1

Upravljanje procesima rada II kolokvijum Pitanja

1. Vrste zaliha u preduzeu ine?
Vrste zaliha u preduzeu proizvodni deo:
-

zalihe MATERIJALA koliine materijala razliite vrste i dimenzija na skladitu materijala,

zalihe NEDOVRENE PROIZVODNJE koliine predmeta rada u tokovima procesa rada i
zalihe PROIZVODA ukupne koliine proizvoda na skladitima.

2. Kako se postiu prave cene zaliha?

Prave cene zaliha se postiu:
-

kontinuitetom nabavki od istog dobavljaa,

ugovorenim koliinama u isporuci,
redovnim plaanjem isporuenih koliina i
saradnja sa dobavljaima u organizovanju isporuka i transporta.

3. Pozitivni i negativni uticaji zaliha u preduzeu? ***

Pozitivni obezbeuje konituittet tokova procesa rada sistema,
Negativni uslovljava dodatne trokove postojanja zaliha.
4. Elementi osnovnog modela toka zaliha u preduzeu? ***
Elementi osnovnog modela toka zaliha u preduzeu su:
qek ekonomina koliina,
qmin sigurnosna koliina,
K vremenski trenutak ispostavljanja naloga za nabavku i
tci vreme ciklusa isporuke materijala.
5. Koji su osnovni uticaju na postupke upravljanja zalihama?
Osnovni uticaji na postupke upravljanja zalihama su:
- karakteristike prostornih struktura,
- karakteristike toka materijala ( odreuju nivo nedovrene proizvodnje),
- nivo sigurnosnih zaliha i
- uestanost i veliina poremeaja na relaciji sistem-okolina.
6. ime je odreen nivo sigurnosnih zaliha?
Nivo sigurnosnih zaliha javlja se za standardne materijale i uslovljen je :
- vremenom trajanja roka isporuke,
- trokovima dranja zaliha na skladitu,
- raspoloivou izvora nabavke i
- mogunou primene alternativnih materijala.

7. Koji trokovi ine strukturu trokova zaliha?

Strukturu trokova zaliha ine:
- trokovi inilaca poslovanja,
- trokovi poruivanja ili pripreme proizvodnje,
- trokovi uvanja ( ili odravanja) i
- trokovi nedostatka zaliha.
8. Kako se odreuju ukupni godinji trokovi zaliha?
Ukupni trokovi godinje = trokovi poruivanja godinje + trokovi odravanja zaliha godinje
9. Koje su osnovne predpostavke za sistem Q kontrola zaliha?
Osnovne pretpostavke za sistem Q kontrole zaliha su:
- potranja nije konstantna ve sluajna veliina i
- stanje zaliha se kontrolie posle svake transakcije (kontinualno).
10. Koeficijent obrta zaliha predstavlja?

=

UP godinji prohod od prodaje,
Znpg zalihe na poetku godine,
Znkg zalihe na kraju godine godine.
11. Kakvu ulogu ima radni nalog u izvoenju procesa rada?
RADNI NALOG je osnovni nosilac informacija u procesu izrade delova i proizvoda. Nosilac
trokova izrade dela, sklopa i proizvoda. Radni nalog je, po zavretku procesa rada, osnova za
analizu utroaka i trokova ostvarenih u procesu rada. Radni nalog : za izradu delova i proces
montae.
12. ta je radna lista i kakvu ulogu ima?
Ispisuje se za svaku operaciju i osnova je za izvoenje procesa rada i utvrivanje kvaliteta
obrade. Radna lista je vezana za odreeni radni nalog i nosi na sebi podatke o radnom
nalogu. Predstavlja podlogu za proveru vremenskih standarda, analizu kvaliteta postupaka
promene stanja, uporeenje planiranih i ostvarenih trokova za predmetnu operaciju rada.
Radna lista se izrauje u dva primerka. Osnova je za obraun zarada radnika.
13. Kakva je uloga Ident karte?
IDENT KARTA je kopija radnog naloga koja prati seriju delova u toku procesa rada sa ciljem :
- obezbeenja postupka identifikacije materijala,
- evidentiranje moguih izmena materijala u odnosu na tehnoloki postupak,
- evidentiranje ostvarenih vremena obrade radi auriranja podataka,
- kontrole koliina u pogledu granica kvaliteta (+) odnosno (-).

3
14. Ciljevi procesa proizvodnje su:
Cilj procesa proizvodnje je zadovoljenje potreba okoline u proizvodima razliite vrste,
odreenog kvaliteta i cene. Time se obezbeuje ostvarivanje prihoda/dodate vrednosti
potrebne za:
- zadovoljenje potreba uesnika u procesima rada,
- opstanka i razvoja industrijskog sistema preduzea i
- zadovoljanja potreba i razvoja drutva u celini.
15. Kako se utvruje stanje tehnolokog sistema u procesu rada? ***
Tehnoloki sistemi u radnoj jedinici se u vremenu trajanja procesa rada nalaze u stanju :
- stanje U RADU odreeno sposobnou vrenja funkcije cilja i
- stanje U OTKAZU nemogunost vrenja funkcije cilja.
Merenja ponaanja radnog sistema daju informacije o stanju tehnolokih sistema i to:
- merenje tanosti i
- merenje nivoa radnih karakteristika proverom uzorka.
16. Kako veliine redova ekanja utiu na proces proizvodnje? ***
Redovi ekanja utiu na porast nedovrene proizvodnje.
Nizak nivo nedovrene proizvodnje uzrokuje prekide u radu pojave stanja U OTKAZU.
17. Kada i kako se vri izuzimanje materijala sa skladita? ***
Potronica (trebovanje) je osnova za izuzimanje materijala i delova iz skladita. Izrauje se za
sve materijale i delove potrebne za izradu proizvoda. Potronica je vezana za odreeni radni
nalog. Potronica je nalog odreene radne jedinice za izuzimanje materijala. Na osnovu
potronice u skladitu se izdaje dokument trebovanje koje predstavlja stvarni dokument
prometa na skladitu.
18. ta obuhvataju postupci kontrole kvaliteta u procesu izvoenja rada?
Postupci upravljanja kvalitetom obuhvataju :
- izdvajanje podataka o kvalitetu - postupci merenja,
- obrada podataka u cilju dobijanja informacija o kvalitetu i
- analiza dobijenih informacija i projektovanje mera za dranje kvaliteta u granicama
dozvoljenih odstupanja.
19. Koje podatke sadre informacije o prekidima procesa rada?
Informacije o PREKIDIMA U RADU. Podaci o prekidima koji mogu nastati u rezultatu niza
uzroka. Za sluaj odstupanja u kvalitetu datog u delu radne liste kvalitet (+) (-)daju se
podaci o oceni kvara sa naznakom (uzrok i uzronik).
20. Osnovne podloge za analizu postupaka promena stanja su:
Osnovne podloge za analizu postupaka promene stanja u procesu rada su:
- baza podataka koju ine skup planiranih veliina i
- skup podataka o efektima promene stanja (ostvarene veliine) dobijene putem nosilaca
informacija direktno iz sistema.

21. ta obuhvata analiza ulaznih veliina?

Analiza ulaznih veliina obuhvata analizu ugraenih struktura radnih sistema, strukture rada,
proizvoda i postupaka prenoenja trokova indirektnog rada na proizvod.
22. Analiza vremena izrade se vri na osnovu: ***
Vremena izrade odreena u postupku projektovanja se podeavaju u skladu sa izmenama u
procesima rada. Radna lista je osnova za podeavanje vremenskog standarda.
23. Vreme trajanja ciklusa proizvodnje zavisi od:
Vreme trajanja ciklusa proizvodnje je veliina koja pokazuje kvalitet procesa rada i uslovljana
je :
- stepenom tehnoloke sloenosti,
- koliinom jedinica proizvoda u radnom nalogu,
- nainom prelaza predmeta rada sa operacije na operaciju,
- veliinom meuoperacionih vremena,
- reimom rada sistema,
- vremenskom slikom stanja tehnolokih sistema i
- kvalitetom integralne sistemske podrke.
24. ta su uzroci odstupanja potronje materijala u procesu rada?
Uzroci odstupanja u potronji materijala :
- razlike izmeu tehnoloke i planske mase,
- projektovana ema obrade,
- korienje materijala veih dimenzija od potrebnih,
- unutranje greke u materijalu i
- kvar u procesima rada.
25. Osnovni uzroci prekomerne potronje alata u procesu rada su:
Osnovni uzroci vee potronje alata:
- nedovoljna postojanost alata,
- neoptimalni reimi rada,
- kvaltet tehnolokog sistema maine,
- preoptereenje seiva alata zbog loeg materijala i
- greke radnika.
26. Od ega zavisi srednja vrednost nedovrene proizvodnje?
Srednja vrednost nedovrene proizvodnje se menja u funkciji:
- broja serija u operativnom planu,
- kontinuiteta toka,
- poremeaja zastoja u izvoenju postupaka promene stanja,
- veliine serije i
- vremena trajanja ciklusa proizvodnje.

5
27. Ekonominost procesa rada?
Ekonominost procesa rada predstavlja merilo kvaliteta procesa rada. Pokazuje koliko je
proizvodne vrednosti ostvareno po jedinici utroene vrednosti ivog i minulog rada.

=
=

+ +
UP ukupan prihod,
Tu ukupni trokovi,
Tm trokovi materijala,
Tsr trokovi sredstava rada preneti na proizvod,
Tl trokovi bruto zarada.
28. ta pokazuje stepen rentabilnosti? ***
Rentabilnost je merilo kvaliteta sistema koje pokazuje koliko jedinica dobiti se ostvaruje
jedinicom angaovanih osnovnih i obrtnih sredstava.

R rentabilnost,
D dobit sistema,
S ukupno angaovana sredstva potrebna za rad sistema.
29. Vremenska slika stanja omoguava utvrivanje?
Vremenska slika stanja omoguava utvrivanje:
- broj pojava stanja U RADU i U OTKAZU,
- veliina vremena trajanja stanja U RADU i U OTKAZU,
- uzroka otkaza po vrsti i intenzitetu i
- veliina, pravca i smera dejstva pojava uslovljenih otkazima.
30. Podeavanje proizvodnih struktura obuhvata?
Podeavanje proizvodnih struktura obuhvata:
- ispitivanje karakteristinih veliina pj i qj,
- utvrivanja stepena serijnosti,
- izbora odgovarajue varijante proizvodne strukture.
31. Kako se vre podeavanja nivoa nedovrene proizvodnje?
Vrednost nedovrene proizvodnje ine skup vrednosti serija radnih naloga u proizvodnji.
Veliina serija i vreme trajanja ciklusa proizvodnje su osnovni uticaji na vrednost nedovrene
proizvodnje. Podeavanje nivoa nedovrene proizvodnje vri se:
- smanjenjem veliine serija i
- skraenjem vremena trajanja ciklusa proizvodnje.
32.
-

Uticaje na pojavu stanja u otkazu mogue je struktuirati u tri grupe i to:

sistemski uticaji - dovode do otkaza u poetku rada sistema,
sluajni uticaji - javljaju se u priodu stabilizovanog rada sistema i
monotonodejstvujui uticaji - rezultat specifinih procesa koji se javljaju u sistemu.