
Dr Nedeljko Dučić, docent
 1. Teorija obrade metala, mašine
alatke i tehnološke operacije
1.1. Tehnologije obrade metala uklanjanjem materijala
1.2. Teorija formiranja strugotine u obradi metala
1.3. Otpori rezanja
1.4. Snaga rezanja i pogonska snaga mašine
1.5. Termodinamika rezanja
1.6. Mašinske operacije i mašine alatke
1.7. Konvencionalni postupci obrade
 1.1. Tehnologije obrade metala uklanjanjem
materijala
• Proces obrade metala uklanjanjem
materijala pripada familiji procesa obrade
oblikovanjem i podrazumeva postupak u
kome se višak materijala uklanja sa
početnog dela (pripremka) tako da ono što
ostaje je željena konačna geometrija
(izradak).
• Materijal se uklanja prodorom reznog dela
alata u materijal pri čemu se formira nova
geometrija dela. Uklonjenini materijal je u
formi strugotine.
 1.2. Teorija formiranja strugotine u obradi
metala
Pri prodiranju reznog klina alata (1) u materijal predmeta obrade (2) mogu da se pojave dva slučaja
(principa) rezanja: ortogonalno i koso rezanje.

➢ Ortogonalno rezanje nastaje u

slučajevima kada je glavna rezna ivica
alata (glavno sečivo) normalna na
pravac kretanja alata ili predmeta
obrade (pravac relativnog kretanja).

➢ Kod kosog rezanja pravac kretanja

alata ili predmeta obrade i glavnog
sečiva zaklapaju ugao različit od 90
stepeni.

➢ Principi kosog ili ortogonalnog rezanja

zastupljeni su kod svih vrsta obrade
metala rezanjem, mada su uslovi pri
kojima se izvodi obrada različiti.
1.2. Teorija formiranja strugotine u obradi
metala
 1.2. Teorija formiranja strugotine u obradi
metala
Formiranje strugotine se odvija kroz tri sukcesivne faze:
• plastično deformisanje materijala predmeta obrade (stvaranja strugotine),
• odvođenje strugotine iz zone rezanja i
• savijanje i lomljenje strugotine. Ova faza se ne pojavljuje uvek.

Proces formiranja strugotine ostvaruje se, u osnovi, lokalnim plastičnim deformisanjem

materijala predmeta obrade. Pri prodiranju reznog klina alata u materijal predmeta obrade
javljaju se, u materijalu ispred reznog klina, složena naprezanja.

Ravan u kojoj su naprezanja na

smicanje maksimalna se naziva
ravan smicanja, a njen položaj je
određen uglom smicanja φ. Većem
uglu smicanja odgovara manja
debljina strugotine.
 1.2. Teorija formiranja strugotine u obradi
metala
U stvarnosti proces deformisanja se ne odvija u jednoj ravni (ravni smicanja), već u jednom
sloju materijala oko te ravni, koji se naziva zona smicanja ili zona deformisanja (zona
rezanja).

Deformacija zrna materijala predmeta obrade započinje u ravni AO, a završava u ravni OCB, u
kojoj je struktura materijala potpuno deformisana.

Pored primarne zone

deformisanja (I) - zona ADOHB,
javlja se i sekundarna zona
deformacija (II) - zona OHC sa
kočionim slojem debljine a1 ≈
0.1 as.
 1.2. Teorija formiranja strugotine u obradi
metala
Šarolikost uslova obrade, po spektru obrađivanih materijala i njihovih osobina, metodama
obrade itd., dovodi do velikog broja oblika i tipova strugotine, razvrstana u četiri osnovna tipa:
prekidna ili diskontinualna, neprekidna ili kontinualna (trakasta), neprekidna u uslovima pojave
naslage i lamelarna.
 1.3. Otpori rezanja
Prodiranju reznog klina alata u materijal predmeta obrade suprotstavljaju se otpori rezanja.
Njihovo poznavanje ima značajnu ulogu u postupku definisanja obradljivosti materijala,
habanja reznih elemenata alata, dimenzionisanja elemenata mašina, pogonske snage mašine i
sl.
Kod ortogonalnog rezanja rezultujuća sila
rezanja FR se može razložiti na:
➢ tangencijalnu silu (silu trenja) FT, koja
deluje u ravni grudne površine i
normalnu FN, koja deluje u ravni
normalnoj na grudnu površinu reznog
klina,
➢ silu u ravni smicanja (silu smicanja) FS i
normalnu silu FSN, koja deluje u ravni
normalnoj na ravan smicanja i
➢ glavnu silu (glavni otpor rezanja) F1 i silu
(otpor) prodiranja F2, koja deluje
normalno na obrađenu površinu
predmeta obrade.
 1.3. Otpori rezanja
➢ Glavna sila rezanja se najčešće i najlakše meri i eksperimentalno određuje. Na osnovu
rezultujućeg otpora rezanja odnosno glavne sile rezanja (FR) ostale
komponente rezultujuće sile rezanja mogu se definisati relacijama:
 1.3. Otpori rezanja
Od vrednosti ugla smicanja zavisi utrošak energije pri rezanju, razvijena količina toplote, veličina
deformacija i intenzitet razvoja triboloških procesa na alatu i sl. Ugao smicanja se može odrediti na
dva načina:
➢ preko faktora sabijanja strugotine i
➢ Iz uslova maksimalnog naprezanja na smicanje u ravni smicanja.

