3.

SILE PRITISAKA IZMEĐU PRENOSNIKA KOJE OPTEREĆUJU

VRATILA

Sile pritisaka između dva spregnuta prenosnika (zupčanika, lančanika, kaišnika,...) opterećuju
prenosnike i vratila na kojima se prenosnici nalaze. Ove sile se prenose na ležaje u kojima su vratila
nalaze i na sve ostale delove na vratilu. Zavisno od vrste prenosnika, javljaju se različite sile koje
različito opterećuju vratila i izazivaju različita naprezanja. Analiziraće se sile na onim prenosnicima
koji imaju najširu primenu.

3.1. CILINDRIČNI ZUPČANICI SA PRAVIM ZUPCIMA

Između dva spregnuta cilindrična zupčanika sa pravim zupcima 2 i 3 (sl. 3.1.) javlja se sila pritiska
F3 ,2 kojom zupčanik 3 deluje na zupčanik 2. Istom tom silom F2 ,3 , ali suprotnog smera (
F 3 ,2   F 2 ,3 ) deluje zupčanik 2 na 3. Ove sile opterećuju zupčanike i vratila na mestima A i B. Silu
pritiska predstavljamo sa dve komponente koje su u pravcu tangente ( t ) na dodirne tačke u pravcu
spojne prave osa zupčanika ( AB ), tj, obimnom silolom F O i radijalnom F R .
Kod cilindričnih zupčanika sa pravim zupcima rezultanta obimne i radijalne sile deluje pod uglom
dodirnice "" u odnosu na tengentu dodirnih kružnica "t", gde imamo da je F 2 ,3   F 3 ,2 (sl. 3.1). O
uglu dodirnice biće reči kasnije u poglavlju o zupčastim prenosnicima snage.

Sl.3.1. Sile pritisaka izmđu zupčastog kinematičkog para

Obimna sila F O ima pravac tangente na kinematičke krugove u tački dodira ( t ), a smer je u
smeru obrtanja ako je zupčanik gonjeni, a u suprotnom smeru obrtanja ako je zupčanik pogonski.
Intenzitet obimne sile se određuje prema izrazu:
M P 30  P
FO    N
R   R n   R
gde je: M  Nm  - obrtni moment , R  m  - poluprečnik zupčanika, P W  - snaga na zupčaniku,
 
 s 1 - ugaona brzina i n  o / min  - učestanost obrtanja.

Kako je u datom primeru zupčanik 1 gonjeni (sl. 3.2.) , obimna sila F O1 je u smeru ugaone brzine
1 i razlaže se na komponente po osama x i y ( FO1H i FO1V ), gde je FO1H  FO1  sin  i
FO1V  FO1  cos  .

Radijalna sila F R ima pravac spojne prave osa spregnutih zupčanika i usmerena je prema
posmatranom vratilu. Intenzitet radijalne sile određuje se prema izrazu:
 FR  FO  tg

gde je:   o  - ugao dodirnice spregnutih zupčanika. Takođe, se i ova sila razlaže na komponente
po osama x i y ( FR1H i FR1V ), gde je FR1H  FO1  cos  i FR1V  FO1  sin  .
Radijalna i aksijalna sila deluju u međusobno upravnim ravnima te se njihove komponente nanose u
vertikalnoj i horizontalnoj ravni (sl. 3.2, a i b) zbog određivanja njihove rezultante i pritisaka u
osloncima vratila (u ležajima). Usvojeni koordinatni sistem x, y i z određuje vertikalnu ravan osama
y, z, horizontalnu sa osama x, z i profilnu sa osama y, x.
Sile pritisaka koje opterećuju zupčanik 2 i vratilo B, dobijaju se na isti način, te imamo da je
F O 2   F O1 i F R 2   F R1 . Za zupčanik 2 usvojen je koordinatni sistem x', y' i z'.

Sl. 3.2. Sile između cilindričnih zupčanika sa pravim zupcima koje opteređuju vratila A i B
Obimne sile izazivaju naprezanja na savijanja i uvijanja vratila, sila F O1 teži da savije i uvije
vratilo A, a obimna sila F O 2 teži da savije i uvije vratilo B.
Radijalne sile izazivaju naprezanja na savijanje, sila F R1 teži da savije vratilo A, a sila F R 2
vratilo B.

