4.

USTALJENO STRUJANJE U
CEVIMA POD PRITISKOM
U pogledu načina strujanja u hidraulici se mogu izdvojiti
dve odvojene grupe strujanja:
1)Strujanje pod pritiskom
ako je apsolutni pritisak tečnosti u gornjem delu
provodnika kroz koji tečnost struji veći od atmosferskog
pritiska.Pijezometarska linija se nalazi iznad provodnika,
a provodnik je potpuno ispunjen tečnošću.
2)Strujanje sa slobodnom površinom
ako je gornji sloj tečnosti u nekom provodniku izložen
dejstvu atmosferskog pritiska. Pijezometarska linija se
poklapa sa linijom slobodne površine tečnosti. Primer
takvih strujanja su strujanja u kanalima i rekama.
Jednačina kontinuiteta

 Izražava načelo o nepromenjivosti mase primenjeno na fluidnu

struju između dva preseka.

v 1 A1  v 2 A 2
Q1  Q 2
v  srednja brzina u preseku
A  površina poprečnog preseka
Q  protok zapremin e fluida u jedinici vremena
Bernulijeva jednačina –
jednačina održanja energije
Bernulijeva jednačina za strujnicu idealnog fluida
Primena Bernulijeve jednačine- Pito i Pito-Prantlova cev

U fluidnu struju je u isti presek postavljena pijezometarska cev i tzv.

Pitoova cev. Pitot je svoju cev upotrebio 1732. god u reci Seni.
Konstrukciju koja spaja te dve cevi u celinu napravio je Prantl (Prandtl)
200 godina kasnije. Pitova cev je savijena cevčica uronjena u struju
tako da se njen krak sa suženim delom postavi u pravcu brzine pa je
brzina upravljena normalno na otvor na početku kraka.
Pijezometarska cev u struju postavlja se tako da brzina nema
nikakav uticaj na cev.
Struja pored otvora pijezometarske cevi prolazi neporemećena sa
istom pijezometarskom kotom koja bi tu vladala da nema cevi.
Tačka na suženom otvoru Pitot-cevi zove se zaustavna tačka jer
je tu zbog nailaska na prepreku brzina fluida jednaka nuli a
povećanje pritiska maksimalno koje se dobija kada se naglo
zaustavi fluidni delić (=zaustavni pritisak).
Usled zaustavljanja struje na ulazu, Pitot cev će pokazivati
izmenjenu kotu din (tzv. dinamičku kotu, za razliku od
pijezometarske kote, koju ćemo obeležiti sa stat).
Posmatra se deo struje ispred otvora Pito-cevi, od preseka (0 ),
gde je stanje neporemećeno, do preseka (C ) na samom otvoru.
 U preseku (0 ) su neporemećene vrednosti brzine u i
pijezometarske kote , dok je u preseku (C ) brzina uc=0
(zaustavljeno je strujanje) a pijezometarska kota je c .
Sada će se napisati energetska jednačina za tačke 0 i C ,
koje se nalaze na istoj strujnoj liniji koja se poklapa sa
osovinom cevi
u02 uc2
0   c   Eizg Eizg  0
2g 2g
jer su tačke 0 i C blizu pa se gubitak energije može zanemariti
 0   stat    c   din
u0  u uc  0
u 2 pc  p0 p
   din   
2g g g
p0 u 02 pc u c2
z0    zc   u 2
g 2g g 2g p  p u   zaustavni pritisak
2
Iz jednačine se vidi da je brzinska visina za strujnu liniju za kotu
otvora Pitove cevi, jednaka razlici kota koju pokazuju Pito i
Pijezo cevi. To je ujedno i fizičko opravdanje za naziv brzinska
visina.
Dinamička kota din , koju pokazuje Pitova cev odnosi se na
jednu strujnu liniju, tj. na jednu strujnu tačku u preseku. U
našim zadacima međutim radi se o veličinama koje važe za ceo
presek, kao što su  ili v . Za ceo presek:

v2
E 
2g
v2 =brzinska visina izražena
 E  preko srednje brzine v i važi
2g za ceo presek