Određivanje ugla smicanja iz uslova maksimalnog

naprezanja na smicanje u ravni smicanja
predstavlja Merčant (Merchant) - ov model analize
ugla smicanja.
 1.4. Snaga rezanja i pogonska snaga mašine

➢ U procesu rezanja potrebno je savladati otpore rezanja i trenja u obradnom sistemu. To znači
da se snaga pogonskog elektromotora obradnog sistema sastoji od snage praznog hoda Po i
snage potrebne za savladavanje:glavnog otpora rezanja PF1, otpora prodiranja PF2 i otpora
pomoćnog kretanja PF3.

➢ Snaga Po je snaga praznog hoda neopterećene mašine zajedno sa dopunskim gubicima

izazvanim opterećenjima pri radu (otpori trenja i drugi otpori u obradnom sistemu). Njena
vrednost je promenljiva i zavisi od optrećenja, jer sa opterećenjem rastu pritisci u ležajevima, a
usled zagrevanja menja se i koeficijent trenja.
 1.4. Snaga rezanja i pogonska snaga mašine
➢ Snaga glavnog otpora rezanja zavisi od vrednosti glavnog otpora rezanja (F1, N) i brzine
rezanja (V, m/min).

➢ Snaga otpora prodiranja je snaga potrebna za savladavanje otpora prodiranja. Kako je brzina
prodiranja jednaka nuli ili približno jednaka nuli, to je i snaga PF2 = 0 .

➢ Snaga pomoćnog kretanja zavisi od (F3, N) i brzine pomoćnog kretanja (Vp, mm/min)

➢ Snaga pogonskog elektromotora zavisi i od η - mehaničkog stepena iskorišćenja snage

mašine, koji uključuje i snagu praznog hoda obradnog sistema Po.
 1.5. Termodinamika rezanja
➢ Pojava toplote u zoni rezanja posledica je pretvaranja mehaničke energije u toplotnu. Toplota
utiče na: proces obrazovanja strugotine, plastično deformisanje strugotine i faktor sabijanja
strugotine, otpore rezanja, pojavu naslage, intenzitet razvoja procesa habanja reznih elemenata
alata i strukturu i debljinu defektnog sloja.

➢ Više od 99,5 % energije (mehaničkog rada) utrošene na deformisanje materijala

predmeta obrade i savlađivanje sila trenja na kontaktnim površinama reznog klina alata
(grudnoj i leđnoj) pretvara se u toplotu, tako da je količina generisane toplote:

➢ Generisana toplota (Q) je rezultat pojave četiri toplotna izvora u zonama:

Q1 = (75 - 80) % Q - smicanja (primarna zona deformisanja), u kojoj se izvodi plastično
deformisanje materijala predmeta obrade i njegovo pretvaranje u strugotinu,
Q2 = (19 - 22,5) % Q - kontakta grudne površine reznog klina alata i strugotine širine c,
Q3 =(2 - 3,5) % Q - kontakta leđne površine reznog klina alata i obrađene površine i
Q4 = oko 0,5 % Q - zona elastičnih deformacija (ispod zone smicanja).
1.5. Termodinamika rezanja
 1.5. Termodinamika rezanja
Karakter odvođenja (distribucije) toplote zavisi od postupka obrade, brzine rezanja, toplotne
provodljivosti materijala predmeta obrade i alata, dimenzija predmeta obrade i alata i sl. Toplotni
ponori su:

q1 = (68 - 80) % q - strugotina; odvodi veći deo toplote generisane

izvorom Q1 i deo toplote od izvora Q2,

q2 = (2 - 5) % q - rezni alat; odvodi veći deo toplote generisane

izvorom Q2 i deo toplote od izvora Q3

q3 = (2 - 10) % q - predmet obrade; odvodi toplotu generisanu

izvorom Q4 i deo toplote od izvora Q2 i Q3,

q4 = (8 - 25) % q - okolina (sredstvo za hlađenje i podmazivanje);

odvodi deo ukupne generisane toplote. Pri obradi bez primene SHP
toplota se odvodi vazdušnim strujanjem u okolinu, a pri obradi uz
primenu SHP sredstvom i

q5 =(1 - 6) % q - površinski slojevi alata. Deo toplote se akumulira u

površinskim slojevima i izaziva povećanje temperature slojeva.
 1.5. Termodinamika rezanja
➢ Generisana toplota u zoni rezanja dovodi do zagrevanja predmeta obrade, strugotine i
reznog alata i pojave karakterističnih temperaturnih polja i temperature.

➢ Pored temperature u bilo kojoj tački, za proučavanje procesa obrade rezanjem značajne su
i:
1. temperature u karakterističnim tačkama zone rezanja i
2. srednja temperatura rezanja.
 1.6. Mašinske operacije i mašine alatke
Obrade metala rezanjem su veoma važni proizvodni procesi. Rast ekonomije u svetu zasnovan je
između ostalog i na razvoju različitih mašinskih obrada. Konvencionalne obrade su važne
komercijalno i tehnološki iz nekoliko razloga:
➢ Obrada se može primeniti na najrazličitije materijale. Praktično se svi metali u čvrstom stanju
mogu obrađivati. Plastika i plastični kompoziti se takođe mogu obrađivati. Obrada keramike nosi
odgovarajuće poteškoće zbog velike tvrdoće i krtosti materijala, ali se abrazivnim metodama
obrade većina keramika može obraditi.
➢ Obradom se mogu postizati različiti oblici i geometrijske karakteristike. Uvođenjem alata
specijalnog oblika u proces obrade moguće je dobiti geometrije kao što su navojna vretena, „T“
žlebovi itd. Kombinacijom nekoliko zahvata mogu se proizvesti oblici gotovo neograničene
složenosti.
➢ Dimenziona tačnost je veoma važna karakteristika konvencionalnih postupaka obrade. Neki
procesi obrade mogu postići toleranciju od 0.025mm.

➢ Kvalitet obrađene površine može biti izuzetno veliki, jer odgovarajući obradni procesi mogu da
stvore veoma glatku završnu površinu. Konvencionalnim proceom obrade moguće je postići
hrapavost obrađene površine manju od 0.4 mikrona. Neki abrazivni procesi mogu postići još bolje
završne obrade.
 1.6. Mašinske operacije i mašine alatke
Nedostaci konvencionalnih postupaka obrade sadržani su u sledečem:
➢ Potrošnja materijala u vidu strugotine.
➢ Vreme izrade. Konvencionalni postupci obrade uglavnom traju duže od nekih drugih procesa
oblikovanja kao što su livenje i kovanje.
➢ Konvencionalna mašinska obrada se uglavnom vrši nakon drugih procesa obrade kao što su
livenje ili kovanje. Navedeni procesi stvaraju opšti oblik dela a konvencionalna mašinska
obrada pruža konačnu geometriju i dimezione karakteristike.
Zajednička karakteristika svih konvencionalnih postupaka obrade je upotreba reznog alata koja
inicira generisanje strugotine od materijala koji se uklanja sa predmeta obrade. Da bi se izvršila
navedena tehnološka sekvenca potrebno je relativno kretanje alata i premeta obrade. Ovo kretanje
se postiže u većini operacija obrade pomoću glavnog kretanja definisanog brzinom rezanja i
pomoćnog kretanja definisanog brzinom pomoćnog kretanja ili korakom. Oblik alata i njegov
prodor u radnu površinu, u kombinaciji sa navedenim kretanjima, stvara željenu geometriju
predmeta obrade.

