Prof.

dr Ljiljana Radovanović

TEHNOLOGIJA ODRŽAVANJA
Lekcija 2: Struktura i radna sposobnost tehničkih sistema
Osnovni koncepti analize otkaza tehničkih sistema
 STRUKTURA TEHNIČKIH SISTEMA

Tehnički sistemi predstavljaju skupove elemenata i relacija

između njih i njihovih karakteristika, povezanih
međusobno u celinu, na način pogodan za vršenje funkcije.
Specifičnost svakog složenog tehničkog sistema
karakteriše:
Struktura sastavljena od funkcionalnih celina
 Sistema
 Podsistema
 Sklopova
 Podsklopova
 Elemenata
Međusobna povezanost funkcionalnih celina
Visok stepen složenosti struktura sistema
 STRUKTURA TEHNIČKIH SISTEMA

Strukture tehničkih sistema su rezultat

projektovanja, odnosno definisane specifikacije za
projektovanje.
Cilj postupka projektovanja je dobijanje strukture
sistema maksimalne jednostavnosti. Ipak stepen
složenosti struktura savremenih tehničkih sistema je
izrazito visok.
Načini povezivanja funkcionalnih celina u određenom
tehničkom sistemu mogu se svesti na sledeće
slučajeve:
1. Redna veza,
2. Paralelna veza i
3. Redno-paralelna veza.
 STRUKTURA TEHNIČKIH SISTEMA

REDNA VEZA je karakteristična za najveći broj tehničkih

sistema, izuzev vazduhoplovstva i energetike. Otkaz
bilo koje funkcionalne celine (sistem, podsistem, sklop,
podsklop, element) u strukturi izaziva otkaz tehničkog
sistema u potpunosti.

Struktura sistema se sastoji iz: i = 1, 2, 3,... m

čvorova od kojih svaki vrši određeni zadatak.
 STRUKTURA TEHNIČKIH SISTEMA

PARALELNA VEZA u tehničkim sistemima javlja se u

slučajevima potrebe obezbeđenja funkcije sigurnosti
funkcionisanja, pri čemu otkaz jedne funkcionalne celine
ne izaziva otkaz tehničkog sistema, već do otkaza sistema
dolazi samo u slučaju kad otkažu sve pararelno vezane
funkcionalne celine .

Struktura sistema sadrži

ukupno: j = 1, 2, 3,... n
paralelnih čvorova od
kojih svaki, u slučaju
potrebe, vrši isti zadatak.
 STRUKTURA TEHNIČKIH SISTEMA

Kombinovana REDNO-PARARELNA VEZA je prisutna

kod velikog broja tehničkih sistema, jer tehnički
sistemi su kompleksni, gde su redne veze
funkcionalnih celina kombinovane sa paralelnim
vezama za određene kritične funkcionalne celine.
TEHNIČKI SISTEMI – primer strukture
 RADNA SPOSOBNOST TEHNIČKIH SISTEMA

Tehnički sistemi su sastavljeni od nekoliko

funkcionalnih celina: sistema, podsistema, sklopova
i velikog broja elemenata povezanih i struktuiranih u
jednu celinu, koja obezbeđuje izvođenje predviđenih
postupaka rada i vršenje postavljenih zadatih
funkcija u vremenu i datim uslovima okoline.

U procesu projektovanja tehničkog sistema ugrađuju

se postavljene zahtevane funkcije, a sposobnost
vršenja zahtevanih funkcija u vremenu je radna
sposobnost sistema.
 
