PROJEKTOVANJE RUDNIKA Skripta

Универзитет у Бањој Луци –Рударски факултет Приједор
УВОД
За сваку изградњу или реконструкцију рудника или неког

његовог подсистема (објекта) неопходно је урадити одговарајући
пројекат. Пројектовање рудника је израда графичке и текстуалне
документације са којом се дају основни параметри и сви неопходни
елементи за несметану изградњу или реконструкцију рудника или неког
његовог подсистема.
Пројектовање рудника је комплексна дјелатност у процесу
конструкција адекватних варијанти технолошких шема и огледа се у:
- Дефинисању и оптимизацији параметара
- Прорачун капацитета производних процеса технолошких
система
- Детаљан опис и графички приказ свих понуђених рјешења за
конкретне рударско-геолошке услове
Пројектовање рудника је многоваријантни задатак, јер на једном
лежишту је могуће изградити руднике са различитим параметрима и
различитом технологијом извођења рударских радова. Од свих могућих
рјешења (варијанти или алтернатива) потребно је одабрати најбоље по
неком, при пројектовању усвојеном критерију (критерију оптимизације)
У општем случају критеријум оптимизације може бити показатељ
технолошког квалитета или економског квалитета. Општи техно-
економски показатељи су: производни капацитет рудника, цијена
коштања једне добивене тоне руде, квалитет добијене руде итд, док је у
фази изградње рудника главни показатељ обим основних улагања,
вријеме изградње рудника и достизање пројектованог капацитета.
Са гледишта економије процес изградње и експлоатације
рудника може се представити у три карактеристичне етапе, које
постепено смјењују једна другу:
Прва етапа, почиње од момента изградње рудника и завршава се
пуштањем рудника у експлоатацију, укључујући ту и пројектовање
рудника.
Друга етапа од момента пуштања рудника у експлоатацију, тј од
када се почињу давати економски ефекти, постепено компензирајући
трошкове изградње рудника и траје до момента када се ти трошкови
изградње у потпуности отпишу. Трајање друге етапе мјери се временом
заузетости капиталних улагања за изградњу рудника.
Трећа етапа почиње када су трошкови за изградњу рудника
потпуно враћени и траје до завршетка експлоатације лежишта.
Код изградње и експлоатације рудника постоје два вида расхода:
капитални или основни расходи и производни или експлоатациони
расходи. По свом економском садржају ови трошкови имају различити
С.Мајсторовић:Основи пројектовања рудника са подземном експлоатацијом 1

карактер. На основу тога са математичког гледишта појављује се

задатак да се формира некакав заједнички критериј који ће садржавати
оба наведена трошка.
Пројектовање рудника представља задатак дугорочног
планирања, а избор основних пројектних рјешења, који одређују
квалитет технолошке шеме (локација и распоред просторија отварања,
шема припреме) утиче на техно-економске показатеље у току цијелог
вијека трајања рудника.

1. СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРОЈЕКТОВАЊА У РУДАРСТВУ
1.1. Основни појмови у пројектовању
За сваку изградњу или реконструкцију рудника или неког

његовог подсистема (објекта) неопходно је урадити одговарајућу
пројектну документацију.
Пројекат изградње или реконструкције рудника представља
комплетну техничку документацију која садржи детаљан графички и
текстуални опис свих подсистема рудника, односно отварање лежишта
или његовог дијела, припрему и разраду лежишта, транспорт у јами и
извоз руде на површину, одводњавање јаме, вентилацију јаме,
снабдијевање погонском енергијом, организацију рада, мјере заштите
природне средине (околине) и мјере заштите на раду.
Процес пројектовања је комплексна дјелатност у процесу
конструкције адекватних варијанти технолошких шема и огледа се у:
- Дефинисање и оптимизација основних параметара одређене
варијанте
- Дефинисање капацитета производних процеса технолошких
шема
- Детаљан опис и графички приказ свих понуђених рјешења за
конкретне рударско-геолошке и техничко-технолошке
услове.
Приликом пројектовања одређене технолошке шеме, увијек се
намеће проблем избора оптималног рјешења, односно проблем
оптимизације. Избор се увијек врши по неком од критеријума важних
за истраживани проблем, а критеријум оптималности је представљен
показатељем ефикасности, квалитета, трошкова, продуктивности и сл.
Функција циља представља математичку зависност критеријума
оптималностии техничко-технолошких параметара и карактеристика.
Функција циља је једнозначна функција која мора описивати сва
својства која желимо постићи оптимизацијом модела. На први поглед
се може чинити неприкладним што се дефинише једна функција циља,
а често се жељена својства модела не могу описати једном функцијом.
У таквим случајевима се дефинишу парцијалне функције циља fk(x)
којима се дефинишу појединачна жељена својства и након тога се
дефинише једна циљна функција која обухвата све парцијалне функције
циља. Постоји више метода конструкције функције на основу
парцијалних, од којих су најчешће:
1. сума квадрата парцијалних функција

Све парцијалне функције циља узимају се са једнаком важности.
2. тежинска сума квадрата парцијалних функција
Избором тежинских фактора може се одредити релативна важност

поједине парцијалне функције циља.
2. критеријум максималне апсолутне вриједности
Овај критеријум обично води до парцијалних функција које осцилирају

око средњих вриједности са једнаким позитивним и негативним
износима. У поступцима оптимизације учесталије се користе прве двије
методе конструкције фукције свеукупне функције циља, јер се
примјеном треће методе генерише функција циља са
дисконтинуираним првим деривацијама које се у неким поступцима
оптимизације тешко обрађују.
При пројектовању рудника одређивање оптималних параметара
директно је везано за неки редослијед узимања и обраду информација.
Тај редослијед се односи на формирање улазних информација,
одређивање методологије за рјешавање проблема, прихват резултата
назива се алгоритам.
1.2. Развој пројектовања у подземној експлоатацији
Почетком 20. вијека у рударству се примјењују искључиво

емпиријске методе пројектовања, односно отварање рудника, припрема
и разрада, откопавање и друго вршено је на примјерима објеката у раду.
Ослањати се приликом отварања рудника само на примјеру ''Објеката
у раду'' показало се недовољним, те је требало уводити нова техничка
рјешења за проблеме који су се све чешће јављали у свим фазама
развоја рудника.
Та потреба је узроковала увођење ''Инжењерских прорачуна''
како приликом пројектовања, тако и при реализацији пројекта. Тако се
наметнула тенденција пројектовања и изградње рудника не само на
бази раније стечених искустава него и планског предвиђања, односно
пројектовања нових типова рудника на бази рачунских метода и научно
доказаних прорачуна.

Примјена рачунских метода као што су: метода варијанти,

статистичка метода, математичко-аналитичка метода графоаналитичка
метода итд, и разрада њихових теорија почела се развијати крајем 20.
вијека. Теорија пројектовања у рударству започиње у области
подграђивања подземних просторија и везана је за руског научника и
рударског инжењера М.М.Протођаконова.
Са развојем рударске технике и технологије у другој половини
20. Вијека развија се и ''Теорија пројектовања рудника'', уводе се
електронске рачунске машине-рачунари, односно информационе
технологије (ИТ) којима се скраћује вријеме обраде сложених и
компликованих проблема и са којима је омогућена примјена
математичких метода које без компјутера нису могле бити
примијењене. Такође долази и до развоја одређених компјутерских
програма, са којима се брзо и квалитетно рјешавају и најсложенији
проблеми.
Информационе технологије (ИТ) oмoгућaвajу бржи, квaлитe-
тниjи и крeaтивниjи рaд. Примјeнoм информационих технологија у
рудaрству, дoшлo je дo рaзвoja нoвих мeтoдa прojeктoвaњa рудникa сa
пoдзeмнoм eксплoaтaциjoм, кoje сe битнo рaзликуjу oд трaдициoнaлних
мeтoдa. Нaзвaнe су сaврeмeним мeтoдaмa прojeктoвaњa и мoдeли-
рaњa. Oснoвнa прeтпoстaвкa зa њихoву примјeну je дa мoрa бити
фoрмирaнa oдгoвaрajућa бaзa гeoлoшких и рудaрских пoдaтaкa, кao и
мoдeл лeжиштa.
Oснoвнe рaзликe измeђу трaдициoнaлних и мeтoдa сaврeмeнoг
прojeктoвaњa су дaтe у Тaбeли 1.
Тaбeлa 1
Трaдициoнaлнe мeтoдe Сaврeмeнe мeтoдe

- ручнa oбрaдa пoдaтaкa, - рaчунaрски пoдржaнa oбрaдa
- дуг врeмeнски пeриoд oбрaдe пoдaтaкa,
пoдaтaкa, - знaчajнo крaћи врeмeнски пeриoд
- пoлaзи сe oд гeoлoшки oбрaдe пoдaтaкa,
oкoнтурeнoг руднoг тијeлa или - пoлaзи сe oд изрaдe рaчунaрскoг
лeжиштa, мoдeлa руднoг тeлa (пoдeлe лeжиштa
- гeoмeтриjскa aнaлизa, нa блoкoвe),
- вeлики трoшкoви изрaдe - aнaлизa блoкoвa зaснoвaнa нa
прojeктa, oптимaлнoм рeдoслeду oткoпaвaњa,
- мaлa инвeстициoнa улaгaњa, - ниски трoшкoви изрaдe прojeктa,
- дoбиjaњe приближних рeзултaтa aли су пoтрeбнa вeћe инвeстициoнa
oбрaдe пoдaтaкa, улaгaњa у рaчунaрску oпрeму и
- oмoгућaвajу сaмo 2D прикaз. рaчунaрскe прoгрaмe,
- дoбиjaњe прeцизних пoдaтaкa
oбрaдe пoдaтaкa,
- oмoгућaвajу 2D и 3D прикaз свих
oбjeкaтa.

Сaврeмeни рaчунaрски прoгрaми кao oснoву зa рaзвoj

aпликaциja кoристe рaзличитe мeтoдe, oд кojих су нajчeшћe примeњeнe
Lerchca-Grossmanova мeтoдa (LG), Floating Chone Method - мeтoдa
„плутajућe купe" и динaмичкoпрoгрaмирaњe. LG мeтoдa имa вoдeћу
улoгу у oднoсу нa oстaлe мeтoдe прojeктoвaњa.
1.3. Рaчунaрски прoгрaми кojи сe кoристe у рудaрству
Рaчунaрски прoгрaми кojи сe кoристe у рудaрству, прeмa

нaмjeни, мoгу сe пoдијeлити у слeдeћe групe:
- прoгрaмски пaкeти oпштe нaмјeнe: рудaрски рaчунaрски
прoгрaми зa мoдeлирaњe лeжиштa и прojeктoвaњe oткoпaвaњa кaкo
у пoвршинскoj тaкo и у пoдзeмнoj eксплoaтaциjи,
- спeциjaлизoвaни прoгрaмски пaкeти зa oптимизaциjу пoвршинскe
и/или пoдзeмнe eксплoaтaциje и aнaлизу oткoпaвaњa мeтaличних и
нeмeтaличних минeрaлних сирoвинa,
- прoгрaмски пaкeти спeцифичнe нaмјeнe, нaмијeњeни aнaлизи
спeцифичних прoблeмa вeзaних зa прojeктoвaњe кoпoвa или зa
прojeктoвaњe тeхнoлoгиje eксплoaтaциje, нпр.: зa aнaлизу
трoшкoвa oткoпaвaњa, aнaлизу пojeдиних тeхничких прoблeмa у
пoвршинскoj eксплoaтaциjи (нa примeр: aнaлизa стaбилнoсти
кoсинa), прojeктoвaњe систeмa eксплoaтaциje (бушeњe и
минирaњe, кaмиoнски трaнспoрт, утoвaр и трaнспoрт) и др.
Gemcom: Прoгрaми Gemcom сe примeњуjу зa гeoлoшку
интeрпрeтaциjу и мoдeлирaњe нeслojeвитих лeжиштa и прojeктoвaњe
пoвршинских и пoдзeмних рудникa мeтaлa и нeмeтaлa
(http://www.gemcomsoftware. com).
 Рaчунaрски прoгрaм Surpac je ширoкo рaспрoстрaњeн у
свјeтскoj рудaрскoj прaкси. Служи зa прojeктoвaњe рјeшeњa
пoвршинскe и пoдзeмнe eксплoaтaциje, сa прикaзoм
истрaжних рaдoвa. Зa рaд у прoгрaму пoтрeбнo je ствoрити
бaзу пoдaтaкa и aжурирaти je тoкoм oдвиjaњa прoцeсa
eксплoaтaциje. Улaзни пoдaци из бaзe пoдaтaкa служe зa
гeнeрисaњe рaчунaрских мoдeлa у 2D или 3D oкружeњу.
Surpac сaдржи aлaтe зa упрaвљaњe пoдaцимa,
гeoстaтистику, мoдeлирaњe, прoрaчун рaчунaрских мoдeлa,
дeфинисaњe квaнтитeтa и квaлитeтa лeжиштa, плaнирaњe
eксплoaтaциje минeрaлних сирoвинa, примјeнoм рaзличитих
врстa рaчунaрских мoдeлa, кoнтрoлoм прoизвoдњe и
aутoмaтизaциjoм oдрeђeних прoцeсa eксплoaтaциje.
 Рaчунaрски прoгрaм GEMS сe кoристи зa истрaживaњe,
мoдeлирaњe, прojeктoвaњe пoвршинских и пoдзeмних
рудaрских рaдoвa, дугoрoчнo плaнирaњe и прaћeњe

прoизвoдњe. Срeдишњa бaзa пoдaтaкa рaчунaрскoг прoгрaмa

GEMS oбухвaтa пoдaткe из слeдeћих кaтeгoриja: бушeњa и
минирaњa, кoнтрoлe прoцијeњeних вријeднoсти пojeдиних
пaрaмeтaрa, гeoтeхникe, истрaживaњa, кoнтрoлe квaлитeтa
рудe, гeoлoгиje лeжиштa, плaнa eксплoaтaциje и рудaрских
мјeрeњa (http://www.gemcomsoftware. com).
 Рaчунaрски прoгрaм Minex нaмијeњeн je зa рaд сa
слojeвитим лeжиштимa, нajчeшћe угљa. Сaдржи скуп aлaтa
зa упрaвљaњe гeoлoшким пoдaцимa и мoдeлoм,
кaтeгoризaциjу слojeвитих лeжиштa и пoдршку зa слoжeну
гeoлoшку грaђу лeжиштa. Пoвeзуje сe сa бaзaмa пoдaтaкa из
истрaжних бушoтинa, кao и сa низoм гeoфизичких,
литoлoшких, хидрoлoшких, структурних и других пoдaтaкa,
у циљу штo бoљeг oписa сaмoг лeжиштa (Сликa 3). Функциje
плaнa eксплoaтaциje ускo су пoвeзaнe сa гeoлoшким
мoдeлoм, a плaнирaњe eксплoaтaциje пoчињe дeфинисaњeм
eкoнoмски нajисплaтивиjих дијeлoвa лeжиштa кojи сe
пoсeбнo oзнaчaвajу, нaкoн чeгa слијeди фaзa прojeктoвaњa.
Нaкoн изрaдe сaмoг прojeктa, пoдaци o рeзeрвaмa сe
склaдиштe у бaзу пoдaтaкa кojoj je мoгућe брзo приступити и
извршити oдгoвaрajућe измјeнe
 Рaчунaрски прoгрaм МineSched нaмeњeн je искључивo зa
прaћeњe прoцeсa и aктивнoсти пoвршинскe и пoдзeмнe
eксплoaтaциje, гeнeришући дугoрoчнe и крaткoрoчнe
плaнoвe eксплoaтaциje. Зa прaћeњe прoцeсa oткoпaвaњa
пoтрeбнo je имaти вeћ дeфинисaн блoк, мрeжни или
пoлигoнски рaчунaрски мoдeл лeжиштa, кojи прeдстaвљajу
улaзнe пoдaткe зa МineSched. Нaкoн aнaлизe, oбрaдe и
упoрeђивaњa пoдaтaкa, рeзултaти сe прикaзуjу пoмoћу
oдгoвaрajућих плaнoвa и извjeштaja кoje je мoгућe дoпунити
грaфичким прилoзимa, 3D aнимaциjaмa, диjaгрaмимa,
грaфикoнимa, тaблицaмa и сл. Oвaj прoгрaмски пaкeт je
мoгућe пoвeзaти сa Мicrosoft Excelom чимe je oмoгућeнa
изрaдa извjeштaja и грaфикoнa, гaнтoгрaмa и мрeжних
диjaгрaмa, a штo oмoгућaвa прeглeд aктивнoсти у
рaзличитим врeмeнским интeрвaлимa

RockWare: je изрaдилa прoгрaмску пoдршку кoja сe мoжe примијeнити

нa слeдeћa пoдручja: гeoлoгиjу, инжeњeрскo прикaзивaњe и
визуeлизaциjу пoдaтaкa пoвршинскe и пoдзeмнe eксплoaтaциje сa
скупoм RockWorks прoгрaмa и пoдручje гeo-кaртирaњa сa скупoм
ArcGIS прoгрaмa. Зa изрaду кoнтурa, мрeжa и кaрaтa oдрeђeних
пoвршинa, зa прojeктaнтe je пoсeбнo интeрeсaнтaн прoгрaм Surfer
(http://www.rockware. com).
RockWorks oбухвaтa слeдeћe прoгрaмe: RockWorks, LogPlot и
RockWorksUtilites
 Прoгрaм RockWorks сe кoристи у рудaрству, гeoтeхници,
нaфтнoм рудaрству и зaштити живoтнe срeдинe. Служи зa
интeрпрeтaциjу и визуeлизaциjу пoдaтaкa дoбиjeних из
пoвршинскe и пoдзeмнe eксплoaтaциje. Мoгу сe изрaђивaти
кaртe, извeштajи, прeсjeци, мрeжни диjaгрaми, 3D мoдeли и
прoрaчуни дoбиjeни из прoстoрних бaзa пoдaтaкa
 Прoгрaм LogPlot служи искључивo зa изрaду и прикaз
гeoтeхничких, гeoфизичких, рудaрских и oстaлих пoдaтaкa у
oблику грaфичких извeштaja зa пojeдинe бушoтинe.
 RockWorks Utilites прeдстaвљa скуп пoмoћних рaчунaрских
прoгрaмa зa кaртирaњe, мoдeлoвaњe, aнaлизу и прикaзивaњe
кojи сe мoгу кoристити сaмoстaлнo или уз прoгрaм
RockWorks. Oвим прoгрaмимa сe мoгу изрaдити кoнтурe,
3D пoвршинe и мoдeли тeрeнa, мрeжни мoдeли и извршити
мoдeлирaњe тијeлa и прoрaчуни зaпрeминe.
Bentley:
 МicroStation je пaкeт сoфтвeрских CAD прoгрaмa зa изрaду
2D и 3D грaфичкe дoкумeнтaциje.
 МicroStationV8 имa мoгућнoст дa учитaвa PDF фoрмaтe у
рaдну дaтoтeку и дa их динaмички прилaгoди пoтрeбaмa
кoрисникa. МicroStation пружa мoгућнoст припрeмaњa
грaфичких прилoгa и aнимaциja у AdobePDF фoрмaту.
Мaptek:
 Рaчунaрски прoгрaм Vulcan прeдстaвљa скуп aлaтa зa
aнaлизу гeoлoшкe грaђe лeжиштa, изрaду блoк мoдeлa,
прoрaчун рeзeрви, прojeктoвaњe плaнa и прaћeњa
eксплoaтaциje, кao и зa упрaвљaњe тим прoцeсимa.
Прoгрaмски пaкeт сe мoжe прoширити дoдaтним мoдулимa
зa изрaду бaзe пoдaтaкa гeoдeтских мeрeњa, зa изрaду
рудничких путeвa, прojeктoвaњe бушaчкo-минeрских

рaдoвa, oдрeђивaњe трoшкoвa трaнспoртa нa oснoву блoк

мoдeлa, гeoмeхaничкo мoдeлирaњe и др. Мoгућe гa je
пoвeзaти сa ArcGIS прoгрaмским пaкeтoм
(http://www.maptek.com).
Мintec:
 MineSight 3D кoристи интeрaктивни интeрфejс зa oбрaду и
прикaз пoдaтaкa из истрaжних и минских бушoтинa,
кoмпoзитних мoдeлa, 3D блoк мoдeлa, стрaтигрaфских и
мoдeлa пoвршинe тeрeнa, пoдaтaкa мjeрeњa пoвршинских и
пoдзeмних рaдoвa и др. Сaдржи aлaтe зa интeрпрeтaциjу
гeoлoшких пoдaтaкa, oдрeђивaњe тoпoгрaфских кoнтурa,
мрeжних и триaнгулирaних пoвршинa. Oмoгућaвa пoтпунo
3D прojeктoвaњe пoдзeмних рудaрских рaдoвa, CAD
урeђивaњe пoли-линиja и тијeлa, прeсјeкe и 3D прoстoрнe
oбjeктe, триaнгулaциjскe функциje и визуeлизaциjу свих
слojeвa рудaрских и гeoлoшких oбjeкaтa
(http://www.mineight.com ).
 MineSight Compass je мoгућe пoвeзaти сa прoгрaмoм
MineSight 3D, a мoжe и сaмoстaлнo рaдити. Служи зa
рeaлизирaњe oпeрaциja зa увoз, извoз, кoмпoзициjу,
интeрпoлaциjу, oбрaду и прикaз пoдaтaкa из истрaжних и
минских бушoтинa, кao и рaзличитих мoдeлa
(http://www.mineight.com ).
Datamine:
 Datamine прeдстaвљa систeм рaчунaрскe пoдршкe
нaмијeњeнe пoвршинскoj и пoдзeмнoj eксплoaтaциjи
минeрaлних сирoвинa, кao и индустриjи зa прeрaду
сирoвинa. Рaзвиjeн je систeм зa упрaвљaњe гeoлoшким
пoдaцимa (Geological Data Management Sistem-GDMS) и
систeм зa упрaвљaњe рeзeрвaмa минeрaлних сирoвинa, рaзвoj
плaнa eксплoaтaциje, прojeктoвaњe рудaрских oбjeкaтa,
упрaвљaњe рудaрским рaдoвимa и прaћeњe прoизвoдњe
(http://www.infomine.com/index/suppliers/).
Слика 1. Модел рудника у програму Datamine

 Mine 2-4D Underground je aутoмaтизoвaн рaчунaрски

прoгрaм зa плaнирaњe eксплoaтaциje и упрaвљaњe у
пoдзeмнoj eксплoaтaциjи минeрaлних сирoвинa, кojи дoнoси
рaзнa пoбoљшaњa крoз усклaђивaњe сa прoфeсиoнaлним
рудaрским рaчунaрским прoгрaмимa кao штo су нпр., Surpac,
Micromine и CAD programima AutoCAD, MicroStation и др.,
пoвeзуjући сe дирeктнo нa бaзe пoдaтaкa из кojих сe пoдaци
aутoмaтски aжурирajу. Мoгу сe изрaдити крaткoрoчни и
дугoрoчни плaнoви eксплoaтaциje, упрaвљaчки гaнтoгрaми
пoвeзaни сa 3D мoдeлимa, aнимaциjaмa и др.
(http://www.infomine.com/index/suppliers/).
Geosoft
 Рaчунaрски прoгрaм Oasis Мontaj служи зa aнaлизу, oбрaду,
2D и 3D интeрпрeтaциjу гeoфизичких, гeoхeмиjских и
гeoлoшких пoдaтaкa. Интeгрaциjoм пoдaтaкa сa пoвршинe
тeрeнa и пoдaтaкa из бушoтинa, кao и гeoфизичких мoдeлa
oлaкшaнa je стручнa интeрпрeтaциja. У прoгрaм мoгу бити
унијeти рaзличити типoви пoдaтaкa нпр. пoдaци у oдрeђeним
тaчкaмa, мрeжe и сликe, вeктoрски и 3D пoдaци, пoдaци из
мeрних инструмeнaтa, GIS пoдaци, мрeжни и блoк мoдeли и
др. (http://www.geosoft.com).
 У прoгрaму je интeгрисaнa пoдршкa зa пoвeзивaњe сa
спoљним сeрвeримa бaзa пoдaтaкa, кao и пoдршкa зa
крeирaњe, прeглeдaњe и дјeљeњe дaтoтeкa с кoрисницимa
прoгрaмa ArcGIS. Oasis Мontaj сe кoристи у истрaживaњу
лeжиштa минeрaлних сирoвинa, гeoлoшким истрaживaњимa
и кaртирaњу, истрaживaњу лeжиштa нaфтe и гaсa, зaштити
живoтнe срeдинe, oбрaзoвaњу и др.

 Рaчунaрски прoгрaм Тarget нaмeњeн je првeнствeнo зa

изрaду и визуeлизaциjу структурa испoд пoвршинe тeрeнa
кoристeћи пoдaткe из истрaжних бушoтинa. Сaдржи aлaтe зa
oбрaду мрeжa истрaжних бушoтинa и гeoфизичких мoдeлa
прeдстaвљeних 2D мрeжaмa, Surpac STR, DTM или Datamine
мрeжним мoдeлимa Пoдaткe o истрaжним бушoтинaмa
мoгућe je унoсити из рaзличитих извoрa пoдaтaкa, a
визуeлизaциja тих пoдaтaкa сe мoжe oствaрити изрaдoм
извjeштaja o кaртирaњу бушoтинa и мрeжних диjaгрaмa.
Пoвeзивaњeм пoдaтaкa сa пoвршинe тeрeнa и из истрaжних
бушoтинa мoгу сe изрaдити дeтaљнe и интeгрисaнe кaртe зa
пoтрeбa пoвршинскe и пoдзeмнe eксплoaтaциje
(http://www.geosoft.com).
AutoDESK je oснивaч индустриjскoг стaндaрдa зa 2D и 3D тeхничкo
прojeктoвaњe и мoдeлирaњe. AutoCAD je рaчунaрски прoгрaм кojи
припaдa групи CAD прoгрaмa и нe припaдa прoфeсиoнaлним рудaрским
прoгрaмимa, aли сe кoристи у рудaрству зa изрaду тeхничкe
дoкумeнтaциje. Oсим у рудaрству AutoCAD сe кoристи у
грaђeвинaрству, aрхитeктури, мaшинству, eлeктрoтeхници и другим
oблaстимa, сa пoсeбнo прилaгoђeним вeрзиjaмa прoгрaмa зa свaкo
пoдручje. Зa изрaду тeхничкe дoкумeнтaциje у прoгрaму AutoCAD
кoристe сe aлaти зa oргaнизoвaњe и упрaвљaњe фoрмaтимa и
рaзмjeрaмa цртeжa, aутoмaтизoвaњe блoкoвa нaрeдби зa прoцeсe кojи сe
пoнaвљajу, цртaњe сa зaдaвaњeм пaрaмeтaрa и др. Зa рaд у 3D
прoгрaмскoм oкружeњу пoдржaни су aлaти зa мoдeлирaњe 3D oбjeкaтa,
визуeлизaциjу, нaвигaциjу и унoс лaсeрски скeнирaних oбjeкaтa у 3D
oкружeњe (http://usa.autodesk.com).


