Универзитет у Бањој Луци

Шумарски факултет

Предмет: МАШИНЕ И АЛАТИ ЗА ОБРАДУ ДРВЕТА РЕЗАЊЕМ

СЕМИНАРСКИ РАД
на тему:

„Машине и алати за обраду дрвета стругањем“

Професор: Др Гордана Глобочки-Лакић Студент: Василић Александра

Асистент: Јовица Илић

1
Садржај:
1. Увод…………………………………………………………………………………3

2. Машине за обраду стругањем са праволинијским осцилаторним кретањем

алата или припремка (фурнирски ножеви) ……………..………………………...6

2.1. Алати за израду фурнира стругањем ……………….........……………………..7

2.1.1. Кинематика кретања ………………………………………………......………...8

2.1.2. Сила резања и снага за погон……………………..……………………………..11

2.1.3. Конструктивни елементи хоризонтални фурнирски ножева ……………….13

2.1.4. Конструктивни елементи вертикални фурнирски ножева …………………21

3. Машине за обраду стругањем са кружним кретањем припремка или предмета

обраде и праволинијским кретањем алата (љуштилице, стругови) ……………..25

3.1. Љуштилице ...............…………………………………………………………….25

3.1.2. Алати за љуштење...........………………………………………………………..28

3.1.3. Кинематика кретања …………………………………...……………………..31

3.1.4. Сила резања и снага за погон …………………………………………...……...34

3.1.5. Конструктивни елементи машине …………………………………………...35

3.2. Стругови ....................................………………………………………………….40

3.2.1. Алати за стругање …………………….......…….……………………………….43

3.2.2. Кинематика кретања …………………………………...……………………..48

3.2.3. Сила резања и снага за погон …………………………………………...……...50

3.2.4. Центрични стругови ......................…………………………………………….51

3.2.5. Чеони стругови ......................……………………………........……………….54

3.2.6. Универзални стругови ..........……………………………........……………….55

3.2.7. ЦНЦ стругови ......................……………………………........……………….56

4. Литература………………..………………………….….……………………………58

2
 1. Увод

Под општим појмом обраде резањем подразумјевамо оне видове обраде којима се вишак
материјала са обратка скида посредством резног клина - ножа који продире у материјал.
Обрада стругањем обухвата различите операције у зависности од кретања предмета обраде
и алата.
То су:
• СТРУГАЊЕ
• ЉУШТЕЊЕ
• ТОКАРЕЊЕ
• ГЛАЧАЊЕ

Сл. 1. Операције обраде стругањем, а) стругање, б) љуштење, ц) токарење, д) глачање

3
При извођењу операције стругања алат врши главно праволинијско кретање брзином V, а
припремак помоћно праволинијско брзином u.

При извођењу операције љуштења припремак врши главно обртно кретање, а алат
помоћно праволинијско.
У оба наведена случаја струготина која се одваја од припремка је радни предмет (фурнир).

При токарењу предмет обраде изводи главно обртно кретање, а алат праволинијско
паралелно оси предмета обраде.

Глачање се изводи ради добијања фине обрађене површине предмета обраде. При овој
операцији предмет обраде врши праволинијско кретање брзином V, а алат мирује.
Код ових случајева одстрањена струготина је тпадак.

У зависности од начина кретања алата и припремка или предмета обраде машине за

обраду стругањем могу се подијелити у три групе:

1. Машине за обраду стругањем са праволинијским осцилаторним кретањем

алата или припремка (фурнирски ножеви),

Сл. 2. Фурнирски ножеви

4
2. Машине за обраду стругањем са кружним кретањем припремка или предмета
обраде и праволинијским кретањем алата (љустилице, стругови),

Сл. 3. Љуштилица и струг

3. Машине са кретањем предмета обраде док алат остаје непокретан

(глачалице).

Сл. 4. Глачалица

5
 2. Машине за обраду стругањем са праволинијским осцилаторним
кретањем алата или припремка (фурнирски ножеви)

Оваква врста обраде дрвета обавља се помоћу два кретања, главно и помоћно кретање.
Главно кретање је праволинијско осцилаторно и изводи алат или припремак, а помоћно
кретање прекидно праволинијско кретање припремка или алата.

У зависности од начина извођења оба радна кретања, разликују се два типа фурнирских
ножева: хоризонтални и вертикални.

Сл. 5. Верикални (а) и хоризонтални (б) фурнирски нож

Код вертикални фурнирски ножева (сл. а) главно кретање врши носач припремка са
припремком, а помоћно алат (нож) (2), које је периодично и изводи се ради заузимања
дебљине фурнирског листа (3). После сваког реза носач ножа и притисна греда (1) приђу
пиљеном фурниру за дебљину фурнира.

Код хоризонталног фурнирског ножа (сл. б) припремак је постављен на носач (сто) и

мирује при резању, носач алата врши главно кретање. На носачу алата се налазе нож (2) и
притискивач (1). После сваког реза сто са пиљеним фурниром се уздиже за дебљину
фурнира. Да би се избјегла ударна оптерећења пиљени фурнир се нагиње под извјесним
углом у односу на линију оштрице ножа.

6
2.1. Алати за израду фурнира стругањем

Алат код фурнирских ножева је у облику плоче и назива се нож. Ножеви се израђују од
брзорезног челика из једног дијела, или им се резни дио израђује у виду плочице од
брзорезног челика (резни дио) а тијело од конструкционог челика. Плочице су дебљине 2-
3 mm. Дужина ножа креће се од 1000-5000 mm, ширине 150-200 mm и дебљине 10-20 mm.

Сл. 6. Принцип рада фурнирског ножа

Сл. 7. Фурнирски ножeви

7
Величина углова геометрије ожтрице (α, β) зависи од материјала припремка, податке о
томе можемо наћи у литератури. На слици 8. угао α представља леђни угао, β - угао
оштрења, δ – угао резања и γ – грудни угао.

Сл. 8. Нож у захвату са припремком

2.1.1. Кинематика кретања

Кинематске величине преносника за главно и помоћно кретање код хоризонталних

фурнирских ножева су: ход алата носача, брзина и убрзање.

Ход носача алата S зависи од ширине и дужине припремка и угла закошења носача алата
φ.

Код машине са преносником за главно кретање са електромагнетном спојницом ход

носача алата износи: S = b + L ∙ tgφ + 2(S1 + S3),

гдје су: S1 и S3 - величине проласка ножа,

L- дужина ножа и

B- ширина листа фурнира.

Код машине са преносником за главно кретање са механизмом криваје ход носача алата
износи: S = b + L ∙ tgφ + 2 S3

Пређени пут носача алата за одређени угао криваје износи: Sα = R (1- cosα),

гдје је: R = S/2, полупречник криваје и α угао криваје.

8
 Сл. 9. Ход носача алата

Брзина резања (брзина радног хода носача алата) код машина које имају преносник за
главно кретање са електромагнетном спојницом, одређује се по формули:
𝒕𝒓 ∙𝒛 ∙𝒏 𝒎
Vr = ∙ 𝑪 ( 𝒔 ),
𝒊𝒓

А брзина повратног нерадног хода носача алата:

𝒕𝒓 ∙𝒛 ∙𝒏 𝒎
Vр = ∙ 𝑪 ( 𝒔 ),
𝒊𝒑

Гдје је: 𝑡𝑟 (m) – корак зуба озубљене летве,

z – број зуба зупчаника који је у спрези са озубљеном летвом,

n (s-1) – број обртаја електромотора,

ir и ip – преносни однос механизма за главно кретање у радном и повратном ходу и

С – коефициент проклизавања спојнице.