RADNA SPOSOBNOST TEHNIČKIH SISTEMA

Radna sposobnost sistema je višedimenziona

promenljiva, koju je moguće odrediti u okviru
odgovarajućih uslova.
Pred projektanta tehničkog sistema su dva značajna
zadatka:
1.Obezbeđenja potrebnog nivoa radne sposobnosti
sistema i
2.Držanje sistema u stanju u radu u projektovanom
veku trajanja.
Na radnu sposobnost jednog tehničkog sistema utiču
spoljašnja i unutrašnja dejstva, odnosno tehnički
sistem je u takvom okruženju da njegov ispravan i
kvalitetan rad zavisi od njegovog okruženja.
 RADNA SPOSOBNOST TEHNIČKIH SISTEMA
Postoje tri osnovna izvora dejstva na tehnički sistem:
1.Energija okolne sredine, uključujući rukovaoce i
održavaoce.
2.Unutrašnji izvori energije, povezani sa radnim procesima
i sa radom pojedinih funkcionalnih celina sistema.
3.Potencijalna energija sakupljena u obrađivanim
materijalima u procesu njihovog korišćenja (unutrašnje
sile i naponi).
Na izmenu radne sposobnosti jednog tehničkog sistema pri
njegovoj eksploataciji, utiče mehanička, toplotna, hemijska i
elektromagnetna energije. Svi ovi oblici mogu da izazovu neželjene
procese pri tom pogoršavajući zahtevane funkcije tehničkih
sistema. Oni mogu da izazovu: deformacije, habanje, lom, koroziju
i slično, što dovodi do otkaza sistema.
 ZAHTEVANE FUNKCIJE TEHNIČKIH SISTEMA

Namena svakog tehničkog sistema je:

 Da bude upotrebljiv i koristan za vršenje rada,

 Da mora funkcionisati, kao što je namenjeno ili

nameravano,
 Da mora da bude u stanju da startuje/uključi, da

funkcioniše/radi i da se zaustavi/isključi.
Svi sistemi, podsistemi, sklopovi, podsklopovi i
elementi tehničkog sistema kao i sve njihove veze
imaju zadatak da izvrše zahtevane funkcije u
okviru dozvoljenih odstupanja, što predstavlja
sposobnost sistema, koja se karakteriše njegovim
stanjem „u radu“
 ZAHTEVANE FUNKCIJE TEHNIČKIH SISTEMA

Zahtevane funkcije su one funkcije koje su

projektovanjem unete u neku funkcionalnu celinu -
poziciju (sistem, podsistem, sklop, element), a koje
zajedno sačinjavaju njenu ukupnu sposobnost rada.
Zahtevana funkcija ima objektivan sadržaj, odnosno
ona je merljiva u smislu neke fizičke pojave.
Stanje „u otkazu“ označava stanje nesposobnosti
tehničkog sistema da izvršava zahtevane funkcije.
Tehnički sistem kao kompleksan proizvod može da
ima veliki broj zahtevanih funkcija, međutim, sve one
nisu podjednako značajne.
 ZAHTEVANE FUNKCIJE TEHNIČKIH SISTEMA

Klasifikovanje zahtevanih funkcija može pomoći

u sprovođenju različitih analiza i definisanju
prioriteta. Jedan način za klasifikovanje
zahtevanih funkcija je sledeći:
Osnovne funkcije
Ovo su zahtevane funkcije u cilju ispunjavanja
namenjene svrhe neke funkcionalne celine,
odnosno razlozi za postojanje pozicije.
Često se osnovna funkcija odražava u nazivu za
tu funkcionalnu celinu, npr. funkcija automobila
je da prevozi ljude i teret.
 
 ZAHTEVANE FUNKCIJE TEHNIČKIH SISTEMA

Pomoćne funkcije
Potrebne su radi podrške osnovnim funkcijama,
iako su manje važne od osnovnih funkcija, otkaz
neke pomoćne funkcije može biti mnogo kritičniji
nego otkaz neke osnovne funkcije.
Zaštitne funkcije
Namena je zaštita ljudi, opreme i okruženja od
oštećenja i povreda.
Informacione funkcije
Ubrajaju se praćenja stanja, indikatori,
pokazivači, alarmi, itd.
 ZAHTEVANE FUNKCIJE TEHNIČKIH SISTEMA

Zahtevane funkcije za donošenje strategije održavanja,

pogotovu za razlikovanje očiglednih od skrivenih otkaza,
mogu se podeliti na:
Stalne funkcije
Ovo su funkcije koje se sprovode neprekidno ili tako
često da korisnik ima potrebno znanje o njihovom stanju.
Završetak neke stalne funkcije se naziva evidentni otkaz.
Povremene funkcije
Ovo su funkcije koje se koriste sa prekidima ili tako retko
da njihova raspoloživost nije poznata korisniku osim uz
pomoć provere ili ispitivanja. Mnoge zaštitne funkcije su
povremene funkcije. Završetak sposobnosti za vršenje
povremene funkcije naziva se skriveni otkaz.
 ZAHTEVANE FUNKCIJE TEHNIČKIH SISTEMA