Najčešća tri tipa konvencionanih procesa obrade su struganje, glodanje i bušenje.

1.6. Mašinske operacije i mašine alatke

Tri najčešće korišćena konvencionalna

procesa obrade a) struganje, b) bušenje
i dve forme glodanja c) obimno glodanje
i d) čeono glodanje
 1.7. Konvencionalni postupci obrade
1.7.1. Obrada struganjem

➢ Obrada struganjem je postupak obrade prvenstveno rotacionih delova (vijaka, navrtki, osovina,
vratila, čaura, remenica, ...). Ostvaruje se tako što predmet obrade izvodi glavno obrtno
kretanje, a alat pomoćno pravolinijsko kretanje. Relativna kretanja alata i predmeta obrade
uslovljavaju i vrstu proizvodne operacije u obradi struganjem (uzdužna i poprečna obrada,
izrada konusa i sl.).

Glavno kretanje (1) je definisano brzinom

rezanja (V, m/min) - brojem obrta predmeta
obrade (n, o/min). Pomoćno kretanje (2) je
određeno korakom (S, mm/o - aksijalno
pomeranje alata za jedan obrt predmeta
obrade) i brzinom pomoćnog kretanja (Vp,
mm/min).
 1.7.1. Obrada struganjem

➢ Proizvodne operacije obrade struganjem se, prema kvalitetu obrađene površine, razvrstavaju na
proizvodne operacije: grube i fine obrade, odnosno proizvodne operacije: prethodne i završne
obrade, pri čemu su proizvodne operacije prethodne obrade operacije grube obrade, a proizvodne
operacije završne obrade operacije grube ili fine obrade.

➢ Obradom struganjem se realizuje veliki broj operacija kao što su:

uzdužna obrada (spoljašnja i unutrašnja - a),

poprečna obrada (spoljašnja i unutrašnja, usecanje, prethodno i završno
odsecanje - b),
izrada konusa (spoljašnjeg i unutrašnjeg - c),
izrada profila (profilnim alatom i kopiranjem - d),
nerotaciono struganje (prizmatičnih delova i leđno struganje - e),
izrada navoja (spoljašnjeg i unutrašnjeg - f),
izrada i obrada otvora i rupa itd.
1.7.1. Obrada struganjem
 1.7.1. Obrada struganjem

➢ Alati u obradi struganjem su strugarski noževi su raznovrsni po obliku, dimenzijama i vrsti

alatnog materijala. Prema vrsti obrade razlikuju se strugarski noževi za spoljašnju obradu
(uzdužnu i poprečnu), unutrašnju obradu, usecanje i odsecanje, izradu navoja i sl.

➢ Prema kvalitetu površine strugarski noževi se razvrstavaju na strugarske noževe za grubu

(prethodnu) završnu (finu) obradu.
 1.7.1. Obrada struganjem

Režim obrade u obradi struganjem je određen brzinom rezanja:

odnosno brojem obrta predmeta obrade:

korakom: S, mm/o - pomeranjem alata za jedan obrt predmeta obrade, a ređe i brzinom
pomoćnog kretanja:

Približan izbor brzine rezanja se izvodi na osnovu

preporuka proizvođača alata ili literaturnih podataka
(tabela) datih u zavisnosti od vrste materijala predmeta
obrade i alata i drugih parametara obrade (dubine
rezanja, koraka), rezne geometrije alata i sl.
 1.7.1. Obrada struganjem

Mašine u obradi struganjem (strugovi) se, u zavisnosti od obima proizvodnje, razvrstavaju na

strugove za: pojedinačnu proizvodnju, serijsku proizvodnju i masovnu proizvodnju.

Strugovi za pojedinačnu proizvodnju su strugovi koji se lako mogu prilagoditi prelazu sa jedne
konfiguracije predmeta obrade na drugu, sa jednih dimenzija na druge. To su: univerzalni
strugovi, strugovi sa vučnim vretenom, strugovi sa vodećim vretenom, strugovi za leđno
struganje, strugovi za poprečnu obradu i sl.

Strugovi za serijsku proizvodnju se koriste za izradu većeg broja istih delova ili
izvođenje većeg broja operacija na istom predmetu obrade. To su: višesečni strugovi,
kopirni strugovi, revolver strugovi sa horizontalnom i vertikalnom revolver glavom i sl.

