S a d r a j:

1. UVOD..............................................................................................................................3
2. MERENJE I KONTROLA ZUPANIKA......................................................................4
3. MERENJE I KONTROLA PARAMETARA ZUPANIKA..........................................6
3.1 Merenje debljine zubaca............................................................................................6
3.2 Merenje meuzublja zupanika.................................................................................8
4. MERENJE PREKO ZUPCA.........................................................................................10
4.1 Merenje koraka zupanika.......................................................................................11
4.2 Kontrola zupca zupanika........................................................................................11
5. METODA ISPITIVANJA ZUPANIKA......................................................................13
5.1 Opis rezultata...........................................................................................................13
5.2 Tehnike karakteristike rezultata.............................................................................13
5.3 Tehnoloke mogunosti...........................................................................................13
LITERATURA...................................................................................................................14

1. UVOD
Da bi radni predmet doveli do odreenog kvaliteta, neophodno je, pri njegovoj
izradi, povremeno ga meriti i kontrolisati. Zbog toga se najee mere duina, prenik,
oblik, masa, teina, sila, momenat, vreme i dr.
Merenje je uporeivanje veliine koja se meri sa odgovarajuim sistemom mera,
pri emu se dobija vrednost izmerene veliine. Merenje moe da bude:

posredno (mernim estarom) i

neposredno (direktnim oitavanjem).

Kontrola podrazumeva uporeivanje, ali se pri tome ne dobijaju nikakve brojne

vrednosti, ve se samo utvruje da li je radni predmet u okviru odreenih granica.
Najjednostavniji pribor za merenje duine su: radioniki lenjiri, metri i pantiljke od
drveta, elika ili platna sa milimetarskim podelom. Najee primenjivano radioniko
merno sredstvo je pomino merilo sa nonijusom. Pomino merilo se sastoji od
nepominog dela sa milimetarskom podelom i pominog dela sa nonijusom na kome je
9mm podeljeno na deset jednakih delova, tako dobijamo preciznost instrumenata od 0,1
mm.
Za kontrolisanje uglova koriste se ugaonici, najee sa pravim uglom, a za
merenje uglova koriste se uglomeri koji mogu imati nonijus. U mainogradnji se koriste i
razni kontrolnici zazora, kalibri, eljevi za navoje, estari za prenoenje mera,
komparatori i dr. U tehnici i pri izradi modela moramo da izmerimo: masu, silu i
momenat. To su veliine kojima se meri prenos optereenja znaajnog u procesu gradnje
maina. Za merenje mase koriste se elektronske vage za merenje.
Za merenje sile koja predstavlja meru uzajamnog delovanja tela, koriste se
dinamometri. Merenje momenta vri se na osnovu toga to je momenat jednak proizvodu
sile i normalnog rastojanja. Za uspreno oblikovanje nekog predmeta neophodno je
prethodno obeleiti na samom materijalu linije seenja, rezanja, savijanja i sl. prema
crteu u razmeri. Mesta za buenje oznaavaju se samo takastim obeleivaem
(takaem), a linije elinom iglom ili iglom od mesinga ako materijal ne treba da se
zapara.

2. MERENJE I KONTROLA ZUPANIKA

Slika 1. Oteen zupanik

Netanost izrade i montae zupanika prenosnika snage izaziva dinamika

optereenja, vibracije, um, zagrevanje i koncentraciju napona na pojedinim delovima
povrine zubaca. Usled greke u izradi i sklapanju kinematskih prenosnika naruava se
slaganje kretanja, to dovodi do greaka u relativnom poloaju vodeeg i voenog
elementa i do greaka koje nastaju zbog mrtvog hoda.
Da bi se obezbedio potreban kvalitet prenosa odreuju se tolerancije zupanika i
tanosti montae. Pri tome treba teiti da se postignu etiri cilja:
1.

