1. Kako se definiše pouzdanost mašinskih sistema?

Pouzdanost mašinskog sistema se definiše kao verovatnoća, na određenom nivou poverenja, da će sistem
ispravno raditi, tj. da će svi parametri funkcionisanja sistema biti u dopuštenim granicama, u određenom
vremenskom periodu i pod zadatim režimima rada i uslovima okoline.
1. Definicija mašinskog sistema i faze njegovog razvoja?
Mašinski sistem predstavlja materijalizovani proizvod ljudskog rada, koji ima mogućnost izvršavanja
određene funkcije. Razvoj mašinskog sistema (proizvoda) počinje idejom ili zahtevom, a završava se izradom
ili ispitivanjem.
1. Šta se podrazumeva pod projektovanjem mašinskog sistema?
Pod projektovanjem se podrazumeva transformacija ideje za realizaciju proizvoda u projekat koji je osnova
za proizvodnju.
1. (2p) Nacrtati polugu kvaliteta i dati odgovarajuća objašnjenja?

Najveći uticaj na poboljšanje kvaliteta i smanjenje troškova prozvoda ima projektovanje proizvoda (100:1)
zatim projektovanje tehnologije (10:1) i na kraju sama proizvodnja (1:1).
1. Šta se podrazumeva pod pravilom desetice troškova kvaliteta?
Greške uočene u fazi projektovanja proizvoda izazivaju određene troškove za njihovo otklanjanje. Međutim,
ukoliko se te greške otkriju u kasnijim fazama životnog veka proizvoda, troškovi za njihovo otklanjanje i
saniranje mogućih posledica se udesetostručavaju.
1. Šta se javlja kao posledica neodređenosti u fazi razvoja proizvoda?
Kao posledica neodređenosti, javljaju se nedostaci i greške u svim fazama životnog veka proizvoda, koje utiču
na njegov kvalitet.
1. (2p) Grafički prikazati neodređenost u projektovanju usled raskoraka između potrebnih i dostupnih
znanja?

2. Objasniti neodređenost u projektovanju usled raskoraka između potrebnih i dostupnih znanja?

U početnim fazama razvoja proizvoda, potrebe korisnika zbog nepoznavanja ili nerazumevanja ne uzimaju se
u potpunosti u obzir, a zahtevi i tehnički uslovi su obično nekompletni. Ova neodređenost se postepeno
prevazilazi kako se projekat razvija kroz faze od koncipiranja do finalizacije. Međutim, mogućnost promene
projekta sa ciljem njegovog poboljšanja je sve manja.
2. (2p) Nacrtati dijagram zavisnosti nastajanja i otklanjanja grešaka od faza životnog veka proizvoda?

Kriva a nastajanje grešaka i kriva b otkrivanje i otklanjanje grešaka.

2. Dati objašnjenje dijagrama zavisnosti nastajanja i otklanjanja grešaka od faza životnog veka
proizvoda?
Čak 75% svih grešaka, koje se registruju na proizvodima, potiče od propusta u fazama planiranja i
projektovanja prozvoda i tehnologije. U tim fazama greške se najteže otkrivaju. Najveći broj, oko 80% grešaka
otkriva se i otklanja u fazama proizvodnje, kontrolisanja i ispitivanja i korišćenja proizvoda.
2. Koje se mere preduzimaju za smanjenje uticaja grešaka na kvalitet proizvoda i troškove
proizvodnje?
Potrebno je da se procesu razvoja proizvoda posveti posebna pažnja sa stanovišta njegove strukture,
menadžmenta procesa kao i opremanje odgovarajućim alatima i metodologijama, koje će omogućiti stalno
podizanje kvaliteta i na kraju preduzimanje mera u cilju povećanja pozdanosti.
2. U čemu se ogleda kompleksnost razmatranja otkaza elemenata mašinskih sistema?
Kompleksnost problema ogleda se u činjenici da treba predvideti ne samo moguće načine otkaza sistema i
njegovih delova, već i međusobnu uslovljenost otkaza, uzroke otkaza, kao i posledice svakog pojedinačnog
načina otkaza elemenata na sistem, osoblje i okolinu
2. Koje metode se najčešće koriste za analizu otkaza elemenata mašinskih sistema i za šta se koriste
dobijeni rezultati?
Za analizu otkaza elemenata tehničkih sistema se najčešće koriste Analiza stabla otkaza (Fault Tree Analysis
- FTA) i Analiza načina i posledica otkaza (Failure Modes and Effects Analysis - FMEA).
Dobijeni rezultati i izvedeni zaključci mogu da se koriste za potrebe projektovanja proizvoda i proizvodnih
procesa, kontrolisanja i ispitivanja, održavanja itd.
3. Šta predstavlja i na čemu se zasniva FTA?
Analiza stabla otkaza (Fault Tree Analysis - FTA) je deduktivna metoda kod koje se za definisani vršni
događaj u obliku otkaza razmatrane strukturne celine sistema utvrđuju uzročni događaji koji do njega dovode.
Zasniva se na prevodjenju fizičkih sistema na strukturne logičke dijagrame.
3. Istorijat metode FTA?
Metoda Analize stabla otkaza razvijena je ranih šezdesetih godina 20. veka u SAD-u. Idejni tvorac metode je
Votson (H. A. Watson) iz firme "Bell Telephone Laboratories". On je u toku 1961. i 1962. godine razradio I
primenio ovu metodu u analizi sigurnosti sistema za lansiranje raketa tipa "Minuteman", za potrebe ratnog
vazduhoplovstva SAD-a.
3. Šta predstavlja metoda Analiza stabla uspešnog rada?
Stablo ispravnog rada je dopuna ili "dvojnik" stabla otkaza. Vršni događaj u stablu ispravnog rada je uspešan
rad razmatranog objekta. Slično stablu otkaza, deduktivnom analizom utvrđuju se stanja sastavnih elemenata,
neophodna za dešavanje vršnog događaja.
3. Za šta se sve koristi FTA metoda?
Ova metoda je naročito pogodna za analizu pouzdanosti i sigurnosti sistema, čiji bi otkazi doveli do
katastrofalnih posledica po ljude i životnu sredinu (analiza sigurnosti nuklearnih reaktora, obezbeđenje od
eksplozija u podzemnim ugljenokopima, sigurnost rezervoara za skladištenje plina, sigurnost naftnih
platformi, u avio industriji itd.).
3. Za šta se koristi metoda FTA pri analizi sigurnosti mašinskih sistema?
Na osnovu rezultata FTA analize, mogu da se odrede kritični elementi mašinskog sistema koji ograničavajuće
deluju na pouzdan i siguran rad sistema. Rangiranje komponenti u pogledu kritičnosti omogućava
konstruktoru fokusiranje pažnje na elemente koji u najvećoj meri utiču na pouzdanost, sa ciljem preduzimanja
mera za minimiziranje ili potpuno otklanjanje uzroka otkaza. Pored toga, dobijeni rezultati mogu da se koriste
u postupku skraćenih ispitivanja za ocenu pouzdanosti.
3. Kada primena FTA metode daje najbolje rezultate?
Primena FTA metode najbolje rezultate daje kada analizu izvrši tim za razvoj proizvoda. Tim može da
obuhvati širu sferu informacija, da ih razmotri i prikaže.
3. U opštem slučaju za šta se sve mogu iskoristiti rezultati anlize stabla otkaza?
U opštem slučaju, Analiza stabla otkaza - FTA može da se primeni za: detaljnu analizu razmatranog mašinskog
sistema sa aspekta pojave otkaza, utvrđivanje uzročno-posledičnih veza između otkaza strukturnih celina
različitih nivoa pripadnosti, evidentiranje najvećeg broja potencijalnih načina otkaza sastavnih elemenata koji
rezultuju gubitkom radne sposobnosti sistema, formiranje blok-dijagrama pouzdanosti sistema itd.
4. (2p) Osnovni koraci metodologije Analize stabla događaja?

