Kompletansadraj

isveprethodne
brojeve
pronaietenaadresi
www.build.rs
Sadraj
44
98
promo Izgradnja,instalacijaiodravanje
benzinskihstanica(ACIS) 64
Stabilnisistemizaautomatskogaenje
poara(SECURITON) 65
Protivpoarnazatitametalnihidrvenih
konstrukcija(JUGOHEM) 66
Automatskisigurnosnisistemi-aparatiza
spreavanjeeksplozijegasa(MODRI) 68
Izgradnjaenergetskihobjekataitran-
sportnihsistemauida(ENERGOTEHNA) 69
urbanizam Vodizaunapreenjejavnihprostora
zgradaiparcela,lobijaipjaceta 70
promo Ekasaniekonomiantretmanvazduha
(ATTOSKLIMA) 72
Novivetarjestigao-MitsubishiElectric
(KLIMAM) 73
HovalUltraGas

kotao-sinonimza
energetskuekasnost(TOPTHERM) 74
Modernipolietilenskiipolipropilenski
cevnisistemizadugotrajnaisigurna
infrastrukturnareenja(PETAN) 75
Pametnekueposvetskomstandardu
(VUEKO/VAVEI) 76
Automatskisistemizanavodnjavanje
zelenihpovrina(IRING62) 78
Solarnisistemi(S.O.K.) 79
Industrijskaigaranavrata(GATES) 80
LEGI-SGSsistemograda 81
Kontrolapristupapeakaivozila
(SPARKSYSTEMS) 82
ABRprojektnibiro 84
HRMANNVRATAzaenergretski
ekasneindustrijskezgrade 85
Termovizijaugraevinarstvu
(MIKROPRINC) 86
Masaazanovodoba(ARCUS) 87
Prodajaidistribucijavijanerobe
(EXIMCOMMERCE) 88
Ploastimaterijalizagraevinarstvo
(OPGATE) 89
Graevinskiliftovi(UNIMAST) 90
MACROZAalatzalicovanje 91
Rekonstrukcijaimodernizacija
kranovaidizalica(TECONSYSTEM) 92
Ukoraksabudunou(TERRASRBIJA) 94
Reenjezasvakopodizanje!
(SPATHARASBROS) 96
Smanjenjeemisijaugljen-monoksida
uproizvodnjigraevinskihproizvoda
krozIzazov2030 98
green build Meunarodnagodinauma 99
ZelenagradnjauSrbiji 103
Kojajecenaizgradnjezeleneekonomije? 108
Snagavetra 109
narudbenica 114
info www.gradjevinarstvo.rs 8
promo Izvoenjehidro-izolaterskihradova
(IZOLACIJAHOLDING) 22
Izgradnjamoderneinfrastrukture
iobjekata(INTER-KOPMIAR) 23
Ekolokiienergetskoekasnikrovnii
fasadnisistemi(ESAL) 24
Prefabrikovanebetonskekonstrukcijeod
vibriranogiprednapregnutogbetona
(MARTINIGRADNJA) 26
predstavljamo Novikonstruktivnisistem(QuaDror) 27
promo Projektovanjeiizvoenjeobjekata
(DIJAGONALA) 28
MIKOM-preduzeezaprojektovanje,
izraduimontauelinihkonstrukcijai
opreme 30
Kvalitetnieliniproli
(GEBHARDT-STAHL) 31
MEDIMONTVapouzdanoslonac 32
Toplocinkovanjezadugvekmetala
(CINKARA) 33
Metalizprveruke(METINVEST) 34
GraevinskopreduzeeLETA 36
Novisistemzanovodoba
(MILINKOVICOMPANY) 38
Tensargeomreenainfrastrukturnim
projektima(LIPEX) 39
Vapartnerzakrov,fasaduihidroizola-
ciju(FILLISTAHL/S1CONSTRUCTION) 40
regulativa Novezakonskeobavezeizoblasti
bezbednostiizdravljanaradu
ugraevinarstvu 42
Novitrendoviuproizvodnjibetona 44
promo Kompletnagraevinskausluga
(ROLOMATIK) 46
Aluminijumskapotkonstrukcijazaventi-
lisanekamenefasade(TABA) 48
UMADIJAGRANIT 50
Mainskomalterisanje,gletovanje
ibojenje(MATOX) 51
Sihgasistemizaspajanjedrvenih
konstrukcija(SERVISMR) 52
BAUMIT 53
Fasadnatermoizolacija(ELKOND) 54
Jednoslojnopolaganjenaravnimkrovo-
vimabezhladnihmostova(ROCKWOOL) 55
Dobrodoliukamenisvet(PAVSTONE) 56
Savremenigraevinskimaterijali
(POLYKEMSR) 57
Kompletnasistemskareenjazavapod
(RINOL) 58
MUREXINlepkoviilakovi 60
tampanibeton(CONCRETECOLOR) 61
sajmovi ISH2011 62
ISH
2011
Snaga
vetra
Kojaje
cena
izgradnje
zelene
ekonomije
62
109
108
Novitrendovi
uproizvodnji
betona
Izazov
2030
w
...opirnijenawww.Gradjevinarstvo.rs
Zelena
gradnja
uSrbiji
vodiza
unapreenje
javnih
prostora
103
70
99
Meunarodna
godinauma
QuaDror
27
INDEXOGLAS
2FSystem www.2fsystem.rs 98 Netiks www.netiks.rs 95
Alpprojectsistem www.alp.rs 100 RPoint www.rpoint.co.rs 18
AluplastBGD www.aluplast.co.rs 45 RaiffeisenLeasing www.raiffeisen-leasing.rs 15
AtlasCopco www.atlascopco.com 104 Rinol www.rinol.rs 59
BarSystem www.barsystem.co.rs 93 Rolomatik www.rolomatik.com 47
BasfSrbija www.basf.rs 21, 102 Sobel www.sobel.rs 14
BombetondooCetinje www.bombeton.me 12 umadijaGranit www.sumadijagranit.com 3
Botomex www.botomex.rs 17 Tak www.tak.rs 62
Buildmagazin www.build.rs 7 Tehnicom www.tehnicom-serbia.com 27
Dijagonala www.dijagonala.com 29 Termodom www.termodom.rs 8
