УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ
ОДСЕК ЗА ГЕОДЕЗИЈУ И ГЕОИНФОРМАТИКУ

СЕМИНАРСКИ РАД
из
ОПТИМИЗАЦИЈЕ У ГЕОДЕТСКОМ ПРЕМЕРУ

Предметни наставник:
В. проф. др Милева Самарџић-Петровић дипл. инж. геод.

Асистент:
Асист. Петко Вранић маст. инж. геод.

Студент:
Ивона Матовић 1513/22

Београд, 2023/24 година

 САДРЖАЈ
1.Увод .................................................................................................................................................... 1
2.Теоријске основе ................................................................................................................................ 1
2.1 Дефиниција .................................................................................................................................. 1
2.2 Стратегије решавања проблема ................................................................................................... 1
2.3 Класификација метода оптимизације .......................................................................................... 2
3. Оптимизација дизајна првог реда ..................................................................................................... 3
3.1 Претходна анализа тачности геодетске мреже ........................................................................... 3
3.1.1 Функционални модел ............................................................................................................ 3
3.1.2 Стохастички модел................................................................................................................ 5
3.1.3 Алгоритам претходне оцене тачности .................................................................................. 6
3.2.Претходна анализа поузданости геодетске мреже .................................................................... 12
3.2.1 Локални бројеви степени слободе за свако мерења ........................................................... 13
3.2.2 Коефецијенти унутрашње поуздансти за свако мерење .................................................... 14
3.2.3 Коефицијенти спољашње поузданости за свако мерење ................................................... 15
3.2.4 Доња граница грубе грешке за свако мерење..................................................................... 16
4.Компаративна анализа...................................................................................................................... 17
4.1. Компаративна анализа свих планова опажања ........................................................................ 18
5.Закључак ........................................................................................................................................... 21
6. Литература ....................................................................................................................................... 22
7. Прилози ............................................................................................................................................ 23
7.1 Прилог беој 1:Матрица дизајна ................................................................................................. 23
7.2 Прилог број 2:Матрица тежина ................................................................................................. 24
7.3 Прилог нрој 3:Матрица коефицијената нормалних једначина N проширена са S матрицом .. 26
7.4 Прилог број 4:Инверзија матрице N.......................................................................................... 28
7.5 Скице 2Д геодетске мреже, релативних и апсолутних елипски грешака сва три плана
опажања ........................................................................................................................................... 30
Предмет:Оптимизација у геодетском премеру Школска 2023./24. година
ЗАДАТАК ЗА СЕМИНАРСКИ РАД
Kандидат :Ивона Матовић Број индекса 1513/22

Према захтевима инвеститора, у геодетској 2Д мрежи,приказаној на Слици 1, потребно је

одредити координате Y, Xнепознате тачке 6, са стандардном девијацијом положаја:
P0.5cm,
при чему је датум мреже дефинисан вредностима координата датихтачака мреже 2, 3, 4 и
5,у локалном топоцентричном координатном систему, датим у Табели 1.

Слика 1. Скица геодетске 2Д мреже

Табела 1.КоординатеY, Xпознатих тачака 2Д геодетске мреже
Тачка Y [m] X [m]
2 9094.045 5626.122
3 9674.473 8253.264
4 8546.533 5881.367
5 9126.182 8381.786
У циљу испуњења захтева инвеститора, уз минимизацију трошкова неопходних за
реализацију мреже, извршити претходну анализу тачности и поузданости геодетске 2Д
мреже за два алтернативна плана опажања:
1. Мерене хоризонталне дужине са стандардном девијацијом S = 2 mm+2mm/km*S[km].
S2-3 S2-4 S2-6 S3-5
S3-6 S4-5 S4-6 S5-6
2. Мерене хоризонталне дужине, као у под 1,и хоризонтални правци са стандардном
девијацијом  = 1”.
6-2 6-4 6-5 6-3
при чему, привремене координате непознате тачке 6 имају вредности:
6 Y0 = 9055.916 m ; X0 = 6994.151 m
3. Мерене величине предвиђене у оквиру трећег плана дефинисати на часу вежби, у
сагласности са осталим колегиницама и колегама, тако да се међусобно разликују.
У оквиру оптимизације 1 реда геодетске 2Д мреже, за оба плана опажања:

1. Извршити анализу тачности непознатих параметара односно израчунати:

 коваријациону матрицу непознатих параметара,
 стандардне девијације непознатих параметара,
 положајну тачност тачака 2Д мреже,
 стандардну девијације дужинаS25 и S34 као функције непознатих параметара,
 стандардне елипсе грешака за тачаке 2Д мреже и
 стандардне релативне елипсе грешака између тачке 6 и тачака 2, 3, 4 и 5.

2. Нацртати скицу геодетске 2Д мреже са графичким приказом елипси грешака за

непознате тачке и релативним елипсама грешака између тачке 6 и тачака 2, 3, 4, и 5.
Скицу геодетске мреже нацртати у размери 1:20000 а елипсе грешака нацртати у
размери1 : 0.25.

3. Извршити анализу поузданости геодетске 2Д мреже, односно израчунати:

 локалне бројеве степени слободе за свако планираномерење,
 коефицијенте унутрашње поузданости за свако планирано мерење,
 коефицијенте спољашње поузданости за свако планирано мерење и
 доњу границу грубе грешке за свако планирано мерење.
Извршити компаративну анализу алтернативних планова опажања и изабрати
најповољнији план опажања за реализацију геодетске 2Д мреже у складу са захтевима
инвеститора.

Предметни наставник
В. проф. др Милева Самарџић-Петровић дипл. инж. геод.

Асистент
Асист. Петко Вранић маст. инж. геод.
1.Увод
У задатку према захтевима инвеститора, у геодетској 2Д мрежи, потребно је одредити
координате непознате тачке 6, са стандардном девијацијом положаја σp ≤ 0,5 cm. Датум
мреже дефинисан је вредностима координата датих тачака мреже( 2, 3, 4, 5).
Дата су два плана опажања али ми смо самостално додали још један план опажања тако да
смо укупно анализирали 3 плана опажања. Први план опажања подразумева мерење
дужина односно трилетарну мрежу,други план опажања поред дужина подразумева и
мерење хоризонталних праваца а трећи план је подразумевао правце и дужине са свих
тачака осим са тачке 6.
Анализом добијених резултата дошли смо до оптималног решења.

2.Теоријске основе
2.1 Дефиниција
Оптимизација је наука чији је циљ да одреди „најбоља“ решења за извесне математички
дефинисане проблеме, који су често физичка реалност. Реч „оптимум“ је синоним за реч
„најбоља“, која може значити „максимум“ или „минимум“ зависно од конкретног случаја,
а оба ова значења су математички дефинисана. Када се оптимизација посматра одвојено
од других наука, лако се уочава да је она део примењене математике. Примена метода
оптимизације је широко распрострањена и досеже у скоро све области у којима су
развијени начини добијања нумеричких информација (Наука, Инжењерство, Математика,
Економија, и друго). (Михаиловић и Алексић, 2008.)

Основна идеја оптимизације геодетских мрежа је да се дође до мреже која испуњава

критеријуме квалитета мреже. Различите фазе оптимизације нам помажу да изградимо
оптималну мрежу.У решавању оптимизационог проблема постоји 5 фаза:

1. дефинисанје оптимизационог проблема,

2. креирање математичког модела који репрезентује реални свет и анализа
оптималних критеријума,
3. утврђиванје алгоритма методе и анализа структуре методе,
4. тестирање модела и добијање решења,
5. имплементација.

2.2 Стратегије решавања проблема

Може се глобално рећи да се при оптимизацији геодетских мрежа користе углавном две
стратегије у којима се као извор информација употребљава варијанс-ковааријанс матрица
Kx=δ2Qx изравнатих параметара геодетске мреже јер се она може формирати још у фази
њеног пројектовања. Те стратегије су:

1
 1. Математичким методама се минимизирају одређене функције које су инваријантне
на изабрани координатни систем. Већина до сада познатих метода ове стратегије
овај проблем решава итеративним поступцима јер су процеси оптимизације
конвергентни (у свакој следећој итерацији добија се решење боље од претходног).
2. Апроксимира се најбоља могућа критеријум матрица која репрезентује
претпостављени квалитет мреже и до резултата се долази директним решењем. У
зависности од степена апроксимација зависи и квалитет добијених резултата и
њихова примењивост у пракси.

Решавајући проблеме оптимизације, по било којој наведеној стратегији, мора се

применити нека од метода математичке оптимизације којом се од произвољног система
добија оптимални систем.

2.3 Класификација метода оптимизације

Оптимизација пројектовања геодетских мрежа класификује се унутар различитих редова
(Табела 2.1). Подела на редове је извршена обзиром на константне односно слободне
параметре функционалног и стохастичког модела, посредног изравнања по методи
најмањих квадрата. (Михаиловић и Алексић, 2008.)

