Технике геодетских мерења 1

5. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СИСТЕМА ТОТАЛНЕ

СТАНИЦЕ
Тотална станица је геодетски инструмент (мерило) којим се мере:
• хоризонтални правци (углови),
• вертикални углови (зенитна одстојања) и
• дужине.
Тотална станица има могућност да уз помоћ софтвера решава неке геодетске проблеме. Главне
компоненте система тоталне станице су:
• теодолит
• даљиномер-ЕДМ (electronic distance measurement) и
• микропроцесор.
Теодолит је компонента система која се користи за мерење праваца и углова. Даљиномер је
компонента за мерење дужина. Микропроцесор је електронски уређај који омогућује извођење
различитих математичких операција (на пример, рачунање средње вредности мерене величине,
одређивање вертикалних дужина или висинских разлика, одређивање координата непознатих
тачака, висина неприступачних објеката, рачунање поправака атмосферских утицаја и сл.).
Тоталној станици може се прикључити и регистратор података са свим својствима и могућностима
рачунара, који у себи могу поседовати све неопходне програме за реализацију најразличитијих
геодетских послова. Данас на тржишту, могуће је срести више произвођача (Leica, Sokkia, Nikon,
Topcon, Trimble) и значајан број различитих типова тоталних станица (класичне, моторизоване, без
употребе призме и сл.). Општи изглед инструмента дат је на слици 5.1

1. Ручка за ношење,
2. Завртањ за причвршћивање ручке,
3. Ознака висине инструмента,
4. Поклопац батерија,
5. Командна плоча,
6. Спона за ослобађање и дизање
инструмента са постоља за присилно
центрисање,
7. Основна плоча постоља,
8. Подножни завртњи,
9. Корекциони завртњи сферне либеле,
10. Сферна либела,
11. Дисплеј (екран)
12. Објектив,

Слика 5.1 Изглед са предње стране

Технике геодетских мерења 2

13. Прорез цевастог кључа,

14. Детектор зрака за бежичну тастатуру,
15. Прстен за фокусирање оптичког виска,
16. Поклопац кончанице оптичког виска,
17. Окулар оптичког виска,
18. Притезач алхидаде,
19. Микрометарски завртањ алхидаде,
20. Конектор за пренос података,
21. Конектор спољашњег напајања,
22. Цеваста либела,
23. Корекциони заврњи цевасте либеле,
24. Притезач дурбина,
25. Микрометарски завртањ дурбина,
26. Окулар дурбина,
27. Прстен за унутрашње фокусирање
дурбина,
28. Оптички нишан,
Слика 5.1 Изглед са задње стране

Главни делови комплет опреме тоталне станице су (слика 5.2):

• статив
• штап
• кутија за паковање инструмента
• призма са маркицом
• каблови
• батерија са пуњачем
• меморијска картица

Слика 5.2
При раду тотална станица се најчешће поставља на статив. Статив се састоји од ногу статива и
главе статива са централним завртњем.
Штап је део комплет опреме који служи да се на њега постави призма са или без маркице. На
штапу се налази центрична либела којом се штап доводи у вертикалан положај.
Кутија за паковање или кофер има улогу да чува инструмент приликом транспорта и штити га у
условима када се не користи за рад.
Призма са маркицом је део комплета даљиномера која се поставља на другом крају мерене
дужине или визираног правца. Призма је специјално обрађена рогљаста фигура са већим бројем
брушених равних површи тако дизајнирана да се од ње емитовани сигнал у што ужем снопу
паралелно врати назад ка одашиљачу, без губитака енергије. Призма се може поставити на постоље
а затим на статив ако се користи за мерење дужина у процесу развијања геодетских мрежа. На
Технике геодетских мерења 3
основу оптичког виска она се центрише изнад тачке. Ако се призма користи у оквиру снимања
детаља онда се она поставља на штап.
Каблови се користе за везу са рачунаром или другим екстерним уређајима.
Батерија са пуњачем има улогу напајања и без ње тотална станица не може да ради.
Меморијска картица има улогу меморијске регистрације података и помоћних апликативних
функција.

5. 1. ПРИНЦИП МЕРЕЊА ПРАВАЦА КОД ЕЛЕКТРОНСКОГ ТЕОДОЛИТА

Мерење праваца код електронског теодолита је омогућено присуством електронског лимба.
Приликом мерења праваца тоталним станицама користе се две методе:
• апсолутна и
• инкрементална.
Инструменти са апсолутном методом, користе оптички начин коинцидирања који се спроводи
фотоелектричним сензорима путем скенирања и читања лимбова са поделом од 0 до 360° степени
(или од 0 до 400 gona). Апсолутна метода подразумева мерење угла релативно у односу на
референтну тачку (нулта ознака) која је означена на градуисаном лимбу.

Слика 5.1.1 Слика 5.1.2

Нешто касније, појављују се инструменти који за читање углова користе инкременталну методу.
Инструменти тог типа поседују аналогно нумерички претварач заснован на кодном или
нумеричком принципу. Аналогно нумерички претварач по кодном принципу рада с кодираним
плочама или дисковима који се пребројавају (слика 5.1.1). Аналогно нумерички претварачи,
засновани на нумеричком принципу, користе растер односно инкременте1) слика 5.1.2. Енкодери
инкременталног начина декодирања градуисани су у облику мреже (решетке) поља, а број поља
садржан у вредности угла одређује се скенирањем лимба. Већина тоталних станица користи
инкременталну методу. Код обе методе, могуће је поставити нулу лимба на било који визирани
правац, а најчешће се из практичних разлога, нула лимба придружује почетној визури. Резолуција
читања хоризонталних и вертикалних лимбова креће се од 0.03″до 20″.