Za uspešno identifikovanje zahtevanih funkcija sistema,

podsistema, sklopa ili elementa često se koriste
funkcionalni blok dijagrami.
Grafičkom interpretacijom preko:
◦ rednih i pararelnih veza,
◦ povratnih sprega,
◦ funkcionalnih međuzavisnosti,
◦ hijerarhije zahtevanih funkcija,
◦ kontrolnih signala i
◦ uticaja opterećenja
moguće je na vizuelan način prikazati zahteve
projektovanja tehničkog sistema.
Blok dijagram
 PROMENE STANJA TEHNIČKIH SISTEMA

U procesu korišćenja tehnički sistem izložen je

različitim uticajima, sistemskog i slučajnog
karaktera, što uzrokuje odstupanja u nivou
postavljenih zahtevanih funkcija i umanjuje radnu
sposobnost sistema.
Prelaženje prihvatljivih granica, odnosno kretanje
izvan granica dozvoljenih odstupanja parametara
zahtevane funkcije ima za posledicu njen završetak
tj. tehničkom sistemu se dogodio otkaz.
Na tehničkom sistemu se u toku korišćenja –
eksploatacije javljaju neispravnosti (otkazi ili
kvarovi), odnosno stanja kada tehnički sistem nije
sposoban da izvršava zahtevane funkcije unutar
dozvoljenih odstupanja.
 PROMENE STANJA TEHNIČKIH SISTEMA
 Otkaz tehničkog sistema nastaje kada neka
njegova funkcionalna celina (sistem,
podsistem, sklop, element) ne izvršava
misiju, što je prouzrokovano neispravnosti
tih funkcionalnih celina ili neispravnostima
njihovih veza.
 Bez obzira na karakter, svi otkazi mogu da

se objasne kao rezultat promene stanja

tehničkog sistema.
 Stanje tehničkog sistema U OTKAZU znači

da je potrebno preduzeti mere povratka

sistema u stanje U RADU, koje nazivamo
intervencijama ODRŽAVANJA (opravke,
OTKAZ TEHNIČKIH SISTEMA
 OTKAZ TEHNIČKIH SISTEMA

 Otkaz tehničkog sistema predstavlja svaki

događaj posle koga sistem nije u stanju da
izvršava zahtevane funkcije.
 Otkaz je prestanak sposobnosti tehničkog

sistema da obavlja zahtevanu funkciju.

 Prema standardu IEC 60050-191:1990, Međunarodni
elektrotehnički rečnik — Poglavlje 191: Sigurnost
funkcionisanja i kvalitet usluge
Otkaz je stanje neke funkcionalne celine, koje se
karakteriše nesposobnošću za vršenje zahtevane
funkcije, isključujući nesposobnost tokom
postupaka preventivnog održavanja ili drugih
planiranih akcija, ili usled nedostatka spoljašnjih
OTKAZ TEHNIČKIH SISTEMA
 OTKAZ TEHNIČKIH SISTEMA

Greška je neslaganje između proračunate,

izmerene vrednosti ili stanja i stvarne,
specificirane ili teoretski ispravne vrednosti ili
stanja.
Greška nije otkaz, jer je u okviru prihvatljivih
granica odstupanja od željenog
rada/performanse, odnosno zadate funkcije
tehničkog sistema.
Neispravnost je stanje sistema koje nastaje iz
otkaza.
Brojni su prilazi klasifikaciji i bližem određivanju
otkaza tehničkih sistema sa različitih osnova u
KVAR, GREŠKA I OTKAZ TEHNIČKIH SISTEMA
Postoji uzročno posledična veza: kvarovi su uzrok
grešaka, a greške su uzrok otkaza.
Kvar je fizički defekt, nepotpunost ili proboj koji se
javlja unutar neke hardverske ili softverske
komponente. Kvar je, takođe, mana, slabost ili
ostarelost određene hardverske ili softverske
komponente.
Greška je manifestacija kvara, odnosno odstupanje od
tačnosti ili ispravnosti. Ako greška rezultira time da
tehnički sistem neku svoju zahtevanu funkciju izvršava
pogrešno, došlo je do otkaza sistema.
Otkaz je neizvršavanje neke zahtevane funkcije kako bi
trebalo, ili kako je očekivano. Otkaz predstavlja i
izvršavanje neke zahtevane funkcije sistema u
 UČESTALOST OTKAZA TEHNIČKIH SISTEMA

Upotrebni vek trajanja svakog tehničkog sistema

može se interpretirati „dijagramom kade", odnosno
intezitetom otkaza sa tri prepoznatljiva područja:
 karakteristični periodi upotrebe,
 broj otkaza i
 uzroci nastajanja otkaza.

