Tanja Savovic SEMINARSKI RAD PLANIRANJE I ORGANIZACIJA GRADJENJA 93/222 DINAMICKI PLAN PROJEKTOVANJA ENTERIJERA

DINAMICKI PLAN PROJEKTOVANJA ENTERIJERA LOKALA

Jedan od razloga zbog kojeg mladi ljudi upisuju studije arhitekture jeste enterijer, kao estetska vizija prostora oko nas, jer projektovanje enterijera delom jeste znanje i vetina koje se stiu dugogodinjim radom i iskustvom, ali velikim delom umetnost uredjenja prostora. Projektovanje i ureenje enterijera izuzetno je znaajan faktor koji odreuje funkcionalnost i estetiku prostora. Pri projektovanju se moraju ispuniti elje korisnika ali ujedno i maksimalno iskoristiti karakteristike samog prostora (poput izvora prirodne svetlosti, konfiguracije i oblika prostorije kao i njene namene). Na arhitekti je da potpuno istrazi prostor i da pronadje nove mogucnosti koje se u njemu kriju. Pri prvom sustretu sa klijentima, desavaju se dve situacije; prva je da klijent ima vec definisane i jasne zelje i stavove u vezi izgleda buduceg lokala, a druga je da arhitekti daje potpunu slobodu u radu. U prvom slucaju, arhitekta pokusava da usaglasi zelje klijenata sa realnim mogucnostima, da ukaze na eventualne nedostatke ili bolja resenja, i da pokusa da uskladi zelje i planove klijenta sa svojom vizijom i arhitektonskim pravilima projektovanja enterijera. Drugi slucaj arhitekti omogucava vecu kreativnost u radu, i svako je nesto cemu svaki projektant tezi. Na arhitekti je zadatak da stvori prepoznatljiv odnosno ambijent posebnosti svakog prostora, u kome ce se klijent ili posetilac osecati prijatno, neoptereceno, slobodno, znatizeljno, i da pri tom isprati sve njihove zelje i potrebe, jer, kada radi enterijer, arhitekta je projektant i dizajner prostora.

PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE ORGANIZACIJE RADA NA ENTERIJERU

Planiranje realizacije projekta predstavlja pocetnu fazu proseca upravljanja projektom, koja dalje omogucava da se projekat realizuje u predvidjenom vremenskom roku i sa predvidjenim troskovima. Nivo detaljnosti i tacnost planiranja zavise od vrste plana i nivoa saznanja o projektu kojim raspolazemo u datoj fazi realizacije projekta, kao i od dogovorenog nivoa odnosno obima posla koji nam predstoji. Planovi se dele na staticke i dinamicke. Staticki planovi predstavljaju prvu fazu u izradi planova realizacije projekta. Oni su u stvari bilans potrebnih sredstava za rad (strucnjaka (tj ekipe ljudi koja ucestvuje u realizaciji projekta) po vrstama i kvalifikacijama, materijala po vrstama i specifikaciji, kao i finansijskih sredstava). Posle izrada statickih planova pristupa se izradi dinamickih planova, tj. planova vezanih za izvrsenje radova odnosno dinamiku. Dinamicki planovi mogu biti: okvirni i operativni

Page

Tanja Savovic SEMINARSKI RAD PLANIRANJE I ORGANIZACIJA GRADJENJA 93/222 DINAMICKI PLAN PROJEKTOVANJA ENTERIJERA Okvirni dinamicki planovi obuhvataju dinamicke planove izvrsenja radova na realizaciji celog projekta. Operativni dinamicki planovi sluze za potrebe neposrednog izvodjenja i predstavljaju detaljniju razradu okvirnih planova. Predstavljaju i osnovu za pracenje realizacije celog projekta. Vezani su za kraci vremenski period (mesecni planovi, desetodnevni planovi, dnevni planovi). Rezultat operativnog planiranja je utvrdjivanje posla svakog radnog mesta i njegovo trajanje. Osnova za izradu operativnog plana je: ugovorna dokumentacija, ugovorena dinamika izvodjenja radova sa definisanim medjurokovima zavrsetka pojedinih faza, usvojena dinamika realizacije projekta raspolozivost radne snage, materijala i ostalih potrebnih resursa u vremenskom razdoblju koji je potreban da se projekat realizuje, a za koji se radi operativni plan. Pri izradi operativnog plana za naredni vremenski period, prednost imaju aktivnosti koje su zapocete, a iz nekog razloga nisu dovrsene u predhodnom vremenskom periodu. Na drugom mestu su aktivnosti od cijeg blagovremenog zavrsetka zavisi pocetak narednih aktivnosti. Na kraju slede aktivnosti sa vremenskom rezervom. Operativni planovi predstavljaju osnovu za pokretanje radnih procesa i pripremu operativne dokumentacije: radni nalozi, trebovanje materijala i dr.