ElgraVision www.elgra.rs 44 Termoplasting www.termoplasting.com 101
Elsat www.elsat.rs 71 Todorovi dariotodorovic@yahoo.com 63
Esal www.esal.si 25 Tra www.trsa.co.rs 10
Flash www.ash-as.rs 83 YubelIninjering www.yubelinzenjering.co.rs 11
Gradjevinarstvoioprem. www.gradjevinarstvo.rs 113 ZorkaKeramika www.zorka-keramika.rs 19
Heliviljukarigroup www.heli.rs 20 ZorkaOpeka www.zorka-opeka.rs 19
ImpressumMedia www.hausbau.rs 97
INM www.inm-arilje.com 37
RubrikaOGLASI
Jugohem www.jugohem.com 67
Kalcer www.kalcer.rs 115 Barriyera www.barriyera.com 110
Kodiko www.kodiko.co.rs 9 CementniProizvodi www.cementni.co.rs 110
Kopering www.kopering.rs 42 EkoPark www.ekopark.co.rs 110
Kumal www.kumal.hr 49 FittichS.A. www.ttich.eu 110
Laboratorija www.testo.rs 109 Frigoremont frigoremont@gmail.com 110
Layher www.layher.rs 13 GutmanLifting www.gutmanlifting.rs 111
LeverInenjering www.lever.co.rs 43 Kolubara-Gas tomic.miloje@open.telekom.rs 111
MartiniGradnja www.martinigradnja.rs 16 Krstonoi krston@sbb.rs 111
Metal-Produkt www.metalprodukt.rs 105 MarkMetal markmetal@open.telekom.rs 111
MetinvestSMC www.metinvestholding.com 35 Noveco www.noveco.co.rs 110
Minichotherm www.minichotherm.co.rs 70 Proplay www.proplay.rs 111
MpInenjering mpinzenjering@gmail.com 107 SistemPro www.systempro.co.rs 112
Murexin www.murexin.com 116 SueviM www.suchevich.com 112
NISad,BlokPROMET,
Direkcijamaziva
www.nis.rs 2
ThomasCompany www.thomas.iz.rs 111
VBLeasing www.vbleasing.rs 112
REDAKCIJA
GLAVNI UREDNIK
Tomislav Stameni
UREDNIK
Branislav Savi
IZVRNI UREDNIK
Aleksandra Jovanovi
DIZAJN I PRIPREMA
Ivan Anelovski
DIREKTOR MARKETINGA
Dunja Filipovi
MARKETING
Jelena Boi
Tanja Vientijevi
Katarina uri
Monika Ilomanoski
Srbijanka Savi
Aleksandra Radosavljevi
Vesna Vukajlovi
OBRADA I UNOS PODATAKA
Emilija Miti
FINANSIJE
Jelena Hajdukovi
Stana Arseni
IZDAVA
Luke Vojvodia 30
11090 Beograd
tel/fax: +381 11 25 62 004
25 62 005

e-mail: info@infonetgroup.com
www.infonetgroup.com
Izdava ne snosi odgovornost za istinitost
i verodostojnost objavljenih oglasa
i promotivnih tekstova
TAMPA
Rotograka d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica
ISSN 1452-8495
CIP
Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije
Beograd 624
COBISS.SR-ID 139422220
Ovih dana uhvatio sam sebe u razmiljanju.
Filozofski diskurs koji neko moe voditi u vidu
dijaloga nije nita u odnosu na monolog. Retko
ko ima snage i volje da vodi dijalog sa samim so-
bom. I da, svi e misliti da ste ludi. Ali biti lud,
po mojim shvatanjima, nije, automatski, loa
stvar. Pada mi na pamet uvod u knjigu Blago
cara Radovana Jovana Duia:
Jer je ljudski um ogranien na ono to je video i uo,
a ludilo je jedino bezgranino slobodno od svih le-
denih zakona svesti i saznanja. Sloboda, to je ludi-
lo; i samo ludaci su slobodni.
U ovoj zemlji i vremenu u kome ivimo, sloboda
je jedino dostupna kroz ludilo. Blaeg oblika, na-
ravno. Kreativnost se esto poredi sa ludilom, e-
lja za boljim sutra (u Srbiji) poredi se, takoe, sa
ludilom. Nezaposlenost je na vrhuncu, ekonom-
ska kriza je u kulminaciji, a mi smo u sve veoj
dilemi. Dilemi, koja naizgled deluje neozbiljna ali
je sutinski bitna za svakog oveka.
Pa, dakle, ta ostaje mladim ljudima koji ele da
se bore za bolji ivot? Kako i na koji nain oni
mogu odrediti uspenost svog ivota, kako linog
tako i profesionalnog? ta je to, i ko je to, ko od-
reuje koliko ko vredi, ume, zna i eli?
Kao mlad ovek, koji zapoinje svoje putovanje ka,
nadam se, uspenoj budunosti, neprestano posta-
vljam sebi ova pitanja. Moja pretpostavka je da to
radi i veina ljudi u naoj zemlji. Postavljanje pita-
nja ne nudi reenja, ali jeste put ka reavanju pro-
blema. Pria o uspenosti jeste jedna lina stvar,
koju prvenstveno ovek odreuje za sebe prema
svojim iskustvima, oseajima i karakteru. Ali, ko-
liko god se ovek oseao uspeno, ipak, na njegov
oseaj uspenosti utiu drugi faktori - srea, ljudi,
obrazovanje, karakter, emocionalna i opta inteli-
gencija... Socioloka svest ljudi jeste pretpostav-
ka da je uspean samo onaj koji se tako i doima.
