31

1.6 HIDRAULINI UDAR 1.6.1 Pojava hidraulinog udara Nagla promena protoka u cevovodu, izazvana bilo naglim zatvaranjem cevovoda, bilo naglim prestankom rada pumpe, dovodi do naizmeninog (oscilatornog) pojaavanja i slabljenja pritiska, to se ispoljava nizom udara u zid cevi. Udari se mogu zapaziti i po zvuku i po optereenju cevi, a njihovo dejstvo moe da izazove i havariju cevovoda. Kompleks pojava koje nastaju u cevovodu zbog nagle promene brzine strujanja ruski naunik ukovski nazvao je hidraulinim udarom. ukovski je prvi (1889.god.) teorijski obradio problematiku hidraulinog udara, odnosno, postavio diferencijalne jednaine i naao njihova reenja. Zbog veih promena pritisaka do kojih dolazi pri hidraulinom udaru, pri objanjenju ovog fenomena mora se uzeti u obzir i stiljivost tenosti, kao i elastinost cevovoda. Kretanje tenosti za vreme hidraulinog udara je oscilatorno, a zahvaljujui postojanju trenja oscilacije se priguuju i tokom vremena iezavaju. a) Razvoj hidraulinog udara koji nastaje pri naglom zatvaranju cevovoda Neka iz rezervoara velike zapremine istie voda kroz pravu horizontalnu cev na ijem kraju se nalazi zaporni ventil (slika 1.13a). Zapremina rezervoara je tolika da se nivo vode u njemu moe smatrati konstantnim nezavisnim od protoka vode kroz cev. Pri otvorenom ventilu strujanje vode u cevi je ustaljeno, sa brzinom c0 . Zanemarujui gubitke mehanike (strujne) energije u cevi, pritisak u cevi je konstantan i iznosi p0 . Neka se ventil na kraju cevi naglo zatvori i neka od tog trenutka poinje merenje vremena (t = 0 ) . U trenutku naglog zatvaranja ventila pritisak u sloju zaustavljene tenosti ispred zatvaraa naglo raste (od p0 na p0 + p , pri emu p moe biti znatno vee od p0 ). Zbog poveanja pritiska zaustavljena tenost se sabija (od gustine na gustinu + d , jer je tenost slabo stiljiva), a zbog elastinih deformacija presek cevi na mestu zaustavljanja povea se za dA (poto je modul elastinosti materijala cevi velik). Sabijanje tenosti i elastine deformacije cevi stvaraju uslove da i po zatvaranju ventila voda iz rezervoara utie u cev, dok se, s druge strane, zapremina zaustavljene tenosti pod povienim pritiskom poveava i u vidu talasa povienog pritiska iri uzvodno brzinom a . U trenutku t = L / a , gde je L duina cevi, sva tenost u cevi je zaustavljena i miruje pod pritiskom p0 + p koji je vei od pritiska u rezervoaru. Ovakvo stanje je neodrivo i voda e pod dejstvom razlike pritisaka krenuti iz cevi u rezervoar, a talas uspostavljanja prvobitnog pritiska kretae se ka zatvarau. U trenutku t = 2 L / a sva tenost u cevi bie pod pritiskom p0 i kretae se ka rezervoaru, izuzimajui tanak sloja uz ventil kojem ovo ne dozvoljavaju adhezione sile na okvaenoj povrini ventila i kohezione sile u sloju tenosti uz ventil. Posledica ovoga je da je tenost uz ventil zaustavljena uz snienje pritiska na p0 p , to izaziva i smanjenje gustine tenosti na d i preseka cevi na A dA . Ovim je poela faza snienja pritiska. U vremenskom intervalu 2 L / a t 3 L / a talas snienog pritiska iri se od ventila ka rezervoaru. U trenutku t = 3 L / a sva tenost u rezervoaru miruje pod pritiskom koji je znatno manji od pritiska u rezervoaru. Od ovog trenutka zbog razlike pritisaka u rezervoaru i cevi, tenost poinje da struji ponovo ka ventilu, a talas uspostavljanja ovakvog stanja do ventila stie u trenutku t = 4 L / a . U tom trenutku stanje u cevi je isto kao u trenutku zatvaranja ventila i proces se dalje ponavlja.

32 Promena pritiska u vremenu prikazana je grafiki na slici 1.13 za dva preseka cevi, kod zatvaraa (slika 1.13b) i na sredini cevi (slika 1.13c). Udaljavanjem od zatvaraa vremenski periodi poveanog i snienog pritiska se smanjuju.

