АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД

ОДСЕК КОМПЈУТЕРСКО-МАШИНСКО ИНЖЕЊЕРСТВО

СЕМИНАРСКИ РАД
МЕРЕЊЕ И КОНТРОЛА
Тема: Микрометарска мерила

Број поена: Име и презиме: Лука Цонић

Број индекса: 90/2020

Оверио(датум/потпис):
Смер: Комјутеризовани производни системи

Професор: Др Стојко Биочанин

Школска година: 2022/2023

Садржај
1. УВОД...................................................................................................................................................2
2. МИКРОМЕТАР ЗА СПОЉАШЊА МЕРЕЊА.......................................................................................3
3. ОПСЕГ МЕРЕЊА..................................................................................................................................4
4. МИКРОМЕТАР СА ЗАМЕНЉИВИМ МЕРНИМ ОСЛОНЦЕМ.............................................................4
4.1. ОЧИТАВАЊЕ МЕРНЕ ВРЕДНОСТИ НА МИКРОМЕТРУ..........................................5
5. НОСАЧ МИКРОМЕТРА.......................................................................................................................6
6. МЕРЕЊЕ МИКРОМЕТРА УЗ ПРИМЕНУ ПОМОЋНИХ АЛАТА...........................................................6
7. МИКРОМЕТРИ ЗА АЛАТЕ...................................................................................................................7
8. МИКРОМЕТРИ ЗА АЛАТЕ...................................................................................................................7
9. МИКРОМЕТАР ЗА ЖИЦЕ....................................................................................................................7
10. МИКРОМЕТАР ЗА МЕРЕЊЕ ДЕБЉИНЕ ЦЕВИ...................................................................................8
11. МИКРОМЕТАР ЗА УНУТРАШЊА МЕРЕЊА СА ЗАМЕНЉИВИМ МЕРНИМ ВРЕМЕНОМ.................8
13. МИКРОМЕТАР СА ТРИ МЕРНА ЗАВРШЕТКА..................................................................................10
14. МИКРОМЕТАР ЗА МЕРЕЊА ДУБИНА.............................................................................................11
15. ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................................13
16. ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................................................14

1. УВОД
Микрометри раде помоћу прецизно израђеног навојног вретена. Kорак навоја вретена
износи 0.05 мм (ретко 1 мм), ако имамо мерило са милиметарском поделом или 1/40" код
микрометра са подеиом у цоловима. Мерило са кораком вретена од 0.5 мм има добош са
50 подеока, тако да је тачност мерења 0.01 мм. (Kод мерила са кораком навоја 1 мм и
зрађују се добоши са 100 подеока.) Kод мерила са поделом у цоловима,добош има 50
подеока, тако да даје тачност:

Микрометри се могу израђивати за:

- спољна,

- унутрашња и

- дубинска мерења.

2. МИКРОМЕТАР ЗА СПОЉАШЊА МЕРЕЊА

Слика 1 - Микрометар за спољашња мерења

Микрометар за спољна мерења представљен је на слици.
Састоји се од мерног вретена (1) чији је средишњи део израђен са навојем, који улази у
навртку (2), просечену на задњем делу и причвршћену на левом крају уз мерну рачву (3).
Мерило на свом средњем делу има навучену мерну чауру са скалом (4). Мерно вретено је
на десном крају спојено преко дводелне конусне спојнице (5), (пресек Ц-Ц) са добошем
(6), док је сама спојница притегнута вијком преко плочице (7). Да не би притисак мерења,
који износи од 5 Н до 10 Н, био прекорацен, постоји уређај са скакавицом (8) и опругом
(пресек Д-Д).