Da li je uspeh kao takav nusprodukt drutva koje
je kolektivno stavilo ispred linog, marginalizujui
na taj nain svest o uspenosti pojedinca?
Podizanje svesti kod oveka jeste ono emu bi
svi mi trebalo da teimo. Trebalo bi da svi mi
shvatimo da je ovek uspeen onoliko koliko se
uspenim osea. Mladi ljudi su posebno ranjivi u
ova burna vremena. Teko im je da shvate i da
se prilagode ivotu u kome nema mesta malim
ludorijama. Shvatanje da nismo sami u ovim raz-
miljanjima, kao i razmena miljenja, jeste put ka
razumevanju sopstvenih ciljeva. Negovanje sop-
stvenih malih ludila, snova i nadanja, uopte nije
pogreno. ak se moe podvesti i pod vid tera-
pije. Kao takva, ludila su dobrodola u umovima
mladih ljudi ali i svih onih koji se tako oseaju.
Voleo bih da se o ovome vie razmilja. eleo bih
da prenesem svim ljudima da ostanu svoji u ovim
tekim vremenima; budu principijelni do granice
bola; da budu eljni, jer samo tako mogu da uspe-
ju; da budu aktivni za svoje dobro i da zapamte da
je samom sebi ovek najgori sudija. Pokuavajte
na sve strane, grizite, trudite se i budite verni svo-
jim ludilima, jer zahvaljujui njima se razlikujemo
meusobno. Hvala Bogu na tome.
Moda ste primetili da ova uvodna re nema, nai-
zgled, veze sa tematikom ovog magazina. Takoe,
moda ste primetili da ona ne dotie ni na koji
nain graevinsku industriju. Mogu da vas uve-
rim da je to uraeno sa namerom. Miljenja sam
da ovek mora, prvenstveno, da se bavi sobom a
potom i drugima, prva je linost potom dolazi
profesija. Ne moemo biti uspeni poslovni ljudi
ako nismo, prvenstveno, ljudi.
Tako je nastala i ova uvodna re. Sa eljom da
se podigne moral ljudima, da im se da prilika da
shvate prvo sebe, a potom i druge, da im se prui
ruka i jasno kae:
Budi samo ovek, za ostalo emo se snai.
Urednik,
Branislav Savi d.i.a.
h dana uhvatio sam sebe u razmiljanju. Podizanje svesti kod oveka jeste ono emu bi
OVEK PO MERI
Luke Vojvodia 30, 11090 Beograd
tel: 011 2562 004 www.build.rs
registrujte se
za besplatne
primerke!
Besplatni poslovni magazin graevinske industrije
Free business construction industry magazine
Tema narednog broja:
ELEKTROINSTALACIJE I OSVETLJENJE /build 18/
Topic for the next issue:
ELECTRICAL SUPPLIES AND LIGHTING /build 18/
8
info
e-mail: office@termodom.rs
www.termodom.rs
Beograd: Smederevski put 14, 011/41-44-000; Zrenjaninski put 84g, 011/ 33-17-166
Resnik: /-+- Panevo: /zI-+- Novi Sad: 021/82-44-28
Kragujevac: 1+/I-+- aak: 1z/+--1 Poarevac: 012/53-18-24
Pali: z+/I-- Jagodina: 1/z-1-1 abac: 015/14-06-085
Smederevo: z/+--1 Ni-Brzi Brod: 018/45-42-790
t."5&3*+"-*;"4676(3"%/+6t10,3*7,&*130;03*
t)*%30*;0-"$*+"t'"4"%/*."5&3*+"-*t."*/&*"-"5*
t-".*/"5/*10%07*t%37&/"(3""
t5&3.0*;76/"*;0-"$*+"
Sa nama tedite Vae vreme,
energiju i novac
Kina: Zavren najdui most
na svetu - Qingdao Haiwan
Bridge
U Kini je zavren most koji povezuje grad
indao u istonoj kineskoj provinciji an-
dong sa distriktom Huangdao prelazei
preko sevenog dela aoduo ( Jiaozhou)
zaliva. Duine 42,5km, ovaj most je, kada
je poetkom godine zavren, postao najdui
most preko vode na svetu.
On je skoro 5km dui od dosadanjeg rekor-
dera, mosta na jezeru Pontartejn u Luizija-
ni. Kada kasnije ove godine bude otvoren za
saobraaj, oekuje se da e most koji ima 6
traka imati saobraaj od preko 30.000 vozi-
la dnevno i da e skratiti putovanje izmeu
indaoa i Hungdaoa za 30-ak minuta.
Most je graen 4 godine i kotao je 8,6 mi-
lijardi dolara. Skoro 10.000 radnika, pode-
ljenih u dva tima radilo je neprestano kako
bi spojili oba dela mosta. elina konstruk-
cija teka 450.000t poduprta je sa 5.200
stubova.
Ovaj most e drati rekord samo par godina
jer su zvaninici ve najavili poetak radova
na drugom mostu koji e povezivati Guang-
dong sa Hong Kongom i Makaom.
U Dubaiju otvoren najvii
restoran na svetu
Prole godine u Dubaiju je otvorena kapija
najvieg tornja na svetu Burj Khalifa, a sada
je u istoj zgradi otvoren i najvii restoran na
svetu. Na visini od 422 metara gosti mogu da
uivaju u najnijim specijalitetima.
Za to e, verovatno, morati dobro i da plate,
budui da vlasnici Atmosra kau da je re o
jednom od najluksuznijih restorana na svetu.
Moe da primi 210 ljudi, a na meniju e se,
izmeu ostalog, nai organski uzgajana hrana.
Posetioci e liftom stizati do 122. sprata da bi
uivali u ukusnoj hrani i velianstvenom po-
gledu. Ko poeli da se popne peice, bie mu
potrebno nekoliko sati, ali nema sumnje da e
dobro ogladneti.
