Visoka poslovna skola strukovnih

studija blace

Projektovanje informacionih sistema

Student: Mentor:
Bogdan Simic Zoran Jovanovic

Jagodina,2019
 SADRZAJ

Contents
SADRZAJ ........................................................................................................................................................ 1
UVOD............................................................................................................................................................. 2
ZADATAK INFORMACIONOG SISTEMA .......................................................................................................... 3
MODELOVANJE INFORMACIONOG SISTEMA ................................................................................................ 4
UML ............................................................................................................................................................... 5
Osnovni elementi jezika UML ........................................................................ Error! Bookmark not defined.
PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA................................................................................................ 8
ZAKLJUCAK .................................................................................................................................................. 11
LITERATURA ................................................................................................................................................ 12

1
 UVOD

Informacioni sistem je integrisani skup komponenti za sakupljanje, snimanje, čuvanje,

obradu i prenošenje informacija.

Poslovna preduzeća, druge vrste organizacija i pojedinci u savremenom društvu, zavise

od informacionih sistema za upravljanje svojim operacijama i delovanjima, održavanje
kompetitivnosti na tržištu, ponudu različitih usluga i unapređivanje ličnih sposobnosti i
kapaciteta. Za primer, moderne korporacije zavise od računarskih informacionih sistema
da bi procesovale svoje finansijske račune i poslovne transakcije, upravljale ljudskim
resursima; opštinske uprave zavise od informacionih sistema za ponudu osnovnih
usluga svojim građanima; pojedinci koriste informacione sisteme da bi unapređivali
svoja znanja, za kupovinu, upravljanje bankovnim računima i transakcijama, kao i za
različite finansijske operacije.

Izumom i dostupnošću novih informacionih tehnologija (IT), javljaju se nove mogućnosti.

Pošto su informacioni sistemi omogućili različite ljudske aktivnosti, samim tim su izvršili
uticaj na društvo. Ubrzali su obavljanje svakodnevnih aktivnosti, uticali na strukturu
organizacija, izmjenili načine ponude i potražnje proizvoda na tržištu, kao i načine i
shvatanje rada. Informacije i znanje, danas predstavljaju vitalni ekonomski resurs.

2
 ZADATAK INFORMACIONOG SISTEMA

Osnovni zadatak jedinstvenog informacionog sistema je da ispuni potrebe i očekivanja

svih zainteresovanih strana tj. uspostavljanjem IS treba da se obezbedi efikasan sistem
prikupljanja i obrade podataka, korišćenje informacija i međusobno koordiniranje svih
učesnika poslovnog procesa, kako bi se ostvarili zadaci poslovanja definisani razvojnim
programom preduzeća ili ustanove.

Od informacionog sistema se očekuje da informacije isporuči:

-na vreme

-u okviru budžeta

-sa očekivanim karakteristikama

-bez grešaka, tj. u skladu sa potrebama korisnika.

Osim zahteva klijenata, današnja sistemska analiza se suočava sa stalnom promenom

razvojne metodologije i tehnologije, i otporom prema promenama. Razvoj informacionog
sistema je veoma složen zadatak.

3
 MODELOVANJE INFORMACIONOG SISTEMA

Modelovanje je centralna aktivnost u izgradi dobrog softvera.

Model je pojednostavljen prikaz realnosti. Model se pravi da bi se bolje razumeo sistem

koji se gradi. Model kompleksnog sistema pravi se zato sto se takav sistem ne moze
razumeti kao kompaktna celina.

 Modelovanjem se postizu sledeci ciljevi:

1. model sluzi da se sistem vizuelno prikaze kakav jeste ili kakav zelimo da
bude (vizuelizacija);
2. modelom se definise struktura i ponasanje sistema (specifikacija);
3. model predstavlja uzor koji pokazuje kako sistem treba konstruisati
(konstrukcija);
4. model predstavlja dokumentaciju projektnih odluka (dokumentacija).

4
  Principi modelovanja:
1. Izbor modela koji se prave ima kljucan uticaj na to kako se problem resava i
kako se oblikuje resenje
2. Svaki model moze imati razlicite nivoe detalja.
3. Najbolji modeli su povezani sa realnim svetom.
4. Nijedan model nije dovoljan sam za sebe; svaki netrivijalni sistem najbolje se
opisuje malim skupom skoro nezavisnih modela.