Слика 2 – главни делови микрометра

3. ОПСЕГ МЕРЕЊА
Опсег мерења микрометра по правилу износи 25 mm без обзира на величину отвора
његовог тела. Граница од 25 mm је узета зато да би се избегле грешке при изради
микрометарског механизма, што би за последицу имало нетачност при мерењу. На
пример, сувише дугачко мерно вретено би се могло кривити.
1. Микрометар опсега показивања од 25 mm за предмете чија се дужина креће између 0 и
25 mm.
2. Микрометар опсега показивања од 50 mm за предмете чија се дужина креће између 25 и
50 mm.
3. Микрометар опсега показивања од 75 mm за предмете чија се дужина креће између 50 и
75 mm.
4. Микрометар опсега показивања од 100 mm за предмете чија се дужина креће између 75
и 100 mm.

Слика 3 – Комплет
микрометара 4. МИКРОМЕТАР СА
ЗАМЕНЉИВИМ МЕРНИМ

ОСЛОНЦЕМ
Постоје и микрометри са заменљивим непокретним мерним ослонцим (сл. 4) којима се
могу истим мерилом обављати мерења у четири опсега мерења у оквиру опсега
показивања од 100 mm. То се остварује заменом непокретних мерних ослонаца. Вид се,
дакле, да је и код микрометара са заменљивим мерним ослонцима кретање вретена
ограничено на 25 mm. Има и микрометара са заменљивим мерним ослонцима опсега
показивања од 100 до 1000 mm чији опсег мерења увек износи 100 mm.
Непокретни мерни ослонац се учвршћује у свом седишту на телу
микрометра помоћу навртке, која се
ритеже на Слика 4 – Микрометар са навој израђен на спољашњем
крају самог заменљивим мерним ослонца
ослонцем

4.1. ОЧИТАВАЊЕ МЕРНЕ ВРЕДНОСТИ НА МИКРОМЕТРУ

Микрометри поседују две скале, (сл. 5) једну непокретну за очитавање милиметара и
другу покретну за очитавање стотих делова милиметра. Када се мерно вретено и
непокретни мерни ослонац додирују милиметарску скалу покрива добош.
Окрећући добош покреће се преко навоја мерно вретено, а сам добош се аксијално помера
дуж непоретне скале. Милиметри и половине милиметра се очитавају на линеарно,
непокретној скали при коничној ивици добоша. Стоти делови милиметра се очитавају на
скали добоша у односу на средишњу линију непокретне скале, при чему се збиру стотих
делова милиметра придодају половине милиметра очитане на непокретној скали.

Слика 5 – Очитавање мерне вредности на

микрометру
 5. НОСАЧ МИКРОМЕТРА
Носач микрометра (сл. 6)се састоји од тела и стезача у који се поставља тело микрометра.
Стезање се обавља помоћу вијка. Носач микрометра се користи да би се поступак мерења
олакшао и да би се ослободиле руке. Осим тога микрометар постављен у носач може да се
користи и као фиксно мерило.

Слика 6 – носач микрометра

6. МЕРЕЊЕ
МИКРОМЕТРА УЗ

ПРИМЕНУ ПОМОЋНИХ АЛАТА

Често се микрометар корист за индиректно мерење кота које се не могу измерити
непосредно због неприкладног облика радног предмета. На слици 7 је приказано мерење
растојања наспрамних непаралелних страница једне вођице облика ластиног репа помоћу
микрометра уз уметање калибрисаних куглица познатог пречника.

Слика 7 - Мерење
микрометром уз примену
помоћних алата

7. МИКРОМЕТРИ ЗА АЛАТЕ
Микрометри за алате (сл. 8)служе за мерење спољашњих пречника, развртача, зупчаника,
ожлебљених вратила и других алата са непарним подеоним бројем (3, 5, 7 и њиховим
умношцима). За мерење ових алата потребно је да се контакт са мерним ослонцима
оствари у три тачке, од којих једну покретну представља мерно вретено А, а друге две
непокретне В заклапају међусобно различите углове (60° за алате са подеоним бројем
3,108° за алате са поделом 5 итд.).