9
Код машина са кривајним механизмом за главно кретање брзина носача алата је
промјењива и одређује се по обрасцу:

Vr = Vo sinα (m/s)

Гдје је: Vo – обимна брзина криваје и

α – угао криваје.
𝑺 ∙𝒏
Средња брзина резања је: Vs = (m/s)
𝟔𝟎

Гдје је: S (m) – ход носача алата и

n (min-1) – број обртаја главног вретена.

Убрзање носача алата машина са преносником за главно кретање са електромагнетном

𝑽𝒓𝟐
спојницом је: a = (m/s2 )
𝟐𝑺𝒕

Гдје је:

St (m) – величина повратног хода и

Vr (m/s) – брзина радног хода.

Код машина са кривајним механизмом за главно кретање убрзање се одређује по формули:

𝑽о𝟐
a= 𝒄𝒐𝒔𝜶 (m/s2 )
𝑹

Гдје је:

Vo (m/s) – обимна брзина криваје,

R (m) – полупречник криваје и

α – угао криваје.

Брзина помоћног кретања (помака) зависи од дебљине листа фурнира и износи:

u = e/t (m/s)

Гдје је:

e (m) – дебљина листа фурнира и

t (s) – време помака.

10
Брзина помака стола при убрзању хода износи:
𝑷∙𝒏
ub = (m/s)
𝒊𝒗

Гдје је:

n (s-1) – број обртаја електромотора за убрзани ход,

P (m) – корак навоја вучног вретена и

iv –преносни однос механизма за убрзани ход.

2.1.2.Сила резања и снага за погон

Сила резања може се израчунати по формули: F = K ∙ e ∙ l (N)

Гдје је:

l (mm) – дужина припремка,

e (mm) – дебљина листа фурнира и

K (N/mm2) – специфични отпор резања.

С обзиром на начин извођења главног кретања (праволинијско осцилаторно) јављају се

инерционе силе. Максималне вриједности ових сила јављају се на почетку и на крају хода
носача алата.

Код машине са кривајним механизмом за главно кретање сила инерције износи:

𝑽𝒐
Fiα = m ∙ ∙ cosα (N)
𝑹

Гдје је:

m (kg) – маса носача алата,

Vo (m/s) – обимна брзина криваје и

R (m) – полупречник криваје.

11
Код машине гдје се за главно кретање користи електромагнетан спојница, инерциона сила
𝑽𝒓𝟐
износи: Fi = m ∙ (N)
𝟐𝑺𝒕

Гдје је:

Vr (m/s) – брзина носача алата при радном ходу,

St (m) – повратни ход носача алата и

m (kg) – маса носача алата.

𝒏𝒄 ∙ ∑ 𝑨
Снага електромотора за покретање машине одређује се изразом: P = (W)
𝜼

Гдје је:

∑ 𝐴 (J) - рад извршен за вријеме једног циклуса,

nc (s-1) – број радних циклуса и

η - коефициент корисног дејста механизма за главно кретање.

12
2.1.3.Конструктивни елементи хоризонталних фурнирских ножева

1 2

Сл. 10. Хоризонтални фурнирски нож

На слици 10. приказан је тип једног хоризонталног фурнирског ножа. Сви фурнирски
ножеви посједују два основна преносника, то јесте преносник за главно кретање (резање)
и преносник за помоћно кретање (помак). Поред два основна преносника ове машине
имају и неколико помоћних механизама, механизам за прихватање листова фурнира,
механизам за стезање припремка и механизам за управљање. Преносник за главно кретање
код приказаног фурнирског ножа (сл.10.) састоји се из три дијела:

-1. Носач алата са ножем и притискивачем,

-2. Електромотор и

-3. Механизам за претварање кружног кретања у праволинијско осцилаторно.

Носач алата је исти код свих хоризонталних фурнирских ножева.

13
 Сл. 11. Носач алата хоризонталног фурнирског ножа

На два клизача (1) постављена су под углом од 70-80° греда алата (2) и греда
притискивача (3). Клизачи су од ливеног челика или кованог гвожђа. Радна површина им
је профилисана према облику вођице и обрађена фином обрадом. Греде 2 и 3 су од сивог
лива кутијастог облика и ојачане ребрима. За греду ножа (2), носач алата (5) се везује
вијцима (4). За носач ножа са вијцима (6) причвршћује се притисна плоча (7) и ноћ (8).
Угреди притискивача (3) у одређено лежиште за притискивач поставља се притискивач (9)
који се учвршћује помоћу притисне плоче (10) и вијка (11). Греда (3) се може покретати у
хоризонталној и вертикалној равни тако да се може подешавати степен сабијања за
различите дебљине фурнирских листова. Подешавање притискивача врши се помоћу вијка
(12). Код новијих машина за учвршћавање ножа и притискивача користе се специјални
механизми који омогућавају брже подешавање и ослобађање.

За праволинијско осцилаторно кретање носача алата са ножем и притискивачем користе се

углавном двије врсте преносника: 1. Преносник са електромагнетном спојницом и

2.Кривајни механизам.

Савремене машине за главно кретање имају хидраулички преносник.

Добре стране преносника са електромагнетном спојницом за главно кретање су:

- Брзина носача алата је константна,

- Одабирањем преносног односа за оба кинематска ланца, брзина носача алата у
нерадном ходу је већа, чиме се повећава производност машине,
- Подешавањем положаја прекидача 18 и 19 може се мијењати величина хода носача
алата сходно ширини припремка.

Недостатак овог преносника за главно кретање је брзо загревање и хабање спојнице пошто
се преносе фрикционим путем великим обртним моментом.

14
 Сл. 12. Кинематска шема преносника са електромагнетном спојницом

Са вратила електромотора 1 преко каишног преносника 2 покреће се вратило II. Са

вратила се преко зупчаника 3 и 4 кретање преноси на вратило III за које је учвршћен
зупчаник 5. На вратилу IV налазе се два слободна зупчаника 6 и 7 са дисковима
учвршћеним за њих. На истом вратилу учвршћена је електромагнетна спојница 8.
Активирањем електромагнета 9 привлачи се и везује за спојницу диск зупчаника 6 који
добија кретање са вратила III, преко зупчаника 4 и уметнутог зупчаника 11. Везивањем
зупчаника 6 са диском са спојницом, окрече се спојница и покреће вратило V. На
крајевима овог вратила учвршћени су зупчаници 14 који цу узупчени са озубљеним
летвама 15. Назубљене летве се под дејством зупчаника 14 покрећу, пошто су чврсто
везане за носач алата 16 и кретање преносе на њега. На тај начин се остварује радни ход.
На крају радног хода зуб 17, који је везан за носач алата, активира прекидач 18, који
искључује електромагнет 9 и укључује електромагнет 10, који привлачи и укључује сада
диск и зупчаник 7. У овом случају кретање се преноси кинематским ланцем: зупчаници 5
и 7, вратило IV зупчаници 12 и 13, вратило V зупчаник 14 и озубљена летва 15. Сви
преносни елементи се крећу сада у супротном смијеру од претходног тј. носач алата
изводи нерадни ход. На крају овог хода зуб 17 активира прекидач 19 који искључује
електромагнет 10 и укључује електромагнет 9, те поново започиње радни ход.