Libeskind u Kalabriji - pri-
prema za gradnju najveeg
mosta sa kablovima na svetu
Zvaninici projekta izgradnje mosta koji
e povezivati italijansku izmu sa najveim
italijanskim ostrvom, Sicilijom, objavili su
da arhitekta Daniel Libeskind projektuje
arhitektonski kompleks koji e biti smeten
na obali Kalabrije, odakle most polazi.
Arhitekta Daniel Libeskind spada u red
starhitekata (zvezda svetske arhitekture), a
u njegove projekte spada i One World Trade
Center koji je trenutno u izgradnji u Njujor-
ku, na mestu nekadanjih kula Bliznakinja.
Libeskind e projektovati i niz komercijal-
nih objekata koji treba da prate most Mes-
sina: radnje, hoteli i konferencijske sale.
Italijani planiraju da zaponu sa gradnjom
ovog mosta krajem 2011. godine. Preko
mosta e prelaziti auto-put i eleznika
saobraajnica. Ime je dobio po Mesinskom
zalivu (Stretto di Messina).
Ukoliko bude zavren, bie to najdui most
sa kablovima na svetu.
GeneralnaskuptinaUN
proglasilaDekadu
biodiverziteta2011-2020.
Na osnovu odluke Desete konferencije dr-
ava lanica Konvencije o biolokoj raznovr-
snosti Ujedinjenih nacija odrane u Nagoji,
krajem 2010. godine Generalna skuptina
UN je rezolucijom 65/161 proglasila ovu de-
kadu Dekadom biodiverziteta 2011 - 2020.
pozivajui drave lanice da uestvuju u
ovom procesu, kao i da daju podrku punoj
implemenatciji Konvencije o biolokoj ra-
znovrsnosti i Stratekog plana konvencije -
Aii cilja.
Na sveanom zatvaranju Godine biodi-
verzizeta 2010. u gradu Kanazava u Japanu,
proitana je poruka Generalnog sekretara
UN Ban Ki Muna kojom poziva sve drave
sveta da iskoriste energiju generisanu tokom
prethodne godine i da nastave sa radom na
zatiti biodiverziteta kako bi se osigurao op-
stanak ivota na Zemlji u svoj svojoj raznovr-
snosti i kompleksnosti, za dobrobit sadanjih
i buduih generacija.
ruakna122.spratu
maketemostaMesinakojiespajati
italijanskuizmuiSiciliju
QingdaoHaiwanmost
9
info
Banke oduzele rekordnih
milion kua u SAD-u
Banke su preuzele rekordnih milion do-
mova u Sjedinjenim Amerikim Drava-
ma u 2010. godini zbog neplaenih dugo-
va, a taj broj mogao bi da bude premaen
ove godine, pokazuju zvanini podaci.
Oko pet miliona vlasnika nekretnina u
Americi kasni sa otplatom hipoteka naj-
manje dva meseca.
Gubitak imovine u korist banaka verovat-
no e biti esta pojava ove godine, poto je
stopa nezaposlenosti i dalje visoka, navodi
agencija za praenje nansijskih trendova
Reality Track. Situacija je najtea u dra-
vama Nevadi, Arizoni, Floridi i Kaliforniji
koja je nekada prednjaila po razvijenosti
trita nekretnina.
Prema podacima Reality Track-a, banke su
preuzele rekordnih milion domova u Sje-
dinjenim Amerikim Dravama u 2010.
godini zbog neplaenih dugova. Taj broj
mogao bi da bude premaen ove godine, po-
to je, prole godine 2,9 miliona amerikih
domainstava dobilo pismena upozorenja
zbog kanjenja uplate rata za hipoteke.
Bankroti domainstava postali su rei kra-
jem 2010. godine zbog otkria da su banke
zasnivale procedure preuzimanja imovine
na nepravilnoj dokumentaciji, ali strunjaci
smatraju da e tempo ponovo biti ubrzan
ove godine.
Kriza usporila gradnju luksu-
znih ostrva u Arapskom zalivu
NASA je objavila prelepu satelitsku sliku
Durat al Bahraina, kompleksa od 14 ve-
takih ostrva koji nie juno od Bahrein-
skih ostrva, u Arapskom zalivu.
Durat al Bahrain je luksuzni kompleks pri-
obalnih vetakih ostrva, povezanih uskim
peanim puteljcima. Namenjena su klijen-
teli sa beskrajno dubokim depom, kojoj e
na raspolaganju biti privatne vile, hotel sa
600 soba, golf teren sa 18 rupa i marina sa
400 vezova za brodie.
Durat je odavno trebalo da primi prve goste,
ali je svetska nansijska kriza dramatino
usporila ovaj projekat.
Kao to se vidi na slici, vile su izgraene
samo na tri od pet ostrvaca u obliku ribi-
ca, i samo na etiri od est atola u obliku
nezatvorenih krunica. Celo odmaralite se
prostire na 21 kvadratnom kilometru i kada
jednog dana bude zavreno, imae vie od
hiljadu vila.
Bela kua je izgleda postala poslednja rtva
kolapsa trita nekretnina u SAD 2007. go-
dine.
Objavljeno je da je rezidencija amerikog
predsednika na tritu vredna 251,6 miliona
dolara, dok je u januaru 2009. godine iznosila
291,8 miliona. Samo u decembru 2010. go-
dine trina vrednost joj je pala za 4 miliona
dolara.
Kada se dananja cena uporedi sa onom koju
je Bela kua imala u decembru 2007. godine
na vrhuncu trinih cena pre kolapsa, pad iz-
nosi oko 25%. Bela kua tada je vredela 331,5
miliona.