Константни Непознати
Пројекат Решење проблема
параметри параметри
0.ред A x , Q x Датум
1.ред P , Q x A Дизајн
2. ред A , Q x P Тачност

3. ред Q x A, P Побољшање квалитета

Табела 2.1. Класификација метода оптимизације геодетских мрежа(Михаиловић и Алексић,

2008.)
 Пројекат 0. реда - представља избор оптималног координатног система за
параметре геодетских мрежа.
 Пројекат 1. реда - доводи до решења оптималног дизајна геодетске мреже.
 Пројекат 2. реда - доводи до решења оптималних тежина или тачности планираних
мерења у мрежи
 Пројекат 3 . реда - омогућава оптимално побољшање постојећих мрежа у погледу
дизајна и тачности.

2
3. Оптимизација дизајна првог реда
Оптимизација дизајна првог реда доводи до оптималне конфигурације геодетске мреже.
Узимајући у обзир сва могућа опажања са процењеном тачношћу, проблем се своди на
одређивање оптималних позиција тачака мреже, као и одређивање оптималног плана
опажања у мрежи.
На основу података датих у задатку( тачност мерених величина (за мерене дужине
стандардна девијација износи ss = 2 mm + 2 mm/km*S[km] а за мерене хоризонталне
правце стандардна девијација износи sa = 1'') и развијањем плана мерења у мрежи тј.
матрицe А можемо одредити матрицу тржина P и коватијациону матрицу непознатих Qx.
3.1 Претходна анализа тачности геодетске мреже
Приликом мерења се добијају информације о вредностима мерених величина, са тачношћу
која је унапред дефинисана(траженом тачношћу).Тражена тачност може бити прописана
правилником(нормативна тачност), постављена од стране инвеститора, али се ипак
захтева највиша тачност која је могућа у датим околностима и условима.
У нашем задатку да би се извршила претходна анализа тачности мреже потребно је
одредити дизајн мреже и испланирати мерења у њој.Потребно је одредити приближне
вредности непознатих координата и висина тачака неком од познатих метода или
очитавањем са карата. Када су одређене привремене вредности координата или висина
тачака, дефинисан план мерених величина као и њихова тачност мерења у мрежи,
одређују се матрица дизајна А и коваријациона матрица мерених величина K l   oQl . На
овај начин формира се функционални и стохастички модел посредног изравнања
слободних и неслободних мрежа.
Коваријациона матрица непознатих параметара за неслободне мреже је облика:
K xˆ   o2  Q xˆ   o2  N 1   o2  ( A TQ l1 A) 1
или за слободне мреже:
K xˆ   o2  Q xˆ   o2  N    o2  ( A TQ l1 A) 
На основу елемената одређене матрице Кx обавља се потпуна претходна анализа тачности
тачака и функција у геодетској мрежи.
Након анализе тачности неопходно је упоредити добијену тачност са дефинисаном
тачности у пројектном задатку. Ако је добијена тачност из претходне анализе идентична
или боља од тачности која је пројектним задатком дефинисана онда се може очекивати да
ће и након реализације целог пројекта мрежа бити адекватног квалитета.У супротном, ако
захтеви тачности из пројектног задатка нису испуњени неопходне су измене у дизајну
мреже, планираним мерењима или њиховој тачност.
3.1.1 Функционални модел
Функција везе за опажане хоризонталне правце :

3
𝛼𝑖𝑗 + 𝒱𝑖𝑗 = 𝜑𝑖𝑗 + 𝑍𝑖

𝑦𝑗 −𝑦𝑖
𝛼𝑖𝑗 + 𝒱𝑖𝑗 = 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔 + 𝐶 + 𝑍𝑖 = 𝑓(𝑥𝑖 , 𝑦𝑖 , 𝑥𝑗 , 𝑦𝑗 , 𝑍𝑖 )
𝑥𝑗−𝑥𝑖
где је :
- 𝛼𝑖𝑗 −опажани хоризонтални правац
- 𝑍𝑖 − оријентациони угао на непознатој станици
- 𝜑𝑖𝑗 − дирекциони угао
- 𝒱𝑖𝑗 − резидуал (поправка) опажаног правца
- 𝐶 − константа чија вредност зависи од квадранта у коме се налази визурна
тачка ј у односу на станицу i (тачка на којој се налази инструмент), те може имати
вредности 0° , 180° и 360° .
- 𝑥𝑖 , 𝑦𝑖 −највероватније вредности коодината тачке i
- 𝑥𝑗 , 𝑦𝑗 −највероватније вредности координата тачке j

Функција 𝑓(𝑥𝑖 , 𝑦𝑖 , 𝑥𝑗 , 𝑦𝑗 , 𝑍𝑖 ) је нелинеарна те је треба линеаризовати, што се постиже

развијањем у Тејлоров ред:

𝜕𝑓(𝑥𝑖,𝑦𝑖,𝑥𝑗,𝑦𝑗 ,𝑍𝑖 ) 𝜕𝑓(𝑥𝑖,𝑦𝑖 ,𝑥𝑗,𝑦𝑗,𝑍𝑖 )

𝑓(𝑥𝑖 , 𝑦𝑖 , 𝑥𝑗 , 𝑦𝑗 , 𝑍𝑖 ) = 𝑓(𝑥𝑖0 , 𝑦𝑖0 , 𝑥𝑗0 , 𝑦𝑗0 , 𝑍𝑖0 ) + 𝜕𝑥𝑖0
𝜌𝜕𝑥𝑖 + 𝜕𝑦𝑖0
𝜌𝜕𝑦𝑖 +
𝜕𝑓(𝑥𝑖,𝑦𝑖,𝑥𝑗,𝑦𝑗 ,𝑍𝑖 ) 𝜕𝑓(𝑥𝑖,𝑦𝑖 ,𝑥𝑗,𝑦𝑗,𝑍𝑖 ) 𝜕𝑓(𝑥𝑖,𝑦𝑖 ,𝑥𝑗,𝑦𝑗,𝑍𝑖 )
𝜕𝑥𝑗0
𝜌𝜕𝑥𝑗 + 𝜕𝑦𝑗0
𝜌𝜕𝑦𝑗 + 𝜕𝑍𝑖0
𝜌𝜕𝑍𝑖

𝜕𝑓(𝑥𝑖,𝑦𝑖,𝑥𝑗,𝑦𝑗 ,𝑍𝑖 ) 𝑦𝑗0 −𝑦𝑖0

𝜕𝑥𝑖0
𝜌= 𝑑2 𝑖𝑗0
𝜌 = 𝑎𝑖𝑗
𝜕𝑓(𝑥𝑖,𝑦𝑖,𝑥𝑗,𝑦𝑗 ,𝑍𝑖 ) 𝑥𝑖0−𝑥𝑗0
𝜕𝑦𝑖0
𝜌= 𝑑2 𝑖𝑗0
𝜌 = 𝑏𝑖𝑗
𝜕𝑓(𝑥𝑖,𝑦𝑖,𝑥𝑗,𝑦𝑗 ,𝑍𝑖 ) 𝑦𝑖0−𝑦𝑗0
𝜌= 𝜌 = 𝑎𝑗𝑖 = −𝑎𝑖𝑗
𝜕𝑥𝑗0 𝑑2 𝑖𝑗0
𝜕𝑓(𝑥𝑖,𝑦𝑖,𝑥𝑗,𝑦𝑗 ,𝑍𝑖 ) 𝑥𝑗0−𝑥𝑖0
𝜕𝑦𝑗0
𝜌= 𝑑2 𝑖𝑗0
𝜌 = 𝑏𝑗𝑖 = −𝑏𝑖𝑗
𝜕𝑓(𝑥𝑖,𝑦𝑖,𝑥𝑗,𝑦𝑗 ,𝑍𝑖 )
=1
𝜕𝑍𝑖0
𝑦𝑗0 −𝑦𝑖0
𝑓(𝑥𝑖0 , 𝑦𝑖0 , 𝑥𝑗0 , 𝑦𝑗0 , 𝑍𝑖0 ) = 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔 𝑥 + 𝐶 + 𝑍𝑖0
𝑗0 −𝑥𝑖0
𝑦𝑗0 −𝑦𝑖0
𝐿𝛼𝑖𝑗 = 𝛼𝑖𝑗 − ( 𝑎𝑟𝑐𝑡𝑔 𝑥 + 𝐶 + 𝑍𝑖0 ) = 𝑀 − 𝑃
𝑗0 −𝑥𝑖0
Једначине поправака за опажане хоризонталне правце:
𝑦𝑗0 −𝑦𝑖0 𝑥𝑖0 −𝑥𝑗0 𝑦𝑖0 −𝑦𝑗0 𝑥𝑗0 −𝑥𝑖0
𝒱𝑖𝑗 = 𝑑2 𝑖𝑗0
𝜌𝜕𝑥𝑖 + 𝑑2 𝑖𝑗0
𝜌𝜕𝑦𝑖 + 𝑑2 𝑖𝑗0
𝜌𝜕𝑥𝑗 + 𝑑2 𝑖𝑗0
𝜌𝜕𝑦𝑗 + 𝜕𝑍𝑖 − 𝐿𝛼𝑖𝑗

Функција везе за мерене дужине:

𝑑𝑖𝑗 + 𝒱𝑖𝑗 = √(𝑥𝑗 − 𝑥𝑖 )2 + (𝑦𝑗 − 𝑦𝑖 )2 = 𝐹(𝑥𝑖 , 𝑦𝑖 , 𝑥𝑗 , 𝑦𝑗 )
где је :

