UNIVERZITET U PRISTINI

FAKULTET TEHNICKIH NAUKA

KOSOVSKA MITROVICA

Seminarski rad na temu:

TEHNOLOSKI SISTEMI

Student: Predrag Nikolic, 21/16 Profesor: dr Slavica Cvetkovic

 Uticaj okruzenja i ponasanje preduzeca

Svako preduzeće treba da razume aktuelno i potencijalno

okruženje u kojem će realizovati svoje proizvode i/ ili usluge. Preduzeće
egzistira u okruženju koje im istovremeno pruža određene mogućnosti s
jedne, ali u istom trenutku stvara i opasnosti s druge strane.
Obavljanjem i definisanjem ciljeva marketing aktivnosti u određenom
okruženju, preduzeće ostvaruje viziju, misiju i ciljeve. Vizija kao najširi
pojam, podrazumeva dalekosežni pogled i inovirani način reagovanja na
validne probleme, pa na taj način iskazuje sveobuhvatni i najširi pravac
razvoja preduzeća. Misija, kao uži pojam od vizije, ima za osnovni cilj
dalju specifikaciju vizije preduzeća i to pretežno sa aspekta poslovnih
područja gde ono želi da konkuriše. Nije potrebno posebno naglašavati
da je osnovna svrha poslovanja preduzeća „kreiranje potrošača“ kako je
odavno istakao Draker. Naime, osnovne dimenzije misije su: utvrđivanje
generičke potrebe potrošača, proizvoda, definisanje tržišta, tehnologije,
ciljevi organizacije, filozofija organizacija, sopstveni koncept
organizacije i javni imidž.1 Pri definisanju misije treba poći od
najopširnijeg značenja, što podrazumeva generičke tržišne potrebe koje
preduzeće želi da zadovolji, a ne u smislu fizičkog proizvoda ili usluge
koja se trenutno nudi. Takvo uže shvatanje može da dovede i dovodi do
tzv. marketing slepila, koje ima ozbiljne reperkusije na dalji razvoj i rast
preduzeća. To dalje znači da preduzeće u dovoljnoj meri ne sagledava
potencijalne mogućnosti koje nudi određeno tržište. Misija nije sama
sebi svrha, već se ista treba preobratiti u najvažnije ekonomske
kriterijume, gde pokazatelj rentabilnosti zauzima posebno mesto.
Preduzeće treba da se angažuje u ona poslovna područja koja mu
omogućavaju povećanje prinosa na vlasništvo. Niže strategijske
poslovne jedinice treba da idu na onaj proizvod/tržište koje mu donosi
najpovoljniji prinos na investicije. Proizvodni program preduzeća treba
da obuhvati one proizvode koji ostvaruju dobit, a on se izražava kao
procenat od prodaje, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu.
 Pojam tehnoloskih sistema

Upravljanje treba da obezbedi pravilno funkcionisanje sistema,

razvoj i promene u skladu sa ciljevima efikasnosti i efektivnosti. Sistemi
upravljanja se mogu klasifikovati prema nekim opštim kriterijumima.
Prema prirodi informacionog toka koji postoji u sistemu, razlikuju se
otvoreni i zatvoreni sistem upravljanja. Osnova za razlikovanje je
(ne)ostvarivanje povratne sprege informacija ili kola povratnog dejstva
u sistemu upravljanja. Naĉini upravljanja tehnološkim procesima se
razlikuju prema: naĉinu proizvodnje, veliĉini serija, karakteru
proizvodnje, opremljenosti rada. Prema naĉinu proizvodnje moguća je
podela naĉina upravljanja proizvodnim tehnološkim procesom na: -
tehnološkim procesom jediniĉne proizvodnje – nizak nivo razvoja
tehnologije, manuelizacija. Sve poslove obavlja ĉovek - mehanizovanim
tehnološkim procesom – kada se tehnologija razvija do stupnja
mehanizacije koja snabdeva ĉoveka oruĊima i mašinama koje koriste
energiju i oslobaĊaju ga fiziĉkog rada - automatizovanim tehnološkim
procesom – viskok stepen razvoja tehnologije. To su takvi sistemi
upravljanja u kojima ĉovek donosi upravljaĉke odluke, ali pomoću
raĉunara.
 Pregled odluke o lokaciji objekta

