1. Предмет машинског конструисања је ...

Предмет машинског конструисања је проучавање принципа и метода конструисања

машинских система и њихових делова, разматрање утицаја на формирање машинских
конструкција, као основне фазе у развоју система и дефинисање мера и препорука за
побољшање и оптимизацију важних особина конструкција.

2. Опште тенденције развоја технике.

• Скраћење времена за развој нових машинских система,
• Брз раст броја различитих машинских система у зависности од намене,
• Проширење обима послова конструисања,
• Повећање обима научно-техничких информација,
• Продубљивање специјализације конструктора,
• Пораст вредности основних параметара функционисања машинских система,
• Формирање основа савремене организације процеса развоја МС и послова конструисања,
• Развој нових праваца у савременој машиноградњи,
• Напредак у области прорачуна МС,
• Развој и примена рачунарске технике.

3. Конструисање је ...
Конструисање је делатност тесно везана за задовољење одговарајућих потреба човека на
одређеном нивоу научно-техничког прогреса. Оно представља скуп активности које воде од
утврђивања захтева за производом до генерисања скупа информација потребних за његову
израду.

Машинско конструисање обухвата низ активности од утврђивања захтева за машинским

системом, преко његовог конципирања и прорачуна до потпуне конструкционе разраде у тој
мери да се технолошка разрада и сама израда могу спровести.

4. Историјски развој конструисања.

•Историјски почетак се везује за настајање људског друштва (пре 10 000 до 40 000 година).
• Рађање цивилизације (пре 4 000 година) Стари Египат, Средњи и Далеки Исток, Стара
Грчка, Рим.
• Средњи век – застој.
• Ренесанса – Леонардо да Винчи
•XVII век – ортогоналне пројекције.
• XVIII век – приказ у размери и словно обележавање позиција 8
• XVIII и XIX век – нагли развој индустрије.
• Почетак XIX века – појам дозвољеног напона.
• Крај XIX и почетак XX века – оснивање конструкционих бироа.
5. Положај конструисања у окружењу.

6. Дисциплине нa којима се темељи конструисање.

7. Управљање развојем и производњом машинског система.

8. Метод научног стварања и развојне фазе производа.

9. Глобални секвенцијални приступ развоју машинског система.

10. Глобални интегрални развој машинског система.

11. Предлози потреба за производом машиноградње.
Предлог потреба за стварање нових и побољшање постојећих производа машиноградње
може настати из:

• унутрашњих извора и
• спољашњих извора.
зависно од тога да ли се он рађа унутар самог производног система или изван њега.

Унутрашњи извори предлога потреба потичу најпре од конструктора, а затим о

руководиоца, технолога, инжењера који раде на одржавању, као и од осталог техничког
особља, везаног за рад на развоју и производње.

Спољашњи извори предлога потреба потичу од понуда проналазача и других

истраживачких орагнизација, наруџби купаца, захтева других фирми и сл.

12. Конструисање и технолошка разрада.

Конструисање предстаља стваралачки процес, чији је циљ да, на бази захтева, предлога и
техничких и економских услова, и ограничења да оптимално ограничење конструкције у тој
мери да дотични производ може бити подвргнут технолошкој разради да би могао бити
израђен.

• Почетна фаза (конципирање) : разрада појединих варијанти могућих идејних

решења конструкције и избор најповољније варијанте
• Друга фаза, након усвајања концепције – разрада конструкције од њене целине па
до појединих детаља
• Трећа фаза (технолошка разрада) : циљ – израда делова и њихово склапање у
целину, затим њихова контрола и примена производње са разрадом потпуног
технолошког процеса ...

Да би технолошка разрада била изведена потребно је да се познаје технологија

машиноградње.

13. Принцип моделирања конструкционо технолошких решења

14. Основне етапе и активности процеса конструисања.

15. Технички задатак.

Улаз у процес конструисања најчешће представља технички задатак настао на основу
одлуке да је неки предлог корисно реализовати.
Технички задатак треба да садржи основне почетне податке и захтеве који се постављају
пред будућу конструкцију, а такође и све захтеве у погледу формирања потребне
конструкцијске документације.
Од њега се не захтева да у потпуности опише конструкцију, да се не би ограничило
стваралаштво конструктора, због могућности измена и побољшања техничког задатка.