1
Инкрементални начин мерења је мерење од тачке до тачке – део по део
Технике геодетских мерења 4
5. 2. ПРИНЦИП МЕРЕЊА ДУЖИНА КОД ТОТАЛНЕ СТАНИЦЕ
Принцип електронског мерења дужина базиран је на познатим принципима из физике. Ти
принципи су веома стари док је њихова реализација, са аспекта тачности мерења у геодезији
почела шездесетих година прошлога века. Основни принцип базиран је на мерењу времена
простирања електромагнетне осцилације, чија је брзина позната, како би се одредио пређени пут тј.
измерило растојање. У зависности од начина одређивања времена настали су:
• импулсни,
• фреквентни и
• фазни начини мерења одстојања.
Предајник емитује сигнал који се одбија од рефлектра и враћа назад у пријемник. Као рефлектор
могу се користити пасивни и активни уређаји.
Активни рефлектор, чини уређај потпуно идентичан уређају одашиљачу осцилација. Његова улога
је да приспеле осцилације појача и емитује тако појачане у истом правцу назад. Овак рефлектор се
углавном примењује код радио-даљиномера. Руковање може да обавља само стручњак.
Пасивни рефлектори су много једноставнији уређаји. Електромагнетну осцилацију, емитовану
светлосним даљиномером, треба да врате у истом правцу и са што мањим губицима те осцилације.
Општи захтеви који се постављају при изради рефлектора у погледу њихових особина су да имају
позитивне особине у погледу рефлексије и да је руковање са њима што једноставније.
Импулсна метода примењује се у геодезији, навигацији и војним потребама. У геодезији, посебно
место заузимају ласерски системи који служе за мерења великих дужина (до месеца - Lunar Laser
Ranging или сателита - Satellite Laser Ranging и сл.).
Карактеристика фреквентног начина мерења растојања јесте да се растојање мери користећи се
зависношћу промене фреквеције од дужине. Најбољи начин упоређења фреквенција, врши се
уређајима који се називају фреквентометри.
Фазни начин подразумева фиксирање тренутка емитовања и пријема зрачења, као и мерење тог
временског интервала. Фазна разлика се може мерити директно и помоћу специјалног уређаја
обртача фазе.
Поред ових развили су се и начини мерења растојања коришћењем
• интерференције,
• електричних величина,
• доплеровог ефекта
• Њутнових закона гравитације.
Код већине инструмената који се користе у геодезији као носећи талас користи се инфрацрвени
који емитује и модулише емисиона диода на фреквенцији 14.98540 (Контић, Мркић, 1987). Избор
фреквенције извршен је тако да таласна дужина износи 20 m при одређеној температури и
ваздушном притиску (t=20°C и P=1000 mbar). Приближно изражено било би:
ν 300 ⋅ 10 −6
λ= = = 20 m (5.2.1)
f 15 ⋅10 −6
Где су:ν - брзина светлости, λ - таласна дужина, f - модулациона фреквенција.
Технике геодетских мерења 5
Таласна дужина према (5.2.1) износи 20 m, али пошто светлост прелази двоструки пут то ће
половина таласне дужине износити 10 m. Очигледно је да ће се основни и рефлектовани талас
поклопити по фази ако је одстојање рефлектора од инструмента (слика 5.2.1) дељиво са 10. У
сваком другом случају они ће се разликовати у фази која је прпорционална одстојању које се мери.

Слика 5.2.1
Пре употребе даљиномера потребно је извршити његово еталонирање у овлашћеним метролошким
лабораторијама. Еталонирање обухвата проверу мерила и чини га скуп поступака којима се у
лабораторијским условима успоставља однос између вредности дужине које показује мерило и
одговарајућих вредности остварених радним еталоном. Процедуре и технике еталонирања биће
детаљно објашњене у оквиру предмета Геодетска метрологија.

5.2.1. ДОМЕТ ДАЉИНОМЕРА

Домет електрооптичких даљиномера зависи од карактеристика светлосног таласа. Светлосни
таласи имају путању простирања скоро праволинијског облика која може одступити од праве
линије једино због промене средине кроз коју се простиру. Домет даљиномера је у функцији
услова директне видљивости и јачине извора осцилација.
У циљу повећања домета даљиномера потребно је повећати јачину емитованих осцилација и
осетљивост пријемног уређаја.
При измаглици са видљивошћу око 20 km, са умереном сунчевом светлошћу и при треперењу
ваздуха, домет од 2400 m, инструмент може остварити са једном призмом. Са три призме постиже
се 3100 m, а са девет призми 3700 m.
Када нема измаглице са видљивошћу око 40 km, са облачношћу без треперења ваздуха, када се
користи једна призма домет достиже 2700 m. Три призме омогућавају домет од 3600 m, а девет
4400 m.