4. Od čega zavisi način definisanja vršnog događaja u stablu otkaza?

Vršni događaj može da bude opšti (u obliku otkaza ili ispravnog rada sistema), ili specifičan (ukoliko uključuje
samo neka stanja sistema ili njegovih komponenti)
4 Šta se podrazumeva pod prikupljanjem informacija za FTA?
Podrazumeva se proučavanje sistema sa stanovišta strukture, načina funkcionisanja i medjusobnog odnosa
sastavnih elemenata.
4. (2p) Kako se sprovodi funkcionalna analiza strukturnih celina tehničkog sistema?
Funkcionalna analiza strukturnih celina tehničkog sistema i razrada funkcionalnog blok-dijagrama sprovodi
se na sledeći način:
─ identifikuju se komponente sistema i opisuje se način njihovog rada;
─ izdvajaju se svi elementi sistema najnižeg strukturnog nivoa i opisuju se njihove elementarne funkcije;
─ identifikuju se svi ulazi i izlazi iz sistema i sumiraju se njihove veze sa ostalim sistemima i
─ crta se funkcionalni blok-dijagram sistema koji, pored toga što pokazuje kako su sastavni delovi
međusobno povezani, jasno određuje spoljašnje veze sistema.
4. Kako se vrši konstrukcija stabla događaja i u čemu se ogleda snaga korišćene simbolike?
Konstrukcija stabla događaja se vrši pomoću simbola za događaje, logičke kapije i prenos. Snaga simbolike
stabla događaja leži u činjenici da se simboli za događaje, povezani logičkim kapijama, lako mogu prevesti u
algebarske izraze.
4. Simboli za događaje, oblik i značenje?

4. Simboli za osnovne logičke kapije, oblik i značenje?

5. Simboli za prenos, oblik i značenje?

5. Šta se podrazumeva pod usvajanjem stabla događaja?
Pod usvajanjem stabla događaja se podrazumeva da se njime odražava pravo stanje i da su svi značajni
događaji obuhvaćeni kao i da postoji logička veza bazičnih i vršnog događaja.
5. Koji su najčešće primenjivani postupci kvantitativne analize stabla događaja?
Od postupaka kvantitativne analize stabla događaja, u praksi se najčešće koristi:
─ rangiranje (poređenje) bazičnih događaja prema strukturnoj važnosti,
─ rangiranje bazičnih događaja prema važnosti u pogledu verovatnoće pojave i
─ određivanje verovatnoće pojave vršnog događaja u zavisnosti od verovatnoća pojave bazičnih
događaja.

5. Definicija preseka događaja i kako se on zove kod stabla otkaza i stabla uspešnog rada?
Presek događaja je bazični događaj ili kombinacija bazičnih događaja, čija pojava dovodi do vršnog događaja.
Kod stabla otkaza takav presek događaja naziva se rastavni set jer dovodi do otkaza, a kod stabla ispravnog
rada sastavni set (put, staza), jer omogućava uspešan rad sistema.
5. Definicija minimalnog preseka događaja i skupa minimalnih preseka događaja?
Minimalni presek događaja je presek bazičnih događaja koji se ne može redukovati, a da i dalje dovodi do
vršnog događaja.
5. Kako se određuje strukturna važnost bazičnog događaja u stablu?
Strukturna važnost bazičnog događaja u stablu otkaza određuje se u zavisnosti od broja njegovog pojavljivanja
u minimalnim presecima događaja i od broja članova u tim presecima. Važno je naglasiti da ova mera ne
zavisi od verovatnoće pojave događaja.
5. Kako se određuje važnost bazičnog događaja sa aspekta verovatnoće pojave?
Važnost bazičnog događaja, sa aspekta verovatnoće pojave, određuje se tako što se meri uticaj promene
verovatnoće njegove pojave na verovatnoću pojave vršnog događaja.
6. U zavisnosti od načina grupisanja podvršnih događaja na koji način se može formirati stablo otkaza?
U zavisnosti od načina grupisanja osnovnih uzroka vršnog događaja, stablo otkaza se može formirati na tri
načina:
─ hardverski-strukturni pristup (posredni događaji u stablu događaja su stanja odgovarajućih strukturnih
celina)
─ funkcionalni pristup (događaji koji opisuju u kom smislu je došlo do događaja na izlazu iz logičke
kapije i koju su zajednički za više elemenata bez obzira na strukturnu pripadnost)
─ kombinacija prethodne dve

6. (2p) Kako se vrši pretvaranje stabla otkaza u stablo ispravnog rada; ilustrovati primerom?
Pretvaranje stabla otkaza u stablo ispravnog rada vrši se:
─ zamenom svih ,,ILI’’ logičkih kapija sa ,,I’’ logičkim kapijama,
─ zamenom svih ,,I’’ logičkih kapija sa ,,ILI’’ logičkim kapijama i
─ zamenom opisa događaja njihovim suprotnim događajima (opis otkazanog događaja se zamenjuje sa
opisom njegovog ispravnog rada)
6. Primer formiranja blok-dijagrama pouzdanosti na osnovu stabla otkaza sa "I" logičkom kapijom?