Slika 13 Razvoj hidraulinog udara pri naglom zatvaranju ventila

33 b) Razvoj hidraulinog udara koji nastaje pri naglom prestanku rada pumpe U ovom sluaju hidraulini udar nastaje u potisnom cevovodu kroz koji pumpa potiskuje vodu u potisni rezervoar. Iza pumpe se nalazi nepovratni ventil koji pri prestanku rada pumpe ne dozvoljava da se voda iz rezervoara vraa u crpite. Potisni rezervoar je velike zapremine, tako da se visina vode u njemu moe pri razmatranju smatrati konstantnom. Voda u potisnom cevovodu struji brzinom c0 . Zanemarujui gubitke mehanike energije, pritisak u razmatranom horizontalnom cevovodu je konstantan i iznosi p0 .

Slika 14 Razvoj hidraulinog udara pri naglom zatvaranju ventila

Neka je pumpa trenutno prestala sa radom u trenutku vremena koji se moe oznaiti kao t = 0 i neka od tog trenutka poinje merenje vremena. U tom trenutku stanje u cevovodu je nepromenjeno, osim u sloju neposredno uz nepovratni ventil na poetku cevovoda, gde tenost miruje. Usled inercije i ova tenost tei da nastavi kretanje, emu se suprotstavljaju adhezione sile na okvaenoj povrini ventila i kohezione sile u sloju tenosti uz ventil. Ovo

34 ima za posledicu zaustavljanje tog sloja tenosti uz snienje pritiska na p0 p . Zapremina zaustavljene tenosti se vremenom poveava i u vidu talasa snienog pritiska iri ka potisnom rezervoaru. Smanjenje pritiska ima za posledicu smanjenje gustine tenosti i smanjenje preseka cevi. U trenutku t = L / a poremeajni talas stie do kraja cevovoda ime je uspostavljeno stanje snienog pritiska u celom cevovodu. Kako se ovaj, snieni pritisak razlikuje od pritiska u rezervoaru (koji je vei) doi e do strujanja tenosti iz rezervoara ka pumpi (nepovratnom ventilu) uz uspostavljanje pritiska p0 (koji je prethodno ostvarila pumpa, ali za suprotosmerno strujanje). U trenutku t = 2 L / a poremeajni talas pritiska p0 stigao je do nepovratnog ventila i u celoj cevi je uspostavljen prvobitni pritisak (ali sa suprotosmernim strujanjem), izuzimajui tanak sloj tenosti uz nepovratni ventil gde je tenost zaustavljena uz skok pritiska. Nastalo je, dakle, isto stanje kao i usluaju zatvaranja ventila na kraju cevovoda kroz koji tenost istie iz rezervoara sa svim daljim, ve opisanim, fazama razvoja hidraulinog udara. Pri naglom prestanku rada pumpe u fazi snienja pritiska moe da doe i do pojave veih podpritisaka (8 9 m H 2 O) , koji dovode do parnih depova i prekida kontinuiteta tenosti. Ovo je veoma opasno, poto u ovakvim sluajevima u fazi povienja pritiska dolazi do znatno veih pritisaka. Zbog ovoga, kao vaan element zatite cevovoda od hidraulinog udara predpostavljaju ureaji koji spreavaju stvaranje parnih depova. 1.6.2 Poveanje pritiska i brzina irenja poremeaja a) Poveanje pritiska

Bez obzira da li je hidraulini udar izazvan naglim smanjenjem ili poveanjem pritiska u instalaciji, na hidrodinamiko stanje tenosti najvie utiu inercijske i pritisne sile. Kod dugih cevovoda moraju se uzeti u obzir i sile trenja poto one u toku vremena amortizuju udar. U odnosu na pomenute sile spoljanje sile mogu da se zanemare, mada njihovo uzimanje u obzir ne bi komplikovalo reavanje problema. Naime, u ovom sluaju, umesto pritiska p uzeo bi se generalisani pritisak P = p - U, gde je U potencijal spoljanjih sila. Ukoliko se spoljanje sile zanemare iz Ojlerove jednaine
dc 1 dp , = dt dx moe da se odredi promena pritiska u tenosti koja je prouzrokovana promenom brzine. Ako je brzina irenja poremeajnih talasa, ustvari brzina prostiranja zvuka u datim uslovima, onda se moe pisati da je d x = a dt (1.32) Zamenom prethodnog izraza u jednainu (1.31) dobija se promena pritiska (1.31)

d p = a dc ,
odakle se posle integraljenja u granicama od poetnog stanja ( p0 , c0 ) do krajnjeg stanja definisanog oznakama ( p, c ) dobija promena pritiska
p = p p0 = a ( c0 c ) .