Jedna od najpoznatijih nekretnina na svetu,
Bela kua ima povrinu od 15.240m
2
, 16 spa-
vaih soba, 35 kupatila. Sagraena je 1792.
godine, a u ratu sa Velikom Britanijom bila je
zapaljena od strane kraljevskih trupa. Obno-
vljena je 1814. godine i zatim je pretrpela jo
jednu veliku renovaciju pod predsednikom
Harijem Trumanom, neposredno nakon II
svetskog rada.
Podaci o padu cene, iako nekretnina nije na
prodaju, svedoe o optem stanju na ameri-
kom tritu i nakon milijardi i milijardi koje
je vlada upumpala u ekonomiju.
Bela kua za tri godine izgubila 25% trine vrednosti nekretnine
10
info
Maloprodaja Beograd
Bulevar osloboboenja 56
tel/fax: 011/398-76-78, mob: 062/211-943
Maloprodaja i proizvodnja Smederevo
alinaka 5
tel/fax: 026/617-816, mob: 062/211-947
Montaa
Mitrovi Slavko 062/211-946
Milivojevi Aleksandar 063/837-32-40
e-mail: info@trsa.co.rs
www.trsa.co.rs
Decenij e iskustva
su garancij a
uspene budunosti!
Proizvodnj a,
prodaj a i montaa
graevinske limarij e
since 1938
Velika Britanija nastavlja rat
sa arhitekturom - od sada
tipski projekti za kole
Arhitekti su bili iskljueni iz plana britan-
ske vlade za smanjenje kolskih zgrada u
Velikoj Britaniji koji stupa na snagu krajem
januara. Naime, kako bi se uklopile u velike
utede u javnoj potronji, kole e ubudue
biti manje za oko 15% i bie graene prema
jednom od ponuenih projekata.
Utede se odnose na zgrade osnovnih i sred-
njih kola, a kompletan sistem obrazovanja
morae da se prilagodi novom rasporedu.
Radno vreme kola u Britaniji uglavnom je
od 9 do 15 asova, a u novim zgradama ue-
nici e morati da ostaju i due jer nee biti
mogue obezbediti uionice za sve.
Ipak, smanjenje povrina u kolama pre sve-
ga se odnosi na smanjenje prateih sadraja
pored uionica. Tipina kola, umesto sada-
njih 10.000m
2
, ubudue e imati 8.500m
2
.
Prosena cena kvadratnog metra izgradnje
kola u Velikoj Britaniji je oko 1.600 funti,
pa e uteda iznositi oko 2,4 miliona funti
po jednom objektu.
Meutim, izvoake rme su uradile za vladu
nove tipske planove za kole ve koje je Times
nazvao at-pack kole (izraz koji se koristi za
motane elemente za nametaj ili kue).
Standardizovani projekti otklanjaju potrebu
za ukljuivanjem arhitekata u projekte, ali
i konsultanata, savetnika, itd. Slina situa-
cija ve je odavno prisutna u projektovanju
drugih tipova objekata, npr. maloprodajnih
prostora, oping centara, itd.
Tako e za novu kolu investitor moi da
izabere jedan od odobrenih projekata, u
kom su sadrane i specikacije za sve ele-
mente zavrne obrade.
Vlada se nada da e ovako biti mogue sa-
graditi kolu za 13 nedelja, umesto sadanjih
18 meseci, kao i da e trokovi biti smanjeni
za 30%.
U nekoliko navrata portal Gradjevinarstvo.rs
pisao je o velikim rezovima u Velikoj Britaniji
od dolaska na vlast vlade Kameruna.
Izvrni direktori u Njujorku
najbolje plaeni projektanti
u SAD
elni ljudi arhitektonskih i projektantskih
kompanija sa seditem u Njujorku meu
najplaenijima su u svojoj profesiji u SAD,
kae se u novom izvetaju konsultantske r-
me ZweigWhite iz Arkanzasa. Istraivanje
je obuhvatilo 186 arhitektonskih i enterijer-
skih biroa, kao i rmi koje se bave projekti-
ma pejzane arhitekture i zelenila.
Srednja godinja plata u ovim rmama
za izvrne direktore (CEO), predsednike
upravnih odbora i partnere, u Njujorku,
Nju Derziju i Pensilvaniji, iznosi 200.000
dolara.
Tek neto manje plaene su njihove kolege
direktori malo junije na atlantskoj obali
SAD gde je godinja plata 193.000 dolara.
Ovaj region obuhvata Delaver, Merilend,
Okrug Kolumbiju, Virdiniju, Zapadnu
Virdiniju, Junu Karolinu, Dordiju, Flo-
ridu i Porto Riko. Najnie plate izvrnih di-
rektora projektantskih rmi su u pacikom
regionu 150.000 dolara godinje.
Ovde spadaju Kalifornija, drava Vaington,
Oregon, Aljaska, Havaji i Guam. Prosena
plata direktora u projektantskim rmama
u SAD, prema ovom istraivanju, iznosi
168.750 dolara godinje. Inae, u regular-
nim vremenima, visina plate u njujorkim
rmama vea je za oko 25% u odnosu na
dananji prosek.
Pored toga, neki direktori su imali zamerke
na ovo istraivanje da je zbog otputanja ve-
likog broja arhitekata sve ei sluaj da su i
direktori ukljueni direktno u projektovanje
kako bi retki poslovi bili zavreni na vreme.
Ovo je danas praksa ak i u veim biroima,
onim koji broje 30 do 40 arhitekata.
Komentar je i da pravi izvrni direktori za
jedini posao imaju da vode rmu, i vode bar
70 ljudi, a takve projektantske rme su re-
lativno retke.
Statistika zapoljavanja
(i otputanja) u
graevinskoj industriji
SAD za 2010. godinu
Poetkom godine, objavljeni su statistiki
podaci za graevinsku industriju SAD. Oni
su pokazali upravo ono to su svi mogli i
sami da primete bila je to loa godina za
graevince. Samo u SAD, u 36 od 50 sa-
veznih drava, 93.000 graevinaca tokom
2010. godine ostalo je bez posla.