16. Конципирање конструкције.

На основу технолошког задатка приступа се кониципирању конструкције.
Конципирање се састоји у разради варијанти могућих идејних, глобалних решења
конструкције и на основу анализе одабирању оптималне варијанте концепције.

Степен стваралаштва у конципирању конструкције, у општем случају, зависи од тога да ли

се ради о потпуно ново конструкцији, о реконструкцијама или еволуционим изменама
постојећих решења.
Концепција нових конструкција треба да су усмерене у будућност, а основна решења треба
да се базирају на ономе што је познато и најбоље данас.
Тако се истовремено ствара ново и истовремено еволуционо мења постојеће.

17. Истраживања.
Истраживања се спроводе са циљем да се сакупе и одаберу све доступне информације у
вези могућих решења конструкције.
Извори научно-техничких информација су различити, а међу њима су : научни и стручни
часописи, техниче књиге, монографије, уџбеници и приручници, стручни извештаји о
истраживањима специјализованих организација, каталози и проспекти произвођаћа ...
18. Стварања идеја.
У процесу конципирања, а и касније у току разраде конструкције од конструктора се траже
посебне активности које се односе на стварање идеја на бази претходних научно-техничких
истраживања и сопствене вештине искуства и интуиције.

Стварање идеја тесно је везано за стваралачки, мисаони процес као једну од

најкреативнијих активности човека.

19. Анализа и синтеза.

Анализа се заснива на рашчлањавању постављеног проблема на контролисане елементе и
изучавање сваког елемента посебно.

Синтеза представаља обједињавање елемената у целину, њихово комбиновање и

оптимизацију ради добијања најбољих решења.

20. Испитивања и провере.

Често је, поред анализе и синтезе, неопходно извршити и одређене провере путем
испитивања и експеримената.

Испитивања и провере су посебне активности у завршној фази констурисања, а изводе се

пре детаљне разраде технологије и пуштања у редовну производњу.
Оне се изводе на моделима конструкције различите сложености и степена сличности са
оригиналном конструкцијом.

Ово се готово увек ради када је у питању серијска или масовна производња. Испитивања се
могу вршити на математичким, физичким или потпуним моделима.

21. Разрада конструкције.

Разрада конструкције представља правилан избор облика, димензија и материјала
појединих машинских делова, њихово повезивање у склопове и повезивање склопова у
машински систем водећи рачуна о толеранцијама и налегањима делова, као и о квалитету
појединих површина делова.

22. Век машинског система и основне особине његове конструкције.

23. Функционалност конструкције.
Функционалност конструкције је особина која показује колико је будући машински систем
способан да обави функције проистекле из техничког задатка и намене.

24. Технологичност конструкције.

Технологичност конструкције представља меру прилагодљивости облика конструкције и
њених делова процесу технологије и производње.

Остварење технологичности конструкције подразумева могућност израде елементата

конструкције са најмањим производним трошковима, при рационалном утрошку материјала,
енергије и уложеног рада.

25. Тржишност конструкције.

Тржишност је особина конструкције која говори о томе колика је прилагодљивост будућег
машинског система условима продаје и тржишта.
26. Употребљивост конструкције.
Употребљивост конструкције је особина која показује колика ће бити прилагодљивост
будућег машинског система условима његове експлоатације и одржавања.

27. Развој стандардизације.

• Пре 5000 година стари Египћани обликују камене блокове одређених мера за изградњу
пирамида.
• У старом Риму су израђиване водоводне цеви истих промера.
• У XIV и XV веку у Венецији су грађени бродови са истоврсним елементима опреме.
• У XVIII веку – почетак стандардизације - снабдевачи ватреним оружјем и муницијом.
• У XIX веку – Vitford-ов цевни навој који се и данас користи, ширина железничког колосека и
први интерни стандарди у појединим компанијама
• 1901. Британско удружење за стандардизацију.
• 1917. Национално удружење за стандардизацију – Немачка.
• 1918. САД
• 1921. Јапан
• 1925. СССР
• 1926. Прво међународно удружење за стандардизацију ISA.
• 1946. ISO – International Organization for Standardization.
• Код нас 1950. почиње рад на стандардизацији.
• 1952. Први југословенски стандарди.
• 1960. Завод за стандардизацију.
• 1977. Закон о стандардизацији – обавезна примена ЈУС стандарда.
•Данас: Српски стандарди SRPS, EU – EN

28. Појам и користи од стандарда.