Objektno orijentisano modelovanje predstavlja alternativu tradicionalnom,

algoritamskom modelovanju.

UML

UML (The Unified Modeling Language) je standardni vizuelni jezik za modelovanje

dominantno, ali ne iskljucivo, slozenih softverskih sistema.

Isotrijat UML-a:

 Od sredine sedamdesetih do kasnih osamdesetih pojavljuju se jezici za objektno

orijentisano modelovanje. U to vreme istrazivaci pocinju da eksperimentisu sa
alternativnim nacinima analize i projektovanja slozenih sistema implementiranih
na OO programskim jezicima.
 Od1989. do1994. broj OO metoda raste od desetak do vise od 50. Nijedna od tih
ne zadovoljava uvek sve potrebe korisnika. Pojavljuje se potreba za unifikacijom i
standardizacijom.
 Isticu se tri metode: OO Analysis and Design (autor je Booch), Object Modeling
Technique (OMT, autor je Rumbaugh) i OO Software Engineering (OOSE, autor
je Jacobson).
 Oktobra1994. Rumbaugh se pridruzuje Boochu u korporaciji Rational. Tada
zvanicno pocinje rad na jedinstvenoj metodologiji koju najpre nazivaju Unified
Method i koja obuhvata koncepte metoda Booch i OMT.
5
  14. novembra1997. OMG usvaja UML1.1 kao standard
 Od tada se nadleznost nad definicijom UML-a ostavlja grupi za revizije RTF
(Revision Task Force) organizacije OMG. U jesen1998. RTF izdaje UML1.3.

OSNOVNI ELEMENTI JEZIKA UML

UML je jezik za OO modelovanje koji omogucuje:

1. vizualizaciju: UML je vizuelni, graficki jezik;

2. specifikaciju: pomocu UML jezika formiraju se precizni, nedvosmisleni i potpuni
modeli;
3. konstrukciju: pomocu jezika UML konstruise se softverski sistem koji se posle
moze implementirati;
4. dokumentovanje: pomocu jezika UML mogu se dokumentovati zahtevi,
arhitektura, projekat, izvorni kod itd.

Osnovni gradivni elementi jezika UML su:

- Stvari

- Relacije

- Dijagrami

Stvari

Postoje sledece grupe stvari:

 Strukturne stvari
6
  Stvari ponasanja
 Stvari grupisanja
 Stvari oznacavanja

Strukturne stvari su apstrakcije koje cine strukturni, uglavnom staticki deo modela. To
su:

- Klasa (engl. class) je opis skupa objekata koji imaju iste atribute, operacije,
relacije i semantiku
- Interfejs (engl. interface) je skup operacija koje definisu usluge klase ili
komponente
- Kolaboracija (engl. collaboration) je skup uloga i drugih elemenata koji saradjuju
da bi ispunili kooperativno ponasanje slozenije od proste sume pojedinacnih
ponasanja elemenata
- Slucaj upotrebe (engl. use case) je opis skupa sekvenci akcija koje sistem
izvrsava da bi proizveo spolja uocljivo ponasanje bitno za nekog aktera
- Aktivna klasa (engl. active class) je klasa ciji objekti poseduju jedan ili vise
procesa ili niti toka kontrole
- Komponenta (engl. component) je fizicki i zamenljiv deo sistema koji zadovoljava
i realizuje skup interfejsa
- Cvor (engl. node) je fizicki element koji postoji u vreme izvrsavanja i predstavnja
racunarski resurs koji, u principu, poseduje memoriju i najcesce mogucnost
obrade

7
 PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA

Projektovanje informacionih sistema spada u vrhunska projektovanja naucnika i

strucnjaka razlicitih specijalnosti uz korišcenje raznih oblasti nauke, tehnike i
tehnologije.
Informacioni sistem treba da se izgraduje planski prema tacno definisanim
karakteristikama dobijenim sveobuhvatnim analizama koje se baziraju na raznovrsnim
metodama planiranja i analize na naucnoj osnovi.
Za izradu projekta informacionog sistema moraju se definisati sledeci elementi:
- rok pocetka i završetka izgradnje
- jasno definisani i specificirani ciljevi
- kvalitet i namena informacionog sistema
- informacije i podaci na ulazu i izlazu iz sistema
- nacin korišcenja informacija
- metode i sredstva za analizu informacija
- selekcija informacija
- informacione tehnologije
- model informacionog sistema i drugi elementi