POSTUPAK PROJEKTOVANJA I DIZAJNA ENTERIJERA

Osnova uspene saradnje arhitekte i klijenta je lini kontakt. Arhitekta mora biti upoznat sa potrebama i ukusom naruioca posla. to klijent bolje poznaje sebe i ume da predstavi svoje elje, to ce arhitekta svakako lake moi da uklopi svoje znanje i pravila struke sa onim to klijent trai. Najbolje je da klijent, ukoliko je poseduje, donese dokumentaciju objekta odnosno prostora za koji se radi projekat enterijera (plan objekta, nacrt elektroinstalacija, fotografije), zbog lakseg razumevanja prostora i davanja predloga na licu mesta. Klijent bi trebalo da zna i koliki je okvirni budet za realizaciju projekta, kako bi arhitekta mogao svoje ideje da uklopi u projekat. Aktivnosti koje se obavljaju u cilju izrade kvalitetnog projekta enterijera obuhvataju nekoliko faza: - Definisanje projektnog zadatka - Izrada konceptualnog reenja u varijantama - Odabir varijante za dalju razradu - Prezentovanje razraene verijante idejno reenje - Korekcija i izrada tehnike dokumentacije idejnog reenja U zavisnosti od namene lokala, posebno se vodi briga o funkcionalnom i estetskom projektovanju unutranjih elemenata, nametaja, i izlobenog prostora odnosno izloga.
Page

Tanja Savovic SEMINARSKI RAD PLANIRANJE I ORGANIZACIJA GRADJENJA 93/222 DINAMICKI PLAN PROJEKTOVANJA ENTERIJERA Pri projektovanju enterijera posebnu bi paznju trebalo obratiti na: - Grejanje i ventilaciju prostora - u zavisnosti od poloaja i namene prostora usklauje se raspored grejnih i rashaldnih tela i uklapaju se u estetska reenja projektnog zadatka. - Osvetljenje prostora - izuzetno bitan prametar projektovanja enterijera, jer osvetljenje u mnogome moze da doprinese konanom izgledu prostora. Trebalo bi voditi rauna o orijentaciji prostorije, izvorima prirodne svetlosti, dimenzijama i obliku prostorije i naravno potrebama klijenta. - Unutranju infrastrukturu objekta kod projektovanja enterijera lokala pre svega se misli na projektovanje magacinskog i prostora za odlaganje robe, zatim na sanitarne cvorove, a ako ima potrebe i na stepenita. Kod projektovanja enterijera lokala, projektovanje rasvete spada u jedan od vaznijih elemenata, jer rasvetom moze da se postigne efekat dubine, prostornosti ili estetske slojevitosti prostora. Najcesca klasifikacija rasvete je na opstu odnosno dekorativnu, rasvetu za osvetljenje izlozenih eksponata i radnu. Na plafonima se najcesce primenjuje neonska i halogena rasveta postavljena u projektovanim gipsanim nisama, kako bi se dobilo vise slojeva svetlosti u prostoru, i na taj nacin se dobija funkcionalna i estetska vrednost rasvete; na zidovima se vrlo cesto postavlja posebna rasveta oko ili iza panela sa izlozenim eksponatima, cime se moze dati akcenat odredjenom delu prostora tj zidova i eksponata. Uz rubove zidova mogu se postaviti ambijentalne lampe i svetiljke, tako da ih obasjavaju delimicno. Dekorativna rasveta bi trebalo da oformi vizuelni interes, da privuce paznju na neki predmet ili deo prostora. Vise slojeva svetlosti je svakako funkcionalno i prakticno resenje jer se odredjena odnosno razlicita rasveta moze koristiti u skladu sa zeljama i potrebama.

