ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК

 Када су се испунили сви неопходни услови, следећи корак у

процесу уређења простора представља писање пројектног
задатка као основног документа од којег и формално отпочиње
процес пројектовања.
 Иако би овај документ требало да сачини инвеститор, најчешће
и најкорисније је да тај документ заједно ураде инвеститор и
архитекта – пројектант. Разлог лежи у чињеници да је
архитекта – пројектант најстручнији да жеље и размишљања
инвеститора преточи у ваљан документ употребљив за даљу
употребу.
 Оваквим приступом архитекта – пројектант унапред се укључује
у процес пројектовања и може да усмери ток пројекта у правом
смеру односно да инвеститору унапред сугерише неке идеје и
да смернице.
 У оваквим околностима архитекта – пројектант постаје нака
врста саветника инвеститору, али је у прилици да у процесу
израде пројектног задатка проникне у психологију инвеститора,
његов укус и оно чему тежи, што му олакшава даљи посао на
мукотрпном процесу пројектовања и уређења (изградње)
простора (објекта).
 Пројектни задатак, као писани документ са којим
започиње процес пројектовања, обавезно садржи и
следеће:
 Податке о инвеститору (Име и презиме или назив компаније
и адреса),
 Локацију објекта (Град, адреса, катастарска парцела...),
положај у објекту, спратност, бруто и нето површину
простора (објекта) који је предмет пројектовања,
предвиђену намену и остале битне елементе који могу да
јасније дефинишу пројетни задатак и олакшају и архитекти и
инвеститору лакше долажење до оптималног решења
(висина средстава које је инвеститор определио, одређене
материјале....)
 Документ пројектног задатка на крају усглашавања
потписују и инвеститор и пројектант и тако он
постаје обавезујући.
 Пројектни задатак је сатавни део и уговора о изради
техниче документације и саме техничке
документације.
АНАЛИЗА ПРОСТОРА
 Као и за сваки архитектонски пројекат, тако и за већ изграђену
и наслеђену структуру неизоставна документ престаља и
снимак (мерење и исцртавање) постојећег стања и постојећа
докумнтација (пројекти, цртежи објављени текстови итд.) о
објекту који је предмет уређења унутрашњег простора. Ови
документи су полазне тачке, и основа су развоја пројектантског
процеса, али и надаље у току градње и експлоатације простора.
 АНАЛИЗА ове документације је обавезна за пројектанта. Она је
основа доброг пројекта, и пре свега треба да се обратити
пажњу на следеће:
 Анализу садржаја, односно формирање основног текста
пројектног задатка, као и на прикупљање друге
документације која се односи на садржај (каталози,
проспекти, интернет....).
 Анализу наслеђене структуре простора кроз откривање
пропорсијских односа, модуларног система, система мера и
откривање архитектонског »језика и рукописа« који је
примењен у првобитном решењу.
 Без сагледавања ових основних чинилаца кроз наведене начине
анализирања садржаја и наслеђене структуре простора, као
прелиминарним чином пројектовања, не треба доносити одлуке
(пројектна решења).
инсталације

помоћни простор

конструктивни систем

омотач

основни простор

тротоар

пешачка комуникација
 Основне претпоставке за успешан
процес пројектовања унутрашњег (али
сваког другог) простора су и анализе
које су иманентне за архитектонску
мисао и делатност, јесу свакако
анализе:
 Места
 Намене
 Садржаја
 МЕСТО

 Непроменљиви сиже рада архитекте јесу анализе места и

садржаја. Архитект први анализу постојећег стања са циљем да
спозна архитектонску структуру и са уверењем да ће кроз ту
спознају доћи до најбољег решења задатка.
 Свака нова интервенција у већ изграђеној структури налаже да
се успостави релација са постојећим.
 Она треба да се добије из анализе постојеће структуре, као
методолошки поступак за добијање оптимално повољних
пројеката за сваки задатак. Архитектонско решење треба да
произађе из параметара којима је прецизно одмерена
постојећа ситуација, задовољене потребе изнете у
пројектном програму, али и из интелектуалних способности
архитекте повезаних са техничким и материјалним
могућностима, односно пвезаних са пољем из ког настаје
идеја.
 МЕСТО

 Појам СТРУКТУРЕ уводи се да објасни потребу да се обухвате

сви делови анализе, физичке и друге карактеристике постојећег
стања. Архитектама се ове потребе лакше објашњавају под
појмом архитектонске сруктуре. Архитектонска структура
најчешће се чита и ван сегмента који је предмет задатка. Она
се сагледава у укупном објекту, али и у суседима. Она је
важна, да би се проценила архитектонска вредност
сегмента, и да би се нагласила његова аутономија, наспрам
оног што тамо треба изменити (променити).
 Заједно са потенцијалним могућностима и употребљивошћу,
празан простор може да садржи архитектонске вредности.
 архитектонски потенцијал и вредност конкретног простора
 прпорцијске односе у простору
 модуларни ситем мера у простору
 МЕСТО

 Архитектонски потенцијал и вредност неког објекта

може се сагледати у анализи самог простора, ако се
уоче могућности које он пружа из постојеће
структуре.
 Анализа постојеће геометрије је веома важна да би
се са у евентуално истом маниру наставило даље
пројектовање по том принципу.
 То је правило у коме се успоставља веза између
постојећег са новопројектованим и омогућава
продужетак наслеђеног архитектонског реда, где се
ново пројектује према тако успостављеном реду и
правилу.
инсталације
Архитектонски
потенцијал неког
помоћни простор простора се огледа и у
дроброј
приступности простору
(главном и помоћним
улазима), затим у
конструктивни систем разоткривању
постојећег
омотач конструктивног
система у простора,
основни простор употребној вредности
постојећег омотача
простора, као и
могућој лакој
дељивост простора.

тротоар

пешачка комуникација
ПРОПОРЦИЈСКИ ОДНОСИ
МОДУЛАРНИ СИСТЕМ
 КОНЦЕПТ
 Концепт се заснива на опредељењу архитекте пројектанта до које
мере жели да интервенише у наслеђеној структури – простору
 Концепт произилази из анализе постојећег простора, његовог
ишчитавања кроз већ наведену анализу структуре, места и намене,
али, на крају, представља одлуку аутора за који модел ће се
определити.
 Главна опредељења и уверења архитекте пројектанта садржана су
у ИДЕЈИ. Архитекте баратају идејама настојећи да поставе концепт.
 Основни предуслов за идеју јесу интелектуална и материјална
продукција.
 Да би стваралаштво било ефикасно, ангажовање архитекте
пројектанта треба да одговара једном од два понуђена аспекта:

• креативност
• егзактност.
Можемо да констатујемо да постоје три основна
модела интервенције у унутрашњем простору:

• потпуно поштовање наслеђене структуре

простора,
• стварање нове просторне структуре, уз
поштовање постојеће структуре простора и
• уметање потпуно нове структуре у
постојећи простор.
Потпуно поштовање наслеђене структуре
Стварање нове просторне структуре, уз
поштовање постојеће

помоћни простор

основни простор

интеграција остатка
Уметање потпуно нове структуре

помоћни простор

основни простор

интеграција
преосталих делова