3.2. CILINDRIČNI ZUPČANICI ZA KOSIM ZUPCIMA

Između dva spregnuta cilindrična zupčanika za kosim zupcima (sl. 3.3) javljaju se tri sile pritisaka
koje opterećuju vratila: obimna F O , radijalna F R i aksijalna F A .
Obimna sila F O se po pravcu, smeru, intenzitetu i napadnoj tački određuje isto kao kod zupčanika
sa pravim zupcima.
Radijalna sila F R se određuje po pravcu, smeru i napadnoj tački isto kao za prethodni zupčanik sa
pravim zupcima, dok se intenzitet određuje prema jednačini:
tg
FR  FO
cos 

gde je:   o  - ugao kosine zubaca spregnutih zupčanika. Kosina zubaca zupčanika može biti leva
(sl. 3.3, a) ili desna. Da bi se dva zupčanika spregnula moraju imati suprotne kosine zubaca.
 Sl. 3.3. Sile između cilindričnih zupčanika sa kosim zupcima koje opterećuju vratila A i B

Aksijalna sila F A je paralelna sa uzdužnom osom vratila (paralelna je sa osom z). Smer ove sile
zavisi od smera obimne sile, od smera kosine zubaca i od položaja napadne tačke spregnutih
zupčanika. Određuje se na sledeći način. Obrtanjem se obimna sila FO1 uslovno dovede na vidljivi
deo posmatranog zupčanika (1) na osu x (isprekidana linija). Tako uslovno dovedeni smer obimne
sile F O1 se nacrta na zadatu kosinu zubaca zupčanika 1. Iz uslova da je F N 1  F O1  F A1 dobija se
smer aksijalne sile F A1 . Normalna sila F N 1 je upravna na kosinu zubaca i usmerena je od
posmatrane kosine. Intenzitet aksijalne sile kod cilindričnih zupčanika sa kosim zupcima je:
F A  FO  tg

Položaj aksijalne sile u horizontalnoj i verikalnoj ravni određen je koordinatama napadne tačke
aksijalne sile ( y N , x N ). Za zupčanik 1 koordinata y N1 je pozitivnog, a x N 1 negativnog
predznaka, a za zupčanik 2 obrnuto, y N 2 je negativnog, a x N 2 pozitivnog predznaka, što se vidi i
na razloženim silama u “V” i “H” ravni (sl. 3.3, b i c).
Aksijalna sila teži da savije vratilo i zavisno od vrste ležaja teži još i da sabije ili istegne vratilo.

3.3. KONIČNI ZUPČANICI SA PRAVIM ZUPCIMA

Između dva spregnuta konična zupčanika sa pravim zupcima (sl. 3.4.) javljaju se tri sile pritisaka
koje opterećuju vratila: obimna F O , radijalna F R i aksijalna F A .
Obimna sila F O se po pravcu, smeru, intenzitetu i napadnoj tački određuje isto kao kod
cilindričnih zupčanika.
Radijalna sila F R je upravna na uzdužnu osu posmatranog vratila i usmerena je prema vratilu.
Intenzitet radijalne sile određuje se prema jednačini:
FR  FO  tg  cos 
gde je:  o - ugao kinematičkog konusa analiziranog zupčanika 1 ili 2.

Sl. 3.4. Sile između koničnih zupčanika sa pravim zupcima koje opterećuju vratilo A

Aksijalna sila F A je paralelna sa uzdužnom osom vratila (paralelna je sa osom z) a usmerena je

prema kinematičkoj kosini posmatranog zupčanika, dok se intenzitet određuje prema jednačini:
F A  FO  tg  sin 

Sve tri sile deluju u prostoru te se razlažu na komponente paralelne sa osom "y" i "x", odnosno na
sile koje deluju u vertikalnoj "V" i horizontalnoj "H" projekcijskoj ravni. Na datom primeru
analizirane su sile na zupčaniku 1 koje opterećuju vratilo na mestu A. Na isti način bi se analizirale i
sile na zupčaniku 2, uz prethodno postavljanje odgovarajućeg koordinatnog sistema na vratilu B.
Sprezanje zupčanika može biti u vrlo različitim položajima u prostoru, na primer kao na sl. 3.5. Da
bi bilo lakše odrediti pravce i smerove sila koje deluju na konične zupčanike i na njihova vratila
treba nacrati one projekcije gde se analizirani zupčanik vidi kao kružnica (zbog obimne sile) i gde
se oba zupčanika ne vide kao kružnice (zbog radijalne i aksijalne sile). Za zadati primer nacrtane su
tri projekcije, pogled od napred (u vertikalnoj ravni, ose y i z), pogled odozgo (u horizontalnoj
ravni, ose x i z) i pogled sa leve na desnu stranu (u profilnoj ravni, ose x i y).
 Sl. 3.5. Sile između koničnih zupčanika sa pravim zupcima (primer)

3.4. LANČANI PRENOSNICI

Dva spregnuta lančana prenosnika prenose neki obrtni moment usled čega opterećuju vratila sa po
jednom radijalnom silom FR (sl. 3.6.).