4
 - 𝑑𝑖𝑗 − мерена дужина
- 𝒱𝑖𝑗 − резидуал (поправка) мерене дужине
- 𝑥𝑖 , 𝑦𝑖 −највероватније вредности коодината станице i
- 𝑥𝑗 , 𝑦𝑗 −највероватније вредности координата визурне тачке j

Функција𝐹(𝑥𝑖 , 𝑦𝑖 , 𝑥𝑗 , 𝑦𝑗 ) је нелинеарна те је требалинеаризовати, што се постиже

развијањем у Тејлоров ред:
𝜕𝐹(𝑥𝑖,𝑦𝑖 ,𝑥𝑗,𝑦𝑗) 𝜕𝐹(𝑥𝑖,𝑦𝑖,𝑥𝑗,𝑦𝑗 ) 𝜕𝐹(𝑥𝑖 ,𝑦𝑖,𝑥𝑗,𝑦𝑗 )
𝐹(𝑥𝑖 , 𝑦𝑖 , 𝑥𝑗 , 𝑦𝑗 ) = 𝐹(𝑥𝑖0 , 𝑦𝑖0 , 𝑥𝑗0 , 𝑦𝑗0 ) + 𝜕𝑥𝑖 + 𝜕𝑦𝑖 + + 𝜕𝑥𝑗 +
𝜕𝑥𝑖0 𝜕𝑦𝑖0 𝜕𝑥𝑗0
𝜕𝐹(𝑥𝑖,𝑦𝑖,𝑥𝑗,𝑦𝑗 )
𝜕𝑦𝑗0
𝜕𝑦𝑗

- 𝑥𝑖0 , 𝑦𝑖0 − приближне вредности коодината станице i

- 𝑥𝑗0 , 𝑦𝑗0 −приближне вредности координата визурне тачке j

𝐹(𝑥𝑖0 , 𝑦𝑖0 , 𝑥𝑗0 , 𝑦𝑗0 ) = √(𝑥𝑗0 − 𝑥𝑖0 )2 + (𝑦𝑗0 − 𝑦𝑖0 )2 = 𝑑𝑖𝑗0

𝜕𝐹(𝑥𝑖,𝑦𝑖,𝑥𝑗,𝑦𝑗 ) 𝑥𝑖0−𝑥𝑗0
= = 𝐴𝑖𝑗
𝜕𝑥𝑖0 𝑑𝑖𝑗0
𝜕𝐹(𝑥𝑖,𝑦𝑖,𝑥𝑗,𝑦𝑗 ) 𝑦𝑖0 −𝑦𝑗0
= = 𝐵𝑖𝑗
𝜕𝑦𝑖0 𝑑𝑖𝑗0
𝜕𝐹(𝑥𝑖,𝑦𝑖,𝑥𝑗,𝑦𝑗 ) 𝑥𝑗0−𝑥𝑖0
𝜕𝑥𝑗0
= 𝑑𝑖𝑗0
= 𝐴𝑗𝑖 = −𝐴𝑖𝑗
𝜕𝐹(𝑥𝑖,𝑦𝑖,𝑥𝑗,𝑦𝑗 ) 𝑦𝑗0 −𝑦𝑖0
= = 𝐵𝑗𝑖 = −𝐵𝑖𝑗
𝜕𝑦𝑗0 𝑑𝑖𝑗0

𝐹(𝑥𝑖 , 𝑦𝑖 , 𝑥𝑗 , 𝑦𝑗 ) = 𝑑𝑖𝑗0 + 𝐴𝑖𝑗 𝜕𝑥𝑖0 + 𝐵𝑖𝑗 𝜕𝑦𝑖0 + 𝐴𝑗𝑖 𝜕𝑥𝑗0 + 𝐵𝑗𝑖 𝜕𝑦𝑗0
𝐿𝑖𝑗 = 𝑑𝑖𝑗 − 𝑑𝑖𝑗0 = (𝑀 − 𝑃 ) − вектор слободних чланова

Једначине поправака за мерене дужине:

𝑥𝑖0−𝑥𝑗0 𝑦𝑖0 −𝑦𝑗0 𝑥𝑗0−𝑥𝑖0 𝑦𝑗0 −𝑦𝑖0
𝒱𝑖𝑗 = 𝑑𝑖𝑗0
𝜕𝑥𝑖0 + 𝑑𝑖𝑗0
𝜕𝑦𝑖0 + 𝑑𝑖𝑗0
𝜕𝑥𝑗0 + 𝑑𝑖𝑗0
𝜕𝑦𝑗0

𝒱𝑖𝑗 = 𝐴𝑖𝑗 𝜕𝑥𝑖0 + 𝐵𝑖𝑗 𝜕𝑦𝑖0 + 𝐴𝑗𝑖 𝜕𝑥𝑗0 + 𝐵𝑗𝑖 𝜕𝑦𝑗0 − 𝐿𝑖𝑗
Матрице дизајна првог, другог и трећег плана опажања налзе се у оквиру Прилога број 1.

3.1.2 Стохастички модел

Стохастички модел представља особине меренја у погледу корелисаности, у која мерења имамо
више поверења.

𝑃 = 𝜎0 2 𝑄𝑙 −1 = 𝐾𝑙 −1

5
𝜎0 2 = 1

𝑃 = 𝑄𝑙 −1 = 𝐾𝑙 −1

- 𝑄𝑙 − кофакторска матрица мерених величина

- 𝐾𝑙 − коваријациона матрица мерених величина
- 𝜎0 − а приори стандардна девијација јединице тежине

Матрица тежина је дијагонална матрица јер су мерене величине међусобно некорелисане.

Матрице тежина првог, другог и трећег плана опажања налзе се у оквиру Прилога број 2.

3.1.3 Алгоритам претходне оцене тачности

3.1.3.1 Нормализација матрице дизајна

(Михаиловић и Алексић, 2008.)

- матрицакоефицијенатанормалнихједначина
N матрице првог и другог плана опажања налазе се у прилозима (Прилог број 3).

3.1.3.2 Регуларизација система

Матрица нормалних једначина N је симетрична и сингуларна матрица. Како је

детерминанта матрице N једнака нули( она немарегуларизовану инверзију. Проблем се
решава применом генерализоване инверзије односно,применом њеног специјалног облика
псеудоинверзије. Псеудоинверзија представља регуларизовану инверзију матрице U која
се добија проширењем матрице N матрицом датумских услова.

(Михаиловић и Алексић, 2008.)

- кофакторска матрица непознатих параметара

6
 - Матрица датумских услова која зависи од врсте мреже, мерених величина и
дефекта датума геодетске мреже

Контрола:
- Матрице и су међусобно ортогоналне матрице
-
-

N+матрице првог и другог плана опажања налазе се у прилозима (Прилог број 4)

3.1.3.3 Матрица датумских услова

Број колона матрице S зависи од дефекта датума геодетске мреже.Дефект датума је

број недостајућих параметара којима се геодетска мрежа дефинише по облику, величини и
положају. Ако су у мрежи мерени само правци,као што је случај код првог плана опажања,
дефект датума износи 4 (дветранслације, ротацијаиразмера).
Међутим,у колико су у мрежи мерене дужине,као што је случај сад ругим планом
опажања,онда је дефект датума 3 (две транслације и ротација).

Контрола:

-
-
-
-

3.1.3.4.Ковариациона матрица непознатих чланова

𝑁 + = 𝜎0 2 𝑄𝑥 = 𝑄𝑥 = 𝐾𝑥 (3.40)
 𝜎0 - Априори стандардно одступање
 𝑄𝑥 - Кофакторска матрица непознатих параметара
 𝐾𝑥 - Коваријациона матрица непознатих параметара

7
3.1.3.5 Стандардне девијације непознатих параметара и положајна тачност тачака

𝜎𝑋𝑖 - Стандардна девијација непознатих параметара(по координатним осама)

𝜎𝑃𝑖 - Стандардна девијација положаја тачака

(Михаиловић и Алексић, 2008.)

Први план опажања Други план опажања

тачка σy σx σp тачка σy σx σp
2 2.1 4.0 4.5 2 1.7 3.3 3.7
3 1.9 3.8 4.2 3 1.8 3.3 3.8
4 2.5 3.5 4.3 4 2.2 3.0 3.7
5 1.7 3.7 4.0 5 1.6 3.4 3.7
6 15.5 4.3 16.1 6 3.2 2.4 4.0

Трећи план опажања

тачка σy σx σp
2 1.6 2.9 3.3
3 1.6 2.8 3.2
4 1.7 2.8 3.3
5 1.6 2.8 3.2
6 6.2 18.2 19.2

3.1.3.6 Стандардне девијације дужина S25 и S34 као функције непознатих параметара

(Михаиловић и Алексић, 2008.)

