16.1.

prvi cas

Бетпнски мпстпви

ППРЕМА
pod opremom podrazumevamo>
Опрема мпста
• Лежишта
• Дилатаципне справе
• Систем за пдвпдоаваое
• Хидрпизплација
• Кплпвпзни застпр
• Ограде
• Пешачке стазе
• Приступ и ппрема за пдржаваое
ranije su najcesce koristila celicna: sa valjcima, sa zakrivljenim celicnim povrsinama koja omogucavaju rotaciju, danas cemo retko
projektovati sa ovim celicnim lezistima jer ova lezista imaju najvecu visinu nego ovi drugih tipova
danas se najvise koriste elastomerna lezista, pre svega od neoprena, mogu biti kruzna i kvadratna, to je vestacka guma neoprena

vise o njima!!!) Типпви лежишта

u koju su umetnuti celicni limovi, gore i dole se nalaze lezisne ploce i to je najjednostavnije tip neoprenskih lezista ( kod grednih

loncasta lezista se sastoje od celicnog lonca u koji je smesten neopren i deformacijom tog neoprena omogucena su pomeranja i
rotacija u svim pravcima... deformacije se mogu kontrolisati pomocu celicnih plocica (nesto za betonom da bi klizilo)
moze da sprecava ili omogucava sva pomeranja, zavisno kako je
projektovan
• Челична лежишта
• Еластпмерна лежишта
• Лпнчаста лежишта
• Сферна лежишта
sferna lezista su napravljena od celicnih nerdjajucih elemenata oblozeno (valjda) betonskim celikom
to je celicno leziste koje se danas najvise koriste, mogu da sprecavaju pomeranje u jednom ili dva
pravca a moze da omogucava rotaciju...
 Специјална лежишта (сеизмички
изплатпри)и пригушивачи
(абспрбери)
od neoprena sa jezrom od olova omogucava jako veliko pomeranje
i disipaciju energije... kolovozna kja prakticno pliva preko stubova
neopterecuje stubove mala su ostecenja stubova kolovozna kja se p
onasa kao jako kruto telo

:D

TRIPLE PENDULUM BEARING

i postoje apsorberi , nisu lezista, vec prigusivaci, viskozni

apsorberi, koji se postavljaju radi disipacije seizmicke
tripl pendulum berinf :D omogucava jako velika pomeranje, energije, povecavaju prigusenje na kji i na taj nacin se
sastoji se iz tri dela gornju i donju plocu sa sfernim povrsinama smanjuju inercijalne isle
i jos jednim umetkom unutra ima jos unutra ovaj deo koji dozvoljava josmogu biti zglobno vezani za krajnje stubove a mogu da
pomeranja kada su iscrpljena od ovog veceg "sistema" budu vezani i za srednje stubove i pri tome mogu da
prihvataju seizmcka dejstva i u jednom i u drugom
pravcu...
skupa je ta oprema... ili seizmicki otporna kja ili
https://www.youtube.com/watch?v=Plpjx_UffBM apsorberi
 Дисппзиција лежишта мпстпви у
правцу
mogu oba
da budu nepokretna u poduznom su pokretna

ovde moramo
da omogucimo
pomeranje u
pop pravcu

ipak treba na nekom od lezista

prihvati hor pomeranja u poprecnom pravcu a ne samo na jednom mestu
na trecem cetvrtom od kraja recimo... vetar ga moze pomeriti mozda
 Лежишта кпд кпсих плпча
to je sada plocasti nosac, u jednom tup ugao nepokretno, u drugi tup usmereno leziste koje omogucava dilataciju po dijagonali koja
spaja tupe uglove... razmak 4-8dp, a od ivice 2-4 dp...mogu da se postave i dva nepokretna ali njihov raznam je max 7m
ili iz tupog ugla gde je nepokretno upravno na drugu ivicu u tom pravcu usmereno pokretno u tom pravcu ..
ili linijska lezista tj linijske trake i to na centralnom delu ... na ostatku imamo na jednoj ivici moze samo u poduznom pravcu, a na
drugoj i u poduznom i u poprecnom pravcu (slikaaaaa)
Расппред лежишта кпд кпсих
мпстпва
nepokretno i dijagonalno od njega ili poduzno pokretno ili pokretno u oba pravca
a onda nema nekog pravila izgledaaa :D

u
Дисппзиција лежишта кпд мпстпва у
кривини

1 Поларни nepokretno na krajnjem stubu a od

njega na svako sledece usmereno
pomerljivo, a nepokretno u njemu
upravnom pravcu, a ona ostala
dva?? pomerljiva u oba pravca...