У техници се под стандардом подразумева договорен и утврђен пропис техничког
карактера, донет ради постизања економских и других погодности. Стандарди су резултат
конкретног рада на стандардизацији, обављеног на бази достигнућа науке и праксе и донети
од стране надлежне институције. Синоним речи стандард је латинска реч норма са
значењем: правило, образац, инструкција.
 ➢ Побољшање квалитета и трајности производа

➢ Економични избор најцелисходнијих технолошких процеса

➢ Олакшан избор потребних материјала и сировина

➢ Погодан избор бројних вредности разних параметара и техничких и других

карактеристика индустријских производа

➢ Утврђивање најбољих типова и асортимана производа

➢ Избор најцелисходнијих принципа прорачуна и метода конструисања и самих облика

конструкција са циљем да се обезбеди функционалност, сигурност и рационалност

➢ Олакшано конструисање као и комуницирање и споразумевање конструктора међу

собом и са технолозима, произвођачима и потрошачима

➢ Отклањање неспоразума у трговини, заштита интереса потрошача и подизање

општег стандарда друштва

➢ Повећање економичности конструисања и израде уз побољшање заштите на раду и

смањење залихе готових производа

➢ Олакшана разменљивост машинских делова и склопова увођењем типизације и

унификације.

29. Облици стандардизације

• Унификација
• Типизација
• Разменљивост
• Сепцификација

30. Унификација
Унификација се састоји у коришћењу једнообразних елемената у једној или више
конструкција, чиме се постиже смањење броја различитих елемената, појефтињење израде,
поједностављење експлоатације и одржавања...

Унификација конструкцијских детаља се односи на стварање једнообразности у облицима и

мерама конструкцијских детаља као што су:

• Пречници, конуси, жлебови и прелази код осовина и вратила,

• Типови навоја, налегања и класе тачности завртњева и навртки
• Модули, типови зубаца и класе тачности код зупчаника ...

Ова унификација смањује број обрадних, мерних и монтажних алата.

31. Типизација.
Обухвата разраду и избор најповољнијег низа истоврсних производа и она је безирана на
најуспешнијим и најцелисходнијим решењима из целог опсега постојећих облика, величина,
квалитета и димензија.

Основни задатак типизације се остварује задовољавањем потребе за стварањем фамилије

једнородних производа, различитих намена, при чему је избор чланова фамилије такав да
се са што мањим бројем величина покрију потребе корисника и потрошача.

32. Разменљивост.
Један од основних принципа стандардизације је остварење својства разменљивости
машинских делова и склопова са задатом тачношћу. Тако се обезбеђује могућност монтаже
или замене при поправци без накнадног дотеривања или подешавања делова у склопу и
склопова у машини. При овоме се морају одржати задати технички услови.

Делови и склопови су разменљиви само ако се њихове мере, облици и друге карактеристике
налазе у задатим границама.

33. Спецификација.
Спроводи се са циљем да се дефинишу материјали, полупроизводи или производи на такав
начин да се утврди њихов идентитет. Спецификације се постиже увођењем номенклатуре,
означавања и терминологије у прописане методе испитивања и контроле ради утврђивања
идентитета и квалитета дотичне конструкције.

34. Стандардни бројеви

Међу најважније основне стандарде спадају они који се односе на стандардне бројеве. Ови
бројеви представљају главно помоћно средство за спровођење основних видова
стандардизације као што су типизација и унификација.

35. Основни редови стандардних бројева.

36.

37. Примена стандардних бројева у стварању низа величина.

38. Коришћење стандардних бројева.

39. Кошијев критеријум сличности у типизацији производа.
Заснован је на механичкој и физичкој сличности свих чланова низа. Облик и материјал, као
и напонска стања су исти за све чланове низа.

40. Системи машиноградње на бази стандардизације.

Један од најважнијих облика стандардизације машиноградње је принцип модуларне градње,
који се састоји у градњи машинских система путем спајања унифицираних и типизираних
модула.

41. Структура Баукастен система.

Модуларни (Baukasten) системи градње представљају системе градње из комплетних
типских јединица. Свака типска јединица врши одређену функцију.
42. Комбинације стандардизованих склопова

43. Шема агрегатне алатне машине.

