Pitanja za test iz BK

FEBRUAR-Sta utice na probijanje ab ploca; dijagram M kapa;primjena zidnih nosaca;cemu sluzi kapitel kod ploca,min
koef armiranja ploce 20cm,platna cemu sluze,linearna teor sa ogranicenom preraspodjelom,centrisanje temelja,torziona
krutost,koef k kod izvijanja kod nepomjerljivih sistema,razlike izmedju direkt i indirektnih zidova.
APRIL: 1.Skupljanje betona (raunski); 2.Reetkasti nosai - oblikovanje tapova; 3.Plastini zglob i zato se tako zove;
4.Duktilnost i prerapodela (povezati ta dva pojma); 5.Probijanje ploe; 6.Dimenzionisanje AB elemenata pri lokalnom
naprezanju
MAJ isti kao april,samo je bio vinklerov model i za sta sluze uzengije
USMENI ISPIT - APRILSKI ROK
ta je duina izvijanja?
Razlika u projektovanju stubova sa pomerljivim i nepomerljivim krajevima?
Zato i kako dimenzioniemo temelj samac?
Zato je bitno da su naponi ravnomerno rasporeeni (u tlu ispod samca)?
Kako de kontrolisati ugib kod NKS?
Kako de odrediti uticaje kod ploa direktno oslonjenih na stubove?
Zglobovi u AB okvirima? ispitno pitanje da pie opirno
Nacrtaj zglob da iskotiramo svaku njegovu dimenziju
Kako se boriti protiv lokalnih napona pritiska u zglobu?
Kako proraunati ugibe kod kasetirane tavanice?
Metoda zamenjujudih okvira (ta da radim s uticajima kad ih odredim)? dao uticaj i rekao da je ploa iroka 5 m i da mu
prorauna sad to koliko je na plou (uticaj je zadat na gredu zamenjujudeg okvira)
Skicirati uticaje u prstenastom nosau usled horizontalnog rotaciono simetrinog opteredenja!
Maksimalni razmaci armature kod krune ploe!
ta je duktilnost? Zato nam je u interesu visoka duktilnost?
ta de mi odnos moment/ krivina? (u okviru nekog pitanja je to potpitanje) odgovor: pokazuje koliko je duktilan presek,
koliko je sposoban da se plastino deformie I da izvri preraspodelu uticaja na ostale preseke (valjda)
Koliki je krak unutranih sila kod zida?
Kako teenje utie na duinu izvijanja stuba?
Od ega zavisi ekscentricitet teenja?
Kako du odrediti seizmiku silu za zgradu? Odgovor: po naim propisima statiki ekvivalentnom metodom (prihvatio je
momku odgovor)
Kako da odredim veliinu dilatacione razdelnice kod zgrade?
Pomeranja na vrhu zgrade, koja uzimam? Odgovor:ona pri jakom zemljotresu (ne ona pri umerenom)
Kad je k-ja horizontalno pomerljiva?
USMENI ISPIT - JUNSKI ROK
1. projektovanje seizmickih zidova kod visespratnih ab zgrada
2. primena linearne metode sa ogranicenom preraspodelom kod ab konstr
3.a) temeljne grede
3.b) temeljne ploce
4 a) pecurkaste ploce
4 b) kasetirane tavanice
- ta je aktivno stanje napona u tlu
- zato i kako se centrie temelj
- Kako doci do potrebne horizontalne/vertikalne armature u zidovima za ukrudenje (uslov ne formula), koja je minimalna
armatura (min % armiranja)
- kog je oblika presek koji se dimenzionise kod zidova za ukrudenje kod ukljetenja za proraun vertikalne armature koliko su b i d

- kako bi se preraspodelili uticaji kod statiki odreenih nosaa - odg: nikako, nema preraspodele kod njih
- na osnovu ega se odreuju dimenzije i oblik preseka temeljnih greda
- u emu je razlika izmeu temeljne trake i temeljne grede
- koja je razlika u smanjenju krutosti preseka kod rebraste tavanice kada je zategnuta gornja i kada je zategnuta donja
strana preseka
- zbog cega se smanjuje krutost preseka pojavom prslina
- zbog cega je torzija (rotacija) opasnija od translacije u seizmici - odg: torzija ne prepoznaje prenoenje uticaja prema
krutostima elemenata, nego prema njihovom polozaju (u odnosu na centar krutosti (?))
- kako se odreuje kombinacija opteredenja prema kojoj odreujemo pounuarm. u zidovima za ukrudenje
- kada je opravdano koristiti linearnu metodu sa ogranienom preraspodelom i kada bi je morali koristiti
- sta je koeficijent posteljice i sta on fizicki predstavlja
- sta nam govori dijagram moment - krivina
- sta je deformabilnost i ime se meri
- kada se koriste temeljne ploe
- sta su to spoljni zidovi
- kako debljina temeljne ploe zavisi od konstruktivnog sistema
- skicirati proraunski model za horiz. opt. zidova za ukrudenje
- ako kaem da nije preporuljivo povijanje armature, zato je to tako - odg: velika visina preseka (?) i jos nesto..
- kolika je min Aa za grede
- kako odrediti uticaje na osnovu kojih des dimen. peurk. tavanicu
- zasto bismo ikad koristili kasetiraane tavanice
- objasni vinklerov model tla
- kada smatramo da su veze stubova i ploe krute, a kada ne (pitanje uz peurk.tav.)
- sta je tg(alfa) na dijagramu moment-krivina, sta fiziki predstavlja
- pokazi na dijag M-krivina moment plasticnosti
- sta je krivina preseka, kako se definise, koja je merna jedinica krivine
- ta je plastini zglob, kako ga u konstrukciji formiramo tamo gde elimo
- zato se platna postavljaju dalje od centra
- sta je duktilnost - odg: krivina pri lomu/krivina pri plastinoj deformaciji (?)
- ta je histerezis, povoljni i nepovoljni oblici
- kasetirana tavanica odnos strana 1:1,5, u kom pravcu treba da je veca visina rebara
- sta je lokalna a sta globalna duktilnost
- na kom nivou se gleda globalna duktilnost (?)
- sta je moment plastinosti, kako se rauna, od ega zavisi
- postavicemo opteredenje - pogrean izraz, nanedemo opteredenje - dobar izraz
USMENI ISPIT - JULSKI ROK
Borjan pita da pricas pitanje sve sto znas pa te prekine i postavlja potpitanja, dosta detaljna, pitanja iz fundiranja, tbk 1 i
2, povrsinskih.. Pita jako dugo, predje sva pitanja koja su ti postavljena. Iscedi te totalno, ali na kraju, svi poloze kod
njega, cak i ako lose odgovaraju i mislim da bi kod brujica pali, kod njega poloze.
Neka borjanova pitanja:
- sta su indirektno oslonjeni zidovi, kakvi su njihovi oslonci?
- razlike indirektno i direktno oslonjenih zidova?
- sta je to probijanje?
- sta se pojavljuje (desava) na spoju ljuske i prstena (odg: poremecajne sile)
- membransko i fleksiono stanje kod ljuski
- kako izgledaju dijagrami uticaja kod temeljne grede - slucaj kada se tretiraju kao odredjen i kao neodredjen nosac
- kako smo racunali temeljne grede u fundiranju?
- cemu je proporcionalno sleganje u nekoj tacki (odg: naponu?)
- kako se zove koeficijent proporcionalnosti (taj vezan za tlo)

