PRAVILNIK

O METROLOKIM USLOVIMA ZA POMINA MERILA

DUINE
("Sl. list SRJ", br. 9/97)

lan 1

Ovim pravilnikom propisuju se metroloki uslovi koje moraju ispunjavati pomina merila
duine mernog opsega do 2000 mm s vrednou podeljka 0,1 mm; 0,05 mm; 0,02 mm i
0,01mm.

Metroloki uslovi iz stava 1 ovog lana oznaavaju se skraeno oznakom

MUS.01MS0201-01.

lan 2

Pomino merilo (crte 1) je merilo koje slui za merenje duina. Pokazni ureaj
pominog merila moe raditi na principu nonijusa (crte 2), mernog sata (crte 3) ili
digitalnog pokazivaa (crte 4).

Princip rada pominog merila je zasnovan na merenju razmaka izmeu njegovih mernih
povrina, prethodno dovedenih u dodir sa odgovarajuim povrinama mernog predmeta.

lan 3

Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja:

1) greka (R) pominog merila je razlika izmeu merne vrednosti koju pomino merilo
pokazuje na ma kom delu mernog opsega i odgovarajue stvarne, odnosno poredbene
vrednosti;

2) vrednost podeljka nonijusne podele je veliina merne vrednosti koja odgovara jednom
podeljku nonijusne podele;

3) duina podeljka nonijusne podele je pravolinijsko rastojanje izmeu osa dveju

susednih crta nonijusne podele.

lan 4

Granice dozvoljenih greaka pominog merila sa vrednou podeljka 0,1 mm i 0,05 mm

odreuju se prema sledeem obrascu:

(50 + 0,1 L) m

1/6
gde je L izmerena vrednost duine, izraena u milimetrima, na ma kom delu mernog
opsega pominog merila.

Granice dozvoljenih greaka pominog merila sa vrednou podeljka 0,02 mm i 0,01

mm odreuju se prema sledeem obrascu:

(20 + 0,05 L) m

gde je L izmerena vrednost duine, izraena u milimetrima, na ma kom delu mernog

opsega pominog merila.

Pojedine vrednosti granice dozvoljene greke, za karakteristine vrednosti merene

duine, date su u tabeli 1:

Tabela 1

Vrednost podeljka
0.1 mm i 0,05 mm 0,02 mm i 0,01 mm
Merena duina
Granica dozvoljene greke () [m]
[mm]
0 50 20
100 60 30
200 70 30
300 80 40
400 90 40
500 100 50
600 110 50
700 120 60
800 130 60
900 140 70
1000 150 70
1100 160 80
1200 170 80
1300 180 90
1400 190 90
1500 200 100
1600 210 100
1700 220 110
1800 230 110
1900 240 120
2000 250 120

2/6
Izraunata granica dozvoljene greke zaokruuje se na najbliu gornju vrednost iz tabele
1.

lan 5

Odstupanje od ravnosti mernih povrina za spoljanje merenje ne sme biti vee od:

1) 10 m na 100 mm duine mernih povrina za pomina merila sa vrednou podeljka

0,1mm i 0,05 mm;

2) 5 m na 100 mm duine mernih povrina za pomina merila sa vrednou podeljka

0,02 mm i 0,01 mm.

lan 6

Odstupanje od paralelnosti mernih povrina za spoljanje merenje ne sme biti vee od:

1) 20 m na 100 mm duine mernih povrina na bilo kom delu mernog opsega za

pomina merila sa vrednou podeljka 0,1mm i 0,05 mm;

2) 10 m na 100 mm duine mernih povrina na bilo kom delu mernog opsega za

pomina merila sa vrednou podeljka 0,02 mm i 0,01 mm.

Odstupanje od paralelnosti mernih povrina za unutranje merenje ne sme biti vee od

10 m na bilo kom delu mernog opsega za pomina merila sa vrednou podeljka 0,1
mm; 0,05 mm; 0,02 mm i 0,01 mm.

lan 7

Dozvoljeno odstupanje veliine ukupnog razmaka cilindrino obraenih povrina za

unutranje merenje (crte 1a) od propisane vrednosti mora biti u granicama od 0 mm do
+ 10 m.

Poluprenik krivine (r) mora biti manji od polovine ukupnog razmaka povrina (1 ).
o

lan 8

Referentna temperatura za koju su propisane granice dozvoljenih greaka iznosi 20 C. o

lan 9

Tvrdoa mernih povrina pominog merila ne sme biti manja od:

1) 700 HV za ugljenini elik;

2) 550 HV za nerajui elik.