Први план опажања Други план опажања Трећи план опажања

𝜎 S2-5 5.9 mm 𝜎 S2-5 5.8 mm 𝜎 S2-5 5.3 mm
𝜎 S3-4 5.8 mm 𝜎 s23-4 5.8 mm 𝜎 s23-4 3.9 mm

8
3.1.3.7 Параметри стандардних апсолутних елипси грешака положаја тачака

Параметри стандардне елипсе грешака:

1. Велика полуоса: 2. Мала полуоса:

3. Дирекциони угао велике полуосе стандардне елипсе грешака:

Први план опажања

Tacka A[mm] B[mm] Z Teta step min sek

2 4.2 1.6 14.97308 19.13873 19 8 19

3 3.9 1.6 12.58660 16.98148 16 58 53
4 3.9 1.7 12.21495 31.13226 31 7 56
5 3.7 1.6 10.93434 7.81531 7 48 55
6 15.9 2.4 247.80852 102.96634 102 57 59

Други план опажања

Tacka A[mm] B[mm] Z Teta step min sek

2 3.4 1.5 9.16593 15.57953 15 34 46

3 3.4 1.5 9.42525 19.57587 19 34 33
4 3.4 1.6 8.69794 30.60509 30 36 18
5 3.4 1.5 9.33975 5.93153 5 55 53
6 3.2 2.4 4.61213 102.56764 102 34 4

Трећи план опажања

Tacka A[mm] B[mm] Z Teta step min sek

2 2.9 1.5 5.98165 8.70754 8 42 27

3 2.8 1.5 5.69522 15.17880 15 10 44
4 2.9 1.6 5.66930 13.97927 13 58 45
5 2.8 1.5 5.56260 10.30954 10 18 34
6 18.7 4.5 328.04595 13.65095 13 39 3

9
3.1.3.8 Параметри стандарних релативних елипси грешака између тачке 6 и тачака 2,
3, 4 и 5

Параметри релативне елипсе грешака:

1. Велика полуоса: 2. Мала полуоса:

3. Дирекциони угао велике полуосе релативне елипсе грешака:

Коришћењем матрице услова

(Михаиловић и Алексић, 2008.)

Први план опажања

ΔYΔY ΔXΔX
272.84791 -17.70126 ΔYΔY
KΔX6-2
-17.70126 19.10572 ΔYΔY

ΔYΔY ΔXΔX
233.48452 -77.66006 ΔYΔY
KΔX6-3
-77.66006 46.12274 ΔXΔX

ΔYΔY ΔXΔX
218.87824 -72.59325 ΔYΔY
KΔX6-4
-72.59325 41.53135 ΔYΔY

ΔYΔY ΔXΔX
256.65588 -33.75383 ΔYΔY
KΔX6-5
-33.75383 22.08971 ΔYΔY

10
 A [mm] B [mm] Z Ѳ st min sec A[m] B[m]
6-2 16.6 4.2 256.1999961 93.97136284 93 58 17 182.107919 46.509081
6-3 16.2 4.3 243.3696273 109.8291122 109 49 45 177.876648 46.8228247
6-4 15.6 4.0 229.1965171 109.6528778 109 39 10 172.108017 43.4556199
6-5 16.2 4.2 244.087229 98.02785426 98 1 40 177.852146 45.7911672

Други план опажања

13.9322991 2.2995445
KΔX6-2
2.29954447 16.753426

13.3122269 1.5739038
KΔX6-3
1.57390378 17.301312

13.8793513 1.9311214
KΔX6-4
1.93112141 14.425948

12.7693001 0.3955008
KΔX6-5
0.39550077 17.192735

A [mm] B [mm] Z Ѳ st min sec A[m] B[m]

6-2 4.247 3.556 5.39540307 29.23731799 29 14 14 60.76268 46.7216 39.11604
6-3 4.225 3.573 5.08148499 19.13857747 19 8 19 430.8614 46.47095 39.30253
6-4 4.013 3.493 3.90072906 40.97241092 40 58 21 409.0276 44.14142 38.42495
6-5 4.151 3.569 4.49360242 5.069254463 5 4 9 444.9307 45.65705 39.25354

Трећи план опажања

41.92156166 74.766688
KΔX6-2
74.766688 339.082134

42.04916978 77.4907209
KΔX6-3
77.49072092 340.764608

40.64212122 76.819547
KΔX6-4
76.81954698 333.7727

41.42981533 76.5013024
KΔX6-5
76.50130241 339.26814

Tacka A[mm] B[mm] Z Teta step min sek A[m] B[m]

6-2 18.890 4.916 332.6629472 13.3559377 13 21 21 207.7903557 54.07971243
6-3 18.965 4.811 336.5266115 13.7107371 13 42 39 208.6147012 52.91855582
6-4 18.780 4.662 330.9539352 13.8302342 13 49 49 206.5788221 51.2775154
6-5 18.915 4.788 334.8394612 13.5950155 13 35 42 208.0625235 52.67294277

11
3.2.Претходна анализа поузданости геодетске мреже
Код оцењивања тачности једне геодетске мреже као полазне поставке се користе усвојени
функционални и стохастички модел мреже. Стохастичким моделом мреже дефинисана је
стохастичка повезаност грешака опажања што ни у ком случају не мора бити истоветно са
грешкама мерења приликом њихове реализације. Мора се стално водити рачуна да се код
реализације мерења могу јавити грешке које могу утицати на оцену тачности и резултате
мерења и изравнања чинити нетачнíм и несигурним. Због тога се тежи да се открију све
грубе грешке мерења и изврши њихова елиминација. Потпуно сигурних метода откривања
грубих грешака мерења за сада нема и увек се мора рачунати са тим да су у процес
изравнања укључена и мерења са неоткривеним грубим грешкама.
Од jедне добро пројектоване геодетске мреже, која ће дати поуздане резултате, може се
захтевати да после изравнања поправке мерења буду адекватне грешкана мерења
(укључујући и неоткривене грубе грешке). Такво својство пројектоване мреже задовољава
такозвану унутрашњу поузданост која може бити локална и глобална. Исто тако од добро
пројектоване мреже се може захтевати да су утицаји неоткривених грубих грешака на
непознате параметре мреже што је могуће мањи. То својство се обично назива спољна
поузданост мреже и такодје може бити локална и глобална.
За анализу унутрашње и спољашње поузданости геодетских мрежа потребно је одредити
матрицу коефицијента унутрашње поузданости R и матрицу коефицијента спољашње
поузданости U. Након одређивања коефицијенте ових матрица односно, вредности
дијагоналних коефицијената riiи uiiи како је позната тачност планираних мерења  l , онда
се могурачунати коефицијенти унутрашње поузданости ku , доња граница грубе грешке
oli као и коефицијенти спољашње поузданости ks и утицај доње границе грубе грешке на
непознате параметре  o x̂i .
Након одређивања вредности коефицијената унутрашње и спољашње поузданости из
претходне анализе поузданости потребно је упоредити ове вредности са вредностима које
су добијене емпиријским путем које се препоручују приликом пројектовања геодетских
мрежа(Табела 3.2.1.).

Границе коефицијената rii Оцене контроле

0  rii  0.01 Нема контроле

0.01  rii  0.10 Слаба контрола

0.10  rii  0.30 Довољна контрола

0.30  rii  1 Добра контрола

Табела3.2.1: Оцене контроле у теорији поузданости(Михаиловић и Алексић, 2008.)

Минимална вредност коефицијената 𝑟𝑖𝑖 за поједина планирана мерења у пројектовањима

геодетских мрежа треба да буде (𝑟𝑖𝑖 )𝑚𝑖𝑛 = 0.3.

12
Ако се на основу ових емпиријских вредности утврди да је слаба поузданост у геодетској
мрежи потребно је дадати нова планирана мерења и на тај начин повећати број сувишно
мерених величина rа самим тим се повећава и поуздананос у геодетској мрежи. Најбоље
решење се постиже затварањем геодетских фигура у мрежи: троугао, четвороугао или
полигон.Ако дође до измена у плану мерења потребно је урадити поново претходну
анализу тачности и поузданости. Поступак понављамо док критеријуми тачности и
поузданости не буду испуњени.

3.2.1 Локални бројеви степени слободе за свако мерења

Локални бројеви степени слободе су дијагонални елементи матрице R и

представљају показатеље унутрашње поузданости.

Први план опажања Други план опажања

S2-3 r1 0.2 S2-3 r1 0.5

S2-4 r2 0.0 S2-4 r2 0.1
S2-6 r3 0.3
S2-6 r3 0.1
S3-5 r4 0.1
S3-5 r4 0.0 S3-6 r5 0.2
S3-6 r5 0.1 S4-5 r6 0.5
S4-5 r6 0.3 S4-6 r7 0.2
S4-6 r7 0.1 S5-6 r8 0.2
alfa 6-2 r9 0.4
S5-6 r8 0.2
alfa 6-3 r10 0.4
alfa 6-4 r11 0.4
alfa 6-5 r12 0.5
Трећи план опажања
Alfa 2-3 r1 0.3
Alfa 2-4 r2 0.3
Alfa 2-6 r3 0.2
Alfa 3-2 r4 0.4
Alfa 3-5 r5 0.3
Alfa 3-6 r6 0.3
Alfa 4-2 r7 0.3
Alfa 4-5 r8 0.4
Alfa 4-6 r9 0.3
Alfa 5-3 r10 0.3
Alfa 5-4 r11 0.4
S2-3 r12 0.3
S2-4 r13 0.5
S2-4 r14 0.1
S3-5 r15 0.1
S4-5 r16 0.4

13
3.2.2 Коефецијенти унутрашње поуздансти за свако мерење

за и :

(Михаиловић и Алексић, 2008.)

