ИНДУСТРИЈСКИ ДИЗАЈН – други колоквијум

1. Шта је структура производа и на који начин се формира?

Под структуром производа се подразумевају компоненте које сачињавају дотични
производ. Структура се формира на основу дијаграма „функција – средство“.

2. На који начин се постиже разноврсност структуре производа?

После дефинисања структуре, потребно је да се изврши тзв. варирање структуре,
да би се утврдио најповољнији положај појединих компонената са становишта
функционалности дотичног производа. Успостављањем различитих односа
употребом неколико основних елемената може да се постигне велика
разноврсност структуре производа. Варирање структуре производа условљено је
његовом функцијом, а коначан изглед производа зависиће од међусобног
распореда елемената.
3. Шта је композиција производа и на који начин се формира?
Под композицијом производа се подразумева распоред елемената структуре у
оквиру производа. Положај појединих елемената зависи, пре свега, од њихове
функције, мада у великој мери и ергономски захтеви и захтеви безбедности имају
велики утицај на њихов коначан положај. Међутим, неоспорно је да се при
конструисању поједини елементи могу померати, до извесне границе, ако се тиме
побољшава естетски изглед производа. При дефинисању положаја елемената
потребно је да се формира тзв. организована структура, тј. да распоред елемената
формира одређене активне хоризонтале и вертикале, јер се тиме пуно утиче на
леп изглед производа
4. Шта представља организована структура?
Организована структура делује много лепше, посебно ако се води рачуна о облику
контуре. Елементи са једноставнијом контуром обично делују складније па се том
детаљу посвећује велика пажња. Међутим, није довољно организовати структуру
само у једној равни. Структура се мора организовати и у простору, тј. морају се
испоштовати одређене активне хоризонтале, вертикале и активни нагиби. Само
један такав складан распоред детаља даје утисак лепоте. О тим детаљима посебно
дизајнери и конструктори морају да воде рачуна, јер се посредством тих детаља
директно утиче на купца, да се он определи за куповину баш тог производа.
5. Како се успоставља физичка, а како визуелна равнотежа
производа?
Равнотежа објекта зависи од расподеле масе у односу на средиште и најчешће је
условљена поклапањем положаја тежишта и средишта. Међутим, визуелни
доживљавај производа није потпун ако је само његова маса структурално

1
уравнотежена. Он мора да буде не само физички, већ и визуелно уравнотежен и
да изражава стабилност. На пример, ако код симетричних форми постоји
несразмера између делова и целине, оне постају визуелно неуравнотежене.
Равнотежа се визуелно представља у мерним односима и значењима количине и
величине. Равнотежа се најчешће изражава у односу на замишљену симетралу и
може бити формална и неформална.
6. Објаснити разлику између формалне и неформалне
равнотеже
Формална равнотежа се успоставља кад је симетричност остварена у односу на
једну или више оса по свим елементима масе, димензија и материјала. Овај облик
равнотеже оставља утисак стабилности и функционалности. Код неформалне
равнотеже композицији форме с једне стране одговара различита композициона
форма с друге стране тако да елемената симетрије у ствари нема.
7. Шта подразумева композициона равнотежа?
Равнотежа, која је резултат симетрије, може да буде хоризонтална или
вертикална. Положај елемената структуре, поред обезбеђења активних
хоризонтала и вертикала, мора бити тако организован да се њиме спречи
концентрација (груписање) компонената структуре. Ако су оне груписане, тада
производ делује нескладно. За оријентациони показатељ правилног распореда
компонената могла би се узети приближна статичка равнотежа компонената.
Композиционо неуравнотежене форме увек делују нестабилно, тј. одају утисак да
ће се дотични производ сваког часа преврнути, мада је он, са становишта
стабилности, сасвим добро решен. Да би се избегао такав осећај код посматрача,
композиционо неуравнотежене форме потребно је уравнотежити.
Уравнотежавања се најчешће врше обликом, мада се уравнотежавање може
извршити и бојом. Делови који нарушавају равнотежу боје се другачијом бојом од
основне, да би им се истакла "тежина", или "лакоћа", у зависности од врсте
производа.
8. На који начин се истиче симетричност производа?
Симетрија је правилна организација делова који су распоређени према
одређеним законитостима према осама симетрије, тако да су наспрамне стране
једнаке као предмет и лик у огледалу. Симетрија може да се дефинише и као
однос у којем су структура, облик, количина и величина једне стране истоветни
онима на другој страни. Симетрија, тј. симетрично постављање компонената
структуре и уопште детаља на производу, веома повољно утиче на композициону
равнотежу и леп изглед производа, због чега се увек настоји да се производи
израђују као симетричне форме.

2
 9. Шта представља златни пресек и како се изражава?
Златни пресек представља однос величина у којем се мањи део односи према
већем као тај већи према целини (укупном збиру мањег и већег) .