- pripremu, donošenje, evidentiranje i čuvanje planskih

dokumenata, odnosno prostornih i urbanističkih planova;
- razmatranje inicijative za izradu planskih dokumenata;
- pripremanje odluke o izradi planskih dokumenata, nacrta i predloga
planskih dokumenata;
- donošenje rešenja o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu;
 - pripremanje programa implementacije regionalnog prostornog
plana;
 - sprovođenje javnog poziva u postupku urbane komasacije i
potvrđivanje projekta urbane komasacije;
- izdavanje informacije o lokaciji, osim onih koje izdaje gradska
opština;
- izdavanje lokacijskih uslova, osim onih koje izdaje gradska opština;
- sprovođenje postupka kontrole i potvrđivanja urbanističkog projekta i
projekta parcelacije i preparcelacije, osim onih koje potvrđuje gradska
opština;
- donošenje rešenja o uklanjanju objekata i o dozvoli za uklanjanje
objekata, osim u slučaju izvršenja inspekcijskog rešenja;
- vođenje informacionog sistema planskih dokumenata, stanja u
prostoru i urbanističko-tehničkih dokumenata;
- davanje saglasnosti na planove za postavljanje manjih montažnih
objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama i druge
saglasnosti za njihovo postavljanje (kiosci, bašte ugostiteljskih
objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar);
- učestvovanje u pripremi propisa i drugih akata koje donose organi
grada iz delokruga rada sekretarijata;
- obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, Statutom grada i
drugim propisima.
 Koraci u procesu donosenja odluka o lokaciji

 1. blok (90‘) – Mogućnosti uključivanja građana u odlučivanje /

predavanje i diskusija ◦ Definicije ◦ Pravni okvir za učešće građana u
odlučivanju ◦ Raspoloživi mehanizmi učešća ◦ Važnost komunikacije ◦
Izazovi učešća  2. blok (60‘) – Planiranje i organizovanje procesa
učešća / predavanje i diskusija ◦ Planiranje učešća javnosti ◦ Planiranje
javne rasprave  3. blok (120‘) – Praktični koraci za organizovanje javne
rasprave ◦ Vježba ◦ Zaključci & naučene lekcije 1. blok (90‘) –
Mogućnosti uključivanja građana u odlučivanje predavanje i diskusija •
Definicije • Pravni okvir za učešće građana u odlučivanju • Raspoloživi
mehanizmi učešća • Važnost komunikacije • Izazovi učešća
 Glavne determinante lokacije

Predmet rada su robno-transportni centar te modeli i kriteriji koji

utječu na odluku o izboru njihove lokacije. Cilj rada je naglasiti važnost
lokacije distribucijskih centara za učinkovito poslovanje poduzeća.
Navedeni kriteriji za izbor lokacije koristiti će se kao podloga za
određivanje lokacije distribucijskog centra u Europi na primjeru tvrtke
Nike Inc. Odabir lokacije distribucijskog centra opisat će se s aspekta
kapaciteta, operativnog poslovanja i strateškog poslovanja
distribucijskog centra. Rad je podijeljen u tri osnovne cjeline,a to su
uvod, razrada koja je detaljno obrađena u četiri poglavlja te zaključak.
Prvo i drugo poglavlje detaljno je razrađeno kako bi se ostvarila podloga
za razumijevanje i lakše shvaćanje nadolazeće tematike. Slijedeće
poglavlje razrađuje način odabira lokacije na području Europe te se
navode idealne pozicije za distribucijske centre, odnosno zone. Zadnje
poglavlje razrade usklađuje teorijska saznanja i primjer iz prakse. U
pripremi rada koristila se stručna literatura kako bi se što
vjerodostojnije približila i objasnila promatrana tema. Kako bi se tema
što više približila i pojednostavila u izradi rada korišteno je mnoštvo
slika, tablica i grafikona.
 Lokacije objekta o logistici