Први план опажања Други план опажања

S2-3 ku1 9.3 S2-3 ku1 5.7

S2-4 ku2 79.2 S2-4 ku2 11.8
S2-6 ku3 13.3 S2-6 ku3 8.1
S3-5 ku4 90.7 S3-5 ku4 13.1
S3-6 ku5 14.0 S3-6 ku5 8.6
S4-5 ku6 7.1 S4-5 ku6 5.6
S4-6 ku7 11.7 S4-6 ku7 9.2
S5-6 ku8 10.5 S5-6 ku8 8.3
alfa 6-2 ku9 6.2
alfa 6-3 ku10 6.1
alfa 6-4 ku11 6.4
alfa 6-5 ku12 6.1
Трећи план опажања

Alfa 2-3 ku1 6.6

Alfa 2-4 ku2 7.4
Alfa 2-6 ku3 8.5
Alfa 3-2 ku4 6.4
Alfa 3-5 ku5 7.5
Alfa 3-6 ku6 7.5
Alfa 4-2 ku7 7.9
Alfa 4-5 ku8 6.5
Alfa 4-6 ku9 8.2
Alfa 5-3 ku10 7.5
Alfa 5-4 ku11 6.2
S2-3 ku12 7.1
S2-4 ku13 9.1
S2-4 ku14 16.2
S3-5 ku15 16.6
S4-5 ku16 6.3

14
3.2.3 Коефицијенти спољашње поузданости за свако мерење

за :

(Михаиловић и Алексић, 2008.)

Први план опажања Други план опажања

S2-3 ku1 8.4 S2-3 ku1 3.9

S2-4 ku2 79.1 S2-4 ku2 11.1
S2-6 ku3 12.7 S2-6 ku3 7.0
S3-5 ku4 90.6 S3-5 ku4 12.5
S3-6 ku5 13.4 S3-6 ku5 7.5
S4-5 ku6 5.8 S4-5 ku6 3.8
S4-6 ku7 10.9 S4-6 ku7 8.2
S5-6 ku8 9.6 S5-6 ku8 7.2
alfa 6-2 ku9 4.6
alfa 6-3 ku10 4.5
alfa 6-4 ku11 4.9
alfa 6-5 ku12 4.5

Трећи план опажања

Alfa 2-3 ku1 5.1

Alfa 2-4 ku2 6.2
Alfa 2-6 ku3 7.5
Alfa 3-2 ku4 4.9
Alfa 3-5 ku5 6.2
Alfa 3-6 ku6 6.2
Alfa 4-2 ku7 6.7
Alfa 4-5 ku8 5.0
Alfa 4-6 ku9 7.0
Alfa 5-3 ku10 6.3
Alfa 5-4 ku11 4.6
S2-3 ku12 5.8
S2-4 ku13 4.5
S2-4 ku14 15.7
S3-5 ku15 16.1
S4-5 ku16 4.8

15
3.2.4 Доња граница грубе грешке за свако мерење

(Михаиловић и Алексић, 2008.)

квантилинормалнерасподеле

 стандарднадевијацијамереневеличине
 планираномерење
 нивозначајности(поверења)
 моћтеста

Доња граница грубе грешке, уствари, представљ аминималну вредност систематске

грешке коју је могуће идентификовати са вероватноћом (или и) ,те кажемо дасистематских
грешака неће бити идентификовано.Зато би за њу више одговарао термин доња граница
систематске грешке.
За вредност доње границе грубе грешке износи:

(Михаиловић и Алексић, 2008.)

Први план опажања Други план опажања

S2-3 Δ1 2.0 S2-3 Δ1 41.8

S2-4 Δ2 0.2 S2-4 Δ2 38.0
S2-6 Δ3 1.3 S2-6 Δ3 38.4
S3-5 Δ4 0.2 S3-5 Δ4 41.1
S3-6 Δ5 1.3 S3-6 Δ5 41.3
S4-5 Δ6 2.9 S4-5 Δ6 40.1
S4-6 Δ7 1.6 S4-6 Δ7 40.9
S5-6 Δ8 1.8 S5-6 Δ8 39.8
alfa 6-2 Δ9 6.2
alfa 6-3 Δ10 6.1
alfa 6-4 Δ11 6.4
alfa 6-5 Δ12 6.1

16
Трећи план опажања

Alfa 2-3 Δ1 6.6

Alfa 2-4 Δ2 7.4
Alfa 2-6 Δ3 8.5
Alfa 3-2 Δ4 6.4
Alfa 3-5 Δ5 7.5
Alfa 3-6 Δ6 7.5
Alfa 4-2 Δ7 7.9
Alfa 4-5 Δ8 6.5
Alfa 4-6 Δ9 8.2
Alfa 5-3 Δ10 7.5
Alfa 5-4 Δ11 6.2
S2-3 Δ12 7.1
S2-4 Δ13 6.1
S2-4 Δ14 119.9
S3-5 Δ15 53.2
S4-5 Δ16 19.7

4.Компаративна анализа
Компаративна анализа представља финалну фазу оптимизације, где се изводе поређења
параметара прецизности и параметара поузданости између свих урађених планова.
Да би се извршила компаративна анализа сва три плана опажања и одредило који од њих
је најоптималнији, потребно је упоредити резултате добијене предходном анализом
тачности и поузданости.
 У првом плану опажања мерене су само дужине,па је положајна тачност тачке 6
најмања и не испуњава задате критеријуме тачности.
 У другом плану опажања, поред дужна, мерени су и правци и ако се посматра
положајна тачност тачке 6, апсолутне елипсе грешака и локални број степени
слободе, долази се до закључка да овај план опажања испуњава критеријуме
тачности.
 У трећем плану опажања,мерени су правци и дужине са свих тачака осим са тачке 6
и упрово због тога је положајна тачност тачке 6 најманја у овом плану, па самим
тим ни овај план не испуњава критеријуме тачности.

На крају, компаративном анализом сва три плана, може се донети закључак да је други
план опажања најбољи.

17
4.1. Компаративна анализа свих планова опажања
Број Број резултата Број резултата Положајна Локални број Локални број
План Хомогеност Хомогеност Изотропност
резултата мерења мерења прецизност степени степени
опажа мреже мреже мреже
мерења праваца дужина тачке 6 слободе - правци слободе - дужине
ња
n n1 n2 σp6 [mm] A min A max B min B A:B min A:B max ri min ri max ri min ri max
1 8 0 8 16.7 3.9 12.7 1.9 3.2 1.3 6.6 0 0 0 0.3
2 12 4 8 3.2 2.6 3.5 1.7 1.9 1.3 2.1 0.4 0.5 0.1 0.5
3.1 15 7 8 3.8 2.2 3.3 1.8 2.8 1.1 1.4 0.2 0.5 0.1 0.6
3.2 15 7 8 3.8 2.3 3.4 1.5 2.4 1.3 1.6 0.2 0.5 0.1 0.6
3.3 15 7 8 3.9 2.6 3.4 1.9 2.8 1.1 1.4 0.2 0.5 0.1 0.9
3.4 15 7 8 3.9 2.3 3.3 1.5 2.4 1.3 2.2 0.2 0.5 0.1 0.6
3.5 18 10 8 3.7 1.9 2.9 1.5 2.4 1.2 2.3 0.2 0.5 0.1 0.8
3.6 18 10 8 3.0 2.1 3.4 1.6 1.9 1.2 2.1 0.3 0.6 0.1 0.6
3.7 18 10 8 3.0 2.1 3.4 1.6 1.9 1.2 2.1 0.4 0.5 0.1 0.6
3.8 18 10 8 3.0 3.3 3.4 2.9 3.1 1.2 1.5 0.2 0.5 0.1 0.7
3.9 18 10 8 2.9 2.3 2.9 1.4 2.4 1.2 1.6 0.2 0.5 0.1 0.7
3.10 18 10 8 3.0 2.0 3.2 1.5 1.9 1.2 2.0 0.2 0.5 0.1 0.8
3.11 24 16 8 3.5 2 2.6 1.4 2.4 1.1 1.5 0.4 0.6 0.2 0.7
3.12 20 12 8 5.0 2.1 4.4 1.5 2.4 1.4 1.9 0.3 0.5 0.1 0.7
3.13 16 12 4 19.2 2.8 18.7 1.5 4.5 1.9 4.2 0.2 0.4 0.1 0.5
3.14 12 2 10 10.3 2.2 10.1 0.9 1.7 1.8 5.9 0.5 0.5 0 0.6
3.15 10 2 8 13.9 2.4 13.7 2 10.8 1.2 1.5 0.1 0.1 0 0.5
3.16 16 6 10 4.0 1.9 2.9 1.6 2.9 0.9 1.2 0.1 0.5 0.1 0.7
3.18 18 8 10 3.2 2.2 2.6 1.3 1.9 1.3 1.9 0.2 0.5 0.1 0.8
3.19 14 4 10 12.3 2.2 12.1 1.7 9.6 1.2 1.4 0.1 0.1 0 0.7
3.20 12 4 8 2.6 2 2.4 1.5 1.8 1.1 1.5 0.1 0.5 0.1 0.5
3.21 12 4 8 2.7 2.5 2.8 2.4 2.7 1 1.1 0.4 0.5 0.1 0.5
3.22 12 4 8 2.2 1.7 2 1.4 1.6 1 1.3 0.1 0.5 0.2 0.4
3.23 12 4 8 3.6 2.9 3.1 0.9 1.7 1.8 3.3 0.5 0.5 0.1 0.5
3.24 12 4 8 4.0 3.2 3.4 2.3 2.9 1.1 1.5 0.4 0.5 0.1 0.5
Табела 4.1 Приказ вредности предходне анализе прецизности и поузданости