(1.33)

Maksimalno poveanje pritiska, oigledno, nastaje u sluaju potpunog zaustavljanja strujnog toka (c = 0), kada je pmax = a c0 . (1.34)

35 Dakle, ukoliko se poznaje brzina prostiranja zvuka u odgovarajuim uslovima mogue je odrediti maksimalni porast pritiska izazvan trenutnim zatvaranjem strujnog toka. Meutim, realni strujni tok ne moe da se zaustavi trenutno. Ma koliko ono bilo kratko, uvek proe izvesno vreme tz dok zatvara potpuno ne presee strujni tok. Postoji jo jedno vreme koje bitno utie na ostvarivanje veliine skoka pritiska, a to je vreme za koje poremeajni talas pree put od zatvaraa do reflektujue povrine i nazad do zatvaraa. Ukoliko je rastojanje zatvaraa od reflektujue povrine L, pomenuto vreme (tzv. vreme faze) iznosi 2L . (1.35) tf = a Ako je t z < t f , strujni tok e biti zaustavljen pre nego to poremeajni talas, po odbijanju od

povrine refleksije, stigne nazad do zatvaraa. U tom sluaju nastaje tzv. potpuni hidraulini udar pri kojem je porast pritiska odreen formulom ukovskog. U suprotnom, kada je t z > t f , u pitanju je nepotpuni hidraulini udar, sa manjim porastom pritiska odreenim izrazom,

p = a c0

tf tz

t f < tz .

(1.36)

Naime, kada je t z > t f strujni tok nije potpuno preseen u trenutku kada se poremeajni talas vrati nazad do prepreke, to omoguava da izvesna koliina tenosti istekne iz instalacije ime je onemogueno stvaranje veoma velikog pritiska. Oigledno je, iz izraza (1.35) i nejednakosti t z > t f , da e hidraulini udar biti utoliko jai ukoliko je cevovod dui a vreme zaustavljanja strujnog toka krae.
b) Brzina irenja poremeaja

Posmatrajmo strujni tok koji ima konstantnu brzinu c0 i pritisak p0 u horizontalnoj cevi prenika D, duine L i debljine zida c (slika 1.15). Ukoliko je posmatrani strujni tok trenutno zaustavljen na mestu zatvaraa doi e do porasta pritiska za vrednost p poto je brzina na to mestu c = 0. Poveanje pritiska se dalje iri brzinom prostiranja zvuka a ka povrini refleksije. Pri tome, tenost zbog svoje stiljivosti i elastinosti cevi i dalje pritie ka zatvarau. Neka je u nekom trenutku vremena t poremeajni talas stigao do preseka 1-1. U oblasti izmeu zatvaraa i preseka 1-1 vlada povieni pritisak p0 + p , pri emu deo pritiska p moe biti mnogo vei od poetnog pritiska p0. Istovremeno, gustina tenosti se poveala za d , a popreni presek cevi za dA . Za vreme dt poremeajni talas e stii do preseka 2-2 preavi put ds = a dt. Oigledno je da je za to vreme u zapreminu tenosti izmeu preseka 1-1 i 2-2 ula dodatna masa tenosti. Ukoliko se zanemari proizvod malih veliina d dA , kao mala veliina drugog reda, poveanje mase tenosti iznosi:

( + d )( A + dA)a dt Aa dt = ( Ad + dA)a dt .
Pomenuto poveanje mase tenosti jednako je koliini tenosti koja je brzinom c0 ula kroz presek 2-2 za isto ono vreme dt za koje je poremeajni talas preao put ds izmeu preseka 11 i 2-2. Na osnovu ovoga mora da postoji jednakost

( Ad + dA)a dt = c0 A dt ,
iz koje se dobija

d dA + a = c0 A

(1.37)

36

Slika 1.15 Brzina irenja poremeaja

U prethodnom izrazu nepoznati su odnosi u zagradi. Iz definicije koeficijenta stiljivosti

s=
i modula stiljivosti = 1/ s dobija se

1 dv 1 d = , v dp dp

v=

d dp p c0 a = = = pD 2 c

(1.38)

Pretpostavljajui da su cevi tankozidne poveanje pritiska prouzrokuje napon na istezanje

(1.39)

koji elstino deformie cev (poveavajui joj obim l0 = D ). Po Hukovom (Hook) zakonu u podruju malih deformacija vai relacija

=E

dl0 dD =E , l0 D

(1.40)

tako da se uz korienje prethodna dva izraza izraunava odnos

dA d D 2 / 4 2dD p D c0 aD . = = =2 =2 = 2 A D E 2c E c E D /4 Zamenom izraza (1.38) i (1.41) u izraz (1.37) i reavanjem po brzini a dobija se:
a= / D 1+ Ec
.

