1

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД
ОДСЕК КОМПЈУТЕРСКО МАШИНСКО ИНЖЕЊЕРСТВО

СЕМИНАРСКИ РАД

Шакић Никола

Београд, 2022.
 2

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД
ОДСЕК КОМПЈУТЕРСКО МАШИНСКО ИНЖЕЊЕРСТВО

СЕМИНАРСКИ РАД

Назив теме :
МЕРНЕ МАШИНЕ И ПРОФИЛПРОЈЕКТОРИ
Наставник/стручни сарадник:
Др Стојко Биочанин
Студент:
Шакић Никола 48/2020

ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ

Студијски програм: Компјутерски машински системи
Модул: Компјутерско пројектовање и моделирање
Предмет: Мерење и контрола
 3

Београд, 2022.
 4

САДРЖАЈ
1. УВОД..............................................................................................................................................4
2. ОПТИЧКА МЕРИЛА.......................................................................................................................5
2.1. Мерне машине.....................................................................................................................5
2.2. Профилпројектори...............................................................................................................7
3. ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................................9
4. ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................................10
 5

1. УВОД

Мерење је скуп експерименталних радњи које имају за циљ да одређивање вредности

једневеличине. Резултат мерења се изражава нумеричком вредношћу и њеном
јединицом (пример: 5мм).

Контрола је скуп експерименталних радњи које имају за циљ упоређивање вредности

једне величине са њеним прописаним границама. Резултат контроле се изражава
речима – добро ако је унутар граница или лоше ако је изнад горње границе или испод
доње границе.

Разлика између мерења и контроле у примени је у томе што се мерење примењује

чешћеза проверу величина само једног предмета, при чему се добија мањи број
измеренихвредности, а контрола се примењује на већем броју предмета, када се добија
већи број измерених вредности. Ова мерна средства разврставају се на мерна и
контролна. Мерна средства се израђују као једнострука и вишеструка, док се контролна
средства израђујукао једнострука јер се помоћу њих контролише само једна вредност
мерене величине.

Да би се обавио правилан избор мерних средстава, потребно је знати називну вредност

мерене величине и тачност са којом се жели измерити та величина. Поред познавања
одступања стварне од називне мере, потребно је познавати основне
карактеристикемерних контролних средстава у погледу:

 правилне употребе мерних и контролних средстава,

 класе тачности и опсег мерења,
 контроле мерних средстава,
 коришћења у одређеним условима,
 да мерна и контролна средства морају бити чиста,
 одржавања мерних и контролних средстава
 6

2. ОПТИЧКА МЕРИЛА
Коришћењем оптике у мерењу долазимо до смањења броја механичких преносник
елемената у мерилу и тако постижемо већу тачнност и резултате очитавања мерења. У
зависности од начина примене оптике разликујемо неколико типова мерила:

 мерне машине
 микроскоп
 профилпројектори
 интерферометри

2.1. Мерне машине

На мерним машинама очитавање се врши помоћу Абе-овог оптичког уређаја са
спиралним микроскопом за тачније очитавање мера. Шематски приказ је приказан на
слици 1.

“ Спирални микроскоп омогућује очитавање мере до 3 децимале, док се 4. децимала

процењује. Цели милимтери су представњени скалом на покретном сталкеном лењиру
1 који је смештен у мерном вретену. Увећани део ове скале је означен бројем 8.
Величина скале је 100мм, вредности подеока 1мм. Све ознаке су нумерисане од 0 до
100 које се појављују у видном пољу окулара 3 спиралног микроскопа у облику већих
бројева. Слика ове скале, заједно са бројкама, помоћу објектива 2 се пребацује у раван
кружне скале 4. Десети делови милиметра се одечују испод (или изнад) којих се налази
двострука хоризонтална линија која се на левој страни завршава стрелицом. Врх ове
стрелице служи за означавање стоте и хиљадите делове милиметра на кружној скали
која се налази на обртној стакленој плочи 4. Кружна скала има 100 подеока, вредности
0,001мм. Сваки 5. подеок је означен дужом цртом и нумерисан од 00 до 95. Ако се врх
стрелице налази између две ознаке кружне скале, десетохиљадити делови милиметра се
процењују. Да би се могло извршити очитавање кроз окулар спиралног микроскопа,
систем стаклених лењира се мора просветљавати из извора светлости 9.

На стакленој плочи 4 се налази и спирални нонијус који је уствари двоструком линијом

нацртана Архимедова спирала од 10 завојака, у распону од 1мм, па због тога размак
између суседних завојака спирале износи 0,1мм.