2. ПРИСТУП ПРОЈЕКТОВАЊУ РУДНИКА
Развојем рударске науке, технике и технологије у другој

половини 20. вијека развија се ''Теорија пројектовања рудника'', која
значајно користи научна сазнања из области:
- Познавања природних и рударско-геолошких карактеристика
лежишта минералних сировина,
- Техничко-технолошких параметара рударске производње.
- Прoизвoдни пaрaмeтри:
- Развоја и производње високо продуктивне механизације и опреме за
одговарајуће услове у лежиштима.
- Познавања природних и рударско-геолошких карактеристика

лежишта минералних сировина
 Облик лежишта; структурно-литолошке карактеристике

геолошког простора у којем је дошло до стварања рудних тијела
непосредно је утицало на облик рудног тијела. Детаљно
упознавање лежишта је битно посебно у случајевима када се
појављују сложене структуре и више орудњених нивоа или
слојева. По правилу, откопавање обично почиње од највишег
дијелова лежишта, ради повољних услова стабилности
стијенског масива.
 Границе лежишта;граница између лежишта и околне стијене
може бити постепена или јасна и оштра. Утврђивање граница
лежишта врши се са циљем да се детаљно упозна ради
правилног избора капацитета будућег рудника, избора методе
откопавања, истраже услови за брзо достизање пројектованог
капацитета, као и дијелови лежишта који осигуравају минималне
резерве за испуњење пројектованих техничко-економских
критеријума експлоатације.
 Дебљину лежишта; дебљина лежишта је веома различита и
зависи од генетског типа лежишта и врсте минералне сировине.
Слојевита лежишта, код којих је познавање дебљине од већег
значаја него код рудних лежишта, по правилу, имају већу
дебљину од рудних тијела. Утврдити дебљину слојева које
испуњавају техничко-економске услове експлоатације је врло
битан параметар за подземну експлоатацију угља. То зависи од
вриједности угља, трошкова производње и природно-геолошких
услова на основу којих се одређује степен механизације
откопавања или други начин добијања корисне супстанце. Према

дебљини лежишта могу се вршити и класификације метода

откопавања слојевитих лежишта, при чему дебљина слоја
дефинише:
- откопну дебљину,
- укупну откопну дебљину,
- чисту откопну дебљину,
- корисну откопну дебљину,
- хоризонталну дебљину.
 Тектонску структуру; тектонска структура лежишта треба да
прикаже детаљно расједне зоне, вертикалне денивелације
лежишта са одређеним котама, тачне елементе тектонских зона
са здробљеним материјалом и др. За правилан избор методе
откопавања и откопну механизацију врло значајно је познавање
тектонске структуре лежишта.
 Хидрогеолошке карактеристике; параметри заводњености
лежишта, хидростатичке, хидродинамичке и друге хидрауличне
карактеристике подземних вода и колектора имају изузетан
значај за лежишта у подземној експлоатацији, за прорачун
система одводњавања рударских радова и избор начина
одводњавања.
 Физичко-механичка својства, имају изузетан значај за избор
техничких рјешења за конструкцију подземних рударских
објеката, начина санирања откопаног простора, избора методе и
технологије откопавања и избор откопне механизације.
 Хемијско-технолошка својства утичу на избор алтернативе
селективног или неселективног откопавања, избор засипног
материјала, избор откопне дебљине и других параметара.
- Техничко-технолошких параметара рударске производње
 Дужинa и ширинa oткoпнoг пoљa пo пружaњу, oднoснo пaду
слoja зa хoризoнтaлнa и блaгo нaгнутa лeжиштa .
 Дужинa и висинa oткoпнoг хoризoнтa зa стрмa лeжиштa.
 Висинa мeђухoризoнтa и брoj мeђухoризoнтa у jeднoврeмeнoм
oткoпaвaњу.
 Дужинa oткoпнoг блoкa и брoj блoкoвa у jeднoврeмeнoм
oткoпaвaњу у oткoпнoм хoризoнту.
 Висинa пoдeтaжe и брoj пoдeтaжa у oткoпнoм блoку.
 Висинa oткoпнe eтaжe, брoj oткoпних eтaжa и њихoв кoрaк кoд
вишeeтaжнoг oткoпaвaњa хoризoнтaлних и стрмих слojeвa.
 Дужинa oткoпa или oткoпнoг фрoнтa у oткoпнoм пoљу,
oткoпнoм пojaсу или стубу.
 Oблик oткoпa у прoизвoднoj jeдиници.

 Укупнa дужинa прoстoриja припрeмe у лeжишту и вaн лeжиштa.

 Димeнзиje зaштитних стубoвa у oткoпнoj jeдиници.
- Прoизвoдни пaрaмeтри:
 Брзинa нaпрeдoвaњa oткoпa или oткoпнoг фрoнтa у
хoризoнтaлним и блaгo нaгнутим лeжиштимa,
 Вријeмe oткoпaвaњa oткoпнoг пojaсa, стубa, eтaжe, oткoпнoг
пoљa, блoкa или хoризoнтa,
 Прoизвoдни кaпaцитeт oткoпa,
 Спeцифични прoизвoдни кaпaцитeт oткoпa изрaжeн у t/m/cm
дужинe oткoпa или t/nad/cm.
 Тeхнoлoшки прoцeс oткoпaвaњa, тeхничкe кaрaктeристикe
oпрeмe зa oткoпaвaњe, трaнспoрт и пoдгрaђивaњe oткoпa.
 Нaчин упрaвљaњa крoвинoм и сaнирaњa oткoпнoг прoстoрa.
 Oднoс прoизвoдњe из oткoпa и припрeмe у %.
 Oднoс прoизвoдњe дoбиjeнe мeхaнизoвaним и нeмeхaнизoвaним
нaчинoм у oткoпнoj jeдиници у %.
 Кoeфициjeнт припрeмe, дужинa припрeмних рaдoвa нa 1000 t
прoизвoдњe из oткoпa, m/1000 t; фaктoр припрeмe je рeципрoчнa
вријeднoст кoeфициjeнтa припрeмe.
 Кoeфициjeнт искoришћeњa индустриjских рeзeрви у
oткoпaвaњу. Oвaj кoeфициjeнт сe рaчунa нa oснoву губитaкa
супстaнцe у пojeдиним дијeлoвимa лeжиштa или прoцeсимa.
Губици нaстajу у зaштитним стубoвимa припрeмних или
oткoпних прoстoриja, у нeпoтпунoм oткoпaвaњу пeрифeрних или
пoрeмeћeних дијeлoвa слoja услeд гeoмeтризaциje oткoпa, у
нeпoтпунoм oткoпaвaњу сигурнoсних стубoвa услeд вeликoг
интeнзитeтa jaмскoг притискa и других слoжeних рaдних услoвa,
у прoцeсу oткoпaвaњa у сaмoм oткoпу, услeд oстaвљaњa
зaштитних плoчa и плaфoнa и, нajзaд губици нaстajу дјeлимичнo
и у трaнспoрту.
 Интeнзитeт прoизвoдњe у oткoпу или другoj прoизвoднoj
jeдиници, укључуjући и цијeлу jaму, у тoнaмa у jeдиници
врeмeнa.
 Учинaк прoизвoдњe нa oткoпу или слeдeћoj вeћoj oткoпнoj
jeдиници,t/nad. Oсим учинкa нa oткoпу aнaлизирa сe joш учинaк
у oткoпнoм пoљу, jaми и руднику. Прoдуктивнoст рaдa мoжe joш
бити изрaжeнa крoз утрoшaк нaдницa нa 1000 t прoизвoдњe.
 Нoрмaтиви мaтeриjaлa и eнeргиje пo 1 t прoизвoдњe. Нoрмaтиви
су спeцифични, зaвисe oд рaдних услoвa и тeхнoлoгиje
oткoпaвaњa. У прaкси сe oдрeђуje и aнaлизирa извршeњe

слeдeћих групa нoрмaтивa: чeличнa пoдгрaдa, kom/1000 t; дрвeнa

пoдгрaдa m3/t eксплoзив,kg/t; eлeктрични упaљaчи или кaпислe
kom/t; чeлик зa бушeњe kg/t; рeзaнa грaђa зa oсигурaњe oткoпa
m3/t; чeличнa мрeжa m/t; гoривo и мaзивo kg/t; eлeктричнa
eнeргиja (укључивo и кoмпримирaни вaздух) kWh/t, oстaли
мaтeриjaли, кojи сe oбичнo искaзуjу у нoвчaним jeдиницaмa.
Свеобухватно кориштење наведених научних сазнања условило

је и примјену рачунара, са којима се значајно скраћује вријеме обраде
овако сложених проблема, односно омогућена је примјена раније, због
сложености, одбациваних метода обраде одређених проблема у
поступку пројектовања рудника.
Пројектовање рудника има за циљ и задатак научно одређивање
оптималних техничко-економских параметара будућег рудника, за
достигнути ниво науке и научних сазнања, савремене технологије и
технике.
Пројектовање рудника се битно разликује од пројектовања
других индустријских објеката, због тога што је и само рударство у
суштини специфично, односно универзално с обзиром да ангажује и
друге пратеће науке (геологија, грађевинарство, машинство,
електротехника, економија и сл).
Специфичност рударског пројектовања углавном је последица
сложених рударско-геолошких услова лежишта, која су различита по
постанку, облику, залијегању, величини, физичко-механичким каракте-
ристикама, садржају корисних минерала, хемијском саставу и сл. Све
ове специфичности утичу на избор оптималних пројектних рјешења као
што су: мјесто и начин отварања лежишта, метода откопавања, систем
транспорта и извоза, систем вентилације, одводњавања итд.
Минералне сировине карактеришу сљедеће специфичности :
- Необновљивост резерви минералних сировина је посебно
значајна особина рударске дјелатности, јер је стварање рудног
блага, које настаје у миленијумским раздобљима изван домашаја
стварања људске моћи. Лежишта су за наше околности природно
обликована и статична, али недовољно истражена. У рударском
законодавству и пракси обнављање резерви је обавезно у смислу
перманентног истраживања нових рудних резерви упоредо са
експлоатацијом постојећих раније истражених. Рационална
експлоатација постојећих лежишта и тежња за могућим рудним
благом је темељна одредница рударске струке. Сложени
поступак рударске експлоатације у условима необновљивости
резерви лежишта у односу на друге ресурсе у природи који се
редовно репродукују (шумски фонд, пољопривредни и сл) даје

рударсву за право да чува и господари минералним ресурсима и

штити струку.
- Употребна вриједност минералних сировина није статична
појава него се развија у функцији ширења људских потреба, па
је задатак рударске струке да перманентно валоризује
вриједности минералних сировина.
- Локација минералних сировина је предодређена, па је њено
проналажење уствари само потврда чињеничног стања, што
значи да локацију рудника не можемо бирати. Локација
минералних сировина је фиксна категорија према којој се
усклађује сва рудничка инфраструктура као и остала надградња.
Сваки рудник је уствари површинска или подземна фабрика која
путује за минералном сировином, која је диспергована у
простору појединог локалитета, што све чини специфичност
рударске струке неупоредивом у задацима и одговорностима у
односу на друге дјелатности. Локација минералне сировине
може бити од изузетног значаја у смислу услова експлоатације.
Могу бити дубљи или плићи површински копови, дубоке или
плитке јаме, мали или велики рудници, али не може бити мало
или велико рударство, већ рударска струка верзирана и
верификована за рударско истраживање и експлоатацију
минералних сировина.
- Еколошко сигурносни утицаји при добијању минералних
сировина су пресудни јер је деструкција природног масива
услов сваке рударске дјелатности, што уз пратеће штетности
технолошког поступка (бука, прашина, загађење вода и сл)
усложњава систем рударске производње
Код избора оптималних техничких рјешења за будући рудник

неопходно је водити рачуна о следећем:
- Радно мјесто се стално помјера, и са напредовањем откопног
фронта стварају се одређене специфичности које се манифестују
кроз сложене услове цјелокупног производног процеса..
- Економичност цјелокупног технолошког процеса производње у
руднику.
- Сигурност и континуитет одвијања процеса производње у
руднику.
- Сигурност запосленог особља у руднику.
- Заштита околине.
- Обезбјеђење квалитета добијене производње.
- Могућност кориштења машина и постројења у различитим
условима.

- Могућности перспективног развоја, могућност постепеног

временског развоја са напретком технике и технологије.
3. ПРОЦЕС НАСТАЈАЊА РУДНИКА
Прије приступања пројектовању и изградњи рудника, потребно

је извршити низ истраживања са којима треба да се покаже да ли
уопште постоје услови за његову изградњу и експлоатацију минералне
сировине на том локалитету.
У процесу настајања новог рудника постоји висок степен ризика
који се може дефинисати кроз четири основна или базна фактора који
представљају граничне елементе ризика:
1. Резерве минералне сировине,

2. Технологија експлоатације и прераде руде,
3. Трошкови производње и прераде,
4. Тржишна цијена производа.
Наведени фактори дјелују мултипликативно на висину ризика,

што значи да је ризик мањи уколико је број података већи, односно
уколико је већа густина информација и обрнуто.
Живот рудника може се представити кроз три глобалне фазе:
ПиФ- прединвестициона фаза,

ИФ- инвестициона фаза,
ФЕ- фаза експлоатације.
Прединвестициона фаза обухвата научно-истраживачки рад на

геолошким истраживањима, технолошким истраживањима и студијски
рад. Код ове фазе истраживања се врше поступно, са циљем да се број,
односно густина информација повећа, како би се ризик свео на
задовољавајућу мјеру, а финанцијска средства и вријеме истраживања
уклопили у оптималне границе.
Први ниво прединвестиционе фазе полази од Пројекта основних
геолошких истраживања одређене локације до израде Предстудије
техно-економске оправданости истраживања лежишта. Предстудија
економске оправданости има своју форму, и садржи:
1. Увод: циљеви инвестирања; основни подаци о инвеститору и
ауторима студије; кратак приказ основних елемената и
резултата претходне студије оправданости.

2. Опис објекта: просторна локација објекта; функција објекта;

значај објекта у систему или мрежи; планирани вијек
пројекта.
3. Оцјена развојних могућности инвеститора: општи подаци о
инвеститору (назив, сједиште, дјелатност, референце); анали-
за и оцјена досадашњег развоја.
4. Анализа продајног тржишта: основне карактеристике
производа или услуга; анализа тражње; анализа понуде;
процјена могуће продаје.
5. Приказ генералног пројекта и техничко-технолошких рјеше-
ња: приказ израде генералног пројекта; приказ основних
елемената генералног пројекта; приказ техничко-техноло-
шког рјешења из генералног пројекта (архитектонско,
грађевинско, технолошко, машинско, електро и др.).
6. Анализа набавног тржишта: спецификација и опис потребних
инпута; анализа и могућности набавке потребних инпута;
прогноза набавних цијена.
7. Анализа локације и животне средине: анализа локације;
оцјена и избор локације; анализа и могућности утицаја на
животну средину; приједлог мјера заштите животне средине.
8. Финансијска анализа: прорачун потребних улагања; извор
финансирања и обавезе према изворима; обрачун прихода и
трошкова; биланс успјеха.
9. Оцјена пројекта: финансијска (комерцијална) оцјена:
-статичка; друштвена (национална) оцјена
-статичка; оцјена у условима неизвјесности
-статичка; динамички приступ (код већине пројеката).
10. Закључак: закључна разматрања и оцјена пројекта.
Зависно од резултата Предстудије техно-економске оправдано-

сти, доноси се одлука дали се активности на истраживању настављају
или се прекидају.
Уколико се реализацијом првог нивоа истраживања добије
позитиван резултат пројекат иде се на други истраживачки ниво, са
циљем да се добије већи број података, односно погусте информације
базних података, а нарочито резерве минералне сировине, чиме се
стичу услови за валоризацију лежишта на вишем нивоу. На овом нивоу
истраживања врше се геолошка истраживања лежишта, физичко-
механичка испитивања, минералошка и хемијска испитивања, као и
економска оцјена лежишта истраживане минералне сировине.
Резултати свих истраживања чине Елаборат о класификацији,
категоризацији и обрачуну резерви у лежишту минералне сировине.

Степен истражености базичног фактора ризика резерви минералних

сировина мора бити на нивоу ''А-категорије'' 20%, ''B-категорије 30% и
''C1-категорије 50%, док остала три фактора морају бити истражена до
таквог нивоа поузданости који омогућава да сума свих ризика не
прелази .
Прединвестициона фаза или фаза истраживања се завршава
израдом Студије економске оправданости експлоатације лежишта
минералне сировине. Студија економске оправданости подразумјева
пројекат о степену техничко-технолошке, правне и економске
оправданости концесије:
- могућности и ограничења правне природе (постојеће и
могуће будуће правно стање-статус, ограничења императи-
вно правне природе- посебни закони који регулишу предме-
тну област),
- испитивање природних услова,
- студију оправданости (техничко-технолошка и економска
оправданост),
- урбанистичко техничке могућности и ограничења,
- дозволе, одобрења, сагласности и други потребни акти
надлежних органа,
- анализу утицаја концесионе дјелатности на живот и здравље
људи и животиња и животну средину,
- идејни пројекат (рјешење),
- процјену ризика.
Студија економске оправданости садржи:
1. Увод: циљеви инвестирања; подаци о инвеститору и
ауторима студије; методолошке основе и подлоге за израду
студије; кратак приказ резултата претходне студије оправда-
ности; кратак приказ основних елемената и резултата студије
оправданости.
2. Опис објекта: просторна локација објекта; значај у систему
или мрежи; функција објекта; планирани вијек објекта.
3. Анализа и оцјена развојних могућности инвеститора: општи
подаци о инвеститору (назив, сједиште, дјелатност, рефере-
нце); анализа и оцјена досадашњег развоја (производни
програм, технологија, тржиште, организација и кадрови,
подаци о пословању, улагањима и др.); прогноза будућег
развоја (производни програм, технологија, тржиште, органи-
зација, кадрови, подаци о пословању и улагањима, и др.).
4. Анализа продајног тржишта: основне карактеристике прои-
звода или услуга; анализа и процјена тражње; анализа и про-

цјена понуде; анализа и процјена могуће продаје; прогноза

продајних цијена.
5. Приказ идејних пројеката: програм производње или услуга;
процес израде идејних пројеката; приказ идејног техноло-
шког пројекта; приказ идејног архитектонско-грађевинског
пројекта; приказ идејних пројеката инсталације електро,
термо, хидро, гас, и др.).
6. Анализа набавног тржишта: опис и карактеристике
потребних инпута; подаци о производњи и потрошњи
потребних инпута код нас и у свијету; процјена могућности
набавке потребних инпута; оцјена могућности супституције
потребних инпута; прогноза набавних цијена.
7. Просторни и локацијски аспекти: усаглашеност са просто-
рним и урбанистичким плановима; посљедице расељавања и
експропријације; просторне посљедице раздвајања цјелина;
утицај на просторни и урбанистички развој подручја; анализа
макролокације; анализа микролокације; избор и оцјена
подобности локације.
8. Анализа животне средине и заштите на раду: анализа утицаја
инвестиције на животну средину; приједлог мјера заштите
животне средине; оцјене еколошке подобности; анализа
утицаја производње на раднике; приједлог мјера заштите на
раду.
9. Анализа организационих и кадровских аспеката: приједлог
макроорганизације; приједлог микроорганизације; организо-
вање и функционисање производње и других функција;
одређивање потребних кадрова; обука, специјализација и
усавршавање кадрова; обезбјеђење постојећих кадрова.
10. Анализа изводљивости и динамика реализације пројекта:
анализа могућности извођења пројекта; фазе и етапе извође-
ња пројекта; термински план реализације пројекта; динамика
улагања базирана на терминском плану; динамика улагања
по намјени; организација и систем управљања реализацијом
пројекта.
11. Економско-финансијска анализа: прорачун потребних улага-
ња у основна средства и обртна средства; извори финансира-
ња и обавезе према изворима; обрачун резултата пословања
(укупан приход, материјални трошкови, амортизација, плате
и др.); биланс успјеха пројекта; финансијски ток пројекта;
економски ток пројекта; друштвени ток пројекта.
12. Финансијско (комерцијална) оцјена: статичка оцјена (показа-
тељи ефикасности и опремљености); динамичка оцјена (нето

садашња вриједност, јединична нето садашња вриједност,

интерна стопа рентабилности, рок враћања); оцјена
ликвидности.
13. Друштвена оцјена: друштвена нето садашња вриједност;
економска стопа приноса; учинак на запосленост; дисконто-
вани нето девизни ефекат; квалитативни показатељи; Cost-
Benefit анализа.
14. Оцјена у условима неизвјесности: статичка оцјена (метода
прага рентабилности пројекта); динамичка оцјена (анализа
осјетљивости, анализа вјероватноће).
15. Закључак: закључна разматрања; закључна оцјена пројекта.
Уговор о концесији је уговор закључен у писаном облику између

концендента с једне стране и концесионара као изабраног најпово-
љнијег понуђача с друге стране, а садржи одредбе о међусобним
правима и обавезама уговорних страна.
Уговор о концесији сачињава Концедент, а закључује се између
Концедента и Концесионара. Уговор о концесији садржи:
- права и обавезе уговорних страна, укључујући и обавезу пружања
сигурне услуге корисницима по најнижим цијенама, с обзиром на
околности,
- радње везане за добијање потребних овлашћења за спровођење
активности ускладу са уговором о концесији,
- услове инвестирања,
- олакшице и коришћење земљишта,
- средства и имовину коју на располагање даје Влада Републике
Српске,
- рок трајања концесије,
- концесиону накнаду и начин расподјеле концесионе накнаде,
- услове за обнављање уговора,
- санкције и накнаде за неиспуњавање обавеза уговорних страна,
- раскид уговора и поступак у случају раскида уговора прије датума
престанка утврђеног уговором,
- начин рјешавања спорова, укључујући и међународну арбитражу,
ако се уговорне стране о том договоре,
- мјере за омогућавање финансирања пројекта,
- опис догађаја који се сматрају вишом силом,
- одређивање и усклађивање тарифе,
- остале елементе битне за предмет концесије.
"Концедент"- сва надлежна министарства или органи власти
Републике Српске које одреди Влада Републике Српске да додјељују
концесију.

"Концесија"- право које Концедент додјељује у сврху

обезбјеђивања изградње инфраструктуре и/или услуга експлоатације
природних ресурса, у роковима и под условима у којима се Концедент
и Концесионар договоре.
"Концесионар"- правно лице основано у складу са законима
Републике Српске у власништву домаћег и/или страног правног лица,
коме се додјељује концесија и које извршава уговор о концесији.
Инвестициона фаза обухвата све радове на изградњи инвести-

ционог објекта, односно изградње рудника у цјелини или дијелова
рудника који представљају независне технолошке цјелине. Изградњи,
односно реконструкцији рудника се може приступити када се
обезбиједи потребна документација (Рударски пројекат), законом
предвиђене дозволе и одобрења које издаје надлежни државни орган.
Инвестициони период карактеришу три основна циља:
1- Најважнији циљ је да период градње буде што краћи, као и да
маса инвестиционих улагања буде што мања, како у цјелини
тако и по елементима техно-економске структуре инвестиције.
2- Овај циљ се односи на суштину термин плана, односно
динамички план градње је потребно тако поставити да највећа
улагања се планирају за крај овога периода што би позитивно
утицало на висину интеркаларне камате.
3- Финанцијска средства ове фазе се користе искључиво за
изградњу планираног инвестиционог објекта, за руковођење
градњом, за стручни надзор, обуку кадрова, као и друге намјене
предвиђене рударским пројектима и другим важећим одредбама
и законским прописима.
Експлоатација лежишта минералних сировина подразумијева

добијање сировине из њихових лежишта, која се заснива на
предпоставци да су предходним истражним радовима утврђене
довољне количине квалитетних резерви минералне сировине за норма-
лан период рудника са утврђеним оптималним капацитетом произво-
дње. Сва инвестициона улагања у прединвестиционом и инвестиционом
периду терете експлоатацију одговарајућим трошковима. Маса
директних инвестиционих улагања увећава се интеркаларном каматом
која се зарачунава за цијело вријеме израде инвестиционих објеката,
зависно од количине ангажованих средстава и времена кориштења.
Због тога је битно да период изградење буде што краћи и да нормална
производња почне што прије.
При експлоатацији лежишта потребно је што потпуније
искористити све минералне сировине у лежишту, чиме ће се постићи

максимални економски ефекти, а истовремено ће се сачувати лежиште

од претјерано брзе експлоатације користећи богатије и сиромашније
дијелове лежишта заједно.
Као дио експлоатације лежишта, због константног опадања
средњег садржаја корисних компоненти, намеће се припрема и
обогаћивање минералних сировина. Примјеном обогаћивања минера-
лних сировина у фази експлоатације лежишта, значајно се повећава
сировинска основа лежишта због могућности експлоатације дијелова
лежишта са лошијим квалитетом минералне сировине, међутим
значајно се повећавају инвестициона улагања за погоне припреме и
обогаћивања минералних сировина.