- modul stisljivosti
- opit plocom - koje su dimenzije te ploce u opitu (odg: 1stopa x 1stopa = 30cm x 30cm)
- kako se odredjuju dimenzije prepustenih delova kod temeljne grede
* neka visina (ne znam koja, mozda taj prepust) se odredjuje iz uslova da je TAUn<TAUr da ne bi bilo prslina kod temelja
- nosac kranske staze
- spregovi za prijem bocnih udara - nema torzije onda!!!
- prednaprezanje nosaca kranske staze
- vrste prednaprezanja
- koji oblici poprecnih preseka se najcesce koriste (za NKS)
- kako se povezuje ina za nosac?
- zidovi: nesto gornja armatura, 1/2 se vodi u zoni oslonaca,a 1/2 citavom duzinom
- kako se nastavlja armatura u zidovima
- kako izgledaju kuke u horizontalnoj ravni (da nacrtas)
- sta se proverava kod oslonaca kod direktno oslonjenih zidova (odg: naponi pritiska)
- probijanje ploce - sta moze umesto kosih gvozdja? (odg: u zadatku u bab-u ima to drugo resenje)
- normalni naponi postaju zanemarljivi posle visine h=L
brujic:
- zasto se postavlja kosa armatura u zidovima za ukrucenje?
- zasto je kola teze gurati uzbrdo nego po ravnom? =D (pitao nekog lika sa puteva, posto nije nesto umeo da objasni iz
betona a valjda je isti princip (mozda je bilo nesto oko potpornih zidova)
- projektni spektar odgovora?
- sta je koef. seizmicnosti? (bas sta je, ne da su mu vrednosti 0.05 i 0.1)
USMENI ISPIT - PRVI SEPTEMBARSKI ROK
- virendel - resetkasti nosaci - lukovi: kada koji?
- sumirati sprecificnosti projektovanja nosaca kranskih staza (samo je dopusteni ugib specifican u odnosu na ostale
gredne elemente l/750)
- projektovanje kratkih i vitkih stubova?
- kako se racuna max horiz. pomeranje za proracun sirine seizmicke dilatacione razdelnice?
- sta je markusov postupak kod ___?___ ploca?
- sta je izvijanje? (fenomen, ne postoji kao velicina, kao broj)
- sta je to vitak stub?
- u odnosu na koje svojstvo su stubovi podeljeni na vitke i kratke? (geometrija stuba - kako?)
- cemu sluze vesaljke kod lukova sa zategom i sa gredom?
- sta je elasticni sprektar odgovora? sta je projektni spektar odgovora?
- dejstvo skupljanja na zgradu? kako tecenje pomaze?
- povecanje nosivosti na probijanje ploca direktno oslonjenih na stubove? (povecanje dimenzije stuba NIJE mera
povecanja nosivosti ploce, jeste mera povecanje MB, debljine ploce (nisu mnogo efikasne mere) i povecanje kolicine
poduzne armature (vrlo efikasna mera))
- sta je mi (u formuli kod probijanja ploca ima koren iz mi)? izracunaj ako je dp=20cm a u oba pravca je armirana sa
Rfi16/10!
- koliko je veci lokalni dopusteni napon? mnogo ili malo?
- koje su pretpostavke stat. ekviv. metode? (regularnost k-je, i sta jos?)
- kada ne smemo koristiti metodu stat.ekv.opt.?
- kako smo dobili zglob postepenim suzenjem pop.preseka? (u preraspodeli uticaja prema krutosti ne dobija skoro nista
od momenta)
- koliko uzengija ide u zglob?
- minimalna debljina zida? 10 cm i koji je drugi uslov??
- kasetirane tavanice, ako su rebra razlicite visine, koji pravac ce imati vecu visinu? (duzi, jer ako bi kraci imao vecu
visinu, uzeo bi jos veci deo momenta, pa nam ovaj duzi ni ne bi trebao)