I grupa

1. Tipovi ljuski, geometrijske karakteristike

Ljuske su tankozidne, noseće konstrukcije sa prostornim prenošenjem opterećenja. One su u konstrukciji

jednostruke ili dvostruke krivine kod koje je jedna dimenzija-debljina mala u odnosu na druge dve dimenzije i radijus
krivine. Kod njihovog oblikovanja tezi se da se izbegnu naponi savijanja i smicanja i da se ostvari ravnomerno
rasprostiranje naprezanja, što bi doprinelo da se postigne približno membransko stanje napona u ljusci.

Ljuske se mogu klasifikovati u odnosu na dve fundamentalne karakterisike:

1.Obliku srednje površine iz čijih se jednačina izvode izrazi za naprezanje.

2. Konturi površine duž kojih su dati ivični uslovi koji omogućavaju da se odrede parametri za rešenje.

Podela prema zakrivljenosti:

1.Eliptična parabola sa pozitivno zakrivljenošću (dvostruko zakrivljena)

2.Hiperbolična parabola sa negativnom zakrivljenošću (dvostruko zakrivljena)

3. Jednostruko zakrivljena parabola (r2=beskonačno)

Prema obliku površine, kontinualne krivine:

1.Rotacione

-sferna kalota

-kružni cilindar

-konus

-rotacioni hiperboloid

2. Translatorne

3. Cilindrične

4. Sa dve direktrise I jednom direktivnom ravni (konoid)

Za raspone do 30m, debljine ljuske se kreću 5-8cm, a za vece od 30m, 8-10cm. Momenti brzo opadaju sa
udaljavanja od zona reakcija. Da bi se predupredila eventualna pojava savijanja u centralnim delovima ljuske,
geometrijske karakteristike ovih površi treba da zadovolje uslove da:
-površina ljuske treba da bude kontinualna u odnosu na tangentu
-poluprecnik svake krive koja lezi u razmatranoj povrsini treba da se menja kontinualno
-poluprecnik krivine r i krivine l/r, svake krive sadrzane u razmatranoj površi ne treba da menja znak tj. ne treba
da ima prevojnu tačku.
 2. Definicija membranskog stanja napona. Uslovi neophodni da bi membransko stanje bilo moguce.
Ljuske predstavljaju zakrivljene površine, koje podeljeno opterećenje pretežno prenose
membranskim dejstvom, aksijalnim i smičućim silama u srednjoj površini ljuske; i to stanje naprezanja ljuske , bez
momenta savijanja predstavlja membransko stanje. Pri tome se pretpostavlja da je krutost ljuske, s’ obzirom na njenu
debljinu mala, tako da se otpornost prema savijanju moze zameniti u odnosu na otpornost prema normalnim i smicucim
silama. Membransko stanje napona kod ljuske moze da postoji ako su ispunjeni sledeci uslovi:
tangencijalno oslanjanje s pomerljivošću u pravcu normalne na srednju površinu ljuske

kontinualnost promene nagibnog ugla i krivine srednje površine ljuske u svim tačkama

kontinualna promena debljine

kontinualnost promena opterećenja po površini

tangencijalni pravac sila na slobodnim ivicama ljuske

neznatna debljina ljuske s obzirom na njene ostale dimenzije

3. Naprezanje prstena ljuskaste kupole oslonjene na stubove. Uporedjivanje slucajeva sa vertikalnim I kosim
stubovima.

Kružni prsten ima ulogu prihvatanja horizontalne komponente od reakcija ljuske tangencijalnih na srednjoj
površini ljuske. Usled njihovog dejstva prsten je zategnut , a na zid ili stub koji ga nosi prenosi se samo vertikalna
komponenta, pošto je oslonjeno na stubove. U prstenu se pored sile zatezanja javlja I savijanje ( kao I kod kružne
kontinualne grede). Stubovi vrše dejstvo suprotno od onih u prstenu.
U ovom slučaju javljaju se komponentalni moment u vertikalnoj cilidričnoj površi I u horizontalnoj ravni tj. koso
savijanje.

4. Duge i kratke cilindricne ljuske?

Cilindrične ljuske se klasifikuju zavisno od odnosa dužina L prema širini b:

1. duge ljuske L/B>2

2. srednje ljuske 1<L/B< ili = 2

3. kratke ljuske L/B< ili = 1

Duge ljuske su raspona 30-40m, imaju vertikalne ivične elemente a odnos f/l1 je obično od 1/7 do 1/5, i nikako manji od
1/9 raspona. Debljina je 6-8cm, širina ivičnog elementa 12-20cm, a visina do 1.5m. Kratke ljuske čiji je raspon do 100m,
oslanjaju se na dijafragme ili lukove sa zategom. Odnos f/l1 treba da se kreće od 1/7 do 1/9 raspona. Raspon l1 se uzima
obično do 12m, a beljina ljuske do 7,8 cm. U ovom tipu ljuski dominira membransko stanje naprezanja i ljuske se
ponašaju slično svodovima oslonjenim na dijafragme ili lukove. Pri naprezanju duga ljuska se ponaša kao greda
zakrivljenog poprečnog preseka. Sve cilindrične ljuske moraju imati čeone dijafragme (šajbna, okvir- tankozidni elementi)
5. Elipticni parabolid, karakteristicni preseci