da se obezbedi kinematska tanost, tj. da se odri stalnost prenosnog odnosa sa

minimalnim odstupanjima (u granicama obrtaja) veliine
z2
i=

za zupasti par ili za puni prenosnik;

z1
2. da se obezbedi mirni rad, tj. da se odri stalnost trenutnog prenosnog odnosa i
odsustva oscilacija njegove veliine, koje se stalno ponavljaju;
3. da se obezbedi kontakt zubaca, tj. naleganje zubaca po duini i visini, ali tako da
se optereenje prenosi sa jednog zupca na drugi po dodirnim linijama koje
maksimalno koriste celu irinu zupanika
4. da se stvori garantovan (najmanji) boni zazor i ogranii najvei boni zazor da bi
se izbegla zaglavljivanja zubaca i prekomerne veliine mrtvih hodova u
prenosniku.

Broj zubaca daje ocenu kvaliteta zupanika i kao takav moe posluiti za
odvajanje "dobrih" i "loih" zupanika.
Veliki broj zubaca osigurava prenos velikih obrtnih momenata i udarnih
optereenja.U poreenju sa ljebljenim spojevima zupci su manji, pa su zupasti spojevi
primereniji za tanja vratila.

Slika 2. Analiza naponskih stanja i temperatura zupanika

3. MERENJE I KONTROLA PARAMETARA ZUPANIKA

Da bi odnosi bili tani, da bi se ostvario prenos velikih optereenja i da bi
rad zupastih prenosa bio beuman, mora se obavljati tano mernje i
kontrolisanje zupanika u procesu njegove izrade. Osnovne veliine koje treba
meriti i kontrolisati u toku izrade zupanika su:
1. debljina zupca,
2. irina meuzublja,
3. korak zupanika i
4. profil zupca.

3.1 Merenje debljine zubaca

Merenjem debljine zupca proverava se da li postoji boni zazor izmeu
zubaca koji su u sprezi. Za mernje debljine zupca, koristi se pomino merilo sa
horizontalnom i vertikalnom skalom na nonijusu. Ovim merenjem dobija se
debljina zupca po tetivi, a ne po luku. Dubina (q) na koju treba postaviti vrhove
kljunastog merila, dobija se jednainom:
q-m+r 1 (1-cos/2)mx
gde je :
m-modul zupanika
r 1 -poluprenik podeonog kruga
x-pomeranje profila zupca
Znak (+) ili (-) zavisi od toga da li je rezni alat pri obradi bio primaknut
(+) ili odmaknut (-) od zupanika. Ugao zuba zupanika odreen je jednainom:
=1/2 360/z,
gde je:
z-broj zubaca na zupaniku.
Pomeranje profila zupca zupanika (x) utie na promenu ugla () koji se
odreuje jednainom:
=360/2z2360xtg/z,
gde je:
-ugao dodirnice zupanika.

Debljina zupca zupanika merena po podeonom krugu iznosi:

b p =e/2=m/2,
gde je:
e-korak zupanika.
Debljina zupca zupanika merena po tetivi odreuje se jednainom:
b t =mzsin /2
Kod cilindrinih zupanika sa kosim i zavojnim zupcima, odreuju se
normalne vrednosti dubine (q n ) i debljine (b n ) zupca zupanika, analogno
prethodnim jednainama:
q n =m n +r n (1-cos n /2)m n x,
b n =m n z n sin n /2,
gde je:
m n -normalni modul zupanika,
r n -prenik podeonog kruga,
r n = m n z n /2
z n zamiljeni broj zubaca normalnog profila,
ugao nagiba zavijnih zubaca.
z n =z/cos
n =360/2 z n 2360xtg n / z n

Pomina merila za merenje debljine zupca zupanika izrauju se sa

tanou merenja 0,02 mm. Uslov za tano merenje ovim merilom je da
koncentrian sa podeonim krugom. Debljina zupca zupanika moe se meriti
optikim putem i pomou merne maine sa komparatorom.