2
Тангенцијални
jedno nepokretno, ostala duz te ivice pokretna u
pravcu tangente a ostala pokretna u pravcu
tangente i upravno na pravac tangente
 lezista kod mostova u krivini su
dosta slozena zato sto se zahteva
da prime torziju koja se javlja od
vertikalnog opterecenja kod mostova u krivini

lezista inace su sklona propadanju,

jer nisu dovoljno zasticena, tj do
njih lako dopire voda...

usled veceg pomeranja most

udario u krajnji oporac

pancevacki most

dva puta godisnje se ciste d

40godina nisu menjana lezista

odrzaaaavanjeeeee vek 20god

 Замена лежишта
pri projektu moramo da predvidimo mesta na koja ce se oslanjati prese za podizanje mostova prilikom zamene lezista

na vrhu stubova se postavljaju armirani ____ gde ce se oslanjati presa...

kod mosta u krivini koji su malo nakrivljeni

da bi se leziste postavilo horizontalno
ili se doda deo ploce ili se stub oblikuje prema skicu dole
da bi most mogao da se podigne pri zameni lezista????
pravilnik!!!
ДИЛАТАЦИПНЕ СПРАВЕ
 Захтеви
prvo i propadne asfalt uz dilataciju pa onda dilatacija
Беспријекорна водонепропусност jer je on vezan za celik????

Трајност (најмање као и асфалтни коловоз уз дилатацију)

Отпорност на корозију
Отпорност на хабање
Једноставна контрола, одржавање и замјена
Квалитет
Прихватљива цена

i one se menjaju na 20-25 godina... da omoguci horizontalna pomeranja i vrlo malo vertikalno
Величина Дужина
ппмераое тип
ппмераоа дилатираоа
Минимална Дп 20(30)m 20(+/-10)mm Челични прпфил + заптиваое
Асвалтне, гумене, силикпнске,
Мала Дп 50(70)m 50(+/-25)mm
са металнпм плпчпм
Од челичних прпфила са
гуменим улпшцима, са
Средоа Дп 150m 150(+/-)75mm
армираним гуменим
заптивачем, ’’чешљеви’’
Велика Дп 300m 300(+/-)150mm Са армираним гуменим
заптивачем, ’’чешљеви’’,
Вепма мпдуларне дилатације, са
Прекп 300m Прекп 300(+/-)150mm
велика клизнпм плпчпм

5mm vertikalna
 1 Дилатације за минимална помјерања најчешће се користе:

Код мостовских оквира на путевима нижег ранга у које није потребно

уграђивати “праве” дилатације
На објектима који нису дужи од 20 m ( на аутопутевима, магистралним
или регионалним путевима )
На објектима који нису дужи од 30 m ( на путевима нижег ранга )

postavljaju se celicni profili na kraju kje a preko njih bitumenska masa

Извођење завршетка коловоза, прелаза са објекта на насип, са

челичним профилом на крају носача.

ovo se cak i ne zove dilatacija vec zavrsetak kolovoza na mostu

 2 Дилатације за мала ппмјераоа (50 ± 25 mm)

ekser, preko njega celicna ploca i elastomerna

bitumenska ispuna, imamo most sa jedne strane,
kolovoz sa druge strane prekid hi i izmedju gumeni elelmenti sa redom vlakana, ugradjuju se ili samostalno ili u celicnim
Асфалтне дилатације
bitumensku ispunu?????,nisu preporucljive gde profilima, do 50cm pomeranja, mana: nikakav element za zastitu od vode, kada
iamo rotaciju i gde je kolovoz izlozen cestim propadne guma, voda direktno prolazi voda kroz kju i ugrozava leziste ispod
saobracajnim promeneammaks pomeranje do
50mm Гумене (еластомерне) дилатације
najcesce se koriste pri sanacijama... ugradjuju se izmedju dva celicna
Силиконске дилатације elementa gde se stavlja silikonska ispuna, imaju sve dobre osobine i
dobro dodju pri sanacijama jer relativno brzo moze da se pusti
saobracaj
Дилатације са металном плочом

sa metalnom plocom se danas skoro i ne koriste, zastarele, ta metalna ploca rdja

ona prakticno klizi preko druge metalne ploce koja je presvucena necim, za manje raspone
Реља Габриел 687/13
Асфалтне дилатације:

Полимеризовани битумен са повећаним еластичним особинама

Уграђују се у претходно припремљен отвор асфалтног коловоза тако да
постану саставни дио коловоза
Причвршћују се љепљењем са доње стране за бетонску подлогу, а са
бочних за слојеве асфалтбетона
Најчешће се користе за мостове распона до 50 m
Омогућавају помјерања до 35 mm ( max 50 mm )
Нису препоручљиве у спојевима изложеним великим ротацијама,
коловозима у већим нагибима и мјестима гдје је коловоз изложен честим
саобраћајним промјенама

Реља Габриел 687/13

Гумене дилатације:

Дугачки гумени елементи са унутрашњом мрежом влакана

Уграђују се као самостојећи елементи мобилизирајући трење или помоћу
ојачања у виду челичног носећег профила који се сидри у бетонску
конструкцију
У ову групу спадају и дилатације са гуменим заптивачем који се вијцима
анкерује у бетонску конструкцију
Користе се у случајевима када из одређених разлога не можемо уградити
асфалтну дилатацију
Силиконске дилатације:

Најчешћа примјена приликом санација

Лаке су за уграђивање, посједују добре еластичне особине и висок ниво
отпорности при различитим температурама
Често захтјевају уградњу уметка на коловозу да би се побољшало
везивање силикона
Сматрају се као привремене дилатације у трајању од 8 до 10 год.
У ову групу се могу сврстати и разне дилатације на бази
водонепропусних пјенастих материјала

Реља Габриел 687/13

Дилатације са металном плочом:

Застарјели тип дилатације

Састоји се од металне плоче причвршћене са једне стране за челичне
угаонике који се анкерују у бетон
Овај механизам омогућава глатку премосницу дилатацијске раздијелнице,
али не пружа ефективну заштиту од продирања воде унутар дилатације и
на челичне угаонике
Често долази до извијања металне плоче, што је посљедица корозије
Појава буке након одређеног времена експлоатације

Реља Габриел 687/13

 Дилатације за средња помјерања (150 ± 75 mm)

Дилатације од челичних
профила са гуменим улошцима

Дилатације са армираним
гуменим заптивачем

Дилатације у облику чешља

Дилатације од челичних профила са гуменим улошцима:

Састоје се од гуменог улошка ( међупрофила ) који је уметнут у жљебове

челичних профила, претходно уграђених у бетон са обе стране
дилатацијске раздијелнице
Сидрење челичних профила се може извести стандардно или помоћу
металних плоча и лучне арматуре у случају великог нивоа саобраћаја
Челични профили ефективно ојачавају ивице а гумени улошци
прихватају помјерања до 100 mm
Гумени уложак се уграђује читавом дужином из једног комада

opet kad propadne guma ode ode i voda dole Реља Габриел 687/13
Дилатације са армираним гуменим заптивачем:

Префабриковане гумене плоче ( Transflex ), армиране са челичним

плочама и сидрене у бетон помоћу завртњева
Гума омогућава помјерања, а челични улошци дају потребну чврстоћу
Постоје разни облици и комбинације са другим дилатацијама
Нормално се користе за помјерања од 75 до 330 mm
Moгу представљати опасност по учеснике у саобраћају усљед ломљења и
испадања завртњева, стога данас имају све мању употребу
Дилатације у облику чешља:

Састоје се од два челична лима, који се изнад дилатационе раздијелнице

пружају тако да прсти једнога улазе у жљебове другога
Прсти чешљева се повијају према доле због бојазности од оштећења
Могу прихватити помјерања и до 1000 mm
Обезбјеђују удобну вожњу и смањују буку приликом преласка
Дуг вијек трајања ( >25 год. )
С обзиром да ове дилатације не обезбјеђују ефективну заштиту од
продирања воде обавезно је постављање гуменог корита унутар
zavesica
дилатације, испод лимова
 Дилатације за велика ппмјераоа (300 ± 150 mm)
Модуларне дилатације

Такође се користе:

Дилатације са армирано гуменим

заптивачем
Дилатације у облику чешља
Модуларне дилатације: 30.mi

Комплексне и скупе структуре

Име су добиле због конфигурације која се састоји од серије
стандардизованих јединица ( модула ), од којих свака може да прихвати
помјерања и преко 75 mm
Састоје се из серије челичних профила између којих се налазе гумени
улошци
Могу примити велика хоризонтална помјерања, до 2000 mm, као и
помјерања и ротације у свим правцима
Два основна система према начину прихватања помјерања
Испоручују се као велике префабриковане системске јединице
Одликује их водонепропусност, смањена бука и удобност приликом
преласка, квалитет, дуг вијек трајања ( >25 год. )
Дилатације за јако велика помјерања > 300 mm
Дилатације са клизнпм плпчпм
u betonskom delu se nalazi skloniste u koji se uvlaci klizna ploca sastavljena iz segmenata...
klizi po zakrivljenom profilu i ulazi i ispod susednog
nije koriscena kod nas, veoma skupa i traze veliki prostoe
pancevac dilatacija sa ojacanim celicnim profilima

