Glavni koncept

U ovoj lekciji ćemo se baviti glavnim konceptom i njegovim sastavnim elementima – osam
manjih koncepata koji čine jedan enterijer. Profesionalno dizajniranje enterijera funkcioniše
kao dizajnerski proces samo ako se izvodi prema principima koncepta. Koncept je sredstvo,
metod, način rada ili jednostavnije rečeno, alat dizajniranja. On dizajnera usmerava na
pravi put i garantuje kvalitetan rezultat na kraju tog puta.

U prethodnim lekcijama imali ste priliku da se upoznate sa načinima kako da dođete do

ideje, kako da razvijete koncept, ali i kako taj isti koncept da prezentujete klijentu. U
narednih nekoliko lekcija bavićemo se daljim koracima u procesu dizajniranja enterijera. Da
biste ovo razumeli, potrebno je da objasnim šta je glavni koncept i koji su njegovi sastavni
činioci.

Da biste razumeli kako funkcioniše glavni koncept, potrebno je da razložimo isti na manje
koncepte, sastavnih delova celine. Ovim konceptima se zapravo inicijalna ideja oblikuje, te
postavlja u realni svet. U ovom kursu glavni koncept je podeljen na osam manjih
koncepata, osam sastavnih celina. Kako ova podela izgleda možete videti na tabeli 9.1.
Sastavni delovi, manji koncepti, grupisani su u dve celine, prema funkciji i prema formi.

GLAVNI KONCEPT

FUNKCIJA FORMA
PLANIRANJE 3D MODEL

• Korisni prostor, struktura, konstrukcija, • Istraživanje prikaza, prostora, odnosa,

instalacije, podrška, vidljivi elementi,
odlaganje, nivoi, proporcije.
• Rad na osnovama zgrade i obrada
podataka sakupljenih od klijenata i iz
analize.
KOMUNIKACIJA U PROSTORU
strukture, građevine itd. Modelovanje,
oblikovanje.
• Skiciranje i istraživanje forme 3D
modelima (na računaru i preko „živih“
modela, maketa).
GRAĐEVINSKE STRUKTURE I SPOJEVI

• Odnos korisnik-prostor, kretanje, • Primarne strukture, sekundarne

povezanost.
• Obrađuje prostorne odnose i aktivnosti
korisnika, ulaze, izlaze, učestalost
kretanja, frekvencije.
OSVETLJENJE
strukture, noseći sistemi, masivni
sistem i sistem stubova i greda,
performanse, statika, izdržljivost itd.
• Razlaganje forme na panel i ram,
komponente građevine, oblaganje,
površine, slojevitost strukture, skelet
građevine.
MATERIJALI

• Dnevna svetlost, efekti, opšte svetlo, • Struktura, dekoracija, nežno, grubo,

aktivnosti, intenzitet, izvori svetla, funkcija, tekstura, svojstva.
lokacija.
• U saradnji sa konceptom
• Funkcioniše zajedno sa drugim
građevinske strukture.
konceptima, podržava ih, nadopunjuje,
naglašava, omogućava.

Copyright © Link group

 INSTALACIJE BOJA

• Elektroinstalacije, vodovod i • Primenjeno na ili sastavni deo

kanalizacija, odvod vode, hidroizolacija, trodimenzionalne forme,
klimatizacija, razni instalacioni sistemi, raspoloženje, proporcionalna
pametna kuća i drugo.
distribucija, kompozicija.
• Koncept povezan sa generalnim
• Koncept povezan sa konceptom
planiranjem prostora.
materijala i osvetljenja.

Tabela 9.1. Podela glavnog koncepta na sastavne jedinice

U narednim nastavnim jedinicama raspored ovih koncepata neće biti raspoređen prema
tipskim celinama. Odnosno lekcije nisu organizovane prema redosledu navedenom u tabeli
9.1. Redosled narednih lekcija pre svega zavisi od logičnih koraka koji se primenjuju tokom
dizajnerskog procesa, odnosno od hronološkog redosleda kada se primenjuju pomenuti
koncepti prilikom rešavanja nekog dizajnerskog problema. Dizajnerski proces nije rigidan, u
smislu redosleda koraka koji se preduzimaju, već je podređen raznim faktorima koji se
pojavljuju tokom tog procesa. Faktori koji utiču na redosled mogu biti sledeći: raspoloženje
dizajnera, sugestije klijenta, opšte zahteve projekta i tako dalje. I pored ove nestalnosti
dizajnerskog procesa, možemo reći da je redosled kojim će se ovi koncepti pojavljivati u
kursu zapravo relativno stabilan, mada podvlačim, ne strogo definisan.