15
 Сл. 13. Кинематска шема кривајног механизма за главно кретање

Са вратила погонског електромотора 1 преко каишног преносника 2 преноси секретање на

вратило II и даље посредством зупчаника 3 и 4 на вретено III за које су учвршћени замајци
9. На замајцима се налазе рукавци за које је учвршћен један крај кретача 10. Други крај
кретача везан је за рукавац који се налази на носачу алата 11. Под дејством кривајног
механизма носач алата се креће праволинијски осцилаторно по вођицама 12 на постољу
машине. Величина помјерања носача алата може се регулисати мијењањем полупречника
криваје јер је рукавац кретаче постављен на клизачу 6 помјерљивом по вођицама 7 у
радијалном правцу. Подешавање положаја клизача изводи се помоћу вретена са навојем 5,
а наком регулисања положаја клизач се учвршћује за замајац. Ход носача алата се
одређује у зависности од ширине припремка. За погон механизма главне кретаче користи
се асинхрони електромотори или електромотори са континуалном промјеном броја
обртаја.

Основни недостатак кривајног механизма је промјењива брзина носача алата и иста

средња брзина и радног и нерадног хода, што отежава процес резања и одражава се на
економику рада.

16
Преносник за помоћно кретање треба да оствари помак припремка за одређену величину
која одговара дебљини листа фурнира, у тачно одређеном интервалу радног циклуса
носача алата. Овај преносник мора бити повезан са преносником за главно кретање, како
би се обезбједио синхронизовани рад и пренос кретања на преносни механизам.

Преносник за помак састоји се од пријемног, преносног и извршног механизма.

Примјери пријемног механизма дати су на сликама 14 и 15. Пријемни механизам на

слици 14 налази се код машинеа код којих се за главно кретање користи преносник са
електромагнетном спојницом или хидраулчни преносник. Пријемни механизам на слици
15 користи се код машина са кривајним механизмом за главно кретање.

Сл. 14. Пријемни механизам за помак

Пријемни механизам ради на следећем принципу: плоча са гребеном 1, која је везана за

носач алата, на крају радног хода, када нож излази изван припремка притискује точкић 2 и
обрће полугу 3 око зглоба 12. На полузи 3 је постављен клизач 9 за који је зглобно везана
једним крајем полуга 4. Други крај полуге 4 зглобно је везан полугом 5 чији је доњи крај
повезан са осовином фрикционог точка 6. При помјерњу (обртању) полуге 3, полуга 4
покреће полугу 5 на којој се налази папуча 7. При покретању полуге 5 папуча належе на
фрикциони точак и обрће га за одређени угао. Обртање фрикционог точка преноси се
даље на преносни механизам. Величина помака за један ход регулише помјерање клизача
9 помоћу навојног вретена 10 точком 11. Приликом враћања носача алата са гребенастом
плочом, опруга 8 враћа опругу 3 у првобитан положај а са њом и цео механизам, папуча 7
се одваја од фрикционог точка и он се окреће.

17
 Сл. 15. Пријемни механизам за помак

Пријемни механизам са слике 15 је сличан претходном механизму , с тим што се

помјерање полуге 3 остварује обртањем брегасте плоче 1 која је постављена на вратилу
замајца 13.

Сл. 16. Хоризонтални фурнирски нож

Извршни механизам (слика 16.) се састоји од хоризонталног стола 2 на чија се четири

угла налазе отвори са навојима кроз које пролазе вучна вретена 10. Сто је израђен од сивог
лива. Горња површина је фино обрађена и служи за базирање припремка. Са доње стране
сто је ојачан ребрима а по ширини стола су изађени прорези у које се постављају стезни
уређаји за учвршћивање припремка. Сва завојна вретена се заједно активирају преко круте
кинематске везе, што обезбјеђује правилно кретањестола са вођицама.

18
Преносни механизам повезује пријемни и извршни механизам. Састоји се од елемената
који обезбјеђују круту кинематску везу, као што су вратила 9 са зупчастим и ланчаним
преносницима (слика 16.).

Ради проширења технолошке могућности машине у преносни механизам се уграђују

преносници за промјену преносног односа (нпр. Нортонов преносник).

Да би се смањило непроизводно вријеме, радни сто треба да има убрзан ход, па у том
случају навојна вретена 10 (слика 16.) покреће посебан електромотор и преносни
механизам. Убтзан радни ход стола се користи при постављању и довођењу припремка у
радни положај према алату.

За учвршћивање припремка на радном столу користе се различити начини и разни

механизми. Код машина старије конструкције припремак се учвршћује – везује за радни
сто помоћу клинова који се постављају на отворе стола. Овај начин стезања није сигуран
па се све више користе механизми са кукама (слика 17. ). Куке покреће вучно вретено
дејством електромотора, а код новијих машина стезање се изводи дејством хидруличког
уређаја.

Сл. 17. Електромеханички уређај за стезање припремка

Са слике 17. видимо да се припремак 6 базира једном страном на радни сто 8, а другом
страном на ослонац 7. Стезање се врши помоћу стезача 5, који се креће по вођицама 3 под
дејством електромотора преко преносника 3 и вучних вретена 4.

Електромеханичко стезање припремка је бржег дејства механизма и знатно смањује

непроизводно вријеме, а поред тога овим начином стезања може се даљински управљати.

19
Прихватање изрезаних листова фурнира, код већине хоризонталних фурнирских ножева
врши се ручним путем, што захтјева најмање два радника. Код машина са више радних
циклуса у минути потребан је већи број радника. Новије машине имају посебне механизме
за избацивање фурнирских листова.

Слика 18. Шема механизма за избацивање листова фурнира

За греду носача ножа учвршћене су металне летвице 5 распоређене на одређеном

растојању. Између греде носача ножа 6 и греде притискивача 12, летвице су монтиране
паралелно са тракастим транспортерима (избацивачима) 2. Држачи точкова 3 распоређени
су тако да у радном дијелу транспортера обрзују лук као и металне летвице. Растојање
између трака и летвица је нешто мање од дебљине фурнирског листа. Тракасте
транспортере покреће заједночко вратило 1. За вођицу машине 11 везана је озубљена летва
7 са којом је узупчен озубљени венац8 са спојницом, која се при кретању носача алата 10 у
радном ходу активира и преко редуктора 9 предаје кретање вратилу 1. При повратном
ходу спојница се одваја и не преноси кретање на вратило 1. У току резања фурнирски
лист 4 запада између транспортних трака 3 и металних летвица 5 притиснут летвицама.
Трење између трака и фурнирског листа је већа него између листа и летвица, усљед чега
се листови фурнира тракама развлаче навише.

Приказни механизам знатно олакшава операцију прихватања листова фурнира и

омогућава повећање броја резова у минути.

20
2.1.4. Конструктивна шема вертикалних фурнирских ножева

Конструктивна варијанта једног вертикалног фурнирског ножа дата је на слици 19. Главно
кретаже код ове машине је праволинијско осцилаторно у вертикалној равни и изводи га
припремак са носачем помоћу кривајног механизма, а помоћно кретање носача алата је
праволинијско прекидно и врши се посредством преносника за помак.

Слика 19. Вертикални фурнирски нож

Кинематска шема преносника за главно кретање приказана је на слици 20. Припремак

11 је учвршћен за радну плочу 1 носача припремка. Радна плоча је решеткасте кострукције
ради мање масе. На овој плочи налазе се три коса клизача правоугаоног пресјека. Радна
плоча носача припремка покреће две кретаче 3 кривајног механизма. Горњи крајеви
кретача повезани су преко рукавца 10 за плочу носача припремка, а доњи такође преко
рукавца 17 за замајац 4. Замајци су са озубљеним венцем по ободу и покреће их зупчаник
5 који је учвршћен за вратило II. Ово вратило покреће електромотор 13 преко каишног
преносника 6. Носач припремка креће се дуж вођице 2. Вођице су нагнуте у односу на
вертикалну осу под углом од 45° ради остварења бољег квалитета обрађене површине.

