1.

Specifinosti iskoriavanja uma

1) uma je radilite na otvorenom (pod vedrim nebom)
2) glavni predmet rada stablo voluminozan i teak
3) drvo kao materijal je heterogeno po grai i svojstvima
4) raznolike su mu dimenzije i distribucija u prostoru
5) rad u umi je teak i opasan
6) oteana je podela rada
7) sloena je tipizacija i normiranje
8) nizak nivo mehanizovanosti
9) specifinosti radne snage (-nestaica i nepovoljna struktura)
10) stalna potreba za optom i strunom kontrolom radnika
11) potreba transporta
12) zavrna je faza proizvodnje drveta, a poetna prerade
13) iskoriavanje je istovremeno i sredstvo i cilj
14) obim iskoriavanja se poveava sa vremenom
2. Drvo kao sirovina, znaaj, umsko bogatstvo
- drvo je sirovina za preradu drveta, graevinarstvo, rudarstvo..., a finalni proizvod je ogrevno drvo
- karakteristike uma kao resursa:
1) obnovljivost
2) trajnost produkcije
3) mogunost akumulacije na dui rok
4) mogunost uskladitenja
5) izvesna mogunost teritorijalne dislokacije i proirenja kapaciteta
6) mogunost prethvata
7) jednostavan i siguran nain primene
8) iroka upotrebljivost drveta
9) viestepena upotreba
10) kod sagorevanja ne zagauje sredinu
11) trend poveanja umskih na raun poljoprivrednih zemljita
- pozitivna svojstva drveta
1) relativno niska cena
2) mala zapreminska masa
3) lako se obrauje, spaja, polira
4) moe da se upotrebljava u svako godinje doba
5) velike je vrstoe u odnosu na zapreminsku masu
6) ima mali koeficijent toplotnog irenja
7) dobar izolator
8) elastino je, amortizuje udarce i potrese
9) relativno postojano na kiseline i sl.
10) Pogodno za upotrebu kao gorivo i u najteim uslovima
- loa svojstva:
1) anizotropnost grae i svojstava
2) raznolikost u izgledu i dimenzijama
3) higroskopnost i promene dimenzija
4) vitoperenje
5) relativno mala trajnost

umsko bogatstvo
- najvanije vrste drveta u Srbiji su bukva, hrast, smra, jela, topola, a neto manje jasen, brest,
javor, orah, grab, bagrem, vrba, vokarice, pitomi kesten.
- svetska umovitost je oko 34%, evropska oko 31%, a srpska 27%
- prema povrinama koje se koriste za biljnu proizvodnju: 47%;40%;40%
- proizvodnja drveta je po obimu odmah iza uglja, a ispred nafte, itarica...
- ume u Srbiji:
P=2.313.867 ha
V=235.003.200 m3
iv=6.180.500 m3
V/ha=101,6 m3
%iv=2,6 %
3. Popreno rezanje elementarnim seivom
- rezanje (seenje) je jedan od osnovnih vidova obrade drveta.
- rezanjem se bavi tzv. teorija rezanja
-rezanje presecanje po ravni koja sa pravcem protezanja vlakanaca zaklapa ugao od 3o do 90o
- tesanje od 0o do 3o
- cepanje 0o
- radi prouavanja, ustanovljen je pojam elementarnog seiva:
a) ima oblik klina, a on ima svoju prednju i zadnju stranu (ravan)
b) ima idealnu otricu, koja se nalazi u preseku prednje i zadnje strane seiva
c) rezanjem se odvaja relativno tanak sloj ivera
d) irina seiva (duina otrice) jednaka je ili vea od irine ivera
e) ne postoji trenje izmeu seiva i drveta
- - ugao otrenja ugao koji zaklapaju prednja i zadnja ravan seiva pri formiranju otrice
- - ugao nagiba seiva izmeu zadnje strane seiva i ravni rezanja
- - ugao rezanja izmeu prednje strane seiva i ravni rezanja
- ravan rezanja ravan po kojoj se kree otrica prilikom rezanja i po kojoj se odvaja iver
- prema tome kako otrica preseca vlakanca drveta razlikujemo:
a) popreno rezanje presecanje popreno na vlakanca
b) uzduno seivo prodire paralelno sa pravcem vlakanaca
c) tangencijalno tangentno na godinje prstenove prirasta
- drvo se prilikom rezanja suprotstavlja prodiranju seiva, a tu reakciju nazivamo sila otpora rezanju.
- otpor zavisi od vida rezanja, vrste drveta, vlanosti drveta, zatupljenosti otrice, ugla rezanja i
debljine ivera.
- Svaki od ovih uticaja se izraava kroz njegov koeficijent (ko, ks, kc, kp, k, kh), a ukupan njihov
uticaj izraava koeficijent k, koji nazivamo opti specifini otpor rezanju, a koji teoretski iznosi:
k = ko ks kc k p k kh
- kada seivo prodre u drvo na njega deluje sila otpora F. Otpor se moe predstaviti retultujuom
silom koja je upravna na prednju stranu seiva i ija je napadna taka na 1/3 onog dela seiva koje se
nalazi u drvetu, raunajui od otrice.
- ovu silu moemo razloiti na horizontalnu komponentu (F1), koja deluje paralelno sa ravni rezanja,
tj. u pravcu kretanja seiva, i vertikalnu komponentu (F2) koja deluje upravno na pravac kretanja
seiva.
- komponenta F2 je proporcionalna povrini poprenog preseka odvojenog ivera ( h b ) i specifinom
otporu drveta na popreno rezanje:
F2 = b h k [N ]
- sila F2 teorijski ne zavisi od ugla rezanja

- silu F1 moemo dobiti preko sile F2:

F1 = F2 tg

F1 = b h k tg [N ]
- sila F1 zavisi od ugla rezanja, i to je ugao manji i ta sila je manja
- sila F1 se menja dok seivo prodire u drvo, poinje od nule, a u momentu odvajanja ivera je
maksimalna, da bi u tom istom momentu opet opala na nulu (pa sve iz poetka)
- rad potreban za odvajanje jednog ivera dobijamo na osnovu prosene sile ( F1s = F1 2 ) i duine
ivera a (tj. puta koji je prelo seivo pri odvajanju jednog ivera)
A = F1s a

A=

b h k tg
a
2

za jedan vid rezanja (k konstantno), jedan ugao rezanja (tg konstantno) izraz

moemo ga zameniti sa K, pa gornju jednainu moemo zapisati:

A = bha K
a poto je b h a u stvari zapremina jednog ivera (Q), to je onda
A = QK

k tg
je konstantan i
2

- Snaga potrebna za rezanje se moe raunati preko maksimalne ili preko prosene sile. Prvi sluaj
koristimo kada nam treba snaga vezana za izbor mehanizma za rad, a drugi kada raunamo utroak
energije
- u optem sluaju snaga je rad u jedinici vremena, pa ovde vai:
A bhaK
P= =
t
t
poto je a t brzina kretanja seiva brzina rezanja V, onda je:
P = b h K V ili:
V
P = A
a
- sila F1 raunata po gornjoj formuli bi bila maksimalna pri = 90 , a ko bi znailo da je rezanje pri
tom uglu nemogue, to stvarno nije sluaj. Dokazano je da gornja formula vai samo za uglove
rezanja do 90o, a za vee vai sledee:
- po profesoru Deevoju, sila F1 proporcionalna je otporu rezanja drveta u ravni rezanja (otpor na
vrhu otrice) i otporu od sabijanja drvne mase. Otpor sabijanju drvne mase je daleko vei (naroito
kod idealne otrice), i proporcionalan je povrini kojom je seivo prodrlo u drvo (na poprenom
preseku), a koeficijent poroporcionaliteta je Ksk, tj koeficijent otpora drveta na cepanje:
- prvi sluaj, kada je ugao rezanja manji od 90o, a klin seiva nije preao gornju ivicu ivera, tada je
a (a tg ) a 2
povrina sabijenog drveta oblika trougla iznosi:
=
tg
2
2
odavde je sila otpora:
a2
F1 =
tg K sk
2

- drugi sluaj, kada je ugao rezanja manji od 90o, a klin seiva pree gornju ivicu ivera, tada je
h

)
a + (a

h
tg

h:
povrina oblika trapezoida, i iznosi:
h = a

2
2 tg

h
h K sk
F1 = a
2 tg

- trei sluaj, kada je ugao rezanja 90o, pritisnuta povrina je a h , a sila

F1 = a h K sk
- iz ovoga proizilazi da sila F1 kod ugla rezanja od 90o nije beskonana, tj. da se i tada moe rezati

4. Otpor drveta prodiranju elementarnog seiva: rezultanta, komponente,

napadna taka, uglovi, tangencijalno rezanje
- rezanje (seenje) je jedan od osnovnih vidova obrade drveta.
- rezanjem se bavi tzv. teorija rezanja
-rezanje presecanje po ravni koja sa pravcem protezanja vlakanaca zaklapa ugao od 3o do 90o
- tesanje od 0o do 3o
- cepanje 0o
- radi prouavanja, ustanovljen je pojam elementarnog seiva:
f) ima oblik klina, a on ima svoju prednju i zadnju stranu (ravan)
g) ima idealnu otricu, koja se nalazi u preseku prednje i zadnje strane seiva
h) rezanjem se odvaja relativno tanak sloj ivera
i) irina seiva (duina otrice) jednaka je ili vea od irine ivera
j) ne postoji trenje izmeu seiva i drveta
- - ugao otrenja ugao koji zaklapaju prednja i zadnja ravan seiva pri formiranju otrice
- - ugao nagiba seiva izmeu zadnje strane seiva i ravni rezanja
- - ugao rezanja izmeu prednje strane seiva i ravni rezanja
- ravan rezanja ravan po kojoj se kree otrica prilikom rezanja i po kojoj se odvaja iver
- prema tome kako otrica preseca vlakanca drveta razlikujemo:
d) popreno rezanje presecanje popreno na vlakanca
e) uzduno seivo prodire paralelno sa pravcem vlakanaca
f) tangencijalno tangentno na godinje prstenove prirasta
- drvo se prilikom rezanja suprotstavlja prodiranju seiva, a tu reakciju nazivamo sila otpora
rezanju.
- otpor zavisi od vida rezanja, vrste drveta, vlanosti drveta, zatupljenosti otrice, ugla rezanja i
debljine ivera.
- Svaki od ovih uticaja se izraava kroz njegov koeficijent (ko, ks, kc, kp, k, kh), a ukupan njihov
uticaj izraava koeficijent k, koji nazivamo opti specifini otpor rezanju, a koji teoretski iznosi:
k = ko ks kc k p k kh
- koeficijenti otpora su dati u daN/mm2
- kada kada seivo prodre u drvo na njega deluje sila otpora F. Otpor se moe predstaviti
retultujuom silom koja je upravna na prednju stranu seiva i ija je napadna taka na 1/3 onog dela
seiva koje se nalazi u drvetu, raunajui od otrice.
- ovu silu moemo razloiti na horizontalnu komponentu (F1), koja deluje paralelno sa ravni rezanja,
tj. u pravcu kretanja seiva, i vertikalnu komponentu (F2) koja deluje upravno na pravac kretanja
seiva.

- komponenta F2 je proporcionalna povrini poprenog preseka odvojenog ivera ( h b ) i specifinom

otporu drveta na dati vid rezanja:
F2 = b h k [N ]
- sila F2 teorijski ne zavisi od ugla rezanja
- silu F1 moemo dobiti preko sile F2:
F1 = F2 tg
F1 = b h k tg

[N ]

- tangencionalno rezanje predstavlja rezanje u ravni koja tangira godinje prstenove prirasta i po
pravcu koji ih takoe tangira.
- tok odvajanja jednog ivera kod tangencionalnog rezanja:
-seivo prodire u drvo i otpor rezanju se poveava od nule
-kada seivo dospe do odreene dubine, dolazi do otcepljivanja o odvajanja ivera na duini
koja je jednaka dvostrukoj do trostrukoj debljini ivera
-neposredno pre otcepljivanja sila je maksimalna, a neposredno posle pada na nulu
-sledee rastojanje x do mesta preloma ivera seivo prelazi bez otpora, a od tog mesta ciklus
se ponavlja

5. Elementarno seivo, ugao rezanja, ugao otrenja, ugao nagiba, ravan rezanja,
iver, uzduno rezanje
- elementarno seivo je teorijski pojam za koji vae sledee pretpostavke:
a) ima oblik klina
b) ima idealnu otricu
c) pri rezanju odvaja relativno tanak sloj drveta iver
d) duina otrice je vea ili jednaka irini ivera
e) ne postoji trenje izmeu seiva i drveta
- ravan rezanja ravan po kojoj se kree otrica seiva i po kojoj se iver odvaja od ostatka drveta
- prednja strana seiva ravan klina okrenuta ka iveru i u smeru kretanja seiva
- zadnja strana seiva ravan klina suprotna od prednje strane, tj, okrenuta drvetu
- - ugao otrenja seiva ugao koji zaklapaju prednja i zadnja ravan seiva obrazujui
otricu
- - ugao rezanja ugao izmeu prednje strane seiva i ravni rezanja
- - ugao nagiba seiva ugao izmeu zadnje strane seiva i ravni rezanja
- za ove uglove vai:
= +
- iver je relativno tanak sloj drveta koji se prilikom rezanja odvaja od ostale mase drveta; iver ima
svoje dimenzije:
a duina ivera u smeru kretanja seiva
h debljina ivera raspon izmeu ravni rezanja i gornje povrine drveta
b irina ivera jednaka je ili manja od duine otrice
- uzduno rezanje je rezanje po ravni koja je paralelna toku vlakanaca
- uzduno rezanje jednog ivera ima sledei tok:
- u trenutku prodiranja seiva u drvo sila otpora rezanju se od nule polako linearno poveava,
zavisno od dubine prodiranja seiva
- u jednom trenutku dolazi do otcepljivanja ivera na duini koja je priblino jednaka
petostrukoj debljini ivera; neposredno pred otcepljivanje sila F1 dostie svoj maksimum, a
neposredno posle otcepljivanja ona opada na jednu malu vrednost

- kako se seivo dalje kree, primarni procep se produava, a sila F1 polako raste sve dok se
iver ne odlomi; tada se vrh seiva nalazi na rastojanju x od mesta loma, i lom je nastao usled
momenta kojim je sila F1 delovala na rastojanju x
- rastojanje x seivo prelazi bez otpora sila F1=0, i ne vri se rad
- kada doe do mesta loma ivera, ciklus se ponavlja

6. Snaga potrebna za rezanje elementarnim seivom

- Moe se raunati preko prosene sile, tj. preko rada utroenog na odvajanje jednog ivera ta
vrednost snage se u praksi koristi kod odreivanja utroaka energije
- u optem sluaju snaga je rad u jedinici vremena, pa ovde vai:
A bhaK
P= =
t
t
poto je a t brzina kretanja seiva brzina rezanja V, onda je:
P = b h K V ili:
V
P = A
a
- Moe se raunati na osnovu maksimalne sile, a ovako dobijena snaga se u praksi koristi kod izbora
mehanizama:
b h a k tg
P=
t
P = b h V k tg
- moe se raunati na osnovu specifinog rada, koji je brojno jednak specifinom otporu, a jedinica
mere mu je daNm/cm3:
k Q
P= r
[kW ]
100 t
k q
Q

P = r [kW ] = q
100
t

7. Drvarska orua
Sva sredstva koja se koriste za seu sabala i izradu umskih sortimenata svrstana su pod zajedniki
naziv drvarska orua.
1) Sekire
- za seenje
- za tesanje
- za cepanje
2) Testere
- jednorune/dvorune/vierune
- sa razliitim oblikom zuba
- sa razliitim izgledom nazuba...
3) klinovi
4) orua za koranje
- runa: guljai, maklje
- mehanizovana
5) kosir
6) poluge za okretanje stabala
7) orua za manipulaciju umskim sortimentima
- kuke
- kljeta za privlaenje

- obrtai
- capini
8) motorne testere

8. Sekire, tehnike karakteristike, osnovi konstrukcije

- jedno od najstarijih orua koje koristi ovek
- i dalje je veoma znaajna kao sredstvo za rad u sei i izradi
- sa mehanikog aspekta, sekira je spoj klina i poluge; klin je metalni, a poluga (dralica) je drvena
- tehnike karakteristike:
visina sekire (H)
duina otrice (O)
strelica luka otrice (s)
irina uice (u)
visina uice (v)
duina kape sekire (b)
irina kape sekire (k)
debljina kape sekire (c)
ugao otrenja ()
ugao usada sekire ()
masa sekire
- prema nameni sekire delimo na:
o sekire za seenje ugao otrenja 20o-30o, simetrian klin, treba da savladaju tvrdou,
ilavost i elastinost drvnih vlakanaca, trenje izmeu sekire i drveta, a da pri tom
zadravaju eljenu ravan seenja, i da umaranje radnika bude to manje
o sekire za tesanje ugao otrenja 4o-14o, mogu biti simetrine i asimetrine; postoje
bradvilj, bradva i krajarica
o sekire za cepanje ugao otrenja 35o, simetrina, ali izrazito klinasta, vee visine, a krae
otrice, sa ojaanom kapom
- masa sekire je od 0,3 do 3kg, a u sei i izradi i najee 0,6 do 1,8 kg; tamo gde se drvo ne cepa
koriste se lake sekire (0,6kg)
- dralice se razlikuju po obliku i duini; treba da amortizuje udare i da se ne okree u rukama
radnika; prema obliku postoje zakrivljene (jednostruko i dvostruko) i prave (kod sekira za cepanje
uglavnom su prave); rade se od jasena, bukve breze, najee od trupia od pridanka; bradvilj i
krajarica imaju simetrine dralice, a bradva asimetrinu.
9. Rune testere
- rune testere se mogu koristiti kod obaranja stabla, i kod izrade umskih sortimenata
- moemo ih podeliti na razne naine:
o prema broju radnika jednorune, dvorune, vierune
o prema smeru dejstva jednosmerne i obosmerne
-tehnike karakteristike testera:
ukupna duina
duina nazubljenog dela
irina
debljina
masa
poluprenik linije vrhova zuba
- karakteristike nazuba
tip nazuba (prost - samo jedna vrsta zuba ili sloen - vie vrsta)

 oblik linije vrhova zuba (prava ili kruni luk)

pazuh zuba oblik i veliina
korak zuba
- oblik zuba testere i nazuba moe biti razliit : AU, AV, A2V1U, NV, MU, BU, 4YM, 4AX, 2AX, Z
- testere sa ravastim zubima se koriste za liare, a sa kopljastim za etinare
-elementi otrenja zuba rezaa:
ugao otrenja seiva -
vrni ugao zuba -
bone otrice
kratka otrica
razlika u visini izmeu zuba rezaa i zuba strugaa - h
razmet zuba Rz
-elementi otrenja zuba strugaa:
ugao otrenja
ugao seenja
- prorez je ljeb koji nastaje prilikom prerezivanja testerom
- dno proreza formiranju zubi strugai, a zidove zubi rezai
- kod poprenog prerezivanja zubi rezai presecaju vlakanca popreno rezanje, a zubi strugai
formiraju dno proreza tangencijalno rezanje
- kod testera sa prostim nazubom dno proreza formira kratka otrica
- irina proreza jednaka je zbiru debljine testere i dvostrukog razmeta:
s = d + 2 Rz
Otrenje runih testera
- obuhvata sledee radne operacije:
poravnavanje zuba rezaa
sniavanje zuba strugaa
otrenje zuba rezaa
otrenje zuba strugaa
razmetanje zuba rezaa
bruenje zuba strugaa
-otrenje se vri turpijama, a i turpije se mogu otriti
-kvalitetno otrenje svi zubi naotreni pod istim uglom, a svi zubi treba da imaju istu visinu i
razmet
- efekat rezanja izraava se prerezanom povrinom u jedinici vremena (cm2/s), zavisi od vrste i
debljine drveta, doba see, duine testere, broja zuba, vrste zuba, razmeta, visinske razlike zuba, ugla
otrenja, stepena naotrenosti, kvaliteta elika...; kod dvorunih testera se kree 10-20cm2/s

10. Tehniki opis i konstrukcija motornih testera

- primena motornih testera potpuno je izbacila iz upotrebe dvorune testere u tzv. redovnim seama
- primenom motorne testere znaajno je poveana produktivnost rada
- meutim, rad je primenom motorne testere samo uslovno mehanizovan, jer aparat ovek dri u ruci
za vreme rada i njime manuelno manipulie
- zbog buke i vibracija rad motornim testerama je prouzrokovao poveanje invaliditeta rukovaoca
svi proizvoai se danas truse da smanje ovaj problem
- kod nas se koriste vedske testere Husquarna i Jonsereds i nemake Stihl
- tehnike karakteristike:
masa prema masi mogu biti:

o lake do 5,5kg
o srednje 5,6 do 8kg
o teke preko 8kg
snaga prema snazi mogu biti:
o male snage do 2kW
o srednje snage 2,1 do 3kW
o jake preko 3kW
broj obrtaja motora
zapremina cilindra
hod klipa
prenik cilindra
zapremina rezervoara za gorivo i mazivo
duina vodilice
korak i tip lanca
podaci o jaini zvuka i vibracijama
vrsta goriva i maziva...
- Motorna testera se sastoji od:
a) pogonskog sklopa
b) prenosnog mehanizma - kvaila
c) radnog sklopa
d) ostalih delova i opreme
11. Ureaj za prenos snage, lanac motorne testere, ureaj za zatezanje lanca;
elementi otrenja zuba lanca motorne testere
- ureaj za prenos snage zove se drugaije kvailo
- slui da prenese obrtni moment sa radilice na lanac motorne testere
- kvailo kod motornih testera je frikciono centrifugalno
- delovi kvaila:
- segmenti
- nosa segmenata
- opruga
- aura kvaila
- segmenti se nalaze na nosau segmenata, a povezani su oprugama
- obod segmenata je od fero-azbestne ili sinter obloge, koje slue da poveaju trenje izmeu
segmenata i aure kvaila
- kada se broj obrtaja povea dovoljno (oko 1300-2000 obrtaja/min), centrifugalna sila postane
dovoljno jaka da savlada silu opruga, segmenti dodirnu auru, i poteraju je da se kree zajedno sa
njima, a aura dalje pokree lananik, a lananik lanac motorne testere
Lanac motorne testere
- sastoji se od zuba lanca i pogonskih lanaka
- oni su meusobno spojeni spojnicama, a povezani su u celinu beskonani niz, pomou osovinica
(zakovica)
- postoje razliiti tipovi lanaca, zavisno od namene i proizvoaa:
- standardni
- micro bit manje debljine i oble zadnje ravni seiva
- micro guard spojnice ne dozvoljavaju propadanje grana u prostor izmeu zuba
- chisel profil zuba je pod uglom od 90o
- lanac za ubodni rez
- oilomatik zadrava ulje...

- osnovni delovi lanca su:

o zub za rezanje
o pogonski lanak
o spojnica spojni lanak
o zakovica
-osnovne tehnike karakteristike lanca su:
korak polovina zbira rastojanja od centra bilo koje zakovice do centra prve desno i prve
levo od nje; izraava se u mm ili u colima, i mora biti jednak koraku lananika
debljina pogonskog lanka mora biti u skladu sa irinom ljeba vodilice
Ureaj za zatezanje lanca
- lanac se zatee pomou specijalnog zavrtnja koji ima maticu sa valjiem na sebi
- rotaciono kretanje zavrtnja se pretvara u transverzalno kretanje matice
- kada se zavrtanj uvre valji na matici zapne za vodilicu i natee je od motora, ime zatee lanac
- lanac je zategnut ako se na sredini vodilice sa dva prsta moe bez mnogo napora odii za 1-1,5cm
- kod vodilica koje imaju obrtnu zvezdu ili kotur, lanac je zategnut kada se moe odii za 0,5cm
Elementi otrenja zuba motorne testere
- zub reza lanca motorne testere ima tri dela otrice:
a) vertikalna ugao otrenja=ugao koji osa turpije zaklapa sa pravom koja je upravna na pravac
kretanja lanca (=30-35o)
b) prelazna ugao otrenja odreen je posredno i ne definie se posebno
c) horizontalna ( za tvrdo drvo 55-60o; za meko 50-55o) ugao otrenja je odreen
nadvienjem turpije nad otricom, a stepen konkavnosti je odreen prenikom turpije:
rh
cos =
(r poluprenik turpije, h nadvienje nad otricom)
r
ako je h dato u relativnom iznosu od poluprenika ( h = z r ):
cos = 1 z
- pravilno otrenje lanca podrazumeva da su svi zubi naotreni pod istim uglom i kada je ograniava
dubine prodiranja zuba u drvo odgovarajue visine (h=0,7-1,2mm)
- lanci se otre u otranici

12. Radni sklop motorne testere vodilica, lananik, osloni nazub, ureaj za
podmazivanje lanca
- radni sklop motorne testere ine:
lanac

vodilica rezna garnitura

lananik
ureaj za zatezanje lanca
ureaj za podmazivanje lanca
osloni nazub
konica lanca
- vodilica (ina) pravi se od elika sa poboljanim svojstvima (vrstoa i elastinost). Po obodu
ima ljeb kroz koji prolaze pogonski lanci lanca.
- vodilica na jednom kraju ima otvor za montau/demontau, otvor za podmazivanje lanca i otvor za
ureaj za zatezanje lanca; otvor za montau se nalaz na sredini, a druga dva su postavljena obostrano
i simetrino, da bi vodilica mogla da se obrne za 180o, radi ravnomernijeg habanja
- moe imati obrtnu zvezdu ili kotur na vrhu ili bez njih

- vodilice sa obrtnom zvezdom imaju smanjeno trenje jer je trenje klizanja pretvoreno u trenje
kotrljanja
- vodilice bez zvezde ili kotura na vrhu imaju specijalno ojaan vrh, da bi izdrale naprezanja
- lananik direktno pokree lanac, tj. prenosi obrtni moment sa aure kvaila na lanac.
- ima 5-8 zuba, prenika je oko 4cm
- postoje dve vrste lananika: oblika zupanika i pogonski prsten.
- u novije vreme vie se upotrebljava pogonski prsten prenos snage je mirniji kod njega, a manje su
anse da lanac iskoi iz njega
- lananik se izrauje od kvalitetnog elika, a po povrini se tvrdo kali
- zbog velikog naprezanja neminovna su oteenja dodirnih povrina lananika i pogonskih lanaka
lanca, pa je potrebno koristiti 2 lanca naizmenino, a kada se potroi lananik, promeniti i lance, i
obrnuto (naroito ne treba koristiti nov lanac na istroenom lananiku)
- osloni nazub ima viestruku funkciju:
omoguava izvoenje lepezastog reza
prenosi vibracije i trzaje sa testere na drvo
zatita radnika
- vuna sila motorne testere je oko 30 daN, pa korienjem oslonog nazuba drastino rastereujemo
ruke i izbegavamo mogue povrede
- ureaj za podmazivanje lanca to je automatska pumpa koja dobija pogon od radilice motora ili od
aure kvaila, pa koliina ubrizganog ulja zavisi od broja okretaja motora
- pumpa je obino klipna
- ulje se upumpava kroz otvor za podmazivanje direktno u ljeb vodilice, a tu ga zahvataju pogonski
lanci i raznose ga po celoj vodilici
- funkcija mu je da u toku rada motorne testere obezbedi podmazivanje taruih povrina radnog
sklopa (lanac dok prolazi kroz leb vodilice i kontakt lananik-lanac)
- ulje treba koristiti prema preporukama proizvoaa, a trebalo bi da bude biorazgradivo

13. Priprema motorne testere, putanje motorne testere u pogon.

- priprema motorne testere za rad obuhvata:
priprema i sipanje goriva i maziva
podmazivanje kotura vodilice i drugih delova
montaa vodilice i lanca
zatezanje lanca pravilno je zategnut ako se na sredini vodilice sa dva prsta moe odii za 11,5cm (za vodilice sa koturom 0,5cm)
podeavanje karburatora pomou tri vijka (H za veliki gas, L za mali gas, a treim se
regulie slobodan hod); dve faze osnovno (oba vijka se uviju do kraja, pa se vijak H odvije
za 1 pun okret, a L za ) i dopunsko (kada je motor zagrejan vijci se okreu za 1/8 okreta)
razrada novog lanca motor se pusti da radi dok ne proradi ureaj za podmazivanje lanca, a
onda se odree nekoliko koturova pri normalnom optereenju, pa se lanac po potrebi dotegne
proveravanje ureaja za podmazivanje lanca ako je ureaj ispravan centrifugalna sila baca
kapljice ulja sa vrha vodilice, to se moe videti na nekoj svetloj podlozi
14. Odravanje i popravljanje motorne testere
- dnevno odravanje:
- ienje preistaa za vazduh od praine i drugih neistoa
- najmanje jedanput oistiti ljeb vodilice
- tarne povrine podmazati prema uputstvu

- prekontrolisati elektrode na sveici

- kontakte prekidaa kontrolisati i po potrebi oistiti
- periodino
- preista vazduha oprati u istom benzinu
- kvailo s vremena na vreme oprati u istom benzinu
- rezervoar za gorivo povremeno oistiti od vode i prljavtine
- jednom nedeljno oistiti filter za ulje
- jednom meseno proveriti ureaj za putanje motora u pogon i prema potrebi zameniti ue
- svaka dva meseca nositi testeru u servis na pregled
- odravati u ispravnom stanju konicu lanca
- traenje i otklanjanje kvara:
- proveriti da li ima goriva
- da li je oduak otvoren
- da li je ist filter za vazduh
- da li je sveica ispravna
- da li radi ureaj za paljenje
- proveriti karburator

15. Tehnika rezanja motornom testerom (vrste rezanja i njihov znaaj u vezi sa
vibracijama)
- ravan rez svaki naredni poloaj vodilice je paralelan sa prethodnim; primenjuje se kada nije
mogue izvesti lepezasti rez
- lepezasti rez postie se oslanjanjem oslonog nazuba testere na drvo; poto vrh vodilice rotira oko
oslona, nastaje povrina reza u vidu lepeze; najpovoljniji nain prerezivanja s obzirom na vibracije i
naprezanje radnika
- ubodni rez prvo vrhom vodilice probijamo kroz drvo; izvodi se kada treba spreiti ukljetenje
lanca
- kombinovani rez najee se izvodi, i kombinacija je prethodna tri;
- koju emo tehniku primeniti zavisi od prenika stabla i duine vodilice, kao i od terenskih prilika

16. Kinematika rezanja motornom testerom

- V brzina rezanja brzina kojom se seivo (zub seka) kree kroz drvo zavisi od prenika
lananika (d [m]) i broja obrtaja motora, tj lananika (n [o/min]):
d n
[m/s]
V=
60
- v brzina pomera brzina kojom se vodilica kree kroz drvo zavisi od debljine jednog ivera (h
[m]), broja zuba koji pri jednom okretu lananika prodru u drvo (z) i broja okretaja lananika
(motora) (n [o/min]):
z hn
v=
60
- z broj zuba koji pri jednom okretu lananika prodru u drvo i zahvate po jedan sloj ivera debljine
h, je u stvari jednak broju zuba koji se mogu namotati oko celog obima lananika, pa dakle zavisi od
obima lananika i koraka zuba lanca (t [m]):
d
z=
t
odavde je:

d h n
60 t
- odnos brzine rezanja i brzine pomera:
d n
V
60
=
v d h n
60 t
V t
=
v h
v=