U ovom kursu se nećemo baviti konceptom instalacija, jer on zahteva aktivaciju određenih
stručnjaka i inženjera, zavisno od instalacija na kojima se radi. Prema tome, bilo bi
neozbiljno i preambiciozno u ovom kursu se baviti jednim tako složenim poljem kao što su
instalacije jednog doma. Oni svakako neće biti zanemareni i biće iznete one činjenice koje
su vam neophodne prilikom dizajniranja enterijera. Za svako dodatno interesovanje za
instalacije u prostoru potrebno je informisati se kod proizvođača ili montera o konkretnoj
instalaciji.

Jedan predmet, jedinica ili prostor može da se istražuje i definiše u više konceptualnih
obrazaca. Na primer, ako govorimo o nekom stolu u prostoru koji je provučen kroz
gorepomenute koncepte, njegova analiza bi izgledala ovako:

1. Sto mora da bude pozicioniran prema konceptu planiranja (prema planu).

2. Sto će pozicijom uticati na komunikaciju u prostoru (koncept komunikacije).
3. Sto postaje deo ukupnog estetskog doživljaja (koncept 3D modela).
4. Sto ima svoju strukturu konstrukcije (koncept građevinske strukture).
5. Sto je napravljen od nekih materijala (koncept materijala).
6. Sto je obojen određenim bojama (koncept boje).
7. Sto će biti osvetljen nekim svetlom (koncept osvetljenja).

Na slici 9.1. možete videti takozvani „KONCEPT-rični KRUG“. U krugu se mogu videti pitanja
koja stoje iza svakog manjeg koncepta. Krug zamislite kao reprezent glavnog koncepta. Ova
pitanja treba da predstavljaju podsetnik dizajnerima da ih tokom dizajnerskog procesa
postavljaju kako bi proverili sve aspekte dizajna, a imajući u vidu upravo kompleksnost
dizajna enterijera u poređenju sa svakim drugim dizajnom.

Copyright © Link group

Pitanje:

Koncept instalacija može uticati na planiranje i uređenje enterijera.

a. Tačno
b. Netačno

Objašnjenje:

Ova izjava je tačna. Činjenica je da koncept instalacija mnogo može uticati na planiranje i
finalno rešenje enterijera. Instalacije poput elektro ili hidro instalacija imaju svoje fizička
ograničenje, prema tome utiču i na zamisli dizajnera.

Slika 9.1. KONCEPT-rični KRUG

Ako biste gledali primere nekih enterijera, možda ne biste tako jasno mogli da razlučite
jedan koncept od drugog koncepta. Ponekad nije moguće jasno i lako sagledati ove
koncepte. Koncepti se previše umrežavaju. Da biste lakše mogli da analizirate jedan
enterijer, a pod tim mislim da ga razložite na ove mini koncepte, najbolje je da pratite
sledeću listu aspekata jednog enterijera:

• Šema boja?
• Svetlosni efekti?
• Atmosfera? Ambijent?
• Prostor za rad?
• Komfornost prostora?
• Materijal koji dominira?
• Dobro funkcioniše?
• Dobar prostor za interakciju sa ljudima?
• Dobre perspektive (vizure, pogledi)?

