48 3.

Analiza sila između prenosnika koje opterećuju vratila

3. ANALIZA SILA IZMEĐU PRENOSNIKA KOJE OPTEREĆUJU

VRATILA
Sile pritisaka između dva spregnuta prenosnika (zupčanika, lančanika, kaišnika...) opterećuju
prenosnike i vratila na kojima se prenosnici nalaze. Ove sile prenose se na ležaje u kojima se vratila
oslanjaju i na sve ostale delove na vratilu. Zavisno od vrste prenosnika, javljaju se različite sile koje
različito opterećuju vratila i izazivaju različita naprezanja. Analiziraće se sile na onim prenosnicima
koji imaju najširu primenu.

3.1. CILINDRIČNI ZUPČANICI SA PRAVIM ZUPCIMA

Između dva spregnuta cilindrična zupčanika sa pravim zupcima 2 i 3 (sl. 3.1.) javlja se sila pritiska
F3 ,2 kojom zupčanik 3 deluje na zupčanik 2. Istom tom silom F2 ,3 , ali suprotnog smera
( F 3 ,2   F 2 ,3 ) deluje zupčanik 2 na 3. Ove sile opterećuju zupčanike i vratila na mestima A i B.
Silu pritiska predstavljamo sa dve komponente koje deluju u pravcu tangente ( t ) na dodirne tačke i
u pravcu spojne prave osa zupčanika ( AB ), tj. obimnom silom F O i radijalnom F R .

Kod cilindričnih zupčanika sa pravim zupcima rezultanta obimne i radijalne sile F 3 ,2 deluje pod
uglom dodirnice "" u odnosu na tengentu "t" dodirnih kružnica. O uglu dodirnice biće reči kasnije
u poglavlju o zupčastim prenosnicima snage.

Sl. 3.1. Sile pritisaka između zupčastog kinematičkog para

Obimna sila F O ima pravac tangente ( t ) na kinematičke krugove u tački dodira, a smer je u smeru
obrtanja ako je zupčanik gonjeni, a u suprotnom smeru obrtanja ako je zupčanik pogonski.
Intenzitet obimne sile se određuje prema izrazu:
M P 30  P
FO    N  ,
R   R n   R
gde je: M Nm  - obrtni moment , R m  - poluprečnik zupčanika, P W  - snaga na zupčaniku,
 
 s 1 - ugaona brzina i n o / min  - učestalost obrtanja.

Kako je u datom primeru zupčanik 1 gonjeni (sl. 3.2.), obimna sila F O1 je u smeru ugaone brzine
1 i razlaže se na komponente po osama x i y ( FO1H i FO1V ), gde je FO1H  FO1  sin i
FO1V  FO1  cos  .

Radijalna sila F R ima pravac spojne prave osa spregnutih zupčanika i usmerena je prema
posmatranom vratilu. Intenzitet radijalne sile određuje se prema izrazu:
 3. Analiza sila između prenosnika koje opterećuju vratila 49

FR  FO  tg ,


gde je:  o - ugao dodirnice spregnutih zupčanika. Takođe, i ova sila se razlaže na komponente po
osama x i y ( FR1H i FR1V ), gde je FR1H  FR1  cos  i FR1V  FR1  sin  .
Radijalna i aksijalna sila deluju u međusobno upravnim ravnima te se njihove komponente razlažu
na vertikalnu i horizontalnu ravan (sl. 3.2, a i b) zbog određivanja njihove rezultante i pritisaka u
osloncima vratila (u ležajima). Usvojeni koordinatni sistem x, y i z određuje vertikalnu ravan osama
y, z, horizontalnu osama x, z i profilnu sa osama y, x.
Sile pritisaka koje opterećuju zupčanik 2 i vratilo B dobijaju se na isti način, te imamo da je
F O 2   F O1 i F R 2   F R1 . Za zupčanik 2 usvojen je koordinatni sistem x', y' i z'.

Sl. 3.2. Sile između cilindričnih zupčanika sa pravim zupcima koje opterećuju vratila A i B

Obimna sila izaziva naprezanje na savijanje i uvijanje vratila, sila F O1 teži da savije i uvije vratilo
A, a obimna sila F O 2 teži da savije i uvije vratilo B.

Radijalna sila izaziva naprezanje na savijanje, sila F R1 teži da savije vratilo A, a sila F R 2 teži da
savije vratilo B.

3.2. CILINDRIČNI ZUPČANICI SA KOSIM ZUPCIMA

Između dva spregnuta cilindrična zupčanika sa kosim zupcima (sl. 3.3) javlja se sila otpora koju
razlažemo na tri komponente koje opterećuju vratila: obimnu F O , radijalnu F R i aksijalnu F A .

Obimna sila F O po pravcu, smeru, intenzitetu i napadnoj tački određuje se isto kao za cilindrični
zupčanik sa pravim zupcima.
Radijalna sila F R određuje se po pravcu, smeru i napadnoj tački isto kao za prethodni zupčanik sa
pravim zupcima, dok se intenzitet određuje prema jednačini:
tg
FR  FO ,
cos 
50 3. Analiza sila između prenosnika koje opterećuju vratila


gde je:  o - ugao kosine zubaca spregnutih zupčanika. Kosina zubaca zupčanika može biti leva
(sl. 3.3, a) ili desna. Da bi se dva zupčanika spregnula, moraju imati suprotne kosine zubaca.