Златни пресек је први студиозно проучавао грчки вајар Фидија (Phidias), па је по

њему тај број и добио име φ (Фи):

10.Приказати конструкцију "златне тачке"

11.Приказати конструкцију "златног правоугаоника"

12.Објаснити улогу пропорције у дизајну производа

Пропорција се дефинише као међусобни однос величина једне према другој.
Пропорција, као принцип форме, највише доприноси естетском изразу једног
предмета и представља повезаност основних - главних димензија (величина)
једне форме, или димензионалну хармоничност и повезаност једне форме с
другом, уколико су у питању сложене форме и конструкције.

13.Навести основне елементе форме производа

Основни елементи форме су: тачка, линија, положај или усмереност, површина,
текстура, запремина и боја.

3
 14.Навести седам основних принципа форме у индустријском
дизајну

15.Тачка као елемент форме производа

Тачка је основни и најједноставнији елемент форме. Она се јавља у различитим
величинама (када већ постаје површина), различитом броју и различитим бојама.
Најчешћа улога тачке је да истакне неки детаљ на конструкцији или служи као
елемент на самој површини. Када се тачке групишу по правцу оне одражавају
линију а када се слободно групишу онда приказују неку геометријску слику, на
пример, троугао. Тачке се могу користе и за приказивање различитих слика, на
пример у циљу стварања слике у оквиру заштитног знакa.
16.Линија као елемент форме производа
Линија је најзаступљенији елемент форме. Она се јавља као пуна линија, црта -
тачка - црта линија, испрекидана линија, као низ тачака, мада су могуће и
другачије врсте линија. Број и густина линија има за циљ да скрене пажњу
посматрача на тај детаљ, тј. обично служе за акцентирање, истицање динамике
конструкције и стварања одређених визуелних доживљаја код посматрача.
Смисао одређене визуелне информације линија добија у функцији опцртавања, то
јест кад својим током или у комбинацији са другим линијама ствара контуру неког
облика. Линија се јавља као контура или ивица на свакој конструкцији и као
елемент на самој површини.
17.Усмереност линија као елемент форме производа
Линије, које се постављају на површини производа, могу бити: хоризонталне -
изражавају статичност, вертикалне - изражавају неутралност и лакоћу и косе -
изражавају динамичност и нестабилност. Статичност изражава стање мировања,
непроменљивост, стабилност облика. Статични су објекти који имају експлицитно
средиште и осе симетрије. Статичност се појачава већим бројем хоризонталних
линија). Неутралност, а посебно лакоћа конструкције, се појачава применом већег
броја вертикалних линија. Косе линије изражавају динамичност и нестабилност,
мада се најчешће користе у циљу разбијања монотоније облика. У зависности од
њиховог нагиба и места постављања целој конструкцији дају посебан значај, тј.
стварају утисак динамике. У случају да се пред линије на производу не постављају
неки посебни захтеви за усмереношћу, онда је пожељно да оне прате правац
контуре. Ако то није остварено, такав производ делује нескладно.
18. Текстура као елемент форме производа
Свака површина се, поред облика, одликује и тзв. текстуром. Текстура је
структурални распоред честица материјала на површини неког предмета. Под
текстуром у дизајну се подразумевају неравнине на површини које изазивају
чулни доживљај код човека, пре свега додиром, али и видом. Текстура зависи од
карактеристика материјала, његове структуре и начина обраде. Текстура може
настати као последица обраде или се намерно формира као функционална или у
циљу побољшања естетског изгледа производа. Фине, благе, меке и глатке
текстуре дају форми и предмету у целини осећај пријатности, допадљивости, реда,

4
ведрине па и нечег свечаног. Грубе, оштре и материјалом јако наглашене текстуре
појачавају утисак о боји и форми, делују нападно и истичу материјалну суштину
производа.

19. Запремина као елемент форме производа

Запремина преставља најзначајнији елемент форме и њу дефинишу облици
површина и контурних линија, које је образују. Сваки производ заузима неку
запремину. Дефинисање облика производа врши се током сагледавања појединих
захтева, који се постављају пред производ. Коначан облик производа се обично
формира комбиновањем основних облика, тзв. примитива и/или њихових делова,
мада се данас усвајају и сасвим неправилни облици.
20. Како се постиже хармонија у индустријском дизајну?
Под хармонијом се подразумева усклађеност облика, тзв. јединство форме,
усклађеност боје и облика, као и усклађеност производа са околином. Хармонија
боје и облика највише утиче на допадљивост производа због чега јој се посвећује
велика пажња. У оквиру хармоније треба разликовати: хармонију сличности,
хармонију функција и хармонију симбола. Хармоничан облик се добија синтезом
различитих квалитета композиције, као директна последица конструкционих
односа. Складан облик не подразумева само логично решење у механичком
смислу, већ и усклађивање свих елемената према принципима композиционе
равнотеже.

