Uvod u arhitektonski dizajn 2

ISPIT

Ispit se polae kao pismeni, odgovaranjem na zadata pitanja.

Student ima na raspolaganju 1 sat da uradi ispit.
Na ispitu student treba da odgovori na 5 pitanja, jasno i koncizno, u okviru
predvienog prostora na dobijenoj postavci ispita.
Ispit nosi max. 30 poena. Da bi ispit bio ocenjen pozitivnom ocenom, student mora
ostvariti rezultat od minimum 16 poena.

Ispitna pitanja odnose se na teme sa predavanja, lina studentska istraivanja i rad na

vebama, kao i literaturu:

Ranko Radovi, Novi vrt i stari kavez, Stylos, Novi Sad, 2005.
Jrgen Joedicke, Oblik i prostor u arhitekturi, Orion art. Beograd, 2009.
Le Korbizije, Ka pravoj arhitketuri, Graevinska knjiga, Beograd, 1999.

Literaturu je potrebno proitati paljivo, s razumevanjem. Pitanja koja se tiu

literature ticae se generalnih stavova autora knjige, a ne pojedinosti i detalja.

Spisak ispitnih pitanja (teme predavanja, vebanja i lina studentska istraivanja)

1. ta je za Vas proces projektovanja?

2. Navedite osnovne faze procesa projektovanja.
3. Navedite primer objekta koji po Vama predstavlja avangardni iskorak u
kontekstu u kojem je nastao.
4. Koja arhitektonska praksa (rad arhitekte ili studija) je za Vas znaajna u
pogledu projektantskog postupka koji sprovodi (analize, istraivanja, razvoj
koncepta iz tih istraivanja)?
5. Koja arhitektonska praska je za Vas najznaajnija u pogledu novih i sveih
konceptualnih reenja?
6. Definiite pojam arhitektonska ikona.
7. Navedite 3 arhitektonske ikone 20.veka koje na Vas ostavljaju najvei utisak i
dajte kratko objaenjenje tog utiska.
8. ta ste pogledali iz opusa Luisa Urkula i koji njegov rad/projekat na Vas
ostavlja poseban utisak?
9. Koje sve analize konteksta sprovodite u procesu projektovanja i koja Vam je
najbitnija?
10. Navesti 10 funkcija arhitekture po izboru.
11. Dajte Vau definiciju programa u arhitekturi.
12. Dajte jedan primer objekta u kojem je program konceptualno polazite
(programska arhitektura).
13. Koje su osnovne strategije prostorne realizacije programa? Priloiti skice ovih
principa.
14. Dajte jedan primer objekta koji je realizovan kroz sistem funkcionalnih
volumena "izvuenih" iz osnove. Priloite i skicu.
15. Dajte jedan primer objekta koji je realizovan kao sistem "naslaganih" nivoa
funkcija. Priloite i skicu.
16. Dajte jedan primer objekta koji je realizovan kao sistem "ugnedenih"
volumena. Priloite i skicu.
17. ta je dijagram?
18. Na koji nain/naine se koristi dijagram u procesu projektovanja?
19. Dajte primer arhitektonske prakse ili objekta koji je koncipiran/prezentovan
kroz dijagram. Priloite skicu/dijagram tog objekta
20. Koje arhitektonske prakse koriste dijagram u svom projektantskom postupku.
Navesti min.dve prakse i objasniti nain upotrebe dijagrama.
21. Koje ste dodatne priloge (osim obaveznih) koristili u Vebi 3 i na koji nain
oni ilustruju Vau ideju.
22. Navedite primer arhitektonskog objekta u kojem je dominantna upotreba
prostornog modula kao osnove koncepta.
23. Koju ste Vi strategiju umnoavanja modula koristili (umnoavanje po
horizontalnom planu, vertikalom planu, obe)? Dajte komentar primenjene
strategije i razloge odabira te strategije.
24. Koji primer razvoja objekta/bloka iz modula je na Vas ostavio najjai utisak?
ta mislite da su njegove najvee vrednosti (funkcionalnost, likovnost, odnos
izgraeno/neizgraeno, javno/privatno...)?
25. Dajte jedan primer objekta/kompleksa, osim onih koje smo gledali na asu
(MVRDV), u kojem je vreno umnoavanje modula za dobijanje urbane
morfologije (priloiti skicu)
26. Dajte jedan primer objekta/kompleksa, osim onih koje smo gledali na asu, u
kojem arhitektonska kompozicija poiva na upotrebi modula (priloiti skicu)
27. ta po umiju ini arhitekturu i zato je nama vana ova definicija?
28. ta ini razliku izmeu koncepta fleksibilnog i interaktivnog prostora?
29. Navedite minimum tri odrednice koje upuuju na koncept dominantnog
prostora.
30. U kojim fazama procesa projektovanja moemo koristiti maketu kao sredstvo
rada? Navedite min. dve.
31. ta je struktura objekta i u kakvom je ona odnosu sa prostorom?
32. U kojoj fazi procesa projektovanja se bavimo problemom strukture objekta?
Objasnite.
33. Na osnovu ega vrimo odabir materijala za materijalizaciju objekta?
34. Koji materijal(i), po Vama, imaju izraena likovna svojstva? Objasnite.
35. Dajte primer objekta iz 20. ili 21.veka (osim onih prikazanih na predavanju)
koji svoju likovnost zasniva na "iskrenoj" upotrebi konstruktivnih elemenata.
36. Dajte primer objekta iz 20. ili 21.veka na kojem uoavate izraeno
interesovanje projektanta za bavljenje detaljima.
37. Dajte primer objekta ili prakse, koji se bavi upotrebom novih ili
nekonvencionalnih graevinskih materijala. Objasnite pristup.