21
Предња страна радне плоче је фино обрађена ради тачнијег базирања припремка. На
радној плочи монтиран је уређај за учвршћивање припремка. Овај уређај се састоји од
горњих и доњих стезача 7. У каналима радне плоче обрађене су вођице дуж којих се крећу
клизачи стезача које покрећу вретена са навојем 9. Свако вретено се покреће помоћу
посебног електромотора 8, који се налази на горњем дијелу радне плоче. Индивидуално
покретање сваког стезача омогућава да се припремак базира под углом од 10-16°, као и
код хоризонталних машина, чиме се побољшава квалитетодрезане површине. Стезачима
припремка се управља са заједничке командне табле. Уређај за стезање припремка код
новијих конструкција машина је хидраулички.

Слика 20. Кинематска шема преносника за главно кретање

22
Преносник за помоћно кретање (помак) сличан је као и код хоризонталних фурнирских
нозева и састоји се од: пријемног, преносног и извршног механизма.

Шема једног пријемног механизма дата је на слици 21.

На вретену III замајац 4 монтиран је кривајним механизмом. У телу замајца 10, који је
коритастог облика постављен је клизач 8 на коме се налази осовина 6. За осовину је
једним крајем везана полуга 4, а другим крајем зглобно је везан за полугу 2. На полузи 2
налази се папуча са зупцем 3 узупченим са зупчаником 1. При обртању кривајног
механизма посредством полуге 4 помјера се полуга 2 са папучом 3 и зуб папуче окреће
зупчаник 1. При супротном смијеру кретања папуча се одваја од зупчаника који за то
вријеме мирује. Величина помака регулише се промјеном полупречника криваје
механизма. Клизач 8 се помијера помоћу вретена са навојем 11 који се активира точком
12. Положај криваје одрећује се помоћу показивача 7 и размјерника 9.

Слика 21. Шема пријемног механизма за помак

Преносни механизам се састоји од кинематског ланца који преноси кретање од пријемног

механизма до вучних вретена која пролазе кроз носач алата и помијера га.

23
 Слика 22. Конструкција носача алата

Конструкција носача алата дата је на слици 22. Алат (нож) 10 учвршћен је за греду 12
помоћу потисне плоче 11 и вијака. Греда носача алата везана је за двије бочне плоче 3.
Притискивач 7 везан је за своју греду 5, такође помоћу плоче и вијака. Греда
притискивача повезана је са вертикалном плочом 3 помоћу осовине 6 око које се може
обртати ради регулисања положаја притискивача према ножу помоћу механизма 2, који се
активира точком 1 за одређени проценат сабијања ∆. Обртање греде притискивача око
осовине 6 остварује се помоћу хидрауличког цилиндра 4. После подешавања
притискивача греда притискивача се фиксира вијцима 9 тако да се може обртати око
осовине 6, али након враћања заузима положај на који је подешена. Исечени листови
фурнира клизе по нагнутој страни греде носача ножа 12 и падају на транспортер.
Вертикалне плоче 3, које носе греде ножа и притискивача зглобно су повезане са
постољем носача алата 14 са осовином 13. На тај начин је омогућено да се цео горњи дио
носача алата може заокренути у односу на осовину постоља. На оба краја постоља носача
ачата 14 налазе се клизачи који се крећу по вођицама 16. Кроз постоље носача алата
пролазе вучна вретена 15 помоћу којих се остварује помоћно кретање (помак). За вријеме
нерадног хода горњи дио носача алата са ножем и притискивачем се заокреће око осовине
13, у смијеру супротном од смијера кретања казаљке на сату, нож се удаљава од
припремка што омогућује да се тада изведе помак. Одмах затим, на почетку радног хода
горњи део носача алата се враћа у првобитни положај. Заокретање горњег дијела носача
алата остварује се помоћу посебног механизма приказаног на слици 20. На вретену III
десног замајца налази се брегаста плоча 12. У плочи је урезан профилисан канал у коме се
котрља точкић 15 за чију је осовину везан један крај полуге 16. Точкић, котрљајући се у
профилисаном каналу, у периоду када радна плоча са припремком изводи нерадни ход,
покреће се полуга 16 аксијално удесно, а она нагиње носач алата пошто је са њим
повезана преко полуге 22, око осовине 13. Брегаста плоча је тако подешена да на почетку
радног хода покреће полугу 16 у супротном смијеру који враћа носач алата у основни
положај када започиње резање.

24
 3. Машине за обраду стругањем са кружним кретањем припремка –
предмета обраде и праволинијским кретањем алата

Према начину кретања алата разликују се двије групе ових машина.

Прву групу чине машине код којих се алат креће управно на осу ротације припремка –
љуштилице.

Другу групу чине машине код којих се алат креће паралелно оси ротације предмета обраде
– стругови.

3.1. Љуштилице

Опреацијом љуштења, на љуштилицама цилиндрични припремци (трупци) се прерађују у

танку струготину која се назива љуштени фурнир. Да би припремак одговарајућих
димензија могао да се преради у танко фурнирско платно потребна су два кретања. Главно
кретање је кружно и изводи га припремак обртањем око своје осе, центрично учвршћен
између два вретена машине. Друго кретање је помоћно праволинијско, а изводи га носач
алата и притискивача тако да се резна ивица ножа креће управно на осу ротације
припремка.

Слика 23. Добијање љуштеног фурнира на љуштилици

25
Процес израде љуштеног фурнира почиње термичком обрадом ољуштених или
неољуштених трупаца у за то предвиђеним базенима или коморама. Термичка обрада
може да се врши врућом водом или воденом паром. Након гуљења коре са трупаца они се
постављају на љуштилице, машине са ротирајућим вретенима, која центрично држе
трупац. Фурнир се љушти ножем високог степена тврдоће, који се у току резања
приближава трупцу који ротира. Веома важан фактор при љуштењу фурнира је угао при
којој нож прилази тангенти ротирајућег трупца. Угао према тангенти је веома важан за
квалитет љуштеног фурнира и за потрошњу енергије. Читав трупац се љушти у једној
траци која даље иде на сушење. У зависности од употребе фурнира може да се сијече на
мање листове.

Слика 24. Принцип рада љуштилице

Припремак 1, стеже се између два хоризонтална вретена 2 и 3. Вретена покреће

електромотор 4 помоћу каишног и зупчастог преносника. Носач алата и притискивач 5 са
алатом 6 и притискивачем 7 покрећу вучна вретана 8. Погон вучних вретена се остварује
од вратила 3 преко ланчаног преносника 11, преносника 9 и вратила 10. Преносници
морају обезбиједити сталан преносни однос да би се добио фурнир једнаке дебљине. За
брзо примицање носача алата и притискивача припремка и одмицање на крају љуштења
користи се електромотор 13 и погон за брзи ход. Стезање припремка врши се са чеоних
страна аксијалним помјерањем једног или оба вретена истовремено по принципу навртка
навојно вретено. Навртка се покреће ручно или електромотором 12.