Стакле плоча 4 се мора обртати помоћу пара конусних зупчаника, посредством точкића
6 и довести у положај за очитавање мерне величине. Очитавање се може вршити само у
положају, када се вертикална црта за означавање целог милиметра у средини, између
двоструке линије спирале. ”1

1
Др Весна Шотра, Мерење и контролa ( Београд, Висока техничка школа струковних студија, 2013.),
84
 7

Слика 1 Шематски приказ оптичког Абе-овог уређаја

Извор: Др Весна Шотра, Мерење и контролa ( Београд, Висока техничка школа струковних
студија, 2013.), 84

Универзална машина за мерење дужина фирме Ц.Махр (1) приказана је на слици.

Омогућава мерење спољних и унутарњих пречника, дужина и навоја са тачношћу 0,1
µм. Снабдевена је аналогном (2) и дигиталном показном јединицом (3), (4) и
компјутером (5). Може да мери одступања од номиналне мере, као и апсолутну меру.
Омогућује мерење толеранцијских и других мерила, алата и слично у мерним
лабораторијама, али се могу користити и у радионици.

Слика 2 Универзална мерна машина

Извор: www.dpm.ftn.uns.ac.rs
 8

2.2. Профилпројектори
Код профилпројектора се увећана сенка предмета који меримо упоређује са увећаним
цртежом тог предмета, а дужинска мера се добија померањем предмета заједно са
столом, за одређену величину, чија се вредност очитава на скали микрометра уздужног
и/или попречног клизача стола. Угловне мере добијамо окретањем стола.

Стварање лика мерног предмета може се остварити на више начина:

 осветљавањем одоздо, када се жели добити оштра контура,

 осветљавањем одозго, када се контролишу рељефни облици,
 комбинацијом предходних метода, када се, поред рељефа, жели добити и оштра
контура, и
 осветљавањем са стране, код просторних профила.

Слика 3 Профилпројектор

Извор: Др Весна Шотра, Мерење и контролa ( Београд, Висока техничка школа струковних
студија, 2013.), 94

Када мерни предмет има сложену контуру, контрола се врши тако, што се лик профила
увећа и пројектује на погодан екран или млечно стакло, па се овако увећан лик
контролише. Ова метода је погодна за контролу алата, профилних шаблона, прецизних
навоја, зупчаника и слично. Принципијелна шема пројектора приказана је на слици.

Слика 4 Принципијелна шема

Извор: www.dpm.ftn.uns.ac.rs
 9

Светлосни зраци полазе од извора (1), пролазе кроз сочиво кондензора (2) и излазе као
паралелни, а затим наилазе на радни предмет (3) који задржава део зрака, док
незаклоњени део пролази ван контура предмета, прелама се кроз сочиво објектива (4) и
даје на екрану (6) увеличану, обрнуту, сенку мерног предмета. Притом је потребно да
лик буде уравњен и да постоји телецентричан пут светлосних зрака, па је постављена
дијафрагма са отвором (5) у жижној равни сочива објектива, како би се избегле грешке
фокусирања.Увећање профилпројектора се може одредити односом:

C1d 1 b
V= =
cd a

На слици је приказан профилпројектор Mitutoyo PV-600, са површином пројектовања

зрака Ø600 и могућношћу померања стола у правцима x = 10 мм и y = 50 мм. На слици
је такође дата и оптичка шема. Од извора светла (1) зраци даље пролазе кроз
кондензатор (2) и топлоизолационо стакло, а затим се одбијају од огледала (3) па кроз
отвор дијафрагме и сочива објектива (2) долазе до мерног предмета постављеног на
стаклени сто (4), тако да само сноп зрака ван контуре предмета иде даље кроз сочиво
(5) и дијафрагму. Зраци тада падају на огледало (6) и екран (7). На екрану се виде сенке
профила и кончанице, које су уцртане на изменљивим стакленим плочама, многу бити
са круговима, радијусима и слично. Мерење одступања профила, посредством
кончанице, врши се померањем мерног предмета, односно стола помоћу ручица (8)
очитавањем мере x и y на дигиталном очитавачу (9).

Слика 5 Mitutoyo PV-600 профилпројектор

Извор: www.dpm.ftn.uns.ac.rs
 10

3. ЗАКЉУЧАК
Као и код дужинских мера и код геометријских облика машинских делова пристуна су
већа или мања одступања.Стандардима је прописан начин дефинисања дозвољених
одступања и начин мерења и контроле стварних величина одступања.Ови проблеми су
знатно сложенији и коплекснији у односу на толеранције дужинских мера.

Контрола је процес, помоћу којег се утврђује исправност мерног предмета. Ако се мере
тог предмета налазе у прописаним границама (које су одређене заданим
толеранцијама) предмет је добар, док је у противном лош.

Што се тиче јединица мера, данас се искључиво могу применити оне које су одређене
међународним системом мера, тј. основне, допунске и изведене Si јединице, односно,
чије употребе тај систем још дозвољава.
 11

4. ЛИТЕРАТУРА
1. Др Весна Шотра, Књига Мерење и контрола (Београд, Висока техничка школа
струковних студија, 2013.)
2. http://www.dpm.ftn.uns.ac.rs/predmet
3. www.scribd.com