5.3. ИСПИТИВАЊЕ И РЕКТИФИКАЦИЈА ЕЛЕКТРОНСКОГ ТЕОДОЛИТА

КОД МЕРЕЊА ХОРИЗОНТАЛННИХ ПРАВАЦА И ВЕРТИКАЛНИХ
УГЛОВА
Мерење хоризонталних праваца и вертикалних углова (зенитних одстојања) изводи се
електронским теодолитом (тоталном станицом). Хоризонтални и вертикални лимбови су кодирани,
а њихово скенирање врши се помоћу фотоелектричних ћелија преко којих се излазни сигнал
конвертује у угловну величину – мерење, користећи апсолутну или инкременталну методу мерења.

Пре употребе мерила потребно је довести у одговарајући положај четири главне осе мерила:
• оса цевасте либеле на алхидади
• алхидадина оса
• визура
• обртна оса дурбина
Технике геодетских мерења 6

Оса цевасте либеле

на алхидади

Слика 5.3-1
Важна компонента електронских теодолита (тоталних станица) јесу компензатори вертикалног и
хоризонталног лимба (твз. двоосни компензатори). Компензатор је уређај који аутоматски одржава
индексе за читање поделе у истом положају. Када је алхидадина оса доведена у приближно
вертикални положај (подручје при којој компензатор делује 3'-5') компензатор уз помоћ
позиционог детектора, дефинише две карактеристичне компоненте нагиба алхидадине осе:
једну у смеру визурне равни (компензација вертикалног угла) и
другу управно на њу у смеру обртне осе електронских теодолита (тоталних станица)
(компензација хоризонталног угла),
Први инструменти са двоосним компензатором су се појавили 1977. године.
Деловањем компензатора региструје се отклон алхидадине осе од
OBRTNA OSA
ИНСТРУМЕНТА обртне осе инструмента (слика 5.3-2) у виду две компоненте.
Једна компонента је мера нагиба алхидадине осе у смеру визурне
равни, а друга управно на њу.
Рад компензатора је условљен подручјем компензације, и
потребно је инструмент претходно хоризонтирати тј. мехур
центричне либеле довести да врхуни делујући на положајне
завртње. Уколико инструмент није хоризонтиран електронски
теодолит (тотална станица) на то упозорава поруком "тилт еррор
мессаге" грешка хоризонтирања.

Слика 5.3-2
Рачунањем вредности нагиба алхидадине осе, мерења зенитних углова и хоризонталних праваца се
аутоматски поправљају унутар подручја деловања компензатора.
Метролошко испитивање електронског теодолита (тоталне станице) врши се у овлашћеним
метролошким лабораторијама које имају постављене полигоне и утврђене процедуре мерења и
обраде прикупљених податка.
Технике геодетских мерења 7
Овде ће бити анализиране само теренске процедуре за проверу мерила пре почетка снимања. Пре
почетка рада са мерилом потребно је извршити:
• темперирање мерила и
• контролу рада саставних делова мерила и помоћног прибора.
Стабилизација температуре даљиномера, тј. темперирање, се врши излагањем инструмента
амбијенталној температури у трајању од 30 мин.
Контролу рада саставних делова мерила обухвата проверу исправности следећих делова мерила и
прибора:
• проверу рада свих завртњева,
• проверу исправности екрана даљиномера,
• проверу исправности контаката извора напајања (ако је извор напајања екстерни) и
• проверу подешавања положаја визурне маркице (или призме- уколико се визира на призму).
По завршетку претходних радњи потребно је мерило поставити и фиксирати за статив (стуб).
Делујући на положајне завртње доведе се мехур центричне либеле да врхуни приближно. После
тога приступа се хоризонтирању мерила.
Хоризонтирање мерила подразумева задовољење I услова да је оса либеле на алхидади управна
на алхидадину осу. Кретањем алхидаде, цеваста либела која се налази на њој, доводи се у правац
који је приближно паралелан са замишљеном правом која спаја два положајна завртња. Помоћу та
два положајна завртња, мехур либеле се доводи да врхуни. Затим се алхидада окрене за 180о, а
заједно са њом и либела, тако да заузме положај који ће бити приближно паралелан њеном
првобитном положају. Ако мехур либеле врхуни извршено је хоризонтирање и задовољен је услов
управности осе либеле и алхидадине осе.
Ако мехур либеле одступа, онда је то двоструко одступање. Једна половина одступања мехура
либеле потиче због невертикалности алхидадине осе, а друга половина од неуправности осе либеле
на алхидадину осу. Одступање мехура либеле отклања се према узроку његове појаве. Половина
одступања поништава се помоћу корекционог завртња на либели, а друга половина помоћу
положајног завртња. Описани поступак треба поновити више пута, да одступање мехура либеле из
два положаја не пређе половину парса. Да би се алхидадина оса довела у вертикалан положај,
довољно је алхидаду окренути за 90о, тако да либела дође у правац трећег положајног завртња и
помоћу њега мехур либеле довести да врхуни.
Сада треба да врхуни и мехур центричне либеле, ако то није случај значи да оса центричне либеле
није паралелна са алхидадином осом. Ректификација центричне либеле састоји се у томе да се њен
мехур доведе да врхуни помоћу корекционих завртња на њој.
По задовољењу I услова прелази се на опажање. Опажање ћемо извршити у полигону који може да
да одговор на испуњеност услова мерила, за мерење хоризонталних праваца и вертикалних углова
(зенитних одстојања). Полигон чине 3 сигналисане маркице у правцу вертикалне линије као на
слици 5.3-3. Сигналисана маркица 2 је приближно у равни хоризонта. Маркице 1 и 3 морају имати
правац који од хоризонта одступа најмање 10о или 11.1 grad. Опажање у полигону се врши у два
положаја дурбина.
Технике геодетских мерења 8