omogucila velika vertikalna pomeranja i lezisna greda na tankim stubovima je klecnula

omogucila
ili ako kroz nju curi voda...
ПДВПДОАВАОЕ МПСТА
najveci neprijatelj nasih kja je voda narocito ako se u njoj nalaze neke hemikalije (so za odmrzavanje)... i u interesu nam je da tu
vodu sto pre odvedemo sa kolovoza... u poduznom pravcu slivnici se rasporedjuju sa one strane mosta na koju ide poprecni pad ili
ako je poprecni pad u dvostranom nagibu onda slivnike treba rasporediti sa obe strane mosta... ispod slivnika treba staviti cev koja

Распоред сливника у подужном пресеку

ce tu vodu da odved do krajnjeg stuba mosta u prihvatnu cev, dalje za odvod u kisnu kanalizaciju

takodje poduzni pad treba da bude oko 0.5% pa kod krajnjeg stuba treba postaviti slivnike... iza zadnjeg oslonca, odnosno iza tog
poprecnog nosaca koji se nalazi na lezistu se pravi komora gde se skuplja voda koja je prosla kroz dilataciju i povrsinska voda
odakele se voda odvodi u cevi za odvodjenje vode sa mosta, a ne u nasip sto se tice nasipa, kroz nasip se
ostavljaju cevi za prikupljanje
vode...______________
projektant treba da vodi racuna
da treba da postoji ta
komora ...
gde god da stavimo slivnike to
su osetljiva mesta, uglavnom ima
tu negde celika i bitumenskog
asfalta i to propada, i zbog
toga je potrebno odrediti iz
hidroloskog proracuna broj
slivnika i na kom razmaku ih
treba postaviti(to ne rade
projektanti) ali oni na osnovu
toga odredjuju polozaj slivnika i
na osnovu toga koja mesta nam
mesto biti oslabljeno
gledamo da to ne bude mesto
gde nam je kritican M ili T
 Пплпжај сливника у пппречнпм
пресеку
u odnosu na ivicni gl nosac...
slivnik moze da bude spolja (slivnici na 20m i vidi se poduzna cev)
ili ukoliko je velika pesacka staza ili krajnji nosac jako blizu ivici staze, da se postave iza ivicnog glavnog nosaca (to je onda
lepse, ne vidimo ga, ali isto tako je teze izvrsiti pregled i odrzavanje i moze da kaplje na sobracajnicu ispod)

kod sanducastih poprecnih preseka:

ili na skroz kraj-
uvedemo cev u sanduk- estetski nije lepo zbog ovih kolena, a sa druge strane moze da procuri voda u sanduk, ako cev ide kroz
sanduk...
trece kada nam nije bitno na sata ce voda da kaplje, zastarelo... sa dve opcije da ta cev ide vertikalno i da bude duga ili da
napravimo koleno ali da ta cev bude bar 50 cm od GN da nam ne prska voda po njemu
Типпви сливника
ukoliko slivnik ne ulazi cev
moze da se zvrsava u okviru stiropora,
napravi se stiroporski cep,
tako da ne kvasi kolovoc

atraktivno
lako se ciste, nezavisni od
saobracaja ..
cev prolazi kroz sanduk i nema niceg za usmeravanje vode... slobodan pad
ajd da zaboavimo da je ispod ulica despota stefana
na povrsinu betonske kolovozne ploce postavlja se hi, ranije se nisu ni postavljali zato sto se smatralo da asfalt odnosno bitumenska
smesa klizi po hi i da nije udobno za voznju i da ne moze da se koci ... hi se lepi za plocu, a preko nje ide zastita... kako slojevi
iznad nje nisu vodonepropusni do nje dolazi voda ta voda se odvodi kroz procedne cevi koje se postavljaju na otprilike svakih
15-25m^2 mosta i nesto su gusce oko krajnjih stubova mosta 1-4m^2... to je cev precnika 50mm
Хидрпизплација и прпцеђена впда
da bi se ostetila hi mora da se osteti asfalt sto je kod nas uobicajeno nazalost
 Прпзрачаваое
u slucaju da je cev unutar, sanduk moraju da imaju otvore za provetravanje, i imaju celicnu resetku preko da ne bi
nesto (zivotinja npr) uslo unutra... nalaze se odmah ispod poduzne vute...
ПСТАЛА ППРЕМА МПСТА
 Заштитна бетпнска пграда
u funkciji zastite korisnika... i vozaca i pesaka... masivne za odbijanje vozila... njudzerzi...oko 80cm visina
zakrivljene kako bi odbile vozile... bitna nam je tezina... i udar vozila preko njjih se prenosi na kju
ove idu na pesacke staze... 120cm visina neke celicne zatege pominje
ukoliko hocemo da zastitimo pesake od vozila isto imamo ove i
Челична заштитна пграда
Пешачке стазе и ивични венци
da ne pada sneg ili led na saobracaj ispod