1 – радне јединице
2 – јединица за посмак
3 – помоћна једниница
44. Метод секционирања.
Састоји се у опремању конструкција једнаким комплетима унифицираних секција.
Секционирању се подвргавају тракасти, грабуљасти, ланчани и зглобни траснпортери и
лифтови са кашикама (за површнски коп угља).
Код њих се костур машинског система саставља из истих унифицираних секција и тако се
образују машине разиличите дужине.

45. Метод паралелног везивања.

Користи се у циљу повећања снаге или продуктивности.
Упаривање може бити независно или помоћу посебних уређаја за синхронизацију,
преносника и слично, или конструкцијски обједињено у једну целину.
Пример независног спаривања је постављање два или више мотора за покретање авиона.

46. Метод основног агрегата.

Примењује се један те исти агрегат као база за надоградњу опремом и уређајима у циљу
градње машинског система различите намене.
Тако се код пољопривредних машина тракторска шасија користи као основни агрегат на који
се монтира допунска опрема, чиме се добија серија машина различитих намена.

47. Метод претварања.

Састоји се у коришћењу основног машинског система и његових делова за остварење
система друге намене.
Тако се бензински мотор може лако претворити у плински ако се карбуратор замени
мешачем и примени степен компресије уз неке мање конструкцијске преправке.

48. Основни појмови у области толеранција.

“Радионички цртежи појединих машинских делова треба да буду потпуно обликовно,
обрадно и димензионо дефинисани”, па је зато, поред осталог, у њих потребно унети све
потребне толеранције и одступања димензија, облика и положаја.

49. Подела геометријских параметара.

50. Положај геометријских параметара.

51. Приказ основних појмова толеранција дужинских мера.

N – Називна мера је мера која одговара нултој линији и служи за дефинисање граничних
мера и одступања, а најчешће је одабрана из низа стандардних мера

М𝑠 – стварна мера је она мера која се установи мерењем на израђеном машинском делу

М𝑔 – горња мера је највећа дозвољена гранична мера

𝑀𝑑 – доња мера је најмања дозвољена гранична мера

𝜀𝑔 - горње одступање је аглебарска разлика горње и називне мере

𝜀𝑑 – доње одступање је аглебарска разлика доње и називне мере

𝜀𝑠 – стварно одступање је алгебарска разлика стварне и називне мере

52. Врсте мера и начини котирања
Постоје четири врсте мера и то:

• Функционалне
• Монтажне
• Технолошке и
• Слободне

Постоји три основне врсте котирања мера и то:

• Редно
• Паралелно и
• Комбиновано

53. Нестандардно толерисане дужинске мере.

Примери нестандардно толерисаних дужинских мера:

54. Приказ основних појмова у ISO систему.

𝑑𝑔 , 𝐷𝑔 – горња мера осовине, односно рупе

𝑑𝑑 , 𝐷𝑑 – доња мера осовоине, односно рупе

𝑒𝑖 , 𝐸𝐼 - доње одступање осовине, односно рупе

𝑒𝑠 , 𝐸𝑆 - горње одступање осовине, односно рупе

𝑡 , 𝑇 - толеранција пречника осовине, односно рупе

𝑑𝑠 , 𝐷𝑠 – стварни пречник осовине, односно рупе

𝑒 , 𝐸 - стварна одступања пречника осовине, односно рупе

55. Положај стандардних толеранцијских поља.
Положај толеранцијских поља пречника осовина и рупа одређен је у односу на нулту линију.
За ознаке толеранцијских поља усвојена су мала и велика латинична слова, при чему се
малим словима означавају осовине, а великим рупе.
Положај поља одређен је основним одступањем. Основно одступање је обично оно
одступање (горње или доње) које је ближе нултој линији.

56. Појам и карактери налегања

Однос двају делова склопа осовине и рупе истих називних пречника који произилази из
разлике њихових стварних мера пре склапања назива се налегање.

Налегање по свом карактеру може бити:

• лабаво
• чврсто или
• неизвесно

57. Стандардни системи налегања.

Систем налегања са основном рупом (систем заједничке рупе): заједничко поље H

Систем налегања са основном осовином (систем заједничке осовине): заједничко поље h

58. Зависност трошкова од толеранције израде.