Слика 5.3-3
При опажању, у првој серији, у I положају дурбина навизира се маркица са ознаком 1 и доведе се
нула лимба ка том правцу, у граници око 30 минута. Окретањем микрометарског завртња врши се
дефинитивно визирање, а затим читање хоризонталног правца (I положај) и вертикалног правца
(KL - круг лево). Идући од маркице 1 врши се читање на осталим маркицама са ознаком 2, и 3
резултати читања се уписују у записник.
Опажани правци у једном положају дурбина оптерећени су грешкама неуправности,
невертикалности и нехоризонталности појединих оса. Да би се добиле вредности праваца
ослобођене ових утицаја потребно је одредити поправке.
Сада се дурбин окрене око обртне осе у други положај па се врши читање праваца у II положају
дурбина идући од маркице са ознаком 3, 2 и 1. Резултати читања хоризонталног (II положај) и
вертикалног правца (KD - круг десно) уписују се у записник.
По завршеном опажању из добијених резултата могуће је проверити:
• управности визуре и обртне осе дурбина (колимација - II услов),
• нагиб обртне осе дурбина и алхидадине осе (IV услов),
• индекс за читање на вертикалном лимбу (читање при вертикалној 2VV или при хоризонталној
2 HV визури -V услов).
Читања ослобођена утицаја колимационе грешке добиће се ако се вредност колимационе грешке
сабере са вредности читања поделе хоризонатлног лимба у првом положају дурбина, односно када
се од вредности читања у другом положају дурбина, промењеног за 1800, одузме вредност
колимационе грешке. Према томе, ако се визирање једне тачке врши у два положаја дурбина, па се
као коначна вредност читања минута и секунди усвоји средња вредност из првог и другог положаја
дурбина, добиће се вредност ослобођена утицаја колимационе грешке.
Читања ослобођена утицаја нагиба обртне осе дурбина и алхидадине осе се не може се добити
методом рада већ је потребно инструменр послати на ректификацију у овлашћени сервис.
Уколико постоји не симетричност индекса за читање на вертикалном лимбу, читање ослобођено
утицаја ће се добири када се разлика ( 2VV или 2 HV ) поделити са два, па тим износом читања при
кругу лево увећају или умање. Овако поправљене вредности одговарају читањима која би се
добила да је услов задовољен.
Технике геодетских мерења 9
5.3. 1. ПРОВЕРА УПРАВНОСТИ ВИЗУРЕ И ОБРТНЕ ОСЕ ДУРБИНА

Провера управности визуре и обртне осе дурбина подразумева одређивање колимације (слика
5.3.1-1). Угао који чини нормала на обртну осу дурбина и визура, назива се колимација c и пружа
информацију о томе колико визура није управна на обртну осу дурбина.
По извршеној процедури мерења за хоризонтални правац у првом и другом положају дурбина на
три визурне маркице, рачунају се двостуке вредности колимације:
2ci = ( II i ± 180o ) − I i , i = 1,...3 (5.3.1-1)
i - број визурне маркице,
Вредност колимационе грешке ( ci ), односно двоструке колимационе грешке ( 2ci ) може имати
позитиван или негативан знак. Уколико су двоструке вредности колимације веће од максималне
дозвољене вредности колимације c за одговарајуће мерило ( 2c max = ±20' ' , за тоталну станицу
σ p = 6' ' ), приступа се ректификацији. Ректификација се врши софтверски у складу са упутствима
произвођача. Након ректификације приступа се поновном опажању и одређивању колимације c.

визура

Обртна оса
дурбина

Слика 5.3.1-1

5.3. 2. ПРОВЕРА НАГИБА ОБРТНЕ ОСЕ ДУРБИНА И АЛХИДАДИНЕ ОСЕ

Провера нагиба обртне осе дурбина подразумева одређивање угла i . Да би се утврдио овај нагиб
потребно је претпоставити да је визура управна на обртну осу дурбина ( II услов), да је алхидадина
оса вертикална односно да је хоризонтални лимб хоризонталан и да је обртна оса дурбина нагнута
према хоризонту за угао i .
Угао i (слика 5.3.2-1) је угао нагнутости обртне осе дурбина у односу на правац управан на
алхидадину осу.
Технике геодетских мерења 10

Слика 5.3.2-1
Испитивање посојања угла i састоји се у мерењу произвољног правца при стрмој визури
(вертикални угао мора бити што већи, а најмање 20о) у првом и другом положају дурбина на три
визурне маркице (слика 5.3-3). Чита се праваци у првом и другом положају дурбина из којих се
рачунају двоструке вредности колимација:
2ci = ( II i ± 180o ) − I i , i = 1,...3 (5.3.2-1)
i - број визурне маркице,
Уколико се 2ci при стрмој визури тј. за маркицу са бројем 1 и маркицу са бројем 3 разликују по
знаку и имају вредности веће од максималне дозвољене вредност за одговарајуће мерило
( c1 − c3 ≥ 10' ' , за тоталну станицу σ p = 6' ' ), констатује се да постоји угао i , тј. нагнутост обртне осе
дурбина у односу на правац управан на алхидадину осу.
За одређивање приближне вредности угла iT1 при визури ка правцу Т1 користи се израз:

1
iT1 = −2c1 ⋅ tan KL1 + 2c2 ⋅ (5.3.2-2)
cos KL1
где је:
c1 колимација за хоризонтални правац према тачки Т1
c2 колимација за хоризонтални правац према тачки Т2
KL1 читање на вертикалном лимбу ка тачки Т1 при кругу лево (I положај)
За одређивање приближне вредности угла iT3 при визури ка правци Т3 користи се израз:
1
iT3 = −2c3 ⋅ tan KL3 + 2c2 ⋅ (5.3.2-3)
cos KL3
где је:
c3 колимација за хоризонтални правац према тачки Т3
KL3 читање на вертикалном лимбу ка тачки Т3 при кругу лево (I положај)

Поступак ректификације врши се у овлашћеним сервисима.

