САДРЖАЈ

1. УВОД.......................................................................................................................1

2. ТЕХНИЧКИ ОПИС И НАМЈЕНА....................................................................2

2.1. Методи и поступци израде навоја........................................................................2

2.2. Методи и поступци израде зупчаника .................................................................4

3. РАДНИ ПОСТУПЦИ – ФАЗЕ РАДА.................................................................6

3.1. Израда навоја......................................................................................................6

3.2. Израда зупчаника................................................................................................9

4. СРЕДСТВА РАДА................................................................................................11

5. СПЕЦИФИКАЦИЈА МАТЕРИЈАЛА.............................................................12

6. ДОКУМЕНТАЦИЈА...........................................................................................13

7.ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................14

8.СТРУЧНА ЛИТЕРАТУРА..................................................................................15
 1. УВОД

Навоји и зупчаници су врло важни елементи у механици и машинству. Навоји се користе у

спајању два дијела, док су зупчаници корисни у трансферу снаге између два оста. Овај рад ће
објаснити методе израде навоја и зупчаника и дати примјере.

У механици и машинству, навоји и зупчаници су елементи који играју важну улогу у преносу
снаге и покрета између различитих дијелова машине. Навој је навојна спирала која се увија око
цилиндричне или конусне површине, док је зупчаник цилиндрична направа са зупцима који се
уклапају у друге зупчанике, како би се омогућио пренос снаге између различитих дијелова машине.

Израда навоја и зупчаника се може вршити ручно или помоћу различитих машина, овисно о
потребама и захтјевима производње. Ручна израда навоја и зупчаника захтијева прецизност и
стрпљење, али обично резултује мање прецизним производима него што је то случај код машинске
израде.

Машинска израда навоја и зупчаника користи различите процесе и алате, укључујући

стругање, глодање, бризгање и ковање. Ови процеси могу бити аутоматизирани како би се постигла
већа прецизност и учинковитост у производњи. Кориштење различитих материјала, попут метала и
пластике, омогућује израду навоја и зупчаника за различите намјене и апликације.

У пракси, израда навоја и зупчаника представља важан процес у производњи многих машина
и уређаја, од играчака до летјелица и бродова. Прецизна израда навоја и зупчаника је кључна за
сигуран и поуздан рад тих уређаја.

1
2. ТЕХНИЧКИ ОПИС И НАМЈЕНА

2.1. Методи и поступци израде навоја

Методе и поступци израде навоја се најчешће разврставају према типу машине која се користи
за израду навоја (израда навоја на: стругу, бушилици, глодалици, брусилици и специјалним
машинама). Избор метода и поступака израде навоја зависи од обима производње и врсте навоја
(спољашњи, унутрашњи, краткоходи или дугоходи итд.).
Навој је основни дио вијка и навртке преко кога се преносе спојне силе. Основа навоја је
завојница. Завојница је крива линија која се добија истовременим кретањем тачке око цилиндра и по
његовој уздужној оси.
Ако се тачка креће око конуса добија се конусна завојница. Смјер обавијања може бити лијеви или
десни, па се разликују лијева и десна завојница. Десна завојница се добија обавијањем правца око
ротационог дијела у смјеру казаљке на сату, док се лијева завојница добија обавијањем у смјеру
супротном од казаљке на сату. Удаљеност између двије тачке исте завојнице које леже на истој оси
назива се висина завоја или корак завојнице. Дио завојнице између тих тачака је један завој. Навој
настаје кретањем геометријског тела одређеног профила по завојници. Обзиром да се разликују
лијева и десна завојница, разликују се десни и лијеви
навој. Навој који се обавија по спољашњој
површини цилиндра назива се спољни навој, а навој
који се обавија по унутрашњој површини
цилиндричног отвора назива се унутрашњи навој. Вијак је
машински дио који има спољашњи навој, а навртка
је дио који има унутрашњи навој. Како би се вијак
могао спојити с матицом, навоји вијка и матице морају
бити усклађени. Главна димензија навоја је
номиналан пречник навоја. Номиналан пречник навоја је
увијек спољашњи пречник навоја, и означен је са д за вијке
и D за навртке.

2
Према облику профила навоја разликују се: метрички, трапезни, коси, витвортов и обли навој.

Метрички навој:
Опште карактеристике. Теоријски профил метричког навоја има облик једнакостраничног
троугла са углом профила навоја од 60°. Подјела метричког навоја извршена је према величини
корака у односу на називни пречник навоја - на метрички навој ситног корака и метрички навој
крупног корака. Основни називни профил има облик једнакокраког трапеза добијен корекцијом
врхова троугла теоријског профила.