U početku korišćenja tehničkih sistema javlja se

veći broj ranih otkaza usled "dečijih bolesti", koji se
mogu pripisati početnim slabostima, greškama u
proizvodnji, podešavanju tehničkog sistema.
 UČESTALOST OTKAZA TEHNIČKIH SISTEMA

Za period normalne upotrebe karakterističan je

konstantan intezitet otkaza, što odgovara
određenom režimu radnih opterećenja, koja
mogu da dovedu do slučajnih otkaza, usled
preopterećenja koja prevazilaze ugrađenu
otpornost dela, odnosno kritična opterećenja.

Dugotrajnim korišćenjem i starenjem tehničkih

sistema počinju da se javljaju otkazi sa
kontinualnim porastom usled slabljenja i
istrošenja materijala, tj. zamornog razaranja,
koji se nazivaju poznim otkazima.
 Pozni

Intenzitet o tkaza [ ]
R an i o tk azi
o tk azi

S lu č ajn i
o tk azi
S p o so b n o st v o za č a
U slo v i p u ta
U slo v i o k o lin e
N eo p tere ć en o /o p te re ć e n o
V rem e

P e rio d ra n e P erio d s lab lje n ja

u p o tre b e P erio d n o rm a ln e u p o tre b e m a te rija la

K riti č n a o p tere ć en ja

Vrem e

R ad n a o p tere ć en ja
 UČESTALOST OTKAZA TEHNIČKIH SISTEMA
Kriva (dijagram) kade prikazuje kretanja učestalosti
(stope) otkaza u vremenu, sa tri karakteristične
faze - perioda u eksploataciji tehničkog sistema:
 I faza – Razrada tehničkog sistema; opadanje

učestalosti (stope) otkaza; kratak početni period

(faza dečijih bolesti).
 II faza – Normalni rad sistema; niska, konstantna

vrednost učestalosti otkaza (faza slučajnih

otkaza).
 III faza – Kraj veka trajanja sistema, rastuća

učestalost otkaza (faza istrošenosti - dotrajalosti

tehničkog sistema).
 OBLICI OTKAZA TEHNIČKIH SISTEMA

Definisanje i dokumentovanje svih zahtevanih

funkcija tehničkog sistema odnosno njegovih
podsistema ne znači uspešno i potpuno
identifikovanje svih oblika (načina) otkaza
sistema, jer svaka zahtevana funkcija može da
ima nekoliko oblika otkaza.
Za identifikovanje oblika otkaza potrebno je
poznavanje izlaznih veličina zahtevanih
funkcija.
Oblik otkaza predstavlja manifestaciju otkaza
koji se posmatra sa strane (spolja), odnosno
završetak jedne ili više zahtevanih funkcija.
 OBLICI OTKAZA TEHNIČKIH SISTEMA

Potpuni otkazi izazivaju potpuni gubitak

zahtevane funkcije, a delimični otkazi dovode do
nedostatka neke funkcije, ali ne izazivaju potpuni
gubitak zahtevane funkcije.
Iznenadni otkazi su otkazi koji se nisu mogli
predvideti prethodnim pregledima i ispitivanjima.
Postepeni otkazi su otkazi koji su se mogli
predvideti pregledom i ispitivanjem.
Katastrofalan otkaz je otkaz koji je iznenadan i
potpun.
Degradirajući otkaz je otkaz koji je delimičan i
postepeni otkaz.  
 UZROCI OTKAZA TEHNIČKIH SISTEMA

U inženjerskoj praksi promene stanja nekog

tehničkog sistema pripisuju se različitim
uzrocima.
Uzrok otkaza je neophodna informacija da bi se
izbegli otkazi ili sprečila ponovna pojava otkaza.