4. РУДАРСКИ ПРОЈЕКТИ
Пројектовању рудника приступа се по завршетку истраживања

лежишта, израде комплетне геолошке документације и извршеног
прорачуна појединих категорија билансних рудних резерви, односно
послије израде и овјере (од стране надлежног Министарства) елабората
о резервама минералне сировине.
У пројектима треба усвојити оптимална техничко-економска
рјешења у свим фазама рада према принципима садашњег нивоа науке
и технике при чему се морају задовољити следећи услови:
- Економичност комплетног технолошког процеса производње,
- Обезбјеђење квалитета добијеног производа,
- Сигурност запослених и заштита околине,
- Могућност употребе и прилагођавања машина и постројења
различитим условима рада,
- Могућност перспективног развоја.
Изради пројекта приступа се на основу писаног документа
издатог од стране Инвеститора, а који се назива Пројектни задатак.
4.1.Пројектни задатак
Пројектни задатак задаје Инвеститор текстуално и графички при

закључивању уговора за израду рударског пројекта. У изради
пројектног задатка може сарађивати пројектант.
Пројектни задатак мора бити потпун и јасан и треба да садржи
све потребне податке за пројектовање, а пројектантска организација,
односно главни пројектант је дужан да пронађе оптимална, технички и
економски оправдана рјешења, саглано савременим научним сазнањима
и технолошком развоју. У случају да рјешење захтијева одступања од
датог пројектног задатка, пројектант мора потребу одступања
документовати и предложити измјену пројектног задатка и добити
сагласност инвеститора или органа који је прописао пројектни задатак.
Пројектни задатак има следећи садржај:
1. Општи подаци
1. Предмет пројектног задатка
2. Назив рудника (јаме) и мјесто градње
3. Назив инвеститора и лице за везу са пројектантом
4. Подлоге за пројектовање
2. Специјални дио

 Карактер пројекта
 Пројектна рјешења
Рударски пројекти представљају инвестиционо техничку
документацију коју концесионар подноси на овјеру и одобрававање
надлежном Министарству, у сврху добијања одобрења за изградњу
новог или реконструкцију постојећег рударског објекта. Услови за
израду, садржај, опремање и ревизија рударских пројеката ближе се
одређују Правилником о садржају, ревизији и овјери рударских
пројеката, сагласно Закону о рударству. Према овом Правилнику
рударски пројекти се дијеле на:
а) Главни рударски пројекат,
б) Допунски рударски пројекат,
в) Упрошћени рударски пројекат
4.2. Главни рударски пројекат
Према специфичностима рударско-техничких услова експлоата-

ције лежишта и могућностима припреме и оплемењивања минералних
сировина, главни рударски пројекти могу бити:
а) рударски пројекат површинског копа или његових дијелова,
б) рударски пројекат јаме или њезиних хоризоната, ревира и откопних
поља,
в) рударски пројекат постројења припреме или оплемењивања
минералних сировина
г) рударски пројекат за бушотинску експлоатацију.
Рударским пројектом, поред техничких рјешења, прорачуна и
графичке документације, морају бити ријешена питања оптималне
искоришћености лежишта минералних сировина, безбједности људи,
објеката и имовине и заштита животне средине, а у складу са
савременим научним достигнућима, прописима, стандардима и
техничким нормативима.
Главни рударски пројекат јама или њених дијелова (ревира,
хоризоната или откопних поља) на основу којих се изводе рударски
радови експлоатације минералних сировина састоји се од:
а) општег дијела,
б) пројектних рјешења и
в) пројеката појединих фаза технолошког процеса, рударских
објеката, постројења и уређаја.
Општи дио пројекта садржи:

а) пројектни задатак, податке о инвеститору, податке о

пројектној организацији, лицима која су учествовала у изради
пројекта и ревидентима,
б) податке о лежишту или дијелу лежишта минералне сировине
и пратећих стијена,
в) графичку документацију, и
г) кратак приказ пројектованог рјешења.
Подаци о лежишту или дијелу лежишта минералне сировине и

пратећим стијенама садрже:
а) врсту, квалитет и количину минералне сировине,
б) географске карактеристике и локалитет на коме се лежиште,
односно експлоатационо поље минералне сировине налази,
в) приказ изведених истражних радова, начина који је лежиште,
односно експлоатационо поље минералне сировине истражено и
оконтурено,
г) рударско-геолошке, тектонске, хидролошке и хидрогеолошке
односе у лежишту, односно експлоатационом пољу,
д) геомеханичке карактеристике минералне сировине и пратећих
стијена,
ђ) гасоносност лежишта и агресивна својства прашине,
е) склоност минералне сировине самозапаљивању и
радиоактивним емисијама и експлозивна својства минералне
сировине,
ж) водене токове и количине падавина,
з) климатске прилике у подручју лежишта, односно
експлоатационог поља,
и) резултате пробних црпљења из основних водоносних
хоризоната са хемијским карактеристикама подземних вода и
статичким нивоима подземних вода у тим хоризонтима,
ј) педолошка испитивања земљишта формираног од пратећих
стијена лежишта,
к) друге специфичне карактеристике лежишта минералне
сировине и пратећих стијена које могу утицати на безбједно
извођење рударских радова и економичност експлоатације,
л) приказ постојећих или раније изведених рударских радова
који су од утицаја на пројектна рјешења површинског копа,
односно јаме који обухватају сљедеће:
1. начин и обим извршених рударских радова у земљи и на
површини,
2. стање рударских радова у земљи и на површини,
3. методе откопавања и начин припреме и разраде лежишта,

4. постојеће грађевинске објекте на површини, транспортне

комуникације, културу земљишта и друге елементе од
значаја за уклапање главног рударског пројекта
површинског копа, односно јаме у постојеће услове.
.
Графичка документација садржи:
а) ситуациони план - карту одобреног експлоатационог поља,
б) геолошку карту експлоатационог поља и његове околине са
карактеристичним геолошким профилима,
в) ситуациони план рудника,
г) структурну карту лежишта са изолинијама квалитета
минералне сировине,
д) структурне геолошке профиле кроз лежиште минералне
сировине по истражним линијама,
ђ) хидрогеолошку карту ширег подручја са уцртаним
водотоцима и објектима, изолинијама нивоа подземних вода и
основних водоносних хоризоната,
е) структурне хидрогеолошке профиле кроз лежиште, односно
експлоатационо поље,
ж) план постојећих површинских копова, односно јама.
Пројектно рјешење рударског пројекта јаме садржи:

а) рударско-технолошки дио,
б) методу откопавања,
в) транспорт,
г) провјетравање,
д) одводњавање,
ђ) снабдијевање погонском енергијом,
е) систем везе, даљински надзор, сигнализацију и алармну
сигнализацију,
ж) снабдијевања индустријском и питком водом,
з) рекултивацију, и
и) мјере заштите.
Рударско-технолошки дио садржи:

а) границе јамског поља, односно хоризоната, сигурносних и
заштитних стубова,
б) производни капацитет,
в) вијек експлоатације,
г) избор методе откопавања, откопне опреме и основних
карактеристика технологије откопних радова,
д) основне димензије откопне јединице,

ђ) интензитет (динамика) откопавања лежишта,

е) степен искоришћења лежишта,
ж) подјела јамског поља на ревире, међухоризонте, етаже и др,
з) избор одговарајућег рјешења, отварања и разраде,
и) динамику и рок изградње,
ј) начин и систем освајања производних капацитета,
к) уклапање нове јамске производне јединице у производне и
друге техничке капацитете рудника.
Метода откопавања садржи:

а) систем и начин откопне припреме са елементима и
димензијама откопног поља,
б) геометрију откопних јединица,
в) спецификацију, опреме, постројења и уређаја,
г) технологију рада у откопној јединици са описом
провјетравања, транспорта и управљања кровином,
д) посебне мјере заштите.
Транспорт садржи:
а) податке о количинама и врстама материјала које треба
транспортовати,
б) анализу могућих транспортних средстава,
в) избор транспортних средстава, избор величине и капацитета
опреме за транспорти извоз,
г) шему транспортних и извозних путева,
д) рјешење извоза,
ђ) сигнализацију и начин управљања транспортом и извозом.
Провјетравање јаме садржи:

а) анализу гасоносности и угрожености од опасних гасова и
опасне минералне прашине,
б) приказ специфичности објекта и опасности од јамских
пожара,
в) прорачун потребне количине ваздуха за сепаратно
провјетравање, за провјетравање откопних радилишта и осталих
јамских просторија,
г) прорачун укупне количине ваздуха, са шемом вентилационе
мреже, профилима јамских просторија, количину ваздуха по
гранама и основне параметре вентилационе мреже,
д) приказ развођења ваздуха, вентилационе мреже и локације
главних вентилационих објеката,
ђ) избор главних и сепаратних вентилатора и остале опреме, као

и њихова локација,
е) процјена утицаја система провјетравања на транспортне
системе у смислу стварања угље и друге прашине која је
запаљива или под одређеним условима експлозивна,
ж) рјешење напуштања и контроле јамских просторија у случају
квара на уређајима, потпуног прекида провјетравања или удеса.
Одводњавање јаме садржи:

а) анализу фактора који су од битног утицаја на одводњавање,
б) податке о количини подземне воде,
в) избор основне концепције система и режима одводњавања,
г) шему одводњавања са избором опреме по капацитетима,
д) рјешење заштите од изненадне провале површинске или
подземне воде у јаму.
Снабдијевање погонском енергијом садржи:

а) анализу потреба по врстама енергије и по технолошким
фазама,
б) врсту усвојене енергије и разлоге,
в) снабдијевање електричном енергијом које садржи:
1) приказ постојеће електро енергетске мреже,
2) шему напајања електричном енергијом,
3) прорачун потребне снаге и извора напајања,
4) локацију прикључака рудничке мреже на изворе
напајања,
5) локацију и главне карактеристике свих елемената
високонапонске и нисконапонске мреже и одабраних
система заштите електричних мрежа од додира дијелова
под напонима, кратког споја, преоптерећења и друго,
6) предмјер и предрачун опреме и радова,
г) производњу и развођење компримираног ваздуха који садрже:
1) биланс потребних количина компримираног ваздуха и
2) начин развођења, локације прикључка и основне
карактеристике мреже компримираног ваздуха.
Систем везе, даљински надзор, сигнализација и алармна

сигнализација садрже:
a) просторни распоред главних рударских објеката, постројења и
уређаја, откопних и припремних радилишта,
б) анализу потреба система веза, даљинског надзора,
сигнализације и алармне сигнализације,

в) основне карактеристике и размјештај уређаја иинсталација,

система веза, даљинског надзора, сигнализације и алармне
сигнализације.
Снабдијевање индустријском и питком водом садржи:

а) биланс потреба за индустријском и питком водом,
б) изворе снабдијевања и локацију објеката за снабдијевање
водом,
в) шему водоводне мреже за индустријску и питку воду.
Рекултивација садржи:
а) структуру површина по намјени коришћења,
б) избор култура за рекултивацију у односу на природне и
економске услове,
в) техничку рекултивацију површина.
4.2. Допунски рударски пројекат
Допунски рударски пројекат по правилу садржи елементе

прописане за главне рударске пројекте, уколико нису обухваћени
главним рударским пројектом, а нарочито:
а) пројектни задатак,
б) приказ постојећег стања,
в) подлоге за пројектовање,
г) образложење потребе изградње, односно реконструкције,
д) техничко рјешење задатка са уклапањем у постојећи систем
експлоатације,
ђ) уклапање новог или реконструиса рјешења у пројектна
рјешења главног рударског пројекта,
е) техничко-економску анализу оправданости изградње новог
или реконструкције постојећег објекта, постројења, уређаја,
односно постојећег система експлоатације,
ж) предмјер и предрачун опреме и радова,
з) посебне мјере заштите.
 Допунски рударски пројекат за израду нових рударских извозних и
вјетрених окана, система вентилације и израду истражних окана и
јамских просторија, поред елемената напријед наведених, садржи:
а) циљ и намјену објекта са одговарајућим подлогама за
пројектовање,
б) податке о локацији,
в) техничко рјешење са потребним цртежима и приказом
уклапања новог објекта у постојеће стање у руднику,

г) прорачуне, односно примјену важећих стандарда и

прописаних техничких мјера за ту врсту објекта.
 Допунски рударски пројекат за изградњу јамског магацина
експлозива, поред елемената датих напријед садржи:
а) избор локације објекта уз одговарајуће провјере погонске
сигурности,
б) податке о намјени и конструкцији објекта,
в) податке о статичком прорачуну.
 Допунски рударски пројекат за нове или измјењене откопне методе
поред елемената датих напријед садржи:
а) приказ постојеће откопне методе, са образложеним подацима
о потреби њене измјене,
б) техничко рјешење за измјену откопне методе са ознакама и
подацима о димензијама откопа и начину добијања, о
подграђивању, управљању кровином, провјетравању откопних
радилишта, одвозу ископина, као и подацима о енергетском
рјешењу са одговарајућим цртежима и скицама,
в) техничке прорачуне, односно стандарде,
г) спецификацију опреме, постројења и инсталација,
д) нормативе радне снаге, потрошног материјала и погонске
енергије,
ђ) прорачун откопних учинака и учинака у откопном пољу при
примјени нове методе откопавања, као и упоредни преглед
остварених резултата при примјени постојеће откопне методе,
е) посебне мјере заштите.
 Допунски рударски пројекат за потпуну и трајну обуставу
рударских радова садржи:
а) техно-економску анализу оправданости обуставе, која садржи
1. економско финансијске показатеље пословања правног
лица у том рударском објекту,
2. број и структуру запослених и приједлог рјешења
њиховог радног статуса,
3. предмјер и предрачун укупних трошкова потпуне и трајне
обуставе рударских радова,
4. стање резерви минералне сировине,
5. друге показатеље од значаја оправданости потпуне и
трајне обуставе рударских радова.
б) основне концепцијске радове за потпуну и трајну обуставу
рударских радова, који садрже:
1. општи дио (разлози обуставе, приказ изведених радова,
инсталирани капацитети, опис стања главних рударских

објеката, подаци о утицају изведених радова на животну

средину),
2. ажуриран графички приказ стања радова у вријеме
потпуне и трајне обуставе радова (планови, скице и
друго)
3. приказ основних карактеристика земљишта, минералних
сировина, климатских и вентилационих услова (за јаму),
одводњавања и друго.
в) пројектна рјешења појединих фаза садрже:
1. техничка рјешења технологије извођења радова на
објектима (подземни и надземни),
2. концепцијско рјешење, односно фазе извођења радова,
3. довођење објекта у стање које одговара стандардима и
прописима у одређеној области,
4. технички опис и динамику извођења радова,
5. предмјер и предрачун радова,
6. посебне мјере заштите.
4.3. Упрошћени рударски пројекат
Упрошћени рударски пројекат за радове на објектима,

постројењима и уређајима у постојећој јами, који нису обухваћени
главним и допунским рударским пројектом, као и за мања нужна
одступања од главног, односно допунског рударског пројекта која не
утичу на основна пројектна рјешења, као и за извођење истражних
радова који се изводе на основу пројекта геолошких истраживања
садржи:
а) пројектни задатак са одговарајућим подлогама за
пројектовање,
б) образложење израде пројекта, уклапање пројектованог
рјешења у постојеће или пројектовано стање,
в) техничко рјешење са подацима о локацији и уклапању у
постојеће стање,
г) технички опис начина извођења радова,
д) енергетско рјешење,
ђ) економско-техничку анализу,
е) предмјер и предрачун,
ж) цртеже и планове у одговарајућој размјери,
з) посебне мјере заштите.

5. ПРИНЦИПИ ОДРЕЂИВАЊА ОПТИМАЛНИХ ПАРАМЕТАРА

ЈАМЕ И МЕТОДЕ ПРОРАЧУНА
За одређивање параметара рудника користе се различите методе

прорачуна, које се базирају на основном техничко-економском
критерију за који се узима цијена коштања произведене једне тоне
корисне минералне супстанце. Нормативни радови базирају се на
анализи низа производних и техничких фактора које су у својим
радовима поставили аутори Ржиман и Боричко, а први методи
комплексне оптимизације аналитичких модела са 2 до 3 независно
промјењљиве били су предложени од Бокија и Кегела, почетком 20.
вијека. За каснији развој ових метода нарочито су заслужни
Л.Д.Шевјаков, А.С.Попов, Р.З.Звјагин, B.Кrupinsky (Пoљска), Е.Cloos,
H.Кoepen (Њемачка) итд.
Савремени рудник као технолошки и објекат који се потчињава
свим економским закономјерностима и односима, представља сам по
себи веома сложен производни систем. Структура савременог рудника,
суштина узајамног дејства појединих елемената унутар те структуре
као и узајамна дејства рудника са сличним објектима у привреди земље
у многим односима карактеришу рудник као велики систем.
Рудник представља свеукупност многих узајамно повезаних
технолошких дијелова, и поремећај режима на једном дијелу
технолошког процеса брзо се одражава на друге и доводи до
нарушавања нормалног технолошког процеса цијеле производње. И у
вези са овим пројектовање параметара појединих технолошких
дијелова треба посматрати повезано, како појединачно тако и
комплексно узимајући у обзир њихова узајамна дејства.
Ефикасност једног технолошког процеса у руднику зависи од
ефикасности дејства система највишег нивоа, у који као саставни
дијелови улазе поједини одвојени процеси. Као и било који други
динамички систем рудник се карактерише многобројношћу стања (х),
која се одређују комплексом улазних (q) и излазних (с) показатеља или
симбола и подвргавају се наком закону функционисања одређене
вјероватноће са којим прелази систем из
првобитног стања (xк) услед освајања разнокарактерне информације. За
истраживање ефикасности одговарајућих система потребно је њихово
моделирање, у чијем процесу је потребно узети у обзир све
специфичности објекта, као и намјену модела који се разрађује.
Групу улазних параметара (q)=(q1, q2, q3...qn) у различитом степену
диригованих или недиригованих, чине многобројне рударско-геолошке

карактеристике лежишта, техничке карактеристике радних машина и

опреме, усвојене организационе форме рада појединих дијелова и
рудника у цјелини. Посебну подгрупу улазних параметара чине
планиране и нормиране потребе за производњу, за рад рудника, као и
типизација машина и опреме. Могућа промјењљивост сваког улазног
параметра је веома различита, јер се они скоро сви налазе у неком
интервалу одређеном условима експлоатације, нивоом развоја
технологије добијања руде итд.
У групу улазних утицајних параметара улазе и параметри
управљања (регулације) . Ови параметри
карактеришу стање управљачких дејстава који одржавају технолошки
режим производних процеса и режим рада рудника у цјелини на
заданом нивоу. Односно параметри регулисања су сви параметри који
утичу на излазне показатеље (V) и (E) и који се мијењају у зависности
од технологије рада и других економских и психофизиолошких
фактора.
Термин регулациони параметри осим организационих фактора
укључује и елементе шеме отварања и разраде јаме, систем добијања
руде, производност радних машина итд. Вриједност управљајућих
параметара су у одређеним границама.
Мeђу улазне утицајне параметре у руднику припадају и

неконтролисани (случајни) могући параметри (неконтролисани застоји
и задржавања у руднику, промјена рударско-геолошких
карактеристика, кварови машина итд):
Групу излазних симбола (с) састављају показатељи уједињени у

величине:
и
Показатељи (В) носе информације о квалитетним и количинским
карактеристикама улазног продукта, нпр. руде бокита која треба да
задовољи захтјеве по садржају Al2O3, SiO2, CaCO3, итд, што се
математички може изразити као:
Излазне показатеље (E) карактеришу техничко-економски

параметри као: цијена коштања произведене руде, продуктивност рада,
остварени трошкови и сл. У стварности величина (Еi) je потпуно
коначна, међутим због математичког формулисања наведено ја као.

Стање рудника у било којем времену карактерише се текућим

вриједностима његових улазних параметара (q), (W), (z). Из свих
могућих комбинација (z) најповољнија је она која при заданом (q)
обезбјеђује екстремну вриједност параметра оптимизације (Е). На тај
начин, за изналажење оптималног рјешења неопходно је за задано
‚из области , наћи такво , које задовољава
однос , при којем би се испунили услови,
.
5.1. Методе прорачуна
Различите методе које се примјењују приликом рјешавања

задатака везаних за пројектовање рудника (јаме) могу се сврстати у три
основне категорије:
1. Уопштавање резултата праксе,

2. Индустријско-јамска и лабораторијска испитивања,
3. Рачунске методе.
Рачунске методе пројектовања рудника са подземном

експлоатацијом (јаме), које обезбјеђују не само квантитативна рјешења,
већ им се даје и квалитативна оцјена, што се посебно односи на
рјешења техничких дијелова пројекта, а којима се одређују економски
ефекти датог рјешења и пројекта у цјелини.
Квалитативна процјена омогућава одређивање норматива
материјала и параметара који најбоље одговарају условима лежишта,
као што су рударско-геолошки услови, организациони, економски,
сигурност и безбиједност рада, губици руде при откопавању итд.
Квантитативну процјену, можемо изразити нумерички као што
су показатељи: утрошак финанцијских средстава за одређени период,
динамика инвестиционих улагања, цијена коштања јединице
производње, потрошња енергије, радна снага и сл.
Конкретна примјена математичких метода за рјешавање било
којег задатка оптималног пројектовања доводи до добијања некакве
свеукупности, цјеловитости математичких и логичких зависности које
одражавају унутрашње везе између елемената пројектованог објекта,
везе објекта са спољашњом средином, везе улазних дејствујућих
параметара објекта са излазним показатељима, резултатом.
Ова свеукупност математичких и логичких зависности одражава
основне квантитативне и квалитативне узајамне везе рударско-
геолошких, рударско-техничких и других фактора пројектованог

објекта или процес, представља модел рудника. Сложена структура

пројекта рудника условљава да математички модел има ред нивоа:
модел система, модел подсистема, модел посистема у подсистему,
модел задатка итд.
Математички методи на којима се базира математички модел
пројекта рудника могу бити подијељени у три основне класе:
1. Детерминисани аналитички и експериментално-аналитички
методи, гдје спадају рачун варијанти, истраживање функције
на апсолутни и условни оптимум помоћу диференцирања,
линеарно, нелинеарно и динамичко програмирање.
2. Методи засновани на принципима вјероватноће, спадају
методе корелационе и регресивне анализе, теорије игара и
очекивања. Најчешће се користе методе статистике од којих
се најчешће употребљавају корелациона и регресивна
анализа.
3. Комбиновани методи, укључују у себе елементе аналитичких
метода и метода вјероватноће, као нпр. Методе графова и
Методе мрежног планирања.
Према томе за примјену у техничко-економском упоређивању

рачунски методи су: статистички метод, метод варијанти, математичко-
аналитички метод, графоаналитички метод, нормативни метод и
економско-математичко моделирање.
5.1.1. Статистички метод
Статистичка мето да је индуктивно генерализаторска јер се на

основу обележја одређеног броја елемената неке групе или серије
појава, изводи општи закључак о просјечној вриједности обиљежја,
девијацији од средње вриједности. Значај статистичке методе је у томе
што се једино помоћу статистичке методе могу на прихватљиво
егзактан начин сазнати општа одређеност, правилности и
законитостима основнихпојава.
Најважнији недостаци статистичке методе су квантитативна,
нумеричка одређеност појава и питање могућности спознаје општега на
основу појединачног и посебног.........!
У суштини статистички метод своди се на обраду практичних
података и резултата истраживачких радова, и увијек се примјењује у
завршној фази јамских индустријских експеримената и лабораторијских
истраживања. Ријeч стaтистикa, пoтичe oд лaтинскe ријeчи стaтус-
стaњe. Прeдмeт прoучaвaњa су мaсoвнe, a нe пojeдинaчнe пojaвe, и нa

рaзвoj стaтистикe су знaчajнo утицaли рaзвoj тeoриje вјeрoвaтнoћe, a у

дaнaшњe вријeмe рaчунaри и сoфтвeри зa стaтистику.
У oквиру мaтeмaтичкe стaтистикe кao мaтeмaтичкe дисциплинe
рaзвиjajу сe и примjeњуjу мeтoдe изучaвaњa (дoбивaњa, oписивaњa и
oбрaдe) стaтистичких пoдaтaкa са циљeм устaнoвљaвaњa зaкoнитoсти
кoje вaжe у oдрeђeним случajним мaсoвним пojaвaмa и прoцeсимa
мaсoвнoг кaрaктeрa. При тoмe сe рaзликуjу сљeдeћa двa oснoвнa
прoблeмa:
1) Рaзвoj мeтoдa прикупљaњa игруписaњa стaтистичких пoдaтaкa
кojи сe истрaжуjу (дoбиjeних или пoмoћу зaпaжaњa oднoснo нa
oснoву пoсмaтрaњa или кao рeзултaт извeдeних мjeрeњa и сл.).
2) Рaзрaдa и рaзвoj мeтoдa aнaлизe стaтистичких пoдaтaкa у
зaвиснoсти oд циљa истрaживaњa.
- Мeтoдe зa oцjeну функциje дистрибуциje и пaрaмeтaрa
дистрибуциje (рaспoдjeлe, рaздиoбe). Нпр., нa oснoву
oдрeђeних стaтистичких пoдaтaкa мoжe сe oциjeнити дa
oни припaдajу нoрмaлнoj (или бинoмнoj) рaспoдjeли, a
зaтим сe мoгу oдрeдити и пaрaмeтри μ (oчeкивaњe) и σ
(стaндaрднa дeвиjaциja) тe дистрибуциje.
- Мeтoдe зa прoвjeру (тeстирaњe) тзв. стaтистичких
хипoтeзa o oблику (врсти) зaкoнa дистрибуциje или aкo je
oблик зaкoнa дистрибуциje пoзнaт, o пaрaмeтримa зaкoнa
дистрибуциje. Нпр., мoжe сe прoвjeрити дa je
прeтпoстaвкa o нoрмaлнoj дистрибуциjи испрaвнa или
пoгрeшнa.
Oснoвни прeдмeт рaзмaтрaњa у стaтистици су скупoви eлeмeнaтa кojи
имajу извjeснe зajeдничкe кaрaктeристикe. При тoмe сe, интуитивнo,
пojaм oснoвнoг скупa нajчeшћe увoди нa jeдaн oд сљeдeћих
(приближнo) eквивaлeнтних нaчинa:
- Oснoвни скуп (пoпулaциja, гeнeрaлни скуп, стaтистички скуп,
стaтистичкa мaсa) je скуп (цjeлинa) свих истoрoдних eлeмeнaтa
(oбjeкaтa) кojи пoдлиjeжу (стaтистичкoм) испитивaњу.
- Скуп eлeмeнaтa сa нeкoм зajeдничкoм oсoбинoм чиja мjeрa
вриjeднoсти вaрирa oд eлeмeнтa дo eлeмeнтa зoвe сe стaтистички
(или oснoвни скуп и сл.).
- Стaтистички скуп прeдстaвљa цjeлину сaстaвљeну oд истoрoдних
мeђусoбнo упoрeдивих eлeмeнaтa сa зajeдничким вaриjaбилним
oбиљeжjeм штo je уствaри тeкућa вaриjaблa (нпр. и x ) случajнe
прoмjeнљивe (нпр. X ).
- Скупoви eлeмeнaтa кoje прoучaвa стaтистикa зoву сe oснoвни
скупoви (или пoпулaциje и сл.).