Strugovi za masovnu proizvodnju su strugovi koji obezbeđuju smanjenje komadnog vremena i

smanjenjem pomoćnog vremena. To su strugovi namenski projektovani i izgrađeni za konkretne
proizvode ili grupu sličnih proizvoda: automatski strugovi, automati za dugačke delove, revolver
- automatski strugovi i sl.
3.7.1. Obrada struganjem
 1.7.2. Obrada bušenjem

Bušenje je postupak izrade i obrade otvora i rupa. Glavno obrtno i pomoćno pravolinijsko
kretanje izvodi alat. Glavno kretanje je definisano brzinom rezanja (V, m/min) ili brojem obrta
(n, o/min), a pomoćno korakom (S, mm/o - aksijalnim pomeranjem alata za jedan obrt alata)
ili brzinom pomoćnog kretanja (Vp= n·S, mm/min).

Osnovna kretanja i rezni sloj u obradi bušenjem

 1.7.2. Obrada bušenjem

Pored osnovnih operacija (bušenja, proširivanja, upuštanja i razvrtanja) bušenjem se mogu

realizovati i druge operacije izrade i obrade otvora i rupa kao što su: zabušivanje, bušenje
dubokih otvora (duboko bušenje) i izrada navoja.

Bušenje otvora i rupa se izvodi u punom materijalu jednim alatom ili, kod većih prečnika,
stepenasto u nekoliko faza, burgijama različitog prečnika.
 1.7.2. Obrada bušenjem

➢ Naknadna i konačna obrada otvora ostvaruje se operacijama proširivanja i razvrtanja, koje

obezbeđuju ostvarenje zadatih dimenzija otvora i propisanog kvaliteta površina.

➢ Obrada krajeva otvora se izvodi upuštanjem. Sve operacije upuštanja imaju za cilj obezbeđenje
pravilnog naleganja vijaka različitog tipa (poravnavanje čeone površine i upuštanje glave vijaka).
Ravno upuštanje se primenjuje za obradu čeone površine otvora kroz koji prolazi vijak sa ravnim
sedištem (šestougaone glave i sl.), cilindrično za imbus vijak, a konično za vijak sa konusnom
glavom.
 1.7.2. Obrada bušenjem
Zabušivanje pre bušenja otvora ili gnezda za centriranje se koristi pre bušenja ili pre obrade
osovina i vratila. Zabušivanje pre bušenja obezbeđuje centriranje i pravilno vođenje spiralne
burgije. Izvodi se zabušivačima sa jednostrukim konusom. Zabušivanje gnezda za centriranje, na
vratilima i osovinama, obezbeđuje pravilno centriranje i stezanje osovina i vratila u obradi
struganjem i brušenjem.
 1.7.2. Obrada bušenjem
Izrada unutrašnjeg navoja se ostvaruje korišćenjem jednostrukih ureznika. Pre izrade navoja buši
se otvor čiji prečnik odgovara unutrašnjem prečniku navoja.
 1.7.2. Obrada bušenjem
Za bušenje otvora i rupa koriste se burgije, zabušivači i burgije za duboko bušenje.

Prema obliku dele se na ravne i spiralne (sa

cilindričnom i koničnom drškom), specijalne
sl.

Prema vrsti alatnog materijala burgije se dele

na burgije od brzoreznog čelika i sa pločicama
od tvrdog metala, prema postupku izrade na
burgije izrađene glodanjem, valjanjem i
brušenjem.
1.7.2. Obrada bušenjem
 1.7.2. Obrada bušenjem

Režim obrade u obradi bušenjem je određen brzinom rezanja:

odnosno brojem obrta alata:

korakom S, mm/o - pomeranjem alata za jedan obrt alata, a ređe i brzinom pomoćnog kretanja:
Vp = n ⋅ S, mm/min
 1.7.2. Obrada bušenjem

Mašine u obradi bušenjem - bušilice se mogu razvrstati na različite načine. Prema položaju
glavnog vretena na: horizontalne i vertikalne bušilice, a prema broju glavnih vretena na:
jednovretene i viševretene bušilice.