osupljne zbog tezine a ne zbog instalacija, eventualno od rasvete

ivicnjak treba da ima visinu 20cm ako nemamo zastitne i odbojne ograde
danas se uglavnom imamo zastitne i odbojne ograde...
hi ide ispod montazne pesacke staze
 Заштита пд буке
imaju svoju tezinu kojom opterecuju konzolu pesacke staze...
zastita od vetra slicna ovome...
Опрема за приступ ради прегледа и
vozilo za pregled mosta specijalizovana

пдржаваоа ekipa radi sa odg opremom, imaju resetkaste

kranove kojim spustaju osoblje na nibo ispod
kako bi pregledali most ili dizalice

ako treba da se udje u sanduk, treba obezbediti ulaz i prolaz

kroz njega
ako je stub osupljen moramo da imamo stepenice i da
predvidimo mesta za presu da ne bi stempovali stub kao na
pancevcu da bi ga podigli
pri zameni lezista...
Бетпнски мпстпви

СИСТЕМ УПРАВЉАОА
МПСТПВИМА
mostova za razliku od drugih objekata je posvecena posebna paznja u pogledu upravljanja jer su skupi imaju najveci broj
korisnika

Систем управљаоа мпстпвима

(Bridge Management Systems – BMS)
nas sistem
i zeleznicka samo sto smo je mi skroz zanemarili
• Функципнална друмска инфраструктура је пд виталнпг значаја за
прпсперитет државе.
• Услед прппадаоа, нпсивпст и упптребљивпст мпстпвских
кпнструкција је угрпжена.
• За пдржаваое кпнструкција у првпбитнпм стаоу пптребна су
значајна средства кпја ни краткпрпчнп, ни дугпрпчнп нису
дпступна ни у далекп екпнпмски развијенијим земљама пд Србије.
• Сврсисхпднп је сачинити план пдржаваоа, у складу са пчекиваним
прппадаоем мпстпвских кпнструкција.
• Систем управљаоа мпстпвима има за циљ да се мпстпви пдрже у
прихватљивпм стаоу за свпју намену уз минималне трпшкпве.
 Стаое у републици Србији
• Ппстпји база BPM baza podataka o mostovima u Putevima postoji
(устанпвљена 1990.)
• Метпдплпгија развијена koji su to podaci i kako se prikupljaju... to je metodologija koja je
razvijena u institutu za puteve
у Институту за путеве
• Развпј и ажурираое
базе се данас пбавља у
Сектпру за управљачкп
имфпрмаципне системе
у сапбраћају ЈП ’’Путеви
Сбрије“
 Сегменти базе
• Инвентарски ппдаци;
• Ппдаци п стаоу; to su zapisi sa pregleda

• Ппдаци п нпсивпсти ппстпјећих мпстпва zamisljeno je

da se i to
sracuna

• Ппдаци п планираним и звршеним crveno je predvidjeno da

baza ima
радпвима
• Евиденција преласка ванреднпг терета
• Други (oстали) ппдаци пд значаја
 Инвентарски ппдаци
staticki
• Лпкација, гепметрија, систем, материјал, ппрема...
• Надлежнпсти (прпјектант, извпђач, угпвпрна прганизација
на пдржаваоу...)
 Графичка и фптп дпкументација
• Електрпнски записи у фпрми:
• Скенирани сегменти прпјектне дпкументације
(ппд услпвпм да иста ппстпји!!) nismo samo mi tu ocajni i ostali su ali smo
najocajniji :D

• Фптпграфије са пбављених прегледа

lokacija ostecenja ono sto smo mi retro odradile
мпстпвских кпнструкција na sanacijama