26
 Слика 25. Начин базирања припремака: а) центрично и б) ексцентрично

Базирање и стезање припремака је најчешће центрично а може да буде и ексцентрично

(слика 25).

Ексцентрично може да буде при обради сегмената припремка љуштењем, када се користе
љуштилице за ексцентрично љуштење. При овом базирању и стезању припремка добија се
фурнир у облику плашта или листова чија дужина одговара дужини припремка а ширина
дужини љуштења. Дебљина листа је у интервалу као и код центричног базирања.

Центрично базирање и стезање припремка користи се при добијању фурнира у облику

платна чија је дужина једнака дужини љуштења, ширина дужини припремка а дебљина од
0.1 до 10mm. У овом случају скидање фурнира по обиму припремка скоро се подудара са
годовима, док се код ексцентричног базирања годови пресјецају под углом и добија се
фурнир са израженом текстуром.

27
3.1.2. Алати за израду фурнира љуштењем

Алати за израду фурнира на љуштилици је нож. Нож је облика плоче са зеном ивицом на
једној страни, а на другој страни су жљебови који служе за учвршћивање ножа на носачу
ножа и притискивача.

Ножеви се израђују од брзорезног челика или се резни елемент ножа у виду плочице
дебљине 2-3mm израђује од брзорезног челика, а остали дио ножа од конструкцијског
челика ради ниже цијене. Радна површина ножа мора да буде равна и глатка. Резни
елемент се обрађује електрохемијском обрадом чиме се знатно побољшава квалитет
фзрнира.

28
Подешавање односа између ножа и притискивача има за посљедицу добар и лош фурнир у
погледу варијације дебљине, дубине пукотине и храпавости.

Слика 26. Квалитет фурнира у односу на однос ножа и притискивача

Резна ивица ножа и радна ивица притискивача треба да буду праве. Дозвољено одступање
код ножа је 0.1mm, а код притискивача 0.2mm на 1m дужине. Дужина ножева креће се од
850mm до 2700mm , ширина од 180mm до 200mm и дебљина од 12mm до 15mm. Дужина
ножа треба да буде од 50mm до 75mm већа од дужине припремка који се љушти на
машини.

На слици 27.а) приказана су два различита конструктивна облика ножа за љуштилице са

основним конструктивним величинама, L - дужина ножа, B - ширина ножа, S - дебљина
ножа, е-растојање првог уреза од чеоне стране, с- растојање између уреза, h - висина
жљеба, f - ширина жљеба.

Слика 27. а) Ножеви са правом оштрицом

29
На слици 27.б) приказана су два различита конструктивна облика притискивача за
љуштилице са основним конструктивним величинама, L - дужина притискивача, B -
ширина притискивача, S - дебљина притискивача, е - растојање жљебова од чеоне стране
притискивача , с- растојање између жљебова.

Слика 27.б) Притискивачи са правом ивицом

Постоје специјални ножеви са валовитом оштрицом (слика 27.ц) који се користе при
изради декоративног фурнира. Фурнир љуштен оваквим ножевима има валовиту текстуру
дрвета. Притискивач је по облику сличан ножу, али му је оштрица затупљена, а урези за
учвршћивање се разликују по облику (слика 27.д). Дужина притискивача је увијек једнака
дужини ножа са којим ради у пару. Ширина притискивача је 59 - 80mm, а дебљина12 -
15mm. Угао оштрења β код ножева износи 16 - 23°, док је код притискивача већи и креће
се од 45 - 60°.

Слика 27. ц) Нож са валовитом оштрицом и д) Притискивач са валовитом ивицом

30
3.1.3. Кинематика кретања

Главно кретање је кружно са константном угаоном брзином (равномјерно) и може се

представити једначином: φ = ω∙t (rad)

гдје је: φ (rad) – пређени угао,

ω (s-1) – угаона брзина и

t (s) - вријеме.

Помоћно кретање је праволинијско са сталном брзином (равномјерно) и може се

представити једначином: ρ = u ∙ t (mm)

гдје је: ρ (mm) – радијус,

u (mm/s) – брзина носача ножа и притискивача и

t (s) – вријеме.

Трајекторија резања (путања сјечива алата) биће резултанта кретања коју описује тачка
која се креће кружно равномјерном угаоном брзином ω и истовремено се креће
праволинијски по радијусу једнаком брзином u (сл.28.)

Слика 28. Трајекторија резања при љуштењу

31
Елиминацијом параметара t из претходних једначина добија се: ρ = a ∙ φ,

гдје је: а =u / ω.

Да би дебљина фурнира била једнаке величине параметар а треба да буде констатан, тј.
треба да постоји строго одређен однос између брзине помака и угаоне брзине вретена ω.
Преносници за кретање вретена и носач ножа и притискивач треба да буду тако повезани
да се може остварити одговарајући однос брзина.

При одређеном радијусу припремка R једначина љуштења је: R = a ∙ φ

За један обртај припремка једначина љуштења може се написати као: R - h = a(φ - 2π),

гдје је: h (mm) – дебљина фурнира.

Када се R из претходне једначине замијени у доњу добије се да је: h = 2π ∙ a.

Величина а је константна и представља полупречник основног круга из кога се

конструише спирала, а до којег би теоријски могло да се љушти. Тежи се да се при
конструкцији машине обезбједи љуштење трупца до коначног радијуса који је најближи
радијусу основног круга. Из претходне једначине проистиче важан кинематски однос:
𝒖 𝒉
a= = , одакле се види да однос брзине зависи од дебљине фурнира.
𝝎 𝟐𝝅

𝒉 ∙𝝎
За дату угаону брзину радног вретена брзина помака је: u = = K∙ω
𝟐𝝅

гдје је: К – константа.

Брзина резања при љуштењу је: v = R ∙ ω (m/s)

гдје је: R (m) - полупречник припремка,

ω (s-1 ) - угаона брзина вретена односно припремка.

𝝅𝒏 𝑫𝒑+𝑫𝒌
Средња брзина резања одређује се по обрасцу: vs = ( ) (m/s)
𝟑𝟎 𝟐

гдје је: Dp (m) - почетни пречник припремка

Dk (m) - коначни пречник припремка и

n (s-1) - број обртаја радног вретена припремка.

На процес обраде љуштењем знатан утицај има геометрија резног елемента. Како је
трајекторија сечива Архимедова спирала, то је леђни угао: α = αy – αg

αy – леђни угао сјечива и αg – промјена леђног угла због спирале.

32
 Слика 29. Промјена леђног угла: a-промјена услед трајекторије сјечива,
b,c - промјена услед положаја сјечива у односу на осу симетрије

𝒉
Како је: tgαg = 𝟐𝝅𝑹

𝒉
биће: α = αg - arctg 𝟐𝝅𝑹

Из једнакости се види да се смањењем полупречника припремка смањује и леђни угао.

Када је сјечиво ножа постављено испод осе симетрије припремка за величину S , леђни
угао се може одредити по обрасцу (слика29.б): α = αy + αs – αg

гдје је: αs - промјена угла због положаја сјечива у односу на осу припремка. Када је резна
ивица ножа изнад осе припремка за величину S (слика29.ц), леђни угао се одређује по
обрасцу: α = αy - αs – αg

У овом случају са смањењем полупречника припремка смањује се и леђни угао. Ова

анализа промјене леђног угла са смањењем полупречника припремка указује на то да
носач ножа и притискивач мора бити такве конструкције да се са смањењем полупречника
припремка, мења положај ножа према припремку ради остваривања α =const , што је
значајно за процес љуштења.