Jednovretene bušilice su namenjene pojedinačnoj i serijskoj proizvodnji. Ovoj grupi bušilica

pripadaju: stone, stubne, radijalne, univerzalne radijalne i koordinatne bušilice.

Viševretene bušilice su namenjene masovnoj proizvodnji. To su: redne, bušilice sa

viševretenom glavom i viševretene bušilice.
1.7.2. Obrada bušenjem

Stubna bušilica je bušilica kod koje se na

nosećem stubu (1) nalaze
konzola radnog stola (2) i konzola pogonskog
agregata (3), sastavljenog od‚ elektromotora (4) i
prenosnika za glavno i pomoćno kretanje.
Posredstvom ručice (7) se obezbeđuje
automatsko ili ručno pravolinijsko pomoćno
kretanje radnog vretena (8) sa alatom. Radni
predmet (6) se postavlja na radni sto mašine (5).

Stona bušilica se sastoji od nosećeg stuba (1),

konzole (2) sa pogonskim agregatom
(ektromotor - 3 i prenosnik za glavno kretanje)
i radnog stola (5). Ručicom (4) se ostvarivanje
ručno aksijalno pomoćno pravolinijsko
kretanje radnog vretena (7) sa reznim alatom.
Predmet obrade (6) se postavlja na radni sto
bušilice (5).
 1.7.2. Obrada bušenjem

Redne bušilice su bušilice sa većim

brojem radnih jedinica (pozicija) za
istovremenu obradu, u skladu sa Viševretene bušilice su bušilice
tehnološkim postupkom izrade i sa većim brojem radnih vretena
obrade otvora (na primer, na prvoj raspoređenih u zavisnosti od
bušenje otvora, drugoj proširivanje, namene (konfiguracije predmeta
trećoj razvrtanje, četvrtoj izrada obrade).
navoja itd.).
Posebna grupa viševretenih
bušilica su agregatne bušilice
sa većim brojem različito
postavljenih agregata
(jednovretenih i/ili viševretenih).
 1.7.3. Obrada glodanjem

Obrada glodanjem je postupak obrade ravnih

površina, žljebova, profilisanih
(fazonskih) kontura, površina specijalnog i
složenog oblika. Glavno kretanje je obrtno
kretanje alata definisano brzinom rezanja V,
m/min.

Pomoćno kretanje je pravolinijsko kretanje

predmeta obrade i/ili alata i određeno je
brzinom pomoćnog kretanja (Vp = n·S, mm/min
- aksijalnim pomeranjem u jedinici vremena), a
može biti definisano korakom po zubu (S1,
mm/z - aksijalnim pomeranjem za jedan zub
alata) i korakom (S, mm/o - aksijalnim
pomeranjem za jedan obrt alata).
 1.7.3. Obrada glodanjem

Prema rasporedu reznih elemenata alata razlikuju se dva postupka obrade glodanjem: obimno
glodanje i čeono glodanje, pri čemu su zubi glodala za obimno glodanje raspoređeni po obimu
cilindra, a kod glodala za čeono glodanje na čeonoj strani diska.

Prema smeru međusobnih kretanja alata i predmeta obrade razlikuju se dva postupka obrade
glodanjem i to obrada: istosmernim glodanjem i suprotnosmernim glodanjem.

Kod obrade istosmernim glodanjem smerovi glavnog i pomoćnog kretanja se poklapaju, dok kod
suprotnosmernog glodanja to nije slučaj. Pored toga kod istosmernog glodanja debljina
strugotine se menja od maksimalne vrednosti do nule, a kod suprotnosmernog od nule do
maksimalne vrednosti hmax.
 1.7.3. Obrada glodanjem

Osnovne operacije u obradi glodanjem su obrada: ravnih površina, krivolinijskih kontura,

površina specijalnog oblika i površina složenog oblika.