Sa stanovišta izučavanja uzroka pojava otkaza

sistema od posebnog je značaja uočavanje
relativne učestanostu pojava otkaza u tri
osnovna perioda: ranih otkaza, stabilnog rada i
pojačanih otkaza.
UZROCI OTKAZA TEHNIČKIH SISTEMA
PROMENE STANJA SISTEMA USLED SOPSTVENE SLABOSTI

Usled neodgovarajućeg projektovanja nekog

elementa, ugrađene mane, nastaje projektni otkaz.
Greške u projektovanju, kao što su: čvrstoća
konstrukcije, ugrađena pouzdanost, konstrukciona
elastičnost, tehnologija izrade i montaže.
Otkaz usled slabosti u samoj konstrukciji, kada je
podvrgnuta opterećenjima u okviru navedenih
slabosti, predstavlja drugi uzrok pojave otkaza u
periodu ranih otkaza.
PROMENE STANJA SISTEMA USLED SOPSTVENE SLABOSTI

Uslovi korišćenja (radni uslovi) jednog tehničkog

sistema odlučujuće utiču na opterećenja kojima
je taj sistem izložen.
Projektant tehničkog sistema, često, nije u
stanju da predvidi sve moguće rizične situacije u
procesu korišćenja sistema, jer su uslovi
korišćenja sistema slučajnog karaktera i
uslovljeni brojnim faktorima.

Promene stanja sistema usled sopstvene slabosti

obuhvataju veliki broj različitih pojava, koje se
opisuju kao: lom, deformacija, nepodešenost,
iskrivljenost, neuravnoteženost, nestabilnost...
 PROMENE STANJA SISTEMA USLED PROPUSTA U IZRADI

Uzrok otkaza iz proizvodnje je usled propusta u

izradi.
Propusti u proizvodnji i ugrađeni nedostaci
odnose se na:
propuste i odstupanja u izradi i montaži,
pogrešne ili propuštene postupke površinske i

termičke obrade,
propuste kontrole kvaliteta,
skrivene mane primenjenih materijala.
 PROMENE STANJA SISTEMA USLED PROPUSTA U IZRADI

Proizvodne greške uglavnom su posledica

nepotpunih i nepreciznih radnih uputstava i
instrukcija za proizvodne i kontrolne aktivnosti,
nedovoljnog nadzora, nerealnih proizvodnih
ciljeva, nedovoljne obuke i motivacije zaposlenih.
Propusti u proizvodnji uzrokuju pojavu ranih
otkaza, jer su rezultat sistemskih ili ugrađenih
činilaca u okvirima definisane zahtevane funkcije
tehničkog sistema.
 PROMENE STANJA SISTEMA USLED PROPUSTA U IZRADI

Kvalitet izrade i primenjeni materijali

elemenata i sklopova tehničkog sistema
značajno utiče na sposobnost ostvarenja
zahtevanih funkcija, uključujući i vek trajanja
sistema.
Uticaj kvaliteta izrade rezervnih delova, koji
se ugrađuju u sistem u okviru njegovog
održavanja, veoma je važan na ukupni vek
trajanja sistema.
Težnja je da se minimizira razlika između
elemenata za prvu ugradnju i rezervnih
elemenata.
 PROMENE STANJA SISTEMA USLED STARENJA
U toku normalne upotrebe tehničkih sistema
razvijaju se procesi trenja, što za posledicu ima
pojavu habanja, zatim procesi erozije, korozije i
starenja.
Otkazi usled starenja su otkazi čija se
verovatnoća pojavljivanja povećava u funkciji
vremena i pripadaju poznim otkazima tehničkog
sistema.
Nedostatak preciznih i razumljivih uputstava za
rad i održavanje tehničkih sistema, zatim loš
asortiman rezervnih delova i neodgovarajuća
oprema za održavanje, značajno će se odraziti
na pojavu otkaza slučajnog karaktera.
 PROMENE STANJA SISTEMA USLED STARENJA
Odsustvo logističke podrške znatno će smanjiti
mogućnosti za ispravno funkcionisanje tehničkog
sistema i za vraćanje iz stanja u otkazu u radno
stanje.

Korišćenje i izlaganje tehničkog sistema radnim

uslovima, odnosno režimima eksploatacije za koje
sistem nije projektovan, znatno skraćuje vek
trajanja i doprinosi pojavi otkaza usled starenja.

