PPS

1. deo za ispit

Proces proizvodnje proces transformacije ulaznih u izlazne veliine Proces rada niz uzastopnih promena stanja na predmetu rada u vremenu. Odvija se u nizu faza, u svakoj fazi, svakom tehn. sistemu se odvija operacija koja traje odreeno vreme PROIZVODNJA je usmerena aktivnost radi obezbeenja proizvoda namenjenih zadovoljenju potreba pojedinaca i drutva, osnovno podruje ljudske delatnosti Prouzvodnja je uslovljena postojanjem proizvodnih sistema( skup elemenata, relacija izmeu njih i njihovih karakteristika koji su integrisani u jednu celinu u smislu ostvarenja cilja) postavljenih i organizovanih tako da obezbede transformaciju raspoloivih resursa u gotove proizvode PROIZVOD predstavlja neposredni rezultat procesa rada u proizvodnom sistemu, moe biti materijalan ili nematerijalan(usluga) karakteristike: 1. vrtsa proizvoda po nameni 2. struktura proizvoda 3. kvalitet 4. koliina proizvoda Prema osnovnim karakteristikama sistemi mogu biti: odnos prema okolini- otvoreni, zatvoreni, relativno zatvoreni sloenost- prosti, sloeni, relativno sloeni t zavisnost- zavisni, nezavisni odreenost- odreeni, neodreeni adaptivnost- adaptivni, neadaptivni stabilnost- stabilni, nestabilni vrsta postojanja- stvarni, nestvarni 1. Odnos prema okolini- svaki sistem deluje u svojoj okolini ( skup odreenih karakteristika koje utiu na sistem i ele da ga promene, ali se i menjaju pod uticajem sistema) 2. Sloenost uvek se definie u odnosu na sistem etalon jedinini stepen sloenosti Stepen sloenosti se uvek menja od nekog min do nekog max broja. Najee se odreuje u odnosu na vreme potrebno za izradu proizvoda 3. Vremenska zavisnost govori da li postoji promena stanja u vremnu( dinamiki) ili ne postoji ( statiki) 4. Odreenost sistema - se odnosi na to koliko mi znamo o nekom sistemu, gde stepen znanja merimo koliinom informacija. Mera organizovanosti tj neodreenosti sistema je entropija. 5. Adaptivnost da li je sistem sposoban da se prilagoava promenama okoline 6. Stabilnost odreuje se kao posledica okoline na sistem stabilan ako se sistem pod spoljnim uticajem ne izbaci iz polja tolerancije nestabilan ako se stvori poremeaj koji destabilizuje sistem i njegove izlazne veliine 7. Vrsta postojanja model nekog sistema FUNKCIJA KRITERIJUMA definie eljeno ponaanje sistema u buduem vremenu Funkcija kriterijuma predstavlja MERU USAGLAENOSTI sistema i njegove okoline i njome se definie eljena trajektorija sistema Funkcija kriterijuma moe biti data kao potreba ostvarenja MAX UINKA max snagom, brzinom, koliinom MAX KVALITETA izraen u vidu optimalne tanosti max stepena iskorienja i min vremena trajanja ciklusa rada MAX EKONOMINOSTI izraava se u vidu min trokova rada ili max istog dohotka

PPS
TOKOVI U PROIZVODNOM SISTEMU:

1. deo za ispit

1. Tok MATERIJALA predstavlja skup postupaka promene stanja koji su postavljeni tako da omogue promenu ulaznih u izlazne veliine ( osnovni tok u svakom proizvodnom sistemu) 2. Tok INFORMACIJA predstavlja tok u kom se vri izdvajanje i obrada podataka u cilju dobijanja informacija potrebnih za donoenje odluka koje obezbeuju projektovanje aktivnosti za podeavanje sistema i dranje nivoa izlaznih veliina u dozvoljenim granicama 3. Tok ENERGIJE predstavlja skup mrea, ureaja, postrojenja i vodova koji obezbeuju rad tehnolokih sistema i uslova rada ema PROMENA-PROBLEM-REENJE

Promene su sve ee i sve vee. Svaka promena izaziva problem, trai reenje, im se nae reenje, stvaraju se uslovi za novu promenu. Promene na tritu proizvoda kupac postaje probirljiv Produktivnost Promena broja mladih u procesima rada Promene vezane za uslove rada Promene u tehnologiji Promene u organizaciji manja preduzea, vodi ih menader Idealno radno mesto: interesantnije vie razmiljanja sa saradnicima odgovorno humanista predpostavljeni Dijagram promena broja varijanti proizvoda i koliina po 1 varijanti

PPS

1. deo za ispit

EFEKTIVNOST SISTEMA je sposobnost sistema da u to kraem vremenu stupi u dejstvo, da to due radi pouzdano i da se brzo prilagoava promenama
formula: OG je operat. pogodnost, P je pouzdanost, FP je funkc. pogodnost

E s(t) = OG(t) * P(t) *FP

U podruju oblikovanja tokova u sistemu postoje: POJEDINANI I GRUPNI PRILAZ U podruju oblikovanja prostornih struktura postoje: PROCESNI I PREDMETNI PRILAZ POJEDINANI PRILAZ u oblikovanju proizvodnih sistema znai zasebne, odvojene postupke za svaki proizvod i deo ( nemogunost optimalnog putanja predmeta rada u proces rada) K a r a k t e r i s t i k e : sloenost tehnologije izrade, iroka podruja rasipanja karakteristika predmeta rada, upotreba velikog broja alata i pribora, neoptimalnost rada u serijama malih veliina, sadri ugraena ogranienja GRUPNI PRILAZ u oblikovanju proizvodnih sistema znai da je osnovna veliina grupa slinih proizvoda, upravlja se procesima rada za grupu (predmeti rada slinih karakteristika) K a r a k t e r i s t i k e : suena podruja rasipanja k-ka predmeta rada, standardizacija tehnologija izrade, smanjeno uee pripremno zavrnih vremena u ukupnom vremenu izrade, upotreba grupnih alata i pribora, optimalnost rada u serijama malih veliina, bez ugraenih ogranienja PROCESNI PRILAZ u oblikovanju prostornih struktura proizvodnih sistema znai postavljanje struktura preduzea(industrijskog sistema) na principu organizovanja celina sistema koji objedinjavaju tehnoloke strukture za istu vrstu procesa rada (radioniki princip) K a r a k t e r i s t i k e : zapostavljen princip minimalnih rastojanja, sloenost mree tokova u sistemu, zastoji, ekanja, duga vremena trajanja ciklusa proizvodnje, niska motivacija radnika, radionice, ugraena ogranienja

PPS

1. deo za ispit

PREDMETNI PRILAZ u oblikovanju prostornih struktura proizvodnih sistema znai postavljanje strukture preduzea (ind. sistema) na principu organizovanja celina sistema koji objedinjavaju tehnoloke strukture i uesnike u procesu rada potrebne za potpunu izradu grupe slinih predmeta rada K a r a k t e r i s t i k e : znaajno uproavanje mree tokova u sistemu i uslova pogodnosti upravljanja procesima rada, radne jedinice, mogunost primene savremenih prilaza, bez ugraenih ogranienja... Ugraena ogranienja kao posledica primene pojedinanog i procesnog prilaza u oblikovanju proizvodnog sistema su: 1. sloeni tokovi materijala 2. sloene organizovane strukture 3. sloeni tokovi informacija 4. velika pripremno-zavrna vremena 5. veliki odnos Tcp/tii 6. veliki redovi ekanja 7. velika nedovrena proizvodnja 8. nemogunost pronalaenja optimalne varijante redosleda putanja predmeta rada u proces rada Tcp - vreme kada se predmet rada pusti u proces rada do trenutka kada proe zavrnu kontrolu tii - ukupno vreme potrebno za izradu jedne jedinice predmeta rada, vreme provedeno na tehnolokim sistemima KONCEPTI: CIM LEAN EFEKTIVNI SISTEM Sutina CIM koncepta: 1. Automatizacija 2. Informacione tehnologije 3. Integracija pomou nadreenog sistema za obradu podataka ( fabrika bez ljudi, kancelarija bez papira) Sutina LEAN koncepta: 1. Decentralizovana struktura preduzea 2. upravljanje kvalitetom u funkciji potreba potroaa 3. humanizacija rada i upravljanja 4. integracija potroaa i dobavljaa 5. skraivanje vremena protoka i puteva odluivanja 6. smanjivanje trokova proizvodnje Alati i metode u postupku oblikovanja LEAN koncepta - proizvodnja kao ceo proces - ovek kao odluujui faktor - preventivno osiguranje kvaliteta - dosledna trina orjentacija - povezanost sa potroaima i dobavljaima

PPS

1. deo za ispit

METODE: 5S metoda: 1. sortiranje 2. pravljenje reda 3. perfekcija 4. propisivanje 5. odravanje reda SMED metoda: promena alata traje 1 minut POKA-YOKE metoda: autonomni sistem kontrole greke na izvoru TPM metoda: totalno produktivno odravanje JUST IN TIME: pravi deo na pravom mestu u pravo vreme, planiranje proizvodnje po principu push i pull EFEKTIVNI PROIZVODNI SISTEM ima sledee karakteristike: - uproeni tokovi materijala - obezbeen sistem kavliteta - pojednostavljena organizaciona struktura - obezbeen sistem upravljanja procesima rada - racionalni tokovi informacija - racionalni komunikacioni sistemi - efektivan, pouzdan, flexibilan, automatizovan u potrebnoj meri zasnovan na sledeim principima: 1. princip SLINOSTI 2. princip NEZAVISNE EGZISTENCIJE 3. princip UPRAVLJANJA PREMA CILJEVIMA 4. princip POGODNIH STRUKTURA ZA EFEKTIVAN RAD 5. princip MOTIVACIJE ZA EFEKTIVAN RAD PRINCIP SLINOSTI predmeta rada i postupaka omoguuje pojednostavljenje- ostvarenje minimuma stepena sloenosti u oblikovanju tokova u sistemu PRINCIP NEZAVISNE EGZISTENCIJE u datom vremenu i datim uslovima okoline je zasnovan na prirodno uslovljenoj zakonitosti odvajanja u trenutku formiranja potpunog identiteta i nastanka uslova za samostalno dejstvo u okolini PRINCIP UPRAVLJANJA PREMA CILJEVIMA se zasniva na potrebi dranja parametara procesa rada sistema u granicama dozvoljenih odstupanja, postavljanje funkcije cilja u realnom vremenu i datim uslovima okoline PRINCIP POGODNIH STRUKTURA ZA EFEKTIVAN RAD : osnovna karakteristika kvalitetnih sistema postavljenih na principu nezavisne egzistencije je sposobnost ostvarivanjam projektovanog odnosa efekti/ulaganja u datim uslovima to se svodi na razvoj flexibilnih struktura sistema PRINCIP MOTIVACIJE ZA EFEKTIVAN RAD: princip obezbeenja uslova rada usmerava organizatora procesa rada na kvalitetno reenje uslova rada u cilju ostvarenja projektovanih efekata i zatite uesnika u procesima rada

PPS
Analiza karakteristika delova - analiza odnosa struktura i koliina

1. deo za ispit

pj = j=1...k struktura programa qj = q=1...k koliine A najvee B znaajno C najmanje

PODRUJA:

I masovna proizvodnja namenske maine kruta automatizacija razmetajo opreme prema redosledu opeacija niskokvalifikovana radna snaga

II

III

jo ua struktura i jo vee koliine velikoserijska proizvodnja produkciona oprema flexibilna automatizacija razmetaj opreme prema redosledu operacija manje kvalifikovana radna snaga vee koliine, ua struktura srednjeserijska proizvodnja univerzalne maine, mehanizacija razmetaj opreme po vrsti procesa rada(radioniki) podruje malih koliina i iroke strukture tehnoloki sistemi opte namene unikatna proizvodnja visokokvalifikovani radnici

IV

Proizvod je rezultat procesa rada proizvodnog sistema i slui za zadovoljenje potreba pojedinca i drutva u celini Kriva ivotnog ciklusa proizvoda 1. istraivanje trita i razvoj 2. priprema za proizvodnju 3. poetak proizvodnje 4. rast razmene za okolinu 5. period stabilne razmene sa okruenjem 6. opadanje proizvodnje 7. prekid proizvodnje

PPS

1. deo za ispit

INIOCI KVALITETA PROIZVODA 1. OSOBINE - funkcionalnost proizvoda 2. KARAKTERISTIKE - koliko sekundarnih funkcija poveava njegovu funkcionalnost 3. POUZDANOST - definisana kao kvalitet u funkciji vremena i koliko dugo proizvod zadrava svoj kvalitet 4. KONFORMIZAM - da li i koliko dugo proizvod zadrava propisane specifikacije i standarde 5. TRAJNOST - koliko dugo proizvod ostaje u upotrebi 6. MOGUNOST SERVISIRANJA - da li ga je lako servisirati 7. ESTETIKA - koliko je proizvod atraktivan 8. UOLJIVOST KVALITETA - kakva je reputacija proizvoda 9. BEZBEDNOST - u kojoj meri dizajn smanjuje rizik od povreda pri kontaktu sa proizvodom 10. ZATITA OVEKOVE OKOLINE - prisutna u svim fazama ivotnog ciklusa proizvoda 11. NAKLONJENOST KORISNIKU/ERGONOMIJA - koliko je proizvod human, lak za korienje, prilagoen ljudima CILJ ERGONOMIJE je da stvoru proizvod naklonjen korisniku tako to e proizvod prilagoditi korisnikoj snazi i znanju, pojednostaviti zadatke koji su potrebni za korienje proizvoda i smanjiti im broj i predvideti ljudsku greku i spreiti je KVALITET se deli na upotrebni i kvalitet zadovoljstva Upotrebni kvalitet se deli na: 1. TEHNIKI - moe da se meri; zadovoljene funkcije, tanost mera(tolerancija) ua tolerancija to je bolji kvalitet, kvalitet povrine, kvalitet strukture materijala 2. EKONOMSKI - meri se odnos prodajne cene i trokova 3. ESTETSKI- ne moe da se meri subjektivno; oblik, izgled, boja, savremenost, ambalaa Kvalitet zadovoljstva se deli na: 1. ESTETSKI 2. KVALITET POSEDOVANJA - zadovoljstvo koje se prua korisniku zato to poseduje neku stvar Konstruktivna priprema tehnoloka priprema proizvodnja DIJAGRAM ZAVISNOSTI TROKOVA IZMENE U FUNKCIJI VREMENA
VREME

mogunost smanjenja trokova

trokovi izmene

STRATEGIJE ZA UPRAVLJANJE NA KRAJU IVOTNOG CIKLUSA 1. prodati 2. demontaa+dodavanje nekog dela(rekonstrukcija) 3. demontaa (radi rezervnih delova) - separacija 4. demontaa+ reciklaa 5. reciklaa 6. odlaganje (otpad) ELEMENTI DFX-a su: DFx= projektovanje radi iznovrsnosti oblikovanje proizvoda pogodnog za PREKIDNI 1. M obradu TOKOVI 2. A montau NEPREKIDNI 3. D demont TOKOVI 4. RM pouzdanost i odravanje 5. E ivotnu sredinu 6. UF zadovoljenje potreba korisnika

1.1 IV SERIJE 1.2 III RITAM SERIJE 2.1 II PARTIJE 2.2 I RITAM PARTIJE

PPS

1. deo za ispit

- ukupan rad koji treba da se izvri za izradu datog proizvoda je<= efektivnom kapacitetu radnog mesta 1.1 Proizvodni program je struktuiran od razliitih proizvoda u koliinama po 1 komadu

VT 1.1 je osnovni pojedinani tok i odgovara podruju

IV dijagrapa pj/qj - iroka struktura - male koliine - pojedinana proizvodnja - visokokvalifikovana radna snaga - opta oprema osnovne karakteristike: prekidnost toka i putanje u proces, izrada uvek drugog predmeta rada u jedininim koliinama

Kser <=  Tii <= Ke

VT 1.2 proizvodni program je struktuiran od razliitih proizvoda Kser >  Ti max < =>=Ke Ti < Ke
- ukupna koliina rada koja treba da se utroi za izradu predmeta rada na odreenoj operaciji je > (vea) od efektivnog kapaciteta radnog mesta

VT 1.2 je osnovni pojedinani tok i odgovara podruju III dijagrapa pj/qj - ua struktura - vee koliine - srednjeserijska proizvodnja - prekidni tok - procesni razmetaj maina - univerzalne maine

VT 2.1 proizvodni program je struktuiran od proizvoda ue strukture u veim koliinama

VT 1.2 je osnovni pojedinani tok i odgovara podruju II dijagrapa pj/qj - neprekidni tok - vi[epredmetne protone linije - visokoserijska proizvodnja Kser >>  - produkcione maine Ti max > Ke - razmetaj opreme po predmetnom tipu - flexibilna automatizacija - lansiranje se vri po transportnim partijama formula: rp = Ke/ip, rp je ritam serije, Ke je efektivni kapacitet sistema, ip je broj partija po seriji

VT 2.2 proizvodni program odreen za sluaj kada je ukupna koliina rada potrebna za izradu
datog predmeta rada vea od efektivnog kapaciteta radnog mesta osnovne karakteristike: - osnovni pojedinani tok i odgovara podruju I dijagrapa pj/qj - neprekidan tok - masovna proizvodnja - namenske maine - visok stepen automatizacije - jednoprometne podrune linije - velike koliine - jedinine strukture

Ti > Ke Ti min > =Ke 

PPS
ANALIZA PROGRAMA PROIZVODNJE je prvi korak u pps-u pj 1. Analiza poloaja pj-qj u optoj zavisnosti - u dijagram unosimo sve nae proizvode zajedno sa koliinama i reamo od najvee koliine do najmanje, zatim analiziramo dijagram i odreujemo u kom smo podruju u odnosu na opti oblik dijagrama

1. deo za ispit

qj 2. ABC analiza - unosimo u dijagram procentualno uee proizvoda u ukupnom asortimanu i tako dobijamo 3 karakteristine grupe A,B i C - sutina analize je da treba troiti vie vremena i panje na proizvode koji se nalaze u grupi A, ova analiza moe biti masena, vrednosna i koliinska 3.Analiza karakteristika programa i delova proizvodnje Analiziraju se : oblici delova, dimenzije, materijal, kvalitet, masa IZBOR PROIZVODA PREDSTAVNIKA - redukcija svih koliina na proizvod predstavnik - proizvod predstavnik treba da je tehnoloki najsloeniji proizvod pri emu mora biti najmanje u B podruju u koliinskoj i vrednosnoj analizi - treba da prolazi kroz najvie operacija - faktori redukcije: po masi, po stepenu sloenosti, po broju komponenti tii = S(j) S(j) = od 0.5 do 1.5 Spp = 1 PROCES RADA I KAPACITET SISTEMA Proces rada je niz uzastopnih promena stanja na predmetu rada u funkciji vremena. Odvija se u nizu faza tako to se na svakom tehnolokom sistemu odvija odreena operacija - treba utvrditi vremepotrebno za izradu proizvoda, vreme se sastoji od pripremno-zavrnog i vremena operacije T(qj) = in (tpzi + n*tii) n je broj komada, in broj serija, tii vreme operacije, tpzi pripr-zavr. vreme
Faktori koji odreuju vreme trajanja operacije: 1. stepen sloenosti operacije (obim predmeta, dimenzije, kvalitet, materijal...) 2. sredstva rada koj autiu preko reima rada (alati, brzina, dimenzije) 3. uslovi pod kojima se izvodi operacija 4. stepen organizovanosti preduzea

postupak rada - ini skup operacija, odreuje na kom mestu, u koje vreme, koliko traje sa kojim tehnolokim sistemom operacije - su skupovi zahvata koji se izvode odreenim alatima na odre. radnom mestu zahvat - je zaokruena veliina koja se izvodi istim alatom, ine je pokreti U definisanju procesa rada postoje 3 koraka: 1. izbor varijante procesa rada 2. izbor varijante postupka rada 3. detaljno projektovanje izabrane varijante postupka svaka varijanta treba da zadovolji KVALITET I UINAK Kapacitet -koliina rada koju dati sistem moe da da u odreenom vremenskom periodu Kapacitet moe biti: POTENCIJALNI; RASPOLOIVI; EFEKTIVNI

PPS
CIKLUSI RADA 1. operacioni ciklus 2. tehnoloki ciklus 3. proizvodni ciklus 4. radni ciklus Tcoi Tct Tcp Tcr

1. deo za ispit

1. OPERACIONI CIKLUS Tcoi vreme koje je potrebno za izradu 1 ili vie predmeta rada na operaciji

j= tpi

toi tii tzi tno

j=n tpi tii tii tii tiz tzi tnoi

Tcoi
tpi - pripremno vreme tii - vreme trajanja operacije tzi - zavrno vreme tno - vreme kada je maina u otkazu toi - osnovno vreme trajanja operacije

Tcoi
Tcoi = tpzi + n* tii + tnoi tpzi = tpi +tzi

2.TEHNOLOKI CIKLUS Tct vreme potrebno da jedan ili n predmeta rada proe kroz sve operacije iz tehnolokog postupka (gotov proizvod) STEPEN SERIJNOSTI je odnos ukupne potrebe rada i ukupne mogunosti sistema i taj odnos moe biti manji ili vei od 1

* kser

j =k ( qj tii j ) j=1 > i =1 1 = < Ke

i =m

RITAM TOKA je vremenski interval koji razdvaja ulaz/prolaz/izlaz dve uzastopne jedinice predmeta rada u/kroz/iz procesa rada

R = Ke/ qr
dijagram skraenja veka trajanja T1> T2 >T3

0

PPS Osnovna zavisnost struktura/koliine

Granini sluaj

1. deo za ispit