- treba razlikovati broj obrtaja lanaca i broj obrtaja lananika: kada se lananik obrne za jedan obrtaj,
L
periferna taka na njemu pree put jednak obimu, tj. d , a to je
deo obrtaja koji pree taka
d
d
obrtaja lananika
na lancu da bi lanac napravio ceo obrt treba
L
- Odnos obrtaja lanca i lananika:
n
L
n d
n'L
=
n' =
tj: n =
tj:
(obrtaji lanca:obrtaji lananika=duina lanca:obim lananika)
n d
L
d
- brzina pomera se moe raunati i iz vremena T koje je potrebno da se preree drvo prenika D:
D
v=
T

17. Snaga motorne testere i efekat rezanja (proraun)

- zavisi od:
-irine proreza
-debljine ivera
-koeficijenta otpora
-brzine rezanja
-broja zuba koji istovremeno reu
- snaga se mora raunati prema maksimalnom otporu po jednom zubu, tj. K = k tg ; odavde je
maksimalna sila otpora po jednom zubu:
F = bh K
- maksimalni broj zuba koji odjednom reu:
D
z=
t
- potrebna snaga motorne testere bie:
A bh K a
N= =
z
T
T
D
N = b h K V
t
h V
za = :
t v
b K D V v
N=
, s obzirom da je K dato u daN/mm2, b i D treba dati u mm
V
N = b K Dv

( [

])

- efekat rezanja E cm 2 / s - povrina prereza u jedinici vremena

- za kruni presek bi bilo:

D 2
D 2
E= 4 =
T
4 T
- teorijski, efekat rezanja se moe raunati po dve pretpostavke:
1. reu svi zubi koji prolaze kroz drvo
2. u jednom trenutku ree samo jedan zub
- stvarna situacija je uvek izmeu ova dva ekstrema
I sluaj:
D
- da bi se prerezalo drvo prenika D treba odvojiti
ivera
h
- pri jednom okretu lanca prou svi zubi, i svi zahvate po jedan sloj ivera, a njih je :

L
t

- znai, za prerezivanje drveta treba sledei broj obrtaja lanca:

L D
x =
t
h
D t
x=
Lh
L
- Za jedan okret lanca treba
obrtaja lananika, dakle, potreban broj obrtaja lananika je:
d
L
np = x
d
Dt L
np =
L h d
- poto znamo broj obrtaja lananika u minuti (n [o / min ]) , kada podelimo broj potrebnih obrtaja za
prerez debla i dati broj obrtaja u minuti, dobiemo vreme trajanja prerezivanja u minutima, a ako to
podelimo sa 60, dobiemo vreme trajanja u sekundama:
D t
n p h d 60
D t 60
T=
=
=
n
n
h d n
60
- ako ovo vreme zamenimo u jednaini za efekat rezanja:
D 2
D 2 h d n
E=
=
D t 60
240 D t
4
h d n
D 2 h d n
E=
240 t

18. Buka i vibracije motorne testere

- buka i vibracije se javljaju kao faktori koji utiu na zdravlje radnika sekaa, i mogu izazvati i
invaliditet
Buka
- buku proizvodi rad motora, a donekle i radni delovi
- ona esto prelazi tolerantne granice
- oteuje sluh i izaziva druge tekoe

- pod bukom podrazumevamo neharmoninu meavinu srazmerno jakih zvukova raznih frekvencija
(kada je ta meavina zvuka tiha, nazivamo je um)
- zvuk je po svojoj prirodi oscilatorno kretanje koje se u vidu talasa kree kroz elastinu materijalnu
sredinu
- prema frekvenciji (f) razlikujemo:
- infrazvuk ispod 20Hz
- zvuk 20 do 20000 Hz
- ultrazvuk preko 20000 Hz
- osnovne fizike karakteristike zvuka su:
perioda (T) najmanji period vremena posle koga dolazi do ponavljanja trenutnih vrednosti
brzina zvuka (c) brzina prostiranja zvunih oscilacija u prostoru
duina zvunog talasa () najmanje rastojanje po pravcu prostiranja talasa izmeu dve
take koje se nalaze u istom zvunom reimu u istom trenutku ( = c / f )
zvuni pritisak (p) razlika izmeu trenutnih vrednosti neprestano promenljivog pritiska u
zvunom talasu i stalnog atmosferskog pritiska koji vlada u toj taki kada zvuka nema
oscilatorno pomeranje (x) udaljenje materijalne take od ravnotenog poloaja pod
dejstvom zvunog talasa
jaina (intenzitet) zvuka (J) - koliina zvune energije koja u jedinici vremena proe kroz
p2
jedinicu povrine, upravno na pravac prostiranja talasa: J = 10 log 2 (p konkretan
p0
pritisak; p0 pritisak na pragu ujnosti 0,002 bar)
- ljudsko uvo uje zvuke od 16 do 20000 Hz
- u zvunom nivou iznad 60 dB poveanje od 10 dB ljudsko uvo osea priblino kao duplo
poveanje jaine
- minimalna promena intenziteta zvuka koje uvo moe da primeti je oko 1 dB
- glasnost zvuka zavisi od intenziteta, a donekle i od uestalosti
- glasnost se izraava u fonima, i brojno je jednaka nivou jaine zvuka za uestalost od 1000 Hz
- buka je sloeni zvuni proces sastoji se iz vie prostih zvukova
- buka motora nastaje kao posledica rada klipova, njegova frekvencija je odreena brojem cilindara i
brojem obrtaja radilice u minuti:
n i
f =
120
- zvuk jaine preko 120 fona smatra se pragom bola
- motorne testere snage 2-4 kW proizvode buku jaine 100 dB i vie
- pri normalnom optereenju buka je manja za 3-4 dB, nego pri punom gasu kada testera ne ree
- po ISO maksimum buke za 8 sati rada je 85 dB
- za krae izloenosti granica dozvoljene buke je via
Vibracije
- vibracije su oscilatorna kretanja tela koje se deavaju pod dejstvom jedne ili vie sila
- mogu biti priguene ili slobodne
- vanije osobine vibracija:
frekvencija 100 do 140 Hz kad ne ree, 35 do 95 kada ree
amplituda
ubrzanje 0.7 do 2,7g
sila koja se prenosi na oveka 5 do 32 kN; preko 30 kN rad nije dozvoljen
vreme izloenosti
- radnici se od vibracije motornih testera mogu zatititi na sledei nain:

a) izbor motorne testere (jae i tee imaju jae vibracije)

b) tehnika rada (korienje oslonog nazuba)
c) organizacione mere
- najdrastiniji vid bolesti izazvane vibracijama je bolest beli prsti - povremeno prestajanje
cirkulacije u prstima i aci
- uopte je najtetnije dejstvo na krvotok

19. Pripremni radovi u sei i izradi (doznaka, procena drvne zapremine, prorauni
potrebnog broja radnika i sredstava za rad i dr.)
- pripremni radovi obuhvataju sve poslove neophodne za poetak see, izrade i transport umskih
sortimenata
I doznaka obavezna je pre see
- stabla koja treba posei obeleavaju se pri dnu, to nie i po mogunosti na jaoj ili, i u prsnoj
visini
- stablo se na mestu niske oznake malo zatee da bi se mogao otisnuti umski ig, i eventualno broj
ako je obavezan
- na prsnoj visini sa suprotne strane stablo se takoe zatee i udari se ig
- na nagnutim terenima donja oznaka je na nizbrdnoj strani, a gornja na uzbrdnoj
- na ravnim terenima donja oznaka je prema poetku see, a gornja na suprotnoj strani
- prilikom doznake u doznanu knjiicu se upisuje: vrsta drveta, prenik u prsnoj visini, duina
tehnikog dela drveta i procenjeni prenik na sredini duine, po potrebi ukupna visina drveta; u
rubrici napomene se upisuje napomena o zdravstvenom stanju, postojanju preloma, ravi, natrulosti,
granatost...
- obeleavanje stabala se vri po radnikim parcelama, zbog brigadnog naina rada i obrauna zarada
pri obaranju stabala
- za 8 sati inenjer i dva radnika mogu da doznae 400 do 800 stabala
II procena drvne mase moe se vriti u umi prilikom doznake
- potrebno je ustanoviti elemente za raunanje zapremine sortimenata: trupaca i oble grae, po
kvalitetnim klasama
- ocenjuje se duina sortimenta i prenik na sredini, a ovaj prenik se moe dobiti i iz pada prenika
iz tablica
- procena drvne mase se moe kombinovati i sa metodom deliminog premera
III ustanovljavanje potrebnog broja radnika, maina i koliine goriva i maziva
- broj radnika i maina zavisi od obima radova, raspoloivih radnih dana, i uinaka po radniku tj.
maini
- broj radnika:
M
M 1
M
nr = 1 + 2 + ... n
N sn Rd
N s1 N s 2
M koliine pojedinih sortimenata
Ns odgovarajue norme po radniku na dan
Rd broj radnih dana
- broj maina traktora:
M
M 1
M
nt = 1 + 2 + ... n
U n Rd
U1 U 2
U uinak traktora po jedinici sortimenta na dan

Broj maina treba uveati za oko 20% na ime rezerve, zbog potencijalnih zastoja, ako to ve
nije obuhvaeno brojem radnih dana
- koliina goriva/maziva
G = nm1 g1 h1 Rd 1 + nm 2 g 21 h2 Rd 2 + ...nmn g n hn Rdn
nm broj angaovanih maina jednog tipa
g utroak goriva i maziva te maine na sat rada
h broj efektivnih radnih sati na dan
Rd broj radnih dana u obraunskom periodu
IV izbor sistema see i organizacije rada
- sistem see zavisi od naina see: ista, postepena, proredna, kombinovana..., a od naina see
zavise i intenzitet see, tehnoloka i transportna ema i uinci
- po izboru sistema see definie se metoda see (sortimentna / metoda celih stabala / metoda celih
debala / metoda delova debala).
- zatim se odreuje organizacija rada
sistem rada: grupni, brigadni ili sistem kompleksnih brigada
organizaciona forma
tehnoloka ema
transportna ema
- ustanove se proseni uinci
V izgradnja objekata radnikog naselja
VI izgradnja umskih komunikacija
VII obeleavanje objekata
VIII podela ume na radnike parcele

20. Sea i obaranje stabala prelaz, izbor smera pada stabla, priprema i
formiranje prizemnog dela
- pod seom podrazumevamo presecanje stabla neposredno iznad zemlje u cilju njegovog odvajanja
od korena i obaranja iz uspravnog poloaja
- sea i obaranje stabala podrazumevaju nekoliko sukcesivnih radnih operacija i tehnolokih faza
izmeu njih koje se ne mogu izbei
I Prelaz od stabla do stabla
- grupa radnika (ili sam radnik) obori za dan vie stabala,
- stabla su meusobno manje ili vie udaljena pa je potrebno vreme za prelaz od stabla do stabla, a
takoe je potrebno neto vremena i za pronalaenje sledeeg stabla
- ovo vreme se uklapa u radno vreme kao neophodni gubitak
- utroeno vreme varira od ulova i iznosi 0,5 do 10 min po stablu
- gubitak ovog vremena po jedinici sortimenata (po m3) je vei ukoliko vie radnika radi u grupi, a
takoe ako je stablo tanje (manje zapremine)
- vreme prelaza se sastoji od:
- vreme uzimanja alata
- vreme hodanja
- vreme odlaganja alata ...
II izbor smera pada stabla
- moe biti:
- opti isti za sva stabla (zavisi od terenskih uslova i smera transporta)

individualan (zavisi od poloaja stabla i mogunosti obaranja konkretnog stabla u optem

smeru
- kod prebirne i oplodne see na nagnutom terenu opti smer je uzbrdo, priblino upravno na
izohipse tako se stabla, zemljite i podmladak najmanje oteuju
- od pravilnog izbora smera pada zavisi uinak u prvoj fazi transporta stabla se moraju obarati u
pravcu proseke za privlaenje, prema vlakama ... i to pod odreenim uglom
- prilikom doznake stabala esto se vri i obeleavanje smera pada
III priprema radnog mesta
- sastoji se u
- uklanjanju svih prepreka koje bi smetale pri radu
- ienju stabla od zemlje, grube kore i mahovine u predelu prereza
- raskrivanje iblja
- sklanjanje snega
- trajanje je vrlo raznoliko, zavisno od konkretnih uslova
IV formiranje prizemnog dela stabla
- pridanak se oblikuje tako da ima priblino kruan popreni presek
- ovako formirana debla lake se privlae, prevoze, prerauju na pilanama...
- sutina je odsei zadebljanja na donjem delu debla pridanku
- moe se obaviti pre i posle see
- kod dubeeg stabla za svako zadebljanje ide jedan vertikalan i jedn horizontalan rez
- kod vertikalnog reza horizontalna otrica zuba lanca preseca vlakanca popreno a tu je otpor
rezanju najvei (motorna testera je u sutini predviena za tangencionalni rez)

21. Podsecanje stabla i definitivan prerez

- cilj podsecanja je da drvo oborimo na onu stranu na koju elimo
- stablo se podseca sa one strane na koju drvo treba da padne
- podseca se motornom testerom
- prave se dva reza jedan horizontalni i jedan kos
- stablo pada po pravcu koji je upravan na presek horizontalne i kose ravni podseka, zbog toga linija
preseka horizontalne i kose strane podseka definie smer pada
- optimalna dubina podseka je 1/3 do 1/4 prenika stabla na mestu prereza, a visina podseka je 0,6 do
0,8 dubine
obeleavanje elemenata podseka vri se posebnom napravom tzv. estarom, koji ima dodatak za
nianjenje
- kod razmeravanja kraci estara treba da se nalaze u ravni upravnoj na osu stabla
- tada se take u kojoj kraci estara tangiraju stablo (M i M1) nalaze na jednakom udaljenju od vrha
estara
- vrni ugao estara je 2
- prava koja povezuje take M i M1 predstavlja dubinu podseka
- dubina podseka zavisi od vrnog ugla estara (2 tj. ):
ra
sin =
r
r poluprenik debla na mestu prereza
a dubina prereza
-ako je dubina podseka data u delovima prenika (obino 0,3 do 0,4D), tj: a = c D a = c 2 r :

r c 2r
= 1 2c
r
= arcsin(1 2 c)
-kada je raspon krajeva estara 1m, tada
0 .5
0 .5
sin =
sin = 1 2 c
= 1 2 c
L
L
0 .5
L=
1 2 c
tj. za dubinu podseka od 0,25D, duina krakova je 1m, a vrni ugao 60o (=30o)
sin =

Znaaj upravnosti podseka na smer pada stabla

- zbog velike duine stabla, i kod malih odstupanja upravnosti dolazi do velikog pomera vrha stabla
u odnosu na eljenu pravac; to se vidi odavde:
X = L sin
- poto je L i 25m i vie, za odstupanje od samo 6o javlja se pomer X= 2,2m
- ugao odstupanja se moe odrediti preko irine podseka B (u cm) i odstupanja podseka od pravca z
(u cm):
B
z = tg
2
2z
tg =
B
- a B se moe odrediti na sledei nain:
2
2
2
B D D

= a
2 2 2

B2 D2 D2
=

D a a2
4
4
4
B = 2 D a a2
Definitivno prerezivanje
- stablo se definitivno prerezuje sa suprotne strane podseka, a u nivou 2-5cm iznad horizontalne
stranice podseka
- ostavlja se samo jedan neprerezani deo koji je irine oko s=0,07D, koji je svuda iste irine, osim
kada obaramo bono nagnuto stablo i tada je iri u suprotnom delu od teita stabla
- neprerezani deo se lako lomi u smeru pada stabla, a u upavnom pravcu teko
- tehnika see stabla motornom testerom zavisi od uslova i dimenzija stabla: kod tankih stabala
ravnim rezom, kod debljih lepezastim i kombinovanim

22. Obaranje stabla

- obaranje stabla kao radna operacija obavlja se u onim sluajevima kada stablo nee da padne na
stranu sa podsekom (tj u eljenom smeru) i ako postoji opasnost od ukljetavanja lanca
- obaranje se vri pomou klina i malja, dizalice ili poluge
- razlikuju se sluaj kada je drvo uspravno teite je tano iznad sredine podseka , i sluaj kada je
stablo nagnuto suprotno od smera obaranja teite je na odstojanju Y od sredine podseka
- kod uspravnog stabla do ukljetavanja lanca poinje da dolazi kada preemo sredinu preseka, tj
kada preemo pravac po kom deluje sila teine stabla, jer tada ta sila deluje na vodilicu momentom
sile:

D
a s)
2
- kod nagnutog stabla do ukljetenja dolazi i ranije, jer se ranije pree preko pravca delovanja sile
teine stabla, moment je usled veeg rastojanja vei, i do ukljetenja dolazi im taj moment nadvlada
silu kojom nepreseeni ostatak dri
D
M = G ( a s +Y)
2
M = G (

- da bi spreili ukljetavanje, a i pad stabla u nazad, delujemo na suprotnu stranu od podseka

klinovima ili dizalicama
- stablo nee pasti u nazad kada je sistem u ravnotei, tj. kada moment sile dizalice i moment sile
teine stabla raunati u odnosu na poslednju taku preseka prema podseku budu u ravnotei:
M v = Qv ( D a s )

M s = G (
- uslov ravnotee:

D
a s)
2

Qv ( D a s ) = G (

D
a s)
2

D
as
G D 2 (a + s )
Qv = G 2
=
D a s 2 D (a + s)
- ako je s=0,07D:
0,43D a
Qv = G
0,93D a
- a ako je a+s=0.37D
0,13D
Qv = G
G 0,2
0,63D
- za stablo nagnuto unazad za Y:
0,13D + Y
Qv = G
0,63D
23. Obrada stabla kresanje grana, guljenje kore i uspostavljanje umskog reda
- pod kresanjem se podrazumeva odsecanje grana u nivou perifernog plata debla i drugih delova
stabla
- kresanje je jedna od najznaajnijih radnih operacija sa stanovita trajanja
- trajanje zavisi od stepena granatosti
- stepen granatosti se izraava procentualnim ueem duine krune u ukupnoj duini stabla
- tehnika kresanja zavisi od vrste drveta i debljine grana
- liari grane su im deblje i nepravilno rasporeene; u osnovi grane su zadebljale; odsecanje se
vri sa suprotne strane od one na koju je grana nagnuta, zbog ukljetavanja vodilice
- etinari grane sitnije, pravilno rasporeene u prljene, kresanje se vri po tri naina: 1) kao kod
liara (debele grane), 2) po metodu poluge (za tanja stabla), 3) po metodu razdelne linije
- koranje je obavezno za trupce i oblu grau etinara u cilju zatite od potkornjaka
- koranje je u toku zime vrlo teko i dugotrajno
- obavlja se koraima (runim i mainskim)

- trajanje koranja je priblino srazmerno povrini kore, a iz ovoga proizilazi da je po jedinici

zapremine sortimenata dugotrajnije za tanja stabla:
P
4
p= =
m2 / m3
V Ds
- koranje je povoljno i zbog: - ostaje deo drveta koji se raspada u umi, - smanjuje se masa koja se
transportuje, - manja je koliina otpada u industriji
- u novije vreme kora se na centralnim stovaritima pomou mehanizovanih koraa

- uspostavljanje umskog reda vri se radi spreavanja insekatskih kalamiteta, prvenstveno u

etinarskim umama
- sastoji se u sakupljanju grana, granica i ostalog drvenog otpada koji ostaje posle see i njihovom
slaganju u gomile na senovitim mestima, i to tako da deblji materijal bude dublje
- mogue je i rasturanje brzog suenja, a zatim paljenje
- sakupljanje grana ima znaaj i za prvu fazu transporta, jer se oslobaaju pravci za privlaenje
- obino jedan radnik vri kresanje grana, a drugi uspostavlja umski red

24. Razvrstavanje umskih sortimenata i kategorizacija drvne mase

- razvrstavanje drvne mase definisano je standardom JUS
- razvrstavanje se vri na razliite naine:
- prema delu stabla sa kog potiu:
a) Deblovina drvna masa debla i raalja debljih od 7cm na tanjem kraju bez kore
b) Granjevina drvna masa grana debljih od 7cm mereno sa korom
c) sitna granjevina drvna masa grana tanjih od 7cm mereno sa korom
d) panjevina drvna masa nadzemnog i podzemnog dela panja i dela jaih korena
e) nekada se kora posebno rauna
- prema nainu upotrebe:
a) drvo za ogrev
b) drvo za hemijsko iskoriavanje
a. drvo za celulozu i drvenjau
b. taninsko devo
c. destilaciono drvo
d. drvo za ekstrakciju smole
c) drvo za tehniko iskoriavanje
a. cepano tehniko drvo
- tehnike cepanice
- duge
- vesla
b. tesano drvo
- grede
- gredice
- tesani elezniki pragovi
c. oblo tehniko drvo
- trupci (rezonantni (R), furnirski (F), za ljutenje (L), za ibice (S), za rezanje
(K,I,II,III), za pragove (P)
- obla graa (rudniko drvo, brodska graa, ipovi, jarboli, stubovi za vodove,
stubovi za skele, tunelsko drvo, obla kolarska graa
- sitno tehniko drvo (stubovi za hmelj i vinograde, vinogradarsko kolje, kolje za
voke, tehnike oblice, tapovi i ruke, drvo za dumenove, obrui, dralja, prue i
tapovi za pletarstvo

ostalo tehniko drvo (rezonantno drvo, drvo za izradu drvene vune, drvo za izradu
duge, etkarskih proizvoda, kolarsko drvo, umetci od drveta za koloseke i
skretnice

25. Opte odredbe JUS-a o umskim sortimentima

- punodrvnost (Pu) proseni pad prenika poev od prsne visine u % od prsnog prenika (D1,3)
punodrvno je drvo liara za Pu<2,5%, a etinara Pu<2,0%
- koninost proseni pad prenika u % od prenika na debljem kraju (D)
po JUS-u zavisi od sortimenta (3-10%)
- zakrivljenost duina strelice luka u % od ukupne duine
dozvoljeno do 1% - drvo se smatra za pravo
- ovalnost razlika veeg i manjeg prenika u delovima veeg prenika
do 1/10 smatramo da ovalnost ne postoji
- usukanost ice otklon ice na 1m duine u delovima prenika date sekcije
do 1/20 ne postoji
1/20 1/10 mala
1/10 2/10 srednja
preko 2/10 velika
- dvostruko srce rastojanje dva srca u delovima prenika
do 1/10 ne postoji
- ekscentrinost srca rastojanje izmeu srca i geometrijskog centra preseka u delovima prenika
do 1/10 ne postoji
- kvrge ostatci grana, ivih ili mrtvih
do 6mm (10mm) kvrice (etinari 6, liari 10mm)
6 (10) 20mm male kvrge
20 40mm srednje
preko 40mm velike
26. Odredbe JUS-a o merenju umskih sortimenata
- debljina se meri sa tanou do na 1cm
- ako na mestu merenja postoji izboina, mere se dva prenika, oba se zaokrue na centimetre, i
rauna sredina koja se takoe zaokrui na centimetre
- duina se meri sa tanou do na 1dm
- zapremina se rauna po obrascu srednjeg preseka (Huberov obrazac:
D2
V= s
a
4
Ds prenik na sredini
a duina
- ukoliko je duina vea od 6m, zapremina se rauna po sekcijama ne duim od 6m
- obloj grai i trupcima, izuzev F i L, daje se po duini nadmera od 10cm za liare, a za etinare 12cm po metru duine, ali ne manje od 6 ni vie od 20cm
- kod prostornog drveta duina sloaja se meri po sredini, a visina na vie mesta pa se uzima prosek
- na visinu sloaja prostornog drveta dodaje se nadmera od 10%
- na kosom terenu duina se moe meriti koso, a visina upravno na teren, ili se duina meri
redukovano na horizont, a visina vertikalno
- prostorni metar I i II klase ima 0,65-0,73m3
27. Odredbe JUS-a o liarskim trupcima
- opte odredbe:
duine trupaca su 2m i vie, rastui po 10cm

obavezna je punodrvnost za sve klase izuzev za FII i za III klasu trupaca za rezanje
kvrice do 5mm se dozvoljavaju neogranieno, a kvrice 6-10mm neogranieno osim u FI
- ostale odredbe su date po klasama trupaca i za vrste drvea; izvod iz odredbi za bukvu:
Najmanji prenik
Dozvoljene greke
Prenik Ds [cm]
Koninost (% od D)
Zakrivljenost (% od L)
Male kvrge (po m')
Srednje kvrge (po m')
Kvrge prenika u % od Ds
Slepice visine do 4cm
Slepice visine preko 4cm
Usukanost
Lano srce (% od Ds)
Greke srca (% od Ds)
Ovalnost (% od Ds)
Okruljivost
lebovitost (% od Ds)
Dvostruko srce (cm)
eone raspukline (duina cm)
Buotine od velikog crva
Buotine od muica
Broj dozvoljenih greaka

FII

40/35
3
2
1
-

FI
40
3
2
1
-

40
5
3
2
-

20
10
20
10
5
10
4

20
10
10
4

Mala
Neogr
20
10
6

Klasa trupaca
L
I
35/30
30/25
3
4
2
3
Neogr
Neogr
2
15 po m'
1 na 2m
Srednja
70
10cm
3
10
5

Mala
20
Neogr
5
Ds
1 na 2m
3 na 1m
6

II
25/25
6
4
Neogr
Neogr
25 po m'
Neogr
1 na m
Srednja
25
Neogr
10
Ds
1 na 1m
3 na 1m
6

III
25
10
5
neogr
Neogr
Neogr
1 na m
Velika
50
Neogr
10
2Ds
5 na 1m
5 na 1m
6

28. Odredbe JUS-a o trupcima etinara

Najmanji prenik
Dozvoljene greke

Prenik Ds [cm]
Duina (m)
Jedrina
Koninost (% od D)
Zakrivljenost (% od L)
Zdrave kvrice (po m')
Trule kvrice (po m')
Male zdrave kvrge
Male trule i nesrasle kvrge
Srednje zdrave kvrge
Srednje trule kvrge
Velike zdrave kvrge
eone raspukline (u delovima od Ds)
lebovitost
Ovalnost
Usukanost
Greke srca u % od Ds
Broj dozvoljenih greaka

35
2
Jedri
3
2
Neogran
1 po m
do Ds
3

L
30
2
Jedri
2
1 po m
Mala
-

Klasa trupaca
I
25
4 (3)
Jedri
4
3
Neogran
Neogran
Neogran
3 po m
1 po m
1/2d
5% Ds
20% Ds
Mala
10
5

II
20
4 (2,5)
6
3
Neogran
Neogran
Neogran
Neogran
Neogran
3 po m
1 po m
do Ds
dozvoljava
Neogran
Srednja
neogran

III
20
3 (2)

29. Odredbe JUS-a o obloj gri

- obla graa sortimenti koji su namenjeni za neposrednu upotrebu:
1) rudniko drvo Ds=12 do 15cm ; L= 1,5 do 7m od hrasta, cera, bagrema, bresta, jasena
graba, bukve, i svih etinara; upotrebljava se za podgrade u rudnicima
2) brodska graa
i. odupirai za brodove d=14-15cm; L=10m i vie izrauju se od jele i smre
ii. brodske motke Ds=7-10cm; L=8m i vie izrauju se od jele i smre
iii. kriva obla graa Ds=20cm; L=2m i vie; s=25cm od hrasta, bresta i duda
3) ipovi Ds=20cm; L=5m i vie od hrasta jele i smre, a od bora po dogovoru; slue za
fundiranje zgrada, mostova...
4) jarboli Ds=20cm; d=15cm; L=10m i vie od jele, smre i bora
5) stubovi za vodove na 3cm od tanjeg kraja d=12cm; L 5,5-15m od hrasta, pitomog
kestena, bagrema, jele, smre, belog i crnog bora
6) stubovi za skele Ds=20-24cm, L=8m i vie od jele i smre
7) tunelsko drvo Ds=25-34cm; L=6-8m, a etvrtina isporuke moe biti 3-6m izrauje se
od etinara
8) obla kolarska graa Ds=15-25cm; L= 2m i vie (za brezu 4m i vie) od hrasta, jasena,
bresta, bagrema, breze i bukve
30. Odredbe JUS-a za sitno i ostalo tehniko drvo
- sitno tehniko drvo sortimenti namenjeni za neposrednu upotrebu ili za preradu, ali manjih
dimenzija:
1) stubovi za hmelj d=8cm; L=5-8m od liara
2) stubovi za vinograde Ds=7-10cm; L=1,5-3m po 10cm rastui od liara i etinara
3) vinogradsko kolje Ds=40mm; d=30mm; L=1,25 1,5 2,20 i 2,50m od liara i etinara
4) kolje za voe Ds=5-10cm; L=1,5-2,5m od liara i etinara
5) tehnike oblice Ds=12cm; L0.5-1.3m od liara
6) tapovi na 30cm od tanjeg kraja d=2-4cm; L=1,1-1,3m od pitomog kestena, hrasta,
jasena, drena, trenje, vinje, leske, bresta, klena, i sviba
7) ruke Ds=12-20mm; L=35-110cm
8) drvo za dumenove Ds=10-12cm; L=6-8m od jele i smre
9) obrui D=3-5cm; L=2m i vie od leske, graba, jasena, kestena i drena
10) dralje Ds=4-6cm; L=0,25-1,5m od drena, jasena, graba, bukve i sviba
11) prue i tapovi za pletarstvo D=2-20mm; L=0,5m i vie
12) bunarske motke D=12cm d=4cm; L=3m i vie od jele i smre
- ostalo tehniko drvo:
1) rezonantno drvo
2) drvo za izradu drvene vune
3) drvo za izradu duge i etkarskih proizvoda
4) kolarsko drvo
5) umetci od drveta za kolosek i skretnice
31. Odredbe JUS-a za prostorno drvo
- s obzirom na vrste drveta, drvo za ogrev se deli na:
- drvo tvrdih liara
- drvo mekih liara
- drvo etinara
- prema stepenu vlanosti:
- suvo seeno bar 6 meseci pre isporuke
- sirovo seeno bar 4 meseca pre isporuke

-prema obliku i dimenzijama komada:

- cepanice 1m5cm; stranica cepanice 10-25cm
- oblice 1m5cm; prenik 7-25cm
- seenice 0,9 1,2m; 3-5cm
- gule kvrgavi teko cepivi komadi ,5-1.2m, 25-40cm
- panjevina komadi nastali cepanjem ili razbijanjem panjeva, 15-40cm
- otpaci debljine 0,5-25cm; irina 2-25cm; duina 15-120cm
- po kvalitetu, drvo za ogrev i suvu destilaciju se deli na:
- I klasa spadaju oblice i cepanice; do 10% natrulih i do 30% prozuklih, strelica
luka do 15cm
- II klasa spadaju oblice, cepanice i gule; do 20% natrulih i do 50% prozuklih;
kratice koje dopunjuju duinu do 10%
- seenice do 30% prozuklih i natrulih
- panjevina
- otpadak