21. Објаснити улогу ритма у индустријском дизајну

У визуелним значењима ритам је наизменичан и правилан поредак неких
визуелних елемената у простору наизменичног поретка; без обзира на то да ли су
исти или различити, у ритму морају да буду усаглашени са целином коју чине. Да
би се избегла монотоност композиције у дизајну се практикује примена
различитих детаља по облику, величини и боји. У зависности од сложености тих
детаља и начина њиховог понављања разликује се и сложеност ритма. Ритам се
може развијати по хоризонтали, вертикали, дијагонали или кружници и у сваком
од тих случајева он има велики утицај на композицију конструкције, пре свега на
динамику. Ритам, као принцип у дизајну, даје одређене визуелне ефекте и
доприноси естетском квалитету предмета, а код посматрача, изазива посебан
чулни доживљај, због чега се често користи у дизајну. Ритам може да има и чисто
практичан значај. На пример, да би се убрзао процес изласка и уласка у вагоне
метроа, трамваја и сл. веома је важно да при доласку превозног средства путници
одмах уоче где се налазе врата. Зато се врата боје другом бојом од основне, чиме
се постиже ритмичност понављања врата на вагону.
22. Објаснити улогу акцента у индустријском дизајну
Акценат се користи као принцип за истицање форме предмета или само неких
његових детаља и делова путем различитих изражајних средстава као што је боја,
материјал, осветљеност и сл. Тако се неке површине или неки делови код алата и
машина акцентирају бојом да би се лице које рукује или управља упозорило на

5
њихова дејства. Међутим, у највећем броју случајева акцентирање се врши само
из естетских разлога. Акцентовање бојом код техничких система има смисао
упозорења или остваривања функције, што се јасно запажа на примеру контролне
табле.
23. Шта је контраст и на који начин се формира?
Под контрастом се подразумева стварање одређене супротности на производу,
често у циљу акцентирања појединих детаља на њему. Контраст као принцип
форме у дизајну може бити изражен као контраст величине, облика, боје,
осветњености и правца. Koнтраст се постиже употребом различитих материјала
(на пример контраст између меког дрвеног материјала и хладне и тврде керамике)
или различитих обрада површине материјала - полиране металне површине и
грубе текстуре, мат и сјајних површина. Контраст боја је веома распрострањен у
композицији индустријских производа. Контрастне боје омогућавају да се лакше
и брже идентификује управљачки пулт и фокусира пажња на најважније системе
контроле.
24. Објаснити улогу контраста у индустријском дизајну
Контраст се често примењује у дизајну у циљу јачег истицања појединих особина
производа или једноставно код исписивања текста на акцентирање појединих
речи и сл. To је један од главних инструмената композиције, кроз који може да се
побољша експресивност производа. Контраст боја је веома распрострањен у
композицији индустријских производа. Контрастне боје омогућавају да се лакше
и брже идентификује управљачки пулт и фокусира пажња на најважније системе
контроле.
25. Шта подразумева пластичност форме?
Ако површина није равна онда се за њу каже да је пластична. Пластичне форме
увек делују много лепше од равних, па се зато пластичност често користи при
обликовању производа. Унутар граница једне тродимензионалне структуре може
да се варира спољни облик и изглед производа. Потребно је истаћи да пластичне
форме, обично, изискују нешто сложенију израду али се то вишеструко
надокнађује предностима које пластичне форме имају са становишта општег
изгледа производа.

26. Шта представља орнамент (декорација) и који је његов

значај?
Под декорацијом тј. орнаментом се подразумева украс, у виду слике, или шаре на
целом производу, или рељефа који се израђује гравирањем, или који се
механички поставља на спољашности производа, да би се побољшао његов општи
изглед. Улога орнамента је да разбије монотонију конструкције, као и страх од
празног простора који се јавља код посматрача. Постављање орнамента је било
јако заступљено у почетку развоја технике, када се орнамент посматрао
првенствено као украс. Орнамент се, поред своје основне функције, поставља и из
чисто функционалних разлога.
27. Како настају сенке у индустријском дизајну и који је њихов
значај?
Сенке настају на “пластичним” производима услед дејства природног или
вештачког осветљења. Избором правилних облика сенкама се може створити