3.2 Merenje meuzublja zupanika

Merenje meuzublja zupanika vana je mera za obezbeenje pravilnog
zazora izmeu zubaca spregnutih zupanika. Ovo merenje moe se obavljati
pomou kalibrisanih valjia, koji se postavljaju u meuzublja, a na valji se
postavlja merni pipak komparatora.
Prenik valjia za odreivanje irine meuzublja zupanika, odreuje se
sledeom jednainom:
d=m cos /2
gde je:
m modul zupanika,
ugao dodirnice zupanika.
Jednaina vai samo ako debljina zupca odgovara irini meuzublja
zupanika. Za zupanik sa kosim zupcima vai ista jednaina, samo to se koristi
vrednost normalnog modula (m n ), a umesto () koristi se normalni ugao
dodirnice ( n ). Merenje meuzublja moe se vriti i pomou dva jednaka
valjia, koji se umeu u dva naspramna meuzublja, pa se mikrometrom meri
njihovo rastojanje (M) i odreuje pomou jednaine:
M=d 1 +d
gde je:
d 1 podeoni prenik zupanika,
d prenik valjia,
M=d 1 cos 90/z+d
gde je:
z broj zubaca zupanika.

Slika 2: Merenje irine meuzublja pomou valjia

4. MERENJE PREKO ZUPCA

Merenje preko zupca obavlja se da bi se kontrolisala debljina zupca pri
izradi zupanika, odnosno da bi se regulisalo primicanje alata predmetu obrade.
Ovom se metodom odreuje mera preko veeg broja zubaca, korienjem
specijalnog mikrometra, sa tanjirastim povrinama.
Merenje se vri tako to se mikrometrom obuhvati izvestan broj zubaca (n)
koji se odreuje jednainom:
n=(z /180)+0,5
gde je:
n broj obuhvaenih zubaca zupanika merilom,
ugao dodirnice zupanika.
Za odreivanje rastojanja (L) izmeu mernih povrina mikrometra, koje
obuhvata n zubaca zupanika, matematikim operacijama dolazi se do obrazca
kojim se odreuje to rastojanje:
L=mcos [ (n-1/2)+z(tg )]
gde je:
m modul zupanika,
n broj zubaca preko kojih se meri,
ugao dodirnice,
ugao izraen u lunoj meri =2 /360
Za merenje razmaka izmeu zubaca kod cilindrinih zupanika sa kosim i
zavojnim zupcima postupak je slian, ali se operie sa veliinama zamiljenog
zupanika, pa se rastojanje zupca odreuje jednainom:
L n =m n cos n [ (n s -1/2)+z(tg s s )]
gde je:
m n normalni modul,
n normalni ugao dodirnice zupanika,
s eoni ugao dodirnice zupanika, pri emu je tg s =tg n /cos
ugao nagiba zupca,
n s broj obuhvaenih zubaca merilom, koji se odreuje jednainom:
n s =0,5+z s /180.

4.1 Merenje koraka zupanika

Merenje koraka zupanika vri se uporednim i apsolutnim merenjem.
Korak zupanika je rastojanje izmeu dva istoimena profila susednih zubaca.
Usled netano izraenog koraka sprezanje zupanika je nepravilno, to izaziva
buku pri radu i ubrzano troenje zubaca zupanika.
Greke u koraku zupanika najee nastaju zbog nepravilnog rada maina
na kojima se zupanik ozubljuje, ukljuujui i nepravilnost u radu sistema za
podelu zupanika i prenos kretanja. Korak zupanika se meri razliitim
metodama, to zavisi od nivoa tanosti merenja i metode izrade zubaca
zupanika.
Pri merenju koraka zupanika koristi se svojstvo evoventnih zubaca, da
evolvente jednostranih bokova njihovih profila predstavljaju jednake krive, a
njihovi odseci, koji su elementi evolvente natangenti koja ih obrazuje,
meusobno su takoe jednaki.
Duine predstavljaju korak zupanika. Ovako meren korak zupanika po
normali na evolventu, naziva se tangentnim korakom zupanika.
Da li e kod zupanika koji se ozubljuju metodom relativnog kotrljanja,
pomou puastih glodaa ili zupastih noeva, da budu pravilno izraeni
zupanici, zavisi od kvaliteta reznog alata. Kod ovako dobijenih zupanika ne
meri se tangentni korak, ve kruni, po krugu koncentrinom sa osnovnim
krugom, ili po podeonom krugu. Za ova merenja koriste se specijalni merni alati.