32. umski drvni otpadak; gubici usled zaokruivanja dimenzija, nadmere,

netanost obrasca srednjeg preseka i merenja preseka sa korom
- otpadak deo sirovine koji se u tehnolokom procesu ne moe iskoristiti
- matematiki to je razlika izmeu koliine preraene sirovine i neto koliine dobijenih proizvoda;
- ostatak se esto moe koristiti i za druge svrhe tada to nije otpadak
- poto u umarstvu i ono to ostane u umi ima svoju svrhu, adekvatniji je termin ostatak
- nekada je ostatak samo raunske prirode usled naina rauna, dodavanja nadmere i sl
- prema delu stabla od kog nastaju: od debla, od grana, od kore, od panja
- prema mestu gde nastaju: uma, stovarite...
- prema dimenzijama
- u umarstvu: razlika izmeu bruto i neto mase poseenih stabala
- bruto zapremina zapremina krupnog drveta sa korom raunata po tablicama
- neto zapremina zapremina sortimenata
- razliku bruto i neto zapreminu ine: strugotina, iseak, okrajci, odresci, ovrak, delovi debljih grana
koje nemaju duinu, kora oblovine, necepivi krai komadi, stope grana, odresci slepica, neobraunati
deo usled zaokruivanja dimenzija, nadmere...
Gubici usled zaokruivanja dimenzija
- zaokruivanje prenika
greka od zaokruivanja na ceo centimetar 0.5cm
greka od zaokruivanja aritmetike sredine dva cela broja 0,25cm
ukupno 0,75
greka raunanja zapremine po obrascu srednjeg preseka u tom sluaju je:
2
(
d s + 0.75) d s2
p1 =
100
d s2

1.5 0.75 2
p1 =
+ 2 100
ds
ds
0.75 2
poto je
zanemarljivo:
d s2
150
p1 =
ds
zaokruivanje duine
zaokruuje se na ceo decimetar (jela i smra trupci za rezanje na 25cm)
greka je u proseku 5cm
procenat greke:
0.05
p2 =
100
l
gubitak usled nadmere
nadmera iznosi 10cm
procenat greke:
0 .1
p3 =
100
l
netanost obrasca srednjeg preseka:

daje tane rezultate za paraboloid, a za ostale figure pravi greku:

za prevreni konus kod koga je k (D/d)=1,2 i q=2 greka je +25%
uee kore u neto zapremini:
(d + 2 k )2 d s2 , i ako se zanemari 4 k 2 100 kao zanemarljivo, p = 4 k 100
p4 = s
k
d s2
d s2
ds
u praksi se od prenika sa korom odbija 1,2,3,4... cm. ,a radi predostronosti se obino uzima malo
vie. Ovim pravimo greku od k=0,5cm proseno, a gubitak na ovoj osnovi iznosi:
4 0.25
100
100 =
p5 =
ds
ds

33. Krojenje opti principi

- posle obrade stabla (kresanja i koranja) dolazi radna operacija krojenje stabla
- krojenje odreivanje i obeleavanje mesta na kojima stablo treba prerezati, pri emu se odreuju
kvalitet i dimenzije sortimenata
- osnovni princip tenja da se postigne to vee kvalitativno iskorienje, tj. to vie skupljih
(vrednijih) sortimenata
- naroitu panju treba posvetiti krojenju debljeg kraja debla on nosi najvie zapremine, a po
kvalitetu je najbolji i najvredniji
- opti principi
1) od pravih delova izraivati due komade
2) od krivih izraivati krae sortimente
3) delove bez vorova odvajati od delova sa vorovima
4) punodrvne odvajati od miorepih
5) prave odvajati od krivih
6) kod kolenastih krivina prerezivati na kolenu
7) izraivati kombinovane sortimente po kvalitetu
8) prerezivati preko vora
- pri krojenju se prvo posmatra presek na debljem kraju ocenjuje se zdravstveno stanje, graa
drveta...
- zatim se uzdu stabla posmatra punodrvnost, zakrivljenost, granatost
- prema odredbama JUS-a se odreuje da li neki deo debla odgovara nekoj klasi kvaliteta
34. Oblik oblovine i njegovo odreivanje
- oblovina je deo debla jednakih karakteristika
- ima oblik prevrenog konoida (konoidi su geometrijska tela nastala rotacijom neke krive oko x ose
- zbog toga se opta jednaina za izvodnicu vretena stabla moe primeniti za oblovinu u celosti, a da
se ne napravi velika greka
- opta jednaina glasi:
y2 = c X q
- ova jednaina ima dva parametra i jednu nepoznatu (c, q, y) i reava se sistemom od tri jednaine,
tj. interpolacijom krive kroz tri take
- to znai da ako merimo prenik na debljem kraju (D), prenik na sredini (Ds) i prenik na tanjem
kraju (d), uz odgovarajue duine, i njih uvedemo u jednainu, moemo dobiti parametre c i q:

D
q
= cL
2

R2 = c L

Ds
q
2
q
= c ( L a / 2) za D = 2 R Ds = 2 Rs d = 2r : Rs = c ( L a / 2)
2
r = c ( L a) q
2
d
q
= c ( L a)
2
- poto je oblovina prevrena ne moemo odrediti direktno duinu L, pa je ovaj nain u praksi
neostvariv
- oblik oblovine odreujemo posredno, tj. odredimo koeficijente K i K1:
D R
K= =
d r
D
R
K1 = s = s
D
R
- koeficijent K:
R2
c Lq
=
r 2 c (L a )q
q

L
K =

La
2
L
Kn =
(n = )
q
La
- odavde je L:
L = (L a ) K n
2

L = Kn LaKn
Kn L L = aKn

L K n 1 = a K n
aK
K n 1
- Koeficijent K1:
n

L=

q
a
a

c L
L

q
L
2
2
2

2 = 1 a

K1 =
=
=
c Lq
Lq
L 2 L

q
q
q

a ( K n 1) 2 K n K n + 1 K n + 1
a
2

=
=

K1 = 1
= 1

a K n
2 a K n
2 K n
2 K n

2 n

K 1
1/ n

K n +1

K1 =
n
2K
- iz ovakvog prikaza se vidi da postoji direktna zavisnost K, K1 i q (q se sadri u n), a ova zavisnost
se moe prikazati grafiki

- poto se K i K1 lako odreuju (merenjem tri prenika), koeficijent oblika (q) lako moemo oitati
sa grafika

35. Tana zapremina prevrenih konoida

- Huberova formula srednjeg preseka daje tane vrednosti samo za paraboloid (q=1), a za konus
(q=2) daje manju zapreminu za 25%
- za vreteno stabla vai:
dV = y 2 dx
L

V = y 2 dx
0

D2
D
q
-za y = c x i iz = c L c =
:
4 Lq
2
x q +1
V = c

q +1
2

V=

D 2 Lq +1

4 Lq q + 1

V=

D 2 L
4 (q + 1)

- za prevreni konoid:
D 2 L d 2 ( L a)
Vp =

4 (q + 1)
4 (q + 1)

Vp =

4 (q + 1)

D 2 L d 2 ( L a)

- ako ovde stavimo dobijeno L: L =

aKn
K n 1

Kn

a
n
D 2 d 2 + d 2
4 (q + 1) K 1

- ova formula je nepraktina, ali slui za izradu grafikona sa kojih lako odreujemo zapreminu na
osnovu oblika oblovine, prenika na tanjem i debljem kraju i duine.
Vp =

36. Izrada jednog sortimenta po principu maksimalnog kvalitativnog iskorienja

- izrada jednog sortimenta znaajna je za izradu greda, dasaka, furnira, i uopte za preradu oblovine
tehnikom rezanja
- pitanje se svodi na iznalaenje optimalne duine sortimenta
- maksimalno iskorienje se postie kada je zapremina cilindra upisanog u konoid (vreteno stabla)
maksimalna
- zapremina tog cilindra bila bi:
V = y 2 x
- iz opte jednaine konoida:
y 2 = c ( L x) q
zapremina bi bila:
V = c ( L x) q x

V = c (L x ) x - pri ostalim nepromenjenim vrednostima, zapremina cilindra zavisi od

njegove duine
Ekstremnu vrednost moemo nai preko prvog izvoda gornje funkcije po x:
q
f ( x ) = c (L x ) x
q

f ( x) = c (L x ) x c q (L x )

q 1

c (L x ) x c q ( L x )

q 1

=0

c (( L x) q x q ( L x) q 1 ) = 0
( L x) q x q ( L x) q 1 = 0
x q ( L x) q 1 = ( L x) q
( L x) q
q ( L x) q 1
Lx
x=
q
xq = L x
x=

xq + x = L
x (q + 1) = L
x=

L
q +1

za paraboloid (q=1), maksimalno iskorienje je kada je duina sortimenta L/2

za konus (q=2) maksimalno iskorienje je kada je duina sortimenta L/3
za najloid (q=3) maksimalno iskorienje je kada je duina sortimenta L/4
za dati obrazac za raunanje L preko K:
aKn
x= n
K 1 (q + 1)

umesto duine, moe se raunati prenik na tanjem kraju:

2

d1
q
= c ( L x)
2
D2
c=
n = 2/q
4 Lq
1/ n

2
d1 = D
- ovo pokazuje da je za odreivanje mesta preseka dovoljno znati prenik
n+2
na debljem kraju i karakteristiku oblika q

37. Podela oblovine na dva dela po principu maksimalnog kvalitativnog

iskorienja, uz uslov da se iskoristi cela duina
- duina oblovine a
- pitanje je kolika e biti duina kojeg sortimenta da bi bilo maksimalno iskorienje
- iskorienje je maksimalno kada je zapremina oba upisana cilindra u zbiru maksimalna:
V = r 2 (a x) + y 2 x

- poto je y 2 = c ( L x) q

V = r 2 (a x ) + c ( L x) q x
- maksimum moemo nai preko prvog izvoda
q
q 1
f (x ) = r 2 + c (L x ) c x q (L x )
- kada se rei, dobija se da x zavisi samo od K i od q

38. Prerezivanje pri izradi umskih sortimenata tehnika rada

- prerezivanje je sledea radna operacija posle krojenja
- povrina prereza treba da je ravna i upravna na uzdunu osu stabla
- tehnika prerezivanja zavisi od dimenzija stabla i od toga kako stablo lei na zemlji
- kada stablo celom duinom lei na zemlji lanac se ne ukljetava, a ne dolazi ni do raspucavanja;
primenjuje se ravan rez (za tanje) ili lepezast rez (za deblje oblice) ili kombinovani
- kada je stablo jednim krajem oslonjeno na tlo, a odseca se deo koji ne lei na zemlji postoji
opasnost od rascepljivanja; stablo se prvo narezuje odozdo do otprilike 1/3, a zatim se rezanje
zavrava odozgo
- kada stablo lei na dva oslonca moe se desiti da se lanac ukljeti; on se moe osloboditi pomou
klinova, ali to nije uvek mogue; ceo rez treba izvesti odozdo, li stablo narezati odozgo, pa rez
zavriti odozdo; kod jako debelih stabala prvo se narezuje odozgo do oko 1/3, zatim se izvede
ubodni rez na oko 1/2D, i propili nanie, a zavrava se prerezivanjem navie
39. Cepanje drveta; slaganje prostornog drveta
- cepanje drveta kao radna operacija postoji kod izrade prostornog drveta, u izradi duica i krovne
daice
- predmet cepanja su trupii i oblice duine 1,0m
- cepaju se komadi oblog drveta prenika iznad 12cm
- efekat cepanja zavisi od pravca prodiranja klina u odnosu na pravac protezanja vlakanaca, i od
poloaja prstenova prirasta; najvei efekat se postie kada se cepa po radijusu po pravcu protezanja
vlakanaca
- u cepanju ce razlikuju dve faze: do pojave primarnog rascepa i od pojave primarnog rascepa
- do pojave primarnog rascepa klin savladava otpor sabijanja drvne mase i otpor prodiranju otrice
- ukupan otpor prodiranju je sloen, sastoji se od otpora na seivu, otpora sabijanju drveta, i otpora
rastavljanja po ravni cepanja
- ravan cepanja se pojavljuje po pojavi primarnog rascepa
- u momentu pojave primarnog procepa maksimalan je otpor prodiranju
- do pojave primarnog procepa napadna taka se nalazi na 1/3 duine stranica klina koja je u drvetu
- od pojave primarnog procepa napadna taka je na mestu oslanjanja drveta na klin
- sila otpora prodiranju (Q) zavisi od vrste, vlanosti, dimenzija drveta, od grae drveta ...
- sila Q je manja to je manji ugao klina, ali mali uglovi ne izazivaju pojavu primarnog rascepa, pa
se u praksi ne primenjuju
- posle pojave primarnog rascepa sila otpora je 8-10 puta manja nego pre
- od pojave primarnog rascepa cepanje je posledica momenta sile
- sila otpora prodiranju se moe razloiti na horizontalnu i vertikalnu komponentu
- vertikalna komponenta:
F1 = Q sin

, a ukupno je ona dvostruka: 2 F1 = 2 Q sin

2
2
- maksimalna sila 2F1 zavisi i od duine i debljine drveta
- kod runog cepanja trenje izmeu klina i drveta je poeljno (da bi klin ostao u drvetu), a kod
hidraulinog je nepoeljno

slaganje drveta
- prostorno drvo se slae u sloajeve (sure, figure)
- najmanja duina je 1m
- uobiajena visina je 1,1m u umi i 2,20 na stovaritima (10% je nadmera)
- duina zavisi od koliine drveta
- kod veih koliina prostornog drveta slae se sloaj za svako drvo ili za par najbliih
- cilj slaganja drveta:
- prikupljanje drveta
- ustanovljavanje koliine
- slaganje kao radna operacija ima sledee faze:
- prinoenje drveta
- izrada i pobijanje kolja i kosnika
- slaganje u uem smislu
- grubo slaganje nabacivanje u gomile radi prikupljanja
- pri slaganju se nastoji da se drvo slae to gue

40. Iskorienje oblovine pri izradi greda maksimalne zapremine od oblovine

krunog poprenog preseka; dimenzije greda
- koristi se cela duina oblovine
- profil se ucrtava na tanjoj strani oblovine
- greda je data dimenzijama x i y a njena povrina je P = x y
- dijagonala upisanog pravougaonika je jednaka preniku stabla
- odavde je:
d 2 = x2 + y2
x = d 2 y2
P = y d 2 y 2 = f ( y)
- povrina je maksimalna kada je prvi izvod po y jednak nuli, a drugi manji od 0
2y2
f ' ( y) = d 2 y 2
=0
2 d 2 y2

d 2
2
d 2
x= y=
2
y=

- maksimalno iskorienje je kada je greda kvadratnog poprenog preseka stranice a =

- tada je procenat iskorienja:
2

d 2

2
Pg
4d2 2 2
100 = 2 100 = 2
= 100
P
d
d 4
4
- procenat iskorienja ne zavisi od prenika stabla iznosi negde oko 63,7%

d 2
2

41. Iskorienje oblovine pri izradi greda maksimalnog otpornog momenta od

oblovine krunog poprenog preseka; dimenzije greda
- Otporni moment :
x y2
W=
6
- preko dijagonale upisanog pravougaonika jedna stranica je:
y2 = d 2 x2
- kad ovo ubacimo u jednainu za otporni moment:
x (d 2 x 2 ) d 2 x x 3
W=
=
= f( x)
6
6
- maksimalni otporni moment dobijamo preko prvog izvoda funkcije:
f (x ) = d 2 3 x 2 = 0
d 3
3
d 3 2
y=
3
- odnos stranica x : y = 1 : 2 5 : 7
- korienje preseka:
2
d 3 d 3 2
4d 2

Pg
3 100 = 4 2 100 = 59,8%
100 = 3 2 3
100 =
2
3
P
d
d
4
x=

42. Iskorienje oblovine eliptinog poprenog preseka pri izradi greda

maksimalne zapremine (izraunavanje dimenzija grede)
- povrina grede pravougaonog profila: Pg = 4 x y
- opti oblik jednaine elipse:
b2 x2 + a2 y 2 = a2 b2
a 2 b 2 a 2 y 2 a 2 (b 2 y 2 )
x2 =
=
b2
b2
a 2
x=
b y2
b
- odavde je:
a
P = 4 y b2 y 2 = f ( x )
b
- maksimum funkcije je kada je prvi izvod jednak nuli
- tada je
b 2
a 2
y=
; x=
2
2
- procenat iskorienja :

Pg
P

100 =

b 2 a 2

2
2 100 = 2 100
a b

43. Iskorienje oblovine eliptinog poprenog preseka pri izradi greda

maksimalnog otpornog momenta (izraunavanje dimenzija grede)
- maksimalni otporni moment:
2
2 y (2 x )
4 y x2
W=
=
6
3
- opti oblik jednaine elipse:
b2 x2 + a2 y 2 = a2 b2
x2 =
- odavde je

W=

a 2 b 2 a 2 y 2 a 2 (b 2 y 2 )
=
b2
b2

4 y

a2 b2 y 2
b2
3

3 b 2 W
= y (b 2 y 2 ) = f ( y )
2
4a
- maksimum je kada je prvi izvod funkcije f(y) jednak nuli
f (y ) = b 2 3 y 2 = 0
b 3
3
a 3 2
x=
3
- odnos stranica x : y = 1 : 2 5 : 7
- korienje preseka:
d 3 d 3 2
2
2
4

Pg
3 100 = 4 2 100 = 59,8%
100 = 3 2 3
100 =
2
P
d
d
3
4
y=

44. Izraunavanje potrebnih dimenzija greda i oblovine u sirovom stanju ako su

poznate dimenzije u prosuenom stanju
- prosueno stanje podrazumeva vlanost od oko 22%
- neki sortimenti se izrauju od sirovog drveta (recimo pragovi), pa im treba dodati nadmeru
prilikom izrade na ime utezanja
- minimalni prenik oblovine u sirovom stanju moe se izvesti iz sledeeg odnosa
Dv2
D 2
u
Dp
a v
a
=
a
4
4
100
4
a duina trupca (uzima se da se nije promenila)
u utezanje (zapreminsko)
Dv prenik u vlanom stanju
Dp prenik u prosuenom stanju

10 Dp
100 u
- utezanje u stvarnim uslovima poinje tek kada vlaga padne ispod take zasienosti ice
- taka zasienosti ice zavisi od zapreminske mase apsolutno suvog drveta (t0) i od zapreminskog
utezanja (V):

Dv =

k=

t0
- zapreminska masa apsolutno suvog drveta zavisi od vrste: bukva proseno 0,69; hrast 0,65
- zapreminsko utezanje od take zasienosti do apsolutno suvog stanja za bukvu je 17,6%, a za hrast
12,6%
- kada iz ovih podataka dobijemo k, za bukvu k=36%, a za hrast 32,3%
- odavde razlika izmeu zasienosti i prosuenosti za bukvu 14%, a za hrast 10,3%
- za 1% vlanosti bukovina se utegne za 17,6/36=0.49%
- za 1% vlanosti hrastovina se utegne za 12,6/32,3=0.39%
- do prosenog suenja bukovina se utegne za (36 22) 0,49 = 6,85%
- do prosenog suenja hrastovina se utegne za (32,3 22) 0,39 = 4%
- potrebno je osim prenika oblovine znati i dimenzije grae u sirovom stanju da bi dobili eljene
dimenzije u prosuenom stanju
- za raun se koristi srednja vrednost izmeu radijalnog i tangencijalnog utezanja
- od take zasienosti do prosuenog stanja za bukvu ono iznosi oko 3%, a za hrast oko 2%
- do dimenzije u vlanom stanju se moe uopte doi po sledeoj formuli:
u
Sv Sv
= Sp
100
100 S p
Sv =
100 u
Sv dimenzija u vlanom stanju
Sp dimenzija u prosuenom stanju
u utezanje (proseno radijalno-tangencijalno) za datu razliku u vlazi od take zasienosti do
prosuenog stanja

45. elezniki pragovi: vrste drveta, vrste pragova, dimenzije, profili, trajnost,
znaaj; izraunavanje zapremine pragova
- elezniki pragovi zajedno sa inama ine gornji stroj eleznikih pruga
- slue da prenesu optereenja sa ina na tucaniku podlogu
- ine su inskim ekserima spojene sa pragovima u jednu relativno vrstu konstrukciju
- pragovi su izloeni velikim optereenjima pa moraju da imaju odreena svojstva:
- dovoljna vrstoa na pritisak
- dovoljna tvrdoa
- trajnost
- mala cepljivost
- prema nameni se dele na:
- obine
- skretnike
- za mostove
- obini se prave od: kitnjaka, lunjaka i sladuna, zatim cera, bukve i pitomog kestena, po sporazumu
od crnog i belog bora i od aria

- skretniki se ne izrauju od cera i pitomog kestena

- trajnost zavisi od vrste drveta i od toga da li su impregnirani
- prema vrsti koloseka eleznice se dele na
- normalan kolosek - 1435mm
- uzak kolosek 1000, 760, 600mm
- pragovi za normalan kolosek su duine 260cm i 250cm
- prema obliku poprenog profila postoji etiri vrste pragova:
pravougaonog profila (n=26cm; h=16cm
sa dva zarubljena oka (n=26cm; h=16cm; h1=9cm;
sa jednim zarubljenim okom(n=26cm; h=16; h1=9cm
sa jednom zaobljenom stranom(n=26cm; h=16;
-dimenzije pragova su date JUS-om za prosueno stanje
- pragovi se izrauju od trupaca za pragove, minimalnog prenika 25cm na sredini
- prenik na tanjem kraju trupca zavisi od veliine praga i broja pragova koji se izrauju iz jednog
trupca, kao i od oblika oblovine
- duina trupaca za pragove jednaka je duini pragova
raunanje zapremine pragova
-zavisno od izgleda profila
- u optem obliku povrina poprenog preseka puta duina
- povrina tipa I: P = n h
q+n
- povrina tipa II: P = n h1 +
(h h1 )
2
- povrina tipa III ista kao i za tip II
n+q
- povrina tipa IV: P =
h
2

46. Izrada praga samca profila II od oblovine krunog poprenog preseka.

Minimalni prenik oblovine na tanjem kraju, procenat iskorienja
- da bi mogli ucrtati profil praga samca na tanjem kraju trupca, potrebno je da on tu ima neki
minimalan poluprenik
- minimalan prenik moemo dobiti na sledei nain:
2
2
d q
2
= + (h x )
2 2
2

d n
2
= +x
2 2
- reavanjem ovih jednaina dobijamo:
q2 + 4 h2 n2
x=
8h

n 2 q 2 + 4h 2 n 2

d = 2
+
4
8 h

iskorienje pragovske oblovine se rauna po obrascu:

Vp
p=
100
Vo

47. Izrada praga dvojca i praga etverca profila II od oblovine krunog poprenog
preseka; procenat iskorienja i minimalni prenik na tanjem kraju oblovine
- kada se dva praga ucrtavaju u kruni presek, oni su jedan drugom okrenuti donjim, duim
stranama, a izmeu njih postoji prostor od nekoliko milimetara predvien za prorez
- krug opisan oko dva preseka praga moe biti definisan prenikom d1 koji dolazi do leve (desne)
take na gornjoj stranici praga, ili prenikom d2 koji dolazi do gornje take na vertikalnoj stranici
praga.
- moraju se raunati oba, a uzima se onaj koji je vei:
2

c q
d1
= h + +
2 2
2
2

c n
d2
= h1 + +
2 2
2
- kada se iz jednog trupca prave etiri praga, onda su oni tipa III
- naslanjaju se jedan na drugi jednom bonom stranom i donjom stranom
- i ovde se moraju raunati dva prenika, a uzima se vei
2

c
c
d1
= q + + h +
2
2
2

c
c
d2
= n + + h1 +
2
2
2
procenat iskorienja se rauna po formuli:
Vp 2
Vp 4
p=
100 tj. p =
Vo
Vo
- zapremina praga se rauna kao povrina osnove puta duina
- povrina osnove pragova tipa II i III je:
q+n
P = n h1 +
(h h1 )
2

48. Izrada tri praga od jednog trupca krunog poprenog preseka

- dispozicija: dva su donjim stranama okrenuta jedan prema drugom (tip III, a trei je dnom okrenut
ka bonim stranama prethodna dva (tip II)
- mogu se postaviti dve jednaine:
2
d
2
2
= (h1 + c) + (n x)
2

2

d q
2
= + (h + x + c )
2 2
- reenjem po x se dobija:
2

q
n + h h2
2
x=
2 ( n + h)
2

2
1

49. Izrada praga samca profila II od oblovine eliptinog poprenog preseka,

procenat iskorienja, izraunavanje min d1 i d2
- u optu jednainu izohipse ubacimo koordinate dve karakteristine take, i tako dobijemo sistem od
dve jednaine

- njihovim reavanjem dobijemo minimalne poluprenike:

b2 x2 + a2 y 2 = a2 b2
h
q
- jedna taka M definisana je sa x = i y = h 1
2
2
h
n
- druga taka M1 definisana je sa x1 = i y1 = 1 (centar se po vertikali nalazi na h1/2)
2
2
- ove take ubacimo u jednainu elipse:
2

q
b + a2 h 1 = a2 b2
2
2

n
h1
b + a2 = a2 b2
2
2
- reenjem ovih jednaina dobijamo a i b minimalno (to su poluprenici)
- procenat iskorienja
2

50. Cepano tehniko drvo duica

- za cepanje se koriste kvalitetni meutrupii prave ice i dobre cepljivosti
- u cepano tehniko drvo spadaju duice (duge) za izradu buradi
- najpoznatije su francuska, nemaka, bukova i amova duica
Francuska duica
- izrauje se od hrastovine, i to samo od srike
- upotrebljava se za izradu vinskih buradi
- pre cepanja dispozicija duica se ucrtava na tanjem elu trupia
- od jednog trupca se moe dobiti 1, 2, 3 reda duica, zavisno od poluprenika preseka trupia
- cepanje se vri po radijusu
- dodaje se nadmera od 6% na ime utezanja po debljini i irini
- iskorienje drveta zavisi od prenika trupia i od irine duica
- irina duica zavisi od prenika trupia i od broja redova duica
- maksimalno iskorienje se postie pri maksimalnoj povrini ela duica
- ukupna povrina ela duica=
P = scn
s irina duice
c- debljina duice
n broj duica u prstenu
- zbir svih debljina duica je
n c = 2 r
r rastojanje od centra preseka do poetka duice
- irina duice je:
s = Rr
- odavde je povrina:
P = (R r ) 2 r = f ( r )
- povrina je maksimalna kada je prvi izvod ove funkcije jednak nuli
f (r ) = 2 R 4 r = 0

R
2
- znai, maksimalno iskorienje povrine poprenog preseka je kada je r=R/2, tj. s=R-R/2 s=R/2
r=

- iskorienje poprenog preseka u tom sluaju je:

R
R
2
scn
1
p = 2 100 = 2 2 2 100 = 100 = 50%
R
R
2
- ako se izrauje dva reda duica, njihova irina je tada R/3
Nemaka duica
- izrauje se od srike hrastovine
- upotrebljava se za izradu pivske buradi
- duice su srazmerno deblje, ue i grublje od francuskih
- posle cepanja i tesanja na konane dimenzije, duice se slau u tzv. tavane; tavan ima oblik
kvadrata
- od duica se izrauje plat, a dno od danarica
- za jedno bure su potrebna tri tavana duica i dva tavana danarica
- debljina duica je odreena prenikom srike na tanjem kraju trupca
- odreuje se na osnovu odnosa
d 24
=
c
1
d
c=
24

51. Proizvodnja drvenog uglja nemaka metoda (uspravne enice)

- drveni ugalj (umur) se dobija pougljavanjem (ugljenisanjem) ili suvom destilacijom drveta
- kod ugljenisanja drveni ugalj je jedini proizvod, a kod suve destilacije je jedan od sporednih
- ugljenisanje je fiziko-hemijski proces koji se odvija uz ogranieno prisustvo kiseonika, a toplota
se dobija deliminim sagorevanjem drveta
- kod suve destilacije potpuno je odsustvo kiseonika, a toplota se dovodi spolja
- pri ovim procesima drvetu se menjaju fizike osobine, ali i hemijski sastav u nekoj meri
- drveni ugalj se moe koristiti u redukciji gvozdene rude, farmaciji, domainstvu...
- kao sirovina za dobijanje drvenog uglja mogu posluiti otpaci, iji izvoz iz ume ne bi bio
rentabilan
- pougljavanje se moe vriti na zemlji (uspravne i leee enice) , u jamama u zemlji ili u
gvozdenim retortama
nemaka metoda (uspravne enice)
- prilikom pougljavanja treba obaviti sledee vanije poslove:
1. skupljanje i izrada drveta svodi se na sakupljanje drvenih ostataka, ili se vri i izrada ako je
potrebna
2. privlaenje drveta od mesta sakupljanja do mesta gde e biti enica
3. graenje upine upina je prostor na kom se slae enica; krunog je oblika, neto veeg
prenika od budueg prenika enice; postupak izrade:
a. oisti se prostor od kamenja i panjeva
b. obelei se krug potrebnog prenika (10-12m)
c. naspe se zemlja 30-60cm i nabije, ali ne previe, tako da upina od centra ka periferiji
ima blag pad: 4-6%
4. slaganje enice

a. prvo se podie odak etiri koca (5-7cm) se pobiju na rastojanju 30-40cm u sredini
upine
b. postavi se uprija radijalno po zemlji postavljene oblice, i to tako da deblje idu
prema periferiji, da bi kompenzovale nagib upine; slue da odmaknu sloeno drvo od
zemlje
c. oko odaka slaemo sitnije i suvlje drvo u preniku od 1m (ognjite), a ka periferiji
deblje i vlanije; slaganje se vri paralelno sa polaganjem uprije
d. u podnoju enice se ostavi kanal za paljenje, a u odak se nabije suvo sitno granje
5. pokrivanje enice
a. prvo se pokrije sitnim granjem slui da omogui cirkulaciju vazduha
b. preko granja se stavlja paprat i mahovina toplotni izolator
c. sve se to pokriva upom sloj debljine 20-30cm, zavisno od visine (nie deblji),
sastavljen od meavine zemlje, pepela i ugljene praine onemoguava prodor
spoljnjeg vazduha; nanosi se nakvaen i sabija se
d. pre paljenja se pri dnu enice u upi prave otvori (ravunke - zranice)
6. paljenje enice obavlja se ubacivanjem ara u odak ili kroz kanal za paljenje, traje 6-8
asova, a ugljenisanje poinje kada temperatura dostigne 240-280oC
7. voenje procesa ugljenisanja sastoji se u kontroli dovoenja vazduha, posle paljenja, osim
zranica mestimino se bue i drugi otvori oduke (na poetku i u zoni ugljenisanja) i
promake (prema potrebi radi regulacije cirkulisanja vazduha); u toku ugljenisanja otvori se
otvaraju i zatvaraju, enica se popunjava na mestima gde se ulee ...; proces traje 2-25 dana
8. vaenje i deponovanje drvenog uglja najpre se ostavi da se enica ohladi, a zatim se ugalj
skida u slojevima ili vadi ispod pokrova
- od 1m3 drveta dobije se 170-180kg uglja
- zapremina enice se rauna po obrascu za potpuni paraboloid:
D2 h
V=
8
- Visina enice je oko 0,4 prenika