IDEJNO RESENJE ENTERIJERA

Prva faza u procesu projektovanja enterijera jeste izrada projektnog zadatka, odnosno idejnog resenja enterijera. Na osnovu zelja klijenata, koje mogu biti skice, osnove i fotografije iz casopisa, ideje na osnovu nekih vec postojecih objekata i sl, pravi se projektni zadatak, koji je osnova za dalji proces projektovanja. U projektnom zadatku definisu se neke polazne tacke projekta: funkcija i namena objekta, broj, velicina, moguci raspored elemenata u enterijeru, nacin i vrsta izrade, zeljeni materijali, kao i moguce potrebe vezane za tehnicke uslove ili neke specificne dodatne prostorije. Nakon sagledavanja skica, fotografija, zelja i predloga klijenata, i sastavljenog projektnog zadatka, arhitekta odlazi u prostor koji se radi, uzima detaljne mere i sa klijentom na licu mesta razgovara o eventualnim dodatnim predlozima vezanim za razradu enterijera prostora. Na arhitektima je da ponude najcesce nekoliko idejnih resenja, koja ne moraju biti konacna. Nakon prezentacije klijentima, uz konsultacije, idejne skice se mogu modifikovati do zeljenog rezultata. Rezultat ovoga predstavlja kombinaciju zelja, potreba i ideja klijenata i iskustva tima arhitekata, a sve u cilju postizanja idealne ravnoteze izmedju potreba i mogucnosti. Dalja korekcija idejnih skica moze da se radi sve dok obe strane ne budu zadovoljne, jer koliko su bitne zelje klijenata, toliko se
Page

Tanja Savovic SEMINARSKI RAD PLANIRANJE I ORGANIZACIJA GRADJENJA 93/222 DINAMICKI PLAN PROJEKTOVANJA ENTERIJERA moraju postovati pravila i zakoni projektovanja enterijera, kao i poslovanja sa unapred dogovorenim maksimalnim brojem varijanti i izmena. Svakako je bolje unapred igrati se na papiru, a kada se dodje do kvalitetnog resenja, usvojiti ga kao konacno. Na osnovu idejne skice, izradjuje se idejno resenje, sa definisanim prostorima, oblikom i materijalima, sa svim potrebnim osnovama, i izracunatim gradjevinskim i zanatskim parametrima. Druga faza u procesu projektovanja enterijera jeste izrada idejnog projekta, u kojoj se bira i nivo, nacin prezentacije i stepen obrade tehnicke dokumentacije za potrebe izrade enterijera. Izrada buduceg plana osnove prostora obuhvata planiranje prostora, dispoziciju instalacija, dispoziciju namestaja, izbor vrste podnih obloga, izbor stolarije, predlog boja i dr. Pored standardnih dvodimenzionalnih crteza, cesto se radi i trodimenzionalna prezentacija modela, kako bi klijenti vrlo verodostojno mogli sagledati kako ce njihov buduci prostor da izgleda, fotorealisticnim perspektivnim prikazima odnosno renderima, i/ili izradom animacija, sa odredjenom trasom kretanja kamere. Treca faza je izrada projekta enterijera, u kojoj se obradjuju svi arhitektonski i gradjevinski radovi, kao i potrebni instalacioni i zanatski radovi, sa svim potrebnim pozicioniranjem, dimenzionisanjem, pratecim nacinom obrade i tehnicke dokumentacije, tehnicke razrade svakog novog elementa koji je potrebno izraditi (projekat izrade namestaja, zidova), definisanjem boja, materijala i dekorativnih detalja, izradom prezentacije za investitora i svih dogovorenih tehnickih detalja i potrebnih opisa za izvodjace. U ovoj fazi izrauje se tehniki elaborat sa svim potrebnim grafikim prilozima, sa 2D i 3D prikazima svih potrebnih osnova, preseka, detalja i elemenata koji su obuhvaeni planiranim zahvatima. Obrauju se svi arhitektonsko - graevinski radovi, kao i potrebni instalacioni i zanatski radovi. Na osnovu svih ovih parametara i podataka, klijent odnosno investitor dobija kompletanu listu potrebnih radova, koliine i vrste potrebnih materijala i elemenata, kao i oekivanu specifikaciju i predraunsku vrednost svih projektovanih radova, sa opisima svih koraka i vrsta predradnji i radnji. U zavisnosti od prethodnog dogovora, sa pripremljenim kompletnim elaboratom, klijent moze sam pregovarati sa dobavljacima i izvodjacima radova, ili moze ceo postupak nadgledanja i pracenja radova prepustiti strucnim licima odnosno arhitektima.

Cetvrta faza, koja nije obavezna, je izrada izvodjackog projekta, sa svim potrebnim izvoakim detaljima, odnosno izrada potrebnih radionikih detalja bez kojih ne bi bila potpuna izrada enterijera onakog kakav je zamiljen. U okviru ove faze moe moe biti ukljuen i potrebni nadzor izvoenja radova, naravno u saradnji sa izvoaima predvienih radova na gradilitu odnosno u radionici za koju je potrebno izraditi specifine, karakteristine tehnike podloge za projektovane elemente.