Sl. 3.3. Sile između cilindričnih zupčanika sa kosim zupcima koje opterećuju vratila A i B

Aksijalna sila F A paralelna je sa uzdužnom osom vratila (paralelna je sa osom z). Smer ove sile
zavisi od smera obimne sile, od smera kosine zubaca i od položaja napadne tačke spregnutih
zupčanika. Određuje se na sledeći način: obrtanjem obimna sila FO1 se uslovno dovede na vidljivi
deo posmatranog zupčanika (1) na osu x (isprekidana linija). Tako uslovno dovedeni smer obimne
sile F O1 nacrta se na zadatu kosinu zubaca zupčanika 1. Iz uslova da je F N 1  F O1  F A1 dobija se
smer aksijalne sile F A1 . Normalna sila F N 1 upravna je na kosinu zubaca i usmerena je od
posmatrane kosine. Intenzitet aksijalne sile kod cilindričnih zupčanika sa kosim zupcima je:
F A  FO  tg .
Položaj aksijalne sile u horizontalnoj i verikalnoj ravni određen je koordinatama napadne tačke
aksijalne sile ( y N , x N ). Za zupčanik 1 koordinata y N1 je pozitivnog, a x N 1 negativnog predznaka,
a za zupčanik 2 obrnuto, y N 2 je negativnog, a x N 2 pozitivnog predznaka, što se vidi i na
razloženim silama u “V” i “H” ravni (sl. 3.3, b i c).
Aksijalna sila teži da savije vratilo i zavisno od vrste ležaja teži još i da sabije ili istegne vratilo.

3.3. KONIČNI ZUPČANICI SA PRAVIM ZUPCIMA

Između dva spregnuta konična zupčanika sa pravim zupcima (sl. 3.4.) javlja se sila u prostoru koja
opterećuje vratila, a koju možemo razložiti na tri sile koje opterećuju vratila: obimnu F O , radijalnu
F R i aksijalnu F A .

Obimna sila F O po pravcu, smeru, intenzitetu i napadnoj tački određuje se isto kao kod
cilindričnih zupčanika.
Radijalna sila FR upravna je na uzdužnu osu posmatranog vratila i usmerena je prema vratilu.
Intenzitet radijalne sile određuje se prema jednačini:
 3. Analiza sila između prenosnika koje opterećuju vratila 51

FR  FO  tg  cos  ,

gde je:  o  - ugao kinematičkog konusa analiziranog zupčanika 1 ili 2.

Sl. 3.4. Sile između koničnih zupčanika sa pravim zupcima koje opterećuju vratilo A

Aksijalna sila FA paralelna je sa uzdužnom osom vratila (paralelna je sa osom z), a usmerena je
prema kinematičkoj kosini posmatranog zupčanika, dok se intenzitet određuje prema jednačini:
F A  FO  tg  sin  .
Sve tri sile deluju u prostoru, te se razlažu na komponente paralelne sa osom "y" i "x", odnosno na
sile koje deluju u vertikalnoj "V" i horizontalnoj "H" projekcijskoj ravni. Na datom primeru
analizirane su sile na zupčaniku 1 koje opterećuju vratilo na mestu A. Na isti način bi se analizirale
i sile na zupčaniku 2, uz prethodno postavljanje odgovarajućeg koordinatnog sistema na vratilu B.
Sprezanje zupčanika može biti u vrlo različitim položajima u prostoru, na primer kao na sl. 3.5. Da
bi bilo lakše odrediti pravce i smerove sila koje deluju na konične zupčanike i na njihova vratila,
treba nacrtati one projekcije gde se analizirani zupčanik vidi kao kružnica (zbog obimne sile) i gde
se oba zupčanika ne vide kao kružnice (zbog radijalne i aksijalne sile). Za zadati primer nacrtane su
tri projekcije, pogled od napred (u vertikalnoj ravni, ose y i z), pogled odozgo (u horizontalnoj
ravni, ose x i z) i pogled sa leve na desnu stranu (u profilnoj ravni, ose x i y).

Sl. 3.5. Sile pritisaka između koničnih zupčanika sa pravim zupcima (primer)
52 3. Analiza sila između prenosnika koje opterećuju vratila

3.4. LANČANI PRENOSNICI

Dva spregnuta lančana prenosnika prenose obrtni moment usled čega opterećuju vratila sa
radijalnom silom FR (sl. 3.6.).

Sl. 3.6. Sile između lančanih prenosnika koje opterećuju vratila A i B

Radijalna sila FR ima pravac spojne prave osa spregnutih lančanika i usmerena je od posmatranog
vratila ka onom drugom spregnutom lančaniku i teži da savije vratila. Smer radijalne sile ne zavisi
od smera obrtanja, niti od toga da li je lančanik pogonski ili gonjeni element. Intenzitet radijalne sile
zavisi od više faktora i može se približno usvojiti da je:
FR  1,5  FO .

3.5 KAIŠNI PRENOSNICI

Dva spregnuta kaišna prenosnika prenose obrtni moment, pri čemu opterećuju vratila sa radijalnom
silom F R (sl. 3.7).
Radijalna sila F R po pravcu i smeru određuje se isto kao kod lančanih prenosnika. Intenzitet
radijalne sile zavisi od više faktora i može se približno usvojiti da je za pljosnati kaišni prenosnik:
FR  3  FO ,

a za trapezni kaišni prenosnik je približno:

FR  2  FO .

Sl. 3.7. Sile pritisaka između kaišnih prenosnika koje opterećuju vratila A i B
Vratila su po svojoj uzdužnoj osi različito opterećena, zavisno od elemenata koji se na njemu
nalaze.