Eliptični paraboloid je definisan temenom O kao koordinatnom početkom i horizontalnom elipsom sa poluosama
r1 i r2 na rastojanju f od temena. Eliptični paraboloid nastaje translacijom jedne glavne parabole po drugoj.
Preseci vertikalnim ravnima kroz teme elipticnog paraboloida daju parabole, a preseci horizontalnim elipse.
Preseci paralelni sa ravnima simetrije daju parabole identične glavnim, samo pomerene od ose Oz. Za slučaj
f1=g2 i a=b, eliptični paraboloid se pretvara u rotacioni.

6. KOMBINACIJA ELEMENATA HIPERBOLIČNOG PARABOLOIDA PRAVOUGAONOG U OSNOVI SA PRAVIM

IVICAMA TAKO DA SE DOBIJE: A)KONZOLNA NADSTREŠNICA, B)PEČURKASTI OBLIK NA JEDNOM STUBU, C)
KROV NA 4 STUBA. NAZNAČITI PRAVCE PRITISKA ZATEZANJA KOD SVIH PRIMERA.
Kada se iz površine hiperboličkog paraboloida sa ortogonalnim asoimptotama izdvoji simetrični deo sa 4 prave,
dobija se element čija je projekcija ravni kvadrat ili pravougaonik.
a)ljuska oblika hip. par. sa parabolicnim ivicama – nema značajnijeg oslanjanja na vseće parabole, pa se
konstrukcija ponaša kao svod.
b)konzolna nadstrešnica, pečurka od 4 spojena elementa na jednom stubu- kada se preobrne nastane
’suncobran’ sa suprotnim znakom svih naprezanja od sopstvene težine u odnosu na pečurku.
c) kada se krov oslanja na 4 stuba koji se nalaze na sredinama konturnih strana, potisci elemenata se
moedjusobno uravnotežavaju

7. Izložbeni paviljon osnove sa dve ljuskaste kupole na Beogradskom sajmu Milana Krstića, 1956.g.?
Izložbeni paviljon na pravougaonoj osnovi 109x48m, sastoji se od dva razdvojena dela 48x48m,
prednapregnutim armirano bet onskim ljuskama- u vidu emona kupola ( predstavlja ljusku sa pozitivno
zakrivljenim presečenim vertikalnim ravnima na pravougaonoj osnovi. Ljuska sferne površine radijusa 56.2cm I
debljine 9-20cm( 20cm je na krajevima). Ljuska se na konturi oslanja na armirano betosnke luke čije potiske
prihvataju zatege. Luci su oslonjeni na stubove ( na 4 stuba) kojis u postavljeni u 4 temena osnove kvadrata.
8. Šatorski nabor. Poprecni presek dvostrukog nabora.
Kod šatorskog nabora širina kapitela se uzima od l/81 dol/21. Širina ploče ne treba da pređe 3.5m kako njihova
debljina ne bi prešla 10cm. Nagib kosih ploca nije strmiji od 30 stepeni. Kod prizemnih hala šatorasti nabori na
kvadratnoj osnovi imaju raspone od 8-10m. Linijski nosači se mogu izvesti masivno,kao skelet ili kao nabor. Kod
skeletne konstrukcije opterecenje se prenosi na oslonce glavnim nosačima, a prostor izmedju njih premošćava
manjim sekundarnim elementima. Dvostruki ili slozeni nabor se dobija kada se na prosti nabor dodaju vertikalne
ploče na gornjim i donjim ivicama.

9. Nabori u vidu visokih … *mozda je ovo odgovor

Za visoke slobodne zidove i uklještene nabore- konzole ili prepuste, kada je potreban promenljiv presek za nabor
u vidu zida, može se poći od cik-cak linija sa velikom visinom talasa na temelju I postupnim smanjivanjem visine
talasa prema gore formirati nabor od četvorougaonih ploča vitoperne površine.
U slučaju kada se umesto četvorougaone ploče primene polupiramida od dva trougla I trougao , ove vitoperne
površine se mogu izbeći. U vrhu ovog zida debljina talasa je izravnata sa debljinom ploče.
II grupa

1. Definicija ljuske? Klasifikacije ljuske u pogledu zakrivljenosti površina?

Ljuske su tankozidne noseće konstrukcije sa prostornim prenošenjem opterećenja. Predstavljaju konstrukcije

jednostruke ili dvostruke krivine kod koje je jedna dimenzija-debljina mala u odnosu na druge dve dimenzije i radijus
krivine.