Page

Tanja Savovic SEMINARSKI RAD PLANIRANJE I ORGANIZACIJA GRADJENJA 93/222 DINAMICKI PLAN PROJEKTOVANJA ENTERIJERA Faza realizacije preuredjenja odnosno uredjenja prostora obuhvata koordinaciju i nadgledanje radova, u zavisnosti od dogovora sa klijentima, obilazak prodajnih mesta sa njima ili samostalno, proizvodnju ili nabavku namestaja elemenata enterijera, zatim montazu i nadgledanje radova na licu mesta kako bi sve teklo u skladu sa dogovorima.

Page

Tanja Savovic SEMINARSKI RAD PLANIRANJE I ORGANIZACIJA GRADJENJA 93/222 DINAMICKI PLAN PROJEKTOVANJA ENTERIJERA

PROJEKTOVANJE ENTERIJERA BRENDIRANIH LOKALA

Za projektovanje inostranih brendiranih lokala najcesce postoji definisan koncept po kome se radi. Brendovi cije radnje postoje u vise gradova ili drzava, uglavnom imaju vrlo slicne ili potpuno iste enterijere i komade namestaja u svim lokalima, a za projektovanje je zaduzen tim njihovih projektanata, dizajnera i arhitekata. Nasi arhitekti najcesce vec postojece projekte enterijera prilagodjavaju prostoru koji su strani investitori odabrali za svoj lokal. U ovim slucajevima, vrlo je bitna saradnja izmedju projektanata investitora i nasih projektanata. Za ovakve poslove, strani investitori odabiraju najcesce firme koje pored arhitektonskog i konstruktivnog biroa, imaju i sopstvenu proizvodnju namestaja, kako bi jedan isti tim nasih strucnjaka ispratio ceo postupak. Inostrani klijenti najpre izaberu prostor, koji ce kasnije nasi arhitekti prilagoditi zeljama i potrebama brenda za koji se radi. Kada nasa firma dogovori takav posao, investitor na licu mesta snima prostor, i najcesce je dogovor da nasi projektanti naprave projekat postojeceg stanja, koji se prosledjuje njihovom timu arhitekata i dizajnera. Na osnovu projekta postojeceg stanja prostora, inostrani tim arhitekata daje idejno resenje enterijera. Sledeci korak u procesu stvaranja enterijera brendiranog lokala, jeste rad nasih strucnjaka na projektima masinskih i elektro instalacija, koji se takodje salje timu saradnika inostranog investitora. Nakon ovih koraka, nasi arhitekti od svojih inostranih kolega, dobijaju konacan projekat enterijera. U zavisnosti od prethodnog dogovora, koji najcesce podrazumeva izvodjenje gradjevinskih i zanatskih radova pod nadzorom nase firme, nasa firma angazuje radnike, i pocinje se sa fazom realizacije citavog procesa, odnosno rekonstrukcije prostora. Nasa firma pregovara sa dobavljacima i izvodjacima radova, i u obavezi je da nadgleda i prati tok radova. Kada su u prostoru zavrseni svi gradjevinski i zanatski radovi, kao i masinske i elektro instalacije, nasi arhitekti uzimaju konacne mere prostora i pristupa se izradi namestaja. Izradu namestaja prati nekoliko faza, a u izradi pojedinih komada, pored firme koja proizvodi namestaj, ulogu imaju i dobavljaci i poddobavljaci materijala (proizvodjaci elemenata od prohroma, proizvodjaci stakla, proizvodjaci fitinga i dr). Prva faza u realizaciji izrade namestaja jeste crtanje svakog komada pojedinacno u arhitektonskom birou. Nabrojacemo neke komade namestaja koje je najcesce potrebno raditi: oprema za izlaganje na zidovima: - paneli - noseci paneli i krajnji paneli; postavljaju se na zidove jedan do drugog i uglavnom prekrivaju barem dva kompletna zida u prostoru; najcesce se, u zavisnosti od dogovora sa investitorom, prave od lakiranog odnosno farbanog medijapana bele ili crne boje, od trideset do sto
Page