18
 Нема контроле Слаба контрола Довољна контрола Добра контрола
Сума процената

rii [0-0.01] % rii [0.01-0.1] % rii [0.1-0.3] % rii [0.3-1.0] %

2 25% 2 25% 3 38% 1 13% 100%
0 0% 1 8% 3 25% 8 67% 100%
0 0% 0 0% 5 33% 10 67% 100%
0 0% 0 0% 5 33% 10 67% 100%
0 0% 1 7% 4 27% 10 67% 100%
0 0% 2 13% 3 20% 10 67% 100%
0 0% 0 0% 5 28% 13 72% 100%
0 0% 0 0% 4 22% 14 78% 100%
0 0% 0 0% 4 22% 14 78% 100%
0 0% 0 0% 4 22% 14 78% 100%
0 0% 0 0% 4 22% 14 78% 100%
0 0% 0 0% 5 28% 13 72% 100%
0 0% 0 0% 2 8% 22 92% 100%
0 0% 2 10% 0 0% 18 90% 100%
0 0% 2 13% 3 19% 11 69% 100%
1 8% 0 0% 5 42% 6 50% 100%
2 20% 0 0% 6 60% 2 20% 100%
0 0% 0 0% 4 25% 12 75% 100%
0 0% 0 0% 5 28% 13 72% 100%
1 7% 0 0% 5 36% 8 57% 100%
0 0% 1 8% 3 25% 8 67% 100%
0 0% 1 8% 5 42% 6 50% 100%
0 0% 0 0% 5 42% 7 58% 100%
0 0% 2 17% 4 33% 6 50% 100%
2 17% 0 0% 4 33% 6 50% 100%
Табела4.2 Елементи унутрашње поузданости

19
 Зависност положајне тачности тачке 6 у
20.0
19.0 односу на верзију трећег плана опажања
18.0
Положајна тачност тачке 6 [mm]

17.0
16.0
15.0
14.0
13.0
12.0
11.0
10.0
9.0
8.0
7.0
6.0
5.0
4.0
3.0
2.0
1.0
0.0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25
Број мерених величина

Табела 4.3 Хистограм зависности унутрашње поузданости од броја мерених величина

Хистограм зависности унутрашње

поузданости од броја мерених величина
20
19
18
17
16
Број мерених величина

15
14
13
12
11
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26

Нема контроле Слаба контрола довољна контрола Добра контрола

Табела4.4 Хистограм зависности унутрашње поузданости од броја мерених величина

Компаративном анализом 25 планова опажања можемо закључити да је наоптималнији 22.

план поажања.

20
5.Закључак
Овом анализом дошли смо до закључка да је други план опажања у односу на сва три
најповољнији, јер задовољава све критеријуме из пројектног задатка.Проблем код првог
плана опажања где су мерене само хоризонталне дужине је у томе што стандардна
девијација положаја није мања од 0.5 см, а у трећем плану опажања мерени су правци и
дужине са свих тачака осим са тачке 6 па је самим тим овај план најгори.
Други план опажања је оптималан у односу на први и трећи што не значи да не може бити
бољи у смилу тачности и поузданости ове геодетске мреже. Тачност и поузданост
геодетске мреже се може повећати додавањем нових мерених величина односно
повећањем броја степени слободе али се тиме повећавају и трошкови реализације мреже,
као и време потребно за реализацију мреже.

21
6. Литература
[1] Концепти мрежа у геодетском премеру – Монографија / К. Михаиловић, И. Р. Алексић//. -
Београд: Привредно друштво за картографију "ГЕОКАРТА" д.о.о., 2008.

22
 7. Прилози
7.1 Прилог беој 1:Матрица дизајна
Први план опажања
Y2 X2 Y3 X3 Y4 X4 Y5 X5 Y6 X6
A= -0.21573 -0.97645 0.21573 0.97645 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 S2-3
0.90635 -0.42253 0.00000 0.00000 -0.90635 0.42253 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 S2-4
0.02786 -0.99961 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 -0.02786 0.99961 S2-6
0.00000 0.00000 0.97361 -0.22822 0.00000 0.00000 -0.97361 0.22822 0.00000 0.00000 S3-5
0.00000 0.00000 0.44093 0.89754 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 -0.44093 -0.89754 S3-6
0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 -0.22583 -0.97417 0.22583 0.97417 0.00000 0.00000 S4-5
0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 -0.41622 -0.90926 0.00000 0.00000 0.41622 0.90926 S4-6
0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.05057 0.99872 -0.05057 -0.99872 S5-6

Други план опажања

Y2 X2 Y3 X3 Y4 X4 Y5 X5 Y6 X6 Z6
-0.21573 -0.97645 0.21573 0.97645 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 S2-3
0.90635 -0.42253 0.00000 0.00000 -0.90635 0.42253 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 S2-4
0.02786 -0.99961 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 -0.02786 0.99961 0.00000 S2-6
A= 0.00000 0.00000 0.97361 -0.22822 0.00000 0.00000 -0.97361 0.22822 0.00000 0.00000 0.00000 S3-5
0.00000 0.00000 0.44093 0.89754 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 -0.44093 -0.89754 0.00000 S3-6
0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 -0.22583 -0.97417 0.22583 0.97417 0.00000 0.00000 0.00000 S4-5
0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 -0.41622 -0.90926 0.00000 0.00000 0.41622 0.90926 0.00000 S4-6
0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.05057 0.99872 -0.05057 -0.99872 0.00000 S5-6
-0.1507 -0.0042 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.15066 0.0042 1.00000 alfa 6-2
0.00000 0.00000 0.1320 -0.0648 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 -0.1320 0.0648 1.00000 alfa 6-3
0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 -0.1532 0.0701 0.00000 0.00000 0.15325 -0.07015 1.00000 alfa 6-4
0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.14826 -0.00751 -0.14826 0.00751 1.00000 alfa 6-5

Трећи план опажања

Y2 X2 Y3 X3 Y4 X4 Y5 X5 Y6 X6 Z2 Z3 Z4 Z5
-0.0749 0.0165 0.0749 -0.0165 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 1.0000 0.0000 0.0000 0.0000 Alfa 2-3
-0.1443 -0.3095 0.0000 0.0000 0.1443 0.3095 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 1.0000 0.0000 0.0000 0.0000 Alfa 2-4
-0.1507 -0.0042 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.1507 0.0042 1.0000 0.0000 0.0000 0.0000 Alfa 2-6
A= -0.0749 0.0165 0.0749 -0.0165 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 1.0000 0.0000 0.0000 Alfa 3-2
0.0000 0.0000 -0.0836 -0.3566 0.0000 0.0000 0.0836 0.3566 0.0000 0.0000 0.0000 1.0000 0.0000 0.0000 Alfa 3-5
0.0000 0.0000 0.1320 -0.0648 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 -0.1320 0.0648 0.0000 1.0000 0.0000 0.0000 Alfa 3-6
-0.1443 -0.3095 0.0000 0.0000 0.1443 0.3095 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 1.0000 0.0000 Alfa 4-2
0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 -0.0783 0.0181 0.0783 -0.0181 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 1.0000 0.0000 Alfa 4-5
0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 -0.1532 0.0701 0.0000 0.0000 0.1532 -0.0701 0.0000 0.0000 1.0000 0.0000 Alfa 4-6
0.0000 0.0000 -0.0836 -0.3566 0.0000 0.0000 0.0836 0.3566 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 1.0000 Alfa 5-3
0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 -0.0783 0.0181 0.0783 -0.0181 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 1.0000 Alfa 5-4
0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.1483 -0.0075 -0.1483 0.0075 0.0000 0.0000 0.0000 1.0000 Alfa 5-6
-0.2157 -0.9765 0.2157 0.9765 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 S2-3
0.9063 -0.4225 0.0000 0.0000 -0.9063 0.4225 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 S2-4
0.0000 0.0000 0.9736 -0.2282 0.0000 0.0000 -0.9736 0.2282 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 S3-5
0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 -0.2258 -0.9742 0.2258 0.9742 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 S4-5

23
 7.2 Прилог број 2:Матрица тежина
Први план опажања
S2-3 S2-4 S2-6 S3-5 S3-6 S4-5 S4-6 S5-6
P= 0.01836 0 0 0 0 0 0 0 S2-3 1/mm2
0 0.09716 0 0 0 0 0 0 S2-4 1/mm2
0 0 0.04456 0 0 0 0 0 S2-6 1/mm2
0 0 0 0.10231 0 0 0 0 S3-5 1/mm2
0 0 0 0 0.04330 0 0 0 S3-6 1/mm2
0 0 0 0 0 0.01965 0 0 S4-5 1/mm2
0 0 0 0 0 0 0.05055 0 S4-6 1/mm2
0 0 0 0 0 0 0 0.04379 S5-6 1/mm2