Obrada ravnih površina je

obrada horizontalnih, vertikalnih
ili nagnutih površina, izrada
kanala i žljebova na ravnim i
cilindričnim površinama (žljebova
za klin), usecanje i odsecanje,
obrada stepenastih površina i sl.
 1.7.3. Obrada glodanjem

Obrada krivolinijskih kontura je obrada profilisanih povr-šina, ispupčenja, udubljenja,

zaobljenja, zavojnih žljebova, složenih kontura i sl.
 1.7.3. Obrada glodanjem

Izrada i obrada površina specijalnog oblika glodanjem je izrada T - žljebova, profila prizmi,
žljebova u vidu ″lastinog repa″, površina sa većim brojem stepenica, pravolinijskih i krivolinijskih
žljebova itd.
 1.7.3. Obrada glodanjem

Izrada i obrada površina složenog oblika glodanjem je izrada zupčanika, navoja, ožljebljenih
vratila, gravura alata za kovanje, livenje u kokilama, presovanje itd.
 1.7.3. Obrada glodanjem

Alati u obradi glodanjem - glodala pripadaju grupi višesečnih alati cilindričnog oblika sa reznim
elementima raspoređenim po obimu i/ili čeonoj površini. Glodala se razvrstavaju primenom
različitih kriterijuma. Prema konstrukciji glodala mogu biti:

a) jednodelna (integralna) glodala - glodala iz punog materijala i

a) višedelna glodala i to sa:

1. umetnutim zubima,

2. lemljenim pločicama od tvrdog metala i

3. mehanički pričvršćenim pločicama alatnih materijala.

Prema načinu postavljanja na mašinu glodala su: sa koničnom ili cilindiričnom drškom I
otvorom - nasadna glodala, a prema vrsti i obliku: valjkasta, čeona, koturasta, vretenasta,
testerasta, profilna, vretenasta za T - žljebove, konična i sl., garniture glodala različitog oblika i
namene itd.
1.7.3. Obrada glodanjem
 1.7.3. Obrada glodanjem

Mašine u obradi glodanjem ili glodalice se, prema konstruktivnom rešenju, dele na: konzolne
(horizontalne, vertikalne i univerzalne, bezkonzolne (posteljne) - horizontalne, vertikalne
i univerzalne i glodalice specijalne namene (alatne, kopirne, agregatne, programske,
odvalne, glodalice za navoj i sl.).

Kod konzolnih glodalica kretanja u uzdužnom, poprečnom i vertikalnom pravcu (pravcu osa X,
Y i Z) izvodi radni sto, tako da je krutost i stabilnost radnog stola, predmeta obrade relativno
niska.
Bezkonzolne (posteljne) glodalice obezbeđuju visoku krutost i stabilnost radnog stola, jer isti
izvodi dva kretanja (u uzdužnom i poprečnom ili vertikalnom pravcu, pravcu osa Y i X ili Z), dok
nosač alata izvodi jedno kretanja u vertikalnom ili poprečnom pravcu, pravcu ose Z ili X.
Međutim, najnoviji tipovi glodalica se izrađuju sa jednim kretanjem radnog stola, uzdužnim
kretanjem, dok ostala dva kretanja izvodi nosač alata.
1.7.3. Obrada glodanjem
 1.7.3. Obrada glodanjem

Univerzalne glodalice su koncepcijski tako

oblikovane da mogu raditi kao horizontalne
ili vertikalne. Pored toga većina univerzalnih
glodalica obezbeđuju i zakretanje radnog
stola. Time se stvaraju uslovi za realizaciju velikog
broja proizvodnih operacija, pa i za
izradu zavojnih žljebova i dugohodih zavojnica
primenom podeonog aparata.

Univerzalne alatne glodalice sa horizontalnim i

vertikalnim radnim vretenom, se koriste za izradu
reznih alata, alata za kovanje, presovanje i sl.
Konstruktivno su tako formirane da obezbeđuju
obrtanje radnog stola oko jedne ili dve ose i
obrtanje nosača alata (glavnog vretena) u cilju
postavljanja vertikalnog radnog vretena pod
određenim uglom. Snabdevene su i uređajima za
bušenje i rendisanje, tako da mogu raditi i kao
bušilice ili rendisaljke, što znatno proširuje
nomenklaturu proizvodnih operacija.
 1.7.3. Obrada glodanjem

Kopirne glodalice su namenjene

su za obradu krivolinijskih
kontura i profilisanih površina.
Poseduju dva paralelna vretena
od kojih je vreteno (1) glavno
vreteno sa glodalom, a vreteno
(2) se koristi za smeštaj kopirnog
šiljka. Kopirni uređaj radi na
hidrauličnom ili električnom
principu i obezbeđuje prenos
kretanja od kopirnog šiljka do
alata, tako da alat izvodi ista
kretanja kao i kopirni šiljak.