6. Primer formiranja blok-dijagrama pouzdanosti na osnovu stabla otkaza sa "ILI" logičkom kapijom?

6. Primer formiranja blok-dijagrama pouzdanosti na osnovu stabla ispravnog rada sa "ILI" logičkom
kapijom?

6. Primer formiranja blok-dijagrama pouzdanosti na osnovu stabla ispravnog rada sa "I" logičkom
kapijom?
7. Šta se podrazumeva pod kvalitativnom analizom stabla otkaza?
Pod kvalitativnom analizom stabla događaja podrazumeva se:
─ postupak formiranja i logičke analize stabla događaja,
─ određivanje skupa minimalnih preseka događaja,
─ rangiranje elemenata po značajnosti,
─ analiza zajedničkog uzroka itd.

7. Kako se označavaju događaji u okviru kvalitativne analize stabla otkaza?

Za određivanje skupa minimalnih preseka događaja potrebno je da se svi događaji u stablu označe Bulovim
promenljivama. Vršni događaj označava sa T ("top event"), posredni događaji sa G i, i = 1, 2, ... ("gates"),
bazični događaji sa Ej, j= 1, 2, ... ("events") ili Pn, n= 1, 2, ... i Sm, m= 1, 2, ... ("primary" i "secundary" events).
7. (2p) Postupak za određivanje skupa minimalnih preseka događaja u tri koraka?
1. Formiranje logičkih jednačina za svako logičko kolo u stablu otkaza.
2. Izražavanje vršnog događaja u funkciji od bazičnih događaja.
3. Redukcija dobijenog izraza korišćenjem pravila Bulove algebre.
7. Šta se podrazumeva pod koherentnim stablom otkaza?
Koherentna stabla otkaza su stabla otkaza kod kojih ne postoje dva bazična događaja koja su međusobno
suprotna i specijalna logička kola koja koriste negaciju.
7. Šta predstavlja analiza zajedničkog uzroka događaja?
U okviru nje se analizira ponašanje sistema, koji je podvrgnut specijalnim uslovima i sekundarnim uzrocima
i rangira se njihov uticaj na pojavu vršnog događaja.
7. Definicija specijalnog uslova i sekundarnog uzroka događaja?
Specijalni uslov je karakteristika koja blisko povezuje nekoliko primarnih događaja (na primer, elementi
izrađeni od strane istog proizvođača).
Sekundarni uzrok je događaj koji može da doprinese pojavljivanju nekoliko bazičnih događaja u stablu otkaza.
8. FMEA se može definisati kao sistematizovana grupa postupaka namenjenih za?
─ prepoznavanje i procenjivanje potencijalnih otkaza proizvoda i njihovih posledica,
─ određivanje mera i aktivnosti za eliminisanje ili smanjenje mogućnosti pojave otkaza i
─ dokumentovanje prethodna dva postupka.

8. Kojoj grupi FMEA metoda pripada i na čemu se zasniva?

FMEA je induktivna metoda izvođenja kvalitativne analize pouzdanosti i sigurnosti sistema od najnižeg do
najvišeg nivoa. Zasniva se na razmatranju svih potencijalnih otkaza sastavnih delova sistema i njihovih
posledica na sistem, sa ciljem da se identifikuju načini otkaza koji imaju najteže posledice na performanse
razmatranog sistema.
8. Kratak istorijat FMEA?
Kao zvaničan dokument FMEA datira od 9. novembra 1949. godine za vojne potrebe SAD, a sredinom
šezdesetih godina prošlog veka počinje da se koristi u okviru NASA. Primena u automobilskoj industriji
usledila je u drugoj polovini osamdesetih godina od strane Ford-a.
8. Razlika između ISO 9001 i QS 9000 u pogledu FMEA metode?
U standardu ISO 9001, koji specifira zahteve za sisteme menadžmenta kvalitetom, u delu koji se odnosi na
projektovanje i razvoj kaže se da u fazi planiranja projektovanja i razvoja organizacija mora da utvrdi
odgovarajuće aktivnosti preispitivanja i verifikacije za svaku fazu projektovanja i razvoja.
U standardu QS 9000 su tačno definisane metode i tehnike koje organizacija mora da koristi u okviru različitih
faza životnog ciklusa proizvoda. Na primer, jedan od zahteva QS 9000 je da organizacija u okviru
projektovanja proizvoda koristi projektnu FMEA, a u okviru razvoja tehnologije procesnu FMEA.
8. Za šta se FMEA postupak u fazi razvoja proizvoda može koristiti?
U fazi razvoja proizvoda FMEA postupak može da se koristi za preispitivanje projektnih rešenja i to kada se
─ projektuju nove komponente (konstrukcijski elementi i delovi) ili sistemi;
─ projektuju nove tehnologije i
─ postojeće komponente i/ili sistemi upotrebljavaju za nove proizvode

8. Pored osnovne namene u projektovanju proizvoda, za šta se još FMEA postupak primenjuje?
Primenjuje se za:
─ izmene projekata postojećih proizvoda ili procesa u cilju poboljšanja;
─ promene uslova korišćenja postojećih proizvoda u odnosu na uslove koji su razmatrani u fazi
─ projektovanja proizvoda;
─ analize delova uticajnih na bezbednost korisnika;
─ analize problema u proizvodnji;
─ analize problema u eksploataciji i servisiranju proizvoda;
─ analize problema vezanih za negativan uticaj proizvoda na okolinu (ekološki uticaj) i sl.