Sl. 3.6. Sile između lančanih prenosnika koje opterećuju vratila A i B

Radijalna sila FR ima pravac spojne prave osa spregnutih lančanika i usmerena je od
posmatranog vratila ka onom drugom spregnutom lančaniku i teži da savije vratila. Smer radijalne
sile ne zavisi od smera obrtanja, niti od toga da li je lančanik pogonski ili gonjeni element.
Intenzitet radijalne sile zavisi od više faktora, može se približno usvojiti da je:
 FR  1,5  FO

3.5 KAIŠNI PRENOSNICI

Dva spregnuta kaišna prenosnika prenose neki obrtni moment pri čemu opterećuju vratila sa po
jednom radijalnom silom F R (sl. 3.7).
Radijalna sila F R se po pravcu i smeru određuje isto kao kod lančanih prenosnika. Intenzitet
radijalne sile zavisi od više faktora, pa se može približno usvojiti da je za pljosnati kaišni prenosnik:
FR  3  FO

a za trapezni kaišni prenosnik je približno:

FR  2  FO

Sl. 3.7. Sile između kaišnih prenosnika koje opterećuju vratila A i B

Vratila su po svojoj uzdužnoj osi različito opterećena, zavisno od elemenata koji se na njemu
nalaze.

Zadatak 3.1: Vratilo prima snagu preko cilindričnog zupčanika sa kosim zupcima (1), a predaje
preko koničnog zupčanika za pravim zupcima (2), lančanika (3) i spojnice (4). Vratilo je uležišteno
u radijalnom ležaju na mestu A i u radijalnoaksijalnom na mestu E (sl. 3.8.). Uglovi sprezanja su
 1  225 o i  3  120 o . Smer kosine zubaca zupčanika (1) je desni. Potrebno je analizirati sile koje
opterećuju vratilo i razložiti ih u vertikalnu i horizontalnu ravan.
Analiziraju se sile na svakom pojedinačnom prenosniku. Onaj element koji dovodi snagu na
vratilo je gonjeni, a svi ostali elementi na tom vratilu su pogonski, te je zupčanik (1) gonjeni, a
zypčanik (2), lančanik (3) i spojnica (4) su pogonski.
Na osnovu iznetog o analizi sila između pojedinih prenosnika imamo da su sile na zupčaniku (1)
koje opterećuju vratilo na mestu B date na sl. 3.9, a, a sile na zupčaniku (2) koje opterećuju vratilo
na mestu C date na sl. 3.9, b. Analiza sila na kaišniku (3) koje opterećuju vratilo na mestu D data je
na sl. 3.9.
 Sl. 3.8. Analiza sila na vratilu (zadatak 3.1)

Sl. 3.9. Analiza sila na prenosnicima 1 i 2 (zadatak 3.1)

Sl. 3.10. Analiza sila na prenosniku 3 (zadatak 9.1)

SPOJNICA operećuje vratilo samo svojom težinom u vertikalnoj ravni, dok u horizontalnoj ne
opterećuje vratilo. Sile koje opterećuju vratilo razložene u vertikalnu i horizontalnu ravan (sl. 3.10)
koriste se za dalju analizu vratila (proračun vratila), za izbor ležaja, za analizu uravnoteženosti
vratila i elemenata na njemu i slično.
 Sl. 3.11. Sile koje opterećuju vratilo razložene u "V" i "H " ravan (zadatka 3.1)

Spoljašnje sile izazivaju otpore u osloncima A i E gde se nalaze ležaji. Ove su sile vertikalnih i
horizontalnih pravaca, a smerovi se pretpostave. Ležaj na mestu A je radijalan, te na ovom mestu
deluju dve sile, vertikalna y A i horizontalna x A komponenta. Na mestu E je radijalnoaksijalani
ležaj, te otpor na ovom mestu ima tri komponente y A , x A i z A . Iz statičkih uslova ravnoteže
dobijaju se vrednosti otpora oslonaca kao i njihovi stvarni smerovi.