6
посебан визуелни ефекат који код посматрача изазива посебан доживљај. Сенке
могу имати великог утицаја на естетски изглед производа, због чега се мора
водити рачуна о начину формирања пластичности на производу, као и о
осветљености и месту постављања извора светлости. У принципу треба тежити ка
организованом распореду сенки, тј. да оне буду или само хоризонталне или само
вертикалне.
28. Објаснити улогу боје у индустријском дизајну
Боја је изузетно важан елемент производа, којем се данас посвећује изузетно
велика пажња, не само да би се побољшао естетски изглед производа већ да би
се кориснику скренула пажња на функцију појединих елемената, као и на
опасности које од њих прете. Боја има изузетно велики емоционално -
психолошки утицај на човека, тако да она, на пример, при куповини може да утиче
на избор производа, или на повећање продуктивности, при раду са правилно
обојеним машинама, на стварање боље радне атмосфере, као и на повећање
безбедности на раду.
29. Које боје су хроматске, а које нехроматске?
Све боје које се налазе унутар сунчевог спектра су хроматске боје, а црна, бела и
сиве, које се такође називају "небоје“, припадају ахроматским (неутралним)
бојама.
30. Које су основне карактеристике боја?
Свака хроматска боја има три главне карактеристике: тон, светлину и засићеност.
Тон (енг. Hue) је карактеристика по којој боја добија назив, ознаку (црвена, плава,
жута, зелена, итд.) и представља позицију боје на кружној палети боја, у којој су
основне боје, секундарне боје и њихове комбинације. Светлина или валер (енг.
Value, Luminance, Brightness) представља количину светлости у тону једне боје. Ако
се нека хроматска боја меша са ахроматском бојом једнаког валера, валер боје
остаје исти. Настала промена у квалитету, односно чистоћи боје, зависи од
релативне количине ових двеју компонената. Та се особина назива засићеност
(енг. Saturation) и представља интензитет боје.
31. Навести и описати три најпознатија модела боја
Од много модела боја, развијених за различите намене, најпознатији су следећи:
–HSV (Hue, Saturation, Value) - овај модел боја је дефинисан у цилиндричном
координатном систему. Свака боја је одређена преко три параметра Hue,
Saturation и Value, који су претходно описани. То је најпознатији систем боја, који
представља основу за производњу и употребу боје у индустријском дизајну.
–RGB ( Red Green Blue) – ово је адитивни модел боја код којег се мешањем
основних боја добија бела боја. Једна боја се описује кроз три компоненте: део
црвене (Red), део зелене (Green) и део плаве (Blue) боје. Сваки део има вредност
између 0% и 100%, односно од 0 до 255 (укупно 256 нивоа). На принципу овог
модела раде монитори, пројектори и остали уређаји код којих се слика добија
емитовањем светлости.
–CMYK ( Cyan Magenta Yellow BlacK) – ово је модел суптрактивног мешања боја.
Боја се добија филтрирањем којим се од беле светлости одузима светлост
примарне боје. Тако, тиркизноплави филтер (Cyan) од беле одузима црвену,
пурпурни (Magenta) зелену а жути (Yellow) плаву.

7
 32. На који начин се остварује хармонија боја?
Употребом боја могу да се постигну веома различити ефекти и зато је боја један
од најважнијих изражајних елемената у индустријском дизајну. При избору боја
веома је важно да се успостави равнотежа, јер превише боја може да делује
хаотично, док премало боја може да изазове осећај досаде. У теорији боја је
показано да одређене комбинације боја дају добре ефекте, док неке треба
избегавати. Препорука је да се бирају контрастне боје. Контраст боја је однос боја
различитог квалитета, као и доживљај те разлике и мењање утиска о свакој од
посматраних боја. Све боје на белој површини делују тамније, а на црној светлије.
33. Навести и описати четири најпознатије шеме за избор боја
Аналогна шема користи боје које се налазе једна уз другу на кружној палети боја,
а хармонија може да се постигне њиховом комбинацијом или мешањем са
ахроматским бојама.
Комплементарна шема користи боје које су потпуно супротне боје (наспрамне на
кружној палети боја), које се међусобно разликују али истовремено допуњују и
чине одређену хармоничност тонова. Када се употребе једна поред друге,
комплементарне боје повећавају једна другој интензитет.
Раздвојено комплементарна шема је коришћење три боје, једне са једне и две
боје са супротне стране кружне палете боја, непосредно уз њену комплементарну
боју.
Троугаона шема боја је коришћење боја које су равномерно удаљене једне од
других, а одређују се постављањем једнакостраничног троугла на кружну палету
боја.
34. Навести графичка средства информисања
Под графичким средствима информисања се подразумевају:
–заштитни знаци,
–пиктограми и
–разни натписи информативног карактера.
35. Шта су заштитни знаци?
Заштитни знаци се могу састојати само од графичког симбола, тзв. амблема, или
слике (иконе), затим, од имена, речи или фразе, тзв. логотипа, или комбинације
тих елемената. Заштитни знаци су, по правилу, једноставног и атрактивног
изгледа, лаког за читање, препознавање и памћење и карактеристични су за сваког
произвођача понаособ, а имају за циљ препознавање и разликовање производа
појединих произвођача. Заштитни знаци могу имати сложенију форму, када се
праве комбинацијом графичких симбола и текстуалних натписа, тзв. логотипа или
обрнутом комбинацијом. Такви заштитни знаци обично дају више информација о
произвођачу и данас се чешће користе.
36. Шта си пиктограми?
Пиктограми представљају стилизовани графички приказ појединих активности или
стања која недвосмислено информишу посматрача о том догађају или стању. Они,
практично, представљају међународни језик комуницирања. Неки су
стандардизовани, тако да се њихов облик и значење не могу мењати, док су други
подложни мањим дизајнерским изменама.