Izbor lokacije industrijskih i komercijalnih objekata (fabrike,

skladišta, mega marketa itd.) spada u domen fundamentalnih logistikih
sa dugoronim karakterom. Mnogobrojni su faktori koji odreuju
ekonominost i cjelishodnost izgradnje pomenutih objekata na datoj
lokaciji i svi su uglavnom logistikog karaktera: lokacija sirovinskih baza,
mogunost snabdijevanja potrebnim vrstama energije, vrsta transporta i
blizina saobraajnica, udaljenost od potencijalnih kupaca, vrsta
transporta resursa i gotovih proizvoda, položaj i vrsta ve izgraenih
industrijskih objekata, troškovi distribucije i troškovi proizvodnje,
mogunost odvoenja otpadnih voda, povoljnost topografskih, geoloških,
hidrometeoroloških i klimatskih uslova, blizina naseljenih mjesta i
njihove karakteristike (geografski položaj fabrike), strateški uslovi
izgradnje i opstanka fabrike, mogunost obezbjeenja radne snage, ne
zanemarivati sporedne troškove (kapaciteti za ishranu, sanitetski uslovi,
sanitarno higijenski uslovi, prostor za parkiranje, premije osiguranja itd.)
Od svih nabrojanih faktora uticajnih za izbor lokacije industrijskih i
komercijalnih objekata, polazi se od: lokacija sirovinskih baza - dobavljai
udaljenost od potencijalnih kupaca.
 Tehnika koordinatne mreze
Potreba za transformacijom javlja se:  pri uklapanju lokalnih
geodetskih mreža u državni koordinatni sistem (referentni sistem),  u
geodetskom premjeru gdje se koordinate geo- detskih tačaka određuju
globalnim pozicionim si- stemom,  pri riješavanju različitih inženjersko-
tehničkih zadataka koji se izvode u primjenjenoj geodeziji,  za
uspostavljanje veze između koordinatnog si- stema fotogrametrijskih
instrumenata i sistema u kome se izrađuju planovi i karte,  pri
digitalizaciji geodetskih planova i karata. Veza između dva koordinatna
sistema je moguća ukoliko postoji neophodan broj zajedničkih (identič-
nih) tačaka, čije su koordinate poznate u oba koor- dinatna sistema.
Poželjno je da postoji veći broj ide- ntičnih tačaka kako bi se sa većom
tačnošću i pou- zdanošću uspostavila veza odnosno odredili transfor-
macioni parametri koji omogućavaju da se izvrši tra- nsformacija iz
jednog koordinatnog sistema u drugi. Postoje različiti matematički
modeli koji se koriste pri transformaciji koordinata geodetskih tačaka. U
ovom radu obrađeni su matematički modeli transfor- macije koji se
odnose na trodimenzionalni koordinatni sistem.
 Elementi tehnoloskog procesa

U cilju ostvarenja pravovremenog U cilju ostvarenja

pravovremenog definiranja i pripreme tehnološkog procesa, treba
osigurati kog procesa, treba osigurati podjelu poslova, koja je inače
jedna od temeljnih značajki imdustrijske proizvodnje. ajki imdustrijske
proizvodnje. U ukupnom lancu aktivnosti vezanih U ukupnom lancu
aktivnosti vezanih za proizvodnju jednu specijal za proizvodnju jednu
specijaliziranu grupu poslova, iziranu grupu poslova, čini tehnološka
priprema proizvodnje (TPP) ka priprema proizvodnje (TPP) u okviru koje
planiranje tehnološkog procesa, kao kog procesa, kao veza između
konstrukcije i proizvodnje, predstavlja temeljni posao. u konstrukcije i
proizvodnje, predstavlja temeljni posao. Tehnološka priprema
proizvodnje obavlja se prije početka proizvodnje, u pravilu se etka
proizvodnje, u pravilu se obavlja jedanput, a zatim se koristi za sve
vrijeme dok traje proizvodnja doti oizvodnja dotičnog proizvoda.
Podrazumjeva se, da proizvoda. Podrazumjeva se, da će osnovno
postavljeni tehnološki proces tijekom ki proces tijekom vremena
proizvodnje biti u potrebnoj mjeri usavršavan. Budući da se tehnološka
priprema proizvodnje, koja je jednom provedena, koristi kroz dulji
vremenski period, a ima velik utjecaj na rezultate proizvodnje i tjecaj na
rezultate proizvodnje i njezinu ekonomi njezinu ekonomičnost, potrebno
je provesti je kvalitet potrebno je provesti je kvalitetno i sveobuhvatno,
uvijek u skladu s karakterom osnovnih du s karakterom osnovnih
utjecajnih elemenata na proces i proizvodnju. To ujedno znači, da
tehnološka priprema ka priprema proizvodnje neće uvijek biti provedena
na isti način. U metaloprerađivačkoj industriji se tehnološka priprema
proizvoda
 Razmestaj tehnoloskog procesa

