1

1. УВОД

Као један од најсложенијих техничких система је моторно возило на које утиче велики
број различитих фактора, а што резултира појавом многобројних отказа. Могуће
неисправности представљају један од главних узрока који доводе до отказа и који уједно
намећу потребу анализе начина и њиховог отклањања. С обзиром на сложеност
проблематике и значај њеног изучавања, овој области се посвећује посебна пажња од
стране свих оних који се баве проучавањем моторних возила било у фази развоја,
производње или коришћења.
Код класичних моторних возила старије производње која немају одговарајући ниво
погодности за одржавање са аспекта примjене савремених дијагностчких метода,
дијагностицирање се обавља примјеном неког модела одржавања у моментима датих
стања. Такви дијагностички модели формирани су првенствено узимајући у обзир
постизања задовољавајућег нивоа поузданости возила уз прихватљиву вриједност
трошкова одржавања.
Без обзира колико се успјешно одреде моменти потребног дијагностицирања, возило
ипак треба изузети из транспортног процеса, због неисправности које се могу
манифестовати кроз нефункционисања компонената, доводи до смањења ефективности
његовог коришћења. У области моторних возила, нагли развој технике захтјева
изналажење одговарајућих техничких рјешења у њиховом дијагностицирању. Код
савремених возила актуелна је примјена флексибилних сервисних система. Кључну улогу
и значај у вези са правилним начином рада аутоматизованих флексибилних сервисних
система представља њихова база знања.
Формирањем базе знања првенствено значи изнаћи адекватне математичке
дијагностичке моделе. Суштину базе знања чини примјена адекватних дијагностичких
модела уз помоћ одговарајуће софтерске подршке, којом се врши обрада података већ
смјештених у бази података.
За одржавање, савремена возила имају одговарајуће погодности примјеном
првенствено адекватних аутоматизованих дијагностичких система који омогућавају:
непрекидан надзор над извршењем свих функција возила, дијагностику техничког стања и
кориговање рада појединих компоненти возила које имају кључан утицај на исправност
рада моторних возила.
Примјена флексибилних сервисних и телематских система представља највиши ниво
развоја данашњих возила. Основа ових савремених система је такозвани On Board
компјутер, односно централна процесорска јединица. У оквиру централне процесорске
јединице возила посебну пажњу заслужује правилно формирање базе знања и базе
података.
Базе података се пуне захваљујући одговарајућим сензорима и давачима који прате
вриједност дијагностичких параметара у појединим склоповима и дјеловима возила. Од
велике важности је правилан избор параметара пратећих процеса у возилу које се узима за
дијагностику (дијагностички параметри), као и правилност утврђивања њихове
вриједности, са што мањом грешком.

2
2. УЗРОЦИ КОЈИ ДОВОДЕ ДО НЕИСПРАВНОСТИ
МОТОРНИХ ВОЗИЛА

Свако моторно возило посједује основне системе и агрегате који га чине интегралном
цјелином. Њега карактерише функција кретања, посматрана са гледишта активне и
пасивне безбједности, везане за одређену врсту дјелатности. Поред својих специфичности,
постоји заједничка основа за сва моторна возила која се огледа у праћењу компонената и
агрегата који им дају функционалну интегралну цјелину. Такође самим тим се повећава
поузданост возила као и општу безбједност у саобраћају, практично елиминише облике
отказа као узрочнике саобраћајних незгода.
Скуп техничког стања компонената моторних возила обухвата сва исправна и
неисправна стања саставних компоненти склопова. Задаци провјере исправности, провјере
радне способности, провјере правилног функционисања и истраживања узрока
неисправности представљају групу општих задатака дијагнозе стања компоненти
моторних возила.
Поступак дијагнозе стања има за задатак, прије свега, истраживање узрока
неисправности моторних возила, затим указивање на узроке и мјеста појаве
неисправности склопова моторних возила. Истраживање се базира на замјени саставних
компоненти и отклањању грешака у монтажи истих.
Дјелатност службе развоја и одржавања у периоду рада и одржавања склопова
моторних возила је управо истраживање неисправности. Координиран и константни рад
ових служби представља неопходан услов за процес "усавршавања" компоненти моторних
возила, а посебан значај за произвођача склопова има са гледишта квалитета. Интерес
корисника таквих компоненти се огледа у његовој већој поузданости у току рада. У
интересу произвођача склопова возила је да такве недостатке изражене у процесу
експлоатације отклони, а учешће службе развоја и одржавања у томе је значајно за оба
партнера.
Потреба за рашчлањивањем моторног возила на саставне компоненте склопова се јавља
као посљедица истраживања узрока неисправности компоненти. Број група одређује се
приликом истраживања параметара стања компоненти и зависи од степена њихове подјеле
према склоповима возила. Такав степен детаљизације омогућиће дубинску дијагнозу. У
случају код моторних возила или њених саставних компонената када претрпе хаварију или
ако се мјесто неисправности не може одмах утврдити, тада се приступа поменутој
дубинској дијагнози. Закључујемо да се дубинска дијагноза најчешће примењује за
локализацију неисправности у оквиру планираних испитивања или у случају хаварије, као
и за одређивање количине и обима превентивног одржавања пре редовних интервала
одржавања моторних возила.
Током рада склопова моторних возила, а које су у непровереном стању, долази до
појаве првих знакова неисправности. Да би се одредила која од неисправности је могућа,
неопходно је извршити низ дијагностичких контрола. При контроли стања компонената
неопходно је проверити и квалитет компоненти моторних возила, производност, друге
показатеље и увјерити се у исправност или утврдити момент појаве, место и узрок отказа
компоненти.
Код саставних склопова моторног возила, откази настали на основу повишених
температуре и похабаности лежајева, евидентирани су контролом прикупљања података,

3
тј. кроз организацију контроле нивоа измјерених величина стохастичких сигнала на
изабраним мјерним мјестима.
Проучавање отказа на склоповима моторних возила указало је на неопходност
примјене методе анализе отказа који настају усљед повећаних радних температура и
похабаности лежајева посматраних компоненти склопова. Ова метода ће бити
искоришћена у сагледавању поузданости рада компоненти анализираних склопова возила.
Правилно функционисање рада компонената моторних возила ометају неисправности
које могу бити различите, а што се може утврдити поступком дијагнозе и начином
рашчлањивања склопова у различитим временским условима. На основу добијених
резултата измејрених вредности, доносе се одлуке о предузимању поступака превентивног
одржавања, а провјере се спроводе на основу провејре параметара стања склопова
моторних возила у сваком тренутку њиховог рада.

2.1. Основе техничке дијагностике

Последњих година смо свједоци да дијагностика стања возила игра важну улогу у ауто
индустрији и да компоненте у возилу имају већу искоришћеност, мању потрошњу,
трошкове одржавања и загађеност животне средине. Такође, сложенији системи и
компоненте које усљед квара доводе до неисправности или потпуног заустављања
моторних возила, што представља возило као значајан чинилац безбедности у саобраћају.
Зато се чак и произвођачи труде да дијагностику возила што више упросте и приближе
сервисерима. Дијагностика возила је постала веома битна и без помоћних уређаја
немогуће је извршити преглед возила. За све произвођаче су најбољи фабрички скенери за
одређено возило. Ако познајете долазност одређених возила у сервис онда је најбоље да
поседујете фабричке скенере за та возила.
Дијагностика је технологија која је, са једне стране, везана за техничко стање возила, тј.
да само возило дијагностицира и са друге стране исправне комоненте без одржавања
употребити у возило ради обезбјеђења његовог функционисања. Алокација дијагностике у
систему одржавања возила произилази из њене двојне улоге. Дуговјечност, поузданост и
дијагностика су узајамно повезани параметри који одређују техничко стање возила у
цјелости. Дијагностика се базира на довољно разрађеној научној основи, на математичким
и физичким методама које омогућују постизање оптималних резултата и као таква
представља нов огранак техничке кибернетике.
Осим тога, дијагностика чини важан саставни дио одржавања јер она омогућује да се
без претходне демонтаже одреди техничко стање возила и предвиди ресурс њиховог
поузданог рада.
Дијагностика се бави прије свега стањем возила у тренутку посматрања, али и
предикцијом (предвиђањем стања у будућности), као и ретроспекцијом (прошлошћу
возила). Тачност предвиђања понашања возила у будућности већа је уколико се заснива на
већем броју података о његовом понашању у прошлости, али и уколико су познати услови
његовог коришћења и одржавања у прошлости, садашњости и будућности.
Дијагностика, као саставни дио одржавања према стању, треба да утврди техничко
стање саставних компонената са одређеном тачношћу у одређеном тренутку времена.
Утврђивање радног стања саставних компонената се остварује примјеном одговарајућих

4
савремених инструмената и на основу чулних опажања специјалиста за дијагностику.
Дијагностика је технологија везана, с једне стране, за стање у коме се возило налази, а са
друге стране за систем одржавања примjењен на њему. Према томе, дијагностика
представља интегрални дио конкретног система одржавања. Поступци дијагностицирања
базирају се на контролама стања возила са основним циљем утврђивања његове
исправности. Аутоматизовани дијагностички системи, умјесто возача, обезбеђују
објективни и непрекидни надзор над радом возила. У случају појаве било какве
неисправности у раду возила аутоматизовани дијагностички систем упозорава возача на
потребу да се изврши одговарајућа интервенција.

Систем дијагностике возила обухвата следеће активности:

 успоставља законитости промјене параметара стања возила и његове погодности за

контролу;
 избор дијагностичких параметара и одређивање карактеристика њихових промјена
и веза са параметрима стања возила;
 утврђивање норматива дијагностичких параметара;
 одређивање могућности постављања дијагнозе;
 избор, уз техно-економско образложење, одговарајуће методе и мјерних средстава;
 одређивање оптималне процедуре дијагностике;
 утврђивање режима, технологије, као и мјеста и положаја дијагностике у укупном
систему одржавања возила.

Комплексна и модерна опрема за дијагностицирање моторних возила мора да пружи

комплексне захтјеве:

 паралелно тестирање и програмирање модула, смањење времена и трошкова, већа

функционалност,
 провјера електричне инсталације, дјелимично или потпуно тестирање електричне
инсталације,
 подешавање возила и тестирање по законским нормативима, законском
регулативом дефинисан начина мjерење емисије смjеше издувних гасова из мотора,
 тестирање подсклопова подсистема-тестирање врата, кабине, функционалност
сензора мотора, прикупљање података мjерења, флексибилан начин повезивања на
различите системе,
 рjешење оправки-исправљање и преглед грешака као и селективно обављање
процеса, могућност припрема и управљања тестовима и конфигурације података за
тестирање,
 управљање системом квалитета-приказ за управљање информацијама о квалитету,
 приступ информацијама-могућност приступа података између различитих
платформи, као и паралелни приказ информација за систем праћења и за систем
дијагностицирања,
 интерфејс према спољним снабдjевачима.

Мjерење величина које представљају неко техничко стање, омогућује се преко

5
сензора. Сензор претвара неку од физичких величина у електрични сигнал. Овај
електрични сигнал представља информацију. Ова информација је представљена или као
промjена напона или као промjена јачине струје. Сваки сензор представља једну мjерну
тачку. Мjерне тачке на возилу се групишу и систематизују, чиме се омугућује припрема и
управљање тестирањем и конфигурисањем.
Како је модерна тестна опрема заснована на основним електричним сигналима (јачина
струје и напон) и комуникацији, комуникација се одвија преко тзв. Серијског
дијагностичког линка. Ове информације се прикупљају у CM (Control Modules) контролни
модул. Како би се комуникација одвијала између различитих сензора и модула,
постављени су стандарди.

Дијагностика у ауто индустрији може се поделити на четири главна подручја примjене:

 дијагностика у возилу,
 произвођачка дијагностика,
 сервисна дијагностика,
 телеметријска дијагностика.

У модерна возила уграђују се системи који омогућавају већу сигурност и комфор.

Дијагностика у возилу омогућује надзор система над самим собом и над свим периферним
компонентама. Такође, детектује и чува поремећаје и сметње које се детектују у цијелом
систему. Захтјеви које треба да испуни је континуално надзирање свих карактеристика
система, као што су:

 физички улази/излази,
 функционално понашање система,
 конфигурацију мреже.

Један од захтјева које мора да испуни систем је чување у непромјенљиву меморију.

Овим се омогућује да се накнадно очитавају подаци, а затим приступи дубљој анализи
података. Такође, садржи сет кондиција, механизме за неодскакивање, маскирање, начине
система снаге и иницијализацију подсеквентних мјерења (нпр, начин рада у хитним
случајевима, упозоравајућа сигнализација и др.).
Комплексност произвођачке дијагностике састоји се не само од дијагностике дјелова,
подсклопова и склопова, него и од конфигурисања система. Паралелно се одвија провјера
функционалности и исправности као и конфигурација модула. Ако дио који се користи у
систему возила, потиче од неког другог произвођача, ови дјелови се такође провjеравају и
конфигуришу ради прилагођавања за постојећи систем. Практично нема произвођача који
има комплетан сопствени систем, него користи системе других уско специјализираних
произвођача за одређене системе. Са друге стране постоје произвођачи који у потпуности
имају развијене своје системе који се производе или у својим производним погонима или
се уздају другим произвођачима. Без обзира на порjекло компоненте, она се
дијагностицира и усклађује за одређено возило. У сваком случају, поред исправних
вриједности, произвођач мора дати и вриједности које се односе за неисправно стање као
и начин њиховог рјешавања. Структура ових података који се размењују су различите
дужине у зависности од информације која се жели даље обрадити. Нови системи чак

6
региструју и архивирају серијски број дијела, који се касније користи за даљњу анализу и
развој производа или за контролу квалитета аутомобила. У савремена возила уграђују се
системи који стижу од различитих снабдевача (OEM Original Equipment Manufacturers).
Дијагностички платформа, софтвер, процеси и дијагностичка експертиза, као и сарадња са
ОЕМ-овима су основа за креирање решења у дијагностици. Добијени подаци се морају
пружити, до одређеног нивоа, на увид сервисном особљу. Рјешење се огледају у четири
комплетна захтјева:

 универзалност и погодност за дијагностику свих возила,

 механизацију и аутомотизацију операција за дијагностику,
 стабилност показивања, једноставност, прецизности осетљивости уређаја,
 прикладност и безопасност извођења дијагностичких радова итд.

Дијагностичка платформа даје оквире за дијагностику ради одабира правих алата за

ширину и дубину дијагностике. Дијагностички софтвер се користи као алат за
дефинисање секвенци и сервисних информација за генерисање експертних система за
сервисере. Спољна дијагностика се користи за комуникацију са спољним тестним
системом за ефикаснију анализу грешака и њихово отклањање. Веза са екстерним
системом омогућује програмирање варијанти у систему. Захтјеве које треба да задовољи
су: записивање и читање статичких података, записивање и читање динамичких податка,
програмирање варијанти у непроменљиву меморију, програмирање, контрола улаза/излаза
и истовремено нормално и дијагностичко комуницирање са пуном функционалношћу
возила. Теледијагнозом подразумјевамо дио телесервиса, који се бави мјерним
вриједностима односно дијагнозом стања возила или процеса на даљину. При томе се
посебна пажња поклања отклањању застоја на возилима корисника. То значи, да сервисна
организација нуди помоћ у случају застоја на возилу, у виду специјалисте који даљинским
приступом параметрима возила, идеалан начин, без организовања сервисера може да
отклони проблем.
Данас су готово сви сложени технички системи опремљени комуникационим
процесорима, тј. интерфејсима и адаптерима који омогућавају одржавање на даљину у
случају застоја и отказа. Прикључак омогућава да специјалиста за производни процес
прикупи податке и параметре са возила и створи слику о насталој ситуацији и тренутно
приступи отклањању узрока застоја. Постоје три техничка рјешења у остваривању ове
комуникације:

 даљински приступ на процесни рачунар машине корисника преко модема помоћу

стандардних алата за даљински приступ,
 коришћење мултимедија за преношење покретних слика са лица мјеста преко
интернета,
 индивидуална рјешења су приступачна и базирана на директном прикључењу
управљачке/процесне јединице на сервисну централу.

Телеметријске технологије модерних возила омогућује нове димензије у одржавању

возила као и вези између возача и возила. Ова технологија омогућује дубоке промјене,
тачност као и смањење трошкова код одржавања возила и дијагностици. Телеметрија као

7
технологија је интересантна за многе циљне групе које су заинтересоване за извођење
даљинске дијагностике, профил возача, надзирање возила и контролу.
Систем за телеметријско управљање у возилу је такав систем који је у основи софтвер
који служи да се направи комплексна апликација која је у интеракцији са електронским
модулима смјештеним у возило. Такође су компоненте усмерене ка ОЕМ-овим,
телеметријским апликативним сервис провајдерима итд. Овим се постиже, да се подаци из
возила претворе у информацију за процес прикупљања, анализу, синтезу и извештавање.
Све већа сложеност возила и трошкови њиховог развоја, у први план истичу значај
поузданости као битног фактора квалитета и расположивости. Врло је важно да све што
служи човјеку ради без застоја, са што мање отказа, поузданост да им је расположивост за
употребу током цијелог животног вијека што већа. Овај значај је још већи када
непоузданост функционисања возила или њених компонената директно утиче на
безбједност руковаоца.

3. УРЕЂАЈИ И ОПРЕМА ЗА ДИЈАГНОСТИКУ ВОЗИЛА

Потреба за мјерним уређајима уз помоћ којих можемо да извршимо дијагностику у
колима се нагло повећава.Све више електричних и механичких система постоји који су
комплексни и захтјевају више различитих мјерних уређаја.Новији системи у колима
такође поседују и self-diagnostic функцију која нам доста помаже док дијагностикујемо
квар али да би ишчитали меморију грешака потребан нам је и скенер који би нам то
омогућио. Са старијим системима то је било одрађено уз помоћ активирања диоде која
нам је давала информацију сачувану у ECU меморији.

На слици 1 можемо видети блок дијаграм како ECU има приступ свим сензорима и
актуаторима на возилу и да грешке складишти у меморији коју можемо исчитати уз помоћ
неког од компатибилних скенера.

Слика 1. Блок дијаграма ECU

8
 Технике у дијагностици су углавном повезане преко употребе тест опреме које
посједујемо. Уствари са опремом мјеримо и добијене резултате послије тога упоређујемо
са резултатима датим у разним базама података за различита возила.
За избор уређаја нам је потребно знање,ово су основни појмови који ће нам бити потребни
у избору:

Ручни уређаји - Поред шрафцигера и чекића постоје такође и ручни скенери.

Специјани уређаји - Уређаји са више функција у односу на нормалне уређаје.
Тест опрема - Генерално значи опрема за мјерење. Може да буде у рангу обичне сонде до
моторног анализатора.
Посебна опрема - Посебна опрема служи за специфичне системе. Нпр. велики
произвођачи користе одређене конекторе на које се прикључују да изврше штеловање или
провјеру система.
Прецизност - Тачност уређаја или грешке које произвођач уређаја напише у књижици
која долази уз њега.
Калибрација - Провјера тачности мјерног инструмента
Порт - Конекција између ECU и дијагностичког тестера или компјутера се остварује уз
помоћ дигиталног сигнала.
Читач грешака - Читач који претвара дигитални сигнал у сигнал који може човјек да
разумије.
Комбиновани дијагностички уређај са информационим системом - Углавном је
заснован на компјутеру и са њим је могуће радити више различитих ствари.Од мјерења до
провјере података у бази.
Осцилоскоп - Уређај са екраном уз помоћ којег можемо да пратимо мјерене вриједности у
протек.

3.1. Мултиметри

Уређај без ког се једноставно не може кад је у питању дијагностика возила.Листа

функција коју треба да посједује док мјерите одређене величине на колима. За
дијагностику на колима је потребно да има и различити мјерни опсег и прецизност.

Функције Опсег Прецизност

DC Напон 500V 0.3%
DC Струја 10A 1.0%
Отпорност 0 до 10Mohm 0,5%
AC Напон 500V 2,5%
DC Струја 10A 2,5%
Угао Паљења 3,4,5,6,8 цилиндара 2.0%
RPM 10 000 ob/min 0.2%
Дигитални сигнал % on/off 0.2%
Фреквенција 100khz 0.01%
Температура >900oC 0.3% + 3oC
Високонапонска клијешта 1000A (DC) Зависи од услова
Притисак 3 bar 10%

9
Дио гдје се може израчунати квалитет сваког уређаја је на основу прописаних вриједности
као што су:

 Прецизност,
 Прикључни ефекат метра,
 Заштите од разних оптерећења.

Прикључни ефекат се узима у разматрање сваког мјерења.Са мултиметром то значи да

треба да посједује неки унутрашњи отпор. Препоручљиво је да унутрашњи отпор од
мултиметра буде минимум 10 Mohm. То не гарантује само прецизност мјерења већ и
спрјечава оштећења на осјетљивим струјним круговима.

3.2. Logic Probe

Овај уређај је користан кад је у питању тестирање струјних кругова али је такође
користан за тестирање неких типова сензора. На слици 2. можемо да видимо како изгледа
типичана Logic Probe .Већина типова има двије жице за напајање и металну сонду.Такође
поседује двије или три ЛЕД диоде које приказују low , hight и у неким случајевима pluse.
Те ЛЕД диоде свjетле у зависности какав сигнал постоји, да ли је напон висок, низак или
је пулсирајући. Преко или испод 2.5V је граница за детектовање високог или ниског
напона за 5v струјне кругове.

Слика 2. Logic Probe

3.3. Осцилоскопи
Веома популарно “парче” уређаја постало је доступно и као прикључак на PC
систем.Један од уређаја приказан на слици 3.
Дигитални осцилоскоп као на слици нам омогућава да очитамо податке и видимо на PC
-у.Такав уређај можемо користити на веома великом броју возила без обзира на марку и
систем возила упоређујући сигнале. Овај тип уређаја је веома препоручљив за наше
потребе.

10
 Слика 3. Осцилоскоп

Последњи PicoScope осцилоскоп са два канала је добра идеја око куповине

осцилоскопа. Пројектован је тако да задовољи дијагностичке технике у ауто индустрији а
довољно је и прецизан и брз за све нове системе у возилима. Постоји могућност куповине
у Kit-u и он обухвата све компоненте неопходне за мјерење на возилу и шире. Долази са
доста добрим програмом који може да скупља,приказује и анализира читања.У додатну
опрему спадају амперска клијешта,"скупљач варнице",сонде и конектори. У комплету је
такође диагностички софтњаре који поседује и библиотеку снимљених података
различитих таласа од ABC,ламбда,ињектора итд.
Што се тиче других осцилоскопа,јако слаба понуда за врсту мjерења која је потребна у
аутомобилској индустрији. Поред Bosch FSA750 јако мало осцилоскопа има прилагођен
софтњаре и мjерне сонде.
Постоје и ручни осцилоскопи који могу да задовоље потребе не захтjевним
корисницима и измjере неке основне ствари.Један од уређаја који је јефтинији а доста
квалитетан је: Velleman Handheld Oscilloscope

Слика 4. Velleman Handheld Oscilloscope

11
3.4. Скенери
Појавом EOBD конектора на европско тржиште и OBD2 на америчко омогућено је да се
стандардизују протоколи за сва возила. Тако да су произвођачи приморани да имају 16pin
конектор у свом возилу и да преко њега може да се везује стандардним ISO протоколима.
За европска возила стандард је законски регулисан од 2001 за бензинске моторе и 2004 за
дизел моторе,за америчка је много раније па још 1996 постоји OBD2 стандард.
CAN је један од 5 протокола који је заживео, и поред што је стандардан за сва новија
возила која имају EURO3 мотор па навише, такође омогућава веће брзине читања.
CAN протокол или Controller Area Network омогућава да микроконтролери или популарно
названи на возилима као модули,могу да комуницирају између себе али без главног
компјутера .Што је цио систем још више убрзало и оставило могућност да сваки па чак и
мањи систем има своју врсту модула.
Што се тиче дијагностике тих система,можемо да имамо и најјефтинији уређај као што
је нпр. ELM327 који нам омогућава да прочитамо грешке(DTCс) и да их обришемо. Такође
су укључена и читања идентификације EUCа и цијелог система возила. Могуће је чак и
читати сигнале са сензора и пратити њихове графике. Тест актуатора је такође заступљен
и зависи од подршке за дато возило.

Слика 5. ELM327

3.5. Bosh KTC универзална дијагностика

За професионалну употребу могуће је користити и Bosh KTC уређаје који имају јако
добру подршку и универзалност. За разлику од јефтиних уређаја КТС серија уређаја је
намењена напредним корисницима који желе да скенирају возило по било којем
заступљеном протоколу па чак и старијим верзијама које имају К и L магистралу. Верзије
које Bosh тренутно има у понуди су КТС 200 КТС 340,КТС 530,КТС 540,КТС 570 и КТС
670. Сваки од уређаја је специфичан по својој намјени.Серија КТС 5хх није самостална и
мора се прикључити преко USB порта на компјутер или преко Bluetoth dongla.Најбитније
разлике од КТС 5xx серије је да једино КТС570 има уграђен и двоканални осцилоскоп зато
је занемарљиво скупљи. КТС 200 и КТС 670 су ручни скенери с тим што је јача верзија
опремљена Windows системом и двоканалним осцилоскопом,слабија верзија користи PDA
верзију система и мању подршку за различита возила. Добра ствар код КТС уређаја је што

12
долазе са Bosch ESI tronic програмом који посједује базу података за јако велики број
возила и може нам помоћи око рјешавања кварова на возилима. А једна од лошијих је што
сваке године мора да се издвоји одређена сума за допуну уређаја.

Слика 6. Bosch KTS 570

3.6. Launch универзална дијагностика

Још један од универзалних уређаја које посjедују подршку свих магистрала је x431
фирме Launch. Са поменутом дијагностиком долази и сет каблова као стандарда опрема
који укључује конекторе за скоро сва позната возила. Дијагностика се везује преко USB
порта на лаптоп док постоји и верзија Diagun која има свој PDA уређај који поседује мали
екран преко којег можемо очитавати мјерења. Добра ствар што је прва година бесплатног
допуњавања софтвера, након истека беспланог допуњавања нисте у обавези да одмах
наставите са допунама већ када ви то зажелите. Све што сте до истека бесплатних допуна
имали то ће вам бити увијек доступно на сајту (и након истека). Уређај се незакључава
тако да ви можете да радите са софтверима који се у њему налазе докле год вам се најви
потреба за новијим програмима. Када будете хтјели нове програме, купујете односно
плаћате за једну годину. Допуну за ту наредну годину плаћате по истој цијени, без обзира
колико година нисте допуњавали. Лоша ствар је мала гаранција од годину дана и слабо
постојање техничке документације у односу на Bosch.

Слика 7. Launch x431

13
3.7. Гас анализатори
Постали су стандардни дио опреме за мјерење издувних гасова као што је:

 Угљен моноксид(СО)
 Угљен диоксид(СО2)
 Угљоводоници(HC)
 Кисеоник (О2)

Гас анализатори су направљени тако да су самостални уређаји и не морају бити

приључени на компјутер због фискалног извештаја помоћу којег је немогуће урадити
технички преглед у уређеним земљама али такође се могу прикључити на компјутер ради
праћења дијаграма у раду возила. Ламбда (λ) симбол је порЈеклом из Грчке и означава
идеалну смЈешу горива од 14.7:1. Другим ријечима права вредност горива и ваздуха за
најбоље спаљивање горива.Типичан примјер ламбда спрегнутих система је дат у табели
прије катализатора и послије катализатора.За модерне аутомобиле ово је одличан
мотор(ово је само примјер - увек погледајте за одређено возило у бази података).

Очитавање CO% Hc(ppm) CO2% O2% Lambda(λ) AFR

Прије 0,6 120 17,7 0,7 1,0 14,7
катализатора
Послије 0,2 12 15,3 0,1 1,0 14,7
катализатора

Уз помоћ инфрацрвене технике могуће је измјерити СО,СО2 и HC. Свају гас апсорбује
различиту инфрацрвену радијацију и специфичну мjеру .Кисеоник се мjери
електрохемиjским процесима као што је и принцип у колима уз помоћ ламбда сонде.За
мjерење NOx гасова потребна је више софтициранија опрема. Добра опрема може да нам
понуди овако нешто:

 Самостални уређај,није завистан од других уређаја,

 Графички приказ 4 параметра по различитим бојама и по минимум времена,
 Да кориснк може да формира вриједности које жели да штампа,
 Приказани графици да могу да се складиште у меморији,
 Рекалибрација да се ради притиском на једно дугме,
 Израчунава и приказује Ламбда фактор,
 Приказује и мjери у минутима температуру уља,
 Оперативан је и преко главног напајања и преко 12v батерије.

Прецизност мjерења је такође битна као незаобилазан фактор у подешавању мотора на

најбоље могуће вриједности.

14
3.8. Тестирање притиска
Мјерење притиска на ињекторима док раде је јако добар податак за дијагностику.
Велики дијапазон типова мјерења притиска постоје и понуђени су као дјелови у неком од
комлета за састављање.Притисак горива који ствара пумпа је такође мерљив и може нам
дати јако користан податак. Постоје уређаји који су доступни и као ручни и помоћу њих је
могуће измјерити и компресију мотора што је такође добар податак.Постоје и неки
дјелови на возилу који се укључују и искључују уз помоћ надпритиска или подпритиска.
Сваки од њих можемо тестирати тако што откачимо цријево и уз помоћ пумпице
направимо подпритисак или надпитисак.

Слика 8. Уређаји за мјерење притиска

15
4. ЗАКЉУЧАК

Новине у процесу истраживања треба да омогуће стварање услова за изводљивост

поступака дијагностике стања, као и за практичну примјену датог модела на сва друга
моторна возила. Процеси дијагностике стања саставних компонената мотроних возила
базираће се на моделу који ће обухватити најважније параметре стања као што су утицај
темпетатуре и степен похабаности лежајева. Такође, забиљежени укупни откази на
саставним компонентама моторних возила постаће предмет анализе утицаја параметара на
поступке дијагностике стања моторних возила. Примећујемо да је за добру организацију
процеса дијагностике стања неопходно утврдити режим, технологију и мјесто извођења
самог дијагностичког поступка.
Проучавањем новине ове проблематике захтјева добро познавање метода оптималног
избора параметара значајних за оптимизациону анализу где ће се вриједности параметара
прилагођавати у зависности од добијања вриједности у току рада саставних склопова
моторних возила. Добијени резултати ће представљати научну оправданост и суштину
модела. Спроведена истраживања треба да омогуће примјену посматраног модела и на
друга моторна возила, без обзира на величину, односно на габарит склопова возила.
Сваки систем тежи даљем усавршавању технологије и захтјева нове истраживачке
напоре. Дати систем треба да покаже на основу чега је дефинисана таква дијагностика
стања којом се утврђује процес рада посматраних возила а истовремено треба да омогући
рад склопова моторних возила у реалним условима. Ови системи могу успјешно да се
примењују, прије свега због своје брзине, а на основу софтверског пакета могу да
упоређују, испитују, проверавају велики број података и тако одреде дијагностику стања
сваког склопа возила.
Извршена истраживања показала су да је за организацију поступка дијагностике стања
неопходно утврдити режим, технологију, место и положај дијагностике стања при
одржавању, односно између поступка дијагностике стања моторних возила и режима
одржавања, треба успоставити везу логичког и органског карактера.

16
5. ЛИТЕРАТУРА

1. https://www.seminarski-diplomski.co.rs/ELEKTRONIKA/Uredjaji-i-oprema-za-
dijagnostiku-vozila.html
2. https://www.researchgate.net/publication/
286260566_Dijagnostika_savremenih_motornih_vozila/fulltext/
58a3b03b92851ce3473d67cc/Dijagnostika-savremenih-motornih-vozila.pdf
3. http://www.odrzavanje.unze.ba/zbornici/2014/015-O14-016.pdf
4. https://infoteh.etf.ues.rs.ba/zbornik/2010/radovi/C/C-2.pdf

17