8
 37. Шта су натписи информативног карактера?
Разни натписи информативног карактера, у које спадају натписне плочице и
разни други натписи на производу и његовој амбалажи, који служе за давање
одређених информација о производу. Текст, који се исписује на производу и
амбалажи, поред практичног циља, често има само естетски значај, да би
побољшао изглед производа. Практикује се да се сви текстови, у оквиру једне
компаније, исписују са истим обликом (фонтом) слова, истом бојом и истом
висином слова, да би се обезбедила лакша препознавање, мада то није и правило.
38. Шта је стил и који је његов утицај на облик производа?
Под стилом се подразумевају специфичне одлике појединих елемената дизајна,
који су карактеристични за поједине временске периоде, технолошке могућности
и уметничке правце. На пример, за поједине стилове су карактеристичне обле
линије а за други пак четвртасте, или једноставне и сложене - китњасте линије и
сл. Стилови се испољавају преко облика контуре и детаља на производу. Одлика
стила је цикличност. Стилови обично трају дуго док је мода подложна чешћим
променама. Стил представља једну од могућности да се изврши модификација
производа, тј. производи се током времена израђују у различитим стиловима.
39. Шта је мода и који је њен утицај на облик производа?
За готово све производе мода представља значајан фактор који утиче на дизајн и
пласман производа. Са становишта тржишта она представља доминацију једног
производа на одређеном сегменту тржишта у одређеном временском тренутку.
Мода је пролазна. Она истовремено представља укус, обичај и начин. Данас се
примењују разне тактике модног застаревања производа како би се побољшао
пласман. На пример, ако купац има производ са којим је у суштини задовољан али
се исти произвођач, или његова конкуренција, појави са новим производом,
другачијег дизајна, он је у већини случајева принуђен да купи нови производ како
би избегао примену демодираног производа. То се исто може постићи
посредством заштитног знака производа.
40. Навести две основне врсте метода за генерисање идеја?
Постоје две основне врсте метода генерисања идеја:
–хеуристичке методе и
–алгоритамске методе.
У оквиру хеуристичких метода велико значење има способност асоцијације,
интуитивно мишљење, начин управљања мишљењем. Алгоритамске методе се
заснивају на алгоритму, који се може дефинисати као редослед инструкција.

41. Метода анализе природних система

Анализом природних система до сада се дошло до низа веома корисних и
значајних решења. Природа је неисцрпан извор идеја и увек јој се треба враћати
јер се у њој, несумњиво, налазе извори многих нових техничких решења. Природа
и закони који владају у њој инспиришу машту проналазача чиме доприносе
изналажењу решења за многе нове производе.
42. Метода анализе познатих техничких система
Захваљујући закону "релативне постојаности" могуће је, на основу постојећих
производа, сагледати карактеристике неких нових производа.Уколико се неки
производ подвргава закону релативне постојаности, постоји могућност
утврђивања настанка неке измене и величине њеног обима. Анализом познатих

9
техничких система омогућава се проширење техничких знања која, често,
доприносе доласку до нових техничких решења. За анализу се могу користити
старија решења, затим, постојећа сопствена и конкурентска решења, као и слични
производи из неке друге области. Циљ ових анализа може бити двојак: новим
решењем побољшати досадашње или једноставно копирати одређено туђе
решење у циљу производње сличног, или исто таквог производа.
43. Метода асоцијације
Једна од бољих метода формирања нових идеја је метода асоцијације.
Асоцијација, или веза између идеја, је појава која се састоји у томе што човек, који
гледа, слуша, проба или додирује нешто, што му је у том тренутку доступно,
истовремено замишља шта би, нешто друго, могло бити слично томе. Веза између
идеја може дати најбоље ефекте у том случају када стваралачка замисао може да
се користи другим идејама и када се једна идеја рађа на основу других идеја.
Неопходно је карактеристичне проблеме анализирати на основу следећих
критеријума: зашто овде није тако, како побољшати производ, могућност
другачије употребе, модификација, повећање, умањење, супротан прилаз,
рилагођавање, промена спољашњег изгледа, напуштање устаљених решења,
замена, стварање препознатљивог и оригиналног облика, повезивање,
изостављање, удобније коришћење, безбедност, смањење трошкова
производње, смањење масе, смањење потрошње енергије, повећање степена
искоришћења, смањење или потпуно спречавање загађења човекове околине
44. Метода уживљавања у улогу
При коришћењу ове методе неопходно је да човек, занет тражењем идеја, постави
себе у улогу посматраног производа или идеје и, одговарајући на сопствена
питања, представи себи шта би он радио у том случају. Ова метода се такође
ефикасно користи за проверу остваривости идеје: за то један од конструктора
"постаје" идеја а други му постављају сугестивна питања, која бране и критикују ту
идеју. За проверу могућности пласмана производа неколико инжењера и/или
руководилаца стављају се у улогу купаца и критички оцењују тај производ или
размишљају о свим узроцима могућег комерцијалног неуспеха тог производа.
Уживљавање у улогу, с циљем добијања ефикасних идеја, може бити
индивидуално или групно. За непосредну примену ове методе, потребно је
велико искуство и склоност, тако да се избору медијума мора посветити велика
пажња.
45. Метода дијаграма идеја
Метода дијаграма идеја заснива се на изради дијаграма могућих решења
постојећег проблема. Састављање дијаграма започиње претраживањем широких
области, које могу да послуже као извор идеја, затим подобласти, ужих области,
па све до коначног решења. Што је дијаграм детаљнији, тим је већа вероватноћа
изналажења корисних идеја. Очигледно представљање неких идеја омогућава
јасније схватање проблема, а то, несумњиво, подстиче конструктора на
стваралачки прилаз.