Tehnoloski proces - deo proizvodnog procesa

Sastoji se iz:
- postupaka ili faza
- operacija
- zahvata
- pokreta
Da bi se povecao nivo organizovanosti mora se snimiti i
sagledati tehnoloski proces i za to se najcesce koriste sledece
metode:
1- uproscena sema tehnoloskog procesa
2- sema toka materijala
to su graficki prikazi tehnoloskog procesa u horizontalnoj ravni I
takvi prikazi se nazivaju KARTA PROCESA bez obzira koji je
metod koriscen
- kada se uoceni nedostaci otklone I sprovedu sva utvrdjena
resenja, dolazi se do novog nacina rada. Njega treba prikazati
na slican nacin kao I postojeci metod rada (opis, sema toka
materijala I karta procesa)
- uporedjenje postojeceg I novog nacina rada sa
eksplicitnim proracunom efekata.
 Vrste proizvodnih I tehnoloskih procesa

1. Prema osnovnim vrstama tehnološkog procesa, proizvodni

procesi se mogu podeliti na: - tehnološke procese u proizvodnji energije
(toplotni, mehanički, električni, hemijski, nuklearni...) - tehnološke
procese u preradi materijala (mehanički, toplotni, toplotno-mehanički,
hemijski, biološki, fizičko-hemijski, fizičko-hemijskobiološki...) gde se
svaki od njih može dalje deliti... 2. Prema oblicima veza tehnološkog
procesa u okviru proizvodnje (4 oblika) a) Linijski (linearni), jednostavni
strukture proizvodno-tehnoloških procesa Šematski prikaz S – sirovina M
– materijal u proizvodnji PP – poluproizvod P - proizvod Predmet obrade
menja svoj oblik (ili druge osobine) od ulazne sirovine (jedne ili malog
broja), transformiše se u neki od materijala, poluproizvoda sve do
finalnog proizvoda. Aktivnosti se realizuju u sukcesivnim fazama i ovo je
jedan od najejednostavnijih vidova tehnološkog procesa. Primer vađenja
i obrade kamena, cementa, u drvnoj industriji... b) Analitički
(divergentan)oblik strukture proizvodno-tehnoloških procesa 2 S –
sirovina M – materijal u proizvodnji PP – poluproizvod P - proizvod Kod
ovih proizvodnih procesa, tipično se polazi od raščlanjavanja polazne
sirovine (S) na razne materijale (M), koji se kroz više tehnoloških koraka
granaju i transformišu u poluproizvode (PP) i tako do gotovih proizvoda.
Primer:nafta (prerada sirove nafte...) c) Sintetički (divergentan)oblik
strukture proizvodno-tehnoloških procesa Suprotno od analitičkog
oblika. Ova vrsta tehnološkog procesa je karakteridtična za situacije
kada je finalni proizvod (P) rezultat spajanja sklopova (SP) i podsklopova
(PS), a koji su sastavljeni iz više delova (D). Ovo je složenija vrsta
tehnološkog procesa i sreće se u proizvodnji automobila, bele tehnike...
d) Mešoviti (kombinovani) strukture proizvodno-tehnoloških procesa
Mogu se javiti u dve varijante: 1. analitičko-sintetički 2. sintetičko-
analitički
 Uslovi za optimizaciju razmestaja

Ширење површинске експлоатације минералних сировина а

нарочито енергетских ресурса фосилних горива, чине површинске
копове угља просторно доминантним објектима великих
рударских басена како у нас тако и у свету. Експлоатациона
активност, прати негативне еколошке утицаје на животну
средину шире околине, што нас обавезује на интегрално
планирање, ревитализацију, рекултивацију и уређење нарушеног
простора за његово поновно хумано коришћење у
постексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање
и уређење предела површинских копова и одлагалишта односно
нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих
објеката, представља синтетички мултидисциплинарно-
интердисциплинаран веома комплексан вишефазни инжењерски
пројектни задатак. У уводном делу дисертације презентује се
преглед и искустава успешно затворених и рекултивисаних
копова угља и анализом примера у светској пракси. Такође, је на
основу теоријских аспеката проблема одлучивања и управљања у
најширем смислу отворен проблем приступа решавања примене
ових феномена на процесе техничке и биолошке рекултивације
предела деградираних
 Funkcije cilja
Funkcije cilja su maksimalnakontribucija i minimalno trajanje
najduljeg proizvodnog procesa. Dvoperiodnim planiranjem
aproksimira se terminiranje .