Copyright © Link group

 Dodatni materijal 9.1:

Na ovom video-snimku moći ćete saznati kako se jedna dizajnerska vizija, jedan
dizajnerski koncept otelotvorio u jednom penthausu na vrhu njujorškog oblakodera.
Obratite pažnju na umetnički aspekt formulisanja ideja. Shvatićete da u srži dizajna
enterijera leži formulacija životnog stila. Time se zapravo bavi dizajner enterijera.

https://www.youtube.com/watch?v=WEfwCbRHyrk

SKYHOUSE | Interior Design Documentary – SilverLining Interiors

Sastavni deo analize nekog enterijera jeste i sagledavanje negativnih elemenata tog
enterijera. Fomacija i implementacija gorepomenutih koncepata je pomoć dizajneru kako bi
lakše obavio i implementirao glavni koncept, koji nastaje kao posledica konceptualizacije,
odnosno razvoja table inspiracije i izjave dizajnerskog koncepta. Glavni koncept će zapravo
biti ono što se prezentuje klijentu. Svaka nastavna jedinica će objasniti kako treba pristupiti
određenom konceptu, kako treba analizirati probleme koji će se pojaviti u okviru njega.

Slika 9.2. Enterijerista razvija svoj dizajn1

Dakle, ako analizirate neki postojeći enterijer, uočićete upravo preplitanje koncepata o
kojima smo govorili. Evo nekih saveta za to kako da najbolje prepoznate i razložite jedan
enterijer na manje koncepte. Saveti su sledeći:

1 http://www.shutterstock.com/video/clip-4144081-stock-footage-woman-landscape-architect-working-on-new-project-in-her-
office-drawing-sketching-explaining-her.html

Copyright © Link group

 1. Boja treba da bude prvi elementi koji se definiše i uočava. Moćan i efektan element,
definitivno zavisan od koncepta nakon odabira materijala, konstrukcije i svetla. Boja i
senka pomažu da se definiše 3D forma. Ima svojstva da ispravlja i reparira i odžava.
2. Materijali (kao završni slojevi) će na korisnika prostora imati isto onoliko uticaja
koliko i boja. Odnos boje i materijala je upravo onakav kakav je opisan u večnom
pitanju „Šta je starije– kokoška ili jaje?“ Materijali imaju osobinu da ispravljaju i
sakrivaju greške nekih drugih elemenata enterijera, poput recimo krivih zidova.
3. Rasveta ili osvetljenje stoji uporedo sa dva gorepomenuta koncepta. Svetlo svojim
efektima oživljava enterijer, uspostavlja atmosferu i dopunjava efekte drugih
elemenata. Jedini je koncept, ne računajući komunikaciju, koji utiče na vreme i
korišćenje prostora. Takođe se može koristiti kao alat za skrivanje i ispravljanje
nekih grešaka.
4. 3D model zahteva dosta tehničkog, profesionalnog i praktičnog znanja, kao i stručnih
veština. Pored toga, zahteva vrsno poznavanje projekta, postojećeg stanja i ideje
koja usmerava novo rešenje. Svakako započinjemo razradu rešenja u konceptu
planiranja, ali je nastavljamo u 3D modelu. Treba naglasiti da 3D model može biti
faktička realna maketa, ali i 3D vizuelizacija prostora izrađena u jednom od
Autodeskovih 3D softvera kao što su 3D Max, Revit ili AutoCAD 3D. Potrebno je da
imate dobre estetske osnove, specifični pogled na prostor i formu. Dakle, dobro
razvijene veštine oblikovanja u prostornom kontekstu.
5. Komunikacija u prostoru može da se radi na osnovu iskustva, ali samo ukoliko
prostor na kome se radi to dozvoljava, odnosno ako postoje otvoreni koridori kroz
koje može da se prođe. U suprotnom dizajner mora da se osloni na svoje iskustvo.
Zbog toga stalno mora da ima na umu dimenzije i širinu prostora u kojima boravi. Da
ih proverava i procenjuje. Koncept komunikacije suštinski može diktirati razvoj
koncepta planiranja. On utiče na komfor, vreme i cirkulaciju ljudi u prostoru.
6. Građevinska struktura i spojevi su „nevidljivi“. Posao enterijeriste je u suštini posao
restauracije. Vrlo se često dešava da ne možete da pristupite konstrukcijama zgrade
i spojevima nameštaja, niti da ih vidite, osim preko planova. Prilagođavanje koncepta
planiranja i 3D modela realnosti znači prilagođavanje građevinskoj strukturi i
instalacijama. Radi se o rešavanju pitanja međusobnog uklapanja i saglasja. U praksi
je moguće izvesne mere prilagoditi i izmeniti građevinsku strukturu.
7. Planiranje zahteva relativno visoke veštine imaginacije i takoreći pogled iz ptičje
perspektive. Planiranje predstavlja akt, radnju 2D pozicioniranja koja zavisi od 3D
doživljaja prostora dizajnera. Ovo je kontrolni i fiksiran koncept sa vrlo malim
izmenama.