Tanja Savovic SEMINARSKI RAD PLANIRANJE I ORGANIZACIJA GRADJENJA 93/222 DINAMICKI PLAN PROJEKTOVANJA ENTERIJERA procenata u sjaju, a redje i od univera; njihovo kacenje je na trapezne letve, a vrlo cesto se iza panela postavlja neonska rasveta; - podesti za izlaganje, koji se postavljaju ispod panela i rade se u istoj duzini i od istog materijala kao paneli; - police za panele, koje mogu biti sa postavljenom skrivenom rasvetom; - nosaci polica za panele (prohrom); - nosece vertikale za panele (prohromske ili plastificirane u boji); - element za skladistenje robe, koji se postavlja ispod ali u sklopu panela; - nadgradni element sa logom firme, koji se trapeznom letvom kaci na oblogu zida; - razni elementi odnosno police za izlaganje robe; - police za asesoar; - ogledala, koja se cesto prave u ramu od farbanog medijapana, sa neonskom rasvetom postavljenom iza; centralni namestaj: - bazicni odnosno centralni sto za izlaganje; u skladu sa dogovorom sa investitorima, centralni namestaj se ne mora raditi od istog materijala kao paneli, vec od furniranog medijapana, kojim ovi elementi mogu da dobiju posebnu estetsku vrednost; - slozeni ormarici za izlaganje; - gondola za izlaganje, cija se konstrukcija najcesce radi od prohroma, a postolje od materijala od kojeg se rade ostali komadi namestaja; - kasa pult koji je cesto detalj sam za sebe i najzahtevniji komad namestaja; oprema za izloge, kabine i magacin: - kutije, police ili kocke, kao i podesti za lutke, za izlog; - civiluci, taburei, ogledala, kao i zavese, za kabine za presvlacenje; - radni stolovi i police za kancelarije poslovodje; - police za magacinski prostor; i drugo. Druga faza u realizaciji izrade namestaja jeste razrada svakog komada namestaja u konstruktivnom birou, tj daje se detaljan crtez konstrukcije svakog elementa, kako bi proizvodnja bila olaksana. Treca faza jeste sama proizvodnja. Arhitekti koji rade na projektovanju enterijera trebalo bi da nadgledaju i isprate ceo postupak do konacnog gotovog proizvoda. Izrada centralnog namestaja, za koji najcesce ne moramo da imamo tacne mere prostora u kojem ce se nalaziti, moze biti paralelna sa radovima na objektu. Kada je objekat odnosno prostor spreman, i kada je zavrsena kompletna proizvodnja namestaja, sledi faza montaze na licu mesta, koju arhitekti u potpunosti nadgledaju, kako bi se eventualne greske, nedostaci ili propusti ispravili.
Page

Tanja Savovic SEMINARSKI RAD PLANIRANJE I ORGANIZACIJA GRADJENJA 93/222 DINAMICKI PLAN PROJEKTOVANJA ENTERIJERA

POSEBNI USLOVI
Desava se da inostrani investitori imaju posebne uslove. Kada je cuvena modna kuca Armani otvarala svoj lokal u Beogradu, imali smo prilike da se upoznamo sa njihovim nacinom poslovanja, koji je neuobicajen cak i za svetske standarde. Armanijev tim arhitekata nama je poslao projekat po kome je trebalo uraditi enterijer prostora koji je izabran za lokal. Skoro svaki elemenat enterijera trebalo je napraviti od posebne vrste stakla crne boje i drugih specificnih materijala. Nasa firma u Beogradu, koja je dobila ponudu za posao, pored arhitektonskog i dizajnerskog ateljea, ima konstruktivni biro i sopstvenu proizvodnju namestaja, samim tim i tim svojih saradnika u vidu dobavljaca i poddobavljaca materijala. Prvi uslov Armanijevog tima saradnika bio je da svi materijali koji su potrebni za izradu namestaja, bez obzira da li ih ima na nasem trzistu ili ne, budu nabavljeni iskljucivo u odredjenim fabrikama u Italiji. Svi lokali ovog modnog giganta, bilo gde u svetu da se otvaraju, opremljeni su namestajem iskljucivo pravljenim od materijala iz odredjenih fabrika, sa kojima kompanije koje dobiju posao opremanja enterijera butika u svojoj drzavi, moraju da posluju. Drugi uslov je bio da, pre nego Armanijev tim saradnika potvrdi saradnju sa nasom firmom, na nama je da napravimo maketu buduceg izgleda lokala u Beogradu. Maketa mora biti verodostojna, sto podrazumeva da se za pravljenje iste koriste iskljucivo materijali nabavljeni u odredjenim fabrikama u Italiji. Tek nakon poslate makete i potvrde Armanijevog tima arhitekata da su ispunjeni njihovi zahtevi i standardi, nasa firma dobija potvrdu posla. Rok do otvaranja lokala u Beogradu bio je tri meseca. Nasa firma je odbila posao. Ovakvi specificni uslovi jesu retki, ali nisu nemoguci.