8. Vrste FMEA metode prema orijentaciji analize?

Prema orijentaciji analize postoje:
─ hardverski pristup,
─ funkcionalni pristup i
─ kombinovani pristup.

9. Vrste FMEA metode prema predmetu analize i vrsti tehničkih sistema?

─ Konceptna FMEA,
─ Projektna FMEA i
─ Procesna FMEA.

9. Vrste FMEA metode prema osnovnom nivou metode?

─ FMEA
─ FMEA + CA = FMECA

9. Sličnosti i razlike različitih vrsta FMEA u fazi razvoja proizvoda?

U fazi razvoja proizvoda postoje konceptna, projektna i procesna FMEA. Za sve tri vrste koristi se ista
metodologija rada i isti obrazac za dokumentovanje postupka. Međusobne razlike su u predmetu analize,
vremenu sprovođenja, funkciji preduzeća koja je nosilac aktivnosti itd.
9. Za šta se koristi konceptna (sistemska) FMEA?
Konceptna FMEA se koristi za otkrivanje i prevenciju otkaza sistema i podsistema u ranoj fazi koncipiranja
projekta.
9. Navedite nekoliko karakteristika konceptne FMEA?
IZABERI BAR TRI.
─ definiše mogući način otkaza prouzrokovan međusobnim dejstvom više sistema ili podsistema,
─ pomaže u izboru optimalnog alternativnog projekta u fazi koncipiranja,
─ obezbeđuje zadovoljenje korisničkih želja i zahteva kroz njihovo uvođenje u proces razvoja od početka
i kroz faze planiranja kvaliteta projektovanog proizvoda,
─ predstavlja osnovu za ispitivanje projektovanog sistema i planiranje mera održavanja,
─ sistematskim pristupom definisanju svih mogućih posledica otkaza podsi-stema, komponenti ili
mašinskih delova stvara osnovu za sprovođenje projektne FMEA, odnosno za utvrđivanje uzroka
tihposledica,
─ može da posluži za dokumentovanje i kao arhivski zapis ideja i aktivnosti u procesu razvoja proizvoda,
─ pomaže inženjerima u eliminisanju suvišnih poslova i povećava verovatnoću izbora optimalne
koncepcije projekta,
─ pomaže u preispitivanju, vrednovanju i poboljšanju projektovanog sistema,
─ pomaže pri formiranju otkaznog modela za ocenu pouzdanosti alternativnog dela projektnog zadatka,
─ pomaže u utvrđivanju zahteva za izmenama projekta ili za alternativnim projektnim rešenjem,
─ omogućava usaglašavanje koncipiranog rešenja za zahtevima u pogledu funkcionalnosti,
─ pouzdanosti, sigurnosti funkcionisanja, mogućnosti održavanja itd.

9. Za šta se koristi projektna FMEA?

Projektna FMEA se koristi kao pomoćno sredstvo za identifikaciju i sprečavanje pojave otkaza, čiji su uzroci
u neposrednoj vezi sa projektovanjem proizvoda.
9. Navedite nekoliko karakteristika projektne FMEA?
IZABERI BAR TRI.
─ u ranim fazama projektovanja otkriva verovatne načine otkaza sistema, podsistema i delova koji mogu
uticati na ispravno funkcionisanje ili na smanjenje sigurnosti, čime se mogu izbeći ili ublažiti mogući
problemi,
─ omogućava da se greške u proizvodnom procesu, kao uzroci potencijalnih načina otkaza elemenata
sistema, razmotre još u fazi projektovanja tehnologije,
─ definiše bitne i kritične parametre projekta,
─ obezbeđuje zadovoljenje korisničkih želja i zahteva kroz njihovo uvođenje u proces razvoja od početka
i kroz faze planiranja kvaliteta projektovanog proizvoda,
─ pomaže u definisanju projektnih zahteva i njihovih alternativa i utvrđuje njihov uticaj na analizirane
probleme i na moguće poboljšanje konstrukcije,
─ preko utvrđivanja zahteva za poboljšanje projekta omogućava sistematski pristup smanjenju kritičnih
parametara i rizika,
─ može da posluži kao arhivski zapis ideja i aktivnosti u procesu razvoja proizvoda,
─ beleži racionalne promene u projektovanju u cilju poboljšanja budućih konstrukcionih rešenja,
─ pomaže inženjerima u eliminisanju suvišnih poslova i u smanjenju vero-vatnoće lošeg izbora
koncepcije projekta,
─ povećava verovatnoću da se posledice potencijalnih načina otkaza na funkci-onisanje sistema razmotre
u toku projektovanja tehnologije,
 ─ učestvuje u utvrđivanju zahteva za alternativnim projektima proizvoda,
─ povećava organizacioni nivo korišćenjem dragocenih "naučenih lekcija" u cilju izbegavanja da se ista
greška ponovi itd.

10. Za šta se koristi procesna FMEA?

Procesna FMEA se koristi za indetifikaciju uzroka potencijalnih načina otkaza, koji se mogu javiti prlikom
proizvodnje ili montaže delova i sklopova i za definisanje mera za otklanjanje uočenih nedostataka.
10. Navedite nekoliko karakteristika procesne FMEA?
IZABERI BAR TRI.
─ u proizvodnim operacijama utvrđuje uzroke (greške, nedostaci) potencija-lnih načina otkaza elemenata
razmatranog sistema, čime stvara osnovu za preventi-vno delovanje u smislu potpunog eliminisanja
uzroka otkaza ili minimiziranja njihovih posledica;
─ definiše važne i kritične parametre i pomaže razvoj planova kontrole;
─ omogućava odbacivanje neprihvatljivih rešenja u ranoj fazi projektovanja tehnologije i usmeravanje
projektanta na optimalnu koncepciju;
─ omogućava sprovođenje i ostvarenje želja i zahteva budućih korisnika kroz planski razvoj i kroz faze
planiranja kvaliteta proizvoda;
─ eliminiše ili umanjuje faktore u proizvodnji ili montaži koji mogu uticati na kvalitet proizvoda;
─ omogućava sistematski organizovan pristup postupcima izmena proizvodnih procesa;
─ određuje prioritete u aktivnostima poboljšanja procesa;
─ može da posluži kao arhivski zapis ideja i aktivnosti u procesu razvoja tehnologije;
─ pomaže konstruktoru da pažnju usmeri na otklanjanje problema koji mogu nastati u toku proizvodnje
ili montaže, čime se smanjuje mogućnost lošeg izbora koncepcije;
─ pomaže u definisanju i poboljšanju programa za kontrolu proizvodnje;
─ sistematizovano beleži promene u projektu proizvodnih procesa u cilju poboljšanja narednih
proizvodnih i montažnih poslova itd.