У овим дeфинициjaмa дeфинише сe joш и пojaм oбиљeжja, тj. кaжe сe

joш дa сe зajeдничка особина eлeмeнaтa oдрeђeнoг oснoвнoг скупa зoвe
oбиљeжje тoг скупa. Oбиљeжje мoжe бити нумeричкoг aли и
aтрибутивнoг кaрaктeрa. Нo, oбиљeжja aтрибутивнoг кaрaктeрa мoгу сe
свeсти нa oбиљeжja нумeричкoг кaрaктeрa.
Из прeтхoдних дeфинициja слиjeди дa oснoвни скуп мoрa бити
хoмoгeн, тj., сaстaвљeн oд истих и мeђусoбнo упoрeдивих eлeмeнaтa у
oднoсу нa тeкућу вaриjaблу (x) и случajнe вeличинe (X) зajeдничкoг
oбиљeжja, тe мoрa бити и вaриjaбилaн. Aкo je нa oснoвнoм скупу
дeфинисaнo сaмo jeднo oбиљeжje, скуп je jeднoдимeнзиoнaлaн. Aкo су
дeфинисaнa двa oбиљeжja, скуп je двoдимeнзиoнaлaн. Зaвиснo oд тoгa
дa ли je oбиљeжje скупa кoнтинуaлнo (нeпрeкиднo), дискрeтнo или
мjeшoвитoг типa, рaзликуjу сe кoнтинуaлни, дискрeтни и мjeшoвитoг
типa стaтистички скуп.
У рударству се статистички метод примјењује, код одређивања
зависности брзине израде рударских просторија, продуктивности рада
запослених, продуктивности различитих типова машина за израду
просторијау зависности од различитих утицајних фактора као тип и
попречни пресјек рударске просторије, чврстоћа стијенске масе у
којима се просторија израђује, броја запослених радника, дужине
просторије итд.
Математичком обрадом статистичких података није могуће
успјешно објаснити закономјерности многих производних процеса, зато
статистика као научни метод у теорији пројектовања има помоћно
значење.
5.1.2. Метод варијанти
Метод варијанти је један од основних метода техничко-

економских прорачуна у пројектовању, и може се примијенити при
избору оптималне варијанте и са једнаким и са различитим
технологијама, као што је нпр. избор између различитих начина
отварања лежишта, избор између дугих и кратких откопа, избор између
различитих видова механизације итд.
Суштински метод варијанти представља такав начин рјешавања
задатка код пројектовања рудника, када неколико варијанти
инжењерске замисли са оцјеном сваке варијанте, узајамно упоређујемо,
при чему се усваја варијанта са бољим пројектним показатељима.
Код рјешавања задатака методом варијанте, јако је битно избјећи
одређени субјективизам који се може појавити када оцјењивање и
упоређивање варијанти врши једно лице. У том случају оцјена зависи
од његових теоретских, стваралачких и стручних знања, опште

професионалне емоције и сл. Све ово представља слабу страну

варијантног рјешавања задатака у рударству. У циљу повећања
објективности варијантних прорачуна неопходно је упоређивати
варијанте принципијелно различитог квалитета и по могућности већи
број, а аутор сваке варијанте треба предходно да размотри већи број
варијанти , а за дефинитивну разраду усвоји свој приједлог најбоље.
У прaкси прojeктoвaњa рудникa са подземном експлоатацијом
нajчeшћe сe примjeњуje мeтoдa вaриjaнaтa. Суштинa oвe мeтoдe je у
тoмe штo сe oд укупнoг брoja тeхничких мoгућих и eкoнoмски
oпрaвдaних вaриjaнти усвaja oнo рjeшeњe кoje пружa нajбoљe рeзултaтe
прoрaчунa. Кoд избoрa пojeдиних вaриjaнти пoтрeбнo je имaти у виду
низ прaвилa.
- При избoру пojeдиних вaриjaнти трeбa пoћи oд дeтaљнo рaзрaђeних
услoвa кaкo би прoрaчун усвojeнe вaриjaнтe биo рeaлaн и тeхнички
мoгућ.
- Зa дeтaљaн прoрaчун трeбa усвojити oну вaриjaнту кoja пружa
нajпoвoљниje тeхничкo-eкoнoмскe eфeктe.
- Укoликo сe усвojи вeћи број вaриjaнти зa дeтaљни прoрaчун oбим
пoслoвa у прojeкту сe пoвeћaвa пa збoг тoгa трeбa извршити избoр
нajпoвoљниje вaриjaнтe нa oснoву прeдхoдних грубих прoцjeнa
oснoвнихтeхничкo-eкoнoмскихпoкaзaтeљa.
- Усвojeнo рjeшeњe и дoбиjeни рeзултaти прeдхoднихпрoрaчунa трeбa
дa буду пoдвргнути брижљивoj тeхничкo-eкoнoмскoj aнaлизи. Oви
рeзултaти у првoм рeду eкoнoмски пoкaзaтeљи кao штo су: циjeнe
прoизвoдa, нoрмaтиви утрoшкa мaтeриjaлa, учинци, прoдуктивнoст,
eкoнoмичнoст и др, трeбa дa сe oднoсe нa oдрeђeн пeриoд врeмeнa.
У супрoтнoм, збoгпрoмjeнa циjeнa нa тржишту и тeхничкoг
прoгрeсa дoбивeни рeзултaти мoгу пoстaти зaстaрjeли.
- Кoд прoрaчунa прихoдa и рaсхoдa трeбa узeти у oбзир трeнд пoрaстa
или снижeњa циjeнa нa тржишту, пoрaст личних дoхoдaкa
зaпoслeних и пoрaст живoтнoг стaндaрдa, инфлaциja и др.
- Упoрeђeњe вaриjaнти трeбa вршити у oднoсу нa бaзни врeмeнски
пeриoд прeмa вaжeћим eкoнoмским критeриjумимa и oдгoвaрajућим
jeдиницaмa.
Метода техничко-економског упоређивања се врло често
примјењује у комбинацији са аналитичким, статистичким и другим
методама и представља основну методу инжењерске анализе.
5.1.3. Математичко-аналитичка метода
Математичко-аналитичка метода представља математичко

упрошћавање различитих варијанти са истом технологијом при

одређивању техничких параметара који се могу непрекидно мијењати.

Метода је развијена из методе варијанти и може се примијенити само у
случају унапријед одабране и задане технологије (механизација,
организација рада и сл). Широко се користи у пројектним прорачунима
и чини основу научно-истраживачког рада при одређивању: дужине
откопа, величине откопног поља, величине јамског поља, капацитета
рудника итд.
Аналитичким методама није могуће добити апсолутну тачност
рјешења због приближних вриједности почетних параметара, њиховог
свођења на средње вриједности и допунског упроштавања при
састављању функционалне зависности.
Ако се жели изучити тражена зависност математичко-
аналитичким методом сачињава се хипотеза о трајању одговарајућег
процеса у форми, која га може изразити количински, при чему се
разликује пет карактеристичних својстава аналитичке функције:
1. Функција је константна,
2. Функција монотоно расте са повећањем аргумента,
3. Функција се монотоно снижава са повећањем аргумента,
4. Функција има минимално значење,
5. Функција има максимално значење.
Због сложености изучаваних процеса приликом изградње
рудника, аналитички метод у првом реду се примјењује када је број
дејствујућих и квалитетно одређених фактора ограничен, а утицај
фактора који нису узети у обзир, може се занемарити, а у другом реду
када између тражене величине и познатих параметара може бити
успостављена функционална зависност изражена као , при
чему непрекидна функција. Обзиром да се ради о параметрима
трошкова, рјешење задатка своди се на одређивање максимума или
минимума функције.
Између параметара трошкова и тражене величине постоји
функционалана зависност:
C1,C2,C3- константне величине.

Једначину рјешавамо изналажењем првог извода и
изједначавањем са нулом,

чиме се за познате вриједности (C1,C2,) одређује најповољнија

вриједност величине (x).
Уколико резултат трошкова зависи од неколико промјењљивих
тј, ако је:
тада је за изналажење минимума неопходно узети парцијалне изводе по

(x) и (y) и изједначити их са нулом.
Рјешавајући заједно добијене једначине, добивају се вриједности за (x)

и (y) при којима су трошкови минимални.
5.1.4. Графички метод
У великом броју случајева након диферецирања једначине

добију сложени облик, тако да њихово рјешавање постане врло
сложено, у таквим случајевима за рјешавање система једначина користи
се графички метод.
Нпр. једначина која има облик
и која се може написати у облику:
при чему једну криву дефинишемо као
у пресјецишту те двије криве добива се рјешење за величину (x).

5.1.5. Комбиновани метод
Приликом пројектовања рудника понекад није могуће одређени

проблем ријешити једном од наведених метода, него се тада примјењује
комбиновани метод. Нпр. код упоређивања неколико варијанти
отварања, припреме и система откопавања, у почетку се аналитичким
методом одређују најповољнији параметри, а затим се одабире
оптимална варијанта. Потом при одређивању најповољнијих
параметара експлоатације низ параметара трошкова се одређује
статистичким методом.
5.1.6. Метод математичког или економско-математичког

моделирања
Метод економско-математичког моделирања представља даљи

развитак метода прорачуна које се примјењују код пројектовања
рудника. Суштина метода се састоји у томе што се поставља
математички модел рудника програмирањем, а рјешење тих програма
врши се компјутерима, чиме је омогућено кориштење промјењљивих
параметара трошкова и задани су у било којој форми, а из огромног
броја варијанти могуће је брзо наћи оптимално рјешење. У групу ових
метода могу се убројати:
- Линеарно програмирање,
- Нелинеарно програмирање,
- Динамичко програмирање,
- Мрежно програмирање,
- Методе вјероватноће,
- Методе Монте Карло,
- Методе теорије игара,
- Методе теорије очекивања, и
- Методе теорије масовног опслуживања.
Линеарно програмирање:
Линеарно програмирање посматра проблеме у којима се

линеарна функција циља мора оптимизовати (максимизирати или
минимизирати). Уз услове или ограничења дана у облику једначина
или/и неједначина и уз ненегативне варијабле одлучивања. То је
формални поступак оптимизације система код којих се функција циља
и ограничења могу изразити линеарним комбинацијама променљивих
величина. Линеарно програмирање се примјењује за рјешавање великог
броја рударско-економских задатака (проблема) у којима се проблем

своди на изналажење минимума и максимума линеарне функције са

више промјењљивих величина при одређеним ограничењима која могу
бити технички или економски показатељи који су задани линеарним
једначинама или неједначинама.
Код линеарног програмирања постоје три категорије фактора са којима
се оперише приликом одређивања оптималног рјешења:
- Фактори задани условима производње, потребама и трошковима
(улазни фактори),
- Фактори који карактеришу резултат (излазни фактори),
- Фактори који карактеришу процес рада.
У општем виду задатак линеарног програмирања формулише се
на следећи начин: треба одредити такав скуп вриједности
из области (D) која је задата системом линеарних једначина или
неједначина.
При коме линеарна форма:
достиже минималну (максималну) вриједност.
Нелинаарно програмирање:
Прoблeм мaтeмaтичкoг прoгрaмирaњa у oпштeм случajу мoжe

бити зaписaн нa слeдeћи нaчин.
min ф(X)
при услoвимa:
gi (X) 0 ; зa свaкo i = 1; 2,…,m
гдje су
ф(X), gi (X) рeaлнe функциje и X = (x1; x2; …xn)

и он се назива прoблeмoм мaтeмaтичкoг прoгрaмирaњa или прoблeмoм

oптимизaциje.
У случajудa су функциja циљa (f):
и функциje (gi):
кoje дeфинишу услoвe линeaрнe, прoблeм сe нaзивa прoблeмoм

линeaрнoг прoгрaмирaњa или линeaрнe oптимизaциje, у супрoтнoм сe
рaди o прoблeму нeлинeaрнoг прoгрaмирaњa или нeлинeaрнe oптимизa-
циje.
Вeликa групa прoблeмa кoje срeћeмo у прaкси мoгу бити
фoрмулисaни кao прoблeми линeaрнoг прoгрaмирaњa. Симплeкс мeтoдa
и њeнe рaзнe вaриjaнтe прeдстaвљajу мoћaн aлaт зa успјeшнo рјeшaвaњe
прoблeмa линeaрнoг прoгрaмирaњa и угрaђeнe су у мнoгe мaтeмaтичкe
сoфтвeрe кao штo су Matlab, Mathematica, Мaple и CPLEX. Зaхвaљуjући
брojним oблaстимa примjeнe, линeaрнo прoгрaмирaњe je дoживјeлo
eкспaнзиjу oдмaх нeпoсрeднo нaкoн пoстaвки oснoвних тeoриja у oвoj
oблaсти. Мeђутим, врлo брзo je уoчeнo дa пoстojи и вeлики брoj
прaктичних прoблeмa чиja функциja циљa ниje линeaрнa или сe скуп
oгрaничeњa нe мoжe упoтпунoсти или уoпштe прeдстaвити прeкo
линeрaних функциja. Мoжe сe рeћи дa je рaзвoj нeлинeaрнoг
прoгрaмирaњa тeкao гoтoвo пaрaлeлнo рaзвojу линeaрнoг прoгрaмирa-
њa.
У oпштeм случajу, прoблeми нeлинeaрнoг прoгрaмирaњa су
знaтнo тeжи зa рjeшaвaњe oд прoблeмa линeaрнoг прoгрaмирaњa, jeр сe
oптимaлнo рjeшeњe нeлинeaрнoг прoблeмa мoжe нaћи у унутрaшњoj
тaчки или нa грaници дoпустивoг скупa. Дaљe, лoкaлни oптимум нe
мoрa бити глoбaлни oптимум, штo прoблeм чини тeжим зa рjeшaвaњe.
Динамичко програмирање:
Основни проблем наведених метода је статичност, и није

искључена могућност да ни једна варијанта која се упоређује није
оптимална. Осим тога због великих тешкоћа одређивања у цјелини
технолошке шеме једне јаме, ограничен је и број разматраних
варијанти.
Динамичко програмирање је метод рјешавања комплексних
проблема који се могу разбити на потпроблеме мање сложености.
Рјешавање проблема кориштењем динамичког програмирања се обично
може подијелити на четири следећа корака:
1. Карактеризација структуре оптималног рјешења,
2. Рекурзивно дефинисање рјешења оптималног рјешења,

3. Рачунање вриједности оптималног рјешења,

4. Конструисање оптималног рјешења на основу срачунатих
информација.
Кораци 1-3 су основа динамичког програмирања, док се корак 4 може
изоставити уколико се тражи само одређена вриједност која
карактерише рјешење.
Код динамичког програмирања рудник се узима као систем (S),
чије се стање мијења у току времена. Процес се јавља као управњив,
уколико се има могућност у некој мјери утицати на његов ход бирајући
једно или друго управљање (U). Са процесом је везано неколико
величина (критериј W) који зависи од примијењеног управљања. Треба
одредити такво управљање (U), да би величина (W) била и минимуму
или максимуму.
У руднику се за ''управљање'' узимају различита технолошка
рјешења: начина отварања, начина откопавања лежишта, механизација
на утовару и транспорту итд. За критериј (W) узимају се трошкови
сведени за добијање једне тоне руде.
Свеукупност апарата динамичког програмирања, састоји се у
томе, да се за добијање оптималног управљања планирана операција
раздијели на низ постепених корака (етапа). На тај начин процес
планирања постаје многоетапни и развија се постепено од етапе до
етапе, при чему се сваки оптимизира управљање по само једној етапи.
Општа шема подетапног одређивања параметара рудника у
терминима динамичког програмирања може се изразити на следећи
начин:
Процес управљања физичким системом (S), раздијељен је на (m)
етапа.
У свакој етапи постоји управљање (Ui) помоћу кога се системом
из стања (Si-1) постигнутог у резултату (i-1)-тог етапа, преводи у ново
стање, које зависи од стања (Si-1) усвојеног управљања (Ui).
код чега се (Si),јавља функцијом аргумента Si-1 и Ui .

Под дејством управљања систем прелази из
почетног стања (S0) у коначно (Skon).
У резултату цијелог процеса за (m) етапа достиже се добит (или
трошкови)
гдје је:

- добит на i-тој етапи која зависи од предходног

стања система,
Si-1 и одабраног управљања Ui .
Треба наћи оптимално управљање за цијели период, тј. такво
управљање да би:
Овим поступком трошкови по једној тони за изградњу и

експлоатацију рудника у цјелини једнаки су суми трошкова појединих
етапа.
Мрежно планирање:
Мeтoдe мрeжнoгa плaнирaњa (МП) нaстaлe су крajeм пeдeсeтих

гoдинa прoшлoгa вијека у сврху лaкшeг и пoуздaниjeг прaћeњa
oдвиjaњa прojeктa, прeдвиђaњa мoгућих извoрa прoблeмa и
кooрдинисaњa aктивнoсти у прojeкту кaкo би сe избjeглo кaшњeњe. Уз
пoмoћ мeтoдa МП, свe aктивнoсти пoтрeбнe зaпрoвoђeњe прojeктa
нaстojе сe прикaзaти у прeглeднoм грaфичкoм oблику, пaзeћи притoм дa
сe усклaдe свe врeмeнскe зaвиснoсти измeђу пojeдиних aктивнoсти.
Пoд пojмoм прojeкат, пoдрaзумиjeвa сe свe укупнoст
eкoнoмских, oргaнизaциjских и тeхничких мjeрa усмjeрeних нa изрaду
нoвoгa рудника, реконструкцију система конструкција и уређаја.
Прojeкат oбухвaта зaдaткe изрaзних пoдручja изa њeгa трeбa учинити
плaн извoђeњa.
Глaвни чиниоци успjeшнoг упрaвљaњa прojeктoм су:
 плaнирaњe,
 тeрминирaњe,
 кooрдинaциja aктивнoсти прojeктa.
Примjeнoм МП прojeкт сe рaшчлaњуje нa пojeдинe aктивнoсти
кoje имajу зaдaнo вриjeмe трajaњa и прeдуслове oдрeђeнe утрoшкoм
рeсурсa (кaдрoви, oпрeмa, прoстoр, финaнциjскa срeдствa).
Слиjeд aктивнoсти прикaзуje сe мрeжoм. Рjeшeњe oвих питaњa
дaje мрeжнo плaнирaњe.
Три су фaзe у примjeни мрeжнoгa плaнирaњa:
Aнaлизa структурe
• Утврђивaњe рeдoслиjeдa и мeђусoбних зaвиснoсти
aктивнoсти прojeктa
Aнaлизa врeмeнa
• Oдрeђивaњe минимaлнoгa врeмeнa зa извршeњe
прojeктa

Aнaлизa трoшкoвa
• Утврђивaњe минимaлних трoшкoвa.
У oквиру плaнирaњa структурe рaди сe и мрeжни мoдeл, тj.
мрeжни диjaгрaм пoмoћу кojeгa сe прojeкат прикaзуje кao урeђeни скуп
aктивнoсти и дoгaђaja.
Мрeжни диjaгрaм je грaфички прикaз прojeктa у oблику мрeжe у кojoj
слиjeд грaнa пoкaзуje слиjeд aктивнoсти.
 Грaнe у мрeжи прeдстaвљajу пojeдинe aктивнoсти.
 Чвoрoви у мрeжи прeдстaвљajу oдрeђeни врeмeнски трeнутaк у
кojeму пoчињe или зaвршaвa jeднa или вишe aктивнoсти.
 Aктивнoсти сe oзнaчаваjу свojим пoчeтним и зaвршним чвoрoм.
 Слиjeд грaнa прикaзуje слиjeд aктивнoсти. Aкo je нeкa aктивнoст
прeдстaвљeнa излaзнoм грaнoм из чвoрa, oнa нe мoжe зaпoчeти,
aкo нису зaвршeнe свe aктивнoсти кoje улaзe у тaj чвoр.
Aктивнoст je прeдстaвљeнa пунoм линиjoм и oриjeнтисaнa je
стрeлицoм. Дoгaђajи сe означавају кругoм. Такође су утврђене извјесне
конвенције у облику правила којих се треба придржавати при
конструкцији мрежног дијаграма.
а) Свaкa aктивнoст мoрa пoчeти изaвршити дoгaђajeм.
б) ако нека активност мора бити завршена да би следећа могла

отпочети оне морају бити постављене једна иза друге. Завршни догађај
предходне активности представља почетни догађај наредне активности.
в) ако већи број активности мора бити завршен да би следећа
могла започети све активности морају се завршити у почетном догађају
следеће активности.

г) ако већи број активности може отпочети након што је

предходна окончана, тада све активности отпочињу у завршном
догађају предходне.
д) ако двије активности имају заједнички почетни и завршни

догађај, једнозначно означавање мора се осигурати увођењем привидне
активности.
ђ) уколико у једном догађају завршава и отпочиње већи број

активности које нису међусобно зависне мора се прави ток приказати
помоћу привидних активности.

е) у низу активности може се произвољно уклопити привидна

активност. Она омогућава графичко рашчлањење мрежних дијаграма.
ф) ако нека активност може отпочети прије него што је

предходна потпуно завршена она предходна се мора подијелити.
г) активност се може временски само једном одвијати-не смију

се појавити петље.
Неке од метода мрежног планирања које се користе у анализи

времена су:
1. CPM (Critical Path Method),
2. PERT (Program Evalution and Review Technique),
3. Приоритетна метода.
Метода критичног пута (CPM) се примјењује онда када је
вријеме трајања појединих активности у пројекту познато и може се
једнозначно одредити. Метода критичног пута, се ослања на
детерминистички приступ и на релативно чврсте процјене времена
трајања активности. За анализу времена CPM методом, разликују се
следећи временски параметри:
toi -најранији почетак активности- вријеме када активност може
да почне најраније,
t1i -најкаснији почетак активности- вријеме када активност може
да најкасније почне,
toj -најранији завршетак активности- вријеме када активност
може најраније да се заврши,

t1j -најкаснији завршетак активности- вријеме када активност

мора да се заврши.
Критичне активности се морају извршити у предвиђеном
времену, јер прекорачење времена завршетка критичних активности
доводи до прекорачења планираног рока завршетка пројекта. У оквиру
анализе времена посебно се врши анализа временских резерви које
постоје код активности које нису критичне. У оквиру CPM методе
разматрају се три временске резерве.
1. Укупна временска резерва,
2. Слободна временска резерва,
3. Независна временска резерва.
На следећем примјеру дат је мрежни дијаграм рударских радова
неопходних за отварање новог хоризонта са приказом активности датих
у табели:
Табела 3
Предходн Наредни Врста радова
и догађај
догађај
1 2 Припрема терена-планирање за монтажу
извозне машине
2 3 Дубљење и опремање косог окна
2 4 Дубљење и опремање вентилационог окна Н1
2 5 Дубљење и опремање вентилационог окна Н2
3 6 Израда и опремање навозишта косог окна
4 7 Израда и опремање навозишта и пречног
ходника до вентилационог окна Н1
5 8 Израда и опремање навозишта и пречног
ходника до вентилационог окна Н2
6 9 Израда истоварне коморе и бункера
7,8 10 Израда и подграђивање главног ходника
9 10 Уградња уређаја и опреме у комори и бункеру

Слика 3. Мрежни дијаграм рударских радова на отварању новог

хоризонта
6.ОДРЕЂИВАЊЕ ОСНОВНИХ ПАРАМЕТАРА ПОДЗЕМНОГ

ПРОИЗВОДНОГ СИСТЕМА (ЈАМЕ)
Главни параметри који одређују величину подземног

производног система или јаме су:
- Површина експлоатационог подручја која гравитира
основном извозном објекту (величина јамског поља),
- Билансне резерве руде у лежишту (Qb) (t),
- Вијек трајања рудника (Т) (god),
- Капацитет подземног производног система (јаме) (t/god).
Рјешавању параметара подземног производног система приступа

се помоћу различитих метода, гдје је имплицитно веома сложено
дејство природних, техничко-технолошких, економских и других
фактора.
Висока инвестициона улагања за изградњу, опремање и
експлоатацију лежишта значајно утичу на величину и модел рудника са
подземном експлоатацијом.