33
 3.1.4. Силе резања и снага за погон

Сила резања може да се одреди по формули добијеној на основу експерименталних

података: F = K ∙ h ∙ L (N)

гдје је: L(m) - дужина припремка који се љушти,

h (m) - дебљина фурнира и

K (N/m) - специфични отпор резања.

Специфични отпор резања зависи од врсте дрвета.

𝟏
Укупна снага главног електромотора одређује се по изразу: P = 𝜼𝟏 (Pr ∙ η1 + Pp) (W)

гдје је: Pr (W) – снага потребна за резање,

Pp (W) – снага потребна за помак и

η1 – коефициент корисног дејства преносника за главно кретање.

Снага потребна за резање може да се одреди према обрасцу: Pr = F ∙ v (W)

гдје је: F (N) - сила резања

v (m/s) - брзина резања.

𝑭𝒖 ∙𝒖
Снага потребна за помоћно кретање износи: Pp = 𝜼𝟐 ∙ 𝜼𝟑 (W)

гдје је: Fu (N) – сила за помак,

u (m/s) – брзина за помак,

η2 - коефициент корисног дејства преносника за помак и

η3 – коефициент корисног дејства навојног вретена.

34
3.1.5. Конструкција љуштилица

Слика 30. Изглед љуштилице

Помоћу вретена центрирамо припремак на љуштилици (слика 31.), тј. вретена 1 и 2 служе
за базирање, стезање и обртање припремка 4. На карју вретена се налазе канџе са
шиљцима 3 које се приликом стезања зарију у чело припремка. Канџе су измјењиве.
Помоћу точка 5 се подешава положај вретена 1 према дужини припремка 4. Када се
припремак центрира притеже се вретено 2 помоћу електромотора 6 и пара зупчаника z1 и
z1΄. Главно кретање добија се од електромотора 7 и каишног преносника 8 преноси на
вратило II. Са овог вратила се преноси кретање на главна вретена 1 и 2 преко зупчаника z2
и z2΄и z3 и z3΄. Укључивање и искључивање вратила II, за вријеме рада електромотора 7,
врши се спојницом 9.

Пошто главно и помоћно кретање морају бити синхронизовани помоћно кретање се

остварује са преносника за главно кретање помоћу ланчаног преносника L на вратило III.
Са пријемног вратила III ступњевитог зупчастог преносника преноси се кретање на
предајно вратило IV истог преносника.

35
Са вретена IV кретање се преноси на погонско вратило V Нортоновог преносника, са кога
се преноси обртање преко помоћног вратила V на вратило VI. Са овог вратила помоћу два
пара коничних зупчаника z4 и z4 ΄ преноси се кретање на вучна вретена 10 која пролазе
кроз отворе са навојем у носачу ножа и притискивача 11. Вратило VI може се обртати и
помоћу електромотора 12, преко спрегнутих зупчаника З и З када носач треба брзо
примицати или одмицати у односу на припремак. Утом случају погон са преносника за
помак се искључује помоћу спојнице 13. Помоћу зупчастог преносника са спојницом и
Нортоновог преносника подешава се дебљина фурнира. Пошто се дебљина фурнира креће
од 0.1 до 10mm, потребно је преносником остварити велики број степени броја обртаја
(брзина). Ради економичнијег рада потребно је да повратни ход носача ножа и
притискивача буде остварен са већом брзином. Такође је потребна и већа брзина
примицања ножа припремку, што се остварује погоном за брзи ход.

Слика 31. Кинематска шема љуштилице

36
Брзина резања (љуштења) које се креће од 0.8 до 1.6 м/с у току обраде опада пошто се
пречник припремка смањује. С обзиром да одређеној врсти дрвета и условима обраде
одговара одређена оптимална брзина љуштења, коју треба одржавати све време рада,
потребно је да се број обртаја припремка може регулисати у ширим границама. За
промјену броја обртаја вретена у пракси се користе различити преносници, три основна
су: Механички, Електрични и Хидраулички.

Механички преносници за регулацију броја обртаја вретена машине могу бити са

промјењивом и континуалном регулацијом. Код механичког преносника са промјењивом
регулацијом у кинематски ланац за обртање вретена између електромотора и главног
вретена поставља се преносник за степену промјену броја обртаја. Овај преносник се не
користи код новијих машина. Механички преносници са континуалном регулацијом броја
обртаја вретена у кинематском ланцу има преносник за континуалну промјену броја
обртаја. Најчешће се користе каишни и ланчани преносници.

37
 𝑽𝒑
Почетни број обртаја вретена: np = ,
𝟐𝝅𝑹𝒑

𝑉𝑝 – почетна брзина, Rp – полупречник љуштења

𝒏𝒎 ∙𝑫𝟏𝒑
Број обртаја вретена: nv =
𝒊𝒗 ∙𝑫𝟐𝒑

𝑖𝑣 – преносни однос механизма вретена без варијатора,

𝑛𝑚 - број обртаја електромотора

D1p и D2p – пречници.

Електрични преносници за регулацију броја обртаја вретена љуштилице су такође са

промјењивом и континуалном регулацијом. За промјењиву промјена броја обртаја користи
се вишебрзински асинхрони мотор код којих се промјена броја обртаја постиже промјеном
фреквенција или броја пари полова. За континуалну промјену броја обртаја користе се
електромотори једносмјерне струје промјеном отпора помоћу реостата.

Хидраулични преносници имају велику примјену континуалне промјене броја обртаја.

Преносни однос остварује се помоћу течности.
𝑸
Број обртаја вретена једнак је броју обртаја хидромотора: nh = nv = (s-1)
𝒒

Q (l/s) – количина (проток) кроз хидромотор и

Q (l/o) – запремина течности која прође кроз хидромотор за један његов обртај.

38
Положај ножа и притискивача дат је на слици 32. Осим ножа и притискивача на њиховом
носачу налази се више ножева парача, распоређених по дужини ножа који се могу
искључити. Они служе да обрежу фурнирско платно по ширини или да се платно разреже
по средини када се љуште дужи примјерци од стандардне дужине, односно ширине
фурнирске плоче.

Слика 32. Шематски приказ положаја ножа и притискивача у односу на припремак

На слици су приказани углови који имају значајан утицај на процес љуштења.

Притискивач 3 има два задатка: служи као вођица припремка на дијелу који наилази на
нож 5 и врши збијање влаканаца у циљу постизања веће хомогености дрвета непосредно
пред ножем. На тај начин се добија глатка површина са обе стране листра фурнира 4.
Размак између резне ивице ножа 5 и активне ивице притискивача 3 мора бити мањи
размак од дебљине фурнира за око 0.65 до 0.93 од дебљине фурнира, што зависи од врсте
дрвета и претходне термичке обраде. За оптималне услове љуштења и кавлитет обраде
битан је угао резања δ. Пошто се леђни угао мијења у току љуштења са промјеном
пречника припремка, то нове конструкције машина посједују уређаје за промјену леђног
угла аутоматски у процесу љуштења. Промјена угла α остварује се нагињањем носача
ножа и притискивача помоћу уређаја за промјену леђног угла.

39
 3.2. Стругови

Стругање је поступак обраде којим се обликују ротациони радни предмети. Машина је

струг, алат је стругарски нож, прибор стезна глава, шиљци итд. Основне операције обраде
су спољашња и унутрашња уздужна обрада, спољашња и унутрашња попречна обрада,
усјецање спољашњих и унутрашњих жљебова, обарање ивица на спољашњим и
унутрашњим површинама, обрада унутрашњих и спољашних конуса, резање навоја,
израда профилних и унутрашњих површина, бушење аксијалних отвора и рупа итд.