(1.41)

(1.42)

Veliina a 0 = / predstavlja brzinu zvuka, odnosno, brzinu irenja poremeaja u sluaju kada bi prostor bio neogranien. Izraz (1.42) izveo je 1898. godine ukovski prouavajui nestacionarno kretanje tenosti primenom diferencijalnih jednaina kretanja. Nekoliko godina kasnije Alijev je vrei eksperimente u vodovodnim cevima od raznog materijala doao do empirijskog izraza: 9900 a= , (1.43) ND 48,3 + c

37 gde je N konstanta za odreenu vrstu materijala cevi i iznosi: N = 0,5 za eline vodovodne cevi, N = 1,0 za cevi od livenog gvoa, N = 0,5 za olovne cevi. U tabeli 1.2 navedene su vrednosti modula stiljivosti za neke tenosti i modula elastinosti najee korienih materijala cevi. Tabela 1.2
Fluid
( N / m2 )

Materijal

E ( N / m2 ) 20,6 1010 9,8 1010 0,5 1010 2,0 1010 1,0 1010 2060 1015

Voda Ahohol Etar Benzin Petrolej Nafta

20,6 108 12,7 108 8,8 108 10,8 108 14,0 108 13,5 108

elik Liveno gvoe Olovo Beton Drvo Guma

Treba napomenuti da prethodni izrazi za brzinu prostiranja poremeaja vae samo za istu tenost. Meutim, svaka tenost sadri u sebi i izvesnu koliinu rastvorenog gasa, koja zavisi od pritiska i temperature na kojoj se tenost nalazi. Koliina rastvorenog gasa raste sa poveanjem pritiska i sniavanjem temperature. Svaka tenost pri odreenom pritisku istisne iz sebe sav gas. Za vodu taj pritisak iznosi 0,24 bar. Rastvoreni gas smanjuje modul stiljivosti tenosti, ime se smanjuje brzina prostiranja poremeajnih talasa. Na primer, zapreminska koncentracija vazduha od 1% u vodi smanjuje brzinu a na oko 200 m/s, to predstavlja smanjenje od oko 7 puta, imajui u vidu da se poremeajni talas u neogranienom prostoru ispunjenim vodom prostire brzinom od oko 1400 m/s. U istom odnosu smanjuje se i intenzitet hidraulinog udara koji bi se desio u takvoj vodi. Treba rei da voda na atmosferskom pritisku moe da rastvori i do 2% vazduha.
1.6.3 Zatita cevovoda od hidraulinog udara

Kao posledica hidraulinog udara mogu da nastanu veoma velike havarije na hidraulinim instalacijama. To ukazuje da se zatiti cevovoda i ostalih ureaja u hidropostojenjima mora posvetiti odgovarajua panja. Mere zatite sastoje se kako u preduzimanju svih potrebnih mera da do hidraulinog udara ne doe, tako i u korienju odgovarajuih zatitnih ureaja. Vrsta zatitnog ureaja kao i mesto njegovog postavljanja zavise od vrste i reima rada hidropostrojenja.
a) Postepeno zatvaranje ventila

Postepeno zatvaranje ventila je jedna od mera zatite cevovoda od hidrauling udara. Na razne naine se obezbeuje to da se ventil ne moe zatvoriti trenutno. Ponekad se tei da brzine strujanja opadaju po nekom zakonu, najee linerno, to omoguava da se i popreni presek cevovoda menja na isti nain,
t c = c0 1 , tz

t A = A0 1 tz

gde je tz vreme zatvaranja ventila.

38 Vreme zatvaranja ventila mora biti u svakom sluaju vee od vremena faze tz > t f =
b) Vodostan

2L . a

Vodostanom se naziva rezervoar postavljen u hidrocentralama izmeu akumulacijskog jezera i turbina, obino na mestu gde se cevovod prelama ka turbini. U periodu normalnog rada hidro-postrojenja vodostan ima ulogu pijezometra. Meutim, kada doe do poremeaja u radu, odnosno do nagle promene protoka, vodostan ima ulogu da sprei prenoenje poremeajnog talasa u dovodni tunel, jer se o slobodnu povinu vode u njemu talas odbija i oslabljen vraa u cevovod. Istovremeno, vodostan prima deo vode koja po inerciji struji iz akumulacijskog jezera, zbog ega nivo vode u njemu raste. Postavljanjem vodostana skauje se duina puta koju poremeajni talas prelazi, a time i vreme faze tf ime se omoguava sa veom verovatnoom postizanje uslova tz > tf .

Slika 1.16 Vodostan

b) Vetrenik

Za razliku od vodostana, vetrenik je zatvoren i u njemu je vazduh pod pritiskom koji je vei od atmosferskog. Vazduh poput opruge regulie punjenje i pranjenje vetrenika vodom za vreme hidraulinog udara. Ugrauje se kod pumpnih postrojenja i to na poetku potisnog dela cevovoda. Vetrenik pre svega titi potisni cevovod od hidraulinog udara poto je pumpa zatiena nepovratnim ventilom. Radi vee sigurnosti ceo sistem moe biti zatien jo i obilaznim vodom (by-pass) kroz koji voda iz potizsnog cevovoda struji u usisni za vreme hidraulinog udara.

Slika 1.17 Vetrenik