Слика 9 – микрометри за алате

 8. МИКРОМЕТРИ ЗА АЛАТЕ

Микрометар за лимове (сл. 10) служи за мерење дебљине лимова. Њихов опсег
показивања је ограничен од 0 до 10 mm. Корак милиметарског навоја износи 1 mm, а
очитавање се врши на кружној скали подељеној на 100 подељака. Оба мерна ослонца, и
непокретни и онај којим се завршава мерно вретено, су широки, што обезбеђује добро
налегање при мерењу. Лук тела микрометра је знатно дубљи него код уобичајених мерила
ове врсте, чиме се омогућава мерење лимова и плочастих радних комада што је могуће
даље од ивице лима.

9. МИКРОМЕТАР ЗА
Слика 10 – микрометри за алате ЖИЦЕ

Микрометар за жице (сл. 11)

је намењен за мерење пречника металних жица и мањих предмета кружног пресека. Опсег
мерења износи 10 mm. Мерило се одликује по томе што му дело нема лучни облик. Тело
микрометра за жице има облик чахуре, чији је омотач делимично отворен и тако
омогућава приступ жици.

Слика 11 – микрометар за жице

10. МИКРОМЕТАР ЗА МЕРЕЊЕ ДЕБЉИНЕ ЦЕВИ

11. МИКРОМЕТАР ЗА
Слика 12 – микрометар за УНУТРАШЊА
мерење дебљине цеви МЕРЕЊА СА
ЗАМЕНЉИВИМ

МЕРНИМ ВРЕМЕНОМ

Микрометар за унутрашња мерења, обухвата дијапазон мера од (30-4000) мм, са тачношћу

очитавања од 0,01 мм. Приказан је на сл. 3.18. Израђује се у гарнитури од (30-35) мм, (35-
40) мм, (40-50) мм, (50-75) мм, (75-100) мм, (100-125) мм, а затим се додају уметци, који
представљају непокретан пипак. Kомбинацијом уметака (такође се испоручују у
гарнитурама), може се измерити било која мера до 4000 мм

Слика 13 - Микрометар за
унутрашња мерења са
заменљивим мерним вретеном
Главни делови микрометра за унутрашња мерења са заменљивим мерним вретенима (сл.
14):
А. Добош са својом скалом,
В. Чаура са скалом,
С. Микрометарски вијак,
D. Механизам за блокирање вијка,
Е. Належна површина микром етарске главе,
F. Прва вођица за продужавање, спојена навојем директно за микрометарску главу
G. Мерно вретено које пролаз кроз прву вођицу за продужавање,
Н. Друга вођица за продужавање, спојена навојем за прву вођицу,
I. Мерно вретено које пролаз кроз другу вођицу, а належе на претходно вретено,
L. Лоптасти завршетак,
M. Раван завршетак.

Слика 14 – главни
делови

Са добошем у нултом положају дужина микрометарске главе износи50 mm. Њен опсег
мерења износи око 13 mm, што значи да се микрометарском главом могу измеити дужине
од 50 до 63 mm. За веће опсеге показивања микрометра користи се једно или више мерних
вретена за продужавање. Нормалан асортиман се састоји од комплета 5 вретена за
продужавање дужина 13, 25, 50, 100 и 150 mm. Комбиновањем ових вретена на разне
начине могуће је измерити било које растојање између 50 и 400 mm.
За мерење дужина изнад 400 mm употребљавају се додатна мерна вретена дужине 200 mm.
На слици 15 је приказан пример мерења остварен тако што су на микрометарску главу
постављена два мерна вретена за продужавање.

Слика 15 – пример
мерења микрометром
са два мерна вретена
 12. МИКРОМЕТАР СА ПОМИЧНИМ КРАЦИМА
Микрометар са помичним крацима (сл. 16) има два међусобно једнака мерна крака и
својим изгледом личи на помично кљунасто мерило. Ово мерило је нарочито подесно за
мерење отвора мањих пречника, почев од 5mm као минималне вредности. Један мерни
крак је непокретан, а други се помера окретањем добоша који је у чврстој вези са
микрометарским навојем.
А. Мерни краци,
B. Завршеци мерних кракова,
С. Водеће вретено.