Tvrdoa osnovnog dela pominog merila ne sme biti manja od 350 HV.

3/6
 lan 10

Pomino merilo se sastoji iz sledeih delova:

1) osnovnog dela;

2) klizaa sa pokaznim ureajima;

3) poluge ili vijka za blokiranje klizaa.

Pomino merilo moe imati i sledee delove:

1) ip za merenje dubine;

2) deo za fino podeavanje klizaa sa vijkom za blokiranje i navrtkom za fino

podeavanje klizaa;

3) graninik slobodnog hoda klizaa;

4) ispust za pomeranje klizaa.

lan 11

Osnovni deo pominog merila, sa nepokretnim mernim povrinama i vodeom inom na

kojoj se nalazi osnovna podela pominog merila, slui za voenje klizaa. Vodea ina
mora biti tolike duine da kliza ostaje na ini i kad je nonijusna podela podeena na
poslednju crtu mernog opsega.

Kliza sa pokretnim mernim povrinama, koji se kree du vodee ine, slui za

zauzimanje ma kog mernog poloaja u okviru mernog opsega pominog merila.

Kliza se mora lako kretati po celoj duini vodee ine i mora imati odgovarajui deo za
blokiranje da bi se na ma kom mestu vodee ine mogao nepokretno uvrstiti ne
menjajui zauzeti poloaj.

Poluga za blokiranje klizaa slui za pomeranje klizaa du vodee ine kad je pritisnuta
i za njegovo blokiranje kad je otputena.

Vijak za blokiranje klizaa slui za blokiranje klizaa na vodeoj ini.

ip za merenje dubine mora biti nepokretno privren za kliza.

lan 12

Osnovna podela na pominom merilu sa nonijusom i mernim satom mora biti u

milimetrima.

4/6
Osnovna podela na pominom merilu sa nonijusom mora biti dua najmanje za duinu
klizaa nonijusne podele od mernog opsega.

Vrednosti podele moraju biti izraene brojevima na svakom punom centimetru.

lan 13

Vrednosti duine nonijusne podele i duine podeljka nonijusne podele (crte 5) kod
pominih merila sa nonijusom date su u tabeli 2:

Tabela 2

Vrednost podeljka Duina podeljka Duina podele

[mm] [mm] [mm]
1/10 (0,1) 0,9/1,9 9/19
1/20 (0,05) 1,95 39
1/50 (0,02) 0,98 49

lan 14

Crte osnovne i nonijusne podele moraju biti jednake irine, otrih ivica i upravne na
vodee povrine, a podloga obraena tako da omoguava lako i sigurno oitavanje.

Debljina crta osnovne i nonijusne podele ne sme biti manja od 0,08 mm ni vea od 0,18
mm.

Razlika u debljini izmeu najire i najue crte osnovne i noniusne podele ne sme biti
vea od 10% od srednje debljine.

Maksimalna dozvoljena razlika u debljini dve susedne crte osnovne i nonijusne podele
ne sme biti vea od 0,01 mm.

lan 15

Razlika izmeu povrine vodee ine i zakoene ivice klizaa koja nosi nonijusnu podelu
(crte 6) ne sme biti vea od 0,3 mm.

lan 16

Na osnovnom delu pominog merila moraju biti ispisani sledei natpisi i oznake:

1) firma ili znak proizvoaa;

2) oznaka merne jedinice (mm ili cm);

3) slubena oznaka tipa;

5/6
4) identifikacioni broj

Na klizau, odnosno pokaznom ureaju pominog merila sa ninijusom i mernim satom

mora biti ispisana jedna od sledeih oznaka vrednosti podeljka: 1/10 mm ili 0,1mm; 1/20
mm ili 0,05 mm; 1/50 mm ili 0,02 mm; ili 0,01mm.

lan 17

Na pominom merilu mogu biti ispisane oznake referentne temperature 20 C, vrste o

materijala (npr. INOX), zemlje proizvoaa i slino, kao i serijski, kataloki i drugi brojevi.

lan 18

Crtei br. 1 do 6 odtampani su uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo.

lan 19

Pomina merila sa vrednou podeljka manjom od 0,01 mm pregledae se ako

ispunjavaju uslove propisane ovim pravilnikom za pomina merila sa vrednou podeljka
0,01mm.

lan 20

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o metrolokim

uslovima za pomina merila duine mernog opsega do 2000 mm, s vrednou podeljka
0,1 mm i 0,05 mm ("Slubeni list SFRJ", br. 1/85).

lan 21

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu
SRJ".

6/6