Ove podatke predstavilo je Udruenje
graevinaca (Associated General Contractors
of America) prema podacima Ministarstva
rada SAD. Udruenje je pozvalo admini-
11
info
straciju Obame da prui pomo ovoj grani
industrije:
Nema sumnje da e novi infrastrukturni
projekti pomoi da se pobolja slika zapo-
ljavanja kae Stiven Sander (Stephen E.
Sandherr) iz Udruenja. Jo vanije, ove
investicije e pomoi da se ostali pratei bi-
znisi nateraju na pruanje boljih usluga, pre
svega u smislu boljih ponuda za transport i
organizaciju projekata.
Novembar-decembar 2010. godine
Udruenje je iznelo i pojedine karakteri-
stine detaljnije podatke za 2010. godinu, a
najdramatiniji period predstavljao je prelaz
novembar-decembar 2010. godine. Ovo su
neki podaci vezano za taj period:
Teksas je zaposlio 8.700 radnika vie a Vir-
dinija 1.300, dok je Zapadna Virdinija
otpustila 2.800 zaposlenih u graevinskom
sektoru.
Nita bolje nije bilo ni u Severnoj Dako-
ti (1.500 otputenih) i Kentakiju (3.800).
Njujork je ubedljivo bio najnemilosrdniji
sa otputanjem - 2,8% zaposlenih za samo
mesec dana, tj. 8.900 radnika, a za njim sle-
de Florida sa 2,5%, tj. 8.500 otputenih i
Indijana sa 5,4% i 6.300 otputenih.
Kada je re o odnosu 2009. prema 2010.
godini, najbolja situacija bila je u Oklahomi
koja je tokom prole godine zaposlila 9,2%,
tj. 6.200 radnika i Teksasu gde je zapolja-
vanje poraslo za 5,8%, tj. za ak 32.300
radnika.
Prole godine najgore je bilo u Nevadi gde
je otputen svaki peti radnik ukupno
13.500, uz jo samo dve drave koje su za-
beleile dvocifreni procenat otputenih:
Ajdaho (11,7% - 3.700 ljudi) i Kentaki
(10,4% - 7.200 ljudi).
Meutim, kada je re o ukupnom broju
otputenih, Kalifornija prednjai sa 32.900
ljudi, a sledi je Florida sa 20.200.
Najvei tunel ispod mora
spajae Dansku i Nemaku
Danska namerava da izgradi podvodni tu-
nel ispod Femarnbelt-a, 18 kilometara iro-
kog moreuza izmeu Nemake i Danske, tj.
izmeu nemakog ostrva Femarn i danskog
ostrva Loland, gde trenutno saobraa samo
trajekt.
To bi bio jedan od najveih projekata izgra-
dnje javne infrastrukture u Evropi, vredan
vie od pet milijardi evra.
Odluka danskog parlamenta da se sa plano-
vima za izgradnju nastavi, veliki je korak ka
njihovoj realizaciji. Kopenhagen e konano
odobrenje dati 2013. godine, po zavretku
ekolokih procena, ali to odlaganje prakti-
no predstavlja samo formalnost.
Nemaka, meutim, ovim planovima nije
ni priblino toliko oduevljena, a lokalno
stanovnitvo na nemakoj strani protivi se
gradnji.
Izgradnja tunela bi trebalo da pone 2014.
godine, dok se putanje u promet predvia
za 2020. godinu. Tranzitni prolaz bi se sa-
stojao od tri tunela: kroz dva bi iao auto-
put sa etiri trake, a kroz trei eleznika
pruga sa dva koloseka.
Poduhvat bi predstavljao najvei podvodni
tunel na svetu, a za njegovu izgradnju bi
bio iskorien takozvani metod potopljenih
cevi. Pojedinani elementi - betonske cevi
duge 200 metara i teke oko 70.000 tona,
gradili bi se na kopnu, a zatim sputali na
morsko dno.
Mada bi tunel u ekolokom smislu predsta-
vljao povoljnije reenje od mosta, o ijoj iz-
gradnji preko moreuza se razmiljalo jo od
1920. godine, ekolozi mu se ipak protive jer bi
se tokom izgradnje poremetilo morsko dno,
podigao mulj i uznemirio ivi svet u moru.
Pored ekologa, tunelu se protive i stanovnici
primorskih gradova na nemakoj strani jer
strepe od gubitka turista, dok bi vei broj
automobila i brzih i teretnih vozova nepo-
voljno uticao na njihov kvalitet ivota.
Dansko Ministarstvo saobraaja procenju-
je da bi izradnja tunela kotala 5,1 mili-
jardu evra, oko 100 miliona evra manje od
izgradnje mosta. Evropska unija bi dotirala
do 1,1 milijarde evra, dok bi ostatak bio -
nansiran putarinom naplaenom do 2050.
godine.
12
info
Bazen u Engleskoj greju
toplotom iz krematorijuma
Gradske vlasti Redia, grada u Vustereru
u Engleskoj, planiraju da toplotu koju proi-
zvodi lokalni krematorijum iskoriste za za-
grevanje gradskog bazena!
Portparol optine u kojoj su na vlasti kon-
zervativci, kae da bi se na ovaj nain ostva-
rila uteda od 14.500 funti godinje, kao i da
su gradske vlasti svesne problema globalnog
zagaenja, zbog ega ele da smanje emisiju
tetnih gasova to e se postii preusmera-
vanjem toplote iz krematorijuma na greja-
nje bazena.
Naravno, nisu svi metani oduevljeni ovim
predlogom, a najglasniji u protestima su sindi-
kalci koji za sve krive konzervativnu vladu koja
je drastino skresala budete optina i prepu-
stila im da se snalaze kako znaju i umeju.