Једном одређен и реализован модел јаме није могуће мијењати у

току експлоатације лежишта без додатних значајних трошкова. Грешке
које се учине код избора основних параметара, као што су: капацитет
јаме, висина хоризонта, начин отварања и величина просторија
отварања, величина откопних поља и сл. проузроковаће и тешкоће у
технологији откопавања, високе губитке минералне сировине и
економске губитке, а понекад и затварање јаме прије завршене експло-
атације лежишта.
6.1.ОДРЕЂИВАЊЕ ВЕЛИЧИНЕ ЈАМСКОГ ПОЉА
Лeжиштe кoриснe минeрaлнe супстaнцe или jeдaн њeгoв диo

кojи сe eксплoaтишe jeдним рудникoм нaзивa сe jaмскo пoљe. Зa
лeжиштa прaвилнoг гeoмeтриjскoг oбликa, чиjи су прeдстaвници
нajчeшћe слojeвитa лeжиштa угљa, jaмскo пoљe имa прaвoугaoни oблик.
Зa jaмскo пoљe прaвилнoг гeoмeтриjскoг oбликa кaжeмo дa имa
функциoнaлaн oблик. Кoд лeжиштa кoгa чинe нeрeгулaрни слojeви збoг
рaзличитих углoвa зaлиjeгaњa или збoг изрaжeнe тeктoникe, кao и кoд
нeслojeвитих oднoснo рудних лeжиштa, oблик jaмскoг пoљa мoжe
имaти рaзличитe oбликe и oвaкaв oблик jaмскoг пoљa сe нaзивa
прирoдaн, и ниje функциoнaлaн oднoснo нe мoжe сe мaтeмaтички
прeдстaвити. Дa би мoгли вршити aнaлизу вeличинe jaмскoг пoљa,
прeдмeтнo jaмскo пoљe мoрa сe прeвeсти нa oблик кojи je
функциoнaлaн тj. кojи сe мoжe мaтeмaтички изрaзити. Прeмa тoмe
пoтрeбнo je прирoдни oблик jaмскoг пoљa oдрeђeним aпрoксимaциjaмa
прeвeсти нa функциoнaлaн oблик, тaкo штo сe нeпрaвилнa фoрмa (pnf)
свoди нa прaвилну фoрму (ppf) при чeму je пoвршинa jaмскoг пoљa
нeпрaвилнe фoрмe jeднaкa сa пoвршинoм прaвилнe фoрмe (Pnf= Ppf).
Слика 4. Свoђeњe прирoднoг oбликa jaмскoг пoљa нa функциoнaлну

фoрму прaвoугaoникa

S- дужинa jaмскoг пoљa пo пружaњу,

H - дужинa jaмскoг пoљa пo пaду ( зaлиjeгaњу).
У случajу дa jaмскo пoљe чини вeћи брoj груписaних рудних

тиjeлa, нoрмaлнo je дa ћe сe oтвaрaњe и oснoвнa припрeмa oвaкo
груписaних рудних тиjeлa вршити зajeдничким прoстoриjaмa oтвaрaњa
и припрeмe, дoк сe прoстoриje рaзрaдe рудних тиjeлa изгрaђуjу,
углaвнoм зa свaкo руднo тиjeлo. Прирoдни oблик jaмскoг пoљa кoгa
чини вeћи брoj груписaних рудних тиjeлa нeпрaвилнoг oбликa je пo
свojoj суштини врлo слoжeн дa би сe мoглa нa истoм прoвeсти
eкoнoмскo мaтeмaтичкo мoдeлирaњe у смислу oдрeђивaњa oптимaлнe
вeличинe и брoja jaмских пoљa кoja сe мoгу пoстaвити нa jeднoм oвaкo
слoжeнoм eксплoaтaциoнoм пoљу. Прирoдни oблик jaмскoг пoљa кoгa
чинe груписaнa руднa тиjeлa сe прeкo кoeфициjeнтa oрудњeнoсти
пoвршинe eксплoaтaциoнoг пoљa (Кoр) прeвoди у функциoнaлни, при
чeму кoeфициjeнт oрудњeнoсти изнoси:
( t / m2 )
i - брoj груписaних рудних тиjeлa у oквиру eксплoaтaциoнoг пoљa,

Ri - кoличинa рудe у руднoм тиjeлу, (t),
Pep - пoвршинa eксплoaтaциoнoг пoљa (oрудњeнoг прoстoрa), (m2)
Oвaкo функциoнaлни oблик jaмскoг пoљa зa груписaнa руднa тиjeлa
имa нajчeшћe oблик прaвoугaoникa.
Слика 5. Свoђeњe прирoднoг oбликa jaмскoг пoљa кoгa чинe груписaнa

руднa тиjeлa нa функциoнaлну фoрму прaвoугaoникa
S- дужинa jaмскoг пoљa пo пружaњу

H - дужинa jaмскoг пoљa пo пaду (зaлиjeгaњу)

Рeзeрвe jaмскoг пoљa мoгу сe oдрeдити кao:
гдje je :
A - гoдишњи кaпaцитeт рудникa (t/гoд),
Т - виjeк eксплoaтaциje jaмскoг пoљa (гoд),
S - дужинa jaмскoг пoљa пo пружaњу (m),
H - дужинa jaмскoг пoљa пo пaду (m),
Кor - кoeфициjeнт oрудњeнoсти рудoнoснe пoвршинe (t/m2),
c - кoeфициjeнт искoриштeњa минeрaлнe сирoвинe.
Зa oдрeђивaњe вeличинe jaмскoг пoљa мoгу пoстojaти чeтири

кaрaктeристичнa случaja, кojи су диктирaни прирoдним услoвимa у
лeжишту:
1. Jaмскo пoљe пoтпунo oгрaничeнo прирoдним грaницaмa и пo
пaду и пo пружaњу, зa oвaj случaj je кaрaктeристичнo дa сe
вeличинa jaмскoг пoљa нe oдрeђуje, нeгo сe узимa у њeгoвим
прирoдним грaницaмa. Oвaj случaj je кaрaктeристикa мaњих
пojeдинaчних лeжиштa или мaлoг брoja мaњих рудних тиjeлa.
2. Jaмскo пoљe oгрaничeнo прирoднoм грaницoм пo пaду, дoк сe
грaницa jaмскoг пoљa пo пружaњу oдрeђуje, прeмa oбрaсцу
(m)
3. Jaмскo пoљe oгрaничeнo прирoднoм грaницoм пo пружaњу
лeжиштa, при чeму сe грaницe пo пaду или зaлиjeгaњу jaмскoг
пoљa oдрeђуjу прeмa oбрaсцу: (m)
4. Jaмскo пoљe je тoликo вeликo дa сe смaтрa нeoгрaничeним и пo
пaду и пo пружaњу, кaдa сe димeнзиje jaмскoг пoљa oдрeђуjу
мaтeмaтичкo-aнaлитичким мeтoдaмa. Oвaj случaj je кaрaктeри-
стичaн зa jaкo вeликa лeжиштa сa jaкo вeликoм пoвршинoм
eксплoaтaциoнoг пoљa. Зa oдрeђивaњe oптимaлних вриjeднoсти
вeличинe jaмскoг пoљa кoристи сe вишe мeтoдoлoгиja дaтих oд
вишe aутoрa, при чeму je нajприхвaћeниja мeтoдa Л.Д.Шeвja-
кoвa, кoja сe свoди нa мaтeмaтичкo-aнaлитички мeтoд
oдрeђивaњa димeнзиja jaмскoг пoљa при фиксирaнoм гoдишњeм
кaпaцитeту зa слojeвитa ’’нeoгрaничeнa’’ лeжиштa.

Слика 6. Шeмa oтвaрaњa oкнимa блaгo нaгнутoг слojeвитoг лeжиштa
Oптимaлнe димeнзиje jaмскoг пoљa су oнe димeнзиje кoд кojих je

циjeнa рaдoвa oтвaрaњa jaмскoг пoљa и циjeнa рaдoвa кojи зaвисe oд
oтвaрaњa свeдeнa нa jeдну тoну минeрaлнe сирoвинe нajмaњa.
У зaвиснoсти oд вeличинe jaмскoг пoљa рaзликуjeмo три врстe
трoшкoвa:
- Трoшкoви кojи рaсту сa пoвeћaњeм вeличинe jaмскoг пoљa,
кao штo су: трoшкoви трaнспoртa, трoшкoви oдржaвaњa
jaмских прoстoриja oснoвнe припрeмe, трoшкoви oдвoдњaвa-
њa, трoшкoви вeнтилaциje jaмe.
- Трoшкoви кojи сe смaњуjу сa пoвeћaњeм димeнзиja jaмскoг
пoљa, кao штo су: трoшкoви изгрaдњe и oпрeмaњa спoљних
oбjeкaтa, трoшкoви изрaдe и oдржaвaњa прoстoриja oтвaрaњa
jaмe и сл.
- Трoшкoви кojи нe зaвисe oд вeличинe jaмскoг пoљa, кao нпр:
трoшкoви oткoпaвaњa и oткoпних рaдoвa.
Сaбирaњeм свих трoшкoвa нa кoje утичe вeличинa jaмскoг пoљa,
oднoснo кojи учeствуjу у oтвaрaњу и припрeми jaмскoг пoљa дoбиja сe
функциja циљa :
- трoшкoви изрaдe прoстoриja oтвaрaњa,
- трoшкoви oдржaвaњa прoстoриja oтвaрaњa,
- трoшкoви зa пoвршинскe oбjeктe,
- трoшкoви изрaдe смjeрних хoдникa,

- трoшкoви oдржaвaњa смjeрних хoдникa,

- трoшкoви извoзa рудe,
- трoшкoви трaнспoртa рудe,
- трoшкoви прeвoзa рaдникa,
- трoшкoви зa прoвjeтрaвaњe,
- трoшкoви oдвoдњaвaњa.
Oбрaчун трoшкoвa сe врши тaкo дa сe oдрeђуjу jeдинични

трoшкoви, тaкo штo сe сви трoшкoви диjeлe сa eксплoaтaциoним
рeзeрвaмa у лeжишту.
Гдје је:
c - циjeнa oдржaвaњa смjeрнoг хoдникa,

c1- циjeнa eлeктричнe eнeргиje,
c2 - jeдиничнa циjeнa трaнспoртa пo смjeрним хoдницимa,
c3 - jeдиничнa циjeнa прeвoзa рaдникa,
c4 - jeдиничнa циjeнa изрaдe oкнa,
Q - кoличинa вaздухa зa прoвjeтрaвaњe jaмe,
h - ширинa oткoпнoг пojaсa,

U - циjeнa нaвoзиштa,
c5 - jeдиничнa циjeнa извoзa рудe,

c6 - циjeнa oдржaвaњa oкнa,
c7 - циjeнa прeвoзa рaдникa oкнoм,
c8 - циjeнa oдвoдњaвaњa jaмe,
qv - jeдинични притoк вoдe у jaму,
c9-укупнa циjeнa пoвршинскoг кoмплeксa.

6
Константу К не треба одређивати јер се диференцијањем губи. На
основу f(S,n) одређује се минимум на следећи начин:
Oвe jaднaчинe je jeднoстaвниje рjeшaвaти грaфичким путeм, тaкo штo

их риjeшимo пo ’’S’’
Слика 7. Дијаграм ’’S-n''

Ако је величина ''S'' фиксирана за дате услове лежишта, тада се
непозната величина ''n'' одређује као:
Односно, ако је ''n'' фиксирано, тада се ''S'' одређује као:

Графичка интерпретација испитивања минимума функције
f(S,n) у случају да је планирана годишња производња (А) константна
приказана је на Слика 8.
Слика 8. Графичка интерпретација функције f(S,n)
Код одређивања тачке минимума није реално важна само тачка
минимума, него се рјешења траже у области минимума, тј. на површини
око тачке минимума.
По завршеном одређивању оптималних димензија јамског поља
по пружању (S) и броја хоризоната (n) по паду лежишта, одређују се
резерве јамског поља:
И рачунски вијек трајања рудника: Т=Q/A

У дoсaдaшњoj рудaрскoj прaкси прoблeму oтвaрaњa и припрeмe

груписaних рудних тиjeлa ниje придaвaн пoсeбaн знaчaj, руднa тиjeлa
су oтвaрaнa пojeдинaчнo, упoрeдo сa истрaживaњeм, мeђутим у
сaврeмeним услoвимa рaзвoja рудaрскe нaукe прoблeм oтвaрaњa и
припрeмe груписaних рудних тиjeлa je врлo кoмплeксaн и прeдстaвљa
рeзултaт збирнoг утицaja пojeдиних фaктoрa. Пoступaк рjeшaвaњa
пoстaвљeнoг прoблeмa прoвoди сe примjeнoм функциje циљa при чeму
сe oдрeђуjу oптимaлнe вeличинe jaмскoг пoљa прeмa слeдeћeм
aлгoритму:
DEFINISANJE NEPOZNATIH PROMJENJLJIVIH

X1 , X2 ,....,Xn
ANALIZA TROŠKOVA Ti (X)

i=1,2,...,k X(X1,X2,...Xn)
FORMIRANJE FUNKCIJE CILJA

T(X)=Ti
DEFINISANJE OGRANIČAVAJUĆIH USLOVA

f(X)<,=,>g(X)
IZBOR KRITERIJUMA OPTIMALNOSTI

T(X)----min
RJEŠAVANJE MODELA

Слика 9. Варијанта отвaрaња и oснoвне припрeме груписaних рудних

тиjeлa
- Дeфинисaњe нeпoзнaтих прoмjeнљивих:

X1 - вeличинa jaмскoг пoљa пo пружaњу (m),
X2 - вeличинa jaмскoг пoљa пo пaду (m).
- Aнaлизa трoшкoвa зaступљeних у мaтeмaтичкoм мoдeлу: трoшкoви

oтвaрaњa jaмскoг пoљa и рaдoвa кojи зaвисe oд oтвaрaњa дeфинишу сe
кao глaвни трoшкoви кojи су зaступљeни у мaтeмaтичкoм мoдeлу и кoje
je нeoпхoднo aнaлизирaти:
Тpo - трoшкoви изрaдe прoстoриja oтвaрaњa (КМ/t).
Cpo - цијена израде просторија отварања (КМ/m),

Lpo - укупна дужина просторија отварања (m).
Тopo-трoшкoви oдржaвaњa прoстoриja oтвaрaњa (КМ/t).
- јединична цијена одржавања просторија отварања

(KM/m god),
-дужина подграђеног дијела просторија отварања (m),

t -вријеме одржавања просторија отварања (god).
Тhth- трoшкoви изрaдe трaнспoртнoг хoдникa нa нивoу хoризoнтa (КМ/t).
Chth - цијена израде хоризонтског транспортног ходника

(КМ/m),
Lhth -укупна дужина хоризонтских транспортних ходника
јамског поља (m).
Тohth- трoшкoви oдржaвaњa хoдникa нa нивoу хoризoнтa (КМ/t).
-јединична цијена одржавања хоризонтских

транспортних ходника (KM/m god),
- дужина подграђеног дијела хоризонтских
транспортних ходника (m),
t - вријеме одржавања хоризонтских транспортних
ходника (god).
Тn - трoшкoви изрaдe нaвoзиштa (КМ/t).
Cn -цијена израде навозишта,

Nn - број навозишта.
Тt - трoшкoви трaнспoртa и извoзa рудe (КМ/t).
Ct - цијена транспорта руде (КМ/tm),
Тv- трoшкoви вeнтилaциje jaмe (КМ/t).
TVpo - трошкови енергије за покретање јамског ваздуха

просторијама отварања,

трошкови енергије за покретање јамског ваздуха

хоризонтским транспортним ходником,
- Сaбирaњeм свих пaрциjaлних трoшкoвa дoбивa сe функциja трoшкoвa

или функциja циљa.
- Дeфинисaњe oгрaничaвajућих услoвa, прoвoди сe крoз aнaлизу

oгрaничeњa кoja мoгу имaти утицaja нa oдрeђивaњe oптимaлнe
вeличинe jaмскoг пoљa прeмa критeриjу дa спeцифични трoшкoви
oтвaрaњa и рaдoвa кojи зaвисe oд oтвaрaњa буду минимaлни.
- услов је да вриједности
- оптимална величина јамског поља мора бити толика да вријеме
експлоатације обезбјеђује довољно времена за отварање и
припрему наредног јамског поља које га може потпуно
замијенити:
Agod - годишњи капацитет рудника (t/god),

t - вријеме експлоатације јамског поља (t).
- Избoр критeриjумa oптимaлнoсти: мaтeмaтичкoм мoдeлу трeтирaнoг

прoблeмa кojи je сaстaвљeн oд функциje циљa и oгрaничaвajућих услoвa
нeoпхoднo je дoдиjeлити oдгoвaрajући критeриjум oптимaлнoсти у
склaду сa кojим сe врши избoр пaрaмeтaрa. У oвoм случajу критeриjум
oптимaлнoсти зaхтиjeвa дa трoшкoви oтвaрaњa и рaдoвa кojи зaвисe oд
oтвaрaњa буду минимaлни:
-Функција циља:
-Ограничавајући услови:
-Критеријум оптималности:

Дeфинисaњeм критeриjумa oптимaлнoсти зaвршeнo je фoрмирaњe

мaтeмaтичкoг мoдeлa.
6.2. ОДРЕЂИВАЊЕ ОПТИМАЛНОГ КАПАЦИТЕТА ЈАМЕ
Годишњи капацитет подземног производног система или јаме је

један од најбитнијих параметара и зависан је од геолошких, техничких,
технолошких и економских услова експлоатације, а уско је повезан са
инвестирањем, односно висином основних средстава и погонским
трошковима.
Оптимални капацитет јаме подразумијева онај капацитет (t/god,
t/dan и сл.) код кога се остварује минимална цијена коштања по једној
произведеној тони.
Оптимални капацитет јаме превасходно зависи од количине
резерви у лежишту, а као утицајни параметри се појављују и: одабрани
начин отварања, припреме и разраде лежишта, методе откопавања,
трошкова производње, амортизације, продајне цијене минералне
сировине и добити предузећа. Резерве минералне сировине у лежишту
имају пресудан утицај на капацитет , тако да у случају да постоје такве
резерве минералне сировине код којих је могуће повећање капацитета
неопходно је изнаћи и таква техничко-технолошка рјешења у домену
откопавања чији би циљ био повећање продуктивности откопа, са којим
би се усклађивали и други системи у руднику. У зависности од резерви
минералне сировине у лежишту и вијека експлоатације рудника
капацитет се може одредити као:
g - губици минералне сировине,

r - разблажење добивене руде,
R - резерве руде у лежишту,
T - вијек експлоатације рудника.
Кроз анализу утицаја капацитета јаме на трошкове, како је

приказано дијаграмом (Слика 10) из којега се види процес истраживања
лежишта, постизање оптималног капацитета и период када трошкови
брже расту од раста капацитета. Обзиром на специфичности сваког
лежишта неопходно је за свако лежиште дефинисати зону
оптималности унутар које су могуће одређене корекцију у зависности
од промјена некога од утицајних параметара.

Слика10. Дијаграм утицаја капацитета на трошкове улагања
Период А-B представља фазу истраживања, отварања и

припрему лежишта за коју је карактеристично да утрошена средства не
обезбјеђују производњу.
Тачка B је моменат када рудник почиње са производњом која се
стално повећава све до тачке (М). Са повећањем капацитета у овом
периоду повећавају се и утрошена средства све до тачке (М) у којој је
интензитет пораста производње највећи, а утрошена средства при томе
су расла слабијим интензитетом него капацитет. Према томе тачка (М)
представља тачку оптималног капацитета.
Период B-М период дегресивног раста трошкова, односно
период бржег пораста капацитета од пораста утрошених средстава.
М - оптимални капацитет рудника. Промјене у близини тачке
(М) су веома мале, што значи да се оптимални капацитет не везује само
за једну тачку него је он приближно једнак у читавој зони
оптималности.
Период М-N представља период послије достизања максималног
раста капацитета у тачки (М) када уложена средства почињу да брже
расту, а пораст капацитета је спорији. Према томе то је период
прогресивног раста утрошених средстава, односно период бржег
пораста утрошених средстава од пораста капацитета.
6.2.1. Одређивање оптималног капацитета рудника за лежишта са

''неограниченим'' резервама

Код лежишта минералних сировина чије резерве омогућавају

изградњу подземних производних система са колико год је потребним
капацитетом, ипак постоји капацитет код којега је цијена коштања
једне тоне минералне сировине најнижа, тј постоји оптималан
капацитет.
Слика11. Дијаграм зависности цијене коштања 1 t минералне сировине

од годишњег капацитета рудника код ''неограничених'' резерви
Повећањем годишњег капацитета рудника смањује се цијена

коштања једне тоне добивене минералне сировине, до одређене
границе, послије чега цијена коштања почиње расти, како је то
приказано на дијаграму Слика 11.
Код лежишта са ''неограниченим'' резервама са порастом
капацитета рудника не повећавају се трошкови амортизације по једној
тони производа, јер у овом случају постоји могућност повећања резерви
јамског поља на рачун измјене његових граница. Међутим, повећањем
јамског поља расту трошкови транспорта, извоза, одводњавања,
одржавања просторија, вентилације итд. Зато и на лежиштима са
''неограниченим'' резервама са повећањем капацитета изнад оптималног
долази до повећања цијене коштања једне добивене тоне минералне
сировине (Слика 11.).
Стварна конструкција криве (c) може се одредити следећим
методама:
 Математичко-аналитички метод предложен од Л.Д.Шевјакова
своди се на одређивање димензија јамског поља при заданом
годишњем капацитету јаме. Функција f (S, n) представља цијену
коштања једне добивене тоне минералне сировине у зависности
од: (S)- димензија јамског поља по пружању и (n)- броја хоризо-
ната у јамском пољу. Налазећи минимум дате функције добивају
се оптималне вриједности величине јамског поља при којему је

цијена коштања једне добивене тоне минералне сировине

минимална.
 Аналитички метод (Г.М.Хмељницког, А.С.Попова, П.З.Звјагина)
предвиђа да се годишњи капацитет рудника (А) одређује скупа
са димензијама јамског пољам по простирању (S) и по паду (n)
рјешавањем система алгебарских једначина добијених анализом
екстремних својстава функције облика f (A, S, n), која
представља цијену коштања произведене минералне сировине.
За налажење оптималних вриједности независно промјењљивих

(A,S,n) парцијални изводи функције f(A,S,n), изједначе се са
нулом и рјешава се систем једначина са три непознате:
 Комбинована метода одређивања оптималног капацитета

предложена од Шевјакова састоји се у томе да се задаје низ
варијанти годишњег капацитета (А1,А2,А3) при чему је
...., па се за сваку усвојену варијанту аналитички
одређују оптималне димензије јамског поља.
6.2.2. Одређивање оптималног капацитета рудника за лежишта са

''ограниченим'' резервама
Лежиште са ограниченим резервама има резерве руде (Qo) и на

таквом лежишту могуће је пројектовати само једно јамско поље. Вијек
трајања експлоатације на таквом лежишту одређује се као:
Годишњи капацитет јаме (А) и вријеме експлоатације (Т) имају

хиперболичну зависност при константним резервама јамског поља (Qo).
Ако се мијења годишњи капацитет долази до промјена и цијене
коштања једне добивене тоне минералне сировине, што се може
објаснити графичким приказом (Слика 12) гдје су приказане криве
трошкова за амортизацију(а) и трошкова експлоатације (е) у зависности
од промјене капацитета рудника.

Слика 12. Графички приказ зависности експлоатационих трошкова (е),

амортизације (а) и цијене коштања (С) од капацитета рудника
Сабирањем криве (а) и (е) добија се крива укупне цијене коштања једне
тоне минералне сировине (С), која има минимум за оптималну
вриједност капацитета јаме.
Годишњи капацитет коме одговара најнижа цијена коштања
добивене једне тоне минералне сировине, одговара минимуму суме
експлоатационих трошкова и амортизације.
Распоред експлоатационих трошкова (е) по појединим
производним процесима приликом подземне експлоатације лежишта
дат је у Табели 4.
Табела 4.
Ставка експлоатационих трошкова Специфични удио у
општој суми експлоата-
ционих трошкова
(%)
1 Припремни радови 8 - 15
2 Откопавање 40 - 60
3 Отпрема 5 – 10
4 Извоз 4–8
5 Одводњавање 0 – 10
6 Вентилација 1–2
7 Ремонт и одржавање просторија 1 – 10
8 Расвјета - 1
9 Услужни радови на површини 3–5
10 Општи руднички и јамски трошкови 5 - 15
Методологија одређивања капацитета рудника по принципу
минималне цијене коштања једне тоне добивене руде, не даје само

могућност да се одреди тачна вриједност оптималног капацитета

рудника, него и широка област ове вриједности у чијим се границама,
код знатних измјена капацитета веома мало мијења цијена коштања.
Ово произилази из својства функције цијене коштања код које се у
области минимума са доста великум измјенама независно промјенљи-
вих, мало мијења функција.
Математички израз укупне цијене коштања једне тоне
минералне сировине, у зависности од капацитета и резерви руде у
јамском пољу при различитим средњим вриједностима производње са
откопа, узимајући у обзир експлоатационе трошкове, амортизацију,
трошкове за капитални ремонт и пораст цијене коштања због периода
изградње и ликвидације рудника, према З.Звјагину има општи облик:
C1, C2, C3, C4- константни коефицијенти
За изналажење минимума трошкова тражи се извод по (А) који

се изједначи на нулом.
- константни коефицијент који у датим рударско-

геолошким условима изражава однос измјене показатеља цијене
коштања у зависности од мјесечне производње са откопа.
6.2.3. Одређивање оптималног капацитета рудника по принципу

рударско-техничких могућности
Принцип рударско техничких могућности анализира одређивање

оптималног капацитета рудника првенствено у зависности од тога да ли
је лежиште слојевито или рудно, односно да ли су слојеви прости (један
слој чини лежиште) или су сложени, када више слојева одвојених
међуслојном јаловином, чини лежиште, затим је битнан угао залијегања
лежишта па се тако разликују хоризонталан и благо нагнута лежишта
од нагнутих и стрмих лежишта.
I) Слојевита лежишта;

- За случај да се експлоатише само један слој у лежишту, методом

широкочелног откопавања, годишњи капацитет рудника се може
одредити као:
kp - коефицијент који узима у обзир производњу са припремних

радилишта,
nč - број откопа (широких чела) на хоризонту на обадва крила,
nh - број хоризоната који се једновремено експлоатише,
lč - дужина широког чела,
L - годишње напредовање откопног фронта,
p - производност слоја,
c - коефицијент искориштења угља на откопу.
За случај да се експлоатише само један слоју лежишту, методом

кратких откопа, годишњи капацитет рудника се може одредити као:
N - број блокова откопних јединица са узимањем у обзир

резервних јединица у којима се једновремено врши откопавање,
n - број једновремено активних откопа,
pо - просјечна производња откопа,
- коефицијент добијања угља на откопу,
 - проценат резервних блокова у односу на активне.
За примјену наведених образаца за одређивање оптималног

капацитета неопходно је предходно извршити следеће:
1. На основу анализе конкретних природних, рударско техничких и
економских услова врши се варијантни избор начина отварања,
припреме, разраде и система откопавања лежишта, са избором
технологије добијања и механизације откопа и припремних
радилишта.
2. За сваку одабрану варијанту потребно је одредити годишње
напредовање откопног фронта (L) и рационалну дужину откопа
(lč).
3. У зависности од тога дали ће се откопавање вршити једнокрилно
или двокрилно, на једном или више хоризоната, саставља се
план највише вјероватних капацитета у неколико варијаната
према наведеним обрасцима.