52. Pougljavanje u metalnim, zidanim i enicama u zemlji

- drveni ugalj (umur) se dobija pougljavanjem (ugljenisanjem) ili suvom destilacijom drveta
- kod ugljenisanja drveni ugalj je jedini proizvod, a kod suve destilacije je jedan od sporednih
- ugljenisanje je fiziko-hemijski proces koji se odvija uz ogranieno prisustvo kiseonika, a toplota
se dobija deliminim sagorevanjem drveta
- kod suve destilacije potpuno je odsustvo kiseonika, a toplota se dovodi spolja
- pri ovim procesima drvetu se menjaju fizike osobine, ali i hemijski sastav u nekoj meri
- drveni ugalj se moe koristiti u redukciji gvozdene rude, farmaciji, domainstvu...
- kao sirovina za dobijanje drvenog uglja mogu posluiti otpaci, iji izvoz iz ume ne bi bio
rentabilan
- pougljavanje se moe vriti na zemlji (uspravne i leee enice) , u jamama u zemlji ili u
gvozdenim retortama
enice u zemlji
- zapremine su 3,5/7m3
- oblika su prevrnute zaobljene piramide
- dve-tri oblice su postavljene po dnu, a u njihovom produetku oblice se stavljaju i na eone kosine
ove oblice odmii sloeno drvo od zemlje
- pri slaganju se vodi rauna da drvo ne dodirne ni bone kosine (10-15cm)
- sa liem paprati i slamom sloeno drvo se prekrije, a sa istim materijalom se popune praznine

- enica se pokrije slojem zemlje koja je pomeana sa peskom i ugljenom prainom (oko 15cm)
- ostavljaju se dva otvora na suprotnim krajevima jedan za paljenje drugi za odvod gasova
- po paljenju loite se zatvori
- ugljenisanje je gotovo kada plamen izbije na drugi otvor tada se i taj otvor zatvori
- ugljenisanje traje 5-6 dana, i dobija se 200kg uglja od 1m3 drveta
Metalne prenosne enice
- ima ih vie tipova
- obino su cilindrine
- sastoje se iz segmenata prstenova (5) i poklopca
- prenika su 2m, a visine 1,8m
- lim je debljine 3mm, sa podunim rebrima radi ojaanja
- prstenovi naleu jedan da drugi, a od gore dolazi poklopac
- drugi nastavak od dole ima vrata za loenje (30x30cm)
- na ostalim segmentima se nalazi po 3 perforirana otvora
- na poklopcu je dimnjak visine 30cm i promera 30cm
Zidane enice
- stacionarne malog i srednjeg kapaciteta
- obino su oblika nisko valjka, sa svodom u vidu zarubljenog paraboloida
- valjkasti deo je visine oko 1m, ukupna visina je oko 2,5m, a unutranji prenik 3m
- debljina zida je jednaka duini cigle
- pri dnu imaju vrata 50x50cm
- na zavretku valjkastog dela su opasane elinim uetom 14mm
- enice imaju i ozidani odak
- puni se na otvor sa strane i odozgo; staje 7-8m3 drveta
- paljenje se vri odozgo, uz prethodno polivanje benzinom
- posle sleganja enica se hrani sa 1,5-3m3 drveta
- ugljenisanje traje 7-9 dana
- proces vodi jedan radnik
- hladi se 2-3 dana
- dobija se oko 160kg po 1m3 drveta

53. Krenje panjeva

- mogu se kriti stabla i panjevi
- panjevi se kre zbog
- mehanike obrade zemljita
- krenje kao mera obnove (kod bagrema)
- prevoenja zemljita u poljoprivredno
- izgradnje (puteva, zgrada...)
- korienja drveta panjevine
- na 100m3 nadzemnog drveta dolazi oko 25m3 panjevine
- da li e se koristiti drvo panjevine najvie zavisi od ekonomskih i ekolokih aspekata
- moe se obavljati:
1. runo raznim oruima i na razne naine; najprostije opkopavanje, opsecanje ila i
vaenje polugama; oruima krila i poluge
2. animalima animal okree dobo na koji se namotava ue, za koje je vezan panj
3. mehanizovano pomou traktora (guranjem prednjom daskom, riperovnjem, eljanjem,
vuenjem uetom), vitla i specijalizovanih naprava (opsecanjem ili drobljenjem);

4. eksplozivom uglavnom kod izgradnje umskih puteva; eksploziv se pale kordom i

kapislom; koliina eksploziva: K = k d (12-34g/cm); sastoji se od sledeih radnih operacija:
priprema patrona, buenje rupa, ubacivanje patrona, nabijanje zemlje, paljenje, raskrivanje

54. Metode see i izrade uopte o metodama i uslovljenosti i meuzavisnosti

metoda gajenja i metoda see i izrade
- iskoriavanje je u isto vreme:
- cilj koristimo proizvedenu drvnu masu
- sredstvo obnavljamo ili negujemo umu (uzgojni zahvati)
- sea stabala i izrada sortimenata su jedna od glavnih stavki iskoriavanja uma
I - iskoriavanje uma je u stari sea kojom se ili stvaraju uslovi za obnovu ili se zavrava neka od
faza razvoja mlade sastojine
- imajui vidu prethodno, metode see i izrade zavise od naina obnove tj. faze nege ume nisu iste
metode stee kod proreda u mladim sastojinama od metoda kod prebiranja, ili metoda kod iste see
(ova injenica je spoj sa metodama gajenja)
II - umski sortimenti se mogu izraivati u umi ili se izrada sortimenata u razliitom stepenu odvija
na stovaritima centralnim ili umskim
- posledica ovoga je da metode see i izrade zavise i od mesta i stepena izrade umskih sortimenata
III - u iskoriavanju je prisutan razliit stepen mehanizovanosti procesa metode see i izrade
zavise i od njega (drugaije se odvija eksploatacija uma testerama ,a drugaije harvesterima)
IV - predmet rada u iskoriavanju uma je sastojina deo ume dovoljno homogen, ali toliko
razliit od ostatka da zahteva poseban uzgojni postupak ( time i tehnoloki). izbor metoda see i
izrade zavisi od sastojinskih prilika:
- terenske prilike
- sklop
- obrast
- dimenzije i kvalitet stabala...
V nain obnove utie na izbor metoda see od njega zavisi intenzitet see, dinamika see, i
potreba uvanja preostalih stabala
See
- postoje see obnove, sanitarne see i prorede
- see obnove:
- ista
- postepena
- prebirna
- sva tri oblika imaju tri karakteristine varijante
- na velikoj povrine
- na pruge
- na krugove
- najjednostavnije je, sa tehnolokog aspekta, iskoriavanje istom seom na velikim povrinama
(veliki intenzitet, mogunost mehanizacije, nema zaostalih stabala) i ostale iste see, zatim ide
postepena sea sa svojim varijantama, a najzahtevnija je prebirna sea (ematske kombinovane
selektivne) (jo su nepovoljnije prorede)
- glavni zahtevi u vezi sa tehnologijom iskoriavanja uma su sledei:
pri privlaenju ne prelaziti kroz obnovljene delove
- obarati stabla u smeru privlaenja
- da se to lake formira optimalni tovar po broju i po zapremini
- da je mogue privlaenje po sistemu sabirnog ueta
- da je intenzitet see to vei

prema mestu izrade umskih sortimenata metode see i izrade delimo:

1) klasina (sortimentna) metoda u umi kod panja
1. prostorno drvo
- duine 1m (sa potpunim slaganjem i sa grubim slaganjem)
- duine 2m (sa potpunim slaganjem i sa grubim slaganjem)
2. tehniko oblo drvo
2) metod debala na stovaritima
1. delovi debla
2. cela debla
3. cela stabla
sve tri varijante:
A) umsko stovrite
- prostorno drvo (klasino (1m,2m), sitno oblo, iveranje)
- tehniko oblo drvo
B) centralno stovarite
- prostorno drvo (klasino (1m,2m), sitno oblo, iveranje)
- tehniko oblo drvo
- koliine sortimenata se izraavaju u m3 ili u kg

55. Klasini metod i savremeni metodi tehnike karakteristike, prednosti,

nedostatci
klasini metod izrada sortimenata u umi (kod panja)
- zove se i sortimentna metoda
- u umi na mestu izrade je oteana upotreba mehanizacije
- prostorno drvo izraeno u umi tee se privlai
- glavni problem je usitnjavanje sortimenata, to iziskuje dva naina privlaenja (za tehniko oblo i
za prostorno dvo), a to prouzrokuje umanjenje intenziteta see, pa i ekonominost
- nemogue je unificirati privlaenje svih sortimenata
izrada sortimenata na stovaritima
- stovarita mogu biti umska ili centralna
- za oba sluaja razlikuju se tri varijante prema prvoj fazi transporta privlaenju:
- privlaenje delova debala
- privlaenje celih debala
- privlaenje celih stabala
- prednosti u odnosu na klasian metod svih ovih vrsta i varijanti metoda izrade:
o unifikacija prve faze transporta
o mogunost mehanizacije i automatizacije
o vea produktivnost rada
- najekonominije je privlaiti cela stabla tako se izvue i tehniko i svo prostorno drvo
umsko stovarite
- predstavlja radilite pa mora imati odreenu povrinu i strukturu
- obino je pored kamionskih puteva, nekada bankine i karpe
- nekada se od klasine metode razlikuje samo po mestu izrade, ali i tad je bolje, jer je unificirana
prva faza transporta
- loa strana im je:
to su u blatu u veem delu godine prerezuje se zaprljana oblovina
potrebno je obezbediti dovoljnu povrinu u umi

- prednosti u odnosu na klasian nain:

vea produktivnost
vee mogunosti za primenu mehanizacije
vee iskorienje, kvalitativni i kvantitativno
- u novije vreme u umi se izvodi prethodno krojenje radna operacija slina krojenju, ali se ne
pristupa prerezivanju osim na par mesta da bi se olakalo privlaenje, tj. da bi se to manje otetio
podmladak
- savremeni tehnoloki proces podrazumeva visoko mehanizovanu proizvodnju na stovaritima, uz
primenu snanih traktora ili procesora
centralna stovarita
- u umi se obavljaju radne operacije sea, kresanje, prethodno krojenje i prerezivanje
- ostatak posla se obavlja na stovaritima
- centralno stovarite moe biti uz preraivake kapacitete (strugaru, fabriku iverice, fabriku
celuloze...) ili opte centralno stovarite (gde nema preduzea drvne industrije)
- loa srana je to prelazak na preradu na centralnim stovaritima trai velike investicije za
stovarite ali i za specijalizovana transportna sredstva
- po deblovnom metodu deo mase (5-10%) ostaje u umi

56. Savremeni mehanizmi i njima uslovljene metode iskoriavanja uma

- savremeni mehanizmi u iskoriavanju uma su harvesteri i procesori
- harvesteri seku drvo na panju, a nekada mogu kada poseku nekoliko stabala da ih zajedno i
izvuku iz seine (metod celih stabala)
- procesori imaju ureaj za manipulaciju drvetom i za prerezivanje, pa mogu obavljati radne
operacije prerezivanja i slaganja; mogu se koristiti u seini, ili na privremenom umskom stovaritu
- harvester procesori seku, sakupljaju i prerezuju drvo, a kada skupe 20-30 komada ostavljaju ih
u seini; materijal je dovoljno skoncentrisan da je privlaenje lake i ekonominije
- ovi ureaji su ogranieni :
- dimenzijama stabla (do 40cm u nivou panja),
- nagibom terena (do 30%)
- ekonominou upotrebe skupi su i isplativi su samo kod intenzivne see
- domet radnog dela harvestera je najvie do 15m levo i desno od ureaja moraju se
formirati proseke na svakih 30m
- kapacitet harvestera je 200-400 stabala za 8h
- potrebna je dobra organizacija i priprema, jer se ekonominost moe ostvariti samo uz puno
korienje kapaciteta
- kod nas je ove ureaje mogue upotrebiti na plantaama, i izdanakim umama na malim nagibima
- procesori i harvesteri puno poveavaju produktivnost rada, i poto sami obavljaju i po nekoliko
radnih operacija, sam proces see i izrade u umi se od nekih dvadesetak radnih operacija svodi na
sledee:
1. sea i obaranje stabala
2. kresanje
3. prerezivanje
4. slaganje
- sve operacije moe obaviti sama maina, ili neke operacije obavi ovek a neke maina
-postoji pet novih sistema rada prema stepenu mehanizovanosti i broju operacija koje obavlja jedan
mehanizam (rad motornom testerom se smatra za nemehanizovan); svi oni se zasnivaju na
uproenom klasinom sistemu koji se naziva konvencionalni ili bucked-log sistem

Bucked-log sistem
- sea, kresanje i prerezivanje motornim testerama nemehanizovano (stabla se paljivo obaraju u
odreenom smeru da bi se sveo na minimum rad na sakupljanju drveta (piling))
- seka runo privlai prostorno drvo duine 3m do vlake (yarding road, na rastojanju 20-30m)
- tee komade ostavlja na mestu izrade da ih izvue mehanizovano
- forvarder se kree po proseci i sakuplja drvo svojim hidraulinim utovarivaem, a zatim ga odvlai
do kamionskog puta
- forvarder se istovara posebnim eljusnim utovarivaem koji pravi sloajeve visine 3m tedi se
prostor
- drvo se odvozi kamionima koji imaju svoje hidrauline utovarivae rade nezavisno
I Delimino mehanizovani bucked-log sistem
- sistem primenljiv samo u istim seama
- radnik stabla obara motornom testerom levo i desno od proseke debljim krajem prema proseci
- procesor ide po vlaci, uzima stablo po stablo, kree ga i prerezuje trupci (3m) padaju na zemlju, a
celulozno drvo pada u prostor na procesoru
- kada se procesor napuni ispusti celulozno drvo na zemlju
- forvarder tovari trupce na sebe i izvozi do kamionskog puta, kao kod konvencionalnog metoda
II Potpuno mehanizovani sistem
- sistem primenljiv samo u istim seama
- jedna maina se kree po i vici ume, see stabla i polae ih u gomile
- procesor i forvarder rade kao i u prethodnom sistemu
III Potpuna mehanizacija primenom kombinovanog harvester-procesora
- samo u istim seama
- seu, prerezivanje, kresanje i slaganje obavlja jedna maina
- forvarder izvlai sloeno drvo
IV Delimino mehanizovan sistem celog debla
- sistem je primenljiv i u proredama
- stabla se seku motornom testerom tako da tanjim krajem padaju ka vlaki
- maina za kresanje hvata i kree stablo od tanjeg kraja
- skider vue deblo oslonjeno debljim krajem na vunu mainu
V Puna mehanizacija po metodu celih stabala
- samo u istim seama
- jedna maina see stabla, tovari deblji kraj na specijalan prostor, i kada ga napuni vue stabla do
kamionskog puta
- procesor tu na stovaritu stabla kree, preseca, i slae u sloajeve

57. Deblovni metod u prorednim seama

- prorede spadaju u uzgojne mere
- kod negovanih sastojina na prorede otpada 40-50% ukupnih prinosa
- proredama se postie bioloka stabilnost sastojine, ali i bri razvoj pojedinih stabala
- predmet see su tanja stabla
- zbog toga su izraeniji nedostatci sortimentne metode
- deblovna metoda se namee kao racionalnije reenje
- ona je ipak neto drugaija od one kod oplodnih i zavrnih sea
- sa uzgojno-tehnikog aspekta razlikujemo selekcione, ematske i kombinovane prorede

I - selekcione najbolje sa uzgojnog, ali najzahtevnije sa tehnolokog aspekta odabiramo

pojedina stabla po celoj povrini
II- ematske seemo cele redove ili pruge; proseeni redovi ili pruge slue kao vune linije;
duina vune linije zavisi od rastojanja izmeu vlaka (1/2 tog rastojanja za privlaenje na obe
strane, tj. cela duina rastojanja, ako se vue samo na jednu stranu)
III- kombinovane seku se redovi, a izmeu redova se seku pojedina stabla po principima
selekcione prorede
- produktivnost rada u prorednim seama daleko je manja od one kod glavnih sea jedinica
proizvoda je optereena veim trokovima
- problem je i prva faza transporta koriste se traktori koji se kreu po vlaki, a vitlo privlai debla iz
seine; stabla koja ostaju ne smeju biti oteena
- specifinosti see:
- na radnim linijama treba sei to nie da ne bi vuena stabla zapinjala o panjeve
- da bi podsek bio nizak, treba oistiti mesto presecanja od zemlje
- vanost smera obaranja od njega zavisi mogunost obaranja i mogunost runog
privlaenja do ine linije; postoji vie kombinacija:
1. na blagim terenima traktorski putevi upravno na izohipse, ine linije paralelno sa
izohipsama; stabla se obaraju i na gornju i na donju stranu tanjim krajem prema inoj liniji, a
prema smeru budueg izvlaenja; u gustom sklopu stabla se prilikom obaranja naslone jedno
na drugo , a poloe se povlaenjem donjeg, debljeg kraja ako obaramo tanjim krajem napred,
deblji kraj vuemo u nazad, a za deo seine iznad vune linije je efikasnije ako se stablo obara
na suprotnu stranu od vune linije, pa deblji kraj vuemo ka vunoj liniji
2. na terenima 6-12% vlake idu koso po terenu, a vune linije priblino upravno na izohipse;
postoji vie mogunosti izbora smera pada, zavisno od nagiba, i da li je seina iznad ili ispod
vlake: seina ispod vlake obaranje debljim krajem prema inoj liniji, ali se stablo tanjim
krajem usmerava prema vlaci, tj. smeru vue uetom (stablo se obara pod otrim uglom prema
vunoj liniji i to smer pada je uzbrdo)
Radne operacije i zahvati kod prorednih sea
1. priprema
2. sea stabla
3. obaranje stabla
4. kresanje
5. uspostavljanje umskog reda
6. runo skupljanje

58. Grupni i brigadni sistem rada u iskoriavanju uma

- najvea produktivnost se postie kada radnik radi sam, ali postoji povremena potreba za
pomonikom, jer su neke radne operacije suvie teke za jednog oveka
- grupni sistem svi radnici u grupi rade sve poslove nema trajne podele rada, ali privremene ima;
meutim, ne postoji mogunost za specijalizaciju radnika ni za primenu specijalnih orua, pa se
koriste univerzalna
- brigadni sistem svaki lan brigade ima svoj posao, tj. obavlja jednu ili nekoliko radnih operacija;
omoguena je specijalizacija rada i korienje specijalizovanog orua
- u iskoriavanju se ee sree grupni sistem
- kod izbora sistema rada bitan je intenzitet see vei intenzitet znai manje gubitke vremena na
prelaz od stabla do stabla, pa je pogodnija podela i specijalizacija rada
- gubitak vremena na prelaze od stabla do stabla zavisi od:

- broja radnika u brigadi

- intenzitet see izraen razmakom meu stablima
- prosenom masom stabla
- kod veeg broja radnika u brigadi, mogu biti vei rashodi u vremenu potroenom na prelaze, nego
utede na bazi podele rada

59. Kompleksne radne brigade; organizacija rada i struktura kompleksne radne

brigade
- karakteristika see i izrade je velika brojnost radnih operacija i njihovo nejednako trajanje
- kad bi svaku operaciju obavljao jedan radnik trebalo bi dvadesetak radnika u brigadi, a oni bi bili
nejednako radno optereeni
- ako raunamo broj radnika koji obavljaju jednu radnu operaciju, on je proporcionalan njenom
trajanju kada je obavlja jedan radnik operacije za koje treba vie vremena treba da obavlja vie
radnika; zbog razliitog trajanja operacija razliit je i broj radnika koji su potrebni
- broj radnika u brigadi i struktura brigade izraunava se na osnovu snimanja trajanja pojedinih
radnih operacija, odnosno grupa radnih operacija i u zavisnosti je od eljenog stepena podele rada
- struktura radne brigade se dobije kada se pojedina trajanja radnih operacija podele sa najmanjim
vremenom to je odnos broja radnika po pojedinim grupama radnih operacija; on je decimalan broj i
vie je teoretski nego praktino vredan ne moe se formirati u praksi raunska idealna brigada
- detaljna podela rada u sei i izradi nije celishodna zbog dislociranosti radnog mesta i zbog
sloenosti organizovanja radnih brigada
- podela se u praksi u veoj meri pridrava principa obezbeenja potpunog korienja kapaciteta
mehanizama, a u manjoj meri u kojem stepenu e se poveati produktivnost na bazi podele rada
- prosto reeno koliko radnika treba da prati motoristu u datim uslovima, pa da se proces see
obavlja bez zastoja (ali i ovo je na neki nain princip brigadnog organizovanja sa svim njegovim
nedostatcima)
- raspored radnika se vri prema snimljenom vremenu trajanja grupa operacija, a grupe operacija se
grupiu prema tome da li se rade testerom ili ostalim alatom
Kompleksne brigade
- prvenstveno imaju prednosti kod deblovnog metoda; primenom kompleksnih brigada u deblovnom
sistemu postie se:
- sinhronizovano obavljanje posla
- blagovremeno privlaenje i zbog tog smanjenje teta
- usklaivanje rada po operacijama vei su uinci u narednim fazama
- racionalniji prevoz radnika (koncentracija radova na radnom polju)
- mogunost izmene uloga radnika
- u kompleksnoj brigadi svaki radnik po pravilu moe da obavlja sve poslove u onom delu
tehnolokog procesa koji obavlja brigada, a obraun zarada se vri na bazi brigadne norme
- druga stavka je glavni motiv za primenu kompleksnih brigada poto brigada obavi sei,
privlaenje i izradu sortimenata, zarada se ustanovi prema brigadnoj normi uinak je ono to je
izvueno na stovarite
- ovakva organizacija tera radnika da ima u vidu sledeu radnu operaciju, ak iako je ne obavlja
lino, jer je obavlja neko iz brigade, a uinak s ceni za sve u brigadi; takoe, sa istim motivom,
radnici se meusobno ispomau
- prevoz brigade se obino obavlja malim kombijem
Organizacione varijante kompleksne brigade
- zavise koje poslove obavlja brigada
- poto u okviru deblovne metode imamo sledee faze i podfaze:

- sea stabala i zajednike radne operacije oko izrade deblovine

- izrada prostornog drveta od granjevine
- privlaenje deblovine na umsko stovarite
- izrada sortimenata na stovaritu
moemo recimo formirati varijantu 1a, - brigada u prvoj fazi obavlja delimino i drugu npr. See
grane na 1m
ovakva varijanta ima za posledicu formiranja 2a varijante radnici izvan brigade cepaju i slau to
drvo
u etvrtoj podfazi mogue je vie varijanti pram tome koje poslove obavlja brigada sve ili samo
prerezivanje optimalna je ako se samo trupci odvoje od prostornog drveta, a prostorno drvo se
izrui u datim dimenzijama
Struktura radne brigade
- odnos broja radnika po pojedinim fazama, podfazama, u okviru ukupnog broja radnika
- brigada treba da ima takvu strukturu da svi lanovi budu maksimalno uposleni, a da se ne stvara
usko grlo
- ustanovljavanje strukture radne brigade je srazmerno sloeno jer odreujui faktori nisu isti u svim
fazama (npr. U sei i izradi biran faktor je prenik stabla na prsnoj visini norme izrade zavise od
njega (Ni=f(d1,3))
- kod uinka traktora u privlaenju bitni faktori su distanca i zapremina komada (Ut=f(S,m))
- osnova za ustanovljavanje strukture radne brigade je privlaenje (uinak traktora na privlaenju
Ut) kao faza kojoj se manje-vie sve podreuje
- broj radnika u brigadi (koji odreuje i strukturu brigade) moe se odrediti iz sledeeg:
Ut p g
Ut
U p U (100 pt )
+
+1+ np + t t + t
N d 100 N g
100 nt
100 N p
Ut norma privlaenja deblovine traktorom (m3/dan)
Nd norma see stabala i izrade deblovine (m3/dan)
Ng norma izrade prostornog drveta od granjevine (m3/dan)
Pg uee granjevine u % od zapremine deblovine
Nt norma izrade tehnikog drveta na stovaritu (m3/dan)
Pt uee tehnikog drveta u zapremini deblovine u %
Np norma izrade prostornog drveta na stovaritu
Pp uee prostornog drveta u ukupnoj zapremini deblovine
np broj pomonika traktoriste
svaki lan u ovom polinomu je broj radnika za pojedinu operaciju (prvi broj radnika za seu
stabala i izradu deblovine; drugi broj radnika za izradu prostornog drveta od granjevine; trei 1
traktorista (moe biti 2); etvrti broj pomonika traktoriste; peti broj radnika na izradi tehnikog
drveta na stovaritu; esti broj radnika za izradu prostornog drveta
- nedostatak radne brigade je to je esta potreba za promenom strukture a to izaziva potrebu za
neto veim brojem radnika nego to je to potrebno u kljunoj fazi

60. Elementi proizvodnog (tehnolokog) procesa; norma vremena, vreme izrade,

definicija norme
- tehnoloki proces proces proizvodnje koji se odvija po odreenim metodama i po odreenom
redosledu
- tehnoloki proces se moe podeliti na faze
- faza deo tehnolokog procesa koji se obavlja na jednom radnom mestu
- faze se dele na radne operacije

- radna operacija je istovrsni deo tehnolokog procesa koji se obavlja na jednom predmetu rada,
jednim sredstvom za rad, na jednom radnom mestu i primenom jednog naina rada
- radne operacije se dele na zahvate (postupke)
- zahvati su delovi operacije koji predstavljaju svrsishodnu celini zahvatom je obavljen jedan deo
posla; (npr. odsecanje grane udarcem sekirom); mogu biti
- prosti
- sloeni
- tehnoloki delovanje na predmet rada s ciljem da se predmetu rada promeni oblik,
dimenzije, struktura; npr odsecanje jedne grane kod kresanja
- zahvati premetanja,
- sastavljanja i rastavljanja,
- zahvat rukovanja mainom npr. paljenje testere
- zahvati ispitivanja i kontrole
- zahvati se dele na pokrete npr. zamah sekirom je pokret, udarac sekirom je drugi pokret
- pokreti se dele na mikropokrete prouavanje mikropokreta je bitno za radne procese gde se jedan
isti pokret neogranieno ponavlja
- faze u sei i izradi:
1. faza see i obaranja stabla
2. faza obrade stabla
3. faza prerezivanja
4. faza definitivne izrade sortimenata
- radne operacije u sei i obaranju stabla:
1. priprema radnog mesta
2. formiranje prizemnog dela stabla
3. podsecanje
4. definitivan prerez
5. obaranje
6. kresanje
7. koranje
8. uspostavljanje umskog reda
9. prerezivanje
10. cepanje
11. slaganje
faza obrade stabla radna operacija kresanje radni zahvat odsecanje grane pokret podizanje
sekire
Norma u bukvalno prevodu znai propis ili pravilo
- delimo ih na norme vremena i norme izrade
- norma vremena optimalno vreme potrebno za izradu jednince proizvoda
- norma vremena obuhvata:
- pripremno-zavrno vreme vreme potroeno na dobijanje i prouavanje radnog naloga,
prijem goriva i maziva, prijem ostalog materijala, pripremu radnog mesta, predaju
gotovih proizvoda, sreivanje radnog mesta, ienje alata...
- tehnoloko vreme vreme u kome radnik direktno deluje na predmet rada
- pomono vreme vreme utroeno na poslove koji omoguavaju delovanje na predmet rada
nametanje, premetanje, merenje, kontrola, putanje i zaustavljanje maine, uzimanje
alata i ureaja, podeavanje rada maine, otrenje alata, prelazi...
- dodatno vreme gubitci vremena koji nisu nastali radnikovom krivicom (orgnizacioni i
slini gubitci), vreme potrebno za predahe i vreme za line potrebe; dodatno vreme
obuhvata i druge uticaje, a koji se izraavaju koeficijentima:

- koeficijent zamora (min 11% od vremena izrade) obuhvata zamor zbog

savladavanja tereta, zamor zbog poloaja tela u radu, zamor zbog monotonije u
radu
- koeficijent delovanja okoline
- dopunski koeficijent

61. Metodika prouavanja rada

- analiza - osnovni metod prouavanja rada
- predmet analize mogu biti svi faktori rada: ovek, predmet rada, orua za rad i nain rada
- u cilju analize se tehnoloki proces ralanjuje (na faze, radne operacije...), a to je detaljnije
ralanjavanje i analiza je dublja, ali ekonomski je opravdano sasmo do odreenog nivoa
- prouavanje rada ima specifian ciklini tok:
ustanovi se bolji nain rada prouavanje postavljanje novih principa provera u praksi
implementacija ponovo prouavanje
- prouavanje rada obuhvata:
1. snimanje postojeeg naina rada
2. analiza snimljenih podataka
3. sastavljanje poboljanog naina rada
4. obuavanje radnika za rad na nov nain (objanjavanje, pokazivanje, uvebavanje)
5. ustanovljavanje normi
- cilj prouavanja pronalaenje boljeg naina rada
- ka tome se ide kroz istraivanje mogunosti:
i.
zamena jednog postupka drugim
premetanje izvravanja postupka na pogodnije mesto
ii.
iii.
izmena redosleda postupaka
iv.
spajanje dva ili vie postupaka
v.
uproavanje izvoenja postupaka zahvata
- est standardnih pitanja analize:
1. ta? (opis posla)
2. zato? (objanjenje svrh posla)
3. gde? (odreenje mesta obavljanja posla)
4. kad? (redosled zahvata i sl.)
5. ko? (odreuje se izvoa)
6. kako? (nain izvrenja)
- po ustanovljavanju poboljanog naina rada radnici se obuavaju, a kada se dobro obue,
snimanjem utvrdimo nove norme, tj. snimaju se odgovarajua vremena trajanja postupaka, i
izraunavaju se norme
- kompletna ema postupaka kod prouavanja rada:
1. ralanjavanje tehnolokog procesa (pregled i definisanje postupaka)
2. izbor postupka koji e se prouavati
3. analiza izabranih postupka (ta, zato, gde, kad, ko, kako)
4. sastavljanje poboljanog naina rada (zameniti, izostaviti, premestiti, izmeniti redosled,
spojiti, uprostiti)
5. obuka radnika (objasniti, pokazati, uvebati)
6. ustanovljavanje norme (snimiti, izraunati, primeniti)
62. Faktori od kojih zavisi produktivnost rada u sei i izradi (diferenciranje uslova
rada)
- broj faktora od kojih zavisi produktivnost u sei i izradi vrlo je veliki

1. radno mesto moe se definisati radno mesto u irem smislu i radno mesto u uem
smislu
- u toku dana radnik (grupa) vie puta promeni radno mesto u unem smislu
- intenzitet see - znatni gubici vremena javljaju se usled prelaza od stabla do stabla
- nagib terena na strmom su manji uinci (do 20% uslovi rada normalni)
- dubina snega na 10cm 3%vie vremena potrebno
- temperatura od 6 20oC radno vreme smanjiti za 3%; 4 -4 poveati za 15%;
ispod 10 poveati za 25%
- podrast (gustina i visina)
2. tehnika rada
3. faktori stabla zdravstveno stanje, dimenzije, procenat tehnikog drveta, granatost,
prosena dimenzija sortimenata
4. radno vreme
5. udaljenost radnog mesta
6. intenzitet see
7. organizacija rada
8. organizacija pomonih slubi...