Nepridržavanje uputstava za rukovanje, loše

osnovno održavanje, nezastupljenost preventivnih
aktivnosti, korišćenje neodgovarajućih pogonskih
tečnosti i maziva i slično, značajno doprinose pojavi
 PROMENE STANJA SISTEMA USLED
POGREŠNOG KORIŠĆENJA

Otkaz usled pogrešnog korišćenja je otkaz usled

primene radnog opterećenja koje je veće od radnih
sposobnosti konstrukcije.
Otkaz usled pogrešnog rukovanja je otkaz izazvan
nepravilnim rukovanjem ili nepažnjom prema
tehničkom sistemu.
Prekoračenje granica radnih karakteristika za koje
je tehnički sistem projektovan ili pogrešno
rukovanje u odnosu na utvrđene propise dovodi do
otkaza ili degradacije rada sistema.
PROMENE STANJA SISTEMA USLED
POGREŠNOG KORIŠĆENJA

Otkazi tehničkog sistema nastali

usled propusta u održavanju,
korišćenju i rukovanju tehničkog
sistema mogu se svrstati u slučajne
otkaze.
Nepropisno korišćenje i
nesprovođenje propisanih postupaka
održavanja u značajnoj meri
doprinosi bržoj pojavi poznih otkaza
POSLEDICE I ZNAČAJNOST OTKAZA SISTEMA

Svaki oblik otkaza može biti izazvan od nekoliko

različitih uzroka otkaza, što vodi ka pojavi nekoliko
različitih posledica (efekata) otkaza. Oblik otkaza na
najnižem nivou (element) i posledica otkaza na najnižem
nivou daju oblik otkaza na višem nivou (sklop).
Pod pojmom značajnost (ozbiljnost) oblika otkaza
podrazumeva se stepen uticaja oblika otkaza na nivou
sistema.
Rangiranje značajnosti otkaza značajno je za izvođenje
sistemskih analiza otkaza, kako bi se mogli napraviti
prioriteti.
Klasifikacija kritičnosti otkaza može se rangirati u pet
nivoa sa kvalitativnim opisima u pogledu ljudskih i
materijalnih gubitaka i posledica na performanse sistema
POSLEDICE I ZNAČAJNOST OTKAZA SISTEMA
  Ocena nivoa Posledice po čoveka Materijalni gubici i performanse sistema

I Bezbedan Nema, Nema materijalnih gubitaka

Garantni servis

II Niži stepen Manje ozlede Manji materijalni gubici;

Degradacija performansi do prihvatljivih granica

III Viši stepen Veće ozlede Veliki materijalni gubici;

Degradacija performansi sistema ispod prihvatljivih
granica sa kontrolom

IV Kritičan Mnogo veće ozlede ili Kritičan gubitak;

smrt Otkaz degradira sistem ispod prihvatljivih granica i
zahteva neposrednu i korektivnu meru radi opstanka
opreme i osoblja

V Katastrofalan Višestruki smrtni Kritični materijalni gubici;

slučajevi Značajno oštećenje sistema što onemogućava
ispunjenje zadatka
ODNOS IZMEĐU OBLIKA, POSLEDICA I UZROKA OTKAZA

Funkcionalna celina tehničkog sistema (sistem,

podsistem, sklop, podsklop, elemenat) može
imati više oblika otkaza, zato što svaka
zahtevana funkcija može da ima nekoliko oblika
otkaza. Za svaki oblik otkaza se analizira
moguća posledica (efekt) na višem nivou,
odnosno na tehnički sistem u celini.
Objašnjenje odnosa između oblika, posledica i
uzroka otkaza i njegovo bolje razumevanje
prikazano je grafičkim putem, koji pokazuje da
oblik otkaza na najnižem nivou i posledica
otkaza na najnižem nivou prouzrokuju oblik
otkaza na višem nivou.
ODNOS IZMEĐU OBLIKA, POSLEDICA I UZROKA OTKAZA
ODNOS IZMEĐU OBLIKA, POSLEDICA I UZROKA OTKAZA

Primer:
Oblik otkaza 'curenje maziva iz zaptivke' za deo
zaptivke je jedan od mogućih otkaza za oblik
otkaza 'nedostatak podmazivanja ožljebljenja' za
zglobni prenosnik, a posledica otkaza
'nedostatak podmazivanja ožljebljenja', koje
nastaje usled oblika otkaza 'curenja maziva iz
zaptivke' na nivou dela je ista kao oblik otkaza
'nedostatak podmazivanja ožljebljenja' za
podsistem zglobni prenosnik.
Oblik otkaza 'curenje maziva iz zaptivke' ima
karakter potpunog gubitka zahtevane funkcije ili
delimičnog gubitka zahtevane funkcije.