10. (2p) Metodološka veza između različitih vrsta FMEA u fazi razvoja proizvoda?

10. (2p) Prikazati tabelarno FMEA tajming u procesu razvoja proizvoda?

10. Navedite osnovne korake FMEA radnog plana?
1. Formiranje tima
2. Plan rada i priprema za analizu
3. Analiza potencijalnih otkaza
4. Ocena projekta
5. Rad na poboljšanju kvaliteta
6. Ocena efektivnih i korektivnih mera
7. Dokumentovanje FMEA

10. Šta uključuje plan rada i priprema za FMEA analizu?

─ Definisanje zadatka i postavljanje cilja
─ Upoznavanje strukture sistema i nacina funkcionisanja
─ Formiranje strukturnog blok dijagrama sistema
─ Definisanje načina funkcionisanja i funkcijskih parametara
─ Prikupljanje postojećih relevantnih podataka i distribuiranje članovima FMEA tima

10. Kako se vrši analiza potencijalnih otkaza?

─ Identifikacija potencijalnih otkaza elemenata
─ Identifikacija uzroka i evidentiranje posledica otkaza
─ Evidentiranje predviđenih kontrolnih mera za otkrivanje uzroka otkaza

11. Na koji način se vrši ocena projekta u okviru FMEA radnog plana?

 Procena faktora rizika pojave otkaza R1

 Procena faktora težine posledica otkaza R2
 Procena faktora neotkrivanja uzroka otkaza R3
 Izračunavanje faktora ukupnog rizika R= R1·R2·R3

11. Šta uključuje u sebe rad na poboljšanju kvaliteta u okviru radnog plana?

 Opis trenutnog stanja

 Moguće ideje za poboljšanje
 Ocena troškova i rokova
 Izbor odgovarajućeg predloga za poboljšanje
 Plan uvođenja prevent. i korektiv. mera (mere, odgovor., rokovi)

11. Kako se vrši ocena efekata korektivnih mera u okviru radnog plana?

 Procena faktora rizika pojave otkaza R1

 Procena faktora težine posledica otkaza R2
 Procena faktora neotkrivanja uzroka otkaza R3
 Izračunavanje faktora ukupnog rizika R= R1·R2·R3

11. Šta se podrazumeva pod sinergijskim efektom?

Pojam “sinergički” odnosi se na kumulativnu prirodu grupne energije.
Ono što možemo zajedno uraditi nadmašuje zbir onoga što svako od nas može uraditi pojedinačno.
11. (2p) Izvori informacija za FMEA postupak?

 rezultati QFD studija;

 zakonski i drugi obavezujući propisi koji se odnose na predmet FMEA postupka;
 konstrukciona i tehnološka dokumentacija (crteži, sastavnice, standardi, norme proizvodnje i dr.);
 informacije o izvršenim razvojnim ispitivanjima i rezultati tih ispitivanja;
 izveštaji o identifikovanim i rešenim problemima u toku razvoja proizvoda;
 podaci o izmenama u projektu proizvoda ili procesa;
 informacije o kvantitetu i kvalitetu preventivnih mera predviđenih u fazi razvoja sa ciljem sprečavanja
pojave otkaza ili minimiziranja njegovih posledica;
 informacije o predviđenim metodama kontrolisanja i ispitivanja proizvoda i procesa u fazi razvoja;
 postojeći podaci o uočenim i rešenim problemima, npr. prilikom izrade komponenti, montaže ili
kontrole sličnih proizvoda;
 postojeći rezultati postupka FMEA sličnih proizvoda i procesa, i drugi relevantni zapisi o kvalitetu
proizvoda;
 rezultati kontrolisanja i ispitivanja istih ili sličnih proizvoda i procesa u prethodnom periodu;
 informacije o ponašanju sopstvenih proizvoda i procesa slične vrste u eksploataciji;
 informacije o ponašanju sličnih proizvoda i procesa drugih proizvođača;
 informacije kojima raspolažu prodajne i servisne službe sličnih proizvoda za garantni i postgarantni
period itd.

11. (2p) Pozitivni efekti formiranja FMEA tima za preispitivanje projektnih rešenja?
Formiranjem FMEA tima za preispitivanje projektnih rešenja proizvoda i procesa, ostvaruju se sledeći
pozitivni efekti:

 angažovanjem eksperata iz raznih funkcija preduzeća u većoj meri se koriste kadrovski potencijali
preduzeća;
 zahvaljujući zastupljenosti odgovarajućih predstavnika, FMEA timu su neposredno dostupne
raspoložive informacije većine funkcija preduzeća vezane za predmet analize;
 izbegava se jednostrani pristup u oceni projektnih rešenja i donošenju odluka;
 stvara se ambijent saradnje i tolerancije između predstavnika različitih funkcija preduzeća i osećaj
realizacije zajedničkog projekta, čime se predupređuje kritika "tuđih" rešenja;
 kreira se kultura koja pospešuje jasnoću, efikasnost, participaciju i takmičarski duh;
 stvara se osnova za paralelno odvijanje aktivnosti vezanih za razvoj proizvoda (omogućava paralelan
razvoj proizvoda, tehnologije, sredstava za kontrolu i ispitivanje itd.);
 intenzivna i redovna razmena informacija između stručnjaka većine funkcija preduzeća omogućava
efikasno rešavanje problema u ranim fazama nastajanja proizvoda itd.

11. Od čega zavisi sastav i broj članova FMEA tima?

Sastav i broj članova FMEA tima određuje se u zavisnosti od organizacione structure i raspoloživih kadrovskih
resursa preduzeća.

12. Koje najčešće funkcije preduzeća daju svoje predstavnike u FMEA timu?
Za sprovođenje konceptne i projektne FMEA odgovornost preuzimaju predstavnici odgovorajućih funkcija
projektovanja, a za procesnu FMEA odgovoran je član ima iz funkcije projektovanja tehnologije.
12. Kako se određuje vođa FMEA tima?
Imenovanje odgovornog lica (vođe, koordinatora, predsedavajućeg) za formiranje FMEA tima u preduzeću
definiše se odgovarajućim uputstvom (procedurom). U slučaju da takvo uputstvo ne postoji, rukovodstvo
preduzeća imenuje odgovorno lice za formiranje tima. Za konceptnu i projektnu FMEA vođa tima je iz
funckije projektovanja proizvoda, a za procesnu FMEA iz funkcije projektovanja tehnologije. Najčešće,
rukovodilac odgovarajućeg projekta je ujedno i vođa FMEA tima.

12. (2p) Koji su osnovni zadaci vođe FMEA tima?

U sklopu pripreme i sprovođenja FMEA postupka, pored koordinacije rada tima, vođa FMEA tima treba da:

 obezbedi podršku aktivnostima FMEA tima od strane rukovodeće garniture;

 izvrši izbor članova FMEA tima u saradnji sa rukovodiocima stručnih funkcija preduzeća;
 organizuje prvi sastanak tima;
 obezbedi osnovne uslove za rad tima (prostor, vreme, pomoć);
 vrši zaštitu tima od pritisaka sa strane;
 upoznaje članove tima sa zahtevima FMEA berze;
 vodi i moderira diskusije na sednicama;
 prikuplja dokumentaciju i podatke i distribuira ostalim članovima tima;
 planira termine i rezultate, uključujući i praćenje napredovanja;
 vodi računa o tome da se izrada FMEA odvija efikasno i metodološki tačno;
 izveštava o toku aktivnosti nadređene strukture;
 osigurava da FMEA dokumentacija ne dođe u pogrešne ruke itd.

12. Koje osnovne kriterijume treba da zadovolji član FMEA tima?

Pored stručne kompetentnosti u oblasti koju pokriva funkcija preduzeća koju predstavlja u FMEA timu, član
tima mora da zadovolji sledeće kriterijume:

 da ima visok nivo i širinu tehničkih znanja, kako bi mogao da uzme učešće u timskom radu i po temama
koje nisu njegova uža specijalnost;
 da su mu u okviru njegove nadležnosti dostupni podaci o proizvodu ili procesu čija se projektna rešenja
razmatraju;
 da je kreativan, inicijativan i analitičan u radu i spreman da preuzme odgovornost i
 da je po svojim psiho-fizičkim predispozicijama pogodan za rad u timu (pozitivan stav, uvažavanje i
poštovanje saradnika, komunikativnost, tolerantnost, spremnost za kompromise, kooperativnost,
inteligencija, sposobnost izražavanja itd.)

12. Šta se podrazumeva pod upravljanjem konfliktom?

Pod upravljanjem konfliktom podrazumeva se mogućnost pojedinca i grupe da predvide i kanališu rešavanje
konfliktnih situacija.

12. Posledice neupravljanja konfliktom u timskom radu?

Neupravljanje konfliktom u timskom radu ima za posledicu podelu članova tima u tabore i vođenje tajnih
kampanji radi diskreditovanja članova tima iz suprotnog tabora. Time se gubi međusobno poverenje članova
tima, dragoceno vreme i energija potrebna za ostvarivanje postavljenog cilja.
12. Koje su osobine timova koji dobro upravljaju konfliktom?
Osobine timova koji dobro upravljaju konfliktom su: prijatna atmosfera za rad, nema ogovaranja, pažnja se
usmerava na rešenje koje zadovoljava postavljene zahteve, direktna komunikacija itd. Članovi tima
međusobne razlike u mišljenjima rešavaju brzo, otvoreno i korektno. Rezultat takvog načina rada je
inventivnije rešenje problema, veća efektivnost rada, manji nivo stresa i veće zadovoljstvo poslom članova
tima.

13. Načini donošenja odluka u timskom radu?

Načini donošenja odluka u timskom radu mogu da budu raznovrsni, kao na primer: autokratski, formiranjem
koalicije, većinom glasova, konsenzusom ili na način za koji se tim opredeli.
Kod autokratskog odlučivanja odluku donosi pojedinac, najčešće vođa tima, koji ima ovlašćenje za to.
Koalicioni način donošenja odluka karakteriše udruživanje više članova tima radi nametanja svog mišljenja.

Glasanje je najčešći način razrešavanja spornih situacija u timskom radu. Nedostatak ovakvog načina
odlučivanja je što manjina ne prihvata odluku i ne podržava je.

Konsenzus predstavlja saglasnost svih članova tima sa donetom odlukom. Postiže se sagledavanjem
pozitivnih i negativnih aspekata predmeta odlučivanja do te mere koja omogućava da članovi tima razumeju
i prihvate razloge donošenja odluke.

13. Šta se razmatra kao osnova za postupak ocene rešenja u fazi razvoja proizvoda i procesa?

 potencijalni načini otkaza proizvoda i njihove verovatnoće pojave u eksploataciji;

 potencijalne posledice otkaza ispoljene prema korisniku ili okolini i
 mogućnost otkrivanja potencijalnog uzroka otkaza (greške) u fazi razvoja proizvoda i tehnologije, i
sprečavanja da dođe do proizvodnje neusaglašenih proizvoda.

13. Kako se definiše verovatnoća pojave otkaza?

Verovatnoća pojave otkaza (Probability of Failure - PF) u eksploataciji proizvoda predstavlja verovatnoću da
će odgovarajući potencijalni uzrok otkaza rezultovati otkazom komponente ili sistema. Postojanje uzroka
otkaza samo po sebi ne znači i automatsku pojavu otkaza.

13. Kako se može uticati na smanjenje faktora rizika pojave otkaza?

Na smanjenje faktora rizika pojave otkaza može se uticati preventivnim i korektivnim merama u fazi
projektovanja proizvoda usmerenim na eliminisanje uzroka koji dovodi do otkaza, kontrolisanjem (praćenjem)
uzroka otkaza u toku vremena ili minimiziranjem njegovog uticaja.

13. Šta predstavlja značajnost posledica otkaza?

Težina (značajnost) posledica otkaza (Failure Demerit Value - FDV) pred-stavlja meru uticaja potencijalnog
načina otkaza komponente razmatranog sistema na radnu sposobnost sistema, na korisnika i/ili na okruženje.

13. Kako se može umanjiti ocena značajnosti posledica otkaza?

Ocena značajnosti posledica otkaza može se umanjiti samo funkcionalnom izmenom u projektu (npr.
uvođenjem paralelnih veza) ili predviđanjem dodatne opreme za praćenje parametara funkcionisanja kritičnih
celina i blagovremeno upozoravanje korisnika preko svetlosnih ili zvučnih signala.
13. Kako se definiše verovatnoća otkrivanja uzroka otkaza?
Verovatnoća otkrivanja uzroka otkaza (Probability of Failure Remedy - PFR) predstavlja procenu sposobnosti
programa za proveru (verifikaciju) projekta za otkrivanje (detektovanje) potencijalnih nedostataka u
konstrukciji pre nego što ona bude puštena u proizvodnju.

13. Navedite nekoliko primera projektne kontrole?

 periodično preispitivanje projekta;

 provera proračunatih dimenzija drugim metodama (metoda konačnih elemenata, verovatnosni
proračun i sl.);
 ispitivanje prototipa u eksploatacionim uslovima;
 ispitivanje tehnologičnosti itd.

14. Izraz za indeks prioriteta rizika i značenje pojedinih veličina?

𝑅(𝑖, 𝑗, 𝑘) = 𝑅1 (𝑖, 𝑗) ∙ 𝑅2 (𝑖, 𝑗) ∙ 𝑅3 (𝑖, 𝑗, 𝑘)

gde je:

𝑅1 (𝑖, 𝑗) - vrednost faktora rizika pojave,

𝑅2 (𝑖, 𝑗) - vrednost faktora rizika nastanka posledica i

𝑅3 (𝑖, 𝑗, 𝑘) - vrednost faktora rizika neotkrivanja uzroka načina otkaza

14. (2p) Kojim redosledom treba izvršiti razmatranje kritičnosti načina otkaza?
1. način otkaza ima posledicu sa rangom težine 9 ili 10;
2. proizvod faktora rizika pojave otkaza R1 i faktora rizika posledica otkaza R2 veći je od kritične
vrednosti određene dogovorom članova FMEA tima i
3. vrednost indeksa prioriteta rizika R veća je od kritične vrednosti usvojene dogovorom FMEA tima.

14. Šta se podrazumeva pod preventivnim a šta pod korektivnim merama?

Preventivne mere se definišu kao aktivnosti koje se preduzimaju da bi se eliminisali uzroci potencijalnih
neusaglašenosti, a korektivne mere kao aktivnosti koje se preduzimaju da bi se eliminisali uzroci postojećih
neusaglašenosti sa ciljem da se spreči njihova ponovna pojava.

14. Zašto uvek treba težiti preventivnim merama?

Preventivne mere predstavljaju viši nivo aktivnosti i donose značajno veće smanjenje troškova proizvodnje u
odnosu na korektivne mere. Zbog toga, gde god je to moguće, treba težiti preventivnom delovanju i
eliminisanju potencijalnih problema još u fazi razvoja proizvoda, kada su troškovi za njihovo otklanjanje
minimalni.

14. Od kojih se koraka sastoji postupak sprovođenja preventivnih mera?

 identifikaciju potencijalnih neusaglašenosti proizvoda i/ili usluge i procesa;

 analizu uzroka potencijalnih neusaglašenosti proizvoda i/ili usluge, procesa i sistema upravljanja
kvalitetom, kao i evidentiranje rezultata;
 definisanje preventivnih mera koje su neophodne u cilju eliminisanja uzroka potencijalnih
neusaglašenosti;
 realizaciju potrebnih preventivnih mera i
 naknadne mere kojima se obezbeđuje efektivnost i evidentiranje realizovanih preventivnih mera, kao
i njihovo dostavljanje rukovodstvu u cilju preispitivanja
14. Od kojih koraka se sastoji postupak sprovođenja korektivnih mera?

 identifikaciju postojećih neusaglašenosti proizvoda i/ili usluge i procesa;

 analizu uzroka postojećih neusaglašenosti proizvoda i/ili usluge, procesa i sistema upravljanja
kvalitetom, kao i evidentiranje rezultata;
 definisanje korektivnih mera koje su neophodne u cilju eliminisanja uzroka postojećih neusaglašenosti;
 realizaciju potrebnih korektivnih mera i
 naknadne mere kojima se obezbeđuje efektivnost i evidentiranje realizovanih korektivnih mera, kao i
njihovo dostavljanje rukovodstvu u cilju preispitivanja

14. Svrha uvođenja korektivnih mera?

Svrha uvođenja preventivnih i korektivnih mera je da se smanjenjem mogućnosti pojave otkaza (eliminacijom
ili kontrolisanjem uzroka otkaza) i/ili smanjenjem značajnosti posledica otkaza i/ili povećanjem mogućnosti
otkrivanja uzroka otkaza izvrši poboljšanje projekta.

14. U kojim oblastima mogu biti realizovane korektivne mere?

Preventivne i korektivne mere mogu biti realizovane u oblasti projektovanja proizvoda (konstrukcione mere),
projektovanja tehnologije (procesne mere) ili u oblasti kontrolisanja i ispitivanja.
15. Efekti uvođenja korektivnih mera u oblasti projektovanja proizvoda?
Konstrukcionim preventivnim ili korektivnim merama može se uticati na smanjenje vrednosti sva tri faktora
rizika, procesnim na dva, dok se merama u oblasti kontrolisanja i ispitivanja može uticati samo na mogućnost
otkrivanja uzroka otkaza. Na osnovu toga sledi zaključak da se najveći efekat primene mera za poboljšanje
kvaliteta postiže odgovarajućim izmenama u projektu proizvoda.

15. Kako se vrši izbor preventivnih i korektivnih mera i redosled primene?

Izbor preventivnih i korektivnih mera iz skupa mogućih rešenja i definisanje redosleda primene može se
izvršiti na osnovu rezultata grupisanja i rangiranja ovih mera po:

 efektima primene sa aspekta funkcionalnosti, pouzdanosti, bezbednosti;

 dužini trajanja pripremne faze za njihovo sprovođenje;
 potrebnim novčanim sredstvima i drugim angažovanim resursima itd.

15. Kako se vrši verifikacija efekata korektivnih mera?

Verifikacija efekata preventivnih i korektivnih mera vrši se ponavljanjem postupka vrednovanja faktora rizika
kritičnih načina otkaza i izračunavanjem novih vrednosti indeksa prioriteta rizika. Ako preporučene mere nisu
u potpunosti reali-zovane ili nisu rezultirale potrebnim smanjenjem, kako pojedinačnih, tako i ukupnog faktora
rizika, FMEA se smatra otvorenom (nezaključenom).

15. Čime se vrši dokumentovanje FMEA postupka i na koji način?

Za dokumentovanje FMEA postupka u fazi razvoja proizvoda koristi se odgovarajući obrazac (formular).
Zbog velikog broja podataka koji se unose, FMEA obrazac je obično A3 formata. Obrazac za FMEA
predstavlja document u koji se upisuju stalne izmene, koje se sprovode u okviru preventivnih i korektivnih
mera. Time je omogućeno praćenje aktivnosti na rešavanju problema uočenih u fazi razvoja proizvoda.
15. Koji se osnovni podaci upisuju u zaglavlje FMEA obrasca?
U zaglalje FMEA obrasca se upisuju:

 pomoćna tabela za vrednovanje faktora rizika R1,

 pomoćna tabela za vrednovanje faktora rizika R2,
 pomoćna tabela za vrednovanje faktora rizika R3,
 pomoćna tabela za kvalitativnu ocenu ukupnog rizika R na osnovu izračunate vrednosti,
 spisak imena članova FMEA tima i funkcije preduzeća kojima pripadaju.

15. U opštem slučaju kako se mogu klasifikovati sve posledice otkaza razmatranog sistema?
U opštem slučaju, klasifikacija može da se izvrši u četiri kategorije na sledeći način:

I. katastrofalne posledice za sitem i/ili ljudstvo,

II. definitivan prekid eksploatacije sistema,
III. zastoji sistema ili pogoršanje izlaznih parametara i
IV. neznatni (zanemarljivi) zastoji sistema.

15. (2p) Postupak FMEA na osnoviu podataka iz eksploatacije u tri koraka?

Prvi korak: utvrđivanje kritičnosti načina otkaza elemenata po kategorijama posledica otkaza p (p = I, II, III,
IV) prema izrazu:
(𝑝) (𝑝)
𝐶𝑖𝑗 = 𝛼𝑖𝑗 ∙ 𝛽𝑖𝑗 ∙ 𝜆𝑖 ∙ 𝑡𝑖
(𝑝)
Proračun 𝐶𝑖𝑗 omogućava rangiranje načina otkaza elemenata po posledicama, radi određivanja najkritičnijih
(𝑝)
načina otkaza elemenata u sistemu sa aspekta sigurnosti. Osim toga, izračunate vrednosti 𝐶𝑖𝑗 predstavljaju
polaznu osnovu za određivanje ostalih kvantitativnih pokazatelja kritičnosti elemenata.
Drugi korak: Utvrđivanje kritičnosti otkaza i-tog elementa, koji prouzrukuje p-tu kategoriju posledica otkaza:

(𝑝) (𝑝)
𝐶𝑖 = ∑ 𝐶𝑖𝑗
𝑗

(𝑝)
Proračun 𝐶𝑖 omogućava izdvajanje najvažnijih elemenata, čiji otkazi dovode do određenih kategorija
posledica.

Treći korak: Utvrđivanje kritičnosti p-te posledice otkaza sistema, sabiranjem kritičnosti svih načina otkaza
elemenata za tu posledicu:

(𝑝)
𝐶𝑝 = ∑ ∑ 𝐶𝑖𝑗
𝑖 𝑗

Dobijene vrednosti 𝐶𝑝 predstavljaju statistički pokazatelj stepena zastupljenosti pojedinih kategorija

posledica.
15. Izraz za utvrđivanje kritičnosti načina otkaza elemenata po kategorijama posledica otkaza i
značenje pojedinih veličina?
(𝑝) (𝑝)
𝐶𝑖𝑗 = 𝛼𝑖𝑗 ∙ 𝛽𝑖𝑗 ∙ 𝜆𝑖 ∙ 𝑡𝑖
gde je:

𝛼𝑖𝑗 - relativni udeo (mera učestalosti) j-tog načina otkaza i-tog elementa, pri čemu je 0 ≤ 𝛼𝑖𝑗 ≤ 1, ∑𝑗 𝛼𝑖𝑗 = 1
(određuje se eksperimentalno ako postoji mogućnost, ili ekpertnom procenom, tj. na osnovu podataka iz
održavanja razmatranog sistema),
(𝑝)
𝛽𝑖𝑗 - uslovna verovatnoća da će j-ti način otkaza i-tog elementa prouzrokovati p-tu kategoriju posledica
otkaza prema usvojenoj klasifikaciji, pod uslovom da će se ovaj način otkaza pojaviti,

𝜆𝑖 = ∑𝑗 𝜆𝑖𝑗 - intenzitet otkaza i-tog elementa,

𝜆𝑖𝑗 - intenzitet j-tog načina i-tog elementa,

𝑡𝑖 - vreme rada i-tog elementa.