63. Ekonomske karakteristike rada umskog radnika

- uma je radilite na otvorenom
- predmet rada voluminozan, teak, raznolik, rasut na velikoj povrini
- rad je fiziko teak
- slaba mehanizovanost rada
64. Metode normiranja i metode merenja vremena
- sumarni metod normiranja norma vremena se za odreeni deo posla ustanovljava bez prethodnog
ralanjavanja radnog procesa zbog toga se ne moe prouavati i ne mogu se otklanjati nepotrebni
gubici, pa ove norme ne odgovaraju u potpunosti svrsi. Postoje tri varijante sumarnog metoda:
- eksperimentalni merenjem se ustanovi stvarno potrebno vreme
- statistiki na osnovu statistikih podataka o utroku vremena
- uporedni (po analogiji) koriste se podaci normiranja istih ili slinih radnih operacija
- tehniko normiranje obuhvata nekoliko metoda normiranja:
- metod fotografije radnog dana snima se hronoloki tok tehnolokog procesa, a vreme se
grupie u stvarno vreme rada i prekidi u radu omoguava ustanovljavanje grube strukture radnog
vremena, ima znaaja kad je teko unapred utvrditi tok pojedinih elemenata tehnolokog procesa
- metod fotohronometrae vreme se detaljnije diferencira vreme neposrednog rada na
vreme osnovnog i pomonog rada, i to po radnim operacijama i zahvatima; ovaj metod daje
najdetaljnije podatke i najvie mogunosti za analizu
- metod hronometrae radna operacija se detaljno razloi i vremenski analizira koristi se
kod procesa u kojima se jedna radna operacija pravilno ponavlja u toku dana; metod omoguava
ustanovljavanje optimalnog naina obavljanja odreene radne operacije
- u sei i izradi zbog specifinih i varijabilnih uslova rada se esto koriste kombinovane metode:
tehnoloki proces se precizno ralani na radne operacije, ali se unutar njih ne vri strogu odvajanje
vremena na pomono i osnovna, a ustanovljava se vreme stvarnog rada i vreme gubitaka na radu

65. Vrste normi; ralanjavanje faze rada sea i izrada

- parcijalne norme normiraju se pojedine faze ili radne operacije
- ukupne norme - tehnoloki proces u celini
- postoje posebne i opte norme

- posebne odnose se samo na jedan sortiment ili na srodnu grupu sortimenata (norme izrade
tehnikog oblog drveta i norme izrade prostornog drveta)
- opte odnose se na obe grupe sortimenata, a njihove koliine se izraavaju zbirno u m3 ili u
jedinicama - prostorni metri+kubni metri
- zbog velikog broja operacija, i elemenata koji nemaju karakter radnih operacija, ali imaju
srazmerno veliki znaaj i moraju se posebno snimati potrebno je ralanjavanje radnog procesa
- ako odreujemo opte norme, formiraju se tri grupe radnih operacija i drugih elemenata:
1) zajedniki utroci vremena odnose se na obe grupe sortimenata
2) utroci vremena koji se odnose samo na tehniko drvo
3) utroci vremena koji se troe samo na prostorno drvo
- osnova za grupisanje je njihov hronoloki pregled
- jedan od praktinih naina grupisanje po hronolokom redu, a oznaavanje pripadnosti odreenoj
grupi (zajedniko z, tehniko t, prostorno p)

66. Izrada snimakih listova i plana snimanja

- snimaki list je formular manual u koji se prilikom snimanja unose podaci o trajanju
tehnolokog procesa, odnosno njegovih elemenata, zatim podaci o koliini izraenih sortimenata i o
uslovima rada
- oblik i sadraj zavisi od: vrste normi, uslova snimanja, posebnih ciljeva snimanja...
- u snimakom listu postoj eledee rubrike:
- za upisivanje vremena trajanja pojedinih elemenata tehnolokog procesa
- za unoenje vremena trajanja zastoja, predaha, odmora i drugih gubitaka
- za podatke o izraenim sortimentima: koliina, vrsta, dimenzije
- za podatke o uslovima rada
- za upisivanje rezulatata obrauna snimakog lista
- moe se snimaki list raditi za pojedine faze ili ak radne operacije
- snimanje vremena moe biti po protonoj ili po povratnoj metodi
- po povratnoj metodi toperica se na kraju jednog postupka vraa na nulu
- po protonoj metodi vreme protie, a zasvaki postupak se upisuje vreme od do, a trajanje se
dobija oduzimanjem prvog od drugog
- kod protone metode snimaki list sadri kolone od do i razlika, a kod povratne se upisuje samo
jedno vreme
- u snimaki list se moe upisivati i koeficijent zalaganja radnika, efektivno radno vreme motorne
testere...
- snimaki list A prilagoen za sve svrhe ima optu emu:
- kolonu za tekue vreme rada
- tok obavljanja operacija
- za koeficijente zalaganja
- za efektivno radno vreme motorne testere
- za obraun vremena s obzirom na broj radnika
- zastoji i predasi sa naznakom razloga
- snimaki list A je pogodan za snimanje 1, 2 pa i 3 radnika kada obavljaju iste radne operacije u isto
vreme
- po pravilu za svako stablo treba imati poseban snimaki list
- stepen obrauna snimakog lista zavisi od naina obrade podataka

- vreme tz se obraunava tako to se zbir svih zajednikih vremena podeli sa ukupnom koliinom
sortimenata
- vreme tt se obraunava tako to se zbir vremena sa oznakom t podeli koliinom tehnikog oblog
drveta
- vreme tp se obraunava tako to se zbir vremena sa oznakom p podeli koliinom prostornog drveta
Plan snimanja
- norme treba da budu reprezentativne, ali sam proces snimanja mora da bude racionalan treba
snimiti neophodan broj podataka
- da bi se u dovoljnoj meri obuhvatili svi faktori od kojih zavise norme, potrebno je izraditi plan
normiranja u celini njime se odreuje:
- obim snimanja utvruje se na osnovu probnog snimanja:
preko koeficijenta stabilnosti kolinik maksimalne i minimalne varijante
K s = Tmax Tmin - iz tabela se vadi broj potrebnih merenja; nedostatak ne daje
potpunu karakteristiku skupa varijanti
T T
preko koeficijenta stabilnosti - Ks = max min - iz tabele se vadi broj
Tm
potrebnih merenja

na bazi varijanse ispitivanog niza - n = a

, a zavisi od broja posmatranja

X2
(np=15 a=1840; np=20 a=1750; np=25 a=1700; np=30 a=1680; np>30
a=1600)
na osnovu iskustva odredi s broj snimljenih stabala kao pokazatelj broja
potrebnih merenja norme se iskazuju u zavisnosti od prenika na prsnoj
visini
- dinamika snimanja
- sadraj snimanja
- pri normiranju treba uzimati prosean bonitet sastojine, a za ostale se koriguje preko koeficijenta
zavisnih od broja stabala
- u plan snimanja spadaju i :
- izbor vrste drveta
- izbor vrste normi
- izbor faktora
- izbor jedinica mere
- izbor metode normiranja
- izbor instrumenata za snimanje vremena
- izbor radnika (norma predstavlja uinak prosenog radnika koji se normalno zalae)
- izbor alata
- izbor organizacione forme rada...

67. Tehnika snimanja faza rada see i izrade; obraun snimakih lista
- snimanje tehnolokog procesa podrazumeva poznavanje toka tog procesa i merenje vremena koje
je utroeno po pojedinim stavkama u procesu, kao i odreivanje koliina proizvoda koji su nastali u
datom vremenu i procesu
- kada prema potrebi razloimo tehnoloki proces na faze i radne operacije, formiramo snimaki list
- u snimaki list se upisuju vremena po stavkama i koliine dobijenih sortimenata
- merenje vremena se moe vriti po protonom ili po povratnom metodu

- protona metoda vreme se oitava dok je kazaljka u pokretu; oitavanje se vri na poetku i na
kraju svake operacije; tajanje se izraunava kao razlika dva itanja; kraj jedne operacije je poetak
druge; trajanje operacije obuhvata sve vreme od do, a zastoji i prekidi se posebno evidentiraju
postoje rubrike as, minut i sekund za poetak i za kraj operacije
- prednost jednostavnost, greke u oitavanju se potiru, ne treba asovnik za kontrolu
- nedostatci potrebno izraunavanje vremena, ako se odstupi od redosleda snimanje se
komplikuje, tanost itanja je mala, zahvati krai od 5 sekundi se teko snimaju
- povratna metoda toperica se zaustavlja na kraju svake operacije, oitavanje se vri na kraju i to
kada je kazaljka u miru
nedostatci potreban i sat za kontrolu, oitavanje vremena neto tee, potrebna koncentracija
snimaa, postoji gubitak u vremenu zbog vraanja kazaljke u poetni poloaj
- efektivno radno vreme motorne testere se posebno meri topericom sa tanou 1/100 minuta ili 1
sekunde
- prelaz od stabla do stabla vreme od prestanka rada na jednom stablu do poetka rada na drugom
stablu minus zastoji i drugi gubitci
- u praksi se radna operacija sea (podsecanje i definitivni prerez) obavlja naizmenino sa obaranjem
trajanje obaranja se posebno evidentira pa se oduzima od ukupnog vremena dobija se vreme see
- najsloenije operacije u vezi sa snimanjem vremena su krojenje i prerezivanje treba ustanoviti
vreme za tehniko posebno od vremena za prostorno drvo, a unapred se ne zna koliko e kog
sortimenta biti (rez se odnosi na sortiment prema debljem kraju stabla ukupno vreme potrebno za
prerezivanje i krojenje se rasporeuje proporcionalno povrini preseka po pojedinim sortimentima
- kod deblovne metode faze su malo drugaije nego kod klasine
I sea, obaranje i obrada stabla Ia sea, kresanje krojenje i prerezivanje i Ib izrada prostornog
drveta od deblje granjevine
II privlaenje
III prerezivanje
IV izrada prostornog drveta
- poto svaku fazu radi posebna grupa normiranje se obavlja po fazama
obraun snimakih listova
1. izraunavanje razlika vremena kod protone metode
2. izraunavanje koliine pojedinih sortimenata
3. izraunavanje vremena izrade tz, tt, tp

68. Obrada podataka snimanja

-sastoji se iz:
1. sreivanje podataka
- u obradne tabele njihova forma i sadraj zavise od toga kako se ustanovljavaju
prosena vremena izrade po m3 ili po stablu
- u obradnim tabelama se podaci grupiu po debljinskim stepenima
2. odbacivanje ekstremnih vrednosti
3. izravnavanje podataka grafiki, i to ako se radi sa prosenim vrednostima po debljinskim
stepenima, onda se kriva zavisnosti povlai kroz poligon taaka, a svaka taka je aritmetika
sredina vrednosti za dati stepen, a ako se radi sa direktno prenetim vremenom onda se kriva
zavisnosti provlai kroz snop taaka, a svaka taka je neko dobijeno vreme/m3 za neko stablo
konkretnog prenika (s tim to se ekstremne vrednosti zanemare)
4. izraunavanje prosenih vrednosti

5. raspodela vremena koja se rasporeuju po kljuu vreme prelaza, vreme obaranja stabla,
vreme zastoja, vreme otrenja, vreme sipanja goriva i maziva sreuju se u posebnu obradnu
tabelu i slue za izraunavanje proseka tih vremena: izrauna se proseno vreme prelaza od
stabla do stabla, a onda se ono podeli sa zapreminom sortimenata stabla jednog debljinskog
stepena - dobije se vreme prelaza u min/m3; ostala vremena se dele ukupnom koliinom
sortimenata i dobijaju se vremena u min/m3
- na osnovu grafikog izravnavanja oitavanjem se dobiju vremena izrade tz, tt i tp koja se unose u
obraunsku tabelu
- u nju se unose i podaci o vremenu prelaza (th), vremenu obaranja (tob), vremenu otrenja (to),
vremenu zastoja (tzas), vremenu predaje sortimenata (tpr)...
- na kraju se obrazuje zbir ovih vremena posebno za tehniko oblo, a posebno za prostorno drvo, i to
po debljinskim stepenima
- vreme tz i th su zajednika, a ostala se mogu kao srazmerno mala tretirati kao zajednika (u cilju
pojednostavljenja obrauna) ili se mogu raspodeliti po nekom kljuu (povrina prereza, efektivno
vreme ...)
- radi pojednostavljenja, vremena th, tob, to, tzas, tpr mogu se predstaviti kao jedno vreme tr= th+
tob+ to+ tzas+tpr
- ukupno vreme izrade tehnikog oblog drveta bi bilo: tz+tt+tr, a prostornog tz+tp+tr izraeno u
min/m3
- kod deblovne metode faze su malo drugaije nego kod klasine
I sea, obaranje i obrada stabla Ia sea, kresanje krojenje i prerezivanje i Ib izrada prostornog
drveta od deblje granjevine
II privlaenje
III prerezivanje
IV izrada prostornog drveta
- poto svaku fazu radi posebna grupa normiranje se obavlja po fazama

69. Izraunavanje normi see i izrade

Izraunavanje posebnih normi
norma izrade
- izraavanje: u m3/dan, prm/dan, m3/sat, prm/sat
- ako se izraava na dan mora se naglasiti koje je trajanje radnog dana (7 ili 8 sati)
- izraunavanje: kada se radno vreme u toku dana (u minutima) podeli normom vremena (u min/m3
ili min/prm)
T td
Ni =
ti
T (u min) radno vreme u toku dana bez vremena pauze za obed (30min)
td (u % od T) dodatno vreme predasi, line potrebe, i organizacioni gubitci koji ne nastaju
radnikovom krivicom
ti vreme izrade (min/m3 ili min/prm)
- posebne norme se raunaju posebno za oblo tehniko drvo (Nt), a posebno za prostorno drvo (Np):
T td
T td
Nt =
Np =
(m3/dan)
t z + t p + tr
t z + tt + t r

t r = t h + t ob + t o + ... - ostala vremena koja se raspodeljuju po kljuu

tz vreme izrade koje se odnosi na zajednike operacije (min/m3 ili min/prm)
tt vreme izrade tehnikog oblog drveta (min/m3)
tp vreme izrade prostornog drveta (min/m3 ili min/prm)

Izraunavanje optih normi

- opte norme su norme koje se odnose na obe grupe sortimenata
- opta norma se moe raunati po obrascu:
T td
No =
to
to (min/m3) vreme izrade
- vreme izrade (to) se moe raunati na osnovu sumarnog metoda utroeno vreme za izradu neke
koliine sortimenata podelimo sa tom koliinom; meutim ovako odreena norma e vaiti samo za
one sluajeve kada je uee tehnikog oblog drveta isto kao u situaciji za koju je norma snimljena
- da bi utvrdili norme koje zavise od uea tehnikog oblog drveta, potrebno je znati ovo uee i
zavisnost vremena izrade (to) od tog uea
( a sve ovo zbog toga to je vreme izrade razliito za razliit odnos tehniko:prostorno izraeno
drvo)
- opte norme moemo izraunati na osnovu posebnih normi:
- polazi se od toga da naknada linog dohotka obraunata po osnovi opte norme treba da
bude jednaka onoj obraunatoj po posebnim normama:
(Vt + V p ) = L Vt + L V p
Ld
d
d
No
Nt
Np
Ld (din/dan) lini dohodak dnevni
Poto je V = Vt + V p Vt = V z V p = V (1 z )

V V z V (1 z )
=
+
No
Nt
Np
No =

No =

/V

Nt N p
1
=
z 1 z N p z Nt Z + Nt
+
Nt N p
Nt N p

z (N p N t ) + N t
- na osnovu ove formule mogu se izraunati opte norme zavisno od z (tj. uea tehnikog drveta u
ukupnoj koliini drveta)
- opte norme se prikazuju tabelarno i to u zavisnosti od prsnog prenika i od uea tehnikog
drveta u ukupnoj koliini drveta
- opte norme se mogu raunati i tako da je jednaka kao brojna vrednost za obe grupe sortimenata,
iako je jedinica mere razliita; poto se prostorno drvo izraava u prostornim metrima, treba ga
pomou koeficijenta pretvoriti u kubne metre
Vt + V p f
Vp f
V
= Ld t + Ld
/ Ld
Ld
Nt
Np
N o

V z + V (1 z ) f V z V (1 z ) f
=
+
N o
Nt
Np
N o =

N o =

/V

z + (1 z ) f
z+ f z f
=
z (1 z ) f
N p z + N t (1 z ) f
+
Nt
Np
Nt N p
N t N p (z + f z f )

z (N p N t f ) + N t f

70. Srednja transportna distanca

- transportna distanca rastojanje izmeu mesta od kog se transportuje i mesta do kog se
transportuje
- transportna distanca je jedan od faktora koji utie na trajanje transportnog ciklusa ( t = s V )
- proseno trajanje transportnog ciklusa je odreeno prosenom transportnom distancom
- prosena transportna distanca se tee odreuje u prvoj fazi transporta
- u prvoj fazi transporta postoje dve varijante rasporeda sortimenata u seini:
1. ravnomerno rasporeeni
a. privlai se u jednu taku (stovarite)
b. privlai se na jedan pravac (put)
2. skoncentrisani na nekoliko mesta
- za jednu situaciju moe se ustanoviti transportna distanca za konkretne date uslove ili optimalna
transportna distanca
Transportna distanca kada su sortimenti ravnomerno rasporeeni
a) privlaenje na jedno mesto
- po ovoj emi je mogue privlaenje na ravnim i blago nagnutim terenima nagib se zanemaruje
- prosena transportna distanca priblino je jednaka rastojanju od teita povrine sa koje se
transportuje do mesta transporta; zbog uticaja sredine zaobilaenja ovako dobijena vrednost se
koriguje koeficijentom k=1,1 do 1,2
- tana vrednost srednje transportne distance moe se raunati kao aritmetika sredina odstojanja
teita krajnjih trouglova (beskonano mali): (i ovako raunatu treba je pomnoiti sa k)
1
- za pravougaonu seinu: S1 = (s + h + 2 c )
6
2s
2h
2c
jer je t1 =
;t2 =
; t3 =
- teita za beskrajno male krajnje trouglove
3
3
3
a aritmetika sredina aritmetikih sredina ovih odstojanja je srednja transportna
distanca
1
- za trougaonu seinu : S 2 = (h + c )
3
b) privlaenje na liniju put
- da je seina pravilnog oblika, pravougaona, srednja transportna distanca bila bi jednaka polovini
visine pravougaonika, a ako je teren nagnut (), onda bi mnoili sa 1/cos, plus korekcija k zbog
stvarnih uslova na terenu:
h
S=
k (h mereno na karti)
2 cos
- u praksi, seina je nepravilnog oblika, a srednju transportnu distancu moemo raunati tako to
povrinu podelimo na pruge jednake irine paralelne putu
X s + X 2 s 2 + ... X n s n
S= 1 1
X 1 + X 2 + ... X n
Transportna distanca kada su sortimenti skoncentrisani na nekoliko mesta
- ovo je ei sluaj u drugoj fazi transporta
- rauna se kao ponderisana srednja vrednost pojedinih rastojanja, a ponderi su zapremine na datim
mestima:
V S + V S + ...Vn S n
S= 1 1 2 2
V1 + V2 + Vn

Ustanovljavanje srednje transportne distance privlaenja po vlakama

- vlake mogu biti na istim odstojanjima ili na razliitim
- u sluaju jednakih odstojanja srednja transportna distanca se rauna kao ponderisana sredina, sa
povrinama seina koje gravitiraju vlaki kao ponderima ( P = S a ):
S1
S
S
S1 a + 2 S 2 a + ... n S n a
2
2
S= 2
S1 a + S 2 a + S 3 a
S12 + S 22 + ...S n2
2 ( S1 + S 2 + ...S n )
S duine pojedinih vlaka
a rastojanje izmeu vlaka (dvostruka duina privlanog ueta)
- kada rastojanja nisu jednaka povrine se uzimaju kao ponderi (ali se one moraju izraunati irine
se nee potirati kao u prethodnom sluaju)
- kao ponderi mogu se koristiti zapremine koje padaju po odreenoj vlaci, a ona se ustanovljava
prilikom doznake
S=

71. Prosena brzina kretanja

- razlikuje se prosena brzina u okviru jednog transportnog ciklusa i prosena brzina veeg broja
transportnih ciklusa, kao reprezentativne vrednosti koja se koristi u normiranju
Prosena brzina u okviru jednog transportnog ciklusa
- prosena brzina (Vs) brzina kojom bi se kretalo vozilo od istovarne do utovarne stanice i nazad i
taj put prelo za vreme kao i kada bi se u odlasku kretalo brzinom V1, a u povratku brzinom V2:
2s s
s
= +
Vs V1 V2
2 V1 V2
Vs =
- obrazac za izraunavanje srednje tehnike brzine vai ako je s1=s2
V1 + V2
- kada ove dve distance nisu jednake:
s1 + s 2 s1 s 2
= +
Vs
V1 V2
(s + s ) V V
Vs = 1 2 1 2
s1 V2 + s 2 V1
- oba ova obrasca nisu praktina; u normiranju se radi i sa 50 i vie transportnih ciklusa, pa je
izraunavanje brzine (a svaku bi trebalo posebno raunati) dosta dugotrajno
- prosena brzina se moe prosto izraunati
s +s
Vs = 1 2
T1 + T2
- ako prosenu brzinu raunamo za vie transportnih ciklusa moemo je dobiti kao aritmetiku
sredinu brzina u pojedinim ciklusima:
V + Vs 2 + ...Vs 3
Vs = s1
n
ili slino kao u prethodnom sluaju, na osnovu ukupno preenog puta i ukupno utroenog vremena
S
Vs =
T

72. Elementi transportnog ciklusa i njegovo trajanje; uinak u transportu

- elementi transportnog ciklusa su vremena koja sainjavaju ukupno vreme trajanja transporta:
1. vreme distance (ts)
2. vreme komada (tk)
3. vreme tovara (tq)
4. vreme transportnog sredstva (tt)
5. vremena koja ne zavise od prethodnih faktora (tr)
Vreme distance
- zavisi od:
- distance (duina puta)
- karakteristika distance
- karakteristika transportnog sredstva
- brzine kretanja
- brzina vuenja vitlom sa traktora ako radnik odvlai ue u seinu je 18-25m/min
- brzina vue traktorom po zemlji 40-60m/min
- brzina vue traktorom po vlaci 5-90 m/min
- faze transporta (u prvoj fazi vuenje a u drugoj voenje)
- uopte, trajanje kretanja transportnog sredstva moe se dobiti iz formule:
S
ts =
Vs
- ako je potpun transportni ciklus sa istim putem odlaska i povratka, onda je put 2S
- u toku kretanja transportnog sredstva neizbeni su izvesni zastoji koji se uraunavaju u trajanje
transportnog ciklusa preko koeficijenta p tj. zastoji izraeni u delovima od trajanja kretanja
2 S 1,0 p
ts =
Vs
- vremena distance su razliita za privlaenje vitlom (tw), privlaenje po zemlji (tz) i po vlaci (tv):
1,0 pv 2 S v
tv =
Vv
tz =

1,0 p z 2 S z
Vz

1,0 p w 2 S w q

Vw
mw
- vreme vitla treba mnoiti sa brojem zahvata vitlom (q/mw)dok se ne napuni seo tovar traktora
(q/mw veliina tovara traktora/veliina tovara koje vitlo izvue u jednom ciklusu)
Vreme komada
- zavisi od:
- prosenog trajanja utovara i istovara (tj. vezivanja i odvezivanja za vitlo) t1
- zapremine tovara (q)
- prosene zapremine jednog komada (m)
- vreme komada se rauna po obrascu:
q q
t k = t1 ( je broj komada u tovaru)
m m
Vreme tovara
- uglavnom zavisi od zapremine tovara
- esto nije karakteristino ili uopte nije izraeno
- izraeno je u drugoj fazi transporta kada oblovina nije skoncentrisana, ve se nalazi du puta
vozilo se mora premetati
tw =

- trajanje ovog vremena zavisi od broja premetanja, vremena premetanja i zapremine tovara
- moe se raunati na sledei nain:
t q = t q1 q
tq1 vreme premetanja vozila i slino u min/m3
q zapremina tovara m3/turi
Vreme transportnog sredstva
- zavisi od karakteristika transportnog sredstva
- manje-vie je konstantno u svim turama
- tu spada vezivanje sloaja na kamionu, odvezivanje
- ne zavisi od veliine tovara
Ostala vremena
- ovde spadaju svi ostali gubitci vremena koji se priznaju manipulacija vozila pri utovaru i istovaru
- vremena tr i tt se obino spajaju u tm vreme manipulacije
- u prvoj fazi transporta nije karakteristino ni vreme tq, pa ostaju ts, tk i tm
- sumarno, trajanje jedne ture u privlaenju drveta prvo vitlom na distanci Sw, zatim traktorom po
zemlji na distanci Sz, pa traktorom po vlaci na distanci Sw:
2 S w 1,0 p w q 2 S z 1,0 p z 2 S w 1,0 p w
q
Tt =

+
+
+ t1 + t m
Vw
mw
Vz
Vw
m
- ovo je osnovni izraz za obraunavanje normi

Uinak u transportu
- moe se izraziti na razne naine (u raznim jedinicama):
- broj transportnih ciklusa pri odreenoj zapremini tovara i transportnoj distanci
- broj stabala u zavisnosti od transportne distance i prosene zapremine komada
- m3 drveta na dan (prm na dan)
- tona na dan
- tona km ili m3 km
- pitanje izbora jedinice je znaajno i sloeno
- najee je m3/dan, ako se on pomnoi sa zapreminskom masom tona na dan, a ako se ovaj
pomnoi kilometrima tona kilometara:
U1 = n q
U 2 = U1 = n q
U3 = U 2 s = n q S
- uinak izraen u m3/dan se uopte moe odrediti ovako:
U = nq
n broj tura na dan (transportnih ciklusa)
q zapremina jednog tovara
- uinak zavisi od svih faktora od kojih zavisi trajanje ciklusa; najkarakteristiniji su: transportna
distanca po kategorijama puta i prosena zapremina komada
- broj transportnih ciklusa se izraunava po obrascu:
T Td
n=
Tt
- odavde je uinak:
q (T Td )
U=
Tt
- poto je trajanje transportnog ciklusa: Tt = t s + t k + t q + t m , uinak je:

q (T Td )
t s + tk + tq + tm
- ovaj izraz se moe koristiti za odreivanje uinaka pri razliitim kombinacijama faktora, a faktori ts
i tk se mogu dalje razlagati i onda se moe pratiti promena uinka i npr. od prosene zapremine
komada, distance privlaenja po vlaci i sl.
U=

73. Kalkulacija trokova transporta u din/dan

- trokove moemo posmatrati po pojedinim fazama, ili kao ukupne trokove
- direktni faktori od kojih zavise trokovi transporta:
1. amortizacije transportnog sredstva (At) prenoenje dela vrednosti sa transportnog sredstva
na proizvode, sa ciljem da se obezbede novana sredstva za nabavku novih transportnih
sredstava
- moe biti vremenska (nabavna vrednost sredstva se podeli vremenom) ili funkcionalna
(srazmerna intenzitetu korienja sredstva)
- amortizacija izraena u din/sat se dobija po formuli:
Ct G p
Ah =
V ph
Ct nabavna cena transportnog sredstva (din)
Cp preostala vrednost posle korienja transportnog sredstva (din)
Vph vek trajanja izraen brojem pogonskih sati (za traktore, kamione... 8000-12000)
- amortizacija osnovnog sredstva izraena u din/dan:
Ct C p
At =
hp
V ph
hp broj pogonskih sati u toku dana (za osmoasovna radno vreme=7sati)
2. troenje auto-guma, gusenica i sl. (Ag) analogno raunanju amortizacije na transportno
sredstvo; vek trajanja je za kamionske i traktorske gume oko 2000 radnih sati
3. gorivo i mazivo, tj. hrana za animale (Tg) zavisi od snage motora pri normalnom
optereenju za dizel motore je oko 180gr/1KSh tj. 240gr/kWh, ali u stvarnim uslovima sa
neravnomernim optereenjem treba raunati sa oko 60%vrednosti; najbolje je normativ
utroaka dobiti snimanjem svakog tipa sredstva za odreene uslove transporta
- praktino se za izraunavanje trokova goriva i maziva koristi sledea formula:
Tg = C g ( g + 0,25 g ) h p (din/dan)
Cg cena goriva
g utroak goriva u l/sat
hp broj pogonskih sati u danu
- sistematino voenje evidencije o potronji goriva i maziva daje mogunost za preciznije
raunanje trokova goriva i maziva
4. osiguranje transportnog sredstva (Tos) zavise od stope osiguranja koja se izraava u % od
osnovice, i od veliine osnovice; kao osnovica se moe koristiti nabavna vrednost, stvarna
vrednost ili prosena vrednost
- u kalkulaciji se rauna sa prosenom vrednou u toku veka trajanja kao osnovicom:
C
Ct + t
x = Ct (x + 1) - prosena vrednost (din)
Cm =
2
2 x
Ct nabavna vrednost
x broj godina trajanja transportnog sredstva
- trokovi osiguranja:

p Cm
100 De
p poreska stopa u %
De broj efektivnih radnih dana u godini
5. registracija transportnog sredstva (Trs) obavezna je samo za prevozna sredstva koja se kreu
po javnim putevima, zavisi od tipa vozila, snage motora...
6. odravanje transportnog sredstva (To) razlikujemo redovno (servisi, popravke, kontrole) i
investiciono odravanje (generalni remont i zamena skupljih delova); praktino se rauna da
je To=At, a taniji podatci se dobijaju na osnovu voenja precizne evidencije
7. kamata na kredite (Ck) jer se za nabavku transportnog sredstva koriste krediti
0. po jednom radnom danu kamata iznosi:
p Ct ( x + 1)
Ck =
2 100 x De
p kamatna stopa
x broj godina na koje je kredit uzet=trajanju transportnog sredstva
1. broj godina trajanja transportnog sredstva:
V ph
x=
De h p
2. ako period otplate nije jednak veku trajanja vozila prvo raunamo ukupnu kamatu:
p Ct ( xk + 1)
C ku =
2 100
3. a onda je kamata:
C
C k = ku - kamata na kredit u dinarima po efektivnom radnom danu
De x
8. bruto lini dohodak transportnih radnika zavisi od broja radnika koji opsluuju transportno
sredstvo i njihovih kvalifikacija, i od broja efektivnih radnih dana u godini; obuhvata neto
lini dohodak i doprinose:
12 So Kd
Ld =
De
So (din/mesec) startni osnov (novani iznos vrednovanja poslova i radnih zadataka u
toku jednog meseca)
kd - koeficijent doprinosa
- ako rade dva radnika (voza i pomonik), lini dohodak se rauna posebno za svakog, a
ukupni trokovi za line dohotke su zbir ta dva
9. reijski (zajedniki) trokovi treba uzeti u obzir i terenski dodatak, trokove higijenskotehnike zatite, trokove prevoza, smetaja na terenu i topli obrok, i eventualne sline
trokove zajedniki trokovi se rasporeuju po kljuu
- od 1-8 su direktni trokovi, a tu jo spadaju amortizacija puta, garaa, radionica...
ukupni trokovi transporta:
K = At + Ag + Tg + Tos + Trs + To + C k + Ld + Z t
Tos =

74. Izraunavanje parametara a i b funkcije trokova transporta pomou obrazaca

- jedinini trokovi transporta predstavljaju trokove transporta po jedinici (m3, tkm..)
K
t=
(din/m3)
U
- K trokovi transporta (din/dan)
- U uinak (m3/dan)