Može se reći da su planiranje i 3D model blisko povezani, isto kao što su koncepti
materijala, građevinske strukture i boja takođe blisko povezani. Cilj ovog kursa je da
polaznike usmeri na razmišljanje o enterijeru upravo kroz ove koncepte, razdvojene, ali i
složene zajedno. Polaznici treba da razumeju njihove međusobne odnose i kako se odnose
prema zajedničkom glavnom konceptu. Priroda preklapanja koja nesporno postoji u
karakteru ovih koncepata svakako diktira ukupni uticaj na glavni koncept. Svakako da
ovakva zavisna priroda koncepata otežava analizu enterijera, jer ove koncepte ne možete
jednostavno razdvojiti – sve vreme ih morate imati u mislima tokom ukupnog dizajnerskog
procesa.

Copyright © Link group

Jedan teoretičar je rekao da:

Dizajnerski koncept ima za cilj da definiše adekvatne odgovore koji pomažu da se generišu
specifični pristupi i reše određeni dizajnerski problemi… Prvo, korisno je razdvojiti koncepte
dizajna enterijera na dve šire kategorije: organizacioni koncepti (uređenje, razmeštaj,
kompozicija prostora) i koncepti slike prostora (oni koncepti povezani sa stilom, imidžom i
temom prostora).2

Drugi autori su se prema glavnom dizajnerskom konceptu odnosili na sledeći način:

Dizajnerski koncept je produžetak fundamentalne ideje sa kojom dizajner namerava da radi

kako bi generisao opštu shemu prostora.3

Dizajneri enterijera moraju uvek da budu u toku sa promenama i razvojem tehnologija i

materijala, kao i svega onoga što se na tržištu nudi. Sve ovo svakako ima uticaja na rad na
konceptualnoj bazi. Na primer, u polju dizajna kancelarija najnovija istraživanja ukazuju na
to da su metodi rada koji su do sada bili aktuelni prevaziđeni. Danas je aktuelno da radni
prostor mora biti fleksiblan i prilagodljiv. Radne jedinice više nisu fiksirane i nepomerljive.
Pa prema tome i dizajnerski koncept se postavlja na sasvim drugačiji način – jednostavno
aktuelnije. U ovom sučaju dizajneri počinju da dizajniraju prostore koji su multifunkcionalni,
sa mogućnošću lake izmene radnih jedinica.

Rezime:

• U ovoj lekciji smo se bavili glavnim konceptom i njegovim sastavnim delovima –

elementima glavnog koncepta, koji je sastavljen iz osam manjih koncepata. Reč je,
dakle, o jednoj vrsti analize dizajnerskog procesa posmatranog iz ugla
konceptualizacije. Pretpostavljeno je da lokacija, mesto, zgrada i orijentacija, kao i
želje klijenta, kao i njegove potrebe jesu uzete u obzir kako bi se napravila određena
baza podataka sa kojom dizajnerski proces počinje – takozvani dizajnerski brif.
Odavde nastaje ideja, pa glavni koncept koji se u sledećim koracima razrađuje na
osam manjih koncepata. Oni se međusobno preklapaju, dopunjuju, nadomešćuju i
nalaze se u određenoj međuzavisnosti, kojom utiču na glavni koncept. Ti koncepti su
planiranje, komunikacija u prostoru, osvetljenje, instalacije, 3D model, građevinska
struktura i spojevi, materijali i boje. U narednim lekcijama svaki od ovih koncepata
će biti detaljnije obrazložen (osim instalacije, jer on zahteva dodatni rad sa
inženjerima, tehničarima i drugim stručnjacima).

2 Roberto Rengel, Shaping Interior Space, Fairchild Publications Inc., New York, 2003, p. 122.
3 John Coles and Naomi House, The Fundamentals of Interior Architecture, AvaPublishing, Switzerland, 2007, p. 10.

Copyright © Link group