Технике геодетских мерења 11
5.3. 3. ПРОВЕРА ИНДЕКСА ЗА ЧИТАЊЕ ВЕРТИКАЛНИХ УГЛОВА
Провера индекса за читање на вертикалном лимбу тј. одређивање читања при вертикалној визури
2VV и при хоризонталној визури 2 HV .
Испитивање се врши читањем вертикалног угла, или зенитног одстојања, на пет визурних маркица
у све четири серије у првом (KL - круг лево) и другом (KD - круг десно) положају дурбина. Збир
читања при хоризонталном положају индекса за читање (када су опажана зенитна одстојања) мора
бити једнака вредности пуног круга. Разлика показује да индекс за читање вертикалних углова није
хоризонталан и то за половину разлике. Из читања вертикалних углова у првом и другом положају
дурбина рачуна се вредност:
(2VV )i = (KL )i + (KD )i − 360o , i = 1,...3 (5.3.3-1)
Уколико су двоструке вредности одступања индекса за читање вертикалних углова од
хоризонталног положаја 2VV већа од максималне дозвољене вредности за одговарајуће мерило
( 2VVmax = ±40' ' , за тоталну станицу σ p = 6' ' ), приступа се ректификацији. Ректификација се врши
софтверски у складу са упутствима произвођача. Након ректификације приступа се поновном
опажању и одређивању 2VV .
Када су мерени вертикални углови, исти је редослед испитивања, једина разлика је у томе што је:
(2 HV )i = (KL )i + (KD )i − 180o , i = 1,...3 (5.3.3-2)

Слика 5.3.3-1
Технике геодетских мерења 12
Пример 5.1
У циљу теренског испитивања електронског теодолита извршена су опажања у складу са
процедуром. Резултати опажања приказани су у табели 5.1.
1) испитати управност визуре и обртне осе дурбина
2) испитати управности обртне осе дурбина и алхидадине осе и
3) испитати положај индекса за читање на вертикалном лимбу

Резултати опажања Табела 5.1

I II 2c KL KD 2VV
1 0 40 36 180 40 22 -14 110 20 12 249 39 40 8
2 1 20 17 181 20 7 -10 90 0 50 269 59 0 10
3 2 2 17 182 2 10 -7 70 20 1 289 39 49 10

Мерења извршена инструментом σ p = 6' ' :

Решење:

1) У циљу испитивања управност визуре и обртне осе дурбина одређене су вредности колимација
2ci , добијене вредности су уписане у табелу. Из добијених вредности може се закључити да су
колимације мање од максималне дозвољене вредности (20") и читања ослобођена утицаја
колимационе грешке добиће се ако се вредност колимационе грешке сабере са вредности читања
поделе хоризонатлног лимба у првом положају дурбина.

2) У циљу испитивања нагнутости обртне осе дурбина и алхидадине осе, потребно је за правац
према Т1 и Т3 срачунати угао iT1 и iT3 .
1 1
iT1 = −2c1 ⋅ tan KL1 + 2c2 ⋅ = 14' '⋅ tan(110o 20'12' ' ) − 10' '⋅ = − 9' '
cos KL1 cos(110o 20'12' ' )
1 1
iT3 = −2c3 ⋅ tan KL3 + 2c2 ⋅ = 7' '⋅ tan(70o 20'01' ' ) − 10' '⋅ o
= − 10.13' '
cos KL3 cos(70 20'01' ' )

3) У циљу одређивања положаја индекса за читање на вертикалном лимбу, потребно је одредити

читања при вертикалној визури 2VV . Добијене вредности су уписане у табелу. Из добијених
вредности може се закључити да су одступања мања од максималне дозвољене вредности (40") и
читања ослобођена утицаја ове грешке добиће се када се разлика ( 2VV ) поделити са два, па тим
износом читања при кругу лево увећају или умање.