Može se izmeriti nadvišenje u Pito cevi i sa time je izmerena

brzina. Ovo je jedan od načina merenja brzine.
Primena Bernulijeve jednačine-Venturijevo suženje
U praksi se često koristi naglo suženje cevi sa nizvodnim
postepenim proširenjem. Ono je nazvano Venturijevo suženje i
koristi se za merenje protoka, na osnovu izmerene razlike pritisaka
u cevi između preseka ispred suženja i preseka u samom suženju.
Protok vode u cevi određuje se primenom Bernulijeve jednačine i
jednačine kontinuiteta

v12 v 22
1   2   E;
2g 2g
p p
 1  1  z1 ;  2  2  z 2
g g
p1 v12 p 2 v 22
 z1    z2 
g 2g g 2g
z1  z 2
p1  p 2 v 22  v12

g 2g
Q  A1 v1  A 2 v 2
 4.2 Gubici na trenje
(linijski gubici) u
cevima pod pritiskom
Posmatra se pravolinijska struja konstantnog
poprečnog preseka (A1=A2=A), pa je strujanje kroz sve
poprečne preseke struje ne samo pravolinijsko i paralelno,
nego je u svim presecima istovetno. Strujanje duž struje
je jednoliko, srednja brzina je konstantna (v1=v2=v).
Iz jednačine kontinuiteta sledi:
v1  A1  v 2  A2 A1  A2  A
v1  v 2  v
Za masu između bilo koja dva poprečna preseka takve
struje može se napisati dinamička jednačina, iz koje
izostaje “inercijalna sila”, jer su njene komponente u oba
preseka iste, pa se potiru (čim nema promene brzine
nema ni inercijalne sile).
 P1  P2  I1  I 2  G  sin   K x
1. Inercijalne sile: I1  I 2
2. Komponenta sile težine:
z Io  z IIo
G   V    A  L sin  
L
z Io  z IIo
Gx  G  sin     A  L     A  z Io  z IIo 
L
3. Sile pritiska:
PI  p  Ao
I PII  p  A o
II
4.Sila kojom čvrsta granica deluje na posmatranu masu K u
x pravcu, je sila trenja, gde je  - tangencijalni napon po
graničnoj površini između zida i fluida - pretpostavlja se da
je on ravnomerno raspoređen po obimu O (kod kružnih cevi
 jeste ravnomerno raspoređen) :
 Kx  T    O  L

Dinamička jednačina se svodi na:

A   pIo  pIIo     A  zIo  zIIo     O  L

Ako se jednačina podeli sa A:

 pIo   p o
o   O  L
  z I   
o II
 z II  
       A

Uvođenjem pijezometarske kote:

 O  L
 I   II 
 A
 Energetska jednačina primenjena na dva preseka gde su
brzine iste svodi se na:
EI  EII   I   II  Eizg

Kombinacijom prethodne dve jednačine:

 O
EI  EII  Eizg  L
 A

Prethodna jednačina izjednačuje Eizg i izraz u kome se

nalazi tangencijalni napon (koji pomnožen sa površinom
obloge daje silu trenja). Tangencijalni napon je napon,
odnosno sila između fluida i zida provodnika. To ipak ne
znači da se radom sila trenja po zidu otuđuje energija, jer
nepokretna granica ne može obaviti rad. Energija se gubi
rasipanjem unutar cele mase (zbog viskoznosti).
U cilju lakšeg određivanja gubitaka na trenje (linijskih
gubitaka) uveden je pojam hidraulički radijus, R,
koji predstavlja odnos površine proticajnog poprečnog
preseka A i okvašenog obima O : A
R
O
A   A L
T  O  L  O  L  
A R
Sila trenja je obrnuto proporciona R, što znači da veći R
manja sila trenja, što je sa hidrauličke strane povoljno.
Ako uporedimo dva preseka sa istom A, povoljniji je onaj
sa manjim O, tj. veći R, jer je tu manja mogućnost za
trenje. Ako uporedimo dva preseka sa istim O, povoljniji
je onaj koji ima veću A (=veći R), jer je tu za iste
mogućnosti trenja proticajni presek veći.
 T   A L 1  L
Eizg    
 A R   A  R
Tangencijalni napon (napon trenja, ) zavisi od brzine fluida
i hrapavosti obloge cevi. Uobičajeno je da se tangencijalni
napon izražava u obliku: 2
 v
  C  gde je:
2
  v2   v2 g v 2 - kinetička energija strujanja po
   
2 2 g 2  g jedinici zapremine. Ima dimen-
ziju napona. To je povećanje pritiska na otvoru Pito
cevi, odn. razlika pritisaka na otvoru pijezo i Pito cevi.
C - koeficijent tangencijalnog napona, odnos tangencijal-
nog napona () i zaustavnog pritiska v2/2
(bezdimenzionalna veličina)
   v2
C  L
2   v2 L
Eizg   C  
 R 2  g R

2
L v
Eizg  C  
R 2g
Za kružne cevi sa prečnikom D: D2 
A 4 D
R  
O  D 4
Za kružne cevi: 2
L v
Eizg  4  C  
D 2g
Ako uvedemo oznaku:   4  C
gde je  koeficijent trenja za kružne cevi.