46. Метода матрице идеја

Сложенија метода генерисања идеја се заснива на морфолошкој (морфологија -
наука о облицима уопште) анализи независних променљивих, повезаних са
постављеним проблемом или решаваним задатком. Морфолошка матрица је

10
шематска метода за генерисање идеја и облика на основу анализе функција. При
примени ове методе, врши се декомпоновање глобалне функције система, при
чему се морфолошки приступ заснива на анализи унутрашње грађе објекта. За
сваку променљиву посматрају се различити параметри, врсте система, својства
или методе. Свеукупност тих карактеристика образује табелу или матрицу идеја.
Број могућих комбинација применом морфолошке матрице је обично већи него у
случају генерисања идеја методом слободне асоцијације.
47. Метода бујице идеја
Метода интензивног размишљања или "Бујица идеја" представља методу за
добијање нових идеја путем стваралачке сарадње појединих чланова
организоване групе људи (давалаца идеја). Ова метода се може успешно
користити у следећим случајевима:
–када се претраживањем изведених решења не налази ниједно
задовољавајуће решење,
–када преовлада мишљење да са познатим решењима не треба ићи даље и
–када се захтева потпуно напуштање уобичајених решења.
Спроводи се без икаквог оптерећења, када сви учесници слободно износе своје
идеје о разматраном проблему, а руководилац наступа у улози арбитра и подстиче
чланове групе да износе своје идеје, што је веома корисно. Сваки члан групе је
дужан да усредсреди своју пажњу на решавање задатка и не сме се одушевљавати
размишљањима или изношењем критичког мишљења. Најбољи резултати се
постижу када се група састоји од 5 до 10 чланова који раде мање од 1 сата.
48. Метода 635
Ова метода се развила на основу методе "Бујица идеја" и у основи је веома слична
њој. Рад се обавља у групи од 6 експерата, који заједнички анализирају проблем,
дефинишу задатке и ограничења. Сваки од учесника исписује на папиру своја 3
решења дефинисаног задатка, са одговарајућим образложењима, и додаје
суседном учеснику. Сваки наредни учесник их допуњује, критикује и додаје
следећем учеснику. Сваки папир обилази 5 кругова. Предности ове методе су:
–систематско допуњавање основне идеје и
–могућност праћења развоја појединих решења.
Kао недостатак ове методе може се навести извесна изолованост појединих
чланова групе.
49. Општа методологија проналажења нових идеја
Под општом методологијом проналажења нових идеја подразумева се тачно
прописан редослед поступака долажења до нових решења, корак по корак. Нова
идеја се дефинише посредством апстрактних структура (функција), које треба да
доведу до решења, која не морају бити слична постојећим. При тражењу нових
решења не треба бежати од постојећих решења, али не треба се ни чврсто везати
за њих, јер се тиме не омогућава даљи (интензивнији) развој технике. Решавање
проблема се врши по следећим фазама: избор проблема, прикупљање и
упознавање чињеница о одабраном проблему, вредновање и анализа података,,
избор једног од могућих решења, увођење решења у производњу и одржавање
решења.
50. Метода прописивања жељених карактеристика
Ова метода се заснива на дефинисању жељених карактеристика производа, а
затим се свака од карактеристика анализира с циљем да се изнађу начини за њено