Избор толеранција и налегања се врши првенствено у циљу да се задовоље
експлоатационо конструкциони захтеви постваљени деловима, склоповима и целој машини.
59. Налегања са зазором.
Налегања са зазором (лабава, покретна или слободна):
• налегања са гарантованим зазором и
• налегања са најмањим зазором једнаким нула или клизна налегања.

60. Неизвесна налегања.

Неизвесна или прелазна налегања су она налегања код којих се може појавити или зазор
или преклоп, зависно од стварних мера.
61. Чврста налегања.
Чврста налегања или налегања са преклопом теоријски увек дају преклоп, односно, код њих
је пречник осовине увек већи од пречника рупе пре склапања.

62. Толеранције облика и положаја.

Толеранције облика и положаја појединих геометријских елемената машинских делова
треба да обезебеде функционалност, заменљивост и економичност израде делова и
склопова. Дају се независно од толеранција геометријских мера.

Толеранције облика ограничавају одступање неког геометријског елемента од његовог

идеалног облика. SRBS (JUS) M.A1.242 26

Толеранције положаја ограничавају дозвољена одступања од идеално прописаног

међусобног положаја двају геометријских елемената.

63. Симболи толерисаних особина.

64. Означавање толеранција облика на цртежима

65. Означавање толеранција положаја на цртежима.

66. Сложене толеранције.

Под мерним ланцом се подразумева група мера распоређена по затвореној контури. На
тачност једне мере у ланцу утиче тачност свих осталих мера.

• мерни ланац машинског дела и

• монтажни мерни ланац.

• линијски,
• равански и
• просторни.
67. Прорачун линијских мерних ланаца.
Закључни члан мерног ланца се добија на крају процеса обраде или монтаже.
Утицајни чланови:

• увећавајући и
• умањујући.

68. Прорачун раванских и просторних мерних ланаца.

69. Селективни метод сужавања толеранција
Састоји се у селекцији или сортирању машинских делова израђених у економичним (ширим)
толеранцијама тако да се добијају групе делова чије су мере у знатно ужим толеранцијама.

70. Методе дораде, регулисања и непотпуне заменљивости.

Метод дораде се састоји у томе да се тачност закључног члана постигне дорадом приликом
монтаже.

Метод регулисања се састоји у увођењу монтажног компезационог члана.

Метод непотпуне заменљивости се заснива на малој вероватноћи да се израдом постигну

граничне мере.
71. Утицај температуре на толеранције и склопове.

72. Промена налегања услед промене температуре.

73. Пресовани склопови.

Склоп два цилиндрична дела са чврстим налегањем назива се пресовани склоп.
Користи се за преношење обртног момента или аксијалне силе.
74. Начини остварења пресованог склопа.
Уздужно пресовање остварује се утискивањем унуташњег дела у отвор спољашњег дела.

Попречно пресовање се остварује загревањем спољашњег и/или хлађењем унутрашњег

дела.

Комбиновањем уздужног и попречног пресовања.

75. Дијаграм склапања и растављања уздужно пресоване везе.

76. Макрогеометријска слика склапања.

77. Микрогометријска слика склапања.

78. Расподела напона у пресованом склопу.

79. Прорачун силе пресе и носивости пресованог склопа.

80. Провера чврстоће пресованог склопа.

81. Прорачун преклопа и избор налегања пресованог склопа.

82. Опште мере повећања носивости и чврстоће пресованог склопа.

Повећање носивости пресованог склопа:

• Примена материјала са повишеним вредностима коефицијента трења или

наношењем слоја меких метала.
• Повећање тачности израде чиме се рачунски преклоп приближава стварном.
• Примена попречног уместо уздужног пресовања.
Повећање чврстоће пресованог склопа:

• Смањење притиска у склопу на рачун повећања дужине и пречника налегања.

• Смањење напона правилним избором дебљине зида спољашњег и унутрашњег дела.
• Избегавање наглих промена попречних пресека ради спречавања скокова напона.
• Подвргавање склопних површина ојачања термичком обрадом или обрадом
пластичним деформисањем.
• Снижавање скока напона на бочним крајевима:

83. Снижавање напона на боковима.

84. Обликовање ради утискивања.

85. Центрирање при утискивању