Слика 16 – Микрометар са помичним крацима

13. МИКРОМЕТАР СА ТРИ МЕРНА ЗАВРШЕТКА

Код микрометра са три мерна завршетка (сл. 17) мерење остварују три мерна вретена В
постављена међусобно под углом од 120°. Њих транслаторно и симетрично помера
конично навој о вретено А спојено са микрометарским вретеном С, које покреће точкић F.
Очитавање се врши на скали чахуре D и добоша E на исти начин као и код нормалних
микрометара. Неки модели ове врсте микрометара имају и додатне нонијусе који
омогућавају тачност мерења 0,005, 0,002, или 0,001 mm. Опсег показивања се креће од 10
до 300 mm, а опсег мерења од 3 до 25 mm.

14. МИКРОМЕТАР ЗА МЕРЕЊА ДУБИНА

Микрометар за дубине и висине користи се код контроле дубине жљеба ширина, висина, испуста,
степенастих осовина и друго (сл.3.15 ). Састоји се из добоша (1) имерне чауре (2) , затим
изменљивог мерног пипка (3) и моста (4). Променом пипка можемо мењати област мера од (0-25)
мм, (25-50) мм, (50-75) мм и (75-100) мм. Мерна сила износи (3-7) Н, а обезбеђује се помоћу
скакавице, с тим што се мерни мост приљуби чврсто уз мерни предмет силом, која је већа од силе

мерења.

Главни делови (сл. 18):

А. Ослони мост
Дужина ослоног моста се креће у границама 50 до 100 mm,
В. Належна површина
Належна површина поседује уздужне канале, брушена је и лепована,
С. Мерно вретено,
D. Механизам за блокирање,
Е. Скала чахуре,
F. Скала добоша.

Слика 18 – микрометар за
Редослед цифара на скали је
мерење дубина
обрнут од оног код микрометара
за спољашња мерења, јер мерно
вретено достиже највећу вредност онда када максимално надвишава ниво належне
површине моста, па је зато први подељак 25, а последњи 0. Исто важи и за скалу добоша,
код које је цифарски редослед подељака обрнут од оног код микрометара за спољашња
мерења.
 15. ЗАКЉУЧАК
У производном процесу машиноградње једна од најважнијих области је контрола
остварених мера и облика радних предмета, како у међуфазној тако и у завршној
контроли. У току контроле утврђује се исправност односне мере и предмети се
разврставају на групе исправних и неисправних, а неисправни се даље деле на шкарт који
се одбацује и на предмете за дораду, код којих се неисправне мере још могу довести на
тражену величину.
Метрологија је наука о мерењима, збир теоријских и практичних сазнања. Она третира
методе и поставке мерења свих физичко - техничких величина. У машиноградњи, то је
примењена наука о контроли мера,
Мерење је упоређивање прихваћене јединице мере са величином која се мери, ради
добијања бројне вредности мерне величине. Значи: мерна величина - О ие производ бројне
вредности мерне величине - q (мерни брои) и јединице мере - М
Q= g×M
Kонтрола је процес, помоћу којег се утврђује испавност мерног предмета. Ако се мере тог
предмета налазе у прописаним границама (које су одређене задањим толеранцијама),
предмет је добар, док је у противном лош.
Што се тиче јединица мера, данас се исклјучиво могу применити оне које су одређене
међународним системом мера, тј. основне, допунске и изведене СИ јединице, односно,
чије употребе тај систем јос дозвољава.

16. ЛИТЕРАТУРА
http://www.ucionica.rs/otsing-mikrometarska-merila
https://www.wikipedia.org/
Књига мерење и контрола, др Весна Шотра, Београд 2013. година