5. 4. ИСПИТИВАЊЕ, РЕКТИФИКАЦИЈА, КОНТРОЛА И ОДРЖАВАЊЕ

ДАЉИНОМЕРА

Испитивање мерила дужине (даљиномера) у теренским условима се врши у циљу провере следећих
мерних карактеристика мерила:
1. адиционе константе инструмента и рефлектора и
2. мултипликационе константе.
Технике геодетских мерења 13
5.4.1. ОДРЕЂИВАЊЕ АДИЦИОНЕ КОНСТАНТЕ
Адициона константа састављена је од компоненте:
• адиционе константе инструмента ai и
• адиционе константе рефлектора ar

Слика 5.4.1 Mерна станица и призма

Di - одстојање мерено дистоматом
D - одстојање које се мери

Адициона константа инструмента представља одстојање центра емитовања таласа од вертикалне

обртне осе инструмента.
Адициона константа рефлектора је одстојање равни одбијања таласа од обртне осе рефлектора
(призме).
Збир ове две компоненте представљаукупну адициону константу.
a = ai + a r (5.4.1-1)
Адициону константу даје произвођач и она је као вредност уписана на самом инструменту или се
аутоматски уноси у резултате мерења дужина. Међутим, пре почетка и на крају мерења ову
вредност треба испитати, па ако је потребно уноси се вредност за адициону константу. Испитивање
се врши:
• мерењем условно тачне дужине и
• поделом једног хоризонталног одстојања на више одсечака чије дужине нису познате.
Мерењем условно тачне дужине
Из дефиниције адиционе константе следи начин испитивања. Наиме, мере се условно тачна
одстојања дистоматом и праве се разлике:
a j = D0 − D j , j = 1...n (5.4.1-2)

Где је:
D0 - условно тачно одстојање,
Технике геодетских мерења 14
Di - одстојање мерено дистоматом
n - број мерења.
Мери се више пута и за дефинитивну вредност се узима проста аритметичка средина:

a=
[D0 − Di ] (5.4.1-3)
n
У оквиру овог поступка адициона константа се одређује на основу мерења дужине која је
претходно одређена еталонираним мерилом. За овај начин одређивања користе се краће дужине до
200 m.

Поделом једног хоризонталног одстојања на више одсечака

Једно хоризонтално одстојање подели се на више одсечака чије дужине нису познате. Дужине се
мере у свим комбинацијама Di − j ( i = 1,...7, j = (i + 1),...7 )(Слика 5.4.2). Овако добијена одстојања
изравнавају се по методи најмањих квадрата (МНК), при чему се поред непознатог одстојања
X i − j уводи као непозната и адициона константа a .
Di − j + a = X i − j (5.4.1-4)

Слика 5.4.2 Приказ распореда мерених дужина у циљу одређивања адиционе константе

Одређивање адиционе константе применом МНК методе учиће се у оквиру Геодетске метрологоје.
Овде ће бити приказан начин једноставне провере присуства адиционе константе који се сматра
довоњним у оквиру снимања детаља. Еталонске вредности се одређују у овлашћеним
лабораторијама и дефинишу се за сваки комплет (даљиномер, призма) посебно.

Одређивање адиционе константе простом методом подразумева да се на неком хоризонталнм

терену обележе три тачке у истом правцу (слика 5.4.3) и изврши мерење одстојања у свим
комбинацијама:
Технике геодетских мерења 15

Слика 5.4.3 Одређивање адисионе константе простом методом

D1− 2 = D 1m−2 + a

D2 − 3 = D 2m−3 + a (5.4.1-5)

D1− 3 = D1m− 3 + a ,
Где су:
D1− 2 , D2 −3 , D1−3 дужине које се мере

D 1−m2 , D 2−m3 , D 1−m3 резултати мерења

a адициона константа
Формирањем једначине везе:
D1− 2 + D2− 3 = D1− 3 (5.4.1-6)
и увођењем (5.4.1-5), добија се:
D 1m−2 + a + D 2m−3 + a = D1m−3 + a (5.4.1-7)

Решавањем по a , долази се до вредности непознате адиционе константе:

a = D1−m 3 − D 2m−3 − D 1m−2 (5.4.1-8)

5.4.2. ОДРЕЂИВАЊЕ МУЛТИПЛИКАЦИОНЕ КОНСТАНТЕ

Једна од основних систематских грешака, линеарног облика код мерења одстојања применом
даљиномера је мултипликациона константа. Она се код мерења дужина електронским
даљиномерима манифестује углавном кроз промену фреквенције током времена. Начин
испитивања мултипликационе константе може се по њеној дефиницији одредити на два начина:
Први начин: одређивање мултипликационе константе своди се једноставно на мерење фреквенције
коју производе кварцни осцилатори испитиваног инструмента. Однос између номиналне и мерене
фреквенције:
fN
q= (5.4.2-1)
fM
представља мултипликациону константу. Наравно за мерење фреквенције потребно је располагати
одговарајућим инструментом (фреквенцметар), односно треба разрадити методу испитивања.
Други начин: одређивање мултипликационе константе односи се на устаљени начин одређивања
помоћу мерења условно тачних дужина инструментом за који се ова константа одређује. Однос
условно тачне и мерене дужине представља мултипликациону константу тј.:
Технике геодетских мерења 16
D0
q= (5.4.2-2)
DM
Ако се испитивањем утврди да постоји мултипликациона константа онда се у резултате мерења
одстојања уноси поправка према изразу:
vi = q ⋅ Di (5.4.2-3)

5.5. УНОШЕЊЕ ПОПРАВАКА КОД ДУЖИНЕ МЕРЕНЕ ДАЉИНОМЕРОМ

Мерена дужина даљиномером оптерећена је различитим врстама грешака. По карактеру грешке

могу бити случајне, систематске или да имају двојак карактер (предмет Геодетска метрологија). За
вредност мерене дужине потребно је одредити поправку:
• услед утицаја параметара атмосфере (атмосферска корекција) и
• константе даљиномера (адициона и мултипликациона константа)

Изрази за рачунање поправке услед утицаја параметара атмосфере дати су од стране произвођача у
оквиру упутства за коришћење инструмента.