• Спфтверска апликација базе ппдатака нема

директну везу са пвим скуппм ппдатака штп
значајнп птежава рад it sektorrrr da se aktivira
 Ппдаци п стаоу мпста
• Оцене елемената на пснпву визуелнпг
прегледа
• Метпдплпгија пцеоиваоа – приручник –
техничкп решеое базе ппдатака п
мпстпвима(1998.) коиге 1 и 2
• Параметри кпнструкције;
• Параметри сапбраћајнпг прпфила;
• Параметри везе пута и мпста и пкплине мпста;
• Параметри сапбраћајних карактеристика и
пкплнпсти;
• Остали параметри.
mi imamo sredjenu od 1990. bazu ali je ne koristimo adekvatno
 Рејтинг систем у BPM
• Ппндерисана сума пцена стаоа елемената
мпста
• Устанпвоена пцена на прегледу - bi
• Фактпр значаја (тежински кпефицијент) – ai
28
R   ai  bi
i
• Границе рејтинга изведене зависнп пд
статичкпг система
• Сврха – усппстављаое припритета у
пдржаваоу
Екран сегмента – Стаое и изглед извештаја
 Карактеристични брпјеви –
парцијални рејтинзи
• Оцене елеменета кпнструкције – парцијални
рејтинг R1
• Оцене пратећих елемената кпји утичу на даље
прппагираое пштећеоа кпнструкције –
oprema
парцијални рејтинг R2
• Оцене елемената кпје утичу на пдвијаое
сапбраћаја – парцијални рејтинг R3
• Оцене дпдатних елемената кпји карактеришу
значај мпста у мрежи те дају преднпст у
кпначнпм пдређиваоу припритета –
парцијални рејтинг R4
Екран сегмента РЕЈТИНГ и изглед извештаја
 Класе рејтинга у BPM
Класа рејтинга мпста Стаое пбјекта
1 Исправан
2 Занемарен
3 Маое пштећен
4 Оштећен
5 Врлп пштећен
6 Прети рушеое
Категприја мера
Редпвна кпнтрпла
Редпвна кпнтрпла и
редпвнп пдржаваое
Интензивнп редпвнп
пдржаваое
Ванредни преглед и
инвестиципнп
пдржаваое
Специјални преглед и
планираое санације
Непдлпжна санација
или рекпнструкција
 Нпсивпст мпстпва
• Правилник п утврђиваоу
нпсивпсти мпстпва на
државним путевима
(2013)
• Прпписује начин
утврђиваоа нпсивпсти
ппстпјећих мпстпва koef sig nisu oni sa kojima smo projektovali
• Прпписује мере и u bazu unosimo moze da nosi ili ne moze ne unosimo proracun a proracun
radimo na osnovu ovih pravilnika
активнпсти кпје се
предузимају када се
устанпви да мпст не
испуоава захтеве у
ппгледу нпсивпсти за
тешка теретна впзила
Екран сегмента НПСИВПСТ и изглед извештаја
samo 50ak mostova od 3000 mostova u srbiji ima ovu karticu popunjenu
 Чему служе пви ппдаци
• Сектпр за пдржаваое путева (кпји се мпстпви налазеinventarski на
пдређенпм путу, тачна лпкација и пснпвни ппдаци) podaci
• Сектпр за стратегију, прпјектпваое и развпј (планираое
и угпвараое израде прпјектне дпкументације за
рекпнструкцију ппстпјећих мпстпва или изградоу
нпсвих мпстпва наместп старих)
• Сектпр за инвестиције (пдлука п пбиму радпва на
мпстпвима)
• Планираое ванредних превпза ovaj kamion ne moze da prodje zbog toga i toga, ne
moze da prodje ispod tog i tog mosta ne moze tim i

• Развој – прогнозирање будућег стања tim putem

на основу
претходних записника са прегледа (на основу уочене
брзине пропадања) to je ono sto je ideja a deluje kao daleka buducnost ako gledamo materijalne
resurse
 Мпдел прппадаоа
• Стаоа кпнструкције дискретне категприје (
пбичнп 5 – 9 стаоа) preko toga je model preobiman
mi imamo 6

• Детерминистички мпдели
ti parametri su nama nepoznati i treba ih usvojiti nekako,
npr ja ocekujem da ce linearno da propada

– Емпиријске функције са пунп параметара

• Стпхастички мпдели
– Маркпвљеви ланци na bazi statistike prognoziraju neki proces tokom vremena
najzastupljeniji koji se koristi je ovaj
 Маркпвљев ланац прппадаоа
елемената мпста
• Маркпвљев ланац је стпхастички (случајни) прпцес
при кпме будуће стаое зависи самп пд данашоег
i na osnovu tog danasnjeg prognoziramo sta ce da bude, ne
стаоа - Прпцес “без памћеоа” zanima nas juce i prekjuce i pre 7 dana kakvo je stanje bilo
• Стаое елемента је дискретна категприја
odnosno ocena i mora biti ceo broj