Други план опажања

S2-3 S2-4 S2-6 S3-5 S3-6 S4-5 S4-6 S5-6 alfa 6-2 alfa 6-3 alfa 6-4 alfa 6-5

0.01836 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 S2-3 1/mm2

0 0.09716 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 S2-4 1/mm2
0 0 0.04456 0 0 0 0 0 0 0 0 0 S2-6 1/mm2
P= 0 0 0 0.10231 0 0 0 0 0 0 0 0 S3-5 1/mm2
0 0 0 0 0.04330 0 0 0 0 0 0 0 S3-6 1/mm2
0 0 0 0 0 0.01965 0 0 0 0 0 0 S4-5 1/mm2
0 0 0 0 0 0 0.05055 0 0 0 0 0 S4-6 1/mm2
0 0 0 0 0 0 0 0.04379 0 0 0 0 S5-6 1/mm2
0 0 0 0 0 0 0 0 1.00000 0 0 0 alfa 6-2 1/''2
0 0 0 0 0 0 0 0 0 1.00000 0 0 alfa 6-3 1/''2
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1.00000 0 alfa 6-4 1/''2
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1.00000 alfa 6-5 1/''2

24
 Трећи план опажања

Alfa Alfa Alfa Alfa Alfa Alfa Alfa Alfa Alfa Alfa Alfa Alfa
S2-3 S2-4 S3-5 S4-5
2-3 2-4 2-6 3-2 3-5 3-6 4-2 4-5 4-6 5-3 5-4 5-6
1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Alfa 2-3 1/''2
P= 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Alfa 2-4 1/''2
0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Alfa 2-6 1/''2
0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Alfa 3-2 1/''2
0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Alfa 3-5 1/''2
0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Alfa 3-6 1/''2
0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Alfa 4-2 1/''2
0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 Alfa 4-5 1/''2
0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 Alfa 4-6 1/''2
0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 Alfa 5-3 1/''2
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 Alfa 5-4 1/''2
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 Alfa 5-6 1/''2
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0.01836 0 0 0 S2-3 1/mm2
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0.09716 0 0 S2-4 1/mm2
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0.10231 0 S3-5 1/mm2
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0.01965 S4-5 1/mm2

25
 7.3 Прилог нрој 3:Матрица коефицијената нормалних једначина N проширена
са S матрицом
Први план опажања
N= 0.08070 -0.03458 -0.00085 -0.00387 -0.07981 0.03721 0.00000 0.00000 -0.00003 0.00124 0.00000 1.00000 1409.51275

-0.03458 0.07938 -0.00387 -0.01750 0.03721 -0.01735 0.00000 0.00000 0.00124 -0.04453 1.00000 0.00000 -16.26325

-0.00085 -0.00387 0.10626 -0.00173 0.00000 0.00000 -0.09699 0.02273 -0.00842 -0.01714 0.00000 1.00000 -1217.62925

-0.00387 -0.01750 -0.00173 0.05771 0.00000 0.00000 0.02273 -0.00533 -0.01714 -0.03488 1.00000 0.00000 564.16475

-0.07981 0.03721 0.00000 0.00000 0.08957 -0.01375 -0.00100 -0.00432 -0.00876 -0.01913 0.00000 1.00000 1154.26775

0.03721 -0.01735 0.00000 0.00000 -0.01375 0.07779 -0.00432 -0.01865 -0.01913 -0.04179 1.00000 0.00000 -563.77525

0.00000 0.00000 -0.09699 0.02273 -0.00100 -0.00432 0.09810 -0.01620 -0.00011 -0.00221 0.00000 1.00000 -1346.15125

0.00000 0.00000 0.02273 -0.00533 -0.00432 -0.01865 -0.01620 0.06765 -0.00221 -0.04368 1.00000 0.00000 15.87375

-0.00003 0.00124 -0.00842 -0.01714 -0.00876 -0.01913 -0.00011 -0.00221 0.01732 0.03724 0.00000 0.00000 0.00000

0.00124 -0.04453 -0.01714 -0.03488 -0.01913 -0.04179 -0.00221 -0.04368 0.03724 0.16488 0.00000 0.00000 0.00000

0.00000 1.00000 0.00000 1.00000 0.00000 1.00000 0.00000 1.00000 0.00000 0.00000 0 0 0

1.00000 0.00000 1.00000 0.00000 1.00000 0.00000 1.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0 0 0

1409.51275 -16.26325 -1217.62925 564.16475 1154.26775 -563.77525 -1346.15125 15.87375 0.00000 0.00000 0 0 0

Други план опажања

0.10340 -0.03395 -0.00085 -0.00387 -0.07981 0.03721 0.00000 0.00000 -0.02273 0.00061 -0.15066 0.00000 1.00000 1409.51275

-0.03395 0.07939 -0.00387 -0.01750 0.03721 -0.01735 0.00000 0.00000 0.00061 -0.04455 -0.00420 1.00000 0.00000 -16.26325

-0.00085 -0.00387 0.12367 -0.01029 0.00000 0.00000 -0.09699 0.02273 -0.02583 -0.00858 0.13197 0.00000 1.00000 -1217.62925

-0.00387 -0.01750 -0.01029 0.06192 0.00000 0.00000 0.02273 -0.00533 -0.00858 -0.03908 -0.06483 1.00000 0.00000 564.16475

N= -0.07981 0.03721 0.00000 0.00000 0.11306 -0.02450 -0.00100 -0.00432 -0.03224 -0.00838 -0.15325 0.00000 1.00000 1154.26775

0.03721 -0.01735 0.00000 0.00000 -0.02450 0.08271 -0.00432 -0.01865 -0.00838 -0.04672 0.07015 1.00000 0.00000 -563.77525

0.00000 0.00000 -0.09699 0.02273 -0.00100 -0.00432 0.12008 -0.01731 -0.02209 -0.00110 0.14826 0.00000 1.00000 -1346.15125

0.00000 0.00000 0.02273 -0.00533 -0.00432 -0.01865 -0.01731 0.06771 -0.00110 -0.04373 -0.00751 1.00000 0.00000 15.87375

-0.02273 0.00061 -0.02583 -0.00858 -0.03224 -0.00838 -0.02209 -0.00110 0.10290 0.01745 0.02367 0.00000 0.00000 0.00000

0.00061 -0.04455 -0.00858 -0.03908 -0.00838 -0.04672 -0.00110 -0.04373 0.01745 0.17408 0.00639 0.00000 0.00000 0.00000

-0.15066 -0.00420 0.13197 -0.06483 -0.15325 0.07015 0.14826 -0.00751 0.02367 0.00639 4.00000 0.00000 0.00000 0.00000

0.00000 1.00000 0.00000 1.00000 0.00000 1.00000 0.00000 1.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000

1.00000 0.00000 1.00000 0.00000 1.00000 0.00000 1.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000

1409.51275 -16.26325 -1217.62925 ####### 1154.26775 -563.77525 -1346.15125 15.87375 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000

26
 Трећи план опажања

- - - - -
0.15620 0.05411 -0.01206 -0.00139 -0.12144 -0.05209 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 1.00000 1409.51275
0.02270 0.00063 0.36979 0.07486 0.14427
- - - -
0.05411 0.22696 -0.00139 -0.01805 -0.05209 -0.20889 0.00000 0.00000 0.01654 0.00000 1.00000 0.00000 -16.26325
0.00063 0.00002 0.29713 0.30947
- - -
-0.01206 -0.00139 0.14044 0.02972 0.00000 0.00000 -0.11096 -0.03688 0.00856 0.07486 0.12324 0.00000 0.00000 1.00000
0.01742 0.08359 1217.62925
- - - -
-0.00139 -0.01805 0.02972 0.28191 0.00000 0.00000 -0.03688 -0.25966 0.00856 0.00000 1.00000 0.00000 564.16475
0.00420 0.01654 0.43797 0.35660
- - -
-0.12144 -0.05209 0.00000 0.00000 0.15819 0.04282 -0.01326 -0.00148 0.01075 0.14427 0.00000 0.00000 1.00000 1154.26775
0.02348 0.08726 0.07828
-
-0.05209 -0.20889 0.00000 0.00000 0.04282 0.23312 -0.00148 -0.01931 0.01075 0.30947 0.00000 0.39777 0.01815 1.00000 0.00000 -563.77525
0.00492
- -
0.00000 0.00000 -0.11096 -0.03688 -0.01326 -0.00148 0.14620 0.03725 0.00111 0.00000 0.08359 0.07828 0.31014 0.00000 1.00000
0.02198 1346.15125
- -
N= 0.00000 0.00000 -0.03688 -0.25966 -0.00148 -0.01931 0.03725 0.27902 0.00111 0.00000 0.35660 0.33095 1.00000 0.00000 15.87375
0.00006 0.01815
- - -
-0.02270 -0.00063 -0.01742 0.00856 -0.02348 0.01075 -0.02198 0.00111 0.08558 0.15066 0.15325 0.00000 0.00000 0.00000
0.01979 0.13197 0.14826
- -
-0.00063 -0.00002 0.00856 -0.00420 0.01075 -0.00492 0.00111 -0.00006 0.00920 0.00420 0.06483 0.00751 0.00000 0.00000 0.00000
0.01979 0.07015

