ПОДЕОНИ АПАРАТИ

Подеони апарати се користе за остваривање различитог броја подела при

бушењу отвора, израде зупчаника, ... .

ПОДЕОНИ
АПАРАТИ

ПРОСТИ УНИВЕРЗАЛНИ

МЕХАНИЧКИ ОПТИЧКИ

СА ИЗМЕНЉИВОМ
ГРУПОМ ЗУПЧАНИКА

СА ПЛАНЕТНИМ
ПРЕНОСНИКОМ
 ПРОСТИ ПОДЕОНИ АПАРАТИ – спадају у групу подеоних апарата са
директним/непосредним дељењем, што значи да је угао заокретања
предмета обраде 4 једнак углу заокретања подеоне плоче 2.

Прости подеони апарати обезбеђују остваривање броја подела на

предмету обраде који одговара броју подела подеоне плоче.
 УНИВЕРЗАЛНИ ПОДЕОНИ АПАРАТИ – спадају у групу подеоних
апарата са индиректним/посредним дељењем.
 Подеона плоча је од врло квалитетног челика или ливеног гвожђа,
у облику диска са централним отвором који омогућава постављање плоче
на подеони апарат.
Са једне или пак са обе стране подеоне плоче избушени су на
концентричним круговима рупе или отвори. Број тих рупа или отвора на
сваком кругу је различит.

Обично сваки подеони апарат има три подеоне плоче, са следећим

бројем рупа или отвора:

◊ I плоча: 15, 16, 17, 18, 19, 20

◊ II плоча: 21, 23, 27, 29, 31, 33
◊ III плоча: 37, 39, 41, 43, 47 и 49

Између пужа и пужног точка постоји одређени преносни однос, који

зависи од броја зуба пузног точка и броја почетака пужа.
Преносни однос универзалних подеоних апарата (40, 60 или 80).

Постоји и подеона плоча са рупама:

◊ на једној страни: 16 – 18 – 20 – 23 – 31 – 37 – 41 – 47

◊ на другој страни: 17 – 19 – 21 – 29 – 33 – 39 – 43 – 49.

 Врсте дељења универзалним подеоним апаратима

Универзалним подеоним апаратима могу се извршити непосредна

– директна и посредна – индиректна дељења.

Директна – непосредна подела могућа је на оним подеоним

апаратима, код којих је могуће раздвојити пуж и пужни точак и који имају
посебну подеону плочу са осигурачем намењену за ову сврху или пак скалу
у степенима, што је универзалније.

Посредно – индиректно дељење врши се посредством пужа и

пужног точка и може бити:
◊ просто – једноструко,
◊ двоструко и
◊ диференцијално дељење.
 Прорачун броја обртаја ручице подеоног апарата

n=K/z
где су:
n – број обртаја ручице подеоног апарата
K – карактеристика подеоног апарата – број обртаја ручице за
један обрт обрадка
z – број подела на обрадку

1. Непосредно просто дељење – врши се на тај начин што се

искључи спрега пужа и пужног точка. Постоје конструкције универзалних
подеоних апарата код којих се проста непосредна подела изводи као на
простом подеоном апарату, или очитава као на помичном мерилу.

α = 3600/z

α – угао заокретања једног подеока

z – број подела на обрадку

□ Припремак по обиму треба поделити на 5 једнаких делова.

Одредити угаони положај вретена подеоног апарата за сваки жлеб.

► α = 3600/z= 3600/5=720 → положаји вретена: о0, 720, 1440, 2160 и 2880.

 2. Просто посредно дељење – се обавља посредством пужа и
пужног точка, и других преносних елемената ако постоје. Ручица подеоног
апарата се заокреће за потребан прорачунати број обртаја или угао, а
нови положај ручице, а тиме и обрадка, фиксира се осигурачем и подеоном
плочом.

□ Поделити припремак на 10 једнаких делова по обиму ако је

карактеристика подеоног апарата К=40.

► n=K/z=40/10=4 → Значи, ручицу подеоног апарата треба

окренути 4 пуна круга.

□ Одредити број обртаја ручице подеоног апарата чија је

карактеристика К=40, потребног за дељење при изради зупчаника са z=140
зубаца.

► n=K/z=40/140=2/7=6/21 → Значи, ручицу подеоног апарата треба

окренути за 6 отвора по кругу који има 21 отвор.

Могло је и: n=K/z=40/140=2/7=14/49. Шта искористити ? Треба

искористити онај број окретаја ручице који се може остварити на
подеоној плочи која се налази на апарату. Временски губици замене
подеоне плоче су знатни.
 Да се не би вршило одбројавање отвора при сваком заокретању
ручице, треба користити показиваче који се налазе на предњој страни
подеоне плоче.

За постављање показивача, који су, у ствари две обртне полуге,

прво треба поставити осигурач у један од отвора круга по коме се окреће
ручица А. Затим се после одвијања вијка 2, који повезује полуге 1 и 3,
доводи полуга 1 до осигурача.
Одбројава се број отвора, с тим што се отвор у коме је осигурач
не броји, и доводи полуга 3 до последњег отвора. Тако добијени међусобни
положај полуга фиксира се вијком 2.
 □ Одредити број обртаја ручице подеоног апарата при обради
шестоугаоника, ако је К=40.
4 12
► n K / z 40 / 66 6
6 18

□ Одредити број обртаја ручице подеоног апарата ако је

z=32 и К=40

► nK / z40/321 8 1 4
32 16
 3. Двоструко дељење – уколико се дељење не може
извршити са једном подеоном плочом, односно са расположивим
рупама једне њене стране, примењује се двоструко дељење, при
чему се употребљавају истовремено по један круг са спољње и са
унутрашње стране – подеона плоча са рупама на обема странама.

Прво се окреће ручица 2 по једном од кругова са спољње

стране за величину n1 и фиксира помоћу осигурача 3 за подеону
плочу (за то време осигурач 4 је фиксиран за подеону плочу).

Затим, ослобађамо осигурач 4 и подеону плочу заједно са

ручицом 2 окрећемо за величину n2 по једном од кругова са унутра-
шње стране подеоне плоче (за то време осигурач 3 је фиксиран за
подеону плочу).

□ Потребно је поделити обрадак на z=51 подеоним апаратом

чија је карактеристика К=40



 4. Диференцијално дељење – за просте бројеве подељака, који су
недељиви немогу се применити приказане методе и тада се прибегава
диференцијалном дељењу.

У тим случајевима се усваја фиктивни број подела z1 , приближан

жељеном броју подела. Тај број је већи или мањи од броја подела на
обрадку.

Број обртаја ручице подеоног апарата рачуна се према усвојеном

броју подела z1. Међутим, на обратку је потребно израдити z подела, а то
значи да постоји разлика – диференција, због чега је ова подела и добила
назив.
 При извођењу диференцијалне поделе подеона плоча мора бити
слободна да би могла вршити обртање.

Жељени број обртаја се добија корекцијом која се изводи повези-

вањем изменљиве групе зупчаника z1 – z4 са вратилом пужног точка.

Преносни однос променљивих зупчаника рачуна се по обра-

сцу:

под условом да је преносни однос конусних зупчаника једнак 1.

◊ Ако је усвојени број подела Z1 већи од стварног броја

подела Z, ручица и подеона плоча морају се обртати у истом
смеру.

◊ Ако је усвојени број подела Z1 мањи од стварног броја

подела Z, ручица и подеона плоча морају се обртати у супротном
смеру.
 ДЕЉЕЊЕ НА НЕЈЕДНАКЕ ДЕЛОВЕ ОБИМА ОБРАДКА

Број обртаја ручице подеоног апарата се рачуна из

односа:

где је:
•n - број обртаја ручице подеоног апарата
• α - централни угао зупца

• 90 - величина угла која одговара пуном обрту ручице

подеоног апарата

◊ I плоча: 15, 16, 17, 18, 19, 20

◊ II плоча: 21, 23, 27, 29, 31, 33
◊ III плоча: 37, 39, 41, 43, 47 и 49
 Пример:
Израдити развртач са 10 зубаца помоћу универзалног
подеоног апарата чија је карактеристика К = 40.
Централни углови развртача износе:
α1 = 33о, α2 = 34,5о, α3 = 36о , α4 = 37,5о, α5 = 39о

Решење:
 МАШИНЕ У ОБРАДИ ГЛОДАЊЕМ - ГЛОДАЛИЦЕ
Глодалице су машине алатке на којима се врши обрада материјала
резањем, скидањем струготине поступком глодања. Код глодалица гла-
вно кретање је обртно и врши га главно вретено са алатом, а помоћно
праволинијско кретање врши радни предмет (обрадак) или алат (глодало).

Кинематика глодања
На глодалицама се уз помоћ одговарајућих резних алата-глодала
може вршити велики број захвата као што су:
глодање равних површина (хоризонталних, вертикалних и косих),
глодање више површина комплетом глодала,
 израда правоугаоних и профилних жљебова,
 глодање жљебова облика ластиног репа,
 глодање Т жљебова,
 глодање жљебова за клинове и
 глодање профилних површина.
 Основни захвати при обради глодањем
(1,2 - глодање равних површина, 3,4 - глодање равних вертикалних
површина, 5,6,7 - глодање равних косих површина, 8 - глодање више
површина комплетом глодала)
 Основни захвати при обради глодањем
(9,10,11,12 - израда правоугаоних и профилних жљебова,
13 - глодање жљебова облика ластиног репа, 14 - глодање Т жљебова,
15 - глодање жљебова за клинове )
 Основни захвати при обради глодањем
(16,17 - глодање жљебова за клинове, 18 -глодање профилних површина )
 Приликом обраде равних површина глодањем разликујемо две
врсте обраде:
 обимно глодање (обавља се ваљкастим глодалом) и
 чеоно глодање (обавља се чеоним глодалом).

Шематски приказ врста глодања

(а - обимно, б - чеоно)
 Према смеровима главног и помоћног кретања разликујемо:
 супротносмерно (сечиво зуба глодала креће се у смеру супротном од
смера помоћног кретања-обрадка) и
 истосмерно (сечиво зуба глодала креће се у истом смеру као и смер
помоћног кретања-обрадка).

Шематски приказ врста глодања

(а - супротносмерно, б - истосмерно)
Код супротносмерног глодања:

 вертикална компонента отпора резања подиже обрадак, а хоризонтална

компонента удаљује обрадак од алата и тиме смањује пресек струготине,

 квалитет обрађене површине је лошији, јер се обрадак од вертикалне

компоненте издиже од стола, што повећава зазор између стола и вођица,
погоршава вођење и умањује квалитет,

 због поменутих чинилаца машина је нестабилна, а обрађена површина на

обрадку је по површинском слоју пластично деформисана.
 ПОДЕЛА ГЛОДАЛИЦА
У зависности од конструктивних решења разликујемо:
 вертикалне,
 хоризонталне,
 универзалне,
 копирнр,
 вишевретене,
 дугоходе и
 специјалне глодалице.
 ХОРИЗОНТАЛНЕ ГЛОДАЛИЦЕ
Главно вретено им је хоризонтално а служе за обраду равних
површина ваљкастим глодалом, за израду жлебова, за одсецање или
усецање материјала тестерастим глодалом као и за израду зупчаника
појединачним резањем уз помоћ подеоног апарата.
Ако се уздужни клизач глодалице креће само управно на осу главног
вретена онда се таква хоризонтална глодалица сматра нормалном, док
глодалица код које се попречни клизач заједно са уздужним може
заокренути у хоризонталној равни назива се универзалном због своје
универзалне намене.

1. Нормална хоризонтална глодалица

Ова глодалица има хоризонтално главно вретено 1 и сто 2 са

попречним клизачем 3 на коме се налази уздужни клизач 4 као и носач
радног предмета.
Сам сто је вертикално померљив, док је правац кретања уздужног
клизача 4 увек управан на осу главног вретена. На овој глодалици се поред
равних површина могу обрађивати само прави жлебови као и зупчаници са
правим зупцима.
Ради повећања крутости машине носач главног вретена се пове-
зује унакрсним везама 5.
 Шема нормалне хоризонталне глодалице
(1 - главно вретено, 2 - радни сто, 3 - попречни клизач,
4 - уздужни клизач, 5 - укрућење главног вретена)
Кинематска шема нормалне хоризонталне глодалице
 2. Универзална хоризонтална глодалица

Главна разлика између универзалне и нормалне хоризонталне

глодалице је у могућности заокретања уздужног клизача универзалне
глодалице посредством обртног постоља на попречном клизачу.
Овим заокретањем се омогућује и израда завојних жлебова.
Да би се израдио завојни жлеб,
потребно је истовремено остварити
обртно и праволинијско кретање радног
предмета али тако да оба ова кретања
буду у одређеној зависности.
Обртно кретање 1 остварује
се на глодалици посредством подеоног
апарата а праволинијско кретање 2
уздужним кретањем клизача посредством
завојног вретена клизача.
Веза између ова два кретања
има облик:
h=π·d·tgα= π·d·ctgβ
h – корак завојнице
α – угао нагиба тангенте на завојницу

Кретања потребна за
израду завојних жљебова
Подеони апарат при изради завојних жљебова
 ВЕРТИКАЛНЕ ГЛОДАЛИЦЕ
Ове глодалице имају вертикално главно вретено, мада код ових
машина често постоји могућност његовог нагињања. Служе за обраду
правих и завојних жлебова, рупа са равним дном, равних површина и
сличних операција.

1. Нормална вертикална глодалица

Ова глодалица има вертикално главно вретено 1 које се налази на

носачу 2 главног вретена обртном око хоризонталне осе, тако да се
главно вретено може поставити у ма који положај између хоризонталног
и вертикалног.
Попречни клизач 3 и уздужни клизач 4 као и сто 5 имају исту
конструкцију као и за хоризонталну глодалицу.
Завојни жлебови се израђују уз помоћ подеоног апарата.
Постављањем обртне плоче на уздужни клизач стола 4 могу се
обрађивати кружни жлебови при чему тада обртна плоча добија
аутоматско обртно помоћно кретање.
Плоча може да има и подеони апарат за израду жлебова или рупа
једнаког размака.
 Шематски приказ нормалне вертикалне глодалице
(1 - главно вретено, 2 - носач главног вретена, 3 - попречни клизач,
4 - уздушни клизач, 5 - радни сто)
Кинематска шема вертикалне глодалице
 2. Универзална алатна глодалица

Ова глодалица представља мањи тип глодалице са вертикалним

вретеном, нарочито погодан за израду алата.

За разлику од универзалне хоризонталне глодалице сто се не

окреће у хоризонталној равни око једне вертикалне осе, већ се сто може
окретати око две хоризонталне међусобно управне осе.

Сем тога носач главног вретена је обртан око хоризонталне осе

као и код нормалних вертикалних глодалица.

Да би се повећала универзалност ове машине, носач вертикалног

главног вретена се може уклонити и поставити хоризонтално главно
вретено, чиме се добија хоризонтална глодалица.

Постављањем носача главног вретена за бушење добија се

вертикална бушилица а постављањем уређаја за рендисање добијамо
вертикалну рендисаљку.
 Шематски приказ универзалне алатне глодалице
(1 - као вертикална глодалица, 2 - као хоризонтална глодалица,
3 - као вертикална бушилица, 4 - као вертикална рендисаљка)
 3. Копирна глодалица

То је машина предвиђена за копирање са модела сложенијег облика.

Машина има два паралелна вретена од којих је вретено 1 главно вретено
са глодалом а вретено 2 служи за смештај копирног шиљка.

Сам копирни уређај ради на хидрауличном принципу који служи за

преношење кретања на носач главног вретена и за појачавање сваког
покрета који копирни шиљак 2 изводи крећући се по моделу, тако да и алат
изводи исто такво кретање крећући се по радном предмету.

Због малог притиска између копирног шиљка и модела могу се

употребити и модели од гипса или дрвета.
 Шематски приказ копирне глодалице
(1 - главно вретено са глодалом, 2 - копирни шиљак, 3 - радни сто)
 4. Пантограф

То је машина намењена гравирању

и копирању помоћу шаблона.

Шаблон у виду слова или неког

другог облика поставља се на сто 1 а радни
предмет на сто 2.

Ручним померањем шиљка по

жлебовима шаблона преноси се кретање у
одређеној размери преко паралелограма 4
на вретенасто глодало 5.

Размера преноса се може мењати.

Вретенасти глодач има свој погон а дубина
резања се може подешавати.
 ВИШЕВРЕТЕНЕ ГЛОДАЛИЦЕ
1. Агрегатне глодалице
Аналогно агрегатним бушилицама граде се и агрегатне глодалице
код којих се коришћењем стандардних агрегатних елемената за глодање,
постављањем у различите положаје и у различитом броју може изградити
читава фамилија различитих машина.

Користе се за обраду површина

на крупним деловима.

Шематски приказ вишевретене глодалице

(1 - непокретни део радног стола, 2 - уздужни клизач, 3 - радне јединице
са хоризонталним главним вретеном, 4 - хоризонтално вертикално клизни
носач вертикалних радних јединица, 5 - стубови, 6 - радне јединице са
вертикалним главним вретеном)
Портална глодалица
 ХОРИЗОНТАЛНЕ БУШИЛИЦЕ - ГЛОДАЛИЦЕ
Хоризонтална бушилица - глодалица представља комбиновану ма-
шину алатку намењену за појединачну и серијску производњу у обради кру-
пних делова, посебно кућишта машина са више равних површина и осно-
вних и помоћних отвора и рупа.
На овој машини се изводе захвати бушења, проширивања,
развртања, израде навоја, затим захвати глодања, обимног и чеоног,
захвати проширивања стругањем, ... .
Хоризонтална бушилица - глодалица
има посебно значајну примену при обради
делова где се захтева висока тачност у
погледу међусобног односа више отвора,
као и међусобног односа отвора и равних
површина.
Постоје машине са два стуба као
и са обртним столом.
 РЕЗНИ АЛАТ ЗА ГЛОДАЊЕ

Резни алати који се користе у обради глодањем (глодала), разно-

врсни су по облику, конструкцији и намени. Глодала имају више сечива,
што представља предност, јер се не загревају и не тупе тако брзо као
резни алат са једним сечивом (стругарски нож).

Шематски приказ елемената чеоног ваљкастог глодала

 Грудни угао на глодалима:
 за обраду месинга и сивог лива је од (0 до 50)о,
 за обраду челика је од (4 до 8)о и
 за обраду лаких метала је око 30о.

Леђни угао за све врсте глодала је од (5 до 8)о .

Шематски приказ углова код глодала

(а - котурасто глодало, б - ваљкасто глодало, g-грудни угао, b-угао
резног клина, a-леђни угао, e-угао врха )
 По смеру зуба разликујемо глодала са правим, косим или за-
војним зубима. Рад глодалима са косим или завојним зубима подеснији је од
рада глодалима са правим зубима, јер је код глодала са косим или завојним
зубима увек више зуба у радном захвату.

Такође, зуби не захватају материјал који се глође одједном целом

својом ширином, већ постепено, што чини отпор при резању конста-
нтним и машина ради мирно без вибрација, а одвођење струготине је ола-
кшано.

Недостатак глодала са косим и завојним зубима је појава аксијалне

компоненте отпора при резању.

Шематски приказ глодала са правим и косим зубима

 По облику глодала се деле на: ваљкаста, ваљкасто-чеона, котура-
ста, угаоно-симетрична, угаоно-једнострана, полукружно-испупчена, гло-
дала са ножевима, тестераста, вретенаста са ваљкастом дршком, вре-
тенаста са коничном дршком, глодала за жљебове и сегментне клинове,
глодала за Т жљебове, одвална глодала и глодала за навој.

Различите врсте глодала

Шематски приказ глодала са плочицама од тврдог метала