U pogledu zakrivljenosti površina, klasifikacije ljuske: jednostruko zakrivljene, dvostruko zakrivljene (pozitivno dvostruko
zakrivljene, negativno dvostruko zakrivljene)

Primer: površine sa karakterističnim Gausovim krivinama

2. Staticko konstruktivne karakteristike ljuske

Membransko stanje ili stanje bez savijanja , to je stanje naprezanja ljuske bez momenata savijanja. Pri tome se
predpostavlja da je krutost ljuske u odnosu na debljinu mala, tako da se otpornost na savijanje može zanemariti u
odnosu na normalne I smičuće sile. Uslovi :

1.tangencijalno oslanjanje s pomerljivošću u pravcu normalne na srednju površinu ljuske

2. kontinualnost promene nagibnog ugla i krivine srednje površine ljuske u svim tačkama

3. kontinualna promena debljine

4. kontinualnost promena opterećenja po površini

5. tangencijalni pravac sila na slobodnim ivicama ljuske

6. neznatna debljina ljuske s obzirom na njene ostale dimenzije

3. Principi konstruisanja ivičnih elemenata – primer rotacione kupole i njenih ivičnih elemenata; kakvom
međusobnom uticaju ljuske i ivičnog elementa se teži u ovom slučaju

Ivične elemente ljuske treba konstruisati tako da u što manjoj meri remete membransko stanje ljuske. Ovo je moguće
ukoliko između deformacije ljuske i deformacije ivičnog elementa posmatranih posebno nema velike razlike. U izvesnim
slučajevima usaglašavanje deformacija može se ostvariti prednaprezanje.

U ljuskama u obliku rotacione kupole usled sopstvene težine javlja se aksijalna sila pritiska meridijana slično kao u svodu,
u pojasu po horizontalno krugu aksijalna sila pritiska ili zatezanja u odnosu na to koliko je udaljeno od kupole ( njenog
temena), kao dejstvo prstena ili lanca.

5. Hiperbolični parabolioid? Nastajanje ove površine i njeni karakteristični preseci?

Hiperbolični paraboloid nastaje translacijom jedne parabole koja je otvorena prema dole po drugoj paraboli koja je
otvorena prema gore pri čemu su izvodne parabole uvek paralelne, a ista površina se može izvesti kretanjem izvodne
prave duž dve prave vodilje koje ne leže u jednoj ravni.

Karakteristični preseci: preseci vertikalnim ravnima kroz teme daju parabolu, a presek hiperboličnog parabolida sa
horizontalnom ravni daje hiperbolu.

Pravolinijski ograničene ljuske oblika hiperboličnog

paraboloida mogu se postaviti preko proizvoljnog mnogougaonika, pri čemu se ljuska oslanja najvažnijim tačkama u
uglove mnogougaonika.

6. Definicija konoidne površi ? Konstruktivni elementi pri formiranju šed hale od konoidnih površi?

Kao konoidne površi najbolje se oblikuju šed hale koje su specijalni slučaj pravolinijski površina izvedenih pravma
koje seku tri direktrvine krive. Konoidna površina nastaje kada se prava p kreće tako da uvek ostaje paralelna
direktrivnoj ravni I seče krivu n1 i n2. Konstruktivni elementi pri formiranju šed hale od konoidnih površi: luk, kriva i
prava zatega, i horizontalni ivični elementi.
7. Montazni svod glavne hale automobile Nervija u Torinu
Jedna od najznacajnijih primena svodova u vidu ljuski sa rebrima koji se ukrštaju je kod gllavne hale salona
automobila u Torinu 48/49, Nervija. Krovna konstrukcija ove izložbene hale raspona 94m i 18m visine sastoji se
od talasastih prefabrikovanih elemenata dužine 4,5; širine 2,5 i visine 1,45m i debljine do 5cm. Zastakljeni otvori
na bočnim površinama ovog prefabrikovanog elementa služe za prirodno osvetljavanje hale odozgo. Ovi
elementi su izradjeni u jednostavnim drvenim kalupima, a iz njihovih ivica su spuštene šipke armature za vezu sa
kasnije nanetim betonom na licu mesta. Montaža prefabrikovanih delova izvedena je pomoću pokretne čelične
skele, pri čemu se elementi van konstrukcije hale podizani na visinu krova pomoću autodizalice i potom
postavljani u konačne položaje.

8. Definicija nabora? Tipovi i oblici nabora?

Nabori su površinski konstruktivni sistemi sastavljeni od ravnih ploča- šajbni kojim se mogu premostiti prostori
velikih raspona sa utroškom minimalne energije.
Postoji kolenasti nabor (sa udublenim I sa ispučenim kolenom) , piramdalni , prizmatični(prosti), prost(cik-
cak),dvostruki(složen), šatorast, nabori u vidu zida sa vitopernim pločama i nabori u vidu zida sa polupiramidama
i trouglovima.

9. Poprečni presek dvostrukog složenog nabora?

Dvostruki složeni nabor se formira dodavanjem vertikalnih ploča na gornjim i donjim ivicama prostog nabora.