4.2 Kontrola zupca zupanika

Kontrola zupca zupanika obuhvata kontrolu evolvente profila zupca i ima
znaajnu ulogu, jer utie na tanost merenja drugih veliina zupanika. Pravilan
profil zupca zupanika obezbeuje miran rad zupanika, bolje podmazivanje i
manje habanje dodirnih povrina zupanika. Pravilnost profila zupca zavisi od
tanosti reznog alata i tanosti maine za ozubljenje.
Princip rada ureaja za kontrolu zupca zupanika zasniva se na kotrljanju
pravolinijskog elementa merila po krugu, iji je prenik jednak preniku
osnovnog kruga zupanika.

Prenik osnovnog kruga za cilindrine zupanike sa pravim zupcima

odreuje se jednainom:
d=zmcos
gde je:
z broj zubaca,
m modul zupanika,
ugao dodirnice zupanika, a za zupanike sa zavojnim zupcima, prenik se
odreuje sledeom jednainom:

d=zm n cos n /cos n

gde je:
m n normalni modul zupanika,
n normalni ugao dodirnice,
n normalni ugao nagiba zupca.

5. METODA ISPITIVANJA ZUPANIKA

Na Mainskom fakultetu u Beogradu razvijena je nova metoda T1321
ispitivanja leajeva i zupanika u radnim uslovima menjaa u zatvorenom
kolu snage. Rezultat je izloen na NOVOTEH 2000. Naziv projekta: Razvoj
komponenata i sistema motora i vozila.Rukovodilac projekta: edomir V.
Duboka, Mainski fakultet, Beograd.

5.1 Opis rezultata

Ispitana su etiri automatska menjaa pod optereenjem i pod radnim
uslovima koji su snimljeni tokom radnog veka menjaa. Posle zavrnog
ispitivanja prema predvienom spektru, menjai se rasklataju i analizira stepen
razaranja leaja i zupanika. Razaranje leaja i zupanika uporeuju se sa
promenama u spektru vibracija i buke.

5.2 Tehnike karakteristike rezultata

Obrtni moment na ulaznom vratilu menjaa je 88 Nm i 110 Nm.
Uestanost obrtaja ulaznog vratila menjaa 6000 min-1 odnosno 3500 min-1.
Menja je sa 5 brzina. Za svaku je definisano vreme rada, optereenje i broj
obrtaja uz estu (definisanu ) promenu stepena prenosa. Optereenje (obrtni
moment) se ostvaruje mehaniki.

5.3 Tehnoloke mogunosti

Ova metoda omoguuje da se ispita ponasanje komponenata menjaa u
laboratorijskim uslovima u kojima se simuliraju radna opterecenja. Utvrdjuju se
promene u frekventnom spektru vibracija i buke odnosno razvijaju se modeli za
dijagnostiku stanja u menjau. U odnosu na otvoreno kolo snage ostvaruje se
uteda u energiji i produuje proces ispitivanja do razaranja. Metoda je pogodna
za razvoj lezaja, zupanika i menjaa u celini i za razvoj metoda praenja stanja
(monitoringa).

LITERATURA

1. Spasoje Drapi, Sreko Nikoli, Osnove mainstva za 3. razred usmerenog

obrazovanja elektro tehnike struke, Beograd, 1988. godine

2. Spasoje Drapi, Danilo Gai, ''Tehniko crtanje sa mainskim elementima'',

za 1. i 2. razred strunih kola, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd,
1997. godine