Istra - živanjem analizira se izmijenjena funkcija cilja , tj .

povećanje vrijednosti poduzeća i imovine vlasnika i uvjeti njena
postiza - nja .

Za funkciju cilja vođenja broda po kursu i trajektoriji određuju se

strukture sustava s adaptivnim algoritmima rada autopilota .

Osim nadzorne funkcije, cilj je Vodiča kroz platnu bilancu i

informirati one koji sastavljaju platnu bilancu europodručja
o kretanjima u ostalim državama članicama iz europodručja.

Elektro-fiziologija te elektro-fiziološki pokusi konfigurirani za

testiranje učinka bioloških, organskih i anorganskih kemijskih
spojeva na neuronske funkcije bioloških ciljeva, uključujući
ligandski usmjerene ionske kanale, naponski usmjerene
ionske kanale, receptore vezane G-proteinima i biološke
transportere radi potvrđivanja mehanizma djelovanja.
 Program za simulaciju industrijskog procesa

Primena numeričkih simulacija je dobro proveren i

ekstremno koristan alat za predviđanje problema u industrijskoj
proizvodnji i smanjenje vremena i troškova u razvoju novih
proizvoda. Skupo testiranje alata i korekcije u više navrata su
prisutne u tradicionalnom «trial-and-error» projektovanju procesa.
Iako je baziran na bogatom iskustvu eksperata iz industrije, takav
način ne može zadovoljiti potrebe kompanija da na brz i efikasan
način, razviju nove konkurentne proizvode za globalno tržište.
 Osnovni principi tipske i grupne tehnologije

Grupna tehnologija -Uvod • Osnovna ideja grupne

tehnologije je u podeli proizvodnog procesa na proizvodne
podsisteme – grupe mašina, u okviru kojih se proizvode familije
sličnih proizvoda, što dovodi do ušteda u vremenu i
finansijama. • Ćelijska proizvodnja je vid grupne tehnologije u
kom je zastupljeno grupisanje delova (familija delova) u
klasterima za proizvodnju na različitim mašinama. • Strateška
radna jedinica je proizvodna struktura koja se može sastojati od
različitih radnih mesta a u kojoj se obradjuju grupe predmeta
rada koji imaju slična svojstva. Uz proizvodne operacije može
obuhvatiti i operacije upravljanja i kontrole kvaliteta.
 Analiza proizvodnog toka

Analiza toka procesa vrši se opisno primenom Karte toka procesa i

Dijagramom toka procesa i korišćenjem modela toka procesa. Obe ova
oblika analize mogu se koristiti za poboljšanje isporučivanja i isporuke
(skraćenje roka isporuke, kvaliteta rezultata procesa, povećanje
fleksibilnosti proizvodnih procesa i sniženje troškova proizvodnje.Da bi
se procesi bolje oblikovali potrebno je da se tokom analize pored tokova
procesa uzmu u obzir i kupci (korisnici), snabdevači, raspoloživost
stručnih kadrova i drugo.
Karta toka procesa i Dijagram toka koriste se za opisivanje postojećeg
stanja procesa i za poboljšanje stanja procesa u proizvodnim sistemima,
gde se u okviru njih podrazumeva i sistemi usluživanja.
Da bi se izvršila analiza toka procesa potrebno je predhodno da se
opiše izabran proizvodni sistem uključujući: njegove kupce (potrošače,
klijente), izlazne veličine, ulazne veličine, snabdevače, ograničenja i
naravno procese transformacija ulaznih u izlazne veličine.
Postupak analize toka procesa primenom Karte toka procesa i
Dijagrama toka izvodi se u sledećih osam faza  .
1. Sastaviti tim ili odrediti pojedinca koji će raditi analizu i
poboljšanje procesa;
2. Odrediti ciljeve analize toka procesa koji mogu biti: povećanje
delotvornosti i efikasnosti procesa, povećanje motivisanosti
izvršilaca, smanjenje vremena ciklusa proizvodnje, bolji raspored
sredstava za rad itd.;
3. Izabrati proizvodni proces za analiziranje, što može biti cela
proizvodnja tj. svi procesi, ili samo neki kritični proces
proizvodnje;
4. Utvrditi sa kojim se kupcima i snabdevačima se može računati;
 5. Opisati postojeći proces transformacije koji se odvija u sistemu
pomoću Karte toka procesa ili Dijagramom toka i karakteristika
parametara procesa;
6. Oblikovati poboljšani proces promenom toka procesa ili korišćenih
ulaznih veličina (Opisati ga Kartom toka procesa ili Dijagramom
toka;
7. Dobiti odobrenje za poboljšani proces od strane menadžmenta i
8. Sprovesti novooblikovani proces.
U slučaju da proces ne postoji potrebno je opisati željeni proces.
U cilju poboljšanja tj. da bi se povećala delotvornost i učinak
proizvodnih procesa potrebno je razmotriti sledeće uticajne elemente i
ako je potrebno izmeniti neke od njih:

1. Ulazni materijal (sirovina)

2. Dizajn rezultata procesa rada (proizvodi, usluge)
3. Sadržaj radnih zadataka (operacije)
4. Faze procesa tokom eksploatacije
5. Informacije za upravljanje
6. Oprema ili alati i
7. Snabdevači i kooperanti.
 Cad/Cam tehnologije

CAD/CAM – prvo predstavlja svestranu primenu raĉ. grafike u

konstruisanju proizvoda dok drugo znaĉi raĉunarsku podršku
projektovanju procesa i raĉunarsko upravljanje svim operacijama.
Integrisanjem CAD i CAM sistema dobija se CIM (Computer Integrated
Manufacturing)
 Racunarom podrzano konstruisanje CAD sistemi

Proraĉun primenom raĉunara je danas popularan, pre svega, zbog

sve većeg broja softverskih paketa na trţištu i mogućnosti šireg
sagledavanja svojstava, tretirajući strukturu mašine velikim brojem
provera. Ova prednost je zapravo ograniĉenje klasiĉnog projektovanja
koje izvodi ĉovek bez raĉunara, zbog ĉega su razvijane mnoge tehnike
iznalaţenja kritiĉnih lokacija i njihove provere.
 CAM sistemi (Computer Aided Manufacturing)

- tehnologija koja uzima u obzir računarske sisteme za planiranje,

upravljanje i kontrolu proizvodnih operacija kroz direktno ili indirektno
računarsko okruženje. Katedra za tehnologiju obrade rezanjem i
obradne sisteme Mjesto CAM softvera i veza sa ostalim komponentama
sistema

CAPP sistemi (Computer Aided Process Planning)

- skup računarom podržanih aktivnosti koje pojednostavljuju rad

projektanta tehnoloških procesa.

CAPP sisteme možemo podijeliti:

- varijantni CAPP sistemi –

generativni CAPP sistemi

- CAPP sistemi zasnovani na znanju

 Znanje o masinama

Mašine za računarsku numeričku kontrolu (CNC) su

veoma popularne u prerađivačkoj industriji.  U prošlosti su
mnogi proizvođači koristili mašine koje su kontrolisali
kvalifikovani inžinjeri. Danas, međutim, kompjuteri,
omogućavajući ljudima sa manje obuke da upravljaju
mašinama, kontrolišu CNC mašine.
Pozitivni uticaji CNC mašina
CNC mašine mogu da rade 24 sata dnevno i tokom cele
godine. Jedino vreme kada se mašine moraju isključiti je
kada ih treba održavati.
Računarski kontrolisana mašina i može se programirati da
proizvodi proizvode koji izgledaju isto u svojim stotinama
i hiljadama.  To je olakšalo postizanje masovne
proizvodnje proizvoda.
Nadogradnjom softvera koji upravlja mašinom, može se
unaprediti ove mašine. Štaviše, savremeni softver
eliminiše potrebu za izradom prototipova.  To pomaže
proizvođačima da uštede vreme i novac.
Iako je istina da visoko kvalifikovani inženjer može
mnogo puta da proizvodi slične proizvode, bliski pregled
krajnjih proizvoda otkriva neke razlike. CNC mašine
rešavaju ovaj problem tako što proizvode robu kao tačnu
utakmicu.