Metode i sredstva tehnickih sistema su podloga za projektovanje i izgradnju

informacionih sistema. Važno je da se u projektovanju pode od funkcionisanja
postojeceg sistema, oblika njegovih zadataka, stanja kadrova, opreme i dr.
Prvi korak u analizi sistema je da se utvrde njegovi ciljevi i granice sistema, a cilj
informacionog sistema je da korisniku obezbedi kvalitetnu i blagovremenu informaciju
po sadržini i obliku.
Ciljevi informacionog sistema moraju biti bliže definisani u zavisnosti od sledecih
faktora:- oblasti primene koje treba da pokrije
- korisnike koje treba da obuhvati i
- funkcije koje treba da ostvari
Radi ostvarenja ciljeva traba da se koriste metode tehnickih sistema koje obuhvataju:
- izradu dijagrama toka informacija sa ciljem da se prikažu pojedini procesi u
podsistemu
- analizu podsistema i njihovih zadataka
- analizu medusobnih odnosa i veza podsistema

8
- analizu postupaka za izvršenje zadataka
- obezbedenje povratne sprege radi poboljšanja rada podsistem

Pod projektnim informacionim sistemom podrazumevamo sve informacije koje su

porebne za rukovodenje projektima.
U funkcijski informacioni sistem ukljucene su sve informacije porebne za upravljanje
radnim procesom izmedu funkcijskih jedinica i za izvodenje zadataka.
Za jednu organizaciju važno je izgraditi celovit sistem informacija koji objedinjuje
sisteme pojedinih informacionih organizacionih jedinica i zajednickih poslovnih funkcija,
odnosno sa funkcionalnog aspekta od planiranja asortimana preko prikupljanja tržišnih
informacija, nabavke, proizvodnje, skladištenja, prodaje i održavanja, odnosno
servisiranja proizvoda.
Poslovni sistem je kombinacija transformacionog i informacionog sistema.

U transformacionom sistemu odvija se odgovarajuca promena predmeta rada, a

zadatak nadredenog informacionog sistema je priprema informacija o unutrašnjim
stanjima sistema i njihovim promenama i o stanjima i promenama okoline.
Da bi covek ili bilo koji drugi sistem mogao uspešno da deluje potrebno je da stalno
raspolaže informacijama o stanju okoline u kojoj se nalazi, da dobija rezultate
prethodnog rada kao i program prema kome treba da radi.
Iz ovoga jasno proizilazi da je neophodno postojanje informacionog sistema koji kao
sastavni deo nekog sistema u celini obezbeduje:
- pronalaženje
- identifikaciju
- registrovanje
- prikupljanje

9
- analizu
- deponovanje
- memorisanje
- desiminaciju ( širenje )
- korišcenje informacija i podataka, odnosno dokumenata kao njihovih
nosilaca

10
 ZAKLJUCAK

Informacioni sistem predstavlja nacin obrade informacije sa ciljem pravovremenog

dobijanja saznanja neophodnih za dalje delovanje. Pod Informacionim sistemom
podrazumevaju se medusobno i funkcionalo povezani procesi prikupljanja, prenošenja,
obrade, korišcenja i cuvanja podataka.
Potreba za uvodenjem informacionog sistema se ogleda u mogucnosti pokrivanja svih
informacionih tokova u upravljanju odredenim Poslovnim sistemom, u skladu sa
prirodom i zadacima koji se obavljaju u sistemu. Od Informacionog sistema se ocekuje
da obezbedi osnovu za izvršavanje razlicitih zadataka i zahteva koje ucesnici
postavljaju sistemom. Time se iskazuje potreba za kompleksnim i efikasnim
informacionim tehnologijama nephodnim za izgradunju i funkcionisanje Informacionog
sistema.
Povezivanje pod sistema Informaconog sistema u jednistvenu, funkcionalnu i
ekonomicnu celinu, postiže se pomocu baza ili banke podata, u okviru kojih se
memorišu svi relevantni podaci neophodni za funkcionisanje Poslovnog sistema.

11
 LITERATURA

1. https://hr.wikipedia.org/wiki/Wikipedija
2. http://www.mikroknjiga.rs/Knjige/UMLS/01_UMLS.pdf
3. https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ir4ps/predavanja/UML/01%20Jezik%20UML.pdf

12