Baza pitanja za teorijski test iz predmeta CAD

I deo gradiva 1.- 4. Poglavlje iz Udžbenika

1. Projektovanje ima za cilj izradu idejnog projekta mašine kao celine i
obuhvata određivanje glavnih karakteristika mašine, određivanje njenih
glavnih delova grupa i podgrupa, njihovih osnovnih karakteristika i
funkcija, uslova i međusobnih odnosa i rasporeda.
2. Konstruisanje ima za cilj da odredi i propiše oblik i dimenzije
mašinskih delova u sastavu mašinskog sklopa, grupe ili cele mašine,
na osnovu uslova postavljenih idejnim projektom.

3. Činioci uticaja na konstrukciju su Namena, funkcija, izbor

materijala,oblik, ekonomičnost, stepen iskorišćenja mašine, vek
mašine, kriterijum veka mašine, (nisam siguran da je tačno)
4. Osnovni faktori koji utiču na smanjenje veka mašine su: lom
delova, istrošenost dodirnih površina, oštećenja površina usled
delovanja kontaktnih opterećenja, korozija, plastična deformacija…
5. Za izbor materijala merodavne su njegove osobine MEHANIČKE,
FIZIČKE, HEMIJSKE, TEHNOLOŠKE.
6. Nabrojati minimalno 3 glavna faktora koji odre đuju ekonomičnost
mašine stepen iskorišćenja mašine, vek trajanja, pouzdanost, troškovi
rada, utrošena energija, cena remonta.
7. Osnovni faktori koji utiču na smanjenje veka mašine su:
8. Mesto i uloga računara u procesu konstruisanja -objasniti proces
konstruisanja je proces koji se odvija od ideje pa preko znanja i
podataka do informacija kakko objekat treba oblikovati, izraditi i
koristiti. Koristi se veći broj podataka i proračuna koji se pogodno
mogu obraditi na računaru.
9. Faze procesa konstruisanja- navesti i objasniti 1f.koncipiranjem
idejnog rešenja rešavaju se osnovni principi rada buduće konstrukcije
2f.je konkretizacija oblika i dimenzija delova i sklopova zamišljenih u
1.fazi 3f.je kad konstrukciono rešenje definisano, pristupa se proveri
svih aspekata ispravnog izvršenja funkcija. 4f.izrada crteža delova.
10. Faze u procesu konstruisanja– nacrtati sliku
11. VRSTE KONSTRUISANJA;Konstruisanje se može podeliti po
nekoliko kriterijuma: prema sadržaju procesa konstruisanja ;prema
načinu konstruisanja
12. Konstruisanju, prethode sledeće radnje – navesti i objasniti
istraživanje tržišta po pitanju proizvoda, prikupljanju podataka iz
literature, prikupljanje podataka sa postojećih konstrukcija,
eksprimentalna ispitivanja.
13. U metodama za traženje rešenja u osnovi su principi - navesti
14. Nacrtati sliku Opšta funkcija mašinskog Sistema
15. Elementi liste pri konstruisanju u – navesti minimalno 4 zahteva
16. KRITERIJUMI ZA DIMENZIONISANJE DELOVA – NAVESTI MINIMALNO 3
DIMENZIONISANJE NA OSNOVU FUNKCIJE DELOVA I SKLOPOVA
;DIMENZIONISANJE NA OSNOVU NAPONSKIH I DRUGIH STANJA DELOVA I
SPOJEVA ;DIMENZIONISANJE NA OSNOVU POTREBE KRUTOSTI MAŠINSKIH
DELOVA ;DIMENZIONISANJE UZ ZADOVOLJENJE ZAKONSKIH I EKONOMSKIH
OGRANIČENJA
17. Šta omogućavaju Standardi Standardi omogućavaju niz prednosti
:lako sporazumevanje zamenljivost delova, ekonomičnija proizvodnja,
pogodnost pri konstruisanju.
18. Nabroj minimalno 3 standardna dela koja se koriste u mašinskoj,
elektrotehničkoj I drugim industrijama
19. Modularno konstruisanje -objasniti sledeći nivo u unifakciji je
modularni sistem. Mašina se dobija komponovanjem iz gotovih celina.
Nova rešenja se formiraju različitim razmeštajem komponenata.
Ubrzava se konstruisanje, povećava broj varijantnih rešenja i smanjuje
cena proizvoda. Komponente se razvijaju prema sopstvenim
kriterijumima i standardima proizvođača.
20. Šta spada u granične uslove pri dimenzionisanju delova
Ovde soadaju :potreban stepem sigurnosti ;stepen pouzdanosti
;krutost
 II deo obuhvata 5. – 9. poglavlje iz Udžbenika
OBLIKOVANJE MAŠINSKIH DELOVA PREMA NAČINU IZRADE
-TEHNOLOGIČNOST