Optinska vlada je donela odluku o prihva-
tanju ovog predloga poetkom februara, na-
kon pregovora sa predstavnicima pogrebnog
preduzea.
Kinezi grade novi grad:
26 puta vei od Londona,
za 43 miliona stanovnika!
Kinezi su objavili svoj veliki plan gradnje
grada koji bi 26 puta bio vei od Londona,
a imao bi 43 miliona stanovnika. Kinezi su
ovime odluili da e, osim to imaju najveu
ekonomiju na svetu, imati i najvei grad na
svetu.
Prema planu, najvei grad na svetu bi se
prostirao na povrini od neverovatnih
41.440 kvadratnih kilometara i spajao bi
devet gradova oko delte reke Pearl. Da bi se
gradovi meusobno povezali bie izgraeno
4.989 kilometara eleznica i 150 gigantskih
infrastrukturnih projekata na podruju vo-
dovoda, energije i telekomunikacija.
Voa projekta Ma Xiangming je objasnio
da je ideja projekta da stanovnici novoga
megalopolisa lake putuju i koriste zdrav-
stvene i druge usluge u drugim gradovima.
Megalopolis e omoguiti pravedniju ra-
spodelu radnih mesta i industrije na po-
druju celoga megalopolisa, a stanovnici e
imati ravnopravan pristup do svih usluga,
rekao je Ma.
Preminuo najznaajniji
inenjer akustike u SAD
- Siril M. Haris
Siril M. Haris (Cyril M. Harris), inenjer
akustike koji je dizajnirao zvuk u najveem
delu koncertnih dvorana, amteatara i sala u
SAD poslednjih decenija, umro je 4. januara
2011. godine u svojoj 93 godini.
Harris je bio poznat kao tradicionalista koji
je, u eri elika, stakla i betona, imao anitet
prema drvetu i gipsu pomou kojih je do-
bijao pun zvuk velikih koncertnih dvorana
kakve su graene u 19 veku.
Atmosferu ovih dvorana, izmeu ostalog,
on je oiveo i u Metropolitan operi i Avery
Fisher Hall-u u NJujorku.
Njegov pristup se pokazao kao veoma
uspean, poevi sa dizajnom zvuka za Me-
tropolitan 1966. godine, i to u saradnji sa
danskim inenjerom Vilhelmom Jordanom
(Vilhelm Jordan).
Prema pisanju njujorkog Times-a, Haris je
uradio projekat akustike za preko 100 dvo-
rana u SAD.
Njegova karijera bila je zapeaena uspe-
hom kada je radio rekonstrukciju Avery
Fisher Hall-a u Linkoln centru u Njujorku.
Ova koncertna dvorana imala je velike pro-
bleme sa akustikom od kada je podignuta
1962. godine.
Nakon to je Harris radio zvuk u ovoj dvo-
rani 1970-ih, i uspeo u mnogome da popravi
stvar, stekao je status najboljeg akustiara u
SAD.
Harold C. onberg (Harold C. Schonberg),
kritiar klasine muzike u dnevniku New
York Times-a, pie da je Harisova akustina
rehabilitacija promenila ovu dvoranu od
horora do jedne od najznaajnijih akusti-
nih instalacija na svetu.
Harris je dobitnik nagrada Udruenja audio
inenjera i Udruenja akustiara SAD.
Oslobaanje Domovine
od mrtvih u Kini
Problem sa grobljima u Kini jo 1956. godi-
ne pokuao je da rei Mao Cedung prvom
nacionalnom kampanjom u korist kremi-
ranja. Suoio se, meutim, sa tolikim otpo-
rom da je ubrzo odustao. Tradicija velikih
sahrana tipina je za Aziju, ali jo vie ve-
rovanje da samo u grobu ovek moe da
ima mira.
Danas u Kini godinje ima 20 miliona sa-
hrana, a do 2020. taj broj porae na 30 mi-
liona. Pod parolom oslobaanja domovine
10 najveih gradova na svetu:
Tokio 34,2 miliona stanovnika 1.
Guangzhou 24,9 miliona stanov- 2.
nika
Seul 24,5 miliona stanovnika 3.
Delhi 23,9 miliona stanovnika 4.
Mumbai 23,3 miliona stanovnika 5.
Mexico City 22,8 miliona stanov- 6.
nika
New York City 22,2 miliona sta- 7.
novnika
Sao Paulo 20,8 miliona stanov- 8.
nika
Manila 20,1 miliona stanovnika 9.
Shanghai 18,8 miliona stanov- 10.
nika
Metropolitanopera,Njujork
13
info
Merdevine
Allround - modulska skela
Blitz - fasadna skela
Sistemi podupiraa
Zatitni sistemi
Pokretni tornjevi
Event sistemi
Dodatni pribor za skele
od mrtvih Kina pokuava da zaustavi ire-
nje grobalja koja svake godine u toj zemlji
zauzmu novih 70km
2
.
Za poetak, u angaju je lansiran slogan:
Bolji ivot za velikodunu smrt. Ko se od-
lui da svoje zemne ostatke poveri bio-urni,
koja e zavriti u Kineskom moru, dobie i
specijalni bonus u vrednosti od 350 evra, to
je u vie od tri mesene kineske penzije.
Vie od dvadeset kineskih regiona ve se
izjasnilo u prilog projekta oslobaanja do-
movine od onih koji su je napustili: ukla-
njae se stara groblja, da bi se oslobodilo
sedam miliona hektara plodne zemlje.
Kineske vlasti veruju da e za deceniju vei-
na od 1,4 milijarde stanovnika odluiti da se
ne sahranjuje po grobljima. Umesto toga, za
sve njih bie organizovani parkovi seanja
du obala i na planinama.
