Predrag Jovančić – ODRŽAVANJE RUDARSKIH MAŠINA

LEKCIJA 2
ŽIVOTNI CIKLUS. TROŠKOVI ŽIVOTNOG VEKA.
PROCES ODRŽAVANJA.

ŽIVOTNI CIKLUS TEHNIČKOG SISTEMA

Fenomen životnog ciklusa je odavno poznat, uključen je u sve segmente postojanja i

bitisanja, od prirode i njenih specifičnosti, preko čoveka, pa do čovekovih ruku delo –
nazovimo to u ovom kursu tehnički sistem. Zbog toga, poznavanje teorije životnog ciklusa
je neophodno radi prepoznavanja i razgraničavanja normalnih i prolaznih problema rasta i
razvoja tehničkog sistema u odnosu na patološke probleme, kao i zbog pravilnog
upravljanja tehničkim sistemom koje je usko povezano s aktuelnom fazom u životnom
ciklusu. Uvek se postavlja pitanje – od čega zavisi rast i starenje (otpis) jednog tehničkog
sistema? Klasičan odgovor bi bio sledeći:
– od hronološke starosti tehničkog sistema (istorijski posmatrano) 1 ,
– od veličine tehničkog sistema (ukupan prihod, ostvarivanje profita, tržišna
vrednost, broj zaposlenih).

Moderna teorija ipak ima drugačiji pristup – rast i starenje (otpis) jednog tehničkog sistema
zavisi od fleksibilnosti i prilagodljivosti tog sistema okruženju, ali i od stepena kontrole
sopstvenih procesa odnosno procesa unutar tog tehničkog sistema. Takozvana top forma
jednog tehničkog sistema je period u kome je taj sistem podjednako sposoban da se menja,
prilagođava, ali i da kontroliše svoje procese.

Životni vek jedne mašine, postrojenja, uređaja ili bilo kog drugog tehničkog sistema, ima
složenu strukturu, on zahvata niz posebnih, ali međusobno povezanih i vremenski usklađenih
grupa aktivnosti. Odnos ovih segmenata određen je dejstvom velikog broja činilaca.

Međutim, životni vek rudarske opreme može se i bliže definisati kao radno trajanje
opreme, koje počinje neposredno posle faza projektovanja i proizvodnje te opreme,
odnosno to je period u kojem je oprema u funkcionalnom stanju, odnosno koristi se za rad.
Znajući da je oprema koja se proizvodi za rudnike već unapred koncipirana i projektovana
(sa malim izmenama koje zavise od kupca), da krajnji korisnik (rudnik) nema velikog
uticaja na početne faze životnog veka, može se konstatovati da je bliža definicija tačnija.
Rudnik kupuje već unapred koncipiranu i isprojektovanu opremu. Na ovo se sada naslanja
i ekonomski vek trajanja opreme, odnosno to je period u kojem oprema može ekonomski
opravdano da izvršava definisani zadatak.

Postoji dosta teorija definisanja životnog ciklusa. Ovde se navodi životni ciklus koji ima 5 faza.

Teoretski, životni vek obuhvata sledeće vremenske faze:

– Koncepcijsko i idejno rešenje,
– Razvoj i projektovanje,
– Proizvodnja (montaža) i puštanje u rad,
– Korišćenje i održavanje i
– Rashodovanje.

1
Najstarija kompanija na svetu (koja postoji i dan danas), je Kongo Gumi iz Japana, osnovana 578. godine. Danas njome
upravlja 40. generacija jedne te iste porodice. Inače, u pitanju je građevinska firma.
14
 Predrag Jovančić – ODRŽAVANJE RUDARSKIH MAŠINA

Slika 2.1 grubo razrađuje sadržaj svih pet faza životnog ciklusa i osnovne odnose između
njih, ali na dobar način ilustruje ovu složenu problematiku.

KONSTRUKCIJA IZRADA ODRŽAVANJE

RAZVOJ PROIZVODNJA KORIŠĆENJE

UPRAVLJANJE LOGISTIČKA
ISPITIVANJE
KVALITETOM PODRŠKA

Slika 2.1. Faze životnog ciklusa

TROŠKOVI ŽIVOTNOG VEKA

Životni vek jedne mašine, postrojenja ili mehanizacije, ima složenu strukturu, on zahvata
niz posebnih, ali međusobno povezanih i vremenski usklađenih grupa aktivnosti. Mašina
se koristi samo u jednom delu svog životnog veka, što znači da je vreme korištenja manje
od njenog trajanja.

Na osnovu globalnog istraživanja, jedno od glavnih troškova u rudarstvu je direktno

održavanje opreme, gde se taj trošak kreće od 20% do 50% od ukupnih troškova, što
predstavlja najveći koeficijent od svih industrija. Međunarodna istraživanja i istraživanja
koja su sprovedena u rudarskoj industriji Australije, pokazala su da se trećina vremena koja
se sprovodi na poslovima održavanja ne koristi efikasno, odnosno, u osnovi se rasipa.
Drugim rečima, negde između 7% i 15% od ukupnih troškova se izgubi kroz neefikasnu
upotrebu održavanja. Da li će direktni troškovi biti blizu 20% ili blizu 50% zavisi od
načina održavanja kao i od usađene kulture u radu održavaoca i specijalizovanih odeljenja.

Rudarska industrija zahteva (traži) opremu koja je pouzdana, koja bezbedno (sigurno)
izvršava svoju funkciju i koja može lako da se održava tokom korisnog veka trajanja. Na
odluku o nabavci ne utiče samo početni trošak opreme-proizvoda (trošak nabavke) već isto
tako i očekivani operativni trošak opreme-proizvoda i trošak održavanja tokom njegovog
veka trajanja (trošak vlasništva). Zato je izazov proizvođača i dobavljača opreme da
konstruišu proizvode koji su pouzdani i imaju konkurentnu cenu što se postiže
optimiziranjem troškova nabavke i troškova vlasništva. Ovaj proces optimizacije bi idealno
trebalo da započne na samom početku proizvoda i da se proširi da bi se uzeli u obzir svi
troškovi koji će nastati kroz ceo period njegovog veka trajanja. Sve odluke koje su donete
vezano za konstrukciju i proizvodnju proizvoda mogu da utiču na njegov rad, bezbednost,
pouzdanost, pogodnost održavanja, zahteve koji podržavaju održavanje, itd., i određuju
njegovu konačnu cenu i troškove vlasništva.

Značaj održavanja je znatno veći nego što bi se moglo zaključiti na osnovu njegovog
udela u životnom veku, što se može videti na osnovu učešća troškova održavanja u
troškovima životnog veka (slika 2.5).

15
 Predrag Jovančić – ODRŽAVANJE RUDARSKIH MAŠINA

Svaka aktivnost i svaki segment životnog veka rudarske opreme, zahteva ulaganje
određenih materijalnih sredstava. Troškovi životnog veka se dele na:
– Troškove nabavke (transport, doprema, osiguranje), spada u trošak vlasništva,
– Troškove rada (radna snaga, pogonska energija, pomoćni objekti i instalacije),
– Troškove održavanja (radna snaga na održavanju, rezervni delovi, alati, uređaji i
objekti na održavanju) i
– Troškovi administracije (upravljanje, informatika), spada u trošak vlasništva.

Ukupni troškovi nastali tokom gore pomenutih faza mogu se podeliti u dve osnovne grupe,
naime, troškove nabavke i troškove vlasništva.

Troškovi životnog ciklusa = Troškovinabavke + Troškovivlasništva

Troškovi nabavke uglavnom nastaju tokom prvih faza životnog ciklusa i oni su briga kako
proizvođača/dobavljača tako i krajnjeg korisnika/kupca. Troškovi vlasništva nastaju tokom
poslednjih faza. Iako su ovi poslednji troškovi osnovna briga korisnika, to jest, rudnika, oni
postaju sve više i briga dobavljača kroz korišćenje ugovora o prolongiranom tipu jemstva i
drugih ugovornih sporazuma. Troškovi nabavke su generalno vidljivi i mogu se lako
proceniti pre nego što se donese odluka o nabavci. Međutim, troškovi vlasništva, koji su
često glavna komponenta troškova životnog ciklusa, i u mnogim slučajevima prelaze
troškove nabavke ne mogu se lako videti i teško ih je predvideti. Nemogućnost da se vide
ovi troškovi (koji obuhvataju troškove udružene sa bezbednošću, pouzdanošću,
pogodnošću održavanja, performansom za podršku održavanju) u prvim fazama
konstruisanja, stvara neizvesnost i rizik u postupku odlučivanja.

Napred identifikovane faze životnog ciklusa primenjuju se na nov proizvod, novu opremu i
obično se ne primenjuju na one proizvode koji su dobro razvijeni. Stoga, kod procene
troška životnog ciklusa, faze životnog ciklusa za proizvod koji se razmatra treba jasno
definisati da bi se omogućila identifikacija različitih aktivnosti troškova tokom različitih
faza životnog ciklusa.

Takođe, ukupni troškovi životnog ciklusa se mogu prikazati i na sledeći način:

T
C u = C v + ∫ f ( t )dt + C k T
0

gde su:
Cu – ukupni troškovi životnog veka
Cv – troškovi vlasništva
Ck – troškovi korišćenja u jedinici vremena
f(t) – funkcija gustine vremena do pojave otkaza i
T – vreme korišćenja.

Struktura troškova životnog ciklusa data je na slici 2.2.

16
 Predrag Jovančić – ODRŽAVANJE RUDARSKIH MAŠINA

Slika 2.2. Struktura troškova životnog ciklusa

Na slici 2.3 troškovi eksploatacije opreme su prikazani u obliku ’’ledenog brega’’, gde je
vidljiv samo jedan deo (troškovi nabavke), dok su ostali troškovi (distribucija, održavanje,
tehnička dokumentacija i informatika, pogonski, obuka, zalihe i rashodovanje), pod
vodom, nevidljivi. Ukupni troškovi životnog veka mašine određuju i prodajnu cenu, kao i
nivo njenih početnih materijalnih ulaganja.

TROŠKOVI NABAVKE

TROŠKOVI TROŠKOVI ODRŽAVANJA

DISTRIBUCIJE

TROŠKOVI TEHNIČKE
DOKUMENTACIJE
I INFORMATIKE
POGONSKI TROŠKOVI

TROŠKOVI ZALIHA

TROŠKOVI OBUKE

TROŠKOVI RASHODOVANJA

Slika 2.3. Troškovi eksploatacije opreme

Troškovi održavanja savremenih mašina i postrojenja pokazuju tendenciju stalnog porasta,

zbog performansi, složenosti i većih potreba za održavanjem.

17
 Predrag Jovančić – ODRŽAVANJE RUDARSKIH MAŠINA

Procena troškova održavanja, predstavlja jedan od bitnih elemenata i za ocenu sistema

održavanja, odnosno jednu od bitnih podloga za objektivno odlučivanje o projektu sistema
i njegovoj izvodljivosti. Drugim rečima, procena troškova životnog ciklusa predstavlja
postupak ekonomske analize za uvid u ukupnu cenu nabavke i vlasništva proizvoda.

Potrebno je identifikovati sve vrste troškova i mesta njihovog nastanka i izvršiti uporedno
procenjivanje pojedinih troškova za različite varijante tehničkog sistema koji se posmatra.
Troškovi održavanja u načelu zavise i od karakteristika pouzdanosti sistema koji se
posmatra.

Analiza troškova životnog ciklusa se najefikasnije primenjuje u ranoj fazi konstrukcije

proizvoda za optimizaciju osnovnog konstruktivnog pristupa. Međutim, ona bi takođe
mogla da se koristi tokom narednih faza životnog ciklusa za optimizaciju drugih
inženjerskih odluka i omogućavanje efikasnije alokacija resursa.

Troškovi koji prate performansu sigurnosti proizvoda, pouzdanosti, pogodnosti održavanja

i podrške održavanju, koji nisu tako očigledni, ali ih treba uzeti u obzir kod modela za
troškove životnog ciklusa, mogu da sadrže sledeće:
– Troškove neraspoloživosti (uključujući troškove koji prate gubitak funkcije
proizvoda);
– Troškove jemstva i troškove za ugovore tipa garancije;
– Troškovi zaštite.

Troškovi neraspoloživosti

Na neraspoloživost proizvoda utiče njegova pouzdanost, pogodnost održavanja i izvori

podrške održavanju. Proizvod može biti neraspoloživ zbog kvara hardvera, softvera ili
ljudske greške, ili usled preventivnog održavanja (koje zahteva da se proizvod povuče iz
upotrebe). Postoje troškovi rada, materijalni troškovi i drugi troškovi podrške koji prate
ove aktivnosti. Troškovi neraspoloživosti mogu da obuhvataju:
– Trošak korektivnog održavanja;
– Trošak preventivnog održavanja;
– Trošak koji prati gubitak funkcije proizvoda tokom perioda njegove
neraspoloživosti.

Ovaj poslednji pomenuti trošak, na koji se takođe ponekad odnose važni troškovi, može
biti prilično značajan kada se radi o slučaju opreme ili dela opreme koji vrše bitne funkcije,
a gde su penali za gubitak funkcije te opreme veoma visoki (izraženo kod rudarske
opreme). Penali obuhvataju ili gubitak dohotka za korisnika/vlasnika kroz kvar opreme za
obavljanje posla ili dodatne troškove koji nastaju od strane korisnika/vlasnika koji treba da
preduzme radnje za kompenzaciju gubitka. U nekim slučajevima, na trošak koji prati
gubitak funkcije opreme mogu znatno da utiču učestalost kvarova (to jest pouzdanost), dok
za neku drugu opremu i učestalost kvara (pouzdanost) i popravka (pogodnost održavanja i
podrška održavanju) mogu biti od značaja.

Neraspoloživost opreme može znatno uticati na troškove životnog ciklusa. Stoga,

performansa raspoloživosti opreme treba da se optimizira radi dobijanja najnižeg troška
životnog ciklusa. Ovaj konceptualni odnos između raspoloživosti (pouzdanost, pogodnost i
podrška održavanju) i troškova životnog ciklusa je prikazan u jednostavnoj formi na slici 2.4.

18
 Predrag Jovančić – ODRŽAVANJE RUDARSKIH MAŠINA

PORAST

UKUPNI TROŠKOVI VEKA

TRAJANJA CIKLUSA
MINIMALNI
TROŠKOVI

TROŠKOVI
NABAVKE

TROŠKOVI

TROŠKOVI
VLASNIŠTVA
TROŠKOVI ODRŽAVANJA I PODRŠKE PROIZVODU,
TROŠKOVI GARANCIJE I POSLEDIČNI TROŠKOVI

OPERATIVNI TROŠKOVI

POUZDANOST PORAST IEC 644/96

Slika 2.4. Uprošćen odnos između pouzdanosti i troškova životnog ciklusa

Ona prikazuje da će se sa porastom pouzdanosti (svi ostali faktori ostaju konstantni),

troškovi nabavke generalno povećati, dok će troškovi održavanja i podrške opasti.
Troškovi životnog ciklusa postaju minimalni onda kada se povećani troškovi nabavke
nastali usled poboljšanja pouzdanosti izjednače sa naraslom uštedom kod troškova
održavanja i podrške, i kod posledičnih troškova. U izvesnom trenutku (tački) postiže se
optimalna pouzdanost proizvoda koja odgovara najnižem trošku životnog ciklusa.

Objašnjenje elemenata troška

Troškovi za:
– Upravljanje projektom: Troškovi za funkcije upravljanja radi ostvarivanja
sveobuhvatnih ciljeva projekta tokom svake faze životnog ciklusa. Primeri
za ove aktivnosti su: upravljanje konfiguracijom, upravljanje kvalitetom,
upravljanje troškom / planom, upravljanje podacima, upravljanje ugovorom,
veza i upravljanje podrškom proizvoda.
– Inženjering: Neposredan posao, materijali, administracija i drugi neposredni
troškovi zajedno sa funkcijom konstrukcije i razvoja, uključujući troškove
proizvodnog inženjeringa i integracije, konstruktivnog inženjeringa i
podrške konstrukciji.

19
 Predrag Jovančić – ODRŽAVANJE RUDARSKIH MAŠINA

– Proizvodnost inženjerstva i planiranje: Troškovi koji prate planiranje i

inženjerstvo koji su neophodni radi obezbeđenja blagovremene i efektivne
cene ekonomske proizvodnosti proizvoda pre puštanja u proizvodnju. Ono
sadrži napore koji su neophodni za istraživanje proizvodnosti proizvoda kao
i razvoj proizvodnog procesa. Ovi troškovi mogu nastati ako postoji izmena
koju je dao preduzimač, izmena u konstrukciji ili proizvodnom procesu.
– Izrada: Direktni troškovi za rad, materijal i administraciju koji prate
prikupljanje materijala i rukovanje, postavljanje alata i testiranje opreme u
cilju podrške proizvodnje, izrade, sklapanja, integracije i testiranja.
– Objekti: Troškovi za konstrukciju postrojenja, održavanje i modernizaciju i
postavljanje alata za proizvodnju.
– Specijalna podrška i test oprema: Troškovi za standard i jedinstvenu opremu
i neophodne alatke radi održavanja i brige za svaki deo proizvoda ili celog
proizvoda.
– Početna obuka: Troškovi nastali kako bi se obezbedila raspoloživost
pravilno obučenog kadra za rad i održavanje proizvoda kada ono stigne na
polje, uključujući obuku instruktora.
– Početni rezervni delovi i delovi za popravku: Jednovremeni troškovi za
stavke koje će se koristiti u cilju održavanja, kako bi proizvod radio i bio
održavan u početnom periodu servisa.
– Potrošni materijal: Troškovi za materijal koji je potrošen u toku rada proizvoda.
Primeri obuhvataju papir, maziva, gorivo i materijale za čišćenje.
– Servisi dobavljača: Troškovi za pomoć, savet, instrukciju, obuku, rad i
održavanje koji se obezbeđuju odvojenim ugovorom.

Na slici 2.5. dat je prikaz raspodela troškova životnog ciklusa na osnovu istraživanja
kompanije SKF.

50 45%
troškovi životnog veka, %

45
40 35%
35
30
25
20
15 12%
10 5%
3%
5
0
koncepcijsko i razvoj i proizvodnja korišćenje i rashodovanje
idejno rešenje projektovanje (montaža) i održavanje
puštanje u rad

Slika 2.5. Raspodela troškova životnog ciklusa prema SKF-u

20
 Predrag Jovančić – ODRŽAVANJE RUDARSKIH MAŠINA

PROCES ODRŽAVANJA

Proces održavanja je skup postupaka i aktivnosti koji se tokom vremena sprovode na

tehničkim sistemima u cilju sprečavanja pojave otkaza ili radi njihovog otklanjanja. Proces
održavanja ima karakteristike izrazito slučajnog procesa: prvu slučajnu veličinu predstavlja
vreme rada tehničkog sistema do trenutka u kome treba da se sprovede postupak
održavanja (određeno osobinama pouzdanosti), a drugu vreme potrebno da se postupak
održavanja sprovede (određeno kvalitetom sistema održavanja), da bi se sistem iz stanja u
otkazu, vratio u stanje u radu. Stanje u otkazu i stanje u radu se stalno smenjuju, te se i ova
dva slučajna vremena smenjuju jedno za drugim.

Način i karakter ovih promena odlučujuće obeležava proces rada i održavanja svakog
tehničkog sistema. Zato se i analiziraju promene stanja tehničkog sistema tokom vremena
odnosno definiše se takozvana vremenska slika stanja. Vremenska slika stanja grafički
opisuje promene stanja i redosled odvijanja pojednih aktivnosti i postupaka u životnom
ciklusu tehničkog sistema.

Stanja tehničkog sistema

Kada se tehnički sistem proizvede i uključi u eksploataciju, može biti u jednom od dva
moguća stanja: stanju u radu i stanju u otkazu. Ako je tehnički sistem ispravan i izvršava
propisani zadatak, na propisan način i u propisanom vremenu, on je u stanju u radu. Ako
nije ispravan, zadatak se na izvršava na propisan način, i nalazi se u stanju u otkazu.
Postojanje samo dva stanja, stanja u radu i stanja u otkazu, odgovara binarnoj logici, na
kojoj se zasniva današnja tehnika. Pomoću Fuzzy skupova otvaraju se nove mogućnosti
koje će vremenom sve više uticati na inženjerstvo održavanja.

Pojmovi koji bliže opisuju stanja sistema su:

– Radno stanje – operating state,
– Neradno stanje – non-operating state,
– Neplanirani zastoj – standby state, neradno stanje u vremenu rada,
– Funkcionalni zastoj – idle state, neradno stanje u vremenu nerada,
– Stanje radne nesposobnosti – disabled state, stanje sistema u kojem on ne
može da izvršava zadatke iz bilo kojih razloga,
– Izazvani nerad/zastoj – external disabled state, neradno stanje izazvano
isključivo spoljnim razlozima, nevezanim za održavanje,
– Stanje u otkazu – down state, neradno stanje usled otkaza ili sprovođenja
obimnijeg preventivnog održavanja,
– Stanje u radu – up state, sistem izvršava svoje zadatke ukoliko je logistički
obezbeđen i podržan,
– Aktivno stanje – busy state, sistem izvršava svoje zadatke na propisan način,
– Kritično stanje – critical state, sistem izaziva neželjene posledice, ozlede i
materijalne štete.

Grafički prikaz navedenih stanja tehničkih sistema i njihovih odnosa date je na slici 2.5.

21
 Predrag Jovančić – ODRŽAVANJE RUDARSKIH MAŠINA

Slika 2.5. Stanja tehničkog sistema

Vremenska stanja sistema

Mogući događaji u životu tehničkih sistema i opisana stanja, mogu se analizirati i u

vremenskom domenu. Ukupno vreme (kalendarsko), koje teče od proizvodnje sistema,
odnosno od početka njegove upotrebe, deli se na dva osnovna segmenta: vreme korišćenja
(vreme u radu tri, vreme u otkazu toi) i vreme skladištenja tsi (slika 2.6). Vreme korišćenja
se ponekad naziva i aktivno vreme, a vreme skladištenja neaktivno vreme.

Slika 2.6. Vremenska stanja

τ = t + ts
n n
τ = ∑ t i + ∑ t si
i =1 i =1

ti – pojedinačni segmenti vremena korišćenja,

tsi – pojedinačni segmenti vremena skladištenja

Osnovni tok promene stanja jednog tehničkog sistema može da se objasni pomoću
vremenske slike stanja (slika 2.7).

Slika 2.7. Vremenska slika stanja

Svi vremenski intervali na slici 2.7 predstavljaju slučajne veličine. Slučajno trajanje rada
do pojave otkaza, mnogi slučajni činioci određuju trajanje postupaka održavanja (čak i

22
 Predrag Jovančić – ODRŽAVANJE RUDARSKIH MAŠINA

planskih), a mnogi slučajni činioci utiču i na trajanje skladištenja. Zbog toga i proces
korištenja tehničkih sistema ima obeležja slučajnog procesa.
Za analize efektivnosti, sigurnosti funkcionisanja i posebno procesa održavanja tehničkih
sistema, treba razmotriti vremenske intervale. Vreme u kome se sistem nalazi u stanju u
radu tr, nije isto što i vreme u kojem je sistem u aktivnom stanju tra.

Slika 2.8. Vremenske kategorije

Vreme u radu se izražava kao:

t r = t ra + t rf + t ro + t rč

gde su:
tr – vreme u radu,
tra – vreme u aktivnom radu,
tro – vreme osnovnog održavanja,
trf – vreme funkcionalnih zastoja,
trč – vreme čekanja.

Vreme stanja u otkazu se deli na vreme planskog (preventivnog) top i vreme neplanskog
(korektivnog) održavanja tok. Planski postupci održavanja odlažu pojavu otkaza. Vreme
stanja u otkazu troši se na sprovođenje administrativno-organizacionih priprema – topp, na
dijagnostiku – topd, na neposredno obavljanje postupaka održavanja topa i na kraju na
proveru kvaliteta izvršenih radova topk, odnosno plansko vreme u otkazu:

t op = t opp + t opd + t opa + t opk

Ukoliko su postupci održavanja izazvani otkazom onda se korektivno održavanje može

predstaviti kao:

23
 Predrag Jovančić – ODRŽAVANJE RUDARSKIH MAŠINA

t ok = t okt + t oko + t okp + t okd + t okč + t oka + t okk

gde je:
tokt – vreme transporta,
toka – vreme aktivnog rada,
tokp – vreme pripreme,
tokd – vreme dijagnostike,
tokč – vreme čekanja,
toko – organizaciono-tehnički poslovi.

Za stanje u radu i stanje u otkazu, se definišu odgovarajuća vremena:

– Vreme radne nesposobnosti („disabled time“) odgovara vremenu u kojem je
sistem u stanju radne nesposobnosti;
– Radno vreme ili zahtevano vreme („required time“) odgovara vremenu u
kojem se od sistema zahteva da izvršava svoju funkciju na propisan način;
– Vreme nerada („non-required time“) odgovara vremenu u kojem se ne traži
da sistem izvršava svoju funkciju, ne postoji potreba da sistem radi;
– Vreme neplaniranog zastoja („standby time“);
– Vreme funkcionalnog zastoja („idle time“).

Vreme održavanja („maintenance time“) predstavlja interval vremena u kojem se na

posmatranom tehničkom sistemu ručno ili automatski sprovode postupci održavanja,
obuhvatajući pri tome i tehničke ili logističke zastoje. Vreme održavanja se deli na:
– Aktivno vreme održavanja („active maintenance time“) je vreme
održavanja, ali bez vremena logističkih zastoja;
– Vreme preventivnog održavanja („preventive maintenance time“) je vreme
sprovođenja postupaka preventivnog održavanja;
– Vreme korektivnog održavanja („corrective maintenance time“) je vreme
sprovođenja postupaka korektivnog održavanja;
– Aktivno vreme preventivnog održavanja („active preventive maintenance time);
– Aktivno vreme korektivnog održavanja („active corrective maintenance
time“);
– Vreme neotkrivenog otkaza („undetected fault time“) je vreme između
pojave otkaza i otkrivanja posledica na rad sistema;
– Administrativni zastoj („administrative delay“) je vreme zakašnjenja u
sprovođenju korektivnih postupaka održavanja zbog adiministrativnih
razloga;
– Logistički zastoj („logistic delay“) je vreme zakašnjenja u sprovođenju
postupaka održavanja zbog nedostatka nekog od potrebnih elemenata za
održavanje, ali bez elemenata administrativnog karaktera;
– Tehnički zastoj („technical delay“) je ukupno vreme postpupaka
održavanja;
– Vreme otklanjanja otkaza („fault correction time“) je aktivno vreme
korektivnog održavanja u kome se otklanja uočena greška;
– Vreme provere („check-out time“) je deo aktivnog vremena održavanja u
kojem se proverava funkcija, ispravnost sistema;
– Vreme dijagnostike („fault diagnosis time“) je vreme u kojem se utvrđuje
uzrok otkaza;
– Vreme lokacije otkaza („fault localization time“) je deo aktivnog vremena
korektivnog održavanja u kojem se lokalizuje greška koja je uočena;

24
 Predrag Jovančić – ODRŽAVANJE RUDARSKIH MAŠINA

– Vreme popravke („repair time“) je deo aktivnog vremena preventivnog

održavanja u kojem se sistem popravlja da ponovo bude u radnom stanju.
VREME U RADU VREME U OTKAZU VREME U RADU

NERADNO VREME

VREME NEOTKRIVENOG ADMINISTRA- VREME PLANIRANOG

VREME ODRŽAVANJA
OTKAZA TIVNI ZASTOJ NERADA / ZASTOJA

VREME ODRŽAVANJA

AKTIVNO VREME ODRŽAVANJA

VREME PREVENTIVNOG
VREME KOREKTIVNOG ODRŽAVANJA
ODRŽAVANJA

AKTIVNO VREME
LOGISTIČKI AKTIVNO VREME KOREKTIVNOG LOGISTIČKI
PREVENTIVNOG
ZASTOJ ODRŽAVANJA ZASTOJ
ODRŽAVANJA
VREME VREME
TEHNIČKI VREME
LOKALIZACIJE OTKLANJANJA
ZASTOJ PROMENE
OTKAZA OTKAZA

VREME POPRAVKE

Slika 2.9. Struktura vremena održavanja prema IEC

Model procesa održavanja

Proces održavanja može da se modelira kao slučajni proces, koji se karakteriše

obavljanjem postupaka održavanja u slučajnim trenucima vremena, u kojima se javljaju
otkazi. Ako se pretpostavi da se nastali otkaz otklanja zamenom elementa koji je otkazao, i
to tako da se ova zamena obavlja veoma brzo, u vrlo kratkim, zanemarljivim periodima
vremena, ovaj opšti proces održavanja (naziva se i proces obnavljanja), može da se prikaže
kao na slici 2.10.

Slika 2.10. Grafički prikaz procesa obnavljanja

Slučajna vremena tri predstavljaju vremena rada do pojave otkaza. Svako od ovih vremena
ima neku raspodelu verovatnoće, koje nisu jednake, pošto se svi otkazi javljaju pod
drugačijim radnim i ostalim uslovima.

Trenuci vremena ti u kojima se javljaju otkazi, tj. u kojima se obavlja postupak održavanja,
određeni su sledećim relacijama:

25
 Predrag Jovančić – ODRŽAVANJE RUDARSKIH MAŠINA

t1 = t r1
t 2 = t r1 + t r 2
t 3 = t r1 + t r 2 + t r 3
M
t n = t r 1 + t r 2 + L + t rn
Ove relacije obrazuju slučajni potok, koji i predstavlja proces održavanja, odnosno proces
obnavljanja. Ovaj potok može biti različit.

Ako su slučajne promenljive tri nezavisne, ali imaju istu raspodelu verovatnoća, ako se
pokoravaju istoj funkciji raspodele, onda je proces obnavljanja – prost. Ovaj proces
obnavljanja ne razlikuje vreme rada do pojave prvog otkaza od ostalih vremena – nije realno.

Da se slučajno promenljiva tri pokorava jednoj raspodeli, a vremena rada do pojave drugog
otkaza nekoj drugoj raspodeli, onda se proces obnavljanja naziva opšti. Realniji proces.

Ako se otkazi javljaju sa istim intenzitetom λi onda se zakon raspodele vremena do pojave
otkaza može predstaviti eksponencijalnim zakonom (Poasonovski potok), tako da je:
R (t )
fi ( t ) = i ,
m

gde je:
m = 1/λ srednje vreme rada sistema do pojave otkaza.

Proces obnavljanja je sada stacionaran. Pošto se ovo odnosi na sve otkaze, stacionarni
proces obnavljanja je istovremeno i prost. Stacionarni proces obnavljanja ima veliku
primenu, pogotovo kod složenih tehničkih sistema (različiti otkazi, po karakteru, po
stepenu uticaja na sistem itd.).

Ako se postupci održavanja sprovode u konačnom vremenu, onda se u slučajni proces

uključuju slučajna vremena održavanja (slika 2.11).

Slika 2.11. Grafički prikaz procesa obnavljanja u konačnom vremenu

Trenuci vremena u kojima se obavljaju otkazi u ovako modeliranom procesu obnavljanja,

mogu da se izraze na sledeći način:

t 1' = t r 1
t '2 = t r 1 + t o1 + t r 2
,
M
t 'n = t r 1 + t o1 + t r 2 + t o 2 + L + t rn

dok su trenuci u kojima se završava postupak održavanja izraženi sa:

26
 Predrag Jovančić – ODRŽAVANJE RUDARSKIH MAŠINA

t 1'' = t r 1 + t o1
t ''2 = t r 1 + t o1 + t r 2 + t o 2
M
t ''n = t r 1 + t o1 + t r 2 + t o 2 + L + t rn + t on

Raspodela vremena tri i toi su različite i nezavisne. Proces obnavljanja se sastoji od dva
nezavisna slučajna procesa, jedan se predstavlja raspodelom vremena do pojave otkaza, a
drugi raspodelom vremena u kojem se sprovode postupci održavanja.

Raspodela vremena do pojave otkaza je funkcija pouzdanosti, čija se gustina f(t) u slučaju
stacionarnog procesa definiše:

R( t )
f ( t ) = F ' (t ) = = λ ⋅ R(t )
m

gde je:
F’(t) – funkcija nepouzdanosti,
R(t) – funkcija pouzdanosti,
λ - intenzitet otkaza,
m – srednje vreme do pojave otkaza.

Funkcija gustine raspodele vremena održavanja:

1 − P0 ( t )
f0 ( t ) =
m0

gde je
m – srednje vreme obnavljanja.

Funkcija raspodele P0(t) predstavlja zakon verovatnoće vremena obnavljanja toi, za koje se
obavljaju postupci održavanja. Za slučaj eksponencijalne relacije važi μ = 1 / m , gde je μ
intenzitet obnavljanja (održavanja).

Raspodela vremena održavanja, odnosno vremena obnavljanja, naziva se pogodnost

održavanja. Jedna od najvažnijih karakterstika održavanja.

Na slici 2.12 prikazana je vremenska slika stanja jednog elementa nekog tehničkog sistema
za koji je usvojeno da se održavanje vrši zamenom, tj. ugrađivanjem novog elementa
umesto onog koji je otkazao, ili za koji se može pretpostaviti da će uskoro otkazati. Znači
zamena može biti korektivna (već je došlo do otkaza) ili preventivna (ako element koji se
menja još nije otkazao).

Slika 2.12. Grafički prikaz procesa obnavljanja u konačnom vremenu

27
 Predrag Jovančić – ODRŽAVANJE RUDARSKIH MAŠINA

Realni sistemi održavanja opisuju se i ocenjuju pomoću karakteristika kompleksnijeg

karaktera – Pogodnost održavanja, Gotovost i Raspoloživost.

28