-0.36979 -0.29713 0.07486 -0.01654 0.14427 0.30947 0.00000 0.00000 0.15066 0.00420 3.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000

-
-0.07486 0.01654 0.12324 -0.43797 0.00000 0.00000 0.08359 0.35660 0.06483 0.00000 3.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000
0.13197
-
-0.14427 -0.30947 0.00000 0.00000 -0.08726 0.39777 0.07828 -0.01815 0.15325 0.00000 0.00000 3.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000
0.07015
-
0.00000 0.00000 -0.08359 -0.35660 -0.07828 0.01815 0.31014 0.33095 0.00751 0.00000 0.00000 0.00000 3.00000 0.00000 0.00000 0.00000
0.14826

0.00000 1.00000 0.00000 1.00000 0.00000 1.00000 0.00000 1.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000

1.00000 0.00000 1.00000 0.00000 1.00000 0.00000 1.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000

- - - -
1409.51275 564.16475 1154.26775 15.87375 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000
16.26325 1217.62925 563.77525 1346.15125

27
 7.4 Прилог број 4:Инверзија матрице N
Први план опажања
U-
1=
4.25193 4.63769 -0.23942 -2.80317 -4.50584 -2.18475 0.49334 0.35023 -13.70421 2.72042 0.00000 0.25000 0.00019
4.63769 16.00609 0.23502 -5.33326 -5.57950 -7.90052 0.70678 -2.77231 -34.56664 7.61582 0.25000 0.00000 0.00000
-0.23942 0.23502 3.71492 3.51579 -0.97792 -1.22040 -2.49758 -2.53042 5.70898 -1.22084 0.00000 0.25000 -0.00017
-2.80317 -5.33326 3.51579 14.15423 -0.53340 -1.16352 -0.17922 -7.65745 28.21152 -6.81862 0.25000 0.00000 0.00008
-4.50584 -5.57950 -0.97792 -0.53340 6.31449 5.40576 -0.83073 0.70714 14.31191 -2.64060 0.00000 0.25000 0.00016
-2.18475 -7.90052 -1.22040 -1.16352 5.40576 11.99921 -2.00060 -2.93517 26.45444 -5.60044 0.25000 0.00000 -0.00008
0.49334 0.70678 -2.49758 -0.17922 -0.83073 -2.00060 2.83496 1.47304 -6.31668 1.14102 0.00000 0.25000 -0.00019
0.35023 -2.77231 -2.53042 -7.65745 0.70714 -2.93517 1.47304 13.36494 -20.09932 4.80325 0.25000 0.00000 0.00000
-13.70421 -34.56664 5.70898 28.21152 14.31191 26.45444 -6.31668 -20.09932 241.18757 -54.18517 0.00000 0.25000 0.00001
2.72042 7.61582 -1.22084 -6.81862 -2.64060 -5.60044 1.14102 4.80325 -54.18517 18.33126 0.25000 0.00000 -0.00001
0.00000 0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.00000 0.00000
0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000
0.00019 0.00000 -0.00017 0.00008 0.00016 -0.00008 -0.00019 0.00000 0.00001 -0.00001 0.00000 0.00000 0.00000

Други план опажања

3.00014 2.37130 0.03193 -1.14581 -3.18070 -0.66600 0.14863 -0.55949 -0.44501 -0.08558 -0.01810 0.00000 0.25000 0.00019
2.37130 10.84374 0.97582 -1.19948 -3.21802 -4.12774 -0.12909 -5.51652 -0.82219 -0.02147 -0.00251 0.25000 0.00000 0.00000
0.03193 0.97582 3.40093 2.97544 -1.29334 -1.91282 -2.13952 -2.03844 0.06542 -0.02237 -0.00263 0.00000 0.25000 -0.00017
-1.14581 -1.19948 2.97544 10.70998 -2.23131 -4.21554 0.40168 -5.29497 0.44439 -0.36229 -0.00743 0.25000 0.00000 0.00008
-3.18070 -3.21802 -1.29334 -2.23131 4.90335 3.81141 -0.42931 1.63793 0.53307 0.23642 0.01980 0.00000 0.25000 0.00016
U-1 -0.66600 -4.12774 -1.91282 -4.21554 3.81141 9.09226 -1.23259 -0.74898 0.66435 0.26653 -0.00814 0.25000 0.00000 -0.00008
0.14863 -0.12909 -2.13952 0.40168 -0.42931 -1.23259 2.42020 0.96000 -0.15348 -0.12847 0.00094 0.00000 0.25000 -0.00019
-0.55949 -5.51652 -2.03844 -5.29497 1.63793 -0.74898 0.96000 11.56047 -0.28655 0.11724 0.01808 0.25000 0.00000 0.00000
-0.44501 -0.82219 0.06542 0.44439 0.53307 0.66435 -0.15348 -0.28655 10.04214 -0.97952 -0.05652 0.00000 0.25000 0.00001
-0.08558 -0.02147 -0.02237 -0.36229 0.23642 0.26653 -0.12847 0.11724 -0.97952 5.86674 -0.00259 0.25000 0.00000 -0.00001
-0.01810 -0.00251 -0.00263 -0.00743 0.01980 -0.00814 0.00094 0.01808 -0.05652 -0.00259 0.25052 0.00000 0.00000 0.00003
0.00000 0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000
0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000
0.00019 0.00000 -0.00017 0.00008 0.00016 -0.00008 -0.00019 0.00000 0.00001 -0.00001 0.00003 0.00000 0.00000 0.00000

28
 Трећи план опажања
2.45205 0.89513 -0.35092 -1.56383 -1.92628 1.74108 -0.17485 -1.07239 -0.28622 3.16141 0.31402 -0.10620 0.01000 -0.14214 0.00000 0.25000 0.00019

0.89513 8.15951 -1.34919 -6.34461 1.58092 4.32213 -1.12686 -6.13702 -1.79909 -0.26162 0.48600 -0.20608 0.43574 -0.07141 0.25000 0.00000 0.00000

-0.35092 -1.34919 2.71307 1.43917 -0.45989 -1.61442 -1.90227 1.52443 -0.21951 -2.23229 -0.03385 0.00772 0.06250 0.26765 0.00000 0.25000 -0.00017

-1.56383 -6.34461 1.43917 7.62741 -1.47840 -5.92618 1.60306 4.64338 1.41462 -1.36891 -0.20172 0.54557 -0.10496 0.33940 0.25000 0.00000 0.00008

-1.92628 1.58092 -0.45989 -1.47840 2.79914 1.32898 -0.41297 -1.43149 0.52705 -2.55870 -0.37213 0.00642 -0.10898 0.10952 0.00000 0.25000 0.00016

1.74108 4.32213 -1.61442 -5.92618 1.32898 7.80677 -1.45565 -6.20271 2.30201 2.21672 -0.33764 0.05199 -0.53215 0.18100 0.25000 0.00000 -0.00008

U-1= -0.17485 -1.12686 -1.90227 1.60306 -0.41297 -1.45565 2.49009 0.97944 -0.02132 1.62957 0.09195 0.09207 0.03648 -0.23503 0.00000 0.25000 -0.00019

-1.07239 -6.13702 1.52443 4.64338 -1.43149 -6.20271 0.97944 7.69636 -1.91755 -0.58620 0.05335 -0.39148 0.20137 -0.44899 0.25000 0.00000 0.00000

-0.28622 -1.79909 -0.21951 1.41462 0.52705 2.30201 -0.02132 -1.91755 38.89708 75.23388 -2.52170 0.53207 -0.72804 2.10968 0.00000 0.25000 0.00001

3.16141 -0.26162 -2.23229 -1.36891 -2.55870 2.21672 1.62957 -0.58620 75.23388 330.39938 -3.93435 -3.83412 3.59333 2.48243 0.25000 0.00000 -0.00001

0.31402 0.48600 -0.03385 -0.20172 -0.37213 -0.33764 0.09195 0.05335 -2.52170 -3.93435 0.60478 -0.05771 0.13392 -0.16276 0.00000 0.00000 0.00003

-0.10620 -0.20608 0.00772 0.54557 0.00642 0.05199 0.09207 -0.39148 0.53207 -3.83412 -0.05771 0.56138 -0.15468 0.13448 0.00000 0.00000 0.00003

0.01000 0.43574 0.06250 -0.10496 -0.10898 -0.53215 0.03648 0.20137 -0.72804 3.59333 0.13392 -0.15468 0.56763 -0.08132 0.00000 0.00000 0.00003

-0.14214 -0.07141 0.26765 0.33940 0.10952 0.18100 -0.23503 -0.44899 2.10968 2.48243 -0.16276 0.13448 -0.08132 0.55478 0.00000 0.00000 0.00003

0.00000 0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000

0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.25000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000

0.00019 0.00000 -0.00017 0.00008 0.00016 -0.00008 -0.00019 0.00000 0.00001 -0.00001 0.00003 0.00003 0.00003 0.00003 0.00000 0.00000 0.00000

29
7.5 Скице 2Д геодетске мреже, релативних и апсолутних елипски грешака сва
три плана опажања

30