Елемент Ппис у БПМ Класа стаоа дпбрп

Дпбрп (1) 1
1990 прихватљивп
Прихватљивп (5) 2 zasto nam je baza vazna, zato sto bi imali podatke:
90,93,99
Неппвпљнп (10) 3
Нпсећи елементи
Лпше (15) 4
Вепма лпше (20) 5 1
Опаснп (100) 6 1993 2
3 2
Дпбрп (1) 1
Прихватљивп (2) 2
Неппвпљнп (4) 3
Опрема
Лпше (6) 4
1
Вепма лпше (8) 5 2
1999 4
Неппх. Замена (10) 6 5
67
 mi hocemo da nadjemo verovantnocu da ce most da predje iz nekog stanja dobro u prihvatljivo itd

• Дискретни Маркпвљев прпцес кпјим се пписује прппадаое некпг

елемента мпста у свакпм временскпм кпраку мпже да прпмени стаое samo za jedan
korak u
или да пстане у стаоу у кпме се налази. vremenski period je obicno 1god vremenskom
• Прпмена стаоа се пдвија у складу са верпватнпћпм прелаза у periodu
Маркпвљевпм ланцу, кпја се мпже пдредити на пснпву статистичке
пбраде ппстпјећих ппдатака.
stalno se vraca u to
stanje zati je 1

matrica tranzicije (prelaska) pozitivni brojevi manji od 1

 p11 p12 0 0 0 0 
kolika je verovatnoca da sledece godine
 0 p22 p23 0 0 0 
 bude u istom stanju 1
 0 0 p33 p34 0 0 
 
 0 0 0 p44 p45 0 
 0 0 0 0 p55 p56 
 
68
 0 0 0 0 0 1 
 Прпцена стаоа ппјединачних елемената
мпста (кплпвпзна плпча)
• Статистичкпм пбрадпм ппдатака са два узастппна прегледа пдређене су
прелазне верпватнпће за сваки нпсећи елемент мпста.

Стао Пчекиванп време

е задржаваоа у стаоу
1 7 гпд.

2 7 гпд.

3 15 гпд
nije realno za 3 i 4
4 15 гпд.

5 4 гпд.

ocena1*0.04+ocena2*0.15+...
 Свеукупнп стаое мпста (према најлпшијем
нпсећем елементу)
Стао Пчекиванп време
е задржаваоа у стаоу
1 4 гпд.

2 6 гпд.

3 11 гпд

4 10 гпд.

5 7 гпд.

70
Акп се стаое мпста изједначи са
стаоем најпштећенијег нпсећег
елемента
ocena tokom most
funkcija opstanka vervatnoca da nije u stanju
6... izgleda kao s kriva... zbir svih ispood
stanja 6, recimo je interesantno gde je 50%
verovatnoca da dodje do otkaza (da bar
jedan element otkaze od gl nosece k-je)
Стаоа суперструктуре и
субструктуре
brze propada gornji stroj
Прпгнпза брпја мпстпва у ппјединим
стаоима
na osnovu posledenjeg pregleda mostova smo izracunali u kom stanju ce da bude koji broj mostova 2014.
u zagradi za 2015. ovo je bez poplava

ali nemaju svi istu povrsinu.. nije isto ako nam je veliki most u stanj opasno i ako je neki manji ...trroskoviii -->
 Са станпвишта управљаоа мпстпвима, пправданп је ппвезати
стаое са трпшкпвима интервенција, штп се мпже ппстићи
увпђеоем тежинских кпефицијената за ппједине групе
елемената (н.пр.)
RM  0.59  S gs  0.26  Sds  0.15  So
ocena gornjeg stroja 0.59
ocena donjeg stroja 0.26
oprema 0.15
ove cifre su odnos cena kostanja tih elemenata 59% 26% i oprema 15%

2015.

veci most se uvek

pre popravi zato je
ovde opasno
74
Маркпвљев прпцес пдлучиваоа

Фпрмираја се фамилија
Маркпвљевих ланаца
iz 6 u 1 sve srusimo poravimo i to kosta koliko kosta verovatnoca 1

da bi odredili optimalnu strategiju moramo da znamo koliko

kostaju intervencije i gde vracaju most ili neki element
int se ne rade u stanju 1 i 2
Трп-
Пцена Ефикаснпст
Интервенција шкпви
мпста
1 2 3 €/ m2
Ппправка 0.60 0.30 0.10 280
3
Санација 0.90 0.10 0.00 400
Санација 0.85 0.15 0.00 480
4 Рехабилитација
0.98 0.02 0.00
680
Санација 0.00 0.85 0.15 540
Рехабилитација
5 0.98 0.02 0.00
800
Замена 1.00 0.00 0.00 960
Рехабилитација
0.00 0.98 0.02
6 800
Замена 1.00 0.00 0.00 1120

ovi brojevi su verovatnoca

 Оптимална пплитика – санација при пцени 5

odavde mozemo da kazemo da cu svakih x godina da radim to i to i da na taj nacin drzim most u ok stanju-stabilno stanje...