21. Izrada mašinskih delova obavlja u dve faze- navesti I objasniti

-prethodna faza: grubo oblikovanje delova, kvalitet je niži, tačnost
manja. Za slobodne površine je najčeše ovo dovoljno. Ova faza se
odnosi na: livenje, kovanje, za-varivanje, rezanje i drugim postupcima,
-završna faza: završno se obrađuju dodirne površine.
Uglavnom se izvodi rezanjem: struganjem, glodanjem I brušenjem.

22. Koji će se postupak izbrati u I fazi zavisi od:

1. složenosti oblika m. dela
2. potrebne tačnosti,
3. potrebnog kvaliteta površine,
4. mase,
5. čvrstoće,
6. veličine serije,
7. opreme proizvođača,
8. cene izrade

23. Livenjem se prvenstveno izrađuju mašinski delovi kakvih

karakteristika-navesti
složenog oblika, manje čvrstoće, manje tačnosti, velikih dimenzija,
nižeg kvaliteta slobodnih površina i većih serija.
24. OBLIKOVANJE DELOVA S OBZIROM NA USLOVE MONTAŽE – OBJASNITI
Za montažu u procesu izrade primarni su oblici delova dok su za
održavanje
važniji oblici sklopova. Pri oblikovanju (projektovanju) strukture
odnosno
raspoređivanju delova i sklopova treba u vidu imati održavanje. Treba
sagledati kritična mesta i omogućiti Slobodan pristup do njih. Lose
konstrukciono rešenje je ono kada treba rasklopiti veći deo mašine da
bi se
zamenio zaptivač ili neki drugi deo koji se češće kvari. Zavrtanjske i
druge
veze se često postavljaju na nepristupačna mesta. Zato pri završnom
definisanju sklopova treba se postaviti u ulogu održavaoca.

25. Montaža u uslovima održavanja- objasniti

Osnovni uslov koji mašinski deo sa aspekta montaže treba da
zadovolji je taj
da ga je uopšte moguće ugraditi. Na proizvodnoj traci to je lakše
nego u
održavanju. Sklapanje se vrši određenim redosledom, pristup do
svakog dela
je Slobodan, operacije su po potrebi mehanizovane i uvežbane. Pri
popravkama stanje je bitno drugačije. Rasklapanje i sklapanje vrši se
najkraćim putem do komponente ili dela koju treba zameniti.
26. Modeliranja primenom računara ima koje karakteristike – navesti

27. Svi paketi za modeliranje dele se u nekoliko grupa – navesti

28. Nacrtat Primeri primitiva u solid modela
29. Proces montaže koj postupci se mogu primenjivati?
Može se primeniti:
• automatski postupak,
• postupak u kome su pojedini delovi procesa automatizovani,
• postupak u kome su pojedine operacije mehanizovane i
• na kraju ručni (manuelni) postupak.

30. Radna i kritična stanja mašina i delova su:

zapreminska (lomovi),
površinska ( habanje i perutanje).

31. Stručni tim za razvoj novih proizvoda treba da cine lica razli čitih
sposobnosti – navesti
1. Jedan broj lica treba da su širokog spektra znanja tako da mogu da organizuju,
vode i usmeravaju proces konstruisanja i koja mogu da ocene u kojim segmentima
konstruisanja treba ići na razvoj novih detalj a, a u kojim se mogu iskoristiti
postojeća rešenja.
2. Drugu grupu čine lica sposobna da svojom vizijom vode u razvoj novih principa,
koncepata, sposobna da kreiraju nova rešenja.
3.Treću grupu čine stručnjaci koji se po svojoj prirodi, znanju i spsobnostima
spremni da se upuste u razradu predloženih struktura.