- za konstantne uslove transporta (kada se sa veom ili manjom distancom ne menjaju), trokovi
transporta su linearno zavisni od transportne distance:
t = a +bS
- parametri a i b su karakteristini za transportno sredstvo, imaju sledei smisao:
a trokovi transporta (din/m3) osnovni trokovi transporta koji ne zavise od transportne
distance
b trokovi transporta (din/m3 i m') po dunom metru transportne distance
analitiko odreivanje parametara a i b:
- mogu se raunati na dva naina:
1. na osnovu trokova transporta za najmanje dve distance:
t t
b = s 2 s1
S 2 S1
a = t bS
2. na osnovu kompleksnih obrazaca od posebnog je znaaja jer se mogu sagledati svi
znaajniji faktori od kojih trokovi zavise; osnovni obrazac od kog se polazi:
K
K
t= =
U nq
- broj tura (n) zavisi od trajanja jedne ture, a ono se sastoji od ts, tk, tq, tt i tr, tj tm=tt+tr
- u vreme distance moe ui vreme kretanja po razliitim kategorijama distanci (tv, tz, tw)
- ako ovo sve ubacimo u formulu za broj tura, i stavimo da je Te=T-Td:
Te
n=
2 S w 1 .0 p w q 2 S z 1 .0 p z 2 S v 1 .0 p v
q
+
+
+ t1 + t m
Vw
m
Vz
Vv
m
- ovako prikazan broj tura moemo ubaciti u formulu za odreivanje jedininih trokova
transporta
- po sreivanju polinoma izdvajaju se dve grupe lanova koji sadre neku od distanci
(Sw,Sz,Sv), i koji ne sadre ni jednu od njih elementi koji stoje uz distance predstavljaju parametar
b, a slobodni elementi parametar a, tj:
K (t1 q + t m m)
a=
Te m q
2 K (100 + p w )
bw =
100 Te Vw mw
2 K (100 + p z ) )
bz =
100 Te V z q
2 K (100 + pv )
bv =
100 Te Vv q

75. Izraunavanje parametara funkcije trokova transporta na osnovu trokova

transporta i na osnovu grafikona
K
t=
(din/m3)
U
t = a +bS
- na osnovu nekoliko posmatranja nacrtamo grafik zavisnosti trokova od transportne distance to je
linearna funkcija za neizmenjene uslov transporta:
- odseak na y osi je parametar a
- koeficijent pravca prave (tg) je parametar b

- na grafik se mogu ucrtati linije zavisnosti trokova od transportne distance za vie razliitih
sredstava taka preseka dve prave je distanca za koju su trokovi transporta po m3 za oba sredstva
jednaki, levo je povoljnije sredstvo ija linija grafika ima strmije penjanje, a desno je povoljnije
sredstvo koje ima poloeniju liniju

76. Izbor transportne eme

- transportna ema transportni tok od utovarne do istovarne stanice
- transport se u okviru jednog transportnog toka moe obavljati jednim transportnim sredstvom ili sa
vie njih (u vie podfaza)
- transportna putanja moe biti pravac ili izlomljena
- transportni tok moe biti sa prekidima ili bez prekida
- privlaenje zaprega,a traktorom sa vitlom i bez vitla moe se svesti na tri osnovne transportne
eme:
- privlaenje direktno po zemlji do kamionskog puta, priblino upravno na put i na izohipse
4. trokovi privlaenja: t = a + b s
- kada se vlake u vidu elja ulivaju u kamionski put do vlake se privlai po glavnom padu
terena, a zatim po vlakama do kamionskog puta
5. poetkom kretanja po vlaci menja se pravac kretanja
6. razlikuju se dve varijante:
1. transport u kontinuitetu istim transportnim sredstvom do vlaka i po
vlakama bez pretovara ( t = a + b1 S1 + b2 S 2 )
2. I podfaza privlaenje do vlake i istovar; II podfaza utovar na isto ili
drugo
transportno
sredstvo
i
transport
po
vlaci
( t = a1 + b1 S1 + a2 + b2 S 2 )
- kada postoje osnovne (sabirne) i glavne vlake putanja se lomi dva puta privlaenje po
zemlji do sabirnih vlaka, zatim po osnovnim vlakama do glavnih, i po glavnim do
kamionskog puta
3. razlikuju se etiri varijante:
- transport se obavlja u kontinuitetu, uz dve promene pravca, ali bez
pretovara ( t = a + b1 S1 + b2 S 2 + b3 S 3 )
- pretovar se obavlja na osnovnoj vlaki I podfaza po zemlji do
osnovne vlake, II podfaza po osnovnoj pa po glavnoj vlaci do
kamionskog puta ( t = a1 + b1 S1 + a 2 + b2 S 2 + b3 S 3 )
- pretovar se odvija na glavnoj vlaki I podfaza privlaenje do sabirne
vlake;
II
podfaza

do
kamionskog
puta
t = a1 + b1 S1 + b2 S 2 + a3 + b3 S 3
- pretovar se obavlja dva puta na osnovnoj i na glavnoj vlaki
( t = a1 + b1 S1 + a 2 + b2 S 2 + a3 + b3 S 3
- razlika izmeu ema i varijanti pojavljuje se razliiti broj parametara a, tj. fiksnih trokova
transporta to je jedan od najveih nedostataka privlaenja po varijantama koje imaju pomenute
podfaze
77. Izbor transportnog sredstva
- tehniki i ekonomski problem
- ako ve postoji vie tipova transportnih sredstava samo ekonomski problem
- tri karakteristina sluaja, s obzirom da li je za upotrebu alternativnog sredstva potrebno izgraditi
put i da li se menja transportna distanca

I ako primena alternativnog sredstva ne uslovljava promenu transportne distance i nije neophodno
izgraivati put, tada je upotreba alternativnog sredstva opravdana kada je t2<t1, tj kada je
a2 + b2 S < a1 + b1 S ; granina distanca bi bila za t2=t1:
a a
S= 2 1
b1 b2
- za distance manje od S rentabilnija je primena sredstva 1
- za distance vee od S rentabilnija je primena sredstva 2
II ako primena alternativnog sredstva podrazumeva promenu distance: S 2 = S1 k - recimo ako
alternativno sredstvo mora da se vraa zaobilaznim putem granini odnos trokova:
a a
S= 2 1
b1 b2 k
III za primenu alternativnog sredstva potrebno je praviti put, u celini ili na delu trase: duina puta
kog treba izgraditi je z s , granini odnos trokova:
t S z
a1 + b1 S = a 2 + b2 s k + i
M
M zapremina drveta koja je predmet see i koja slui za amortizaciju puta
ti trokovi izgradnje po jedinici duine
M (a1 a 2 )
S=
M (b2 k b1 ) + t i z
ti S z
M=
a1 a2 + S (b1 b2 k )
- da bi izabrali transportno sredstvo po ovim kriterijumima, potrebno je da je ve odreena optimalna
transportna ema, jer se uporeenje vri za konkretnu transportnu emu

78. Izbor vrste puta sa ekonomskog aspekta

- put boljih tehnikih karakteristika smanjuje trokove transporta u uem smislu:
- vee brzine
- manja potronja goriva
- manje habanje guma
- dui vek trajanja vozila
- vei kapacitet po turi
- s druge strane, trokovi izgradnje boljeg puta su vei
- izbor vrste puta je ekonomsko pitanje:
- izgradnja skupljeg puta bie ekonomski opravdana ako je zbir trokova transporta u uem smislu i
trokova izgradnje i odravanja puta manji od analognih trokova za jeftiniji put
- granini sluaj kada su trokovi jednaki:
t S
t S
a2 + b2 S + i 2
= a1 + b1 S + i1
M
M
a1, a2 parametri trokova koji ne zavise od transportne distance
b1, b2 parametri trokova koji se odnose na distancu S
ti1, ti2 trokovi izgradnje puta
M zapremina drveta koja daje amortizaciju puta
S distanca transporta
- za M=const:
M ( a1 a2 )
S=
ti 2 ti1 + M ( b2 b1 )
- distanca S je maksimalna distanca do koje je rentabilna izgradnja skupljeg puta

- u praksi su najee odreene obe vrednosti (i S i M), pa moemo izraunati trokove t1 i t2 i

uporediti ih
- u praksi je problem i ispitivanje ekonomske opravdanosti rekonstrukcije postojeeg puta trokovi
rekonstrukcije i odravanja su sa jedne strane, a samo trokovi odravanja sa druge

79. Noenje kao nain prve faze transporta, vua animalima

- noenje je transportni nain koji se moe obavljati snagom oveka ili snagom animala
- noenje je vrlo fleksibilan nain transporta, pa iako je vrlo ekstenzivan, jo uvek se primenjuje
- ovek moe nositi manje koliine tereta; noenje spada u tee poslove, a teina posla zavisi od
teine tovara, trajanja noenja, transportne distance...
- zbog ograniene snage, noenje ljudskom snagom je ogranieno na sitnije sortimente (prostorno
drvo, sitno tehniko drvo, duice, elezniki pragovi...), a uinak je mali
- prednosti noenja su ne oteuje se tlo, stabla, podmladak, i sami sortimenti
- noenje moe obavljati jedan, dva, tri ili retko vie radnika zajedno
- za noenje se koriste razna pomagala da bi se poveao uinak (kleta, nosila...)
- ovek na 40-60m udaljenosti za 8 asova radnog vremena prenese 2,5 5,0m drveta; za tovar
preko 60kg nije ekonomino da nose ljudi, a i tetno je po zdravlje
- animali nose 75-130kg (ak i do 280kg)
- uinak animala se izraava po obrascu:
U = nG S
U uinak (t km)
n broj dnevnih tura
G masa tovara (t)
S transportna distanca u km
- broj dnevnih tura zavisi od transportne distance, terenskih uslova, trajanja utovara i brzine kretanja
- brzina konja tovaraa je 2-4km/h; vreme utovara i istovara je oko 3min; transportna distanca je i
vie od 1000m
- kao konji tovarai se koriste brdski konji
- njima se nosi prostorno drvo i neki sitniji sortimenti
- noenje kao transportni nain nema perspektivu
vua animalima
- zbog jednostavnosti i ekonominosti u mnogim terenskim uslovima ovaj transportni nain je esto
u upotrebi kod prve faze transporta
- moe se vui drvo koje celom duinom lei na zemlji ili jednim krajem oslonjeno, a drugim na
zemlji
- vuna sila konja je oko 0,14G (teine konja), a u praktinim uslovima se moe raunati i sa Z=0,2G
- rad animala u toku dana:
A = Z V t
V brzina kretanja animala (m/s)
T vreme rada (s)
- iskustveno radno vreme animala je 8 sati, normalna brzina konja je 4m/s (volova 2,5-3km/h)
- Maekov obrazac uspostavlja vezu izmeu vune sile, brzine i trajanja rada:
Z V t
+ + =3
Z V t
Z, V i t normalne vrednosti
Z', V' i t' stvarne vrednosti (odnos se na jedan dan)

- ovo pokazuje da ako neki elemenat prekoraimo, neki od druga dva (ili oba) se toliko smanjuju da
gornja relacija ostane u ravnotei; analogno je ako neki od elemenata smanjimo u nekoj meri
- Ako se na poetku kretanja stavi da je V'=0, t'=0 onda je
Z
=3
Z
Z ' = 3 Z
- ovo pokazuje da se na poetku kretanja moe ostvariti trostruko vea vuna sila u odnosu na
normalnu
- vuenje na uzbrdicama je nepovoljno , jer se javlja gravitaciona komponenta koja deluje na teret i
na animala: ve na 8% uspona animal svu snagu troi da savlada svoju sopstvenu silu teine
- na nizbrdicama je suprotno, ali tu se javlja potreba da animal svojom masom koi teret
- na kraim distancama mogue je pomou kotura preusmeriti silu vue animal se kree po putu ili
nizbrdo, a teret se kree uzbrdo, jer se sila preusmerava preko kotura
- teret moe vui jedan ili vie animala
- ako vue vie, snaga koja se postie nije jednaka prostom zbiru pojedinanih snaga zbog
nesinhronizovanosti, pa se mora raunati koeficijent umanjenja:
k = N 1 0.07 ( N 1)
- trenje kod vue po zemlji:
T = Gd cos
Gd teina tovara
- nagib terena
- koeficijent otpora klizanju
- da bi se teret pokrenuo, animal mora da prui silu veu ili jednaku sili trenja
- da bi se olakala vua, elo trupca se obrubi, ili se upotrebljavaju razne naprave, a moe se taj kraj
osloniti na polusanke, sanke i sl.
- izmeu animala i tereta se nalazi ruda ona titi animala u sluaju proklizavanja tereta
- pitanje upotrebe animala u prvoj fazi transporta je ekonomsko, a odgovor u novije vreme
ekonominije je upotrebiti traktor, sem u ekstremnim uslovima

80. Voenje kao nain prve faze transporta

- voenje kao transportni nain podrazumeva transport pomou sredstava koja imaju tokove
- trenje klizanja je kod voenja pretvoreno u trenje kotrljanja, a ono je daleko manje
- kretanje toka nastaje usled sprega sila jedna je vuna sila i deluje u centru toka, a druga je
paralelna s njom, suprotno usmerena i deluje na obodu toka na mestu dodira povrine; na kretanje
utie i sila otpora kretanju kotrljanja koja zavisi od teine koja pada na toak
- pri kretanju, kontakt podloge i toka je neto ispred pravca po kom deluje sila G, i to na odstojanju
e, pa sila G u toj taki deluje momentom G e ; u toj taki vuna sila deluje momentom F r
- da bi sistem bio u ravnotei, momenti ovih sila moraju biti jednaki:
F R = G e
e
F = G
R
- kolinik e/R je u stvari koeficijent otpora trenju kotrljanja
- za prevoz drveta u prvoj fazi transporta koriste se kola razliitih tipova; mogu imati tokove od
drveta okovane elinim inama ili pneumatike
- vunu silu za voenje moe davati ovek, animal ili motor sa unutranjim sagorevanjem

- u prvoj fazi transporta to je prvenstveno snaga animala- konji na blagim nagibima, a volovi na
strmijim

81. Vua kao nain prve faze transporta

- umski sortimenti prema svojim dimenzijama, masom i oblikom mogu da se transportuju vuom
po zemlji bez bojazni da e u veoj meri biti oteena zemlja (transportni put)
- u prvoj fazi transporta vua je osnovni transportni nain
- vuna sila moe biti od oveka, animala ili od motora sa unutranjim sagorevanjem, tj. od vitla
- vua nizbrdo je najpovoljnija, zatim po ravnom, a najnezgodnija je uzbrdo, zbog sile teine tereta
koji vuemo
- drvo pri vui moe biti celom duinom po zemlji ili jednim krajem moe biti oslonjeno na papuu
za privlaenje, saone ili sl.
- ako se vue po zemlji celom duinom prednji kraj se obrubi
- osnovni otpor koji treba savladati je otpor trenja klizanja, koji je proporcionalan sili koja deluje
upravno na podlogu.
- na ravnom terenu to je F = G , a na nagnutom F = G cos (odavde proistie da je na
nagnutom terenu manja sila otpora trenju klizanja, ali treba imati u vidu da na uzbrdici nasuprot
vune sile deluje gravitaciona komponenta koja deluje u suprotnom smeru)
82. Tehnoloke operacije i zahvati u radu traktorom sa vitlom
- Jedan transportni ciklus (tura u privlaenju traktorom sa vitlom) sastoji se od sledeih elemenata
radnih operacija:
1. priprema traktora za dolazak po tovar
2. odlazak traktora u seinu
3. manipulacija u seini
4. formiranje tovara u irem smislu (privlaenje vitlom i dr.)
5. vua po vlaci
6. otkainjanje tovara na stovaritu
7. manipulacija na stovaritu
- kod formiranja tovara u irem smislu javlja se razliiti broj radnih operacija i zahvata, zavisno od
broja stajnih taaka za formiranje tovara, i od broja zahvata vitlom sa jedne take
I formiranje tovara sa jedne stajne take i sa jednim zahvatom najprostiji sluaj; sastoji se od
sledeih radnih operacija i zahvata
a. odvlaenje ueta
b. zakainjanje
c. privlaenje vitlom do traktora
- ovo je u praksi najei sluaj, ali esto po cenu nepotpunog tovara, to ima za posledicu poveanje
trokova privlaenja
II formiranje tovara sa jedne stajne take u dva i vie zahvata vitla mora se privremeno otkaiti
prvi tovar, a zatim i zakaiti, to izaziva dodatni utroak vremena, koji se javlja i za svaki sledei
zahvat.
III formiranje tovara sa dve i vie stajnih taaka
- kada traktor ne moe da formira potpun tovar sa jedne stajne take on se premeta na drugu,
eventualno i treu (ali je to jako retko)
- po premetanju na novu stajnu taku prethodno formirani tovar se mora otkaiti, a traktor se mora
postaviti u poloaj za privlaenje, pri emu se troi vreme analogno stavci manipulacija u seini
- skraenje distance usled premetanja je zanemarljivo

- pitanje je opravdanosti formiranja tovara sa dve stajne take, a ona zavisi od distance privlaenja
po vlaci, utroka vremena na premetanje i drugih gubitaka vremena na drugoj stajnoj taki
- najekonominije privlaenje traktorom je pri optimalnom tovaru, ali je veliina optimalnog tovara
promenljiva i moe biti manja od maksimalne nosivosti traktora nekada iznosi 80-85%
maksimalne nosivosti
- koliina drveta na drugoj stajnoj taki iz koje e se dopuniti tovar, mora biti tolika da ukupni
trokovi vremena po m3 privuenog drveta budu manji od utroka vremena da se tovar nije
dopunjavao
- trajanje ture u sluaju formiranja tovara sa jedne stajne take:
2 Sv 2 S w a
q
T1 =
+
+ t1 + tm
Vv
Vw
m
a broj zahvata vitlom
- trajanje ciklusa u sluaju formiranja tovara sa dve stajne take:
t (q + z q)
2 Sv 2 S w
T2 =
+
(a + b) + 1
+ tm + tdf
Vv
Vw
m
b broj zahvata vitlom u drugoj stajnoj taki
z z q - je najmanja zapremina tovara koju treba formirati na drugoj stajnoj taki ( q + z q
je ukupna zapremina tovara posle druge take)
tdf - vreme potroeno na premetanje iz jedne take u drugu i na manipulaciju u drugoj taki
- da bi dobili jedinine trokove transporta po m3, treba trokove T1 i T2 podeliti zapreminom tovara
q u prvom i q + z q u drugom sluaju:
2 S v 2 S w a t1 tm
+
+ +
t1 =
Vv q Vw q m q
tdf
2 Sv
2 Sw a
2 Sw b
tm
t
+
+
+ 1+
+
Vv ( q + z q ) Vw ( q + z q ) Vw ( q + z q ) m q + z q q + z q
- kada se izjednae t1 i t2 i rei po z:
Vv ( 2 S w b + tdf Vw )
z=
2 Sv Vw + 2 S w a Vv + tm Vv Vw
- ovako postavljen obrazac je vrlo uopten i moe koristiti za ustanovljavanje koeficijenta z za razne
konkretne podatke
t2 =

- dobra organizacija i predformiranje tovara smanjuje potrebu za formiranjem tovara iz dve stajne
take potrebno je dakle dobro isplanirati sve radove, tako da budu meusobno povezani u celinu

83. Izraunavanje teine i zapremine tereta koji moe da se vue traktorom po

putu bez podizanja prednjeg kraja tereta na hidrauliki jaram
- teina koju traktor moe da vue zavisi od naina vue, tj. da li je drvo oslonjeno ili ne
- u okviru oba naina postoje tri sluaja po ravnom, na uzbrdici, na nizbrdici
- teina koju traktor moe da vue zavisi i od pogonske snage traktora, adhezione sile, koeficijenta
trenja klizanja drvo-zemlja
- snaga traktora:
Z v
Z V
N=
N=
(kW)
100
360
Z vuna sila (daN)
v brzina traktora u m/s
V brzina traktora u km/h

- odavde je vuna sila Z:

100 N
360 N
Z=
Z=
v
V
- to je manja brzina kretanja vea je vuna sila
- maksimalna vuna sila zavisi od adhezije pogonskih tokova:
Z a = Ga f a - adheziona vuna sila
fa koeficijent adhezije (zavisi od kvaliteta guma i od podloge)
Ga adheziona teina
- teina koja pada na pogonske tokove
- sastoji se iz adhezione teine traktora i adhezione teine drveta, ako je drvo oslonjeno
na traktor
- kod traktora sa pogonom na jednoj osovini ona je 2/3 ukupne mase traktora
- kod traktora sa pogonom na sva etiri toka ona je jednaka masi traktora
- kada se drvo oslanja na jaram traktora adheziona sila se povea za teine drveta;
- ogranienja su:
1. teina oslonjenog drveta ne sme da prouzrokuje podizanje prednjeg kraja traktora:
deava se kada moment sile teine traktora (Gt) raunat prema centru zadnje osovine traktora
bude manji od momenta koji izaziva deo teine drveta koji je oslonjen na jaram traktora
(1/2Gd):
Gd
Gt x <
y
2
x odstojanje od teita traktora do zadnje osovine
y odstojanje oslonca drveta od zadnje osovine
Granini sluaj je ravnotea momenata, a tada je:
G x 2 Gt x
Gd max = t
=
1 2 y
y
2. adheziona sila ne moe biti vea od vune sile tj
Z v
Gd max <
100
- Adheziona sila kod traktora se moe tanije izraunati na osnovu mase traktora i odstojanja sredita
mase od zadnje osovine, tj. adheziona teina jednaka je sili reakcije oslonca u taki ispod zadnje
osovine (Gat=A):
A a = Gt ( a b )
ab
a
- za reakciju B kod prednjih tokova:
B a = Gt b
G b
B= t
a
a b
a b
- izraz
definiemo kao koeficijent adhezione teine ( e =
) pa je:
a
a
Gat = Gt e
- adheziona sila traktora na koji nije oslonjen teret:
Z a = f a Gt e
- opti sluaj, kada je traktor na nagnutom terenu:
A = Gt

vuna sila (=adhezionoj sili) = sila otpora kretanja traktora + sila trenja tereta po putu
gravitaciona komponenta traktora gravitaciona komponenta tereta + sila inercije traktora + sila
inercije drveta:
Gt e f a = Gt cos t + Gd cos d Gt sin Gd sin + 1, 2 Gt i + Gd i
t koeficijent otpora kretanju traktora;
d koeficijent trenja drveta o put;
i koeficijent inercije (ubrzanje tela/ubrzanje zemljine tee)
- za ravan teren (=0):
Gt e f a = Gt t + Gd d + 1, 2 Gt i + Gd i
e f a t 1, 2 i
Gd = Gt
d + i
- za uspon (>0):
Gt e f a = Gt cos t + Gd cos d + Gt sin + Gd sin + 1, 2 Gt i + Gd i
e f a cos t sin 1, 2 t
Gd = Gt
cos d + sin + i
- za nizbrdicu
Gt e f a = Gt cos t + Gd cos d Gt sin Gd sin + 1, 2 Gt i + Gd i
e f a cos t + sin 1, 2 t
Gd = Gt
cos d sin + i
- zapremina tovara se preraunava iz mase preko zapreminskih koeficijenata

84. Izraunavanje teine i zapremine tereta koji moe da vue zaprega

- teret pri vui moe biti celom duinom po zemlju ili jednim krajem oslonjen
- kada je teret celom duinom po zemlji
- kretanju se suprotstavlja sila trenja tereta o zemljani put, a gravitaciona komponenta
animala i tereta deluju zavisno od toga da li je uzbrdica, nizbrdica ili ravan teren
- vuna sila animala ne deluje po pravcu kretanja, ve sa njim zaklapa neki ugao , a sama
sila se razlae na dve komponente jedna deluje da odigne prednji kraj tereta, a druga vue
Z a cos = ( Gd cos Z a sin ) Ga sin Gd sin
Za vuna sila animala
- koeficijent trenja tereta o put
- kod vue nizbrdo, gravitaciona komponenta animala se mnoi sa 0,8 radi sigurnosti:
Z cos + 0,8Ga sin + za sin
Gd = a
cos sin
- vua uzbrdo
Z cos + Z a sin Ga sin
Gd = a
cos + sin
- ravan:
Z cos + za sin
Gd = a

- vuna sila konja je 0,14-0,20 G, a maksimalna vuna sila, prema Maekovom obrascu, je na
poetku kretanja 3 puta vea od prosene

85. Izraunavanje teine i zapremine tereta koji moe da se vue traktorom po

putu, ako je teret prednjim krajem oslonjen na hidrauliki jaram
- ogranienja su:
1. teina oslonjenog drveta ne sme da prouzrokuje podizanje prednjeg kraja traktora:
deava se kada moment sile teine traktora (Gt) raunat prema centru zadnje osovine traktora
bude manji od momenta koji izaziva deo teine drveta koji je oslonjen na jaram traktora
(1/2Gd):
Gd
Gt x <
y
2
x odstojanje od teita traktora do zadnje osovine
y odstojanje oslonca drveta od zadnje osovine
Granini sluaj je ravnotea momenata, a tada je:
G x 2 Gt x
Gd max = t
=
1 2 y
y
2. adheziona sila ne moe biti vea od vune sile tj
100 N
360 N
Za <
tj Z a <
v
V
- vuna sila kada je do tereta oslonjen na hidrauliki jaram
Z a = f a ( Gt e + Gad )
- Gad je priblino Gd
1
1
1

Gt e + Gd f a = Gt + Gd cos t + Gd cos d Gt sin Gd sin + 1, 2 Gt i + Gd i

2
2
2

- za ravno (=0)
Gd = Gt

- za uzbrdicu:
Gd = Gt

- za nizbrdicu:

e f t 1, 2 i
1
1
1
t + d + i f a
2
2
2
e f t cos sin 1, 2 i
1
1
1
cos t + cos d + sin + i f a
2
2
2

e f t cos + sin 1, 2 i
1
1
1
cos t + cos d sin + i f a
2
2
2
- zapremina se izraunava iz mase preko zapreminskog koeficijenta
Gd = Gt

86. Sputanje drveta toilima, osnovi prorauna toila

- toila koriste gravitaciju kao vunu silu
- to su prirodni ili vetaki podignuti putevi po kojima se umski sortimenti kreu pod silom
zemljine tee
- do kretanja e doi kada gravitaciona komponenta nadvlada silu trenja tela; u graninom sluaju:
G sin = G cos
sin
= tg
=
cos

- do kretanja dolazi kada je koeficijent trenja () manji od tg

- transport toilima je povoljniji od drugih vidova u prvoj fazi transporta, jer nisu potrebni ni vozilo
ni vua
- treba ih koristiti, naroito uz dobar proraun elemenata za gradnju da bi imala optimalne osobine
sa to niom cenom gradnje, da budu prenosna i da se lako montiraju
- poetni deo toila naziva se usta toila i nalaze se u podnoju parcele sa koje se sakupljaju
sortimenti
- oblovina se u toilo ubacuje pomou capina, debljim krajem napred
- prema trajnosti toila mogu biti privremena i trajna (vek trajanja im je dui od veka trajanja
materijala od kog su napravljeni)
- prema stabilnosti mogu biti stabilna i prenosna
- toila se razlikuju prema materijalu od koga su napravljena:
1. zemljana toila su obino prirodne udolice, jaruge i sl., sa kojih se uklone prepreke
(kamenje, panjevi) i koje se po potrebi prodube i proire, a moe se napraviti i vetaki
suljavica
- da bi dolo do kretanja toilo mora imati odreeni poduni pad koji zavisi od prirode
zemljita, njegove vlanosti, dimenzija drveta, da li je drvo okorano, prisustva snega ili
leda
- iskustveni minimalni padovi: za ogrevno drvo 60%, za trupce 40%, za dugu oblu grau
20%
- uticaj vlanosti npr. za amovu oblu grau po suvoj vlaci 45%, vlanoj 20%, osneenoj
10%, poleenoj 5%
- nedostatci zemljanih toila veliko trenje, lomljenje sortimenata (gubitci 5-15%),
pruaju uslove za eroziju
- suljavice se prave na padinama koje nisu pogodne za sputanje drveta
2. drvena toila mogu biti suva i mokra, a mogu biti i ovlaena, osneena, poleena ili ak
premazana parafinom
- minimalni padovi: za suva 30-40%, ovlaena 18-22%, parafinskih 8-10%, vodenih 4%
- najee se prave od dasaka
- imaju gornji i donji stroj
- gornji stroj od dasaka (bukva) duine 2-3m, irine 15-30cm, debljine 2-3cm
- donji stroj ine podvlake i jarmovi
- na podvlake se uvruju daske, i duine je 60-100cm; pod svaki slog se stavi jedna ili
vie podvlaka; na podvlaki se pravi ljeb irine na dnu 10-20 cm, a dubine 15-25cm
- profil toila od dasaka ima sledee dimenzije: dubina 10-20cm, irina pri vrhu 40-50cm,
irina dna 15-20cm
- slogovi se preklapaju tako da se jedan uliva u drugi
- za izgradnju ovakvog toila treba 0,34 radna sata po m', slog duine 3m teak je 1525kg, duina suvih toila je do 700m, a vlanih i vie
- ovakvo toilo od dasaka slui za transport prostornog drveta; du trase moraju stojati
potari koji otklanjaju zastoje; drvo treba putati u ravnomernim razmacima, uz
dovoljno pauze
- za transport trupaca i oble grae se koriste jaa drvena toila konstruisana od oble grae
ili od planki i oble grae
- oblice su poreane uzduno
- na uzdunom profilu razlikujemo usta, srednji deo i ue toila
- usta su oblika polulevka, duine do 20m, a irine u irem delu do 5m, a na prelazu usta u
srednji deo podie se ograda visine 2m, a duine 6-8m
- srednji deo toila se sastoji od gornjeg i donjeg sloja
- gornji stroj od slogova duine 8m, a u krivinama 4m

3.
-

donji stroj daje vrstinu i izravnava pad terena; sastoji se od podvlaka i jarmova
ue toila je slino srednjem delu, ali je u blagom padu, ravno ili u blagom usponu, a
ima boni pad prema stovaritu
brzine sortimenata vee od 20m/s su opasne za toilo, a brzina se moe smanjiti
posipanjem toila peskom, zemljom ili ugraivanjem konica (vuk i miheveva konica)
ostala toila
gravitacioni (riki) putevi rebrasta toila, putoklizine zemljani putevi poboljani
postavljenim oblicama u cilju konsolidacije terena i smanjenja koeficijenta trenja; oblice
se postavljaju upravno na pravac kretanja na svakih 1m; prenik im je 10-15cm;
uvruju se uzduno poloenom oblovinom prenika 25-30cm, na razmaku 80-100cm;
optimalni padovi: suvi 30% (max50%); vlani 20% (max30%); sneni 15%
(max20%); zaleeni 5% (max10%); prednosti jednostavna izrada i korienje, jeftini;
nedostatci moraju se odravati, ne mogu se upotrebiti za prostorno i drugo sitno drvo,
gubi se oko 5% drveta
Turnerovo toilo
toilo sa valjcima
Jirkovo toilo
toila od prua, lima, ina, plastike, tankih oblica

Osnova za proraun toila

- obuhvata: minimalni pad, brzinu na odreenim mestima, preeni put drveta
- osnovna pretpostavka razlika kinetike energije izmeu dve take na putu konstantnog pada i
istih ostalih karakteristika jednaka je utroenom radu, tj. proizvodu sile i preenog puta:
2
mVk2 mV p