Поправке за константе даљиномера се одређују у оквиру метролошког испитивања мерила, а могу

се теренски проверити на горе описан начин.

Вредност адиционе константе може се након одређивања унети у даљиномер и мерена дужина ће
аутоматски бити поправљена за њен утицај. По завршеном мерењу дужина приступа се обради
резултата мерења. Имајући у виду чињеницу да се мерење обавља на физичкој површи Земље, а
рачунања координата врше у равни пројекције, потребно је косо мерену вредност дужине
редуковати у раван пројекције. Обрада подразумева уношење геометријских поправака (исто као
код дужине мерене пантљиком):
1) редукција косо мерене дужине на раван хоризонта.
2) свођење хоризонталне дужине на рачунску површ (елипсоида).
3) пресликавање дужи са рачунске површи у раван Гаус-Кригерове пројекције.
4) Рачунање дужине у државном координатном систему Републике Србије (Гаус-Кригерова
пројекција секући цилиндар).

Изрази за обраду дужине од мерења до редукције у раван пројекције дати су у табели

Табела 5.5.1
Мерене величине:
>

Дужина: Smereno lB

Висина инструмента: i S mereno

>
>

Висина призме: l B
zA
Параметри атмосфере: t, p α
HAB
>

Непознате величине:
>

iA
Дужина у (ДКС2): SDKS D
>

>

2
ДКС-државни координатни систем је систем Гаус-Кригерове пројекције, меридијанских зона Беселовог елипспида.
Технике геодетских мерења 17
р.б. Функција Опис рачунања
1. S koso
⎡ ⎛
= S mereno ⎢1 + ⎜ 278.3 −
79.14 ⋅ p ⎞ −6 ⎤
⎟ * 10 ⎥
Коса дужина
⎣ ⎝ 273.16 + t ⎠ ⎦ (атмосферска корекција за
p[mbar]- вредност инструмент фирме Topcon)
атмосферског притиска у
милибарима
t[°C]- вредност температуре у
степенима Целзијусове поделе.

2. S h = S kosa ⋅ sin(Z ) Хоризонтална дужина

S h = S kosa ⋅ cos(α ) (Редукција 1)

3.
S h = (S hnapred + S hnazad )/ 2 Средња вредност хоризонталне
дужине
(из мерења напред-назад).

4. S0 = Sh Дужина на рачунској површи

⎛ Hm ⎞ елипсоида.
⎜1 + ⎟
⎝ R ⎠ (Редукција 2)
Hm - средња вредност висина у
односу на референтну површ
HA + HB
Hm =
2
R = 6377000 m–средњи
полупречник Земље

5. ⎛ Ym ⎞
2 Дужина у Гаус-Кригеровој
⎜
S GK = S 0 ⎜1 + ⎟,
2 ⎟ пројекцији
⎝ 2 ⋅ R ⎠ (Редукција 3)
YA + YB
Ym =
2
YA, B = (YA, B − 7500000) / 0.9999
YA , YB - немодулисане
координате

6. S DKS = S GK ⋅ 0.9999 Дужина у DKS

(Редукција 4)

НАПОМЕНА: Код рачунања H m и Ym узимају се вредности координата тригонометријских тачака

на које се влак ослања и користе за редукцију мерених дужина у целом влаку.
Технике геодетских мерења 18
5.6. РАЧУНСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ НА ТОТАЛНОЈ СТАНИЦИ
Као што је познато, тотална станица мери: косе (хоризонталне) дужине, хоризонталне и зенитне
(вертикалне) углове. Параметри атмосфере могу се унети у станицу тако да ЕДМ мерења могу
бити oслобођена те врсте систематских утицаца. Данас, скоро све тоталне станице омогућују
прикључење електронских регистратора који омогућују како регистрацију тако и извођење
одређених рачунских операција над подацима мерења.
Сложенији, али значајно и скупљи, системи тоталних станица поседују значајно веће могућности.
Неки од параметара који се могу унапред унети у тоталну станицу јесу: мерне јединице, параметри
атмосфере (притисак, температура, влажност), константе инструмента (адициона и
мултипликациона), висина инструмента и рефлектора, бројеви тачака и корак аутоматске
инкрементације броја тачака. На неким примерима приказаће се само типичне могућности
рачунања са подацима мерења дужина и углова.
Рачунске операције са дужинима (хоризонталне и вертикалне):
• Мерење дужина покретног рефлектора у одређеним временским интервалима (на пример,
на сваких 0.4 s) ;
• Обележавање тачака (појединачних, линије или површи) на основу унете дужине;
• Аутоматско поправљање мерења за утицај рефракције и закривљености;
• Рачунање средње вредности дужине из унапред дефинисаног броја понављања мерења;
• Рачунање висинских разлика и висина; итд.
Рачунске операције са угловима:
• Рачунање и регистрација поправака утицаја колимације и вертикалног индекса након
мерења у два положаја дурбина;
• Аутоматска регистрација нехоризонталности инструмента и њено узимање у обзир
приликом мерења хоризонталних углова;
• Сензори постављени на дијаметрално супротне крајеве лимбова елиминишу грешке
ексцентрицитета лимбова при мерењу углова;
• Рачунање средње вредности угла из унапред дефинисаног броја понављања мерења; ...
Поред наведених, опишимо још неке функције тоталних станица.
Остале функције при мерењу, обележавању или откривању тачака:
• Одређивање управних дужина до детаљних тачака, у односу на референтну линију
коју дефинишу две дате тачке (B,C; слика 5.6-1). На пример, уколико се са дате тачке А
мере углови и дужине до детаљних тачака, тада се аутоматски могу срачунати управна
растојања од праве BC до детаљних тачака;