Слика 33. Основне операције обраде на стругу

40
При обради стругањем предмет обраде, базиран и спрегнут између два вретена врши
главно ротационо кретање, а алат (нож) врши помоћно кретање, креће се непрекидно
праволинијски, паралелно са осом предмета или управно на њу одговарајућом брзином,
одстрањујући спиралну струготину.

Главно ротационо

кретање обратка

Помоћно праволинијско

кретање алата

Обрада стругањем се врши у двије фазе: као груба (претходна) и фина (завршна) обрада.
Груба обрада изводи се са већом дубином резања, док се добије приближна димензија
предмета обраде, ножевима са резном ивицом полукружног облика. Фина обрада се
изводи са мањом дубином резања и мањим помаком, при чему се оставрује промјена
димензија предмета обраде ножевима са правом ивицом.

Слика 34. Геометрија алата за грубу и фину обраду стругањем

41
У зависности од начина базирања предмета обраде и кретања алата, обрада стругањем
може да буде уздужна и попречна. Код уздужне обраде правац помоћног кретања је
паралелан са уздужном осом предмета обраде, код попречне обраде правац помоћног
кретања је управан на уздужну осу предмета обраде.

Слика 35. Уздужна и попречна обрада на стругу

На стругу се могу добити дрвени предмети различитих облика, као што су постоља за
лампе, ноге столица и столова, шаховске фигуре...

Слика 36. Облици предмета добијених на стругу

42
Класификација стругова могућа је по разним основама. Према начину базирања предмета
обраде (као радној основи) стругови се дијеле у двије групе: Центрични и Чеони
стругови. Према степену механизације и аутоматизације стругови могу бити: ручни,
полуаутоматски и аутоматски.

3.2.1. Алати за стругање

За обраду на стругу користе се алати који се називају ножеви. Ножеви се могу подијелити
у двије основне групе:

- Ручни стругарски (токарски) ножеви или стругарска длета и

- Машински стругарски ножеви.

Ручни стругарски ножеви састоје се од тијела и дршке. На једном крају тијела налази се
сјечиво са резном ивицом, а на другој шиљак за усађивање у дршку. Тијело ножа може
бити равно или конкавно, а облик резне ивице зависи од намјене алата и може бити врло
различито. Ови алати у току обраде држе се руком. Израђују се од угљеничног алатног
челика.

Слика 37. Ручни стругарски ножеви

43
Машински стругарски ножеви могу бити намјењени за уздужну и попречну обраду.

За уздужну обраду ножеви се израђују од једног дијела. Дршка ових ножева је

призматичног облика и подешено је да се лако учвршћује алат за носач алата. Сјечиво
ових ножева има облик простог сјечива-клина а резна ивица може бити различитог
облика. (слика 38.)

Слика 38. Машински стругарски ножеви за уздужну обраду

Од угла положаја главне резне ивице К зависи постојаност алата. Уколико је овај угао
мањи тада је дужина активног дијела главне резне ивице већа, па је оптерећење по
јединици активне дужине мање, тиме је већа постојаност оштрице, а тиме и алата.
Величина угла Ф је у границама 40-50°, најчешће је 45°. Величина овог угла креће се у
интервалу од 2-5°. Леђни угао α и грудни угао γ зависе од врсте дрвета. Угао оштрења β
зависи од врсте дрвета и финоће обраде и њихова вриједност креће се у границама: за
меко дрво β = 25-30° за фину обраду и за тврдо дрво β =35-55° за грубу обраду. Угао
резања δ, за меко дрво има вриједност од 35° до 55°, за фину обраду од 45° до 70° при
грубој обради.

Слика 39. Конструктивни елементи и геометрија сјечива стругарског ножа

44
Машински стругарски ножеви за попречну обраду сличне су конструкције као и ножеви за
уздужну обраду.

Слика 40. Машински стругарски нож за попречну обраду

Овакви ножеви се користе код аутоматских стругова, при великим брзинама резања њима
се оставрује врло фина обрада. За израду машинских стругарских ножева користе се
алатни легирани челик, брзорезни челик и тврди метал. Постојност ножева зависи од
припреме и постављања алата у односу на предмет обраде. Припрема алата се врши
оштрењем, ради успостављања првобитне геометрије сјечива, на брусилицама са тоцилом
одговарајућих карактеристика. Након оштрења тоцила врши се контрола помоћу шаблона
и помоћу брусне белегије врши се изоштравање резне ивице.

45
 Слика 41. Геометрија стругарског ножа

Алати за обраду стругањем према конструкцији могу бити:

-стругарски ножеви од брзорезног челика,

- стругарски ножеви са замјењивом плочицом од тврдог метала и

- стругарски ножеви са механички причвршћеном полчицом од ТМ.

Слика 42. Алати за обраду стругањем

46
 Слика 43. Стругарски ножеви са измјењивом плочицом за различите врсте обраде

Стругарски ножеви према смијеру обраде могу бити: Лијеви и

Десни.

При постављању машинских ножева у односу на осу предмета обраде оштрица може
заузети три положаја, оштрица у оси, оштрица изнад осе и оштрица испод осе.

Слика 44. Положај оштрице у односу на осу предмета обраде код машинског ножа

47
За случај када је острица у оси (слика44.) имамо најбољи положај резне ивице јер се
остварује задата геометрија сјечива.

За други случај када је оштрица изнад осе (слика 44.) смањује се угао резања.

При трећем случају оштрица је испод осе и угао резања је већи него код претходна два, те
дјелује као да је резна ивица затупљена.

3.2.2. Кинематика кретања

Код обраде стругањем брзина резања једнака је обимној брзини предмета ораде.

V = πDn

Како се при обради мијења пречник рада D, за исти број обртаја радног вретена мења се
брзина рзања.
(𝑫+𝒅)
Из истог разлога уводи се појам средње брзине резања. Vs = ∙ 𝝅 ∙ 𝒏 (m/s)
𝟐

Гдје је: D (m) - почетни пречник предмета обраде,

d -коначни пречник предмета обраде и

n - број обртаја предмета обраде.

Брзина резања зависи ос материјала сечива алата и врсте дрвета које се обрађује.

Величина помоћног кретања (помак) који изводи алат, за један обрт предмета обраде је:
𝒖 ∙𝟏𝟎𝟎𝟎
s= (mm/o)
𝒏

Гдје је: u (m/min) - брзина помоћног кретања и

n (min-1)-број обратаја предмет обраде.

За грубу обраду s = 1.25 ÷ 2.5 mm/o,

а за фину s = 0.75 ÷ 1.25 mm/o.

Дубина резања (h ≡ t) у једном пролазу код грубе обраде је h = 2.5 ÷5 mm,

а код завршне обраде h = 0.25 ÷ 1.0 mm.

48
 Слика 45. Шема обраде стругањем са елементима геометрије сјечива и
елементима пресјека струготине

Дебљина струготине (е ≡ а) може се одредити према изразу: e = s ∙ sinφ

𝒉
а ширина: b =
𝒔𝒊𝒏𝝋

гдје је: s (mm/o) - помак по једном обртају предмета обраде и

h (mm) - дубина резања.