= ( G sin G cos ) S
2
2
Vp poetna brzina
Vk krajnja brzina
m masa drveta m = G g
G teina drveta
g ubrzanje zemljine tee
S preeni put
- koeficijent trenja drvo-toilo
- nagib toila
- za Vp=0
Vk2 = 2 S g ( sin cos )
- kada bi se kraj toila izveo u usponu, zaustavni put bi se mogao nai iz sledeeg odnosa:
m Vx2
= S ( G sin G cos )
2
Vx brzina drveta na kraju pada

87. umske vlake

- vlake su putevi po kojima se umski sortimenti ili deblovina vuku neposredno po putu
- to su najjednostavniji putevi bez gornjeg stroja
- srazmerno su uski, kratki, otrih krivina, prilagoavaju se terenu
- trasiraju s pomou padomera
- izrauju se pomou traktora guseniara, a izrada je vrlo jednostavna
- potreba za umskim vlakama se javila zbog upotrebe umskih traktora oni ne mogu da se kreu
svuda po umi pa se za njih prave putevi umske vlake
- gustina mree umskih vlaka je do 100m'/ha, a moe i vie

- mrea umskih vlaka se formira po izvesnom planu i sistemu, a on zavisi od terenskih prilika
- prema terenskim prilikama sve umske terene delimo na kategorije:
- prva kategorija nagibi do 25%: privlaenje oblovine je mogue i upravno na liniju glavnog pada
terena (paralelno sa izohipsama), bez opasnosti da e se otkotrljati; proseca se samo jedan tip vlaka
upravno na kamionski put i izohipse; ove vlake imaju karakter osnovnih vlaka (mada su i jedine);
prosena daljina privlaenja do vlaka je rastojanja izmeu vlaka, a po vlakama duine vlake
- druga kategorija nagibi 25-35% (suvi i tvrdi i do 40%): traktori mogu da se kreu po liniji
glavnog pada terena, ali ne mogu da se kreu neposredno po terenu, bono na liniju glavnog pada;
formiraju se dva tipa vlaka sabirne upravno na liniju glavnog pada terena, ne grade se, ve samo
trasiraju i osnovne idu priblino paralelno sa izohipsama (najbolje u padu oko 10%) i ulivaju se u
sabirne vlake); i na ovoj kategoriji terena je mogue formirati sistem sa samo jednom vrstom vlaka
one bi bile pod otrim uglom na kamionski put u vidu elja rasporeene i sa padom do 20%
- trea kategorija tereni 35-60%: traktori ne mogu da se kreu po liniji glavnog pada terena
mogua je izgradnja samo jednog tipa vlaka i to u vidu jedne vlake serpentine ili u vidu elja
- etvrta kategorija vrlo strmi tereni preko 60% nagiba, gde je vlake teko formirati koriste se
iano uetne naprave
- ako tlo nema dovoljnu nosivost moraju se konsolidovati
I - zemljane vlake
- zemljani putevi bez gornjeg sloja i bez ikakvih drugih objekata
- mogu biti suve, ovlaene, osneene ili poleene
- irine su 1,5-3m, duine do 3km
- pad zavisi od vunog sredstva, od tipa vlake (padinske 8-10%, grebenske i dolinske do40%), od
vrste drveta, od duine komada, od prisustva kore...
- maksimalni pad ne sme biti vei od onog pri kom teret poinje sam da se kree (za krae neokorane
trupce do 20%, za due do 20%, za ovlaene vlake do 20%, osneene 10%, poleene 5%
- strme vlake voda oteuje i vremenom pretvara u jaruge
II - rebraste vlake
- zemljani putevi po kojima su popreno na 1-2m postavljaju oblice ili polutke, koje se ukopavaju od
1/3 do 2/3 debljine
- preseka su 10-20 cm, a uvrene su sa strane oblicama prenika 20-25cm
- svrha im je da podupru teren i da smanje trenje klizanja
- nagib im je maksimalno do 20%
- najbolje su od bukovih oblica brzo se uglaaju i ne raspucavaju se
- po m' se koristi 0,04-0,2m3 drveta
- irine su do 3m
III - potalpane vlake
- zemljani putevi koji su gusto prekriveni oblicama ili cepanicama, radi poveanja nosivosti
zemljita i smanjenja otpora klizanja
- po m' se troi 0,4m3 drveta, treba dosta rada, pa su skupe i ree se koriste

88. Lifranje, sputanje, bacanje, tumbanje i dr.

Lifranje
- primenjuje se u prvoj fazi transporta na strmijim terenima
- predstavlja otiskivanje drveta niz padinu bez prethodne pripreme puta
- gravitacija je i ovde vuna sila, a put je prirodna povrina terena
- drvo se otiskuje debljim krajem napred

- pad terena za lifranje zavisi od krupnoe komada, stepena obraenosti, okoranosti, vlanosti
zemljita
- lifranje je jeftino ali ima nedostatke: oteivanje preostalih stabala, podmlatka, zemljita
- minimalni padovi:
- suv put, drvo s korom, 60% bez kore 45%
- vlaan put, bez kore 35%
- po tankom snegu 12%
- po ledu 4-5%
- za sitnije sortimente potreban je vei pad za 1/10 do 1/6
- prekomerne brzine se spreavaju pregradama od trupaca, slino tako i promene pravca kretanja
- delovi sa nedovoljnim padom patou se oblicama koje su uzduno postavljene
Sputanje pomou ueta
- na vrlo strmim terenima gde bi drvo pri slobodnom klizanju dobilo preveliku brzinu, to bi moglo
dovesti do lomljenja
- jedan kraj se 2-3 puta obavije oko panja ili drveta, a drugi se zakai za trupac, pa se polako poputa
- mogu se za koenje koristiti i vitla sa ili bez motora
Bacanje, tumbanje i valjanje
- primenjuje se na kraim distancama, obino kada je nemogue primeniti neki efikasniji nain:
bacanje na strmim terenima; tumbanje je bacanje kada drvo odskae; valjanje se primenjuje na
ravnim terenima na kratkim distancama

89. Transport drveta vodom

- jedan je od najstarijih naina transporta
- prednost mu je mali trokovi, mala potronja energije, mali broj potrebnih radnika, mogunost
transporta velikih koliina drveta na vee distance
- nedostatci moe se obavljati samo tamo gde ima vode za transport, gubi se 2-5% drveta, gubi se
kvalitet drveta, poveava mu se vlanost, u gornjim tokovima reka oteuju se obale vodotoka
- vodom se moe obavljati i I i II faza transporta
- moe se koristiti gravitaciona sila ili posebno vuno sredstvo
- moe biti drvo u direktnom dodiru sa vodom ili na lepovima
I - Plavarenje
- transport drveta u rasutom stanju rekom plavnicom
- obino se obavlja s prolea ili jeseni, tj. kada ima dovoljno vode
- korito reke plavnice je potrebno oistiti od prepreka, a po potrebi se moe proiriti
- obale koje nisu stabline treba uvrstiti
- dubina treba da je oko 0,5m
- pad reke najbolje da je 0,5 do 1,5%
- pored reke su za vreme transporta rasporeeni radnici koji otklanjaju zastoje
- transport vodom s zavrava na tzv. zboritu (sabiralitu), tu je reka proirena i sporija, a i ograuje
se
- ovako se mogu transportovati trupci, obla graa i prostorno drvo
- trokovi transporta su niski, ali je ogranien na odreeno doba godine, a i deo drveta se gubi (oko
10%)
- kada vodotok nema dovoljno vode formiraju se brane za sakupljanje vode
II Splavarenje
- transport vodom drveta vezanog u splavove
- vunu silu daje gravitacija ili se splavovi vuku plovnim objektima
- u splavove se vezuje oblo drvo, a izuzetno i rezano i tesano
- rezana graa moe biti rasporeena kao teret na splavu
- oblice meusobno u splavu mogu biti vezane elastino ili kruto

- splav obino ima oblik trapeza

- brzina transporta zavisi od brzine vode u vodotoku
- kod nas je ovaj vid transporta naputen, a u Skandinaviji se znaajno koristi

90. Skideri kao sredstvo za prvu fazu transporta

- drvo privlae delimino po zemlji a delimino po uetu nosau, a ako privlae iskljuivo po zemlji
radi se o obinom vitlu
- imaju razliit broj jarbola i prema tome se dele na skidere bez jarbola, skidere sa jednim i skidere
sa dva jarbola
- distance sa kojih se drvo privlai skiderima su do 1200m
- lako se montiraju i demontiraju
- glavni sastavni delovi su: motor (obino sa unutranjim sagorevanjem), jedno ili dva vitla, uad,
ulebljeni koturovi ili kolica 8kao prevozno sredstvo), jarboli i pribor za vezivanje drveta
- skider bez jarbola je obino vitlo koje privlai drvo vuom direktno po zemlji; ako ima samo jedan
dobo, onda ue u seinu vue radnik; kada skider ima dva doboa, tada se vuno ue odvlai u
seinu pomou povratnog ueta koje se namotava na drugi dobo povratno ue je dva puta due od
vunog, u seinu odlazi preko ulebljenih koturova uvrenih za panjeve i stabla; distance za
skidere bez jarbola su do 100m
Skideri sa jednim jarbolom:
- ue se u blizini istovarne stanice prebacuje preko ulebljenih koturova, od kojih je jedan visoko na
stablu jarbolu, po emu se zovu i skideri za visoku vuu
- ovako reenje omoguava da se na jednom delu distance jedan kraj drveta odigne od zemlje, ime
se smanjuje sila otpora kretanju, naroito nastala usled zapinjanja ela drveta
- masa ovakvog vitla premauje i 10000kg
- vuna sila mu je 15000-50000 daN
- debljina vune uadi je 18 do 34mm, a povratne oko 9 mm
- brzina vue je 0,7 do 7 m/s, a povratne od 1,5 do 10 m/s
- dobri su za iste see
- privlaenje obavlja grupa od 5-7 radnika; jedan rukuje motorom
- vitlo je obino na traktoru iji motor ga i pokree, ili moe biti sa sopstvenim motorom, na
sankama
- uinak je do 800m3 na dan
Skideri sa dva jarbola
- imaju dva jarbola, koji se prema potrebi i ankeruju da se ne bi izvalili
- po uetu nosau kreu se dvoosovinska kolica o koje se kai teret
- skideri mogu imati jedno ili dva vuna ueta
- drugo ue vraa kolica u seinu
- efektivna duina ueta nosaa je 500m, a retko i do 1000m
- ue nosa moe biti zategnuto ili oputeno, pa postoje razliiti skideri koji rade na jednom ili
drugom principu
- skideri mogu da sakupljaju drvo i 40-50m levo i desno od ueta nosaa u seini
Gravitacioni skider
- ima samo ue nosa i na njemu kolica
- udaljeniji jarbol treba da je vii
- ue nosa se opusti dok se ne zakai tovar, zatim se zategne i tada je u nagibu prema istovarnoj
stanici, pa se kolica sa teretom kreu pod uticajem gravitacione komponente

91. Motorne iare (Wissen iara)

- sline su skiderima, ali imaju manju masu, tanju uad, slabiji motor
- od skidera se razlikuje po privlaenju drveta ono je odignuto od zemlje
- kod veine iara motor se koristi za vuu u jednom smeru, a u drugom se koristi gravitaciona sila
- Wissen iara se koristi za privlaenje tehnikog oblog drveta
- ima ue nosa i ue vlaka, a oba su otvorena
- motor i vitlo su na sankama
- motor je benzinski, jaine 12-15kW
- vuno ue je promera 8-12mm, duine oko 2000m, ue nosa je promera 22-24mm, duine 2200m,
mase 2kg/m, trajanje mu je 60000m3 drveta
- minimalni pad za kretanje gravitacijom je 15%, a maksimalno 100%
- ue nosa je zategnuto silom 8000-11000 daN
- trasa je pravolinijska, svaka sledea je paralelna na rastojanju do 100m (uetom vlakaem se mogu
sakupljati sortimenti do 50m levo i desno)
- transport se vri kolicima sa etiri toka u liniji- maka, koja imaju i ureaj za otputanje i
uvrivanje kuke sa kraja vunog ueta
- sa noseem uetu se nalazi zaustavlja, i to na mestu gde se vri utovar
- efekat kod prebirne see je dnevno 22m3; masa jednog tovara je oko 1000kg
- potronja benzina je 0,75 l/m3 privuenog drveta
- rad se organizuje po brigadnom sistemu sa 5-7 radnika: jedan rukuje motorom, dva prikainju
trupce, jedan radnik je otkainje, a dva do tri radnika sortiraju na istovarnoj stanici
- za transport se uglavnom koristi gravitacija, a kolica se u seinu odvlae motorom
- brzina privlaenja pod nosee ue 0,6-0,9m/s
- sputanje po uetu nosau 6-10m/s
- vraanje vagoneta uzbrdo 2-3m/s
92. Proste iano-uetne naprave
iano i uetno toilo
- ica prenika 5-12mm, zategnuta izmeu dva stabla ili jarbola po kojoj se sputaju sortimenti
- koristi se gravitaciona sila
- vozilo je gvozdena kuka koja se kree po ici pri nagibu iznad 18%
- nosivost je do 50kg
- na mestu istovarne stanice stavlja se granje, da ne bi dolo do oteenja
- ue je promera 10mm, i nosi vee terete
- duina transporta je relativno mala, retko do par stotina metara
Gravitacione iare
- ine koturae lie na uetno toilo, osim to je vozilo sa ulebljenim koturovima, pa se kreu i
po manjem padu, optimalno oko 10%; ue prelazi preko specijalnih papua, pa moe imati vee
duine, a i promene pravca kretanja
- njihalice ima dva paralelna ueta nosaa koja su otvorena i jedno vuno ue koje je zatvoreno;
dok se po jednom uetu nosau kreu kolica sa teretom, ona povlae vuno ue i sa njim kolica na
drugom uetu nosau koja idu navie; mogu transportovati trupce, oblu grau, a dnevni uinak im je
25-30m3
- krune iare imaju dva ueta nosaa, od koje je jedno optereeno a drugo neoptereeno, i jedno
zatvoreno vuno ue koje ide preko dva toka; vagoni se kreu u krug, a preko specijalne
konstrukcije prelaze sa neoptereenog na optereeno ue nosa i suprotno; brzina im je oko 1,5m/s
93. Prevoz drveta kamionima i traktorima
- voenje drveta kamionima i traktorima je glavni transportni nain u drugoj fazi transporta
- kamioni za prevoz drveta su specifine konstrukcije; kod nas se koristi nekoliko tipova kamiona

- uglavnom su vee nosivosti i mogu nositi cela debla

- snani su, jake konstrukcije, sposobni za prevoz i po putevima slabijih tehnikih karakteristika
- transportna distanca je 10-30km, a prelazi i 50km
- uslov za transport kamionima su kamionski putevi
- trokovi transporta zavise od trokova korienja transportnog sredstva i od uinka
- trokovi korienja transportnog sredstva zavise od tehniko-eksploatacionih karakteristika puteva,
koje se odreene:
-vrstom kolovoza (savremeni, tucaniki, zemljani)
- stanjem kolovoza (stepen oteenosti)
- tehnikim elementima puta
- prema nosivosti kamione za transport drveta delimo na:
- lake (do 12t bruto)
- srednje teke (12-16t bruto)
- teke (preko 16t bruto)
- maksimalna duina vozila sa poluprikolicom moe da bude 16,5m
- kamioni za transport drveta treba da imaju:
- hidraulini dizalicu
- poluprikolicu ili prikolicu
- odgovarajue nosae i stubove sa lancima za vezivanje tovara
- snaga zavisi od nosivosti: po propisima 7,4kW/t bruto nosivosti,
- za teke uslove treba uveati za 20%
- transportni ciklus u prevozu kamionima e sastoji od:
1. vreme prazne vonje (od istovarne do utovarne stanice)
2. vreme utovara
3. vreme pune vonje (od utovarne do istovarne stanice)
4. vreme istovara
5. vreme manipulacije na utovarnoj i istovarnoj stanici
6. vreme vezivanja tovara
7. vreme predaha, zastoja i drugih gubitaka
Voenje traktorima
- traktor je vuna maina, a teret se vue u prikolicama i poluprikolicama
- brzine traktora imt-533.
- sa praznom prikolicom po umskim putevima oko 12km/h, a po kamionskim oko 20km/h
- sa punom prikolicom po umskim putevima oko 8km/h, a po kamionskim oko 15km/h
- prevoz traktorom je rentabilniji ako su elementi puta loi ili nieg kvaliteteta
- jedan traktor moe raditi sa jednom ili vie prikolica

94. Obraun uinka i zarade po normi u prevozu drveta

- obraun je sloen zbor sloenosti i raznovrsnosti transportnih ciklusa istog vozila u obraunskom
periodu
- ipak je znaajno ovo pitanje reiti na pravi nain, jer je ono faktor produktivnosti i motivacije
- Lini dohodak se moe raunati na tri naina:
1. za svaku turu posebno
2. na osnovu prosene norme za vie tura koje se odnose na istovrsne sortimente
3. na osnovu normiranog vremena prema osnovnim normama
- u svim sluajevima se normiranje vri na bazi obraunskog kartona
- Uopteno uinak (norma) se moe izraunati po obrascu:
Te q
U=
120 S
q
+ t1 + tm
Vs
m

U uinak (m3/dan)
Te efektivno radno vreme (min/dan)
q prosena zapremina tovara (m3)
S prosena distanca prevoza (km)
Vs prosena brzina (km/h)
t1 vreme utovara i istovara (min/kom)
m prosena zapremina komada (m3)
tm trajanje manipulacije (min/turi)
- formula moe biti i sloenija ako se uvede zavisnost t1 od m i tm od q
- svi elementi u obrascu su osnovne norme, a prosena distanca prevoza se ustanovljava kao tzv.
obraunska distanca:
S K + S 2 K 2 + ...S n K n
S= 1 1
2n
Sn distance po odreenim kategorijama deonica ukupne stvarne distance
Kn koeficijenti za preraunavanje stvarne distance na obraunsku
- evidenciono-obraunski karton vozaa za odreeno vozilo, ili vie vozila, slui za:
ustanovljavanje srednje obraunske transportne distance
ustanovljavanje srednje zapremine komada
ustanovljavanje utroenog norma vremena, ako se primenjuje trei nain obrauna

Obraun za svaku turu posebno:

- na osnovu podataka iz obraunskog kartona ustanovljava se obraunska distanca, a norma se
oitava u odgovarajuim tablicama normi
- lini dohodak se izraunava po obrascu:
q
q
q
Ld = Lrd 1 + 2 + ... n (din)
Un
U1 U 2
Lrd lini dohodak (startni osnov) (din/dan)
qn zapremina pojedinih tura (m3)
Un norme iz tablica normi (m3/dan)
- ili, ako svako q/U obeleimo sa R, a njega moemo raunati na obraunskom kartonu za svaku
turu:
Ld = Lrd ( R1 + R2 + ...Rn )
Obraun na osnovu prosenih normi za vie tura
- ovaj obraun je mogu za jednu grupu sortimenata za koju su ulazni elementi u tabelama normi isti
- na osnovu prosene obraunske distance za sve obavljene ture, prosene zapremine komada i
drugih neophodnih elemenata u tabelama normi se oitava prosena norma U i lini dohodak se
rauna op obrascu:
L
Ld = rd qs
U
qs zbir svih koliina preveenog drveta u turama na koje se odnosi obraun
Obraun na osnovi norma-vremena
- prvo treba ustanoviti ukupno utroeno vreme za sve ture, a ono se sastoji od:
-vremena kretanja (Ts)
- vremena utovara (Tu)
- vremena istovara (Ti)
- vremena manipulacije (Tm)

T = Ts + Tu + Ti + Tm
- na bazi osnovnih normi, tj. brzine, vremena komada tj. utovara (t1u) i istovara (t1i) i vremena
manipulacije, prethodni utroci vremena se ustanovljavaju po obrascima:
120 Si
Ts =
(min)
Vs
Si zbir obraunskih distanci u svim turama u obraunskom periodu (km)
Vs obraunska brzina (km/h)
qs
Tu = t1u
m
qs
Ti = t1i
m
Tm = tm n

- teorijski, prva i druga metoda rauna daju iste podatke, ako se norme dobro ustanove
- trea daje drugaije, bilo vee bilo manje, zavisno da li je prosena zapremina tovara vea ili manja
od normirane zapremine q ako je prosena zapremina tovara manja od normirane, onda poslednji
metod daje vee rezultate, a u suprotnom manje.

95. Sredstva i naini utovara i istovara

- kada se govori o utovaru i istovaru obino se misli na drugu fazu transporta, a u prvoj fazi se
koriste termini: vezivanje, zakainjanje...
- utovar se odnosi na vozila sa tovarnim prostorom
- obavlja se na stovaritima ili na umskom putu
- postoje tri naina utovara: runi, animalima i mehanizovani
Runi utovar
- spada u teke i opasne poslove
- najee rade grupe od 3-5 radnika
- dnevno jedan radnik utovari 20-30prm
- utovar oble grae sa zemlje vri se preko lega, a pomou capina, obrtaa i sl.
- utovar sa rampi je neto laki, jer su rampe u nivou tovarnog prostora
- postoji i utovar pomou runog ekrka
Utovar pomou animala
- obavlja se pomou elinih ueta
- obavlja se preko lega
- utovar obavlja grupa od 2-3 radnika sa capinima, i jedan konj
- mogu da utovare do 100m3 oblovine na dan
Mehanizovani utovar
1. hidrauliki eljusni utovarivai
2. auto-dizalice
3. dizalice s jarbolom
4. frontalni utovarivai
5. dvodobona vitla
6. mosne i portalne dizalice
7. transporteri-elevatori
- Istovar moe biti runi i mehanizovan

96. Stovarita
- stovarita drveta su radne povrine u umi ili van nje na kojima se privremeno ili trajno slae i uva
drvo, izrauju i obrauju sortimenti, obavlja utovar radi daljeg transporta ili isporuke kupcima.
- mogu biti umska ili centralna
- umska u umi, obino pored puta
- centralna najee u okviru kapaciteta za preradu drveta
- stovarita drveta se formiraju radi koncentracije drveta i promene transportnog sredstva, tj.
najee izmeu I i II faze transporta
Sabiralita stovarita najmanja po dimenzijama, i formiraju se kada je I faza transporta podeljena u
podfaze, a izmeu njih treba promeniti transportno sredstvo (npr. koncentracija drveta pored vlake
kod izvlaenja iz prorednih sea, radi privlaenja do kamionskog puta nekim drugim sredstvom)
- mogu biti i samo 1 ar veliine
- nekada slue samo radi koncentracije drvne mase, ali na njima se mogu sortimenti i doraivati
- imaju karakter privremenih stovarita
Meustovarita najee se nalaze pored kamionskih puteva
- u planinskim krajevima, to je prosto deo puta
- tipina su umska stovarita tu se zavrava I i poinje II faza transporta
- kod primene deblovne metode ovaj tip stovarita ima veliki znaaj, jer se na njima drvo obrauje
- zbog toga zauzimaju veu povrinu i imaju sloeniju organizaciju:
povrina namenjena prerezivanju oblovine, u cilju razdvajanja tehnikog i prostornog drveta
povrina na kojoj se definitivno izrauju sortimenti od tehnike oblovine
povrina za cepanje, slaganje i utovar prostornog drveta
povrina za slaganje i utovar tehnikog oblog drveta
- stovarite treba da odgovara nameni, da ima odgovarajuu povrinu, poloaj u prostoru i prema
komunikacijama
- poeljno je da postoji rampa za raskrajanje drveta
Centralna stovarita poela su da se formiraju sa primenom deblovne metode
- prednost im je mogunost mehanizacije pa i automatizacije
- stovarite kapaciteta 30000m3 godinje koje je mehanizovano i automatizovano opsluuje svega 67 radnika
- zbog toga se radovi prenose sa umskih na centralna stovarita
- povrine su oko 1200m2 (30x40m)

97. Optimalna gustina mree umskih vlaka

- od rastojanja izmeu vlaka zavisi distanca vue po zemlji
Gustina mree osnovnih vlaka koje teku upravno na liniju glavnog pada
- ukupni trokovi privlaenja:
X k
B
L B
T = az + bz
+ bv
+ tiv
= F( x ) - trokovi u din/m3
4
2 cos
X M
az parametar trokova privlaenja po zemlji do vlaka, koji ne zavise od distance (din/m3)
bz parametar trokova privlaenja po zemlji do vlaka koji se odnose na distancu (din/m3m')
bv parametar trokova koji se odnosi na distancu po vlaci (din/m3m')
X rastojanje izmeu vlaka (X/4 je srednja distanca transporta do vlake)
L duina seine (L/X je broj vlaka)
B irina seine (B/2 je srednja distanca transporta po vlaki)
k koeficijent produenja distance zbog zaobilaenja prepreka
- ugao nagiba terena

tiv trokovi izgradnje i odravanja vlaka u veku njihove amortizacije (elementi uz ovaj lan
imaju sledei smisao: trokovi izgradnje i odravanja dati su u din/m, pomnoimo ih sa brojem vlaka
(L/X), i sa duinom vlaka(=irini seine), tako da dobijemo ukupne trokove izgradnje svih vlaka (u
din), pa podelimo sa ukupno planiranom zapreminom za iskoriavanje, ime smo dobili trokove
izgradnje i odravanja po m3 drveta)
M seiva zapremina u veku amortizacije puta (m3)
- kada prvi izvod ove funkcije bude nula, a drugi vei od nule, ova funkcija ima minimum:
b k t LB
F(x ) = z iv 2
=0
4
X M
t LB
X = 2 iv
bz k M
- ako zapreminu drveta izrazimo kao proizvod povrine seine i intenziteta see:
iBL
M=
10000
tiv
X = 200
bz k i
- gustina mree vlaka je data duinom puta u m po ha:
L
B
10000
G= X
=
LB
X
10000
b k i
G = 50 z
tiv
Gustina mree osnovnih i sabirnih umskih vlaka
- postaje dve varijante:
nije odreeno rastojanje ni meu osnovnim ni meu sabirnim vlakama
rastojanje izmeu sabirnih vlaka je unapred odreeno
- za prvi sluaj:
X k
W
B
BL
LB
T = a + bz
+ bo + bs + tio
+ tis
= F ( x, w )
2 cos
4
2
X M
W M
- sabirne vlake teku linijom glavnog pada terena i trokovi njihove izgradnje i odravanja
mogu se zanemariti, jer se obavlja samo prosecanje i eventualno uklanjanje prepreka (ceo poslednji
lan se moe zanemariti)
t B L 2 cos
B Li 3
10000
m ha i za G =
X = io
; za M =
k bz M
10000
X

G = 100

k bz i
2 cos tio

98. Optimalna gustina mree kamionskih puteva

- pri odreivanju gustine mree umskih kamionskih puteva mora se imati u vidu potpuna
transportna ema, tj. i nain privlaenja do puta (po vlaci, po zemlji...)
- trokovi relevantni za odreivanje gustine mree umskih kamionskih puteva su:
- trokovi privlaenja do kamionskog puta ( t = a z + bz S z )
- trokovi izgradnje i odravanja kamionskih puteva (tik)

- postoje dva karakteristina sluaja:

- do kamionskog puta se privlai sa jedne strane puta
X k
Sz =
- distanca privlaenja po zemlji
2 cos

bz X k
BL
+ tik
= f( x )
2 cos
X M
t BL
b k
f (x ) = z
ik 2
2 cos X M
t B L 2 cos
X = ik
M bz k

t = az +

X = 100

tik 2 cos
bz k i

G = 100

bz k i
2 cos tik

- do kamionskog puta se privlai s obe strane puta

t 2 cos
X = 200 ik
bz i k
G = 50

bz i k
tik 2 cos

99. Normiranje transporta zapregom

Uopte o normiranju transporta
- glavni faktori od kojih zavisi uinak u transportu:
- transportna distanca
- brzina kretanja
- zapremina tovara
- prosena zapremina komada
- prosena zapremina jednog zahvata
- uopte, uinak u transportu je proizvod broja transportnih tura na dan i prosene zapremine tovara:
U = nq
- broj tura (n) zavisi od trajanja radnog dana (T-Td) i od trajanja jedne ture (Tt)
T Td
n=
Tt
- proseno trajanje jedne ture:
Tt = t s + tk + tq + tm
ts vreme distance
tk vreme komada
tq vreme tovara
tm vreme manipulacije

- Normirati jedno transportno sredstvo znai ustanoviti sledee:

1. proseno trajanje jedne ture Tt = t s + tk + tq + tm
2. prosenu zapreminu tovara (q)
3. prosenu zapreminu komada (m [m3/kom])
4. prosenu zapreminu po zahvatu vitla ili dizalice (mw)
5. prosene brzine i odgovarajue zastoje
- kod faze izvoza brzine se snimaju prema kategoriji puta (makadam, asfaltni umski, regionalni...)

Normiranje transporta zapregama

- operacije i zahvati
- odlazak u seinu do neposredno pred zakainjanje prvog komada
- manipulacija okretanje i postavljanje u poloaj za zakainjanje
- zakainjanje skidanje omi, lanaca i samo zakainjanje
- formiranje tovara ako zaprega do sledeeg komada mora da se pomeri
- formiranje kolone ako radi vie zaprega
- pri snimanju se trajanja radnih operacija i zastoja upisuju u snimaki list
- po zavrenom snimanju obraunavaju se snimaki listovi, a rezultati se upisuju u obradne tabele
- obraunaju se obradne tabele i ustanove se prosene brzine, prosena zapremina tovara, proseni
gubitci u vremenu u procentima, prosena veliina komada...
- prema tim podacima mogu se izraunati transportne norme za razne distance po obrascu:
(T Td ) q Vs m
U=
[m3/dan]
2 1, 0 ps S m + t1 q Vs + tm Vs m

100. Normiranje transporta traktorom sa vitlom

- obino se traktorom sa vitlom privlai do traktora na distanci do 50m
- zahvati:
- priprema traktora za odlazak u seinu
- odlazak u seinu
- zastoji u toku odlaska
- manipulacija u seini
- odvlaenje ueta
- zakainjanje komada
- privlaenje vitlom
- zastoji u toku privlaenja vitlom
- otkainjanje komada
- premetanje traktora na novu stajnu taku
- manipulacija na novoj stajnoj taki
- ponavljanje zahvata sa vitlom
- vezivanje tovara
- vua po zemlji i vlaci do stovarita
- zastoji u toku vue po zemlji i vlaci
- otkainjanje
- manipulacija na stovaritu
- sva utroena vremena grupiu se u vremena distance, vremena komada, i vremena manipulacije
- vreme distance se sastoji od vremena vitla, vue po zemlji i vue po vlaki
- z svako osnovno vreme pojavljuju se i odgovarajui zastoji
- vremena se upisuju u snimaki list

- snimaki list se obrauna a podaci se upisuju u obradnu tabelu

- iz nje se raunaju prosena veliina tovara, komada, distanca vitla, zemlje, vlake, gubitci u
vremenu i to kao %, a odavde se raunaju srednje brzine za vitlo, vlaku, zemlju, proseno vreme
komada i proseno vreme manipulacije
(T Td )
U=
q
2 1, 0 pw S w q 2 1, 0 p z S z 2 1, 0 pv Sv
q

+
+
+ t1 + tm
Vw
mw
Vz
Vv
m

103. Smolarenje uopte, smola: hemijska upotreba, smoni kanali

Pod pojmom smolarenja se podrazumevaju svi oni poslovi koji se organizuju i obavljaju u cilju
dobijanja smole iz ivog drveta ivih stabala eksukcija(oduzimanje sokova).
Smola je eksudativni proizvod nekih vrsta drvea. U veim koliinama stvara se u drvetu veine
etinarskih vrsta, gde iz drveta istie po njegovom ranjavanju tj. presecanju tzv. smonih kanala u
kojima se nalazi.
Smola se nalazi u drvetu, kori, etinama borova, aria i smre i u kori i u etinama jele.
Za smolu koja se dobija iz ivog drveta postoji vie naziva: iva smola, balzam, terpentin.
Smola iz ivog drveta je rastvor vrstih smonih kiselina u terpentinskom ulju. Smone kiseline se dele
u tri grupe:
a) primarne
b) sekundarne
c) silvinske
U odnosu sa na pravac protezanja drvnih vlakanaca, razlikuju se dve vrste smonih kanala:
1. longitudinalni (uzduni, vertikalni)
2. transverzalni (popreni, horizontalni)
upljina smonog kanala nastaje razmicanjem 4 ili vie parenhimatinih elija koje bono srastu. Prvi
sloj zida smonog kanala ine ekskretorne elije(epitele ili sekretorne). Oko njih se nalaze jo dve
vrste elija i to: sloj mrtvih elija i sloj elija prateeg parenhima.
Smoni kanali u drvetu ine u izvesnoj meri jedinstven sistem.Ovo vai za smone kanale u
beljici.
Primarne smone kiseline se dele na:
a) Primarne
b) Sapinske smone kiseline
Destilacijom smole se dobijaju dva osnovna proizvoda:
a) KOLOFONIJUM (kolofon)
b) TERPENTINSKO ULJE (terpentin)
Kolofonijum se upotrebljava u industriji hartije, boja, sapuna, masti, tavila, emajla, lakova,
dezinfekcionih sredstava
Terpentinsko ulje se upotrebljava pri izradi boja, lakova, imalina, sapuna, kamfora, sredstava protiv
insekata, u farmaciji.