ovo nije lose

540 e /m^2

Са дпдатним услпвима ili postavimo dodatni uslov jer nam se ne dopada

bas ovo prethodne

napravimo linearni proces

 dodjemo u 6 i radimo sta je jeftinije od one dve opcije
i onda imamo riziiiikkkk

Стабилнп стаое стратегије рехабилитације

у стаоу ппаснп са трпшкпвима на
гпдишоем нивпу 10.6€/m2

РИЗИК
 Појам ризика
• SRPS ISO 31000:2015 : rризик је утицај
неизвесности нациљеве
R  p( H )  C ( L H )
• Где је: verovatnoca da se nesto desi*posledica u monetarnom smislu tog dogadjaja

– R - ризик,
odnosno otkaz
– p(H) - верпватнпћа дпгађаја H , hazard

– C(L৷H) ппследица – штета L у случају да се

реализпвап дпгађај H

78
 ’’Отказ’’
granicno stanja, prevelika prslina, ili prevelika deformacija ili parcijalni ili
totalni lom

pao posle sanacije

podlokavanje posle poplave

79
 Прпцена ризика
Квалитативна Квантитативна
mali zelen
srednji zut • Прпрачунски мппдели за
veliki crven
пдређиваое верпватнпће:
– Хазарда p( H )
ND NS
– Ппузданпсти   p( D j H i ) p(Sk D j )
j 1 k 1
• Ппследпица
– Мпнетарна вреднпст птказа
(ппправка, немпгућнпст
кпришћеоа кпнструкције,
жртве...) C (S ) k
predstavlja ogranicenja po verovatnoci i po klasi posledica... ako hocemo da ga koristimo i ako su nam klase posledice nije 2 -
stetne posledice moramo da povecamo koef sig kvalitativana procena je ova
kvantitativa su proracunski modeli pomocu kojih odredjujemo verovatnocu hazarda, odredjujemo pouzdanost da pod odredjenim
hazardom imamo odredjeno ostecenje odnosno da nam otkaze k-ja
i sta je posledica to je monetarna vrednost otkoza
80
mozemo da ga eliminisemo u fazi idejnog projekta (konceptualno projektovanje, da zastitimo na svaki moguci nacin, da je
zestitimo od korozije i da nema delove koji brzo propadaju), zatim glavni projekat (pravilno oblikujemo detalje, resen problem)
izvodjenje
(da izvodjac
lepo izvede)
Мпгућнпст смаоеоа ризика
eksploatacija (mozemo da odrzavamo, rekonstrukcije i sanacije)
rizik najvise moze da se eliminise u fazi idejnog projekta, a da se smanji u fazi GP, a najvise kontrolise u eksploataciji...

Према: Risk in structural engineering - The Institution of Structural Engineers (2013)

81
 Мере за смаоеое ризика
Нпве кпнструкције
• Смаоеое неизвеснпсти
(ппдлпге за прпјектпваое)
nerdjajuci celik, odg oprema
• Заштита кпнструкције
• Захтеви за рпбуснпшћу
• Захтеви у ппгледу
дуктилнпсти
• Захтеви у ппгледу
кпнтрпле квалитета
faza izvodjenja nadzor
robusna-steta proporcionalna necemu
Ппстпјеће кпнструкције
• Редпвни прегледи и
рутинскп пдржеваое
• Ограничеое упптребе
(излпженпст)
• Ојачаое критичних
елемената (раоивпст)
• Ппвећаое резерве
кпнструкције (рпбуснпст)
82
 Одлучиваое на бази ризика
sisstem moze da bude makroskopski, a moze i samo otkaz armature i procenimo stetu, moze da bude i greda
korozija gubitak preseka prekid armature
otkazala greda sta ce to da izazove na k-ji, da li postoje alternativni pravci, koji su... itd...

odluke se mogu donositi prema prioritetima koji se mogu donositi na osnovu stanja (ocena 1,2,3...), ili prema fje u mrezi
napravimo neke tezinske kombinacije i to imamo, imamo neke tezinske koef za stanje pa uzmemo stanje*nesto+ znacaj
mosta*nesto .... 83