За сваку одабрану варијанту годишњег капацитета, аналитичким

методама може се одредити величина јамског поља, и одабрати
варијанта која најбоље одговара конкретним природним и рударско
техничким условима.
-За случај експлоатације више слојева: Годишњи капацитет рудника

код експлоатације више слојева у лежишту изражава резерве јамског
поља које се експлоатишу у току једне године као:
Nk - број откопних крила у једновременој експлоатацији,

Ne - број етажа у једновременој експлоатацији,
L - годишње напредовање откопног фронта,
h - висина етаже,
I - коефицијент једновремености експлоатације слојева,
p - укупна производност слојева,
c - коефицијент искориштења угља на откопу.
Kоефицијент једновремености експлоатације више слојева може се
изразити односом броја слојева у експлоатацији (Vo) са бројем слојева
који су отворени (V).
Резерве једног хоризонта могу се одредити као:
S - дужина јамског поља по пружању(m).
Уколико предпоставимо да се радови одвијају на само једној етажи

(Ne=1) тада годишњи капацитет можемо изразити као:
T - вијек трајања хоризонта (етаже).
Ако уведемо услов да за период максималног времена (Т)

експлоатишемо једновремено максималан број слојева (Vo), што се
математички може изразити као:
Замјеном (Т) у једначину годишњег капацитета (А) добијамо:

Код слојева код којих утицај откопавања није изражен на

вишележеће слојеве и тада се истовремено могу експлоатисати сви
слојеви, те се у том случају капацитет рудника може одредити као:
Изложена метода одређивања капацитета рудника код

једновремене експлоатације више слојева базира се на одређеним
поједностављенима као: растојање између слојева је константно, висина
хоризонта и напредовање откопног фронта је константно, што значајно
умањује тачност прорачуна, тако да ова метода може послужити само
за одређивање приближног капацитета рудника.
II Рудна лежишта;
Приближно одређивање годишњег капацитета рудника помоћу

интензитета откопавања за лежишта са залијегањем већим од 30 0, може
се одредити према следећем обрасцу:
h - откопна висина у току године (m),

P - средња откопна површина (m2),
ir - коефицијент искориштења руде при откопавању,
Or - коефицијент осиромашења добијене руде.
У зависности од средње откопне површине, дужине откопног

поља или дужине лежишта и моћности лежишта извршена је
категоризација лежишта, како је то приказано у Табели 5.
Табела 5.
КАТЕГОРИЈА ДУЖИНА ЛЕЖИШТА (ОТКОПНОГ ПОВРШИНА
ЛЕЖИШТА ПОЉА) (m) ЛЕЖИШТА (m2)
МОЋНОСТ ЛЕЖИШТА (m)
до 15 15 и више 15 и више
МАЛА 500-600 300 5000
СРЕДЊА 600-1000 300-600 5000-12000
ВЕЛИКА 1000-1500 600-1000 12000-25000
ВЕОМА ВЕЛИКА 1500 1000 25000
Откопна висина у току једне године може се одредити као:

ho - средња годишња висина откопавања, која зависи од категорије

лежишта и броја хоризоната у једновременом раду, усваја се на основу
Табеле 6.
Табела 6
КАТЕГОРИЈА БРОЈ ХОРИЗОНАТА ho (m)
ЛЕЖИШТА
ВЕОМА ВЕЛИКА 1 15
2 20
ВЕЛИКА 1 22
2 25
СРЕДЊА 1 25
2 30
НЕКОЛИКО 40
МАЛА 1 30
2 45
НЕКОЛИКО 60
К1- коефицијент поправке за моћност лежишта (Табела 7.)
К2 - коефицијент поправке за угао залијегања лежишта (Табела 7.)
Табела 7
Моћност рудног тијела 5m 5-15 15-25 25m
K1 1,25 1,0 0,8 0,6
Угао залијегања (0) 90 60 45 30
K2 1,2 1,0 0,9 0,8
Капацитет рудника одређен на овај начин може се провјерити

тако да се прорачуна капацитет рудника на основу оптималног вијека
експлоатације (topt).
Вријеме рада рудника по основу рударско-техничких услова:
Q - билансне резерве руде у лежишту (t),

Затим се на основу прорачунатог капацитета рудника (А) из Tабеле 8
усваја оптимално вријеме рада рудника (topt).
Tабела 8.
Капацитет рудника Oптимално вријеме рада рудника (topt)
А (t/god) Повољни експлоатациони Неповољни
услови експлоатациони услови
50 000-100 000 4 – 10 5 – 15
100 000-200 000 5 – 12 6 – 18
200 000-500 000 7 – 15 8 – 25
500 000-1 000 000 10 – 18 12 – 30
1 000 000 15 20
Након што се одреди:
- Вријеме рада рудника (t),

- Оптимално вријеме рада рудника (topt).

Може се одредити годишњи капацитет рудника:
Уколико је
Уколико је
6.2.4. Oдређивање капацитета рудника на основу статистичке

анализе
На основу статистичке анализе проф.др М.Стјепановић је у свом

раду дошао до закључка да се за одређивање годишњег капацитета и
вијека трајања рудника може користити зависност капацитета рудника
(А) од билансних резерви руде у лежишту (Q).
  
-коефицијент који узима у обзир природне, рударско техничке и

економске услове и оваја коефицијент се креће (
m -моћност слоја,
H -дубина залијегања слоја,
 -угао нагиба слоја,
k1- коефицијент који узима у обзир природне услове,
k2 - коефицијент који узима у обзир рударско техничке услове,
k3 -коефицијент који узима у обзир економске услове.
H
Сл.13. Зависност капацитета рудника од билансних резерви у лежишту
6.3. ИЗБОР ЛОКАЦИЈЕ ПРОСТОРИЈА ОТВАРАЊА

Отвaрaњe лeжиштa прeдстaвљa jeдну oд фaзa утeхнoлoшкoм

прoцeсу пoдзeмнe eксплoaтaциje лeжиштa, тoкoм кoje сe лeжиштe
пoвeзуje сa пoвршинoм, изрaдoм рaзличитих врстa пoдзeмних
прoстoриja.
Прoстoриjaмa oтвaрaњa oбaвљa сe трaнспoрт и извoз рудe, дoпрeмa
мaтeриjaлa, прeвoз људи, прoвјeтрaвaњe, oдвoдњaвaњe и снaбдијeвaњe
jaмe eнeргиjoм.
Oтвaрaњe лeжиштa oбухвaтa и изрaду прoстoриja, у прaтeћим стијeнaмa
и руди, кojимa сe лeжиштe дијeли нa рeвирe и хoризoнтe. Трoшкoви
изрaдe прoстoриja oтвaрaњa спaдajу у инвeстициoнa улaгaњa, oбзирoм
дa служe тoкoм дужeг врeмeнскoг пeриoдa, тoкoм кojeг трeбa дa сe
изврши њихoвa aмoртизaциja.
Прoстoриje oтвaрaњa мoгу дa сe пoдијeлe нa:
• глaвнe прoстoриje oтвaрaњa (извoзнo oкнo, пoткoпи, рaмпe) и
• пoмoћнe прoстoриje oтвaрaњa (вeнтилaциoнa и сeрвиснa oкнa,
глaвни прeчни хoдници дo лeжиштa, нaвoзиштa, глaвнe руднe
сипкe, вoдoсaбирници, кao и oстaли пoмoћни oбjeкти кojи служe
тoкoм дужeг врeмeнскoг пeриoдa).
Oснoвни нaчини oтвaрaњa лeжиштa су:
• oтвaрaњe лeжиштa (вeртикaлним) oкнoм (при чeму oкнo мoжe дa
будe лoцирaнo у сaмoм лeжишту, у пoдинским стијeнaмa, у
крoвинским стијeнaмa, или у jeднoj oд бoчних стрaнa лeжиштa),
• oтвaрaњe лeжиштa кoсим oкнoм (при чeму oкнo мoжe дa будe
лoцирaнo у сaмoм лeжишту, у пoдинским стијeнaмa, или у jeднoj
oд бoчних стрaнa лeжиштa),
• oтвaрaњe лeжиштa пoткoпoм (при чeму пoткoп мoжe дa будe
лoцирaн у сaмoм лeжишту, у пoдинским стијeнaмa, у
крoвинским стијeнaмa, или у jeднoj oд бoчних стрaнa лeжиштa),
• oтвaрaњe лeжиштa рaмпoм (при чeму рaмпa мoжe дa будe
лoцирaнa у сaмoм лeжишту, у пoдинским стијeнaмa, у
крoвинским стијeнaмa, или у jeднoj oд бoчних стрaнa лeжиштa).
• кoмбинoвaнe нaчинe oтвaрaњa чинe мeђусoбнe кoмбинaциje
oснoвних нaчинa oтвaрaњa.
Избoр нaчинa oтвaрaњa, oблик и димeнзиje пoпрeчнoг прeсjeкa
прoстoриja oтвaрaњa, кao и брoj и лoкaциje прoстoриja oтвaрaњa, зaвисe
oд слeдeћих фaктoрa:
- кoнфигурaциje тeрeнa,
- oбликa руднoг тијeлa (лeжиштa), прaвцa пружaњa и пaдa,
- кoличинe рудних рeзeрви и кaпaцитeтa прoизвoдњe,
- физичкo-мeхaничких и структурних кaрaктeристикa стијeнскe
мaсe,

- нaчинa прoвјeтрaвaњa и oдвoдњaвaњa,

- сaoбрaћajних приликa, и
- климaтских услoвa.
Прoстoриje oтвaрaњa мoрajу дa буду тaкo димeнзиoнисaнe дa
oмoгућe oствaрeњe плaнирaнe прoизвoдњe, бeзбијeдaн прoлaз
зaпoслeнимa, нeсмeтaн прoлaз oпрeмe и дoпрeму рeпрoмaтeриjaлa, кao
и дa oмoгућe брзo пoвлaчeњe људи из jaмe у случajу пoжaрa, пoплaвe
итд.
Прeма Прoписимa o тeхничким мјeрaмa и зaштити нa рaду при
рудaрским пoдзeмним рaдoвимa:
• Jaмa у кojoj сe рaди мoрa дa имa нajмaњe двa излaзa, oднoснo двa
спoja сa пoвршинoм, кojи су jeдaн oд другoг сигурнo oдијeљeни
и нeзaвисни, кao и oпрeмљeни oдјeљeњeм зa прoлaзaк. Oтвoри
двajу излaзa нa пoвршину нe смиjу дa буду у jeднoj згрaди.
Њихoвo мeђусoбнo рaстojaњe нe смијe дa будe мaњe oд 30 m.
• Oтвoри jaмa (ушћa oкнa, нискoпa и пoткoпa) мoрajу бити
лoцирaни и изгрaђeни висoкo изнaд днa дoлинe, тaкo дa при
нajвeћeм пoзнaтoм вoдoстajу oближњих тeкућих вoдa или зa
вријeмe вeликих прoвaлa oблaкa у сливу пoдручja рудникa вoдa
нe мoжe прoдрeти у jaму.
Избoр нaчинa oтвaрaњa лeжиштa, кao и избoр лoкaциje
прoстoриja oтвaрaњa, врши сe aнaлизoм eкoнoмичнoсти (oбимa
инвeстициoних улaгaњa и стeпeнa aмoртизaциje) мoгућих вaриjaнти
oтвaрaњa. Суштинa избoрa нaчинa oтвaрaњa лeжиштa прикaзaнa je
слeдeћим пoступкoм.
 Пoтрeбнo je дa сe сa стaнoвиштa тeхнoлoгиje eксплoaтaциje
лeжиштa дeфинишу мoгућe вaриjaнтe oтвaрaњa. Укoликo
рaзмaтрaнo лeжиштe чини jeднoруднo тијeлo, oбичнo пoстojи
мaли брoj мoгућих вaриjaнти oтвaрaњa. Нaсупрoт тoмe, услучajу
дa рaзмaтрaнo лeжиштe чини вeћи брoj рудних тијeлa, пoвeћaвa
сe брoj мoгућих вaриjaнти oтвaрaњa.
 Зaтим сe зa свaку oд мoгућих вaриjaнти oтвaрaњa, кoje сe
aнaлизирajу, oдрeђуjу трoшкoви изрaдe, oпрeмe и oдржaвaњa
oбjeкaтa oтвaрaњa и прaтeћихoбjeкaтa нa пoвршини тeрeнa, кao и
трoшкoви трaнспoртa, извoзa, oдвoдњaвaњa итд. Трoшкoви кojи
су слични или jeднaки зa рaзличитe вaриjaнтe oтвaрaњa сe
нeузимajу у oбзир приликoм aнaлизe.
Пoнeкaд je зa нeку oд мoгућих вaриjaнти oтвaрaњa пoтрeбнo
рaзрaдити и aнaлизирaти нeкoликo пoдвaриjaнти. Нajпoвoљниja
пoдвaриjaнтa усвaja сe кao вaжeћa вaриjaнтa oтвaрaњa, и кao тaквa сe
укључуje у дaљи пoступaк aнaлизe мoгућих вaриjaнти oтвaрaњa.

Збoг прeглeднoсти пoдaтaкa зa свaку oд мoгућих вaриjaнти

oтвaрaњa, прeтхoднo нaвeдeни трoшкoви пojeдинaчнo сe прикaзуjу у
тaбeли.
Прeтпoстaвљa сe дa мoгућнoст грeшкe, нa oвaj нaчин oбрaчунa-
тих и прикaзaних трoшкoвa, зa свaку oд мoгућих вaриjaнти oтвaрaњa,
изнoси oд 5% дo 10%. Стoгa укoликo су укупни трoшкoви jeднe
вaриjaнтe мaњи зa 5 - 10 % oд другe вaриjaнтe, при чeму првa имa
знaчajнe прeднoсти сa стaнoвиштa тeннoлoгиje eксплoaтaциje, прeднoст
приликoм избoрa нajпoвoљниje вaриjaнтe oтвaрaњa бићe дaтa првoj
вaриjaнти.
Приликoм упoрeђeњa укупних трoшкoвa мoгућих вaриjaнти
oтвaрaњa, вeoмa знaчajнo je дa сe, укoликo je тo извoдљивo, oдвoje:
 трeнутнo пoтрeбaн oбим инвeстициoних улaгaњa зa oтвaрaњe
лeжиштa
 oбим инвeстициoних улaгaњa кojи мoжe дa будe aктуeлaн
кaсниje, тoкoм вeћ зaпoчeтe eксплoaтaциje лeжиштa, oднoснo
тoкoм oтвaрaњa нoвих хoризoнaтa, рудних тијeлa или рeвирa.
Тaкoђe je врлo знaчajнo дa сe нaглaси дa je пoтпунo пoгрeшнo укoликo
сe врши прoстo сaбирaњe дирeктних трoшкoвa oтвaрaњa (изрaдa и
oпрeмa oбjeкaтa oтвaрaњa) и трoшкoвa трaнспoртa, извoзa,
oдвoдњaвaњa итд. Нaимe, нaвeдeни трoшкoви знaчajнo сe рaзликуjу
тoкoм читaвoг пeриoдa инвeстициoних улaгaњa.
Под појмом одређивања оптималних параметара отварања
јамског поља подразумијева се: одређивање оптималне локације
просторије отварања, одређивање величине и облика површине
попречног пресјека просторија отварања и одређивање минималног
растојања просторије отварања од рудног тијела.
6.3.1. Одређивање површине попречног пресјека и облика

просторија отварања
Зa димeнзиoнисaњe слoбoднe пoвршинe пoпрeчнoг прeсjeкa

просторија отварања нajзнaчajниje су трaнспoртнa срeдствa, инстaлa-
циje и oпрeмa кoja сe прeдвиђa зa угрaдњу у прoфил пoдзeмнe
прoстoриje, кao и сигурнoснo-тeхнички зaхтjeви. Слободна површина
попречног пресјека просторија отварања, првенствено мора да задово-
љи основну намјену ових просторија: извоз руде из јаме на површину и
могућност добаве довољне количине ваздуха за провјетравање јаме.
6.3.1.1. Хоризонталне и косе просторије отварања

Отварање хоризонталним рударским просторијама или

поткопима условљено је положајем лежишта и његовим односом према
површини терена. Правац поткопа може да буде по пружању лежишта,
и то у самом лежишту, у подинским или кровинским стијенама, затим
попречно и дијагонално на лежиште у подини или кровини, што зависи
од положаја лежиша у односу на конфигурацију терена. Поткопима се
обично отварају виши дијелови лежишта, а у току развоја рудника,
нижи дијелови лежишта отварају се косим или вертикалним
просторијама.
Слика14.Отварање поткопом по Сл.15.Отварање поткопом попречно

пружању лежишта; А-кроз лежиште, на пружање лежишта
Б-у подини
Попречни поткоп представља најкраћи пут до лежишта и

најчешће се практикује. Његов правац у односу на пружање лежишта
заклапа угао око 90о. Предност му је у томе да се развој радова може
одвијати у два правца по пружању лежишта.
Дијагонални правац поткопа изводи се кад то намећу топогра-
фске прилике и његов правац са пружањем лежишта склапа угао мањи
или већи од 90о, а радови се исто тако могу одвијати у два правца по
пружању лежишта.
Ако поткоп иде по правцу пружања лежишта, радови се могу
одвијати само у том правцу.
Улаз поткопа мора се налазити на довољној висини изнад
водотокова, како неби вода при највећем водостају допрла до поткопа и
угрозила рударске радове.
У косе просторије отварања убрајају се нископи, коса извозна
окна и извозне рампе. Косим просторијама отварају се хоризонтална и
благо нагнута лежишта на мањим дубинама (до 300 m). Ове просторије
могу бити лоциране у подинским или кровинским стијенама.
Димензионисање попречног пресјека врши се према намјени и
функцији коју обавља, а систем осигурања зависи од карактеристикама
стијенске масе кроз коју се коса просторија отварања израђује , намјене
косе просторије отварања и вијека трајања.

Слика 16. Отварање косим просторијама
Слика 17. Ушће косог окна: 1. потковичаста бетонска подграда, 2.

сигурносни ходник 3. заштитни под, 4. пролазно одjељење, 5. заштитна
подграда
Oблик пoпрeчнoг прeсjeкa хоризонталних и косих прoстoриjа

отварања зaвиси oд вeличинe и прaвцa jaмскoг притискa, вeличинe
прoфилa пoдзeмнe прoстoриje и врeмeнa кoриштeњa тe прoстoриje
(времена трајања рудника). У сaврeмeнoм рудaрству примjeњуjу сe
рaзличити oблици пoдзeмних прoстoриja отварања рудника (Слика 18.).

Слика 18.Пoпрeчни прeсjeци пoдзeмних прoстoриja

a-прaвoугaoни oблик; з-пoткoвичaст oблик сa прaвим
б,в-трaпeзни oблик; бoкoвимa;
г,д-пoлигoни oблик; и,ј,к-пoткoвичaст oблик сa
ђ-нискoзaсвoђeн oблик; зaoбљeним бoкoвимa;
е-висoкoзaсвoђeн oблик; л-кружни oблик;
ж-звoнaст oблик; м,н-eлиптични oблик;
У зaвиснoсти oд вeличинe и прaвцa jaмскoг притискa (прирoдних

услoвa лeжиштa), вeличинe прoфилa пoдзeмнe прoстoриje и врeмeнa
кoриштeњa тe прoстoриje oдрeђуje сe врстa мaтeриjaлa зa пoдгрaђивaњe
прoстoриje штo знaчajнo утичe и нa oблик прoстoриje .
6.3.1.2. Вертикалне и стрме просторије отварања
Вeртикaлнeи стрме рудничкe прoстoриje, су просторије сa

нaгибoм прeкo 600, сa дирeктном вeзом сa пoвршинoм сa стaлним
eлeмeнтимa пaдa и пружaњa. У oву групу рудничких прoстoриja
убрajају сe: oкнa и коса окна.
Окнима се отварају лежишта која залијежу вертикално, или под
стрмим углом изнад 50о, као и хоризонтална или благо нагнута
лежишта која леже дубље под површином.

Слика 19. Отварање стрмог лежишта Слика 20. Отварање

окном хоризонталног лежишта на
већој дубини
Код вертикалних или јако стрмих лежишта, окно се поставља у

постојанијим подинским или кровинским стијенама, а врло ријетко у
самом рудном тијелу или слоја, јер у том случају се мора остављати
заштитни стуб са којим се трајно заробљава значајан дио лежишта. Код
лежишта која благо падају, или су хоризонтална, вертикално окно се
обично поставља са бочне стране изван лежишта да би се избјегло
остављање заштитног стуба.
Конструисање заштитног стуба врши се на основу угловних
параметара чије су приближне (орјентационе) вриједности дате у
Tабели 9.
Tабела 9.
КАТЕГОРИЈА СТИЈЕНЕ ВРИЈЕДНОСТ УГЛОВНИХ
ПАРАМЕТАРА (о)
Слабе стијене 55 - 65
Средње чврсте стијене 65 - 75
Чврсте стијене 75 - 85
Код лоцирања окна у односу на рудно тијела у зависности од

категорије стијенске масе и угловних параметара на ситуационом плану
се уцрта граница помјерања, а потом се око ове границе уцрта заштитни
појас ширине 10 до 15 m изван кога се лоцира окно (Слика 21.)

Слика 21.Лоцирање окна
У односу на намјену разликујемо извозна, вентилациона и

помоћна окна (за материјал и људе).
Главна или извозна окна служе за извоз ископине из јаме на
површину. Према карактеру извозних посуда и механизама, дијеле се
на:
 Скип окно које може бити са једним скипом и противтегом
или са два скипа, односно четири спрегнута (по два) скипа.
Ова окна граде се у рудницима са великом производњом, при
чему се гради и сервисно окно за превоз људи, материјала и
друге врсте извоза.
 Скип кош окно се често гради у рудницима са малом или
средњом производњом. Ова окна служе за извоз руде и
сервисирање јаме, и могуће су различите комбинације као:
два скипа и кош са противтегом, два скипа и два коша и сл.
 Окно са кошевима, користи се у рудницима са малом
производњом. Извоз руде се врши вагонетима који се
смјештају у кошеве. Такође постоје различите комбинације:
два спрегнута коша, један кош са противтегом и сл.
Извозна и вентилациона окна могу да буду: квадратна, право-

угаона, кружна, елиптична и са засвођеним странама. Поједини
дијелови пресјека окна називају се одјељења, и разликују се одјељења
за кошеве, односно скипове, одјељења за пролаз људства (пролазно
одјељење), одјељење за цјевовод и каблове.
Правоугаона форма окна примјењује се за чврсте и средње
чврсте стијене, за мање дубине (од 100-200 m) и за краћи вијек

експлоатације (до 15 година). Осигурање оваквих окана обично се врши

дрвеном подградом.
Данас се углавном примењују окна кружног попречног пресјека,
која се осигуравају бетонском облогом и тибинзима. Кружни пресјек
има предност што се притисак са бокова једнакомерно распоређује по
цијелом обиму круга.
Димензије подземне просторије зависе од намјене, а осигурање и
подграђивање истих у склађује се са карактеристикама стијенске масе
кроз коју се израђује, намјеном просторија, његовим димензијама и
вијеком трајања.
Код одређивања величине попречног пресјека окна изврши се
прорачун корисног терета једне вожње, односно дефинише се
запремина скипа или вагонета и димензије коша. Димензије кошева се
усвајају на основу усвојених запремина вагонета и на основу одабраног
броја вагонета у кошу. У зависности од величине вагонета у Tабели 10
су дате димезије окна за случај примјене коша са једним вагонетом на
етажи (Слика 22), а у Tабели 11 су дате димезије окна за случај
примјене коша два вагонета на етажи (Слика 23). У Tабели 12 дате су
димензије окна опремљеног извозним скиповима, а на Слици 24 дата је
диспозиција скипова.
Слика 22. Димезије окна за случај

примјене коша са једним вагонетом на
етажи
Tабела 10.
Вагонет D a b c d e f
(m3) (m) (m) (m) (m) (m) (m) (m)
0,5 3,25 1,51 0,84 0,20 0,40 0,14 0,15
0,7 3,45 1,60 0,94 0,20 0,40 0,14 0,15
0,9 3,60 1,83 0,96 0,20 0,38 0,13 0,15
3,55 1,62 1,06 0,20 0,35 0,13 0,15
1,1 3,80 1,92 1,06 0,20 0,35 0,15 0,17
3,70 1,75 1,06 0,20 0,38 0,14 0,17
1,3 3,95 2,04 1,06 0,20 0,40 0,14 0,19
3,85 1,82 1,16 0,20 0,34 0,15 0,19
1,5 3,95 1,94 1,16 0,20 0,36 0,14 0,19
2,0 4,45 2,45 1,18 0,25 0,40 0,14 0,19

Слика 23. Димезије окна за случај примјене коша са два вагонета на

етажи
Tабела 11.
Вагонет D a b c d e f
(m3) (m) (m) (m) (m) (m) (m) (m)
0,5 4,10 2,90 0,86 0,25 0,25 0,15 0,17
0,7 4,30 3,08 0,96 0,25 0,20 0,15 0,17
0,9 4,50 3,08 1,06 0,25 0,25 0,15 0,17
1,1 4,60 3,36 1,08 0,25 0,20 0,16 0,17
1,3 4,90 3,50 1,18 0,25 0,15 0,18 0,19
1,5 5,00 3,74 1,18 0,25 0,10 0,16 0,19
2,0 6,00 4,75 1,20 0,30 - 0,28 0,19
3,0 7,50 6,40 1,20 0,30 - 0,28 0,21
4,85 3,38 1,18 0,25 0,25 0,15 0,19
Tабела 12
Скип D a b c d e f
(m3) (m) (m) (m) (m) (m) (m) (m)
1 2,96 1,0 0,9 0,2 0,39 0,14 0,17
2 3,38 1,3 1,1 0,2 0,34 0,14 0,18
3 4,15 1,8 1,45 0,2 0,23 0,14 0,18
Слика 24. Диспозиција скипова у окну

6.3.1.3. Димензионисање профила просторија отварања
Методом математичке статистике, обрадом већег броја рудника,

одређене су слободне површине профила просторија отварања у
зависности од начина отварања и капацитета производње јаме, на
основу чега су добијене следеће зависности:
1. Површина слободног профила просторија отварања за јаме
отворене поткопима или нископима:
2. Површина слободног профила просторија отварања за јаме

отворене рампама:
3. Површина слободног профила просторија отварања за јеме

отворене вертикалним или косим окнима:
Овако одређене величине слободног профила просторија

отварања провјеравају се према услову протока потребне количине
ваздуха за провјетравање јаме при одређеним ограничењима, као што је
брзина кретања ваздушне струје, капацитет. Аутори Луговски и
Острањански дошли су до врло практичних емпиријских образаца на
основу којих се може одредити потребна количина ваздуха за
провјетравање јаме.
За руднике метала чија годишња производња износи
t/god
количина ваздуха за провјетравање одређује се као:
(m3/sec)
За руднике метала чија годишња производња износи
t/god
количина ваздуха за провјетравање одређује се као:
(m3/sec)
Слободни профил просторије отварања провјерава се према
услову протока потребне количине јамског ваздуха, у односу на
максимално дозвољену брзину ваздушне струје у просторијама
отварања.
(m2)
v=8 m/sec, дозвољена брзина ваздуха у улазној вјетреној струји

За руднике са јамским пољем већих димензија и гдје се у

процесу експлоатације лежишта примјењује механизација на дизел
погон, односно гдје су трошкови провјетравања значајни и значајно
утичу на укупне трошкове експлоатације, одређивање величине
слободног профила просторија отварања врши се избором оптималне
вриједности величине слободног профила просторија отварања према
услову минималних трошкова провјетравања (Tv=f (SSP)), и трошкова
израде просторија отварања (TPO=f(SSP)).
Трошкови провјетравања могу се одредити као:
гдје је: LPO-дужина просторије отварања (m),

Q- потребна количина ваздуха за провјетравање јаме (m3/sec),
SPO- слободни профил просторије отварања (m2),
Qgod- годишњи капацитет рудника(t/god).
Трошкови израде просторије отварања могу се одредити као:
гдје је: CPO- цијена израде просторије отварања (KM/m3),

Q-количина руде која је отворена просторијом отварања (t).
Формира се функција:
и одређује минимум, који се налази у тачки гдје је први њен извод

једнак нули, а други извод већи од нуле. Екстремне вриједности ове
функције налазе се рјешавањем једначина:
или
(m2)
Одређивање оптималне величине слободног профила просторија

отварања врши се конструкцијом графикона трошкова и површине
слободног профила, гдје се наносе криве трошкова вентилације и
трошкова израде просторија отварања, збир ових кривих даје
функционалну криву на чијој минималној вриједности се налази зона
оптималности за избор величине слободног профила просторија
отварања.