Page

Tanja Savovic SEMINARSKI RAD PLANIRANJE I ORGANIZACIJA GRADJENJA 93/222 DINAMICKI PLAN PROJEKTOVANJA ENTERIJERA

PROJEKTOVANJE ENTERIJERA NOVIH LOKALA

Ma koliko rad na brendiranom lokalu moze biti zahtevan, ipak je rad na kompletno novom lokalu zahtevniji. U prvom razgovoru sa klijentima, najcesce se ustanovi da klijent nema tacno definisane i jasne zelje i stavove, ali ima ideje kako bi lokal trebalo da izgleda. Tada arhitekta pokusava da usaglasi zelje klijenata sa realnim mogucnostima, da ukaze na eventualne nedostatke ili bolja resenja, te da pokusa da uskladi zelje i planove klijenta sa svojom vizijom i arhitektonskim pravilima projektovanja enterijera. Na arhitekti je vec pomenuti zadatak da stvori prepoznatljiv prostor, u kome ce se klijent i posetilac osecati prijatno i slobodno, da isprati sve zelje i potrebe klijenata, ali i da svakom prostoru koji radi da svoj licni pecat. Rad na kompletno novom lokalu uglavnom podrazumeva, sve gradjevinske i zanatske radove (molerski, farbarski, keramicarski), radove na masinskim i elektro instalacijama (grejanje, klima, struja, rasveta i dr), i tek nakon toga rad na estetskom delu projektovanja, proizvodnje i montaze. Najcesci dogovor sa klijentima jeste da sama firma organizuje sve strucnjake potrebne za kompletan posao, ukljucujuci dobavljace i izvodjace radova, kako bi mogla biti zaduzena za nadgledanje i pracenje celog obima posla. Idejno resenje sadrzi i osnovu poda, plafona, GKP-a, kao i crtez sa tacnim dimenzijama i rasporedom keramike. Na ovim crtezima definisu se novi gipsani zidovi (najcesce se rade za kabine) i gipsane obloge, spusteni delovi plafona i nise, obrada postojecih i novih otvora u prostoru, definisu se nazivi i ralovi boja za molerisanje, delovi zida na kojem se postavljaju tapete i dr; zatim se daje tacna pozicija i dimenzija radijatora, klime, osvezivaca prostora, detektora loma stakla i detektora pokreta, kamera, tastature odnosno sifratora, muzickih uredjaja i zvucnika. Na crtezu GKP-a definise se takodje kompletna rasveta (najcesce metal - halogena, neonska ili neo creva, eventualne sine i napajanje sina), protivpanicna rasveta, izvodi struje za reklamu van objekta, senzormatik, kao i prikljucci i setovi uticnica u zidu za struju, telefon, internet, i elektro ormar. Ako je u pitanju renoviranje vec postojeceg starog lokala, daje se resenje spoljnjeg izgleda lokala, definisu materijali za oblaganje spoljnjih zidova (keramika ili alu bond), ulazna vrata i izgled spoljnje reklame brenda za koji se radi. Nakon definisanja i pozicioniranja gradjevinskih radova, pristupa se unutrasnjem vizuelnom identitetu buduceg lokala i radu na detaljima i opremi za lokal. Za razliku od brendiranih lokala, novi lokali projektantima daju vecu slobodu u arhitektonskom i dizajnerskom izrazavanju, i omogucavaju vecu kreativnost u radu. U ovim slucajevima arhitekta osmisljava izgled svakog komada namestaja u prostoru, i dogovara se sa investitorima o bojama i materijalima koje ce koristiti. Faze rada u izradi namestaja su jednake kao i kod brendiranih lokala, dakle crtanje u arhitektonskom birou, razrada u konstruktivnom birou i proizvodnja u proizvodnoj hali. Namestj koji se koristi za nove lokale
Page

Tanja Savovic SEMINARSKI RAD PLANIRANJE I ORGANIZACIJA GRADJENJA 93/222 DINAMICKI PLAN PROJEKTOVANJA ENTERIJERA uglavnom je isti kao namestaj koji se koristi za brendirane: oprema za izlaganje na zidovima, centralni namestaj, oprema za kabine, izloge i magacinski prostor. Arhitekti nadgledaju i prate postupak izrade namestaja, kao i montazu lokala kada je namestaj gotov.

Page

10