Ugroene investicije od mili-
jardu evra u vetroparkove
Srbija e ostati bez milijardu evra investicija
u vetroparkove ako pitanje obnovljivih izvo-
ra energije ne bude ureeno novim zakonom
o energetici, izjavili su poetkom februara
predstavnici Srpskog udruenja za energiju
vetra - Sevea (SEWEA). Oni su tada dosta-
vili Ministarstvu energetike amandmane na
nacrt zakona o energetici. Tadanji ministar
enegetike Srbije Petar kundri odbacio je
kritike koje je iznelo to udruenje i naglasio
da u nacrtu zakona o energetici ima dovolj-
no prostora za obnovljive izvore.
Predstavnica Udruenja Maja Turkovi
kazala je na konferenciji za novinare u Be-
ogradu da je klima za investitore u vetro-
parkove u Srbiji nesigurna poto je veina
odredbi koja podrava ulaganja u obnovljive
izvore energije regulisana uredbama, a ne
zakonom.
Sevea, koju ine etiri kompanije koje na-
meravaju da uloe milijardu evra u izgradnju
vetroparkova u Srbiji, kapaciteta 1.000 me-
gavata, uputiila je 9. februara Ministarstvu
enegetike Srbije amandmane na Nacrt za-
kona o energetici, reeno je na konferenciji.
Turkovieva je navela da se amandmanima
predlae ugraivanje odrebi koje podra-
vaju ulaganja u obnovljive izvore energije u
zakon i novi model ugovora sa Elektropri-
vredom Srbije o kupovini struje.
Amandmanima je predloeno, dodala je
ona, da se uvede obaveza otkupa celokupne
koline struje proizvedene iz obnovljivih
izvora po isteku d in tarife, po trinoj
ceni i da se usvoje procedure za izdavanje
tehnikih uslova povezivanja vetroparkova
na mreu u fazi projektovanja.
Bez ugovora o otkupu struje nijedna ban-
ka nee da obezbedi kredit za nansiranje
gradnje vetroparkova, a ugovor ne moe da
se dobije dok objekat ne dobije graevin-
sku dozvolu, kazala je Turkovieva.
Na konferenciji za novinare je reeno da
Sevea okuplja investitore iz Austrije, SAD,
Italije i Srbije koji planiraju izgradnju ve-
troparkova u Kuli, Iniji, Planditu, Pan-
evu, Alibunaru, Vrcu i Kovinu. Osniva-
i udruenja su kompanije Energowind,
Energogreen/MK Fintel Wind, Vetropark
Inija/Kelag i Continental Wind Par-
tners.
Srbija ima dobre resurse vetra u junom
Banatu za razvoj vetroparkova. Vetar je
pouzdan, konstantan, umeren, bez jakih
udara i dobar je za mreu, kazala je Tur-
kovieva.
14
info
Zgrade veliki potroai
energije u Srbiji
Zgrade su meu najveim potroaima
energije u Srbiji, uestvuju sa 50 odsto u
ukupnoj potronji pa se primena koncepta
odriva gradnja, koja podrazumeva upotre-
bu kvalitetnih materijala, energetsku eka-
snost i zatitu okoline, namee kao nemi-
novnost, istaknuto je na okruglom stolu o
energetskoj ekasnosti u zgradarstvu.
Koristi za potroaa od tednje energije
koja se najvie troi za grejanje su manji
raun za struju, kvalitetno stanovanje, dui
vek zgrade, kao i manja emisija gasova sa
efektom staklene bate, rekao je savetnik
u Ministarstvu ivotne sredine i prostornog
planiranja Slobodan Cvetkovi.
Odriva gradnja, koja je jedan od najzna-
ajnijih segmenata odrivog razvoja, podra-
zumeva modernije naine upravljanja otpa-
dom, toplotnu zatitu spoljnih elemenata
zgrade, povoljnu orijentaciju i korienje
suneve energije.
Tu su i bioklimatski principi, primena ob-
novljivih izvora energije, planiranje i upra-
vljanje energijom, objasnio je on.
Zgrade izgraene u Srbiji sedamdesetih i
osamdesetih godina prolog veka u vremenu
intenzivnog rasta stambenog fonda karak-
terie loa termoizolacija i velika potronja
energije po metru kvadratnom dok se novije
zgrade ipak rade sa boljom termoizolaci-
jom.
U Srbiji se u stambenim zgradama na godi-
njem nivou potroi izmeu 150 i 200 kilo-
vat asova po metru kvadratnom, a u javnim
ak i do 300 kilovat asova.
Cvetkovi smatra da su trenutne prepreke u
unapreenju energetske ekasnosti u zgra-
dama mala motivacija domainstava i niska
cena energije, kao i disparitet u cenama, ali
i relativno visoki investicioni trokovi u vre-
me kada je nizak ivotni standard.
Krediti za energetsku ekasnost su skupi, a
uslovi neatraktivni dok trite proizvoda i
usluga u sektoru energetske ekasnosti nije
razvijeno.
Na okruglom stolu koji je organizovao in-
ternet asopis Balkan magazin najavljeno je
da e u prvoj polovini godine poeti da se
primenjuje paos energetske ekasnosti koji
e denisati potronju energije u zgradama
u Srbiji.
Paso energetske ekasnosti pokazivae
koliko zgrada troi energije za zagrevanje,
hlaenje i odravanje i koliko bi moglo da
se utedi.
Za dobijanje graevinske dozvole u po-
trebnoj dokumentaciji morae da se priloi
i elaborat o energetskoj ekasnosti koji e
izdavati inenjeri sa licencom.
15
info
Arhitekta Santjago Kalatrava
projektuje zgradu
beogradske Filharmonije
Posle dvodnevne posete Santjaga Kalatra-
ve (Santiago Calatrava) Beogradu na poziv
Fondacije beogradske Filharmonije Zubin
Mehta, ovaj proslavljeni svetski arhitekta
prihvatio je da projektuje novu zgradu Beo-
gradske lharmonije.
Prilikom obilaska potencijalnih lokacija za
izgradnju zgrade, panski arhitekta bio je
oduevljen urbanistