15.

EKSPLOATACIJA I ODRŽAVANJE
HIDROTEHNIČKE INFRASTRUKTURE

1.Eksploatacija sistema
Sa porastom složenosti hidrotehničkih sistema, njihova pravilna eksploatacija i održavanje
postaje sve važniji element njihovog ukupnog životnog ciklusa, sa visokim stepenom uticaja na
različite izlazne performanse. Posebno na upotrebni kvalitet hidrotehničkih sistema, tj. na
njihovu pouzdanost, sigurnost funkcionisanja, kao i na ukupne troškove. Ovakva višestruka
važnost pravilne eksploatacije i održavanja, posebno se odnosi na skupe i složene hidrotehničke
sisteme. Opredeljenja za bolje upoznavanje i unapređenje sistema eksploatacije i održavanja
proističu, dakle, iz logičnih interesa i potreba. Ovo se, svakako, posebno odnosi na
eksploataciju i održavanje objekata i opreme vodovoda i kanalizacije.
Problematika održavanja objekata i opreme je veoma kompleksna i nerazdvojno povezana sa
ostalim segmentima životnog ciklusa ovih hidrotehničkih sistema i drugim njihovim svojstvima.
Zato održavanje treba analizirati sistemski, saglasno metodama Inženjerstva sistema i drugih
disciplina sistemskih nauka. Posebno su bitni međusobni odnosi održavanja i pouzdanosti. U
ovoj oblasti su decenijama obavljana intenzivna istraživanja, a poslednjih godina je i kod
nas objavljeno nekoliko knjiga i veći broj naučnih i stručnih radova
Veoma je vazno naći konkretna I savremena rešenja za održavanje I eksploataciju
hidrotehničkih objekata. Kao recimo što je kod različitih postrojenja za vodovodne I
kanalizacione sisteme veoma važno smanjiti gubitke vode, ali I povećati efikasnost u organizaciji
održavanja objekata I pomenutih postrojenja.Za analizu stanja hidrotehničke infrastrukture
mogu se koristiti Vodoprivredna osnova, Prostorni planovi, kao I veliki broj ostale planske
dokumentacije.
Ako se posmatra životni vek nekog hidrotehničkog objekta i njegova uloga kroz vreme, dolazi se
do zaključka da je veoma važna faza u ovoj analizi (upravo) faza eksploatacije Sistema.Ovu fazu
čine:

1. Merenja radi upravljanja

2. Merenje radi provere tehničke i ekonomske efikasnosti sistema
3. Praćenje uticaja na okolinu (ekološki aspekt)
4. Praćenje starenja sistema

Takodje u Zakonu o vodama u odredjenim članovima se tačno definišu sledeće stavke :

 izgradnja, održavanje i upravljanje vodnim objektima za zaštitu od poplava, erozije

i bujica u javnoj svojini;

1
  izgradnja, održavanje i upravljanje regionalnim i višenamenskim hidrosistemima u
javnoj svojini;
 izgradnja, održavanje i upravljanje melioracionim sistemima u javnoj svojini;
 izgradnja, održavanje i upravljanje vodnim objektima za korišćenje voda, zaštitu
voda i monitoring voda u javnoj svojini;

Želela bih da spomenem I sve veću potrebu za konstruisanjem višenamenskih hidrotehničkih

Sistema, jer se njime u svakoj državi rešavaju mnoga ključna pitanja
(energija,vodosnabdevanje…). (Ovaj tip Sistema je često kritikovan od strane ekoloških
udruženja, zbog toga je veoma važno na pravilan način objasniti njihovu primenu I
sagledati uticaje na okolinu, jer se neretko dešava da se veliki projekti stopiraju zbog
odredjenih ekoloških problema I eventualnih primedbi pojedinih udruženja.
Ovi tipovi Sistema se konstruišu u zavisnosti od različitih kriterijuma I merenja. Takodje oni
zahtevaju I detaljnu analizu mesta na kome je predvidjena izgradnja ovakvog sistema, jer u
mnogome zavise od prirodnih resursa koji se nalaze u datom okruženju. Moguci benefiti od
višenamenskih Sistema su izraženi u oblastima vodosnabdevanja, korišćenje hidroenergije,
drenažnih Sistema, poboljšanja plovidbenih uslova.

2.Pojam preventivnog i korektivnog održavanja

Održavanje predstavlja skup aktivnosti koje se preduzimaju kako bi se određeni hidrotehnički
sistem doveo u ispravno stanje ili održao što duže u ispravnom stanju, a sve u cilju da može
kvalitetno da obavlja svoju funkciju. Prema koncepciji održavanje može biti:

 KOREKTIVNO
 PREVENTIVNO

2
Koncepcija preventivnog održavanja traži da se postupci održavanja sprovode pre nego što
dođe do pojave otkaza, dok je sistem u radu. Postupci preventivnog održavanja imaju zadatak da
spreče ili odlože pojavu otkaza. A kvalitetno izvršeno preventivno održavanje značajno smanjuje
potrebu za korektivnim održavanjem. Glavne karakteristike:
 Planirano, intervali realizacije fiksni (periodično) ili promenljivi (prema
potrebi/pokazateljima).
 Blagovremeno i unapred otklanja uzroke eventualnih – potencijalnih otkaza.
 Obavlja se u unapred definisanim intervalima ili na osnovu definisanih kriterijuma, a čija
je svrha smanjenje verovatnoće otkaza ili pada rada sistema.

Aktivnosti u okviru preventivnog održavanja su:

1. Osnovno održavanje - pregled, čišćenje i podmazivanje tehničkog sistema.
2. Zamene.

Dve vrste preventivnog održavanja, koje imaju najveći praktični značaj su:
 Preventivno održavanje koje se zasniva na informacijama o pouzdanosti, na empirijski
utvrđenim raspodelama verovatnoća vremena do pojave otkaza, za posmatrani tehnički
sistem, njegove elemente i sklopove.
 Preventivno održavanje koje se pored informacija o pouzdanosti zasniva i na stalnom
monitoringu rada posmatranog tehničkog sistema.

Polazna osnova za program preventivnog održavanja je sistematizacija podataka o otkazima, što

se pre svega odnosi na:
 Formiranje baze podataka o otkazima,
 Istraživanje nastanka otkaza i klasifikacija otkaza po obliku, uzrocima, posledicama i
ozbiljnosti otkaza.

Formiranje baze otkaza: Baza podataka o otkazima sadrži:

• Tipične probleme koji se sreću u eksploataciji sistema (vibracije, buka, pregrevanje,
propuštanje, curenje)

• Uzroke nastanka otkaza (glavno napajanje, hlađenje, habanje..)

• Aktivnosti koje treba preduzeti (čišćenje, podmazivanje, zamena).

Istraživanje uzroka nastanka otkaza i klasifikacija:

• Informacioni sistemi o održavanju koji koriste navedene baze podataka o otkazima
za svaki sistem koji se održava prate i uslove eksploatacije.

3
 • Na osnovu praćenja tipa otkaza, njegovog delovanja i kritičke analize dolazi se do
raznih korelacija u vezi uzroka nastanka otkaza i uslova korišćenja, a u cilju
povećanja eksploatacijske pouzdanosti tehničkih sistema.

Za svaku funkcionalnu celinu nekog tehničkog sistema, pri sistemskom pristupu kod analize,
postavlja se pitanje: Da li će otkazati?Ako otkaže kako i zašto je otkazala?

Plansko preventivno održavanje: Unapred se planira, a planiranje se vrši na osnovu proteklog

vremena, radnih sati ili drugih kriterijuma. Održavanje se izvodi po planiranim intervalima.

Održavanje prema stanju: Zasnovano je na periodičnom ili neprekidnom praćenju tehničkih

sistema i registrovanju problema koji dovode do pojave otkaza. Održavanje tehničkog sistema
vrši se kada pojedini pokazatelji ukažu na mogućnost otkaza ili pokažu degradaciju performansi
sistema (po potrebi). Održavanje tehničkog sistema se vrši u pravom trenutku. Radnici na
održavanju imaju bitnu ulogu u procesu odlučivanja (koje korake u održavanju treba preduzeti,
kojim redosledom, koliko su hitni...) pa je, pored kvalifikacije, potrebno i odgovarajuće iskustvo.
Ovakvo održavanje povećava kvalitet sistema i održavanja, i smanjuje troškove životnog veka.
PREDNOSTI preventivnog održavanja:
 Preventivno održavanje se planira unapred, i tako se spečava ili smanjuje pojava otkaza i
zastoja u proizvodnji.

 Dobro preventivno održavanje obezbeđuje kvalitetan rad.

 Preventivnim održavanjem minimizira se vreme trajanja zastoja proizvodnje a time se

povećava produktivnost proizvodnog sistema.

 Na osnovu plana realizacije preventivnog održavanja optimizira se raspodela radnih

zadataka i eventualno angažuje potrebna dodatna oprema.

 Za preventivno održavanje koristi se manje vremena od onog koje bi bilo potrebno za

korektivno održavanje, jer sistemi ređe otkazuju.

 Prekovremeni rad na održavanju može biti smanjen ili potpuno elimisan jer se smanjuje
pojava iznenadnih otkaza, a samim tim i opravki.

 Unapred se planiraju rezervni delovi i potrošni materijal. Pri tome se tačno zna koji deo i
kada će biti upotrebljen. Kod preventivnog održavanja potrebna je manja zaliha rezervnih
delova nego kod korektivnog održavanja.

 Ako se ne vrše preventivni pregledi ili ne postoje ugrađeni senzori koji prate stanje, kod
tehničkih sistema se stanje može pogoršati do mere da korišćenje više nije bezbedno ili
previše zagađuje životnu okolinu.

NEDOSTACI preventivnog održavanja:

4
  Prilikom preventivnog održavanja, ukoliko održavanje vrši manje stručno osoblje ili se u
potpunosti ne poštuje propisana procedura, može doći do oštećenja nekih delova
tehničkog sistema (nasilno otvaranje, pogrešan redosled koraka pri rasklapanju ili
sklapanju).
 Neki rezervni delovi koji su ugrađeni kroz preventivno održavanje više otkazuju u
početnoj nego u kasnijoj fazi rada. Takođe, dešava se da je kvalitet rezervnih delova niži
od prve ugradnje, pa i prilikom njihove ugradnje postoji rizik pojave visokog nivoa ranih
otkaza tehničkog sistema.
 Zamena dotrajalog dela pri preventivnom održavanju je daleko bolja od čekanja da on
otkaže. Pri tom je jasno da se taj deo onda ne koristi u potpunosti, što dovodi do njegove
povećane potrošnje u eksploatacijskom veku trajanja tehničkog sistema. Inače, cena
rezervnog dela je obično znatno manja od troškova rada na njegovoj zameni i troškova
zastoja.

Koncepcija korektivnog održavanja tehničkih sistema traži da se postupci održavanja sprovode

samo ako do otkaza dođe Može se opisati kao vrsta održavanja koje se preduzima kada je
pojedini deo otkazao ili je istrošen. To je održavanje koje se realizuje NAKON javljanja kvara.
Ovo je najčešći način održavanja koji se danas primenjuje, a ujedno je i prividno najjeftiniji.
Cena tekućeg održavanja u ovom slučaju je jednaka 0, pošto ne postoje izdaci za tekuće
održavanje. Održavanje se vrši tek nakon što kvar nastupi a često uz kvar pojedinog dela nastaje
šteta i na okolnim delovima i uređajima. Zastoji u radu se ne mogu predvideti kao ni vreme
potrebno za popravak.. Glavne karakteristike:
 Dopušta se ekspoatacija tehničkog sistema do pojave otkaza, bez prethodnih pregleda i
praćenja stanja tehničkog sistema.

 Ako se ne poznaju zakonitosti promene stanja elemenata tehničkog sistema, onda će

otkazi, vek trajanja ili funkcionisanja biti slučajnog karaktera (imaće stohastičku prirodu).

 Zastoji u radu se ne mogu predvideti kao ni vreme potrebno za opravku.

Aktivnosti:
 Prepoznavanje otkaza,

 Lokalizacija funkcionalne celine,

 Dijagnoza i identifikacija otkaza,

 Opravka - zamena funkcionalne celine,

 Provera i kontrola.

U odnosu na vreme koje protekne od detektovanja otkaza do opravke, korektivno održavanje

može da se podeli kao:

5
  ODMAH izvršeno: startuje se odmah posle otkaza, pretpostavlja se da su odmah
raspoloživi svi potrebni resursi (ljudi, rezervni delovi...).

 ODLOŽENO: startuje se sa zakašnjenjem, u skladu sa nizom pravila (dok se ne obezbede

potrebni resursi).

NEDOSTACI korektivnog održavanja:

 Zastoji u radu ne mogu da se predvide.
 Stohastičnost (slučajnost) u pojavi otkaza otežava planiranje i realizaciju procesa
održavanja.
 Da bi zastoji bili što kraći poželjno je da na raspolaganju budu rezervni delovi, što
povećava troškove.
 Ovakvom praksom održavanja nema se uvid u stanje tehničkog sistema.

PREDNOSTI korektivnog održavanja:

 Potpuno iskorišćenje delova tehničkog sistema jer se zamena, odnosno opravka
funkcionalne celine vrši tek kada dođe do otkaza.

 Ne treba da se poznaju zakonitosti pojave otkaza.

Preventivno održavanje je UVEK bolje nego korektivno održavanje. Samo na prvi pogled je
najbolje i najlakše preventivno ne raditi ništa, jer to prividno i najmanje košta.

Preventinvo održavanje po obimu može biti nedovoljno ili preobimno. Kod optimalno kreiranog
preventivnog održavanja postignuta dobit višestruko prevazilazi uložena sredstva u održavanje.

3.Plan održavanja
Održavanje bez plana je najbrži put do kvara na opremi.

Proces kreiranja plana održavanja se zove planiranje održavanja. Dobrim planiranjem održavanja
vrši se razvoj i unapređenje procesa održavanja a kao krajnji cilj smanjenje broja otkaza opreme.
Plan održavanja je odgovor na pitanje šta i kako raditi, odnosno planom održavanja se definišu
buduće aktivnosti održavanja. Planiranje se prevashodno odnosi na aktivnosti preventivnog i
prediktivnog održavanja (održavanje prema stanju - remont), premda se i za pojedine aktivnosti
korektivnog održavanja kreiraju planovi održavanja. Planom održavanja je propisan postupak
održavanja, specificirani potrebni alati, materijali i rezervni delovi, specificirani potrebni radni
sati radnika koji rade na održavanju kao i potrebne stručne kvalifikacije tih radnika.
Planovima su, takođe, detaljno razrađena investiciona ulaganja potrebna za izgradnju i
rekonstrukciju primarne i sekundarne mreže, kao i ulaganja u objekte neophodne za
funkcionisanje vodovodnog i kanalizacionog sistema, kao što su crpne stanice i rezervoari,
postrojenja za preradu otpadnih voda, retenzije.

Generalno, plan održavanja treba da sadrži sledeće celine:

6
  tehnička priprema održavanja
 operativna priprema održavanja
 tehnička kontrola održavanja

Tehnička priprema održavanja najčešće obuhvata:

– plansku pripremu održavanja
– konstrukcionu pripremu održavanja
– tehnološku pripremu održavanja
– arhivu konstrukciono-tehnološke dokumentacije održavanja

Planska priprema održavanja obuhvata sledeće grupe poslova:

a)Pravljenje spiska tehničkih sistema po familijama, grupama, tipovima, sa podacima o količini,

mestu eksploatacije i sl. Po ovako definisanim grupama identifikuje se struktura i dužina ciklusa
održavanja tehničkih sistema, stepen složenosti preventivne periodične opravke, procena
normativa materijala, vremena, radne snage.
Ovde su bitne sledeće informacije:
-informacije o veku trajanja određenih sastavnih delova sistema koje daje proizvođač opreme,
-informacije o već izvedenim preventivnim periodičnim opravkama (remontiama); ova
informacija obuhvata i tehničke podatke za izradu, demontažu i montažu pojedinih sastavnih
delova sistema, kao i potrebne vremenske normativa,
-informacije o istorijatu nastajanja otkaza koji su se javljali u toku procesa eksploatacije
b)Izrada programa rada održavanja sa stanovišta tehnološkog procesa, pri čemu se vrši:
- definisanje strukture i obima prateće tehničko-tehnološke dokumentacije za svaku vrstu
preventivne periodične intervencije po familijama i tipovima tehničkih sistema
- programiranje normativa vremena i repromaterijala po vrsti i aktivnosti na održavanju
- programiranje rezervnih delova po aktivnostima održavanja
- programiranje rokova realizacije aktivnosti
- programiranje potrebnih spoljnih intervencija na preventivnom održavanju (inspekcijske
institucije, institucije za atest i sl.)
c) Izrada konkretnih godišnjih i polugodišnjih poslova rada (obim i struktura preventivnih
intervencija u planskom periodu)
d) Izrada konkretnih planova:
- materijala,
- rezervnih delova,
- alata, pribora i vremena,
- radne snage,
- kapaciteta i dr.
e) Usaglašavanje plana održavanja sa planom proizvodnje
f) Izrada finansijskog plana ukupnog prihoda, troškova i dohotka za proces održavanja
Konstrukciona priprema održavanja obuhvata:
- projektovanje novih delova/sklopova
- izrada defektažnih lista
- izrada projektno-konstrukcione dokumentacije (sastavnice, crteži, šeme)
- izrada kataloga rezervnih delova sa specifikacijom za nabavku
- definisanje montažnih šema (raspored opreme, instalacija)

7
- izrada ostale tehničke dokumentacije (uputstva za montažu, rukovanje i održavanje)

Tehnološka priprema održavanja obuhvata:

- tehnologiju preventivnog održavanja
- tehnološku dokumentaciju
- dokumentaciju montaže, demontaže i remonta
- normative materijala/delova i rada
- izbor potrebnog alata i pribora
- definisanje potrebne radne snage

Vrlo važan segment obuhvaćen planom održavanja treba da bude i arhiviranje originalne
konstrukciono-tehničke dokumentacije, kao i vođenje ažurnih matičnih podataka o tehničkim
sistemima.

U operativnu pripremu održavanja spada:

- izrada operativnog plana preventivnog održavanja (nedeljni, mesečni, kvartalni),
- izrada termin planova,
- kontrola rokova, podešavanje aktivnosti,
- izrada operativnih planova za: kadrove, rezervne delove i materijal, alate, pribore i
transportna sredstva, potrošni materijal, dijagnostiku stanja sistema i dr.

Tehnička kontrola održavanja kao poseban segment obuhvata:

- preventivnu kontrolu
- prijemnu kontrolu materijala
- prijem delova i materijala
- kontrolu mašina
-statističku kontrolu i analizu uzroka otkaza

Ukratko, dobar plan održavanja je onaj koji se oslanja na tri neophodne komponente:
1. Resursi: dobro obučeno osoblje, rezervni delovi i alat i pribor
2. Administracija: hijerarhija ovlašćenja i odgovornosti za donošenje odlukao tome KADA,
GDE i KAKO sprovesti neku aktivnost
3. Planiranje poslova i sistem kontrole: dobar mehanizam planiranja i raspoređivanja
poslova i prikupljanje povratnih informacija o obavljenim poslovima, da bi se omogućilo
efikasnije upravljanje procesom održavanja

4.Investiciono odrzavanje
Investiciono održavanje je izvodjenje gradjevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno
od vrste hidrotehničke infrastructure u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekata u toku
eksploatacije. To su aktivnosti koje se preduzimaju za odrzavanje prvobitnog standard I kvaliteta
infrastructure I njegovih instalacija. To su planirane nepredvidjene aktivnosti, rutinska kontrola I
godišnja inspekcija. Postoje sektori za investiciono, tehničko I tekuće održavanje u kojima se
obavljaju poslovi investicionog, tehničkog i tekućeg održavanja objekata, instalacija, postrojenja,
uređaja i opreme, poslovi u vezi sa građenjem, rekonstrukcijom, dogradnjom, adaptacijom i
sanacijom infrastrukture. U njima se nalaze odeljenja koja su zadužena za stručne poslove kao

8
što su: analiza postojećeg stanja i sagledavanje kratkoročnih i dugoročnih potreba u oblasti
tehničko-tehnoloških uslova objekta; izrada predloga dugoročnih i kratkoročnih planova razvoja,
predloga dugoročnih i kratkoročnih planova investicija i predloga godišnjeg plana javnih nabavki
iz ove obasti; kao i poslovi u vezi sa građenjem, rekonstrukcijom, dogradnjom, adaptacijom i
sanacijom objekata. Odeljenje na osnovu člana 70. i člana 72. stav 1. tačka 1. Zakona o javnim
nabavkama naručuje objavljivanje javnog poziva za dodelu nabavke dobara u otvorenom
postupku I poziva sve zainteresovane ponuđače da dostave svoje ponude za navedenu nabavku.
Pravo učešća u postupku imaju sva zainteresovana pravna lica koja ispunjavaju uslove u skladu
sa čl. 45, 46. i 47. Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS" br. 39/2002. od 05.07.2002.
godine). Ponude po originalnom tenderu se dostavljaju (bez obzira na način na koji su
dostavljene) u zatvorenoj koverti sa naznakom u roku od 30 dana od dana objavljivanja javnog
poziva u Sl. Glasniku RS. Ponuđač je dužan da dostavi ponudu po svim pozicijama tendera.
Dokaze o ispunjenju uslova ponuđači su obavezni da dostave uz ponudu, u skladu sa obrascem 2
tenderske dokumentacije.
Dokumentacija kojom se dokazuje ispunjenost uslova iz člana 45. Zakona o javnim nabavkama,
ne sme biti starija od 6 meseci, od dana objavljivanja javnog poziva.

5. Delovanje u slučaju akcidenta, havarije ili prirodne

nepogode (Emergency Response)
Akcije preduzete u prvim minutima hitnih slučajeva su od ključnog značaja. Čas upozorenja
zaposlenima da se evakuišu, sklone ili zaštite, može spasiti živote. Poziv za pomoć javnim
službama koje obezbeđuju potpunu i tačnu informaciju će pomoći dispečeru da pošalje prvu
pomoć i opremu. Akcija uz pomoć zaposlenih sa znanjem građevinskih i procesnih sistema može
biti od značaja u kontroli curenja i minimiziranju štete na objektu i životne sredine.

Prvi korak u izradi plana hitne reakcije je da se sprovede procena rizika i da se identifikuju
potencijalnih hitnih slučajeva. Razumevanje onoga što se može dogoditi će nam omogućiti da se
utvrde zahtevi za resursima i da se razviju planovi i procedure za pripremu poslovanja. Plan za
hitne slučajeve treba da bude u skladu sa ciljevima učinka.

Svaki objekat treba da razvijaje i sprovede hitan plan za zaštitu zaposlenih, posetilaca i bilo koga
ko je u objektu. Ovaj deo plana hitne "zaštitne mera za bezbednost života" obuhvata izgradnju,
evakuaciju, sklanjanje od nepogoda kao što je npr. tornado.

Ciljevi reagovanja su:

 čuvanje i zaštita ljudskog života;

9
  olakšanje patnje
 ograničavanje eskalacije ili širenje i ublažavanje njenih uticaja;
 obezbeđivanje javnosti i preduzeća upozorenjima, savetima i informacijama;
 zaštita zdravlja i bezbednosti osoblja;
 očuvanje životne sredine;
 zaštita imovine (ukoliko je to moguće)
 održavanje ili obnavljanje kritične aktivnosti;
 održavanje normalne usluge na odgovarajućem nivou;
 promovisanje i olakšavanje samopomoći u pogođenim zajednicama;
 omogućavanje istrage i ispitivanja;
 olakšavanje oporavaka zajednice (uključujući humanitarne pomoći, ekonomske,
infrastrukture i uticaja na životnu sredinu);
 ocenu odgovora i oporavak napor;
 identifikovanje i preduzimanje mera za sprovođenje lekcije.
Jedna od zemalja koja ima najrazrađeniji plan za delovanje usled prirodnih katastrofa je Japan.
Delovanje usled prirodnih katastrofa u Japanu podeljeno je na tri nivoa:

1) Osnovni plan delovanja usled prirodnih katastrofa- formiran je od strane Centralne

katastrofe za upravljanje usled prirodnih nepogoda i zasnovan je na protivmerama za
suzbijanje posledica.
2) Plan za upravljanje operacijama usled prirodnih nepogoda- vrši ga vlada organizacije i
javna preduzeća na osnovu osnovnog plana za delovanje usled prirodnih katastrofa.
3) Lokalni plan za delovanje usled prirodnih nepogoda- vrši se takođe na osnovu osnovnog
plana za delovanje usled prirodnih nepogoda.

Osaka Gas je razvila plan koji se sastoji od tri segmenta za delovanje usled zemljotresa:

1. Preventivne mere
2. Hitne mere
3. Mere restauracije

Autori:

Kompalic Ljubica 40/12

Blagojevic Danica 336/10
Nesovic Milica 105/13
Alyatem Mohamed 351/13
Jeremic Vladimir 77/08

10