Слика 25. Графичко одређивање оптималне слободне површине

попречног пресјека просториjе отварања рудника
6.3.2. Одређивање оптималне локације просторија отварања
Оптимална локација просторија отварања треба да омогући

систем разраде лежишта, тако да трошкови транспорта руде и јаловине
буду равномјерно распоређени за цијело јамско поље, као и стварање
рационалног производног система са економски оправданом и
сигурном производњом.
При избору оптималне локације просторија отварања полази се
од основне поставке да у оквиру сваког јамског поља постоји подручје
у коме је рационално лоцирати просторије отварања у сагласности са
предходним условима. На избор локације просторије отварања утичу
следећи фактори:
- Конфигурација терена: одређује количину замљаних радова за
објекте отварања и објекте погонског круга, као и процјену
дужина приступних саобраћајница, напајања енергијом и водом.
- Залијегање лежишта: у зависности од залијегања лежишта,
односно дубине и угла нагиба лежишта првенствено се одређује
начин отварања лежишта, па самим тим и локација просторија
отварања.
- Физичко-механичке особине пратећих стијена кроз које се раде
просторије отварања битно утичу на цијену израде и одржавања
тих просторија, као и на вријеме израде просторија односно на
рок почетка експлоатације.
- Положај објеката за прераду на оптималну локацију утиче тако
да треба тежити да се објекти прераде лоцирају тако да нису
велики трошкови транспорта руде од јаме до тих објеката, а у
исто вријеме код локације ових објеката мора се водити рачуна и

о њиховим специфичностима (потреба за водом, велике

количине сепарацијске јаловине итд)
- Рок за почетак експлоатације значајно утиче на дужину
инвестиционог периода, па у сагласности са тим може утицати
да се отварање врши са просторијама које ће бити брже урађене.
За ибор оптималне локације просторије отварања јамског поља
кога чине велика појединачна или груписана рудна тијела могу се
примијенити следеће методе :
1. Графички метод, избор оптималне локације врши се графички
према услову минималног рада за транспорт руде у оквиру
јамског поља.
2. Аналитички метод, избор оптималне локације врши се према
услову минималних трошкова транспорта руде и трошкова
израде и одржавања просторија разраде јамског поља.
3. Графо-аналитички метод.
6.3.2.1. Графички метод одређивања локације просторија отварања
Код груписаних рудних тијела: Избор оптималне локације

просторије отварања јамског поља по услову минималног рада на
транспорту руде у основи је графички метод разрађен од стране
академика Шевјакова. Груписана рудна тијела (Л1, Л2, Л3, Л4...), са
експлоатационим резервама свакога коме одговарају терети (Р1, Р2, Р3,
Р4) концентрисани у тежиштима рудних тијела, на међусобном
растојању ( а1, а2, а3, а4 ..). Поступак одређивања оптималног мјеста
просторије отварања врши се на начин да се одређује рад који се
утроши за транспорт терета (Р) на путу (а), како је приказано на Слици
9.
Сумирајући добивене величине рада у тачкама пресјека добија
се општа линија утрошеног рада за транспорт руде, при чему мјесто
најмањег сумарног рада представља оптимално мјесто локације
просторије отварања. Избор оптималног мјеста отварања јамског поља
по услову минималног рада за транспорт руде могуће је примјенити у
свим условима лежишта минералних сировина, међутим најчешће се
користи код одређивања оптималног мјеста отварања јамског поља кога
чине груписана рудна тијела, нископом чији нагиб најчешће прати
залијегање лежишта минералних сировина. У случају нагнутог јамског
поља, кога чине груписана рудна тијела, када је јамско поље
подијељено на хоризонте, избор оптималне локације просторије
отварања врши се на нивоу сваког хоризонта, при чему добивене
оптималне локације на нивоу сваког хоризонта представљају трасу
завојног нископа (рампе).

Слика 26. Графички приказ

поступка избора локације
објеката отварања за груписана рудна тијела
Код слојевитих лежишта: за случај концентрисања, односно код

лежишта која чине више паралелних слојева, уз кориштење услова
транспорта цјелокупних маса, главне просторије отварања треба
поставити у зони ''неутралних маса'', односно потребно је задовољити
услов:
- сума маса угља која се налази са лијеве стране у односу на

неутралну зону,
- сума маса угља која се налази са десне стране у односу на
неутралну зону,

Слика 27. Графички приказ поступка избора локације објеката

отварања за слојевита лежишта
На графичком приказу ордината се поставља тако да се поклопи са

лијевом границом експлоатационог поља, а апциса по правцу пружања.
На ординату се наносе вриједности укупних маса угља (Т), а на апцису
дужина експлоатационог поља (L). На апсцису се пројектују тачке (0)
до (n) које представљају тежишта слојева, из правца тежишта за сваки
слој (T1-T5). На ординати се наносе суме маса за поједине слојеве ( T1 из
тачке 1; T1+T2 из тачке 2; T1+T2+T3 из тачке 3; Т1+Т2+Т3+Т4 из тачке 4 и
Т1+Т2+Т3+Т4+Т5 из тачке 5, наком чега се
дијели на пола и тако се добија тачка (D) која се повлачи паралелно са
апсцисом и на пресјеку криве А-В добија се тачка F. Наношењем овога
правца на план одређује се зона у којој могу бити лоциране просторије
отварања слојевитих лежишта.
6.3.2.2. Аналитички метод одређивања локације просторија

отварања
Аналитичким методом одређује се оптимално мјесто локације

просторије отварања у зависности од трошкова транспорта руде и
трошкова израде просторија разраде лежишта. За познате вриједности
цијене коштања израде и одржавања просторија разраде, цијене
транспорта руде, координата тежишта сваког рудног тијела и количине
руде у сваком рудном тијелу могу се одредити збирни трошкови, који
се могу изразити као:
Укупни трошкови за израду ходника и транспорт руде износе:
Дужина приступних ходника од просторије отварања до тежишта

рудних тијела одређује се као:
Тi - трошкови израде приступног ходника (разраде јамског поља),(

euro/m )
Pi - укупни трошкови (euro/m),
q - трошкови транспорта (euro/tm),
Ri- резерве руде у рудном тијелу (t),

Li- растојање између просторије отварања и тежишне тачке рудног

тијела (m),
Xi , Yi - координате тежишта рудног тијела.
Да би се одредило оптимално мјесто просторије отварања потребно је

одредити парцијалне изводе предходне једначине и изједначити их са
нулом :
Овакве једначине се успјешно могу рјешавати поступком итерације.

Аналитички метод одређивања оптималне локације просторије
отварања, може се успјешно примијенити у случају да се хоризонтално
или благонагнуто залијежућа рудна тијела отварају вертикалном или
стрмом просторијом.
6.3.2.3. Графо-аналитички метод одређивања локације просторија

отварања
Одређивање оптималне локације просторија отварања јамског

поља графо-аналитичким методом омогућава узимање у обзир свих
релевантних чинилаца, утицајних на избор оптималне локације, а сам
поступак представља упоређивање неколико варијанти локација
просторија отварања, тако да се јeдновремено анализира утицај
следећих чинилаца:
- вриједност руде која евентуално остаје у заштитном стубу
просторија отварања,
- трошкови израде просторија разраде јамског поља,
- трошкови одржавања просторија разраде јамског поља,
- трошкови транспорта руде,
- трошкови изградње површинских рударских објеката и
саобраћајница.
Графо-аналитички метод због сложености поступка и високог
степена обухваћености утицајних чинилаца на избор оптималне
локације просторија отварања се доста често примјењује за избор
оптималне локације просторија отварања, нарочито код дубоко
залијежућих груписаних рудних тијела (Слика 28).

Слика 28. Варијанте отварања за графо-аналитички метод
За предметно јамско поље уради се неколико различитих

варијанти локације просторија отварања, дефинишу се просторије
разраде, транспортни путеви и количина руде која остаје у заштином
стубу просторија отварања, за сваку од предложених варијанти
аналитичким методом се одреде трошкови:
1. Вриједност руде у заштитном стубу: Заштитни стуб руде
представља дио лежишта у чијој запремини се не врши откопавање, у
циљу заштите просторија отварања, као капиталних објеката од
прворазредног значаја за рад јаме. Конструисање заштитног стуба врши
се на основу угловних параметара, чије су орјентационе вриједности
(Tабела 8.1.), при чему је неопходно да се предвиди заштитни појас око
окна ширине 10 - 15 m .
Tабела 4
КАТЕГОРИЈА СТИЈЕНА ВРИЈЕДНОСТ УГЛОВНИХ
ПАРАМЕТАРА
слабе стијене 55 - 650
средње чврсте стијене 65 - 750
чврсте стијене 75 - 850
Вриједност руде у заштитном стубу може се одредити као:

(КМ)
- количина руде захваћене заштитним стубом окна ( t ),

- цијена руде (КМ/t ).
2. Трошкови израде просторија разраде јамског поља:за

сваки конкретан начин разраде јамског поља у зависности од начина
отварања, одабране методе откопавања, капацитета и природних услова
у лежишту трошкови израде просторија разраде јамског поља могу се
(КМ)
Li-дужина просторија разраде на нивоу откопног поља или хоризонта

(m),
n-број откопних поља или хоризоната у границама јамског поља,
CPR-цијена израде просторије разраде (KM/m).
3. Трошкови одржавања просторија разраде јамског поља:

(КМ)
-цијена одржавања просторије разраде (KM/m),

Lij- дужина подграђеног дијела просторија разраде (m),
t- вријеме одржавања просторија разраде, које је једнако времену
откопавања откопног поља или хоризонта.
4. Трошкови транспорта руде: зависе од количине руде која се

транспортује и дужине транспорта:
(КМ)
R1...Rn- количина руде која се транспортује са једног откопног поља

(блока), (t),
l1...ln- дужина транспорта (m),
Ctr- цијена транспорта (KM/tm).
5. Трошкови енергије за провјетравање: изражавају се

цијеном електричне енергије која се утроши за покретање јамског
ваздуха и провјетравање јаме:
(КМ)
L-укупна дужина просторија отварања и разраде, (m),

Q-укупно потребна количина ваздуха за провјетравање, (m3/sec),
Ckwh- цијена електричне енергија (KM/kWh).

6. Трошкови изградње површинских рударских објеката и

приступних саобраћајница: могу се свести на трошкове уређења
локације за помоћне и рударске објекте и трошкове изградње
приступних саобраћајница.
(КМ)
G- количина радова на уређењу локације (m3),

Cul- цијена уређења локације (KM/m3),
Lps- дужина приступне саобраћајнице (km),
Cps- цијена приступне саобраћајнице (KM/km).
Сабирањем свих наведених трошкова за сваку од

предпостављених варијанти и њиховим графичким представљањем
добија се збирна вриједност трошкова за поједину варијанту отварања.
Варијанта са најмањим укупним трошковима одабире се најбоља од
анализираних.
Слика 29. Графоаналитички метод одређивања локације просторија

отварања на примјеру отварања груписаних рудних тијела
6.4. ОДРЕЂИВАЊЕ ОПТИМАЛНЕ ВИСИНЕ ХОРИЗОНТА
Код лежишта која се прликом припреме и разраде дијеле на

хоризонте намеће се веома важно питање, а то је одређивање оптималне
висине хоризонта, тј одређивање висине хоризонта за коју су трошкови
добивања руде на нивоу тога хоризонта најмањи.
Са повећањем висине хоризонта повећавају се експлоатационе
резерве тога хоризонта што утиче да се трошкови припреме хоризонта

(израда навозишта, израда јамских просторија припреме и разраде) и

трошкови транспорта смањују, а трошкови одржавања просторија
припреме се повећавају. Имајући у виду ову чињеницу треба одредити
оптималну висину хоризонта, односно висину хоризонта за коју ће
укупни трошкови који оптерећују једну тону произведене руде бити
минимални.
На висину хоризонта утиче велики број фактора:

- Рударско-геолошког карактера
o Облик лежишта,
o Дебљина лежишта,
o Угао залијегања лежишта,
o Тектоника лежишта,
o Распоред корисних минерала у лежишту.
- Производно-технички фактори
o Начин отварања лежишта,
o Метода и технологија откопавања у лежишту,
o Интензитет откопавања хоризонта,
o Вријеме потребно за припрему новог хоризонта.
- Економски фактори
o Трошкови израде, одржавања, транспорта, извоза,
допреме материјала,
o Губици руде и осиромашење.
Уопштено растојање између хоризоната може се одређивати по паду
слоја или као верикално растојање. У досадашњој пракси најчешћа
висина хоризоната је 30 - 60 m, док код неких метода откопавања се
примјењују висине хоризоната од 90-120 m.
6.4.1. Одређивање висине хоризонта за слојевита лежишта
За слојевита лежишта висина хоризонта се може одредити на

основу следећих принципа:
а) по принципу обезбјешења годишњег капацитетa,
б) по принципу техничко-економских могућности.
6.4.1.1. Одређивање висине хоризонта по принципу обезбјеђења

годишњег капацитета

Коса дужина хоризонта код експлоатације нагнутих слојевитих

лежишта према услову обезбјеђења годишњег капацитета (А), а која се
састоји из линије фронта откопних радова, неопходних да се добије
задани капаците, затим од ширине транспортних, вентилационих
ходника као и ширине остављених заштитних стубова (Слика 30.)
Ако за једну годину напредовање откопног фронта износи (L)
метара, тада се на сваком крилу експлоатише површина (hxL,m2),
једнака правоугаонику(a,b,c,d).
Слика 30. Одређивање висине хоризонта код нагнутих слојева
Билансне резерве угља правоугаоника (a,b,c,d):
Гдје је:
h-коса висина хоризонта (m),
L-дужина откопног блока (m),
m-моћност (дебљина) слоја (m),
c-коефицијент искориштења резерви,
- запреминска маса (t/m3),
p= m-производност слоја (t/m2).
При услову да се једновремено откопава један хоризонт на два

крила годишња производња рудника може се дефинисати као:
(t/god)
Одакле произилази коса дужина хоризонта:
(m)
Средње годишње напредовање откопног фронта за дужину (L)
може се одредити из израза:

N- број радних дана у години,

r - напредовање откопа за један циклус (m),
i - број циклуса на дан,
- коефицијент који узима у обзир рударско-геолошке услове
експлоатације (0,85-0,95).
Код припреме хоризонта могу се остављати заштитни стубови за

ходнике и тада је укупна коса дужина хоризонта:
(m)
hs- сумарна ширина стубова (m),
hh- сумарна ширина ходника (m).
Вертикална висина хоризонта: (m)
6.4.1.2. Одређивање висине хоризонта по принципу техничко-

економских могућности
Кориштење математичких модела за оптимизацију висине

хоризонта своди се на изналажење минимума функције која изражава
трошкове зависне од висине хоризонта. Стога се одређивању прилази
рјешавањем функције само са јеном промјењљивом (број етажа у
хоризонту), са двије промјењљиве (растојање између хоризоната и
дужина откопног блока) и три промјењљиве (дужина јамског поља по
пружању и паду и косо растојање извозних хоризоната).
Растојање између хоризоната зависи од трошкова по једној тони
произведене руде, од којих се једни са повећањем овога растојања
смањују (за навозишта, прекопе, главне ходнике ), а други повећавају
(трошкови одржавања главних ходника, ускопа, трошкови транспорта и
извоза). При томе постоји оптимално рјешење гдје су трошкови који
зависе од величине растојања међу хоризонтима минимални.
За рјешавање овога проблема у зависности од начина отварања
лежишта одређују се трошкови за израду, одржавање и транспорт на
једном хоризонту и изналази се такав интервал продубљавања окна,
условно изражен преко броја етажау хоризонту, при коме је сума свих
трошкова минимална.
Сумирањем свих наведених трошкова и дијељењем са резервама
хоризонта, функција се може изразити преко величине (х), и послије
сређивања има облик:

Тражећи минимум функције одређује се оптимални број етажа

на нивоу хоризонта:
Коефицијенти C1,C2,C3 изражавају константе у зависности од

начина отварања и разраде хоризонта.
Изналажење оптималног растојања између хоризоната и дужине
откопног блока једновремено врши се тако да се сви трошкови изразе у
зависности од број етажа хоризонта (х) и дужине откопног блока (Sp).
Оптимална вриједност (x, Sp) одређује се узимањем парцијалних

извода који се изједначе са нулом:
Ове двије једначине са по двије непознате могу се ријешеити

графички и прво се рјешавају по (х):
На дијаграму са координатама (х) и (Sp) конструишу се криве

дајући за (Sp) различите вриједности. Оптимално рјешење налази се у
тачки пресјека ових кривих, чија пројекција на (х) осу одређује
оптимални број етажа на хоризонту, а на ординати (Sp) одређује
дужину откопног блока.
6.4.1.3. Одређивање висине хоризонта за стрма рудна

лежишта
Код експлоатације стрмих рудних лежишта висина хоризонта

одређује се за сваки појединачни случај, зависно од услова залијегања и
усвојене методе експлоатације. Експлоатационе резерве руде које се
налезе на нивоу хоризонта могу се изразити као:
(t)

F- просјечна површина рудног тијела између два хоризонта (m2),

h - висина хоризонта , (m),
- запреминска маса руде , (t/m3),
ir- коефицијент искориштења лежишта за одређену методу откопавања,
Or- коефицијент осиромашења добивене руде.
Код откопавања корисне минералне сировине за било коју

висину хоризонта потребно је извршити исти обим просторија
отварања и просторија припреме, те према томе код веће висине
хоризонта биће мањи трошкови припремних радова по једној тони
руде.
Код веће висине хоризонта опште искориштење лежишта је
веће, а осиромашење мање, вријеме откопавања дуже што дозвољава
благовремену припрему новог хоризонта.
Са друге стране са повећањем висине хоризонта повећавају се
трошкови допреме материјала, трошкови опреме и алата за откопе,
трошкови одржавања рудних сипки, ходника и осталих просторија,
већи је губитак времена доласка и одласка са радилишта итд.
Значи постоје околности које захтијевају повећање висине
хоризонта, као и околности које захтијевају смањење висине хоризонта.
Промјене трошкова
у зависности од
висине хоризонта
приказане су на
дијaграму Слика 21.
Слика 21. Зависност

висине хоризонта
од цијене коштања
једне тоне руде
Трошкови за
допрему материјала и алата на већу висину, трошкови због губитка
времена радника, трошкови за извоз са хоризонта, трошкови
одводњавања и трошкови одржавања сипки, утврђено је да
пропорционално расту са повећањем висине хоризонта и они су
представљени кривом (1) на дијаграму (Слика 21.) и могу се изразити
једначином:

k1- коефицијент којим се изражава пораст трошкова за 1 m висине

хоризонта,
t1- трошкови по тони корисне супстанце који зависе од висине
хоризонта.
Крива (2) изражава зависност трошкова по једној тони корисне

суспстанце, на отварању и припреми хоризонта. Ако се са (tp) означе
укупни трошкови отварања и припреме хоризонта за одређене резерве
(Qh) на том хоризонту, тада се трошкови по једној тони руде могу
изразити као:
Укупни трошкови при одређеној висини представљају суму

трошкова (t1+t2)=tu како је приказано кривом (3). Ова крива има
минималну област која означава оптималну област висине хоризонта.
Код сваке методе откопавања постоје одређене специфичности
због којих су висине хоризоната различите. На Слици 22. приказан је
дијаграм зависности висине хоризонта од цијене коштања једне тоне
руде за три различите методе откопавања.
Слика 22. Зависност висине хоризонта од цијене коштања једне

тоне руде за различите методе откопавања
Поред наведених економских фактора код висине хоризонта се

узимају у обзир и одређени технички услови који ограничавају
величину тог параметра, који се односе на могућност спуштања и
извоза људи, руде и материјала по нагнутим просторијама, минимално

растојање између извозних хоризоната технички се ничим не

ограничава и усваја се по економским прорачунима.
6.5. ОДРЕЂИВАЊЕ ОПТИМАЛНЕ ДУЖИНЕ ОТКОПНОГ

БЛОКА
Један од главних задатака при оптимизацији је свакако

објашњење карактера узајамне везе међу појединим оптимизирајућим
параметрима, односно када се промјена само једног оптимирајућег
параметра директно или индиректно одражава на све друге параметре.
Досадашња истраживања и практична искуства су показала да је
одређивање дужине откопног блока дало задовољавајуће резултате код
експлоатације стрмих рудних жица методом подетажног откопавања са
зарушавањем пратећих стијена и руде, обзиром да су димензије
откопног блока у директној вези са кораком зарушавања, обимом и
брзином израде припремних просторија, технологијом израде
просторија, условима залијегања лежишта и сл.
За израду економско-математичког модела у случају одређивања
оптималне дужине откопног блока, а код примјене подетажне методе са
зарушавањем, неопходно је систематизовати све трошкове који
учествују у процесу формирања. Одређивање свих трошкова у
откопном блоку који су у функцији дужине откопног блока и трошкова
који не зависе од дужине блока, као и њиховим сумирањем добија се
функција укупних трошкова. Ова функција има свој минимум који
представља оптималну дужину откопног блока.

Слика 23. Шема припреме откопног блока
На основу предходног може се констатовати, да за припрему откопног

блока на примјеру Слика 23. структура трошкова је следећа:
C1 - трошкови припреме откопног блока,
C2 - трошкови утовара и транспорта руде,
C3 - трошкови провјетравања,
C4 - трошкови амортизације,
C5 - трошкови радне снаге.
 Трошкови припреме откопног блока (C1), у конкретном случају

(Слика 19.) односе се на израду: рудне сипке (RS), пролазно-
вентилационог ускопа (PVU), спојних ходника (SH) и подетажних
ходника (PH). На основу тога могу се одредити трошкови припреме:
r - разблажење руде,
c1 - цијена израде рудне сипке (КМ/m),
c2 - цијена израде пролазно вентилационог ускопа (КМ/m),
c3 - цијена израде спојних ходника (КМ/m),
c4 - цијена израде подетажних ходника (КМ/m),
lrs - дужина рудне сипке (m),
lpvu - дужина пролазно вентилационог ускопа, (m),
lsh - дужина спојног ходника (просјечна), (m),
n - број подетажа,

d - дебљина рудне жице (просјечна), (m),

H - висина хоризонта (m),
i - искориштење лежишта.
 Трошкови утовара и транспорта, у конкретно случају руда се на
откопу (у подетажном ходнику) утовара у кашику утоварача и
транспортује до рудне сипке гдје се гравитационо спушта преко
рудне сипке на ниво основног транспортног ходника. Трошкови
утовара и транспорта могу се одредити као:
Qm - носивост кашике утоварача (t),

ct- цијена транспорта (КМ/m).
 Трошкови провјетравања откопног блока односе се на трошкове
електричне енергије која је потребна за покретање вентилатора за
вентилацију откопног блока.
Pm - снага електро мотора вентилатора (kW),

ce - цијена електричне енергије (KM/kW),
Qd - дневни капацитет откопа (t/dan).
 Трошкови амортизације односе се на амортизацију за опрему која је
ангажована на откопавању откопног блока
Ad - дневна амортизација (КМ).

 Трошкови радне снаге одређују се на основу броја ангажованих
радника:
Nr - укупан број радника ангажованих за један дан,

cn - цијена наднице (КМ/надници).
Сабирањем свих трошкова добију се укупни трошкови за откопни блок:
Добијени израз даје функционалну везу између дужине откопног блока

и трошкова за његово откопавање. Рјешавањем ове функције добија се

графикон који има свој минимум, што представља зону оптималности

дужине откопног блока (Слика 24.)
Слика 24.Графички приказ одређивања дужине откопног блока
6.6. ОДРЕЂИВАЊЕ ОПТИМАЛНЕ ВЕЛИЧИНЕ ОТКОПНОГ

ПОЉА
Откопно поље је производна јединица коју сачињава један или

више откопа, као основних производних јединица. У зависности од
облика и димензија јамског поља, техничког рјешења транспорта,
провјетравања, одводњавања и снабдијевања јаме, одређује се положај,
облик и димензије откопног поља, као и распоред откопа у откопном
пољу. Подјела јамског поља на откопна поља је функција производног
капацитета и методе откопавања.
Код одређивања оптималне величине откопног поља одређују се
димензије откопног поља по паду (lo) и димензије откопног поља по
пружању (Lo), на начин да се направи шематски пројекат експлоатације
у коме се дефинише потребан број транспортних и вентилационих
ходника, ускопа, нископа, утовар и транспорт руде, провјетравање, а
затим се одређују трошкови који директно утичу на величину откопног
поља.
6.6.1. Одређивање димензија откопног поља по паду (lo)
Производни капацитет јамског поља показује основну зависност

од броја откопних крила, броја откопних поља и откопа, те се према
томе производни капацитет јамског поља може дефинисати као:

t/god
Слика 25. Шема једнокрилног откопавања стубова по пружању
nk - број откопних крила у јамском пољу,

no - број откопних поља у јамском пољу,
m - дебљина слоја (m),
lo - дужина откопног поља по паду (m),
Vo - брзина напредовања откопног фронта (m/god),
 - запреминска маса (t/m3),
c - коефицијент искориштења при откопавању слоја,
VH - вентилациони ходник,
IH - извозни (транспортни) ходник.
замјеном што представља производност слоја (t/m2).
За једнокрилно откопавање, при чему је број откопних крила у

јамском пољу nk=1 и број откопних поља у јамском пољу no=1,дужина
откопног поља по паду се може из предходног обрасца одредити као:
За двокрилно откопавање, при чему је број откопних крила у

јамском пољу nk=2, и број откопних поља у јамском пољу no=1, дужина
откопног поља по паду се може из предходног обрасца одредити као:
6.6.2. Одређивање димензија откопног поља по пружању (Lo)

За одређивање дужине откопног поља по пружању (Lo)

примјењује се метод заснован на економском критеријуму, на начин да
се зброје сви трошкови који су зависни од дужине откопног поља по
пружању и подијеле са резервама откопног поља (z), а затим се одреди
минимум добијене функције, односно оптимална дужина откопног
поља по пружању (Lo).
Примјењујући критеријум трошкова производње у откопном пољу
датом на Слика 21. могу се издвојити следећи трошкови:
1. Трошкови израде извозног ускопа (свознице) - Ко
2. Трошкови одржавања хоризонталних ходника
r1 -трошкови одржавања 1m припремног ходника у неоткопаном стубу

(непосредно испред откопа),
r2 - трошкови одржавања 1m припремног ходника у зони дејства
откопног притиска.
3. Трошкови транспорта, који се састоје од трошкова за
утовар и истовар корисне минералне сировине (q1) и
трошкова транспорта корисне минералне сировине (q2) на
средњем растојању (Lo/2) .
Сабирањем свих трошкова који су зависни од димензија откопног поља

и њиховом подјелом са обухваћеним резервама у откопном пољу добија
се функционална зависност:
Односно, послије сређивања горње функције добија се:

Oва функција се једноставније рјешава графички, при чему се

коефицијенти и могу приказати као праве,
а коефицијент као хипербола:
Да би се добила сумарна крива , потребно је сабрати ординате

појединих кривих
На графикону је видљиво да се у области минимума функција

споро мијења, што нам допушта да се изврши извјесна корекција, тако
што се дужина јамског поља подијели са оптималном дужином
откопног поља, затим корекције због геолошких фактора (тектонике)
којима су често одређене границе откопних поља.
Тражење минимума функције по принципу =0 добија се
Одакле је:

- за једнокрилно откопавање,
- за двокрилно откопавање.
- трошкови одржавања припремних ходника по јединици дужине у
периоду припреме,
- брзина израде припремних ходника.
Оптималној дужини откопног поља по пружању одговара

минимална цијена коштања:
Познато је да се обрачуната дужина откопног поља мора кориговати,

како због тектонике или због уклапања у јамско поље, те је потребно
одредити област дозвољених одступања од рационалне величине
откопног поља. У том циљу разматра се повећање цијене коштања за
(1+К) гдје је К=0,05-0,1.
Након сређивања и замјене вриједности , добија се:
И коначно рјешење:
Чиме се добију границе рационалних вриједности дужине откопног

поља по пружању.
6.6.3. Одређивање оптималне дужине широког чела

Дужина откопа је један од главних параметара код експлоатације

слојевитих лежишта. У условима слојевитих лежишта откопавање се
врши кратким и широким челима, те се у зависности од тога и одређује
оптимална дужина откопа. Дужина откопа се може одредити према
техничким, организационим и економским факторима, и овако
одређена дужина откопа је орјентациона и служи у сврху коначног
одређивања дужине откопа.
Прорачун дужине широког чела може се вршити у зависности
од:
- Техничко-организационих фактора,
- Економских фактора.
6.6.3.1.Одређивање дужине широког чела на основу техничко-

организационихфактора
Дужина широког чела према техничко-организационим факто-

рима зависи од производности (капацитета) машине на добијању угља,
организацији рада и утрошку времена за извршење појединих радних
операција.
А) За случај када се на добијању угља користи ускозахватни
комбајн, дужина широког чела се одређује за чеону и једнострану шему
рада, при чему се препоручује као боља и прогресивнија чеона шема
рада.
 За чеону шему рада дужина широког чела се може одредити
као:
 За једнострану шему рада дужина широког чела се може

Гдје је:
Tsm- вријеме трајања смјене, (min),
tpz- вријеме припремно завршних операција (15 -18 min/smj),
tpr- вријеме потребно за минирање у нишама и провјетравање, (5 - 7
min),
nsm - број продуктивних смјена на дан,

tko - вријеме потребно за завршне операције (припрема комбајна за

следећи рез), (20 – 30 min/ciklusu),
nc - број циклуса резања комбајна на смјену,
K - коефицијент који узима у обзир застоје и губитке времена комбајна
услед техничких или организационих узрока (К=0,80 – 0,96),
Vp- радна брзина кретања комбајна на добијању угља, (m/min),
te - вријеме потребно за промјену једног зупца (min),
r - ширина захвата комбајна или добијеног реза угља (min),
m -висина захвата комбајна (m),
z - утрошак зубаца (kom/m3) цјелине слоја,
tv- вријеме утрошено за различите помоћне операције, које нису
обухваћене радом, комбајна на добијању, а изражава се у односу на 1 m
дужине чела, (0,08 -0,3min/1m),
ln- укупна дужина горње и доње нише (m),
vm- маневарска брзина комбајна (m/min).
Б) За случај примјене машине за добијање угља - струга:
 За чеону шему рада, дужина широког чела се може одредити

као:
 За једнострану шему рада, дужина широког чела се може

Гдје је:
rs - дебљина реза са стругом (m),
td - вријеме утрошено за пребацивање механизма за потискивање (2 - 4
min),
a- корак премјештаја механизма за потискивање који притиска
транспортер уз чело (а =0,6 m),
vr - радна брзина кретања струга (m/min),
ns - број резова струга на дан.

k -планирано напредовање откопа (m).
В) За случај да је познат капацитет рудника и дневно

напредовање комбајна, дужину широког чела можемо одредити из
израза:
A -годишњи капацитет рудника (t/god),

Nd- број радних дана у години,
vd - брзина дневног напредовања чела (m/dan),
m - моћност (дебљина) слоја (m),
ki -коефицијент искориштења.
6.6.3.2. Одређивање дужине широког чела на основу

економских фактора
Оптимална дужина широког чела је она дужина при којој се

постиже минимална цијена коштања једне произведене тоне угља.
Трошкови производње једне тоне угља на широком челу могу се
подијелити на трошкове који са повећањем дужине широког чела расту
(одржавање просторија припреме и грабуљастог транспортера) и
трошкове који са повећањем дужине широког чела се смањују (израда
просторија припреме, монтажа и демонтажа опреме, израда комора).
Трошкови на откопу и ван откопа сведени на једну тону
производње се сабирају и изражавају у математичкој форми зависно од
дужине откопа.
C - цијена коштања једне тоне производа на основу ставке трошкова

(опрема, лични доходак, монтажа, демонтажа, израда и одржавање
просторија припреме),
C1,C2,C3 - цијена коштања по једној тони производа за поједине ставке
трошкова,
F - смјенска производност откопне машине (m2/smj).
(m2/smj)
b - ширина површине захвата машине (m),

r - дужина захвата (m),

t1 -вријеме трајања помоћних операција (min),
t2 - чисто вријеме на добијању цијелог захвата (min),
t3 - вријеме трајања преноса грабуљара за ширину захвата (min),
t4 -вријеме трајања преноса секције (min),
KM - коефицијент машинског времена (0,35 – 0,5 ),
Tsmj -вријеме трајања смјене.
Оптимална дужина широког чела добије се када се први извод

функције изједначи са нулом:
За случај примјене комплексне механизоване технологије дужина

широког чела се може одредити као:
C1-трошкови израде комора.
C - смјенска плата радника на комори (KM),

ln - дужина коморе (m),
m - дебљина слоја (m),
Rr - смјенска производња из коморе (t/smj).
C2 - трошкови израде и одржавања 1 m транспортног и вентилационог

ходника.
C1- трошкови израде транспортног ходника (KM/m),

C2- трошкови израде вентилационог ходника (KM/m),
Coth - трошкови одржавања транспортног ходника (KM/m),
Covh - трошкови одржавања вентилационог ходника (KM/m),
kr - коефицијент резерве.
C3- трошкови за плате радника на одржавању комплекса.

Cpr- смјенска плата радника на ремонту и одржавању(KM),

npr - број радника на ремонту и одржавању ( npr/ смј.).
C4 - трошкови за набавку подграде.
q - тежина подграде (t/m),

Cm - цијена једне тоне механизоване подграде (KM/t),
kk -корективни коефицијент.
Примјер 1. ОДРЕЂИВАЊЕ ОПТИМАЛНЕ ЛОКАЦИЈЕ ОБЈЕКАТА

ОТВАРАЊА КОД СЛОЈЕВИТИХ ЛЕЖИШТА
Потребно је одредити оптималну зону локације отварања за случај

приближно парарелних слојева угља који су различито лоцирани по
дубини. На Слици 25....је приказан план наведених слојева, а елементи
који су неопходни за рјешавање овог задатка приказани су у Табели .1.1
Кота површине је К+600m.
Табела 1.1.
Слој и Угао Дебљина Површина  (tm )
-3
Резерве (t)
кота залијегања слоја (m) (m2)
слоја ()
I+420 m <11 4,2 420 000 1,20 2 116 800
II+405 m 9-11 2,8 380 000 1,30 1 383 200
III+398 m 10-11 3,2 670 000 1,40 3 001 600
IV+352 m <10 4,1 890 000 1,35 4 926 150
V+320 m 10 3,8 870 000 1,25 4 132 500

Слика 25.1..План слојева у лежишту
Примјер се ради у складу са приказом на Слици 25.1.

Слика 25.1.2. Графички поступак избора локације објеката отварања код слојевитих
лежишта


ОТВАРАЊА КОД ЛЕЖИШТА САСТАВЉЕНИХ ОД ВИШЕ РУДНИХ
ТИЈЕЛА
Одредити оптималну локацију објеката отварања графичким

поступком, методом верижног полигона, на основу рудних резерви.
Лежиште руде олова је састављено од три рудна тијела са просторним
распоредом приказаним на Слици 26.1. Рудне резерве као и средњи
садржај метала у рудним тијелима приказан је у Табели 26. 1..
Tабела 26.1...
Рудно Кордината Кордината Рудне Садржај Резерве
тијело Y X резерве (t) метала у метала у
лежишту (%) лежишту (t)
RT-I 88800 84700 2200000 0,95 20900
RT-II 89700 83800 1800000 1,40 25200
RT-III 90400 84600 2400000 0,85 20400
Слика 26.1. Приказ рудних тијела у плану

Слика 26.2. Графички поступак избора локације објеката отварања код лежишта
састављених из више рудних тијела


КОД ЛЕЖИШТА НЕПРАВИЛНОГ МОРФОЛОШКА ОБЛИКА
На Слици 27.1. је приказано рудно тијело руде бакра (Cu), који има
неправилни облик. У фази истраживања рудно тијело је подјељено на четири
хоризонта чије су висине једнаке, односно H1=H2=H3=H4=250 m.
Облик површина по нивоима хоризоната је доста поједностављен ради лакшег

прорачуна површина пресјека хоризонта.
За дату ситуацију треба одредити:

1. Укупну површину (P),
2. Површину са лијеве и са десне стране (PL, PD),
3. Грешка која је настала услијед неправилних површина са
плана, p=8%,
4. Графичким путем оптималну зону објеката отварања.

Слика 27.1. План лежишта са геолошком мрежом и оптималним зонама

Примјер 4. ОДРЕЂИВАЊЕ ВИСИНЕ ХОРИЗОНТА
Одредити висину хоризонта два приближно паралелна рудна тијела у

истовременом откопавању, која залијежу под углом од 75. Рудно
тијело се тренутно откопава на другом хоризонту.
Вриједност утицајних фактора су:
v=49 mgod-1- брзина годишњег откопавања по паду (вертикали),(mgod-1)

kpop=2066 KMm-1- трошкови припреме за дубљење окна (KMm-1),
ld=16m - стварно растојање између рудних тијела (m),
kph=19 KMm-1- трошкови израде пречног ходника (KMm-1),
kk=30 KMm-1- трошкови израде коморе (KMm-1),
kpvu=20 KMm-1- трошкови израде пролазно-вентилационог ускопа
(KMm-1)
=75 - угао залијегања (),
He=11m - коса висина етаже (m),
kv=0,8 m3t-1- коефицијент воодообилности (m3t-1),
Ao=720000 t god-1- капацитет окна (t god-1),
c1=0,97 KMm-3 - трошкови ископа при изради навозишта (KMm-3),
Sp=360 m - дужина лежишта по пружању (m),
Coph=0,97 KMm-1 - трошкови одржавања пречног ходника (KMm-1),
Cosh=0,97 KMm-1 - трошкови одржавања смјерног ходника (KMm-1),
Ctrph=0,000006 KMm-1 - трошкови транспорта по пречном ходнику
(KMm-1),
Ni= 5- број хоризоната у експлоатацији,
N= 4 - број хоризоната који треба да се припреми,
Ctrsh=0,000006 KMm-1 - трошкови транспорта по смјерном ходнику
(KMm-1),
Ctro=0,00002 KMm-1 - трошкови транспорта по окну (KMm-1),
Codo=0,00001 KMm-1 - трошкови одводњавања по окну (KMm-1)

Примјер 5. ОДРЕЂИВАЊЕ КАПАЦИТЕТА РУДНИКА
Одредити годишњи капацитет и вијек трајања рудника зависно од

рудних резерви лежишта. Коефицијент који се узима у обзир природне
рударско-техничке и социјално-економске услове узима се оптимално,
кopt=0,45. Рудне резерве се крећу од R1=3 000 000 t до R10= 28 000 000 t.

У Табели 28.1... су дате вриједности за капацитет рудника А и вијек

трајања рудника за k=0.45.
Табела 28.1..
Резерве Rx (t) Капацитет рудника Вијек трајања
A (t/god) рудника (god)
3000000 112412.23 27
5500000 186286.52 29
8000000 254558.44 31
10500000 319303.44 33
13000000 381503.6 34
15500000 441728.68 35
18000000 500348.88 36
20000000 557623.07 37
23000000 613741.81 37.5
25500000 668850.92 38
28000000 723065.33 38.7
Слика 28.1. Зависност капацитета рудника од величине рудних резерви у лежишту

Слика 28.2. Зависност капацитета рудника од величине рудних резерви у лежишту

Примјер 6. ОДРЕЂИВАЊЕ ДУЖИНЕ ОТКОПНОГ РУДНОГ БЛОКА
За жично рудно тијело олово - цинковне руде које је приказано на

Слици 29.1., одредити дужину откопног блока са становишта укупних
трошкова. За обрачун трошкова откопног блока кориштени су подаци
добијени са рудника:
c1=200 KMm-1 - цијена израде рудне сипке (KMm-1),

c2=225 KMm-1 - цијена израде пролазно-вентилационог ускопа (KMm-1),
c3=260 KMm-1 - цијена израде спојног ходника (KMm-1),
c4=218 KMm-1 - цијена израде припремног ходника (KMm-1),
r=10 % - разблажење руде (%),
I=89% - искоришћење лежишта(%),
L - дужина откопног блока (m),
Lr=50 -дужина рудне сипке (m),
Lp=65 - дужина пролазно-вентилационог ускопа (m),
Ls=17 - дужина спојног ходника (m),
N=11 - број етажа у блоку,
D=2 m - дебљина рудне жице (m),
H=50 m- висина хоризонта (m),
=3,3 tm-3 - запреминска тежина руде (tm-3),
ct=0, 0027 KMm-1 -трошкови транспорта (KMm-1),
Qm=3,2 t- носивост кашике (t),
Qd=305 t -дневни капацитет (t),
Sm=5,8 kW- снага електромотора вентилатора (kW),
Cc=0,061 KMkW-1- цијена електричне енергије (KMkW-1),
Ad=50 KM - дневна амортизација (KM),
Nr=15 - број ангажованих радника за један дан,
cn=15 KM -цијена наднице (KM).
Слика 29.1.. Приказ основне припреме откопног бока!

У Табели 29.1. су дати трошкови припреме откопног блока.
Табела 29.1
Утоварно-
транспортн
Трошкови
и трошкови 
Дужина Трошкови Трошкови Трошкови радне
откопног припреме (KM/t) провјетравања амортизације снаге Трошкова
блока (m) (KM/t) (KM/t) (KM/t) (KM/t) (KM/t)
50 11.8373 0.1575 12.9706
70 10.5547 0.1950 11.6791
90 9.8422 0.2325 11.0041
110 9.3887 0.2700 10.5581
130 9.0748 0.3075 0.0278 0.1639 0.7377 10.3117
150 8.8446 0.3450 10.1190
170 8.6686 0.3825 9.9805
190 8.5296 0.4200 9.8790
210 8.4171 0.4575 9.8033
230 8.3242 0.4950 9.7486
На Слици 29.2. је дат графички приказ зависности дужине откопног блока од

укупних трошкова припреме.
Слика 29.1. Графички приказ одређивања оптималне дужине блока

Слика 29.2. Графички приказ одређивања оптималне дужине блока
(Одлучити се која је слика боља за приказ трошкова)

Примјер 7. ОДРЕЂИВАЊЕ ДИМЕНЗИЈА ЕКСПЛОАТАЦИОНОГ

ПОЉА
Одредити димензије експлоатационог поља код неограниченог благо

нагнутог лежишта угља дебљине 3,2 m за годишњи капацитет од A=580
000 tgod-1. Откопавање се врши двокрилно са годишњим напредовањем
на једном крилу, L=610 m god-1.
Поред наведених параметара потребно је дати и следеће:
k=0,9 - коефицијент искоришћења,

p=3,5 m3 - количина угља из 1 m2 (m3),
c=100 KM m-1- цијена одржавања смјерног ходника (KM m-1),
=0,009 -коефицијент отпора,
O=11 m- обим јамске просторије (m),
S=8 m2 - површина попречног пресјека (m2),
=0,7 - коефицијент корисног дејства вентилатора,
Q=55 m3s-1- количина ваздуха која се убаци у јаму (m3s-1),
l= 1750 m- дужина јамске просторије (m),
c1=0,5 KMkWh-1 -цијена електричне енергије (KMkWh-1),
c2=0,0015 KM m-1-цијена извоза по хоризонталним смјерним ходницима
(KMm-1),
c3=0,0015 KM m-1-јединична цијена превоза људи (KM m-1),
c4=3500 KM m-1-јединична цијена израде окна (KM m-1),
c5=0,002 KMt-1m-1 -јединична цијена извоза (KMt-1m-1),
c6=255 KMgod-1- цијена одржавања окна (KMgod-1),
U= 1 000 000 KM-цијена навозишта (KM),
U1=15000000 KM- цијена окна (KM),
c7= 0,001 KMm-1 - цијена превоза људи окном (KMm-1),
c8=0 KM m-1- цијена одводњавања (нема воде) (KM m-1),
c9=620 KMm-1-укупна цијена површинског комплекса (KMm-1).

У Табели 30.1. је дат приказ добијених резултата сабирањем свих

трошкова који учествују у изградњи и експлоатацији ППС на основу
функционалне зависности дужине експлоатационог поља и броја
откопних појасева.
Табела 30.1
S(0) SI SII
S(1) 3629.30 40253.95
S(2) 2682.30 40668.94
S(3) 2280.87 9348.07
S(4) 2050.89 4498.16
S(5) 1899.60 2698.3
S(6) 1791.6 1812.1
S(7) 1710.37 1305.4
S(8) 1646.78 986.96
На Слици 30.1. је дат графички приказ димензија јамског поља.
Слика 30.1. Графички приказ димензија јамског поља

Слика 30.2. Графички приказ димензија јамског поља

Примјер 8. ОДРЕЂИВАЊЕ ДУЖИНЕ ШИРОКОГ ЧЕЛА
Потребно је одредити дужину широког чела за наведене услове:
Т- трајање смјене, (h),

t - вријеме за припрему часа, (h),
ns- број смјена,
tm- вријеме маневрисања на почетку и крају чела, (min),
nst- број часова на дан,
ln- икупна дужина коморе, (m),
v- радна брзина машине, (m/min),
t1- вријеме потребно за за замјену једног зубца на комбајну,
z- учешће расхода зуба, (min),
m- дебљина слоја, (m),
b- ширина захвата комбајна, (m),
tv- помоће операције 1 m широког чела, (min).
А- годишњи капацитет рудника,
Nd- број радних дана у години,
vd- брзина дневног напредовања чела, (m/dan),
- запреминска тежина, t/m3,
Ki- коефицијент искоришћења,
Ad- дневни капацитет откопа,
C- смјенаска плата радника на комори, (KM),
ln- дужина коморе, (m),
- запреминска тежина угља, (t/m),
Rr- смјенска производња из коморе, (t/смјени),
C1, C2- трошкови на изради 1m транспортног и вентилационог ходника,
KM/ m,
COTH, COVH - трошкови одржавања транспортног и вентилационог
ходника, (КМ/m),
ki- коефицијент искоришћења на челу,
Cpr- смјенска плата радника на ремонту и одржавању комплекса, КМ
npr- број радника са ремонта и одржавања,
q- тежина подграде, (t/m),
Cm- цијена једне тоне механизоване подграде, (КМ/t),
kr- коефицијент резерве,
kk-корективни коефицијенти.


PROJEKTOVANJE RUDNIKA Skripta

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

PROJEKTOVANJE RUDNIKA Skripta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Универзитет у Бањој Луци –Рударски факултет Приједор

За сваку изградњу или реконструкцију рудника или неког

С.Мајсторовић:Основи пројектовања рудника са подземном експлоатацијом 1

карактер. На основу тога са математичког гледишта појављује се

С.Мајсторовић:Основи пројектовања рудника са подземном експлоатацијом 2

1. СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРОЈЕКТОВАЊА У РУДАРСТВУ

1.1. Основни појмови у пројектовању

За сваку изградњу или реконструкцију рудника или неког

С.Мајсторовић:Основи пројектовања рудника са подземном експлоатацијом 3

Све парцијалне функције циља узимају се са једнаком важности.

2. тежинска сума квадрата парцијалних функција

Избором тежинских фактора може се одредити релативна важност

2. критеријум максималне апсолутне вриједности

Овај критеријум обично води до парцијалних функција које осцилирају

1.2. Развој пројектовања у подземној експлоатацији

Почетком 20. вијека у рударству се примјењују искључиво

С.Мајсторовић:Основи пројектовања рудника са подземном експлоатацијом 4

Примјена рачунских метода као што су: метода варијанти,

Трaдициoнaлнe мeтoдe Сaврeмeнe мeтoдe

С.Мајсторовић:Основи пројектовања рудника са подземном експлоатацијом 5

Сaврeмeни рaчунaрски прoгрaми кao oснoву зa рaзвoj

1.3. Рaчунaрски прoгрaми кojи сe кoристe у рудaрству

Рaчунaрски прoгрaми кojи сe кoристe у рудaрству, прeмa

С.Мајсторовић:Основи пројектовања рудника са подземном експлоатацијом 6

прoизвoдњe. Срeдишњa бaзa пoдaтaкa рaчунaрскoг прoгрaмa

С.Мајсторовић:Основи пројектовања рудника са подземном експлоатацијом 7

RockWare: je изрaдилa прoгрaмску пoдршку кoja сe мoжe примијeнити

С.Мајсторовић:Основи пројектовања рудника са подземном експлоатацијом 8

рaдoвa, oдрeђивaњe трoшкoвa трaнспoртa нa oснoву блoк

С.Мајсторовић:Основи пројектовања рудника са подземном експлоатацијом 9

 Mine 2-4D Underground je aутoмaтизoвaн рaчунaрски

С.Мајсторовић:Основи пројектовања рудника са подземном експлоатацијом 10

 Рaчунaрски прoгрaм Тarget нaмeњeн je првeнствeнo зa

С.Мајсторовић:Основи пројектовања рудника са подземном експлоатацијом 11

Развојем рударске науке, технике и технологије у другој

- Познавања природних и рударско-геолошких карактеристика

 Облик лежишта; структурно-литолошке карактеристике

С.Мајсторовић:Основи пројектовања рудника са подземном експлоатацијом 12

дебљини лежишта могу се вршити и класификације метода

С.Мајсторовић:Основи пројектовања рудника са подземном експлоатацијом 13

 Укупнa дужинa прoстoриja припрeмe у лeжишту и вaн лeжиштa.

С.Мајсторовић:Основи пројектовања рудника са подземном експлоатацијом 14

слeдeћих групa нoрмaтивa: чeличнa пoдгрaдa, kom/1000 t; дрвeнa

Свеобухватно кориштење наведених научних сазнања условило

С.Мајсторовић:Основи пројектовања рудника са подземном експлоатацијом 15

рударсву за право да чува и господари минералним ресурсима и

Код избора оптималних техничких рјешења за будући рудник

С.Мајсторовић:Основи пројектовања рудника са подземном експлоатацијом 16

- Могућности перспективног развоја, могућност постепеног

3. ПРОЦЕС НАСТАЈАЊА РУДНИКА

Прије приступања пројектовању и изградњи рудника, потребно

1. Резерве минералне сировине,

Наведени фактори дјелују мултипликативно на висину ризика,

ПиФ- прединвестициона фаза,

Прединвестициона фаза обухвата научно-истраживачки рад на

С.Мајсторовић:Основи пројектовања рудника са подземном експлоатацијом 17

2. Опис објекта: просторна локација објекта; функција објекта;

Зависно од резултата Предстудије техно-економске оправдано-

С.Мајсторовић:Основи пројектовања рудника са подземном експлоатацијом 18

Степен истражености базичног фактора ризика резерви минералних

С.Мајсторовић:Основи пројектовања рудника са подземном експлоатацијом 19

цјена понуде; анализа и процјена могуће продаје; прогноза

С.Мајсторовић:Основи пројектовања рудника са подземном експлоатацијом 20