Dobijamo konačan izraz za gubitke na trenje

2
(LINIJSKE GUBITKE)
L v
Eizg  
D 2g
 L v2 Ova formula se naziva Darsi – Vajs-
Eizg   bahova (Darcy – Weissbach) formula
D 2g za proračun gubitaka na trenje.
Gubici na trenje su proporcionalni dužini cevi i kvadratu
srednje brzine u cevi a obrnuto proporcionalni prečniku
cevi.
Eizg raste ako L i v2 rastu, Eizg opada ako D raste.
Ako se Eizg podeli sa dužinom cevi L dobijemo takozvani
pad trenja koju obeležavamo sa J.

Eizg v2
J 
L 2g  D
Da bismo mogli odrediti gubitke na trenje neophodno je
znati vrednost koeficijenta trenja  .
Može se pokazati da  zavisi od Rejnoldsovog (Reynolds)
toka, Re, i relativne hrapavosti cevi k/D :
vD
gde je:
Re 
v – srednja brzina u cevi (m/s)
D – prečnik cevi (m)

- kinematski koeficijent viskoznosti (m2/s)
10-6 m2/s za t=20 oC

k
D - relativna hrapavost (bez dimenzije)
k – apsolutna hrapavost (visina neravnina na cevi) (m)
Za laminarno strujanja (Re  2000) vrednost koeficijenta
trenja se može odrediti na osnovu teorijske analize i ona
iznosi:
64  zavisi samo od Re a ne zavisi od

Re hrapavosti cevi

Vrednost koeficijenta  za strujanje u turbulentnom režimu

(veliki Rejnoldsovi brojevi) nije moguće odrediti samo na
osnovu teorijske analize.
U tom cilju obavljena su mnogobrojna eksperimentalna
istraživanja korišćenjem glatkih i veštački orapavljenih cevi.
Najpoznatija i najznačajnija istraživanja obavili su Prantl
(Prandtl) i Nikuradze (Nikuradse).
Rezultati eksperimentalnih istraživanja pokazali su da se za
određivanje koeficijenta otpora trenja, , mogu izdvojiti tri
različita tipa turbulentnog tečenja:
1. Hidraulički gladak turbulentni režim (glatke cevi), kod
koga koeficijent otpora trenja zavisi samo od Rejnold-
sovog broja, Re :
turbulentno jezgro
 = f (Re) viskozni podsloj
peščana hrapavost
zid cevi
2. Prelazni turbulentni režim, kod koga koeficijent otpora
trenja zavisi od Rejnoldsovog broja, Re, i relativne
hrapavosti, k/D :  k
  f  Re, 
 D
3. Hrapav turbulentni režim kod koga  zavisi samo od
relativne hrapavosti k/D: k
  f 
D
Na osnovu rezultata eksperimentalnih istraživanja Kolbruk
(Colebrook), Vajt (White) su predložili univerzalnu formulu
za određivanje koeficijenta trenja  koja važi za sva tri
režima turbulentnog tečenja:

1  k 2,51 
 2 log    Colebrook – White
  3,7 D Re  
Formula ne daje direktno, (eksplicitno) rešenje već indi-
rektno (implicitno) rešenje jer na obe strane jednačine
figuriše vrednost tražene veličine .
Da bi se korišćenje formule Kolbruk – Vajta olakšalo za
praktičnu primenu nekoliko različitih autora je napravilo
pomoćne dijagrame gde se za date vrednosti Re i k/D
mogu odrediti vrednosti koeficijenta trenja .
Najpoznatiji od tih dijagrama je Mudijev (Moody) dijagram.
Korišćenje Mudijevog dijagrama svodi se na određivanje
koeficijenta trenja,  za date vrednosti Rejnoldsovog broja
vD k
Re 
 i relativne hrapavosti D koje se dobijaju ako
su poznate vrednosti srednje brzine u cevi, v, prečnik cevi,
D, apsolutna hrapavost cevi, k i kinematski koeficijent
viskoznosti, .
Potrebno je naglasiti da se za određivanje koeficijenta
otpora trenja u cevima, , mogu koristiti i druge formule
kao i drugi tipovi pomoćnih dijagrama koji se mogu naći u
priručnicima iz oblasti hidraulike.
 Mudijev dijagram
prelazna zona hrapav turbulentni režim

laminarno tečenje
koeficijent trenja

relativna rapavost
glatke cevi

Rejnoldsov broj
 Ekvivalentna apsolutna hrapavost k za cevi od
različitih materijala

jednolika peščana prirodna apsolutna

hrapavost hrapavost

materijal od koga je ekvivalentna apsolutna

napravljena cev hrapavost
k (mm)
bakar, olovo 0,0015  0,01
čelik 0,05
liveno gvožđe 0,25
staklo 0,0015  0,01
drvo 0,15  1
beton 0,3  9
Zavisnost između koeficijenta trenja  (prema Darsi-
Vajsbahu) i Maningovog koeficijenta rapavosti n za strujanje
u cevima je data sledećim odnosom:

2
n
  124,6  3
d
gde je d – prečnik cevi u metrima
n – Maningov koeficijent u m-1/3s
 4.3 Lokalni gubici u
cevima pod pritiskom
GUBITAK ENERGIJE NA
ZATVARAČU

cev je istog prečnika

zbog čega je ∆E=∆∏
Linijski gubici (gubici na trenje) su posledica otpora
površine cevi pri strujanju tečnosti.
Lokalni gubici se javljaju na mestima na kojima dolazi do
naglih promena u fluidnoj struji, npr. usled promene
površine poprečnog preseka cevi, usled promene pravca
toka poput skretanja (kolena) ili račvi, usled uticaja
zatvarača, ventila itd.
U dugačkim cevovodima gubici na trenje su znatno veći od
zbira svih lokalnih gubitaka duž cevovoda. Ovakve cevi se
zovu hidraulički dugački cevovodi.
U hidraulici je uobičajeno da se lokalni gubici izražavaju u
sledećem obliku:
Eizg-lokalni gubitak
v2 -koeficijent lokalnog gubitka
Eizg    v 2 -kinetička energija toka
2g 2g
Koeficijent lokalnog gubitka  ustvari predstavlja odnos
između izgubljene energije i kinetičke energije u datom
preseku.

Npr. ako je =0,3 to znači

da Eizg iznosi 30% od
kinetičke energije u
preseku. Pri tome je
izuzetno važno tačno
definisati presek na koji se
odnosi gubitak kinetičke
energije.
PREGLED NEKIH KARAKTERISTIČNIH LOKALNIH GU-
BITAKA ZA STRUJANJE U CEVIMA POD PRITISKOM:

1. lokalni gubitak kod naglog suženja cevi

E1  E2

v2
Eizg   D2/D1 0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0
2g  0,5 0,45 0,38 0,28 0,14 0,0
2. prelaz iz rezervoara u cev
Vrednost koeficijenta =0,5 odgovara slučaju isticanja iz
nekog velikog rezervoara.
3. lokalni gubitak na krivini
ako je D – prečnik cevi
R – poluprečnik krivine
 - ugao krivine o 

2
v
Eizg  
2g

 D  
3, 5

  0,131  0,163   
  R   90
4. lokalni gubitak usled naglog proširenja
– formula Borda

v1  v 2 
2
v2
 A2  v 2 2
Eizg   2
   1  2
2 g  A1  2 g 2g
5. Ulazak u rezervoar

6. Račva
7. Ventil (zatvarač)
Vrednosti koeficijenta lokalnih
gubitaka za potpuno otvoreni
zatvarač

leptirast pločast

loptast tablast
8. Dijafragma u cevi

2
v
Eizg  
2g
4.4 Uputstvo za rešavanje zadataka
vezanih za strujanje u cevima pod
pritiskom
Pri rešavanju problema ustaljenog tečenja u cevima pod
pritiskom koriste se uvek osnovne jednačine hidraulike
(jednačina kontinuiteta, Bernulijeva jednačina i dinamič-
ka jednačina) i izrazi za proračun linijskih i lokalnih gubi-
taka duž cevovoda.
L v2
Eizg    
- linijski gubici: D 2g
v2
- lokalni gubici: Eizg   
2g
Za neki dati cevovod prečnika D i dužine L ukupni gubici
energije iznose: 2 2
L v v
Eizg       
D 2g 2g
Eizg = suma linijskih gubitaka + suma lokalnih gubitaka
1) Dato: D, Q Traži se: Eizg=H
Postupak: Q Q v2
a) v   2 
A D  2g
4
k vD
b)  f (Re, ) Re  k

D  D
L v2 v2
c) Eizg       
D 2g 2g
2) Dato: Q, H Traži se: D
v2  L 
Eizg  H         
2g  D 
Q v2
Postupak: a) Pretpostavi se D  računa se v  
D 
2
2g
4
Sračuna se k vD
b)  f (Re, ) Re 
D 
 
2
Sračuna se vrednost izraza v L
       
2g  D 
i ako on nije jednak datoj vrednosti H, pretpostavlja se
novo D i ceo postupak se ponavlja.