104. Stvaranje smole, uzroci prestanka curenja smole. Dinamika isticanja smole
O stvaranju smole ima vie hipoteza. Najpoznatija je ona po kojoj se smola stvara iz eera.
eer se obrazuje od rezervnog skroba ivog drveta.
Postoje i hitoteze da se smola stvara i iz belanevina. Smola koja se nalazi u drvetu, kori,
etinama stvara se u ekskretornim (epitelnim) elijama. One obrazuju meu elijske prostore u kome
izluuju smolu. Smola se stvara samo u ekskretornim elijama i to samo u beljici.

Kada je smoni kanal pun, ekskretorne elije su bez vode I ne stvaraju smolu. Primajui vodu,
ekskretorne elije bubre I time zatvaraju smoni kanal. Curenje prestaje posle 36-48 sati. Bubrenje
ekskretornih elija smatra se uzrokom prestanka curenja smole.
Pod dinamikom curenja smole podrazumeva se promena intenziteta curenja smole, izraenog
koliinom smole iscurele u pojedinim vremenskim intervalima od momenta zasecanja do momenta
prestanka curenja.

105. Rumenica, belenica, zasecanje, uestalost zasecanja

Ruemenica je sloj mrtvog dela kore rumene boje, koji se sklanja sa mesta ranjavanja drveta. Kod
bora kora sa unutranje strane je crvena. Skida se spoljanji mrtvi ljuspasti sloj I tako se priprema
stablo za smolarenje.
Belanica je rana na stablu nastala zasecanjem. Mogu biti glatke, rebraste ili brazdaste.
Pod zasecanjem se podrazumeva sistematsko ranjavanje stabla odreenim alatom I na odreeni
nain. Svaki novim zasecanjem odstranjuje se jedan deo biljke.
Uestalost zasecanja je vremenski interval izraen u danima izmeu dva uzastopna zasecanja.
106. Francuska metoda smolarenja
Ovo je jedna od najpoznatijih metoda. Nastala je u Francuskoj koja je do skoro bila druga zemlja
u svetu po proizvodnji smole.
Razlikuje se smolarenje u glavnoj I smolarenje u sporednoj sastojini.
Smolarenje u uem smislu se sastoji u sisematinom ranjavanju zasecanjem stabla u smeru
navie od poetne rane. U toplijim mesecima se vri zasecanje svaka 4 dana(jul, avgust), a svakih 8
dana u hladnijim. Svakim zasekom se rana produava za 1 cm prema vrhu. Rana se nanosi tako to
se drvo tee. Radi se preteno o uzdunom rezanju. Na jednoj belenici se smolari 4 godine.
Ukupna duina belanice dostigne 3 m. Smola se sakuplja posle svakih 6-7 zasecanja, tako to se u
posebne posude (kofe) izruuje smola iz prijemnika. Ako je eventualno ima u prijemnicama, voda se
pri svakom zasecanju izlije.
Meka smola se pri sakupljanju skida sa rane I sa slivnika drvenim kaikama, a tvrda smola
(struganica) specijalnim stugaem.
Struganica koja je slabijeg kvaliteta od itke smole(branice) ima oko 20-30% od koliine itke
smole. U fabrike se smola otprema u drvenim ili gvozdenim buradima.
Po trajanju smolarenja na 1 stablu u francuskoj se razlikuju tri sistema smolarenja:
a)
kratkorono smolarenje (na mrtvo) traje 3-4 godine. Kratkorono se smolare stabla
koja iz bilo kojih razloga treba da budu poseena za 3-4 godine. Minimalni prenik
treba da bude 15 cm (d1,3). Otvara se 2-3 pa i vie belenica. Cilj je da se dobije to vie
smole, a da se stablo ne osui. irina netaknutog dela izmeu dve belenice treba da je
najmanje jednaka irini belenice.
b)
srednjerono smolarenje traje 8-12 godina. Smolare se stabla koja nemaju uslova za
dugorono smolarenje. Po zavrenom smolarenju stabla se seku. Na stablima prenika
31cm na d1,3 otvori se po jedna belanica , a na debljim istovremeno i dve belenice. N 34 godine pred seu prelazi se na kratkorono smolarenje otvaranjem maksimalnog
broja belenica.
c)
dugorono smolarenje traje 20 i vie godina. Smolare se stabla glavne sastojine. Na
jednom stablu se otvara 1, a najvie 2 belenice. Na 3-4 godine pred seu se prelazi na
kratkorono smolarenje. Obino posle svake 4 godine smolarenje se prekida za 1
godinu, to se tretira kao neophodni odmor stabla.

Nedostatak Francuske metode je u tome to se smola sliva niz veliku povrinu, to ima za
posledicu vee isparavanje terpentinskog ulja. U Francuskoj se borove sastojine gaje po odreenom
sistemu, sa ciljem da se postignu maksimalni prinosi smole. Proreivanje mladih borovih uma
poinje u etvrtoj ili petoj godini. Posle prve prorede razmak izmeu stabala je 1-1,5 m. Poev od
zemlje do 1/3 visine kreu se grane, tako da belenica u vreme smolarenja bude bez grana i vorova.
Ponovno proreivanje se vri u devetoj ili desetoj godini, tako da razmak izmeu stabala bude 33,5m. U 15-oj do 18-oj godini proreivanjem se dobije celulozno I rudniko drvo. U 35-oj do 40-oj
godini starosti sastojine ostane svega 200-250 stabala po 1 ha.

107. Nemaka metoda smolarenja

Poela se primenjivati u Nemakoj 1915. godine, a danas se najvie primenjuje u Rusiji, gde je
najbolje prouena I usavrena.
Danas se pod Nemakom metodom smolarenja podrazumeva metoda po kojoj redosled
formiranja zaseka ima silazni smer. U ovoj metodi su belenice relativno iroke (20-28cm). Ukupna
irina belenica ne sme biti vea od 3/4 obima stabla. Posle rumenjenja, zaseca se po sredini rumenice
glavni ili usmeravajui ljeb. Poetkom vegetacije poinje se sa zasecanjem bono, levo I desno, pri
emu se obrazuju boni zaseci koji stoje u odnosu na glavni ljeb pod uglom od 700. Obrazuju se
smolarskim noem. Naredno zasecanje se obavlja ispod prethodnog. Uestalost zasecanja po
Nemakoj metodi iznosi 2-6 dana. Sa smolarenjem se poinje na 3 m visine od zemlje. Smola se iz
prijemnika sakuplja posle 2-5 zaseka. Prijemnici mogu biti od peene zemlje, stakla, plastine
mase..., a slivnici su od pocinkovanog lima.
Smola se ne razliva po velikoj povrini ve curi niz ljebove, pa je isparavanje manje. Slivnik je
oluasto savijen i sa jedne strane ima krake koji se klinovi zabijaju u koru i drvo.
Prijemnik se najee postavlja tako da se svojim dnom oslanja o ekser (duine 6-8 cm)
zakucanog u drvo. Ovako postavljene prijemnike vetar esto srui.
Naredne godine se sistematskim zasecanjem stabla produava belenica smerom ka dole. Ukupna
duina belenice je i preko 3 m.

108. Amerika metoda smolarenja

Smolare se stabla prenika 30 cm I vie. Otvara se po jedna belenica, a na debljinu od 37,5 cm
po dve. Slivnik od pocinkovanog lima se postavlja na oko 30 cm od zemlje, a ispod slivnika se
postavlja prijemnik. Neposredno iznad slivnika se u vidu slova V zaseca drvo. U toku sezone se
formiraju 32 takva zaseka idui u smeru odozdo navie. Kada su ljebovi dublji zaseca se svakih 67 dana, a kada su plii 7-8 dana. irina belenice je jednaka 1/3 obima stabla. Njena ukupna duina je
do 2,5 m. Za zasecanje se upotrebljava specijalni smolarski no (hak), i u smolarenju po ovoj metodi
se razlikuju smola branica i smola struganica.
109. Dudieva metoda smolarenja
Osnovna odlika ove metode je mala irina belenice, tako da je pogodna za dugorono
smolarenje. Belenica ima zasek samo sa jedne strane glavnog ljeba i glatka je. Glatkoa se postie
tako to se pri svakom novom zasecanju zahvati i jedan deo drveta na mestu koje je ve zasecano i
uklanja neravnina (grebeni) izmeu dva susedna zaseka. Time se istovremeno otvaraju smoni
kanali koji su se posle prethodnog otvaranja zatvorili.
Posle rumenjenja useca se glavni ljeb duine oko 40 cm. Levo ili desno od glavnog ljeba se
zasecaju boni ljebovi, koji sa osom stabla zaklapaju ugo od 450. Zasecanje poinje na visini od 3
m, pa se na jednoj belenici smolari 6 godina. Ispod prvog bonog ljeba zaseca se svakih 2-5 dana.

Dudi je konstruisao posebnu napravu za zasecanje koja je snabdevena sa 4 noa koja su

meusobno pod uglom od 900. Prednost ove metode je ta to smola do prijemnika curi ljebom tako
da relativno brzo stigne u prijemnik. Dudiev no za zasecanje je na dugakoj drci od lakog suvog
drveta. Osim toga, Dudi je patentirao slivnik kombinovan sa draem. Patentirao je i viljuku za
skidanje prijemnika sa visokih belenica i njihovo postavljanje.
Pri zasecanju treba voditi rauna da se kora ne odvoji od drveta, jer bi se u protivnom smola
slivala iizmeu kore i drveta. Boni ljeb treba da bude dovoljno dubok da ne bi dolo do prelivanja
smole, odnosno do njenog curenja niz koru. Sve poslove po Dudievoj metodi obavlja 1 radnik.
Podela rada nije izvrena. Smola se sakuplja svakih 10-15 dana. Za skupljanje smole upotrebljavaju
se limene kofe iz kojih se smola preruuje u limenu burad V=200 l.

110. Smolarenje uz primenu stimulatora

U cilju poveanja prinosa smole i produktivnosti rada u smolarenju su vrena ispitivanja, mogunosti
intenziviranja, stvatanja i curenja smole. Polo seod pretpostavke da e na nadraujue dejstvo
izvesnih hemijskih sredstava stablo reagovati intenzivnijim stvaranjem smole i obrazovanjem veeg
broja sekundarnih smonih kanala. Kao nadraujza sredstva (stimulatori) upotrebljavaju se sona
(HCL) i sumporna kiselina i razni alkoholi. Dejstvo stimulatora je vie fizike prirode. Pokazalo se
da pri upotrebi stimulatora nije potrbno zasecati drvo dubok, ak je dovoljno samo skinuti koru.
Vremenski interval izmeu dva uzastopna zasecanja pri upotrebi stimuatora je preko dva puta
dui nego bez. Samim tom je produktivnost vea jedan radnik moe da obavi sve poslove na oko
3500-4000 belenica u odnusu na 2000 kod obinog smolarenja.
Za prskanje belenica kiselinom upotrebljavaju se specijalne pumpe (patent Dudia); etkice
(loije reenje). Kiselinu treba naneti neposredno po zasecanju. Koliina koliina kiseline po jednom
zaseku treba da je tolika da pokrije celu povrinu zaseka, a da se ne sliva niz zasek tzv. Zgusnuta
kiselina u vidu paste, na bazi kaolina je praktinija i manje tetna po radnika.
Primenjuje se gljivica (Fusariuma). U SAD je iz inficiranih stabala smola curila intenzivnije i
dugotrajnije. Radnici koji rukuju kiselinama, treba da imaju neko sredstvo za neutralizaciju kiseline
(soda bikarbona, krena voda)
111. Smolarenje po principu zatvorenih belenica
Ovim nainom smolarenja se uklanjaju mnogi nedostaci koje ima metoda smolarenja po principu
otvorenih belenica, kao to su: isparavanje terpentinskog ulja, to smola sadri razne primese (kora,
etine, voda, insekti, iver...), velika uestalost zasecanja jae oteenje stabla.
Zatvorene belenice su: plii ili dublji kanali izbueni u beljici. Dobijena smola je ista,
terpentinsko ulje je u otpunosti sauvano, stabla su manje oteena.
Ipak ove metode nisu nale veu primenu, niti su dovoljno prouene i usavrene. Smatra se da
nisu rentabilne. Poznatije su: Dilmerova, Belinijeva, uproena metoda.
Dilmerova: na visini oko 40 cm nad zemljom, nakon skidanja kore, izbui se svrdlom rupa
debljine 8 cm, a dubine do kraja beljike. Od sredine ove rupe, levo i desno, izbui se pod uglom od
priblino 450 po jedan kanal i to u beljici to vie prema periferiji. Smola curi u prijemnik. Po
prestanku curenja smole kanali se zatvaraju drvenim epovima, a novi otvaraju na drugom mestu.
Belinijeva: ima samo jedan centralni kanal iji je prenik u poetku 5 cm, a dubina 2-3 mm.
Proirivanje i produbljivanjem rana se obnavlja dva puta nedeljno (oko 60 puta u sezoni). Na kraju
sezone prenik rane je oko 10 cm, a dubina oko 10 mm. Na ranu se postavlja poklopac za koji je
privren sud za sabiranje smole.
Uproena metoda Gavrisa i Kekuha: bue se rupe prenika 8 mm, a duine 7 cm u perifernim
delovima biljke (priblino tangencijalno na prstenove prirasta) i pod uglom od 20 250 prema
horizontali. U rupe se uvuku krive staklene cevice o koje se obesi prijemnik.

112. Posledice smolarenja

Odavno se u svetu prelo na metode smolarenja kojima se minimalno oteuju stabla.
Smolarenje i prirast stabla: postoje razliita i suprotna miljenja. injenica da se smola poslenjenog
isticanja iz smonih kanala ponovo stvara. Takoe se obazuju novi smoni kanali kao posledica
ranjavanja. Istrivanja na ovu temu su veoma obimna, a u mnogim zemljama su dobijeni razliiti
rezultati to je sve posledica heterogenosti ispitivanih sastojaka i uslova: klima, vrsta, varijetet, irina
belenice, dubina zasecanja
U Austriji je ustanovljeno da je prirast Crnog bora po staroj austrijskoj metodi smanjen. Stabla
smolarena po francuskoj metodi imala su manji prirast drvne mase za 25%.
Uticaj smolarenja na mehanika i fizika svojstva: prema istraivanjima vrenim u SAD,
smolarenje dugoigliastog bora pozitivno se odraava na njegova mehanika svojstva (otpornost na
lomljenj, savojna vrstoa, elastinost, vrstoa na pritisak, otpornost na torziju) jedino je
konstatovana manja otpornost na kidanje.
Osmoljavanje (zaluivanje) smolarenih stabala: je proces koji se normalno deava na periferiji
srevine, ali nenormalno u zoni biljke kao posledica smolarenja. Belenica I deo drveta oko nje se
sue ime se stvaraju uslovi za osmoljavanje. Ova pojava u vezi sa mehanikim svojstvima drveta I
njegovom upotrebom nema veeg praktinog znaaja, ali se opti kvalitet drveta pogorava zbog
naglaene heterogenosti pojedinih zona: srevina, osmoljena I neosmoljena beljika.
Fiziko oteivanje stabla: na mestu gde je belenica stablo prestaje da prirauje tako da
popreni presek postaje asimetrian I nepravilan. Stablo na mestu gde je bila belenica esto puca.
Uticaj smolarenja na rod I kvalitet semena: vie je onih koji tvrde da je taj uticaj negativan,
meutim u Francuskoj, koja ima najduu tradiciju u smolarenju, smatra se da smolarenje ne utie na
rod I kvalitet semena.
Uticaj smolarenja sna pojavu biljih oboljenja irazvoj potkornjaka: smola mehaniki i toksino
deluje pozitivno tj. spreava napad mikroorganizama i insekata. Smola prekriva ranu i tako
zamenjuje ulogu kore. Terpentinske pare ubijaju bakterije i neke insekte. Potkornjaci nisu osetljivi
na njih. Isti je sluaj i sa trulenicama kore. Karakteristia je pojava plavetnila (Ceratostomella) na
belom boru.

113. Iskoriavanje kore

Pod korom se u ire smoslu podrazumevaju sva tkiva koja se nalaze sa spoljne strane drvnog
(vaskularnog) kambijuma.
Razlikuju se dva dela:
a) Mrtvi koji ima zatitnu ulogu
b) ivi(lika)
U uem smislu pod korom se podrazumeva mrtvi deo kore.
Proseno uee kore je 10-15% od ukupne bruto zapremine. Moe da se koristi za ogrev, kao
sirovina za ekstrakciju tavnih materija, za izradu ploa.
Za dobijanje tavnih materija uglavnom se koristi drvo hrasta, pitomog kestena. Osim za
tavljenje glavni sastojak tavnih materija tanin se koristi u tekstilnoj industriji, u industriji
plastinh masa, medicini...
Za proizvodnju tanina iskoriava se kora, sitne granice kitnjaka i lunjaka. Hrastova kora
sadri oko 10% tanina. Za dobijanje tanina iz hrastove kore gaje se specijalne hrastove ume
guljae. Vrbova kora sadri veliki procenat tavnim materija. Sadraj tanina je vei u kori vrba
koje rastu na peanim zemljama.

114. Iskoriavanje etina i lia

Smoni kanali u etinama pored toga to sadre smolu, sadre i izvesnu koliinu etarskih ulja.
Etarsko ulje iz etina bora upotrebljava se kao lek protih bronhitisa. Ulje iz jelovih iglica je prijatnog
mirisa, bezbojna tenost, lako isparljiva. Osim etarskih ulja etine sadre i karotin i neke vitamine
Lie se koristi za ishranu stoke u krajevima gde nema dovoljno sena i trave. Opalo lie i etine
ine umsku stelju. Ona se koristi kao prostirka za stoku u talama. Stelja upisa tetne sastojke i
sama se razlae to je vrlo znaajno u poljoprivredi. Opali list sakuplja se u jesen drvenim
grabuljama.
115. umski plodovi i seme
Seme umskog drvea se uglavnom koristi za obnovu uma. Ono se koristi za ishranu ljudi,
ivotinja i industrijskoj preradi. Ranije poinju da raaju vrste koje imaju lake seme. Neke vrste
raaju svake godine, a neke ne. Nain i vreme sakupljanja semena je razliito od vrste do vrste.
Kvalitetno je ono seme koje je jedro i zrelo. Seme se moe sakupljati pre ili posle opadanja sa
drvea.
Hrastov ir se koristi za ishranu svinja, ivine, koza i drugih domaih ivotinja.
Bukvica se takoe upotrebljava za ishranu ljudi i svinja. Iz bukvice se cedi ulje koje se
upotrebljava i u ljudskoj ishrani.
Lenik i orah se upotrebljavaju kao poslastica kao dodatak jelima, takoe pitomi kesten.
to se tie vokarica: divlja kruka, jarebika, oskorua, mukinja, brekinja. Njihovi plodovi se
koriste za pravljenje demova, peenje rakije, spravljenje alkoholnih pia slinih vinjaku.
116. Lekovito bilje
Veliki broj biljnih vrsta sadri lekovite sastojke. Ove sastojke narod koristi u okviru svoje
narodne medici i takoe ih koristi savremena farmacija. Prema delu biljke u kome se nalaze lekoviti
sastojci, razvstavaju se na:
a) Koren
b) Cela biljka
c) Cvetovi
d) Kora
e) Pupoljci
f) Lie
g) Plodovi
h) Rizomi
i) Krtole
j) Lukovice
Sakupljanje bilja se vri po lepom vremenu. U lekovitom bilju najzastupljeniji sastojak je voda, zbog
ega se mora suiti (prirodno ili vetaki). Lekovito bilje lako upija mirise, pa ga treba uvati
odvojeno od mirisnih materija.
Vanije vrste:
a) Drvee i iblje: borovi, breza, topole, orah, kleka, zova, lipa, dud, bagrem
b) Zeljasto i sitno drvenasto bilje: bokvica, borovnica, umska jagoda, jagorevina, kopriva,
kupina, malina, hajduka trava, majina duica

117. Jestive gljive

Znaajne su kao ivotna namernica i kao izvozni artikal. U naoj zemlji postoji vie desetina
vrsta jestivih gljiva. Hranljiva vrednost im je priblio jednaka povru. Glavni razlog to se
nedovoljno koriste je strah od trovanja. Posledice trovanja se manifestuju nekoliko sati posle jela.
Postoji nekoliko vanijih pravila sakupljanja gljiva:
ne treba sakupljati razne vrste gljiva
sakupljati samo zdrave
odmah ih oistiti od zemlje
otpremiti ih u to kraem roku
gljive se mogu gajiti i vetakim putem. Najvei prktini znaaj ima gajenje rudnjaa. Isto tako
se mogu gajiti i druge gljive, kao nap. bukovaa na kladama.
Vanije vrste jestivih gljiva su:
biserka
panjevica
sananica
rudnjaa
vrganj
crni vrganj
lisiarka

118. Kamen, zemlja, pesak i treset kao sporedni umski proizvodi

Kamen je esto predmet isoriavanja ito preteno za sopstvene potrebe umsko-privredne
organizacije: za izgradnju puteva, zgrada, pa i za prodaju.
Korienje kamena koji se nalazi pored puta, za gradnju puteva, pojeftinjuje gradnju.
Kamen se moe vaditi samo pomou poluga i krampova ili uz prethodno miniranje. Miniranje
dolazi u obzir u svim veeim kamenolomima i kada se radi o kompaktnim stenama. Da bi se stena
minirala najee je u njoj potrebno izbuiti rupu u koju se stavlja eksploziv. Buenje rupa moe biti
runo i mehanizovano. Za miniranjne se upotrebljavaju dinamit, barut...
Za izradu tucanika upotrebljavaju se razne drobilice. U umama u kojima ima kvalitetnog
granita, andezita i drugih stena, izrada koki za kolovoze, branika za puteve i ivinjaka za ulice moe
biti unosan posao. Granitom obiluju mnoge nae ume: eljin, Kopaonik, Go.
Treset nastaje ugljenisanje organskih materija biljnog porekla bez ili uz ogranieno prisustvo
vazduha. To je ustvari poetni stadijum ugljenisanja. Naredni stadijumi su smei ugalj, kameni
ugalj, antrait, grafit. Treset se formira i u dananje doba od biljnih ostataka koji se ugljeniu bez
prisustva vazduha. Pristup vazduha spreava voda. Tresetita se redovno u vlanim i movarnim
podrujima. Osnovna upotreba treseta je kao gorivog materijala, gnojivo za popravljanje strukture i
pH zemljita, zatim kao dodatak zemljita za saksije. On je upljikave konzistencije, svetlo do
tamno smee boje. Prema vrsti bilja od kojih je nastao, stepenu ugljenisanja, fizikim osobinama,
razlikuju se tri vrste treseta:
Masni treset (tamno sme-crn)
Vlaknasti treset (rahle konzistencije)
Muljasti treset (idak, crn)
Uslov za iskoriavanje treseta je odvodnjavanje tresetita. Koliina treseta koja se moe
iskoristiti zasivi od povrine tresetita i njegove dubine. Slojevi treseta najee su povrinski. Treset
se vadi (see) od kraja marta do kraja avgusta, specijalnim aovima. Komadi treseta se posle seenja

sue do proseno 25% vlanosti. Suenje se vri na otvorenom, promajnom mestu. Suenje traje 1-3
meseca. Treset se moe pougljavati ime se dobija tresetni ugalj.

119. Plodovi i lie kao sirovina za dobijanje tavnih materija

Znaajna sirovina za dobijanje tavnih materija je lie nekih vrsta ruja (Rhus coriaria, Rhus
cotinus...). Sadraj taninskih materija je vrlo veliki. Lie mukog ruja ima vie tanina. Lie pri
vrhu stabla je bogatije taninskim materijama, nego lie donjih delova. Ova razlika oe biti i do
10%. Najvei sadraj tanina ima lie kada je rumeno (jun, jul). Znaajna prednost tavnih materija
iz Rujevog lia jeste postojanost boje koju ima tavljena koa. Sa starou biljaka poveava se
sadraj taninskih materija. Najvei sadraj je je u periodu od 10-15 godina. Posle toga biljka poinje
da se degenerie. Osim taninskih materija, ekstrakt iz Rujevog lia sadri i do 3% eera, koji
pozitivno utie na proces tavljenja koe. Za fino tavljenje se upotrebljava ekstrakt iz zeleno-utog
lia. Ekstrakt iz crvenog lia boji kou pa se manje ceni.
Kiseli Ruj ima vei sadraj tanina od domaeg, ali je neto slabijeg kvaliteta. Lie se bere u
septembru i oktobru kad mu je boja razliita: od zelene, preko ute do crvene. Lie jednogodinjih
biljaka kiselog Ruja ima relativno mali sadraj tanina. Za dobijanje tanina iz Rujevog lia najee
se gaje specijalne sastojine (plantae) ophodnje 3 godine.
U cilju dobijanja lista kao sirovine za ekstrakciju tanina izbojci Ruja se odsecaju otrim seivom
ili anju na oko 15 cm od zemlje. To se najee radi u junu i julu kada u liu ima najvie tanina.
Granice zajedno sa liem se po odsecanju razastru i sue 2-6 dana.
Pored Ruja i tavnih materija ima i lie: vrbovo (zeleno), hrastovo (zeleno-uto), kestenovo,
bagremovo (zeleno), orahovo (zeleno-uto) i grabovo lie.

120. Lika i pluta, nain dobijanja i znaaj

Lika je unutranji ivi deo kore koji se sastoji od vlaknastih elemenata. Koristi se u tapetarstvu,
uarstvu, industriji obue. Za dobijanje like gaje se niske lipove ume. Stabla se seku neposredno
pred guljenje. Guljenje se obavlja drvenim guljaima. Da bi se lika oslobdila lepljivih materija i
lake odvojila od spoljnjeg dela kore natapa se u vodu (moila). Proces moenja je zavren kada se
izgubi neprijatan miris. Po vaenju iz moila ona se ispira i isti. Pri tome se unutranja strana
okree ka gore i zatim se odvaja lika. Posle odvajanja se obesi da se ocede sluznate materije.
Pluta hrast patuljak i neki njegovi hibridi obrazuju periferni sloj kore koji se naziva pluta.
Predmet iskoriavanja je sekundarni sloj pluta. Upotreba: za izradu pojaseva za spasavanje,
zapuai, i u industriji obua.

121. umska paa, lisnik

List i granice nekih vrsta drvea koriste se za ishranu stoke i to u krajevima gde nema dovoljno
trave i sena. Mlade granice se koriste na razliite naine: brst, kresanje lisnika. Za lisnik se najvie
koriste ume hrasta kitnjaka, zatim vokarice. Postoje specijalne lisnike ume koje sue u tu svrhu.
Lisnik je sloaj grana sa liem u vidu plasta. Mlade grane se posle see razastiru po zemlji i sue
slino senu, posle ega se slau u lisnik. Hranljiva vrednost lisnika je relativno velika. Prema mestu
gde se paa obavlja, razlikujz se: paarenje u umi, na umskim istinama i na umskim panjacima.
Paarenje u umi je uglavnom zabranjeno. Za ishranu stoke se koristi trava i drugo zeleno bilje
koje raste u umi.

122. Truenje semena

Seme etinarskih vrsta se nalazi u iarkama iz kojih ga treba osloboditi. Ovo je izdvajanje se
naziva truenjem. Istovremeno sa truenjem ume se osui do potrebnog stepena vlanosti sa ciljem
da se sprei buanje, odnosno kvarenje semena.
Truenje se moe vriti na razliite naine. Najlake je truenje jelovih iarki, jer se one
raspadaju neposredno po sazrevanju semena. Borove i smreve iarice se tek po zagrevanju, a
ariove je potrebno mehaniki drobiti.
Prirodno: iarke se izlau sunevoj svetlosti. Sloj treba da je 10-20 cm I sa vremena na vreme
ih treba promeati. Najbolje je ako se stave u lese sa duplim dnom (gornje je reetkasto). Seme
dobijeno prirodnim truenjem je kvalitetnije. Prirodno truenje iarki je kvalitetnije. Prirodno
truenje iarki smre i bora dolazi u obzir samo kada se radi o malim koliinama.
Vetako: postoji vie tipova trunica
- najjednostavnija je prostorija koja se vetaki zagreva I kojoj se na lesama
poreanim jedna iznad druge nalaze iarke. Prostorija mora imati otvore za
odvoenje vlage.
- umesto lesa se mogu upotrebljavati cilindrini bubnjevi (trakasti). U toku truenja
oni se okreu runo ili mehaniki . Ispod bubnjeva se nalazi sabarni pod.
- Postoje i automatske, kontinuelne trunice. iarke se stavljaju u odgovarajue
koeve odakle se sputaju I na tom putu ih sui struja toplog vazduha, a seme
propada kroz otvore.
- Postoji I periodina trunica koja se sastoji iz tri dela. U srednjem je loite je
loite I sprovodnici toplih gasova I dimnjaci. Boni delovi su sunice I komore.
Seme odatle upada u bubnjeve koji se okreu.
- Trunice sa neprekidnim tokom suenja imaju vei kapacitet. Sastoje se iz dva
koso postavljena doboa (jedan iznad drugog) koji se okreu I iarke prolaze
gornji, dospevaju u donji. Doboi su reetkasti. Posle truenja seme treba
osloboditi od krilaca I drugih primesa. Potom ga treba sortirati.
Rad na primitivnim trunicama je vrlo naporan I tetan po zdravlje, jer su radnici izloeni
visokim temperaturama. Seme treba uvati na suvom mestu, naroito jelovo koje je podlono
kvarenju. Seme se pakuje u porozne dakove (max 15 kg semena).