32. Struktura procesa konstruisanja – navesti faze

1.U prvoj fazi definiše se idejno rešenje sačinjeno u vidu strukture delova odnosno
radnih organa.
 2. U drugoj fazi delovi dobijaju dimenzije i oblik uz rešavanje niza pitanja vezanih
za rad i izradu sistema.
3. Treća faza, predvidena je za analize stanja, provere, ispitivanja i razradu
formiranog rešenja. Podrazumeva verifikaciju rešenja formiranog u prvoj i drugoj
fazi. Faze mogu biti i drugačije podeljene, a čini ih niz operacija koje se odvijaju
sukcesivno po odgovarajućem redosledu.
33. Izvori znanja za odvijanje procesa konstruisanja – navesti
• knjige, časopisi, stručni i naučni radovi u torn području,
• iskustva kolega iz neposredne okoline,
• konstrukciona rešenja, patenti.

34. Znanja koja se stiču učenjem u procesu obra-zovanja su:

- opšta,
- stručna i
- specijalistička za određenu vrstu konstrukcija.

35. Dolaženje do novih znanja odnosno znanja potrebnih da se reši

neki problem može se ostvariti:
• asocijacijom,
• razmišljanjem,
• intuicijom,
• eksperimentisanjem i
• greškama u razmišljanju.

36. Prikupljanje podataka kao i prikupljanje znanja – objasniti

Prikupljanje podataka kao i prikupljanje znanja je permanentan proces koji nije
važan za razvoj svakog objekta pojedinačno, izuzev kada se radi o specifičnim
podacima. Za razliku od znanja koje svaki pojedinac prikuplja za sebe, podaci se
prikupljaju na nivou tima, biroa koji se bavi razvojem konstrukcija.
37. Čuvanje podataka, njihovo odlaganje, razvrstavanje – objasniti
Čuvanje podataka, njihovo odlaganje, razvrstavanje i jednostavan pristup pri
korišenju, vrlo je značajno za efikasan rad.
Ovaj problem se rešava u zavisnosti od oblika u kome se podaci čuvaju:
• pisani materijal (knjige i časopisi),
• crteži,
• kartoteke sa numeričkim podacima,
• magnetne trake,
• diskete, CD ili DVD.
U svakom od ovih oblika odnosno sistema za odlaganje podataka, sistem mora
biti:
• otvoren za nove podatke,
• da ostvari lak pristup do podataka,
• da omogućuje izmenu odnosno korekciju podataka,
• da su podaci sigurni od pristupa neovlašenih lica.

38. Karakteristike Laboratorijskih ispitivanja su:

• Laboratorijska ispitivanja izvode se u uslovima gde su mnogi uticaji na ponašanje
ispitivanog objekta isključeni. Simuliraju se samo najvažniji odnosno najuticajniji od
njih i prati se promena tj. mere se pokazatelji stanja (naponi, deformacije,
vibracije).

39. Karakterisitke Eksploatacionih ispitivanja:

Eksploataciona ispitivanja izvode se u realnim radnim uslovima. Kako su radni
uslovi promenljivi, ispitivanje se vrši za izabrane uslove kao što su izabrane brzine,
izabrana opterećenja i slične veličine.

40. Nacrtati sliku Obrada podataka i donošenje odluka u pasivnom

misaonom
U prilogu je baza pitanja za test iz Teorijskog dela koji će biti organizovan u
majskom ispitnom roku prema rasporedu ispita koji će biti objavljen na sajtu
Škole.
Studenti polažu test od 20 pitanja (10 pitanja iz I dela i 10 pitanja iz II dela
gradiva).
Da bi se položio ispit mora biti pozitivno ocenjeno minimalno 60% odgovora
na I testu.
Ocena se formira od: poena iz rada u 2D AutoCad-u (predispitna obaveza)
+ rad u 3D AutoCad-u+ teorijski test , odnosno minimalno 51, maksimalno
100 poena.