𝑳𝟏
Дужина струготине која настаје на дужини стругања износи: L = ∙d ∙ π (mm)
𝑺

гдје је: d (mm) - коначни пречник предмета обраде и

L1 (mm)-дужина стругања.
(𝑫−𝒅)
Површина настале струготине износи: A = s ∙ (mm2)
𝟐

а запремина настале струготине у једној минути је: V = A ∙s ∙n (mm3/min)

49
 𝑳𝟏
Број обртаја који начини предмет обраде за дужину стругања је: n1 =
𝒔

𝑳𝟏
Вријеме потребно за обраду предмета одређених димензија износи: t = (s)
𝒔∙𝒏

гдје је: n (s-1) - број обртаја предмета обраде,

s (mm/o) - помак за један обртај и

L1 (mm) - дужина стругања.

3.2.3. Сила резања и снага за погон

Сила резања одређује се по обрасцу: F = K ∙ b∙ e (N)

гдје је: K (N/mm) - специфични отпор резања,

b (mm) - ширина струготине и e (mm) - дебљина струготине.

Снага потребна за резање одређује се према формули: Pr = F ∙ v (W), а снага потребна за

𝑷𝒓
погон струга по обрасцу: P = (W)
𝜼

гдје је η степен корисног дејства механизма за главно кретање.

50
 3.2.4. Центрични стругови

Код ових стругова предмет обраде се базира и стеже између стезне главе и коњића.
Центрични стругови могу бити са ручним и механичким помаком алата. Посебна врста
центричних стругова су копирни стругови. Центрични стругови са ручним помаком алата
су једноставније конструкције. Један примјер таквог струга дат је на слици 46.

Слика 46. Центрични струг

Постоље машине изађује се од сивог лива у облику шупљег стуба. У љему је смјештен
електромотор и преносник за главно кретање. Преносник је комбинован од степенастог
каишног преносника и преносника са зупчаницима. На десном крају радног вретена
налази се стезна глава, која је учвршћена за радно вретено. Хватаљка је плочастог облика
са шиљком у центру и радијално постављеним кратким сечивима за учвршћивање
предмета обраде са чеоне стране.
51
На постоље се једним крајем ослања треверза са вођицама. На вођице се ослања коњић и
ослонац за алат. Треверза може бити израђена заједно са постољем или одвојено. Коњић
се може дуж вођица помијерати и поставити у жељени положај и фиксирати стезаљком.
Положај коњића зависи од дужине предмета обраде. Шиљак на коњићу је на истој висини
као и шиљак у стезној глави. Шиљак се може помијерати аксијално, независно од коњића,
помоћу точка и фиксирати помоћу стезаљке у одређени положај. Ослонац за алат је у
горњем дијелу лепезасто проширен, а са доње стране је покретно улежиштен, тако да се
може његов положај по висини регулисати у односу на стезну главу и шиљак. Стезаљком
се фиксира положај ослонца по висини, а стезаљком се фиксира његов положај у односу
на стезну главу и шиљак. У току обраде стругарским нож се ослања на ослонац за алат и
придржава руком. Број обртаја код ових стругова креће се од 250 до 3000 min, а регулише
се ступњевито преносником за главно кретање у зависности од пречника предмета и
захтјеваног квалитета одређене површине.

Слика 47. Центрични струг

52
Центричним струговима са носачем алата припадају и копирни стругови (слика 48.). На
овим машинама се предмет обраде обрађује копирањем по копиру (шаблону). Од
претходних стругова се углавном разликује по конструкцији носача алата и додатном
носачу копира. Код копирних стругова нож је учвршћен у покретном носачу алата. Носач
алата је повезан са клизачем преко осовине тако да чини двокраку полугу. На једном
његовом крају учвршћен је нож, а на другом ваљчић. Ваљчић је у сталном контакту са
копиром под дејством опруге. Када се клизач са носачем алата помијера, носач алата се
истовремено клати јер ваљчић, при помјерању, прати контуру шаблона, па и нож дубље
или плиће продире у предмет обраде. На тај начин се контура шаблона преслкиава на
контуру предмета, односно обрађује копирањем предмет обраде. Када се помак носача
алата механизује, а у тактовима омогући одмицање и примицање шиљка коњића, струг
постаје полуаутоматски или аутоматски. Аутоматски струг поред наведеног има шаржер
за увођење предмета обраде између хватаљке и коњића.

Слика 48. Полуаутоматски копирни струг

53
 3.2.5. Чеони стругови

Ови стругови се користе за обраду предмета плочастог облика, који има велики пречник а
малу дужину. На слици 49. имамо приказам један чеони струг. На радно вретено је
причвршћена равна цилиндрична плоча (диск) великог пречника са центрирајућим
шиљком на који се базира и стеже предмет обраде. Заједно са плочом предмет обраде
изводи главно обртно кретање. Носач алата налази се на истом или одвојеном постољу
машине у непосредној близини плоче у положају управно на њу. Носач алата има малу
могућност уздужног кретања, али зато велику могућност попречног кретања, довољно за
попречну обраду цијелог пречника предмета обраде. Носач алата се креће по вођицама на
постољу машине посредством вучног вретена или пнеуматског или хидрауличког
преносника. Код новијих конструкција кретање носача алата је повезано са главним
кретањем.

Слика 49. Чеони струг

54
 3.2.6. Универзални стругови

Слика 50. Универзални струг

Универзални струг се користи за појединачну производњу пошто има могућност

реализације великог броја различитих операција. Ови стругови могу бити изведени и
најчешће се користе и производе са вучним и водећим вретеном. Основни дијелови су:
постоље струга, глава струга, преносник за главно кретање, преносник за помоћно
кретање, носач алата, носач шиљка, вучно вретено и водеће вретено. Универзални
стругови су намјењени реализацији различитих производних операција. Обртно кретање
се од електромотора преноси на главно вретено и предмет обраде, а преко измјењиве
групе зупчаника, преносника за помоћно кретање и механизма за претварање обртног у
праволинијско кретање, носач алата добија помоћно праволинијско кретање. На носач
алата се поставља резни алат. Водеће вретено сеумјесто вучног, укључује при изради
навоја на стругу.

55
 3.2.7. ЦНЦ стругови

У данашње вријеме постоје савремене машине за обраду материјала гдје је струг као
зачетник свих машина највише напредовао. Ове машине имају мање више исте дијелове
као и старе ручно контролисане машине. Битна разлика је додатак контролне (ЦНЦ)
јединице и серво мотора на све осовине. ЦНЦ управљање или рачунаром подржано
нумеричко управљање је управљање алатним стројевима помоћу посебних кодираних
наредби које се очитавају на програмском рачунару. Сваки ЦНЦ строј управља се помоћу
управљачке јединице и посебног рачунског програма. Оваква врста струга погодна је за
израду предмета сложеније геометрије и масовне производње.

Слика 51. ЦНЦ струг

Слика 52. Унутрашњост ЦНЦ струга

56
 Слика 53. ЦНЦ универзални струг

Слика 54. Изглед савременог ЦНЦ обрадног ценра

57
 4. Литература

-Здравковић Владислав, Милић Горан: Производња племенитог фурнира

-Богољуб Кршљак : Машине и алати за обраду дрвета I

-Богољуб Кршљак : Машине и алати за обраду дрвета II

-Гордана Глобочки-Лакић : Презентације са предавања

-Ђорђе Чича : Програмирање нумерички управљаних машина алатки

-Бранислав Средановић : Алати и прибори, предавање са вјежби

-https://documents.tips/documents/univerzalni-strug-masinski-sistemi.html

-Интернет: фотографије и разни семинарски и дипломски радови.

58