Слика 5.6-1: Рачунање управних

Технике геодетских мерења 19
• Индиректно одређивање дужина и висинских разлика (слика 5.6-2). На пример, уколико
са познате тачке А меримо дужине и углове на тачке 1 и z, инструмент аутоматски може
срачунати дужину и висинску разлику између тачака 1 и z;

Слика 5.6-2: Индиректно мерење дужина

¾ Одређивање висине неприступачне тачке (слика 5.6-3). Са тачке А мерени су зенитни

углови z1, z2, углови AB, A3 и дужина A’3 ка тачкама 1,2, 3 и B. За оријентацију одабрана је
позната тачка К. На основу података мерења срачунати су вертикалне дужине B’1, B’2,
односно дужина B’3.

Слика 5.6-3: Одређивање висине неприступачне тачке

• Мерења у полигонском влаку са аутоматским рачунањем координата непознатих
тачака. На слици 5.6-4 приказан је влак са тачкама 1-2-3-4 и положајем инструмента на
станици 3, приликом мерења ка тачкама 2 и 4. Уколико су на почетку мерења у влаку унете
координате познате тачке 1, тада приликом поседања и мерења са тачке 3, координате тачке
4 се аутоматски рачунају и региструју у меморију.
Технике геодетских мерења 20

Слика 5.6-4: Полигонски влак

• Одређивање координата непознате тачке пресецањем назад. Мерећи правце са
непознате тачке ка познатима тачкама (три и више) могуће је срачунати координате
непознате тачке (слика 5.6-5). Са тоталним станицама уколико меримо и дужине, онда су
довољне и две дате тачке, при чему треба измерити угао између њих и дужине до сваке.

Слика 5.6-5: Пресецање назад

• Одређивање координата непознате тачке која се налази управно на познати правац.

Рефлектор се постави на управну која је спуштена са детаља на линију (линија је усмерена у
правац познате тачке) и измери дужина и правац на рефлектор, а затим се измери правац на
центар детаља (на слици 5.6-6, дрво). На основу података мерења рачунају се координате
центра детаља.
Технике геодетских мерења 21

Слика 5.6-6: Мерење детаља на управној

• Обележавање геометрије објекта (слика 5.6-7). У меморију тоталне станице унесу се све
дате и непознате тачке геометрије објекта којег треба обележити. На основу тога
аутоматски се рачунају елементи за обележавање - правци и дужине до тачака које треба
обележити, а поступак обележавања потпуно је аутоматизован и своди се на навођење
призме у задати правац за одређену дужину.

Слика 5.6-7 Обележавање

• Одређивање површине фигуре (слика 5.6-8). Апликација омогућује одређивање
површине фигуре независно од броја тачака којом је она одређена.

Слика 5.6-8: Одређивање површине фигуре

Технике геодетских мерења 22

САДРЖАЈ

5. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СИСТЕМА ТОТАЛНЕ СТАНИЦЕ .................................. 1

5. 1. ПРИНЦИП МЕРЕЊА ПРАВАЦА КОД ЕЛЕКТРОНСКОГ ТЕОДОЛИТА .................. 3

5. 2. ПРИНЦИП МЕРЕЊА ДУЖИНА КОД ТОТАЛНЕ СТАНИЦЕ ...................................... 4

5.2.1. ДОМЕТ ДАЉИНОМЕРА.................................................................................................... 5

5.3. ИСПИТИВАЊЕ И РЕКТИФИКАЦИЈА ЕЛЕКТРОНСКОГ ТЕОДОЛИТА КОД

МЕРЕЊА ХОРИЗОНТАЛННИХ ПРАВАЦА И ВЕРТИКАЛНИХ УГЛОВА ............................ 5
5.3. 1. ПРОВЕРА УПРАВНОСТИ ВИЗУРЕ И ОБРТНЕ ОСЕ ДУРБИНА ................................ 9
5.3. 2. ПРОВЕРА НАГИБА ОБРТНЕ ОСЕ ДУРБИНА И АЛХИДАДИНЕ ОСЕ ..................... 9
5.3. 3. ПРОВЕРА ИНДЕКСА ЗА ЧИТАЊЕ ВЕРТИКАЛНИХ УГЛОВА................................ 11

5. 4. ИСПИТИВАЊЕ, РЕКТИФИКАЦИЈА, КОНТРОЛА И ОДРЖАВАЊЕ

ДАЉИНОМЕРА ................................................................................................................................... 12
5.4.1. ОДРЕЂИВАЊЕ АДИЦИОНЕ КОНСТАНТЕ ................................................................. 13
5.4.2. ОДРЕЂИВАЊЕ МУЛТИПЛИКАЦИОНЕ КОНСТАНТЕ ............................................. 15

5.5. УНОШЕЊЕ ПОПРАВАКА КОД ДУЖИНЕ МЕРЕНЕ ДАЉИНОМЕРОМ ................ 16

5.6. РАЧУНСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ НА ТОТАЛНОЈ СТАНИЦИ ................................................ 18