Трапезни навој:
Опште карактеристике. Теријски профил трапезног навоја има облик једнакокраког троугла са
углом профила навоја од 30°. Значајним скраћењем врхова троугла теоријског профила добија се
основни - називни профил у облику једнакокраког трапеза. Стварни профил трапезног навоја у дну
навојног жљеба има заобљење. Подјела трапезног навоја извршена је, према величини корака у
односу на називни пречник навоја, на трапезни навој нормалног, ситног и крупног корака. Област
примјене: највише се примјењује за покретне навојне спојеве - навојне преноснике, због смањеног
отпора трења у навојцима навојног споја; могу се примјенити и за вијчане везе које раде у условима
честог спајања и раздвајања и за јако оптерећење вијчане везе.

3
2.2.Методи и поступци израде зупчаника

Зупчаници представљају машинске елементе за пренос обртног кретања са једног вратила на друго
помоћу спрезања зубаца зупчаника. Директним додиром избочина (зуба) и удубљења (узубина)
наизмјенично израђених на обимним површинама зупчаника. Ово су најчешће употребљавани
машински елементи, те с правом важе као синоним за машинску науку. Употреба зупчаника је веома
широка, од нпр. сатних механизама, преко примјене у мјењачу ветротурбине, до бројних других
уређаја.
Обзиром на широко подручје употребе пракса је изњела мноштво различитих врста зупчаника
зависно од потребе. Тако разликујемо цилиндричне, косе и хиперболоидне зупчанике. Сваке од ове
три подгрупе поседују опет посебне подслучајеве са одређеним предностима и манама.

Тако се цилиндрични зупчаници користе за пренос обртног кретања између паралелних вратила.
Цилиндрични зупчаници са правим зубима поседују не баш тако равномјеран захват, и мали степен
спрезања. Ова два недостатка се избјегавају са косим зубима при чему треба напоменути веће
површине које су у додиру, те стога и веће загријевање код косих зубаца. Осим тога код косих зубаца
се појављује још и аксијална сила која додатно оптерећује лежајеве. Спајање предности једног и
другог приступа се врши са стреластим зупцима, где се елиминише појава аксијалних сила, али је
израда скупља.

4
Геометрија зупчаника
Најважније мјере геометрије зупчаника дате су на наредној слици. Најважнији пречник јесте
тзв. подеони пречник, док се извођењем обимних димензија (p*z=d*π) може доћи до најважнијег
параметра сваког зупчаника који касније фигурише у било којој димензији а то је МОДУЛ зупчаника
(m=d/z).

Принцип рада свих зупчаника своди се на главно и основно правило зупчања (има их више, али се
сва заснивају на првом правилу): „нормала повучена на тренутну тачку додира два зупчаника, мора
да пролази кроз тзв. кинематски пол, тј. тачку у којој се додирују подеони пречници“. Ово је могуће
само уколико бокови зубаца попримају само одређене врсте кривих. Од мноштва су се до сада
истакле еволвента и циклоида као и неке специфичне и мање познате криве. Угао који се заклапа
између додирнице и хоризонталне линије се онда назива угао додирнице (најчешће 15° до 20°, у
зависности од криве бока зупца). У зависности од захтеваног квалитета израде зупчаника методе
израде се деле на две групе и то методе:

• претходне обраде – израде

Методама претходне обраде (глодањем, рендисањем, провлачењем и сл.) формира се облик
зуба зупчаника резањем из пуног материјала.
• и завршне обраде зупчаника.
Методама завршне обраде (брушењем, глачањем - полирањем, љуштењем – бријањем и сл.) се
отклањају дефектни слој и топлотне деформације настале претходним обрадом и обезбеђује висока
тачност и квалитет обрађених површина.
Методе израде и обраде зупчаника се могу разврстати и према врсти зупчаника који се израђују и
основним поступцима обраде, као на примјер:
♦ израда зупчаника глодањем,
♦ израда зупчаника рендисањем,
♦ израда зупчаника провлачењем,
♦ завршна обрада зупчаника.

5
3. РАДНИ ПОСТУПЦИ – ФАЗЕ РАДА

3.1. Израда навоја

ИЗРАДА НАВОЈА НА СТРУГУ

Суштина израде навоја на стругу је да се за један обрт предмета обраде (n = 1)

носач алата, заједно са алатом, аксијално помјери за корак једнак кораку навоја који се
израђује (S). То значи да је основни услов једнакост брзина помоћног кретања: S n = Sv
nv , где су: n, o/min - број обртаја предмета обраде; S, mm - корак навоја који се
израђује; nv, o/min - број обрта водећег вретена и Sv, mm - корак водећег вретена.
Израда навоја се остварује у више пролаза при чему се разликују пролази: грубе
израде и завршне обраде навоја. У пролазима грубе обраде стругарски нож се примиче
тангенцијално, паралелно бочној површини профила навоја, чиме је обезбјеђено
одвајање само једне струготине. При завршној обради навоја примицање ножа је
радијално. Тиме се уклања релативно мала количина материјала па не постоји опасност
од сабијања струготине и ометања процеса резања.
Као алати за израду навоја на стругу користе се стандардни стругарски ножеви за
спољашњи и унутрашњи навој, једно и вишепрофилни кружни ножеви, специјални
ножеви за израду трапезног навоја, итд.

6
ИЗРАДА НАВОЈА НА БУШИЛИЦИ

На бушилици стандардне или специјалне конструкције је могућа израда

унутрашњег или спољашњег навоја примјеном урезника или нарезница. Машине за
израду навоја обезбеђују праволинијско помоћно кретање и промјену смјера обртања
алата у циљу остваривања брзог повратног хода алата. Израда унутрашњег навојамањих
номиналних пречника, урезницима је један од најједноставнијих, најтачнијих и
најекономичнијих поступака.

Урезник има облик завојнице прекинуте жљебовима за одвођење струготине и

формирање резног клина алата. Број жљебова је обично 3 - 4, при чему се код израде
навоја већег пречника користе урезници са 4 жљеба. Урезници се разликују по дужини
и коничности почетног дијела. За израду навоја у рупама или код израде навоја на
тврдим материјалама користи се два урезника (претходни и завршни). Почетни дио
урезника је конично сужен, што значи да су резни елементи на почетном дијелу са
непотпуним профилом. Тиме је обезбеђена равномернија расподјела укупног попречног
пресјека струготине на поједнине резне елементе урезника.

ИЗРАДА НАВОЈА НА ГЛОДАЛИЦИ

На глодалицама се могу израђивати краткоходи и дугоходи навоји.

Краткоходи навоји се израђују применом вретенастих и ваљкастих навојних
глодала. То су глодала у виду завојнице испресецане жљебовима за формирање резног
клина алата. Израда краткоходог навоја се изводи на специјалним глодалицама које
обезбеђују одговарајућа кретања алата и предмета обраде. Алат изводи главно обртно
кретање и аксијално помоћно праволинијско кретање уз претходно примицање алата,

7
док предмет обраде изводи лагано обртно кретање. Једном обрту предмета обраде
одговара аксијално померање алата за један корак.
На специјалним машинама је могућа израда и навоја на предметима обраде који
због свог облика немају могућност обртног кретања. У том случају алат изводи сва
неопходна кретања, укључујући и планетарно кретање око предмета обраде.

Дугоходи навоји се израђују на универзалним или хоризонталним глодалицама

коришћењем подеоног апарата, чије се један зупчаник везује за водеће вретено радног
стола глодалице. Као резни алат најчешће се користи котурасто профилно глодало.

8
3.2. Израда зупчаника

ИЗРАДА ЦИЛИНДРИЧНИХ ЗУПЧАНИКА ГЛОДАЊЕМ

За израду цилиндричних зупчаника глодањем користе се две методе израде:
a) појединачним резањем (зуб по зуб) и
б) релативним котрљањем.

а) Израда зупчаника појединачним резањем

Методе појединачне израде зупчаника користе се само у недостатку специјалних
машина. Израда цилиндричних зупчаника појединачним резањем је могућа на
универзалним, хоризонталним или вертикалним глодалицама уз примену подионог
апарата (простог или универзалног).
Као алат користе се модулна вретенаста или котураста глодала. Профил алата
одговара профилу међузубља зуба зупчаника. Након израде једног међузубља предмет
обраде се, посредством подионог апарата, закореће за један корак. Како се, при истој
вриједности модула зупчаника, профил међузубља мијења са бројем зуба зупчаника,
теоријски би био потребан посебан алат за сваки модул и број зуба. Међутим, у пракси
се за одређени дијапазон бројева зуба зупчаника, при истој вриједности модула, користи
једно глодало. То значи да за сваку вриједност модула зупчаника постоји одређена
гарнитура глодала, при чему се једно глодало из гарнитуре користи за одређени
дијапазон броја зуба зупчаника.

9
б) Израда зупчаника релативним котрљањем
За серијску и масовну производњу зупчаника користе се специјалне машине, које
раде на принципу релативног котрљања између алата и предмета обраде. Принцип
релативног котрљања обезбеђује већу тачности израде, бољи квалитет и виши ниво
продуктивности израде зупчаника. Остварује се на машинама типа Pfauter, коришћењем
одвалног глодала као резног алата. Одвално глодало је облика пужа испресецаног
завојним жљебовима нормалним на завојницу - спиралу пужа.

У процесу израде зупчаника одвално глодало изводи лагано главно обртно

кретање, уз истовремено праволинијско помоћно кретање паралелно оси зупчаника који
се израђује. Предмет обраде изводи помоћно обртно кретање, које је у функцији главног
кретања, како би се добио жељени број зуба зупчаника. Одвална глодала се израђују од
брзорезних челика или са уметнутим сегментима са зубима од брзорезног челика.
Наношењем тврдих превлака постиже се вишеструко повећање постојаности алата.
Режим обраде при изради зупчаника одвалним глодањем је дефинисан кораком S, mm/о
и бројем обртаја алата n, о/min, аксијалним померањем алата Sr, mm/о или бројем
ходова.
За израду зупчаника глодањем користе се глодалице типа Pfauter. Носач алата са
алатом се вертикално помера дуж стуба (периодично или континуално) и закреће око
хоризонталне осе у циљу закретања одвалног глодала. Алат изводи главно обртно и
помоћно аксијално праволинијско кретање. Предмет обраде се поставља на стожер и
утврђује носачем. Предмет обраде изводи помоћно обртно, допунско обртно (уколико је
потребно) и помоћно праволинијско радијално кретање (периодично или континуално).

10
4. СРЕДСТВА РАДА

• СТРУГ o СТАНДАРДНИ СТРУГАРСКИ НОЖЕВИ, o

ЈЕДНОПРОФИЛНИ КРУЖНИ НОЖЕВИ, o ВИШЕПРОФИЛНИ
КРУЖНИ НОЖЕВИ, o СПЕЦИЈАЛНИ НОЖЕВИ ЗА ИЗРАДУ
ТРАПЕЗНОГ НАВОЈА.

• БУШИЛИЦА

• ГЛОДАЛИЦА o ВРЕТЕНАСТА И ВАЉКАСТА НАВОЈНА

ГЛОДАЛA

11
5. СПЕЦИФИКАЦИЈА МАТЕРИЈАЛА

• УГЉИЧНИ ЧЕЛИК,

• ЧЕЛИК ЛЕГИРАН ХРОМОМ.

12
6. ДОКУМЕНТАЦИЈА

Прије саме обраде служби припреме доставља се документ-требовање материјала, тако да

ова из свог складишта изузме тражену количину материјала и превезе до радионице гдје
почиње обрада. У требовању се упише издата врста, димензије и количина материјала.

Уз требовање материјала прије почетка израде обавезно се издаје радни налог и

радна листа за сваку операцију посебно.

Остала документација:

• Предајница дијелова

• Попратница

• Отпремница

• Наруџбеница и

• Извјештај контроле

13
 7. ЗАКЉУЧАК

Израда навоја се врши различитим методама, укључујући стругање, глодање, бризгање и

ковање. Најчешће коришћени поступак израде навоја је стругање. У овом процесу, комад метала
се ротира док се стругом ствара спирални утор, што омогућава да се други комад метала заврне
у навој. Глодање се користи за израду већих навоја и користи се специјална глодалица која
уклања метал у спирали, стварајући тако навој.

Израда зупчаника обично укључује поступак глодања. У овом процесу, цилиндрични комад
метала се ставља на глодалици и обликују се зупци користећи специјални алат. Други начин
израде зупчаника је ковање, гдје се комад метала загријава на високу температуру и кује се у
облик зупчаника.

Прецизност израде навоја и зупчаника је кључна за поуздан рад машина и уређаја који их
користе. Стога се често користе посебне машине, попут ЦНЦ машина, које користе дигиталне
програме за контролу процеса израде, како би се постигла максимална прецизност. У неким
случајевима, навоји и зупчаници се производе уз помоћ 3Д принтера.

У пракси, навоји се користе у многим уређајима, укључујући вијке, матице, клинове, аксијалне
лежајеве и друго. Зупчаници се користе у бројним уређајима, укључујући машине за шивење,
млинове, вјетроелектране, аутомобилске мјењаче, па чак и сатове.

14
8. СТРУЧНА ЛИТЕРАТУРА

o ''Технологија обраде метала резањем'' , Др Миодраг Лазић, Крагујевац, 2002.

o ''Машинска Обрада''. Др инж. Павле Станковић, Београд, 1987.

o ''Машинска обрада резањем'', инж. Драгомир Николић, Београд, 1988.

o Иван Испас, ''Млади техничар, приручник за обраду метала'' ,Центар за унапређење

техничког васпитања , Београд, 1963.

o "Стројарски приручник", Бојан Краут, Техничка књига Загреб 2009.

15
*Прилози

ИЗРАДА НАВОЈА, ШЕМА ПОСТУПКА

ИЗРАДА ЗУПЧАНИКА

16
Датум предаје:

Комисија:

Предсједник

Испитивач

Члан

Коментар:

Датум одбране: _ Оцjена ( )

17