11
остваривање. Од чланова тима, који раде на усавршавању производа, тражи се да
предложе модификацију карактеристика ради њиховог побољшања или
повећања привлачности производа. На пример, захтев да се омогући јаче
притезање завртања и да се спречи котрљање одвртача по столу, утицао је на
појаву одвртача са шестостраном ручком, уместо до тада коришћених са округлом
дршком.
51. Метода циљне цене (Target Costing метода)
Метода циљне цене (Target Costing метода) примењује се при развоју нових и/или
усавршавању већ постојећих производа, каквих већ има на тржишту, како би се
новим производом постигла цена која може да обезбеди успешно пословање
компаније. Наиме, у већини случајева унапред је дефинисана продајна цена
производа, па се новим производом компанија мора уклопити у ту цену. То значи
да се од продајне цене, одбијањем пореза и зараде, добијају дозвољени укупни
трошкови производње и, на основу тога, дефинише конструкција производа.
Детаљним сагледавањем захтева купаца, и оног што су они спремни да плате,
оцењује се оправданост увођења иновација у неки производ.
52. Метода тражења грешке
Метода тражења грешке се заснива на изналажењу грешака, код постојећег
производа, са циљем њиховог отклањања и тиме побољшања карактеристика
производа. Ово је једна од једноставнијих метода која даје сигуран успех.
53. Метода каталога
Метода каталога, тј. метода коришћења збирке познатих и проверених решења за
поједине области, највише се користи при конструисању елемената, а мање при
пројектовању система и процеса. Ти каталози обично садрже комплетан преглед
могућих решења, чиме је омогућен брз приступ решењима која задовољавају
дефинисану функцију и ограничења. Каталози се обично формирају тако да
представљају делове једног система међусобно усаглашених целина. Они се данас
користе посредством рачунара, чиме је олакшано претраживање постојећих
решења, а омогућено је и њихово једноставно комбиновање.
54. Описати концепт емоционалног дизајна
Емоционални дизајн је концепт који обезбеђује обликовање производа чијом се
куповином и коришћењем постиже емоционално стање које доприноси квалитету
живота. На тај начин, емоционални дизајн може да буде од помоћи многим
компанијама у примени креативних стратегија и интегрисању концепата
усмерених на емоције и задовољство корисника. Концепт емоционалног дизајна
је заснован на идеји о емоционалној улози дизајна при куповини производа и
резултатима психолошких истраживања у вези са том идејом. Истраживања су
потврдила да при тзв. емоционалној куповини нису пресудни критеријуми
функционалности, поузданости и практичности, већ преовлађују обликовно
асоцијативни моменти. То значи да ће производ који је добро осмишљен, естетски
привлачан и који успоставља одређену емотивну везу са потенцијалним купцем,
бити не само боље продаван, већ ће имати и дужи век трајања.

55. Висцерални ниво процесирања информација и дизајн

Ово је основни ниво процесирања информација у мозгу који функционише
инстинктивно. На висцералном нивоу, људи аутоматски обрађују емоционалне

12
сигнале и нема свесног напора, размишљања, закључивања и поређења
различитих ситуација. Односи се на ствари које људи природно воле (симетричне
предмете, насмејана лица, ...) или не воле (језиве звуке, велике висине, ...). У
дизајну, то је прва реакција на производ која се формира инстиктивно. Најчешће,
људи нису у стању да објасне карактер одређених осећања када нешто виде први
пут. Због свега тога важно је да дизајн производа привуче корисника при првом
визуелном контакту. Добар висцерални дизајн често доводи до занемаривања
одређених недостатака производа јер корисник добија нешто што ће волети.
56. Бихејвиорални ниво процесирања информација и дизајн
Следећи ниво процесирања информација у мозгу је бихејвиорални ниво. Он је
такође несвестан и одговоран је за радње које се свакодневно одвијају, а да се о
њима не размишља. У визуелном дизајну бихејвиорални ниво се односи на
функционисање производа и доживљај корисника при његовој употреби. За овај
ниво није најважнији изглед производа, већ његова функционалност,
једноставност и употребљивост. Добар бихејвиорални дизајн не изазива
негативне емоције и умањује евентуални осећај конфузије код корисника.

57. Мисаони ниво процесирања информација и дизајн

Ово је највиши ниво визуелног дизајна и когнитивних процеса размишљања. На
мисаоном нивоу, људи су свесни, могу да размисле о својим емоцијама и
ефикасни су у доношењу одлука. Приликом одлучивања о куповини користе
логичко размишљање уз образложење о потреби за производом. Мисаони дизајн
се односи на укупан утисак о производу који је формиран пажљивом анализом и
промишљањем. За мисаони ниво је потребно да производ својим изгледом
привуче корисника, да подстиче позитивне емоције, да је функционалан и
употребљив, а важно је и позитивно искуство коришћења таквог производа.
58. Навести три начина имплементације емоционалног дизајна
Имплементација емоционалног дизајна се може реализовати на различите
начине, а неки од њих могу бити:
–примена „фактора изненађења“ кроз примену нових и неочекиваних
елемената,
–духовит дизајнерски приступ кроз употребу смешних облика или порука,
–подстицање осећаја посебности код ексклузивне групе корисника итд.
59. Навести дефиницију бионике
Бионика је наука која се бави истраживањем живих организама у микро и макро
свету, њихове форме, грађе и механике, са циљем оптимизације просторних и
технолошких структура у механичком, техничком и функционалном смислу.
60. Навести пет основних метода бионичког дизајна
Алборг метода дизајна, биомимикријска метода, спирала дизајна,
биоинспирисана метода, инверзна метода
61. Описати два начина примене бионичких принципа у дизајну
(биоинспирисану и инверзну методу)
Биоинспирисана метода представља процес дефинисања проблема и трагања за
биолошким решењима подржан је техникама, сугестијама и практичним
примерима. Инверзна метода, подразумева тражење потенцијалног решења које
би могло да се примени на проблем човека. Ова метода подржава итеративне
формулације принципа дизајна инспирисаног природом.

13
 61. Објаснити математички аспект бионике
Математички аспект бионике се односи на проучавање геометријских законитости
природног раста преко којих могу да се дефинишу пропорције у дизајну предмета.
То је нов приступ обликовању заснован на морфогенези. Морфогенеза је процес
развоја облика у неком организму током еволуције.
62. Шта је Фибоначијев низ?
То је континуална пропорција где сваки број у низу увек представља збир
претходна два, а када се број подели својим претходником добија се количник
који осцилира око вредности броја φ тј. 1,6180339887. Фибоначијев низ:
(1,1,2,3,5,8,13,21,34,55,89,144 ...).
63. Објаснити појам златног угла и његов значај у дизајну
Златни угао не може да се напише у облику разломка два цела броја и од свих
ирационалних бројева најспорије конвергира. То га чини идеалним у обрасцу
раста листова на биљци зато што сваки нови заметак расте у новом смеру и не
баца сенку на лист испод њега. На тај начин је обезбеђено да највећи број листова
у 360° буде максимално изложен сунцу. Соларна мрежа, базирана на принципу
гранања дрвећа, је конструкција од малих соларних ћелија степенасто
распоређених на специфичним интервалима и висинама употребом
Фибоначијеве формуле. Експерименти су показали да дрво од соларних ћелија
производи 20% до 50% више енергије од стандардних фотонапонских соларних
панела редно поезаних.
64. Навести и описати иновације у дизајну инспирисане
природом
- сланик - први бионички патент пријавио је ботаничар Раул Франсе (Raoul
Francé) почетком 20. века. Открио је да се семенке мака равномерно шире
путем малих рупица у капсули. Његов револуционарни изум био је сланик
- чичак трака - чичак је послужио као инспирација швајцарском инжењеру
Жорж де Местралу (George de Mestral) да 1948. године направи чичак-траку
(велкро). Посматрајући плод чичка под микроскопом открио је да је крај
сваке „иглице” чичка повијен у кукицу, која се лако качи за крзно или
тканину.
- ефекат лотоса - биљка лотос се у азијској култури сматра симболом чистоће
зато што њени листови не могу да се наквасе. После кише капи воде
склизну повлачећи са собом прљавштину и листови одмах буду суви и
чисти.
- Површине премазане уобичајеним фасадним бојама мање су водоотпорне
и немају посебну микроструктуру попут лотосовог листа.
Због тога се јаче навлаже водом па честице прљавштине могу боље да
приањају.

14
 65. Навести примере бионичких материјала
Амортизујућа палета - за превоз осетљиве робе користе се амортизујуће палете
да би се ублажио ефекат вибрација и удара. Бионичка палета се састоји од три
појединачна модула: поклопца, платформе са ослонцима и амортизера.
Примењени су природни материјали који могу да се рециклирају. Палете се
састоје од мешавине материјала добијених трансфером разних примера флоре и
фауне у технички производ. Оптимизација пригушења је базирана на особинама
бодљи јежева и бодљикавог прасета (лагане, круте, а јаке), а такође и влакана
композитног материјала стабилне и савитљиве стабљике бамбуса. Оптимизација
структуре амортизера је урађена аналогијом са структуром неких алги у облику
саћа, влакна композитног материјала стабљике бамбуса и лаганим саставом
лишћа банане. За оптимизацију облика послужио је закон раста дрвећа.
Самооштрћи нож - Технички проблем тупљења ножа може да се реши развојем
самооштрећег резног алата инспирисаног зубима глодара. Самооштрење зуба
глодара је изазвано различитим степенима абразије два материјала, због њихове
различите тврдоће. Тај ефекат је послужио као инспирација за развој
самооштрећих сечива ножева направљених од два материјала различите тврдоће.
Основно тело се састоји од челика који се брзо хаба. Са једне стране се наноси
посебан керамички слој, који се много мање хаба.Приликом резања абразивним
дејством материјала мекши део сечива се хаба и формира се оштра резна ивица.
66. Описати примену биолошког принципа раста у дизајну
лаганих конструкција
Комбиновањем описане SKO методе и нумеричких метода за оптимизацију, на
примеру Опеловог носача мотора, уз примену истог материјала, добијен је део
који је 60% стабилнији и 25% лакши него онај дизајниран на традиционалан начин,
a могуће је остварити и знатно веће уштеде материјала, без смањења крутости и
носивости структуре делова.
Још један добар пример примене софтверa за оптимизацију 3D модела, који
симулира биолошке законе раста, je креирање столице елегантног облика и
максималне функционалности. У почетној фази прорачуна величина, висина и
смештај површине за седење и наслона су били предефинисани, као и контактна
површина ногу столице. Узимајући у обзир девет различитих сценарија
оптерећења, дизајнери су израчунали оптималну структуру столице, на бази које
је холандски дизајнер Joris Laarman направио уметничку столицу из једног комада
ливеног алуминијума.
Од посебног су значаја нове могућности лаганог дизајна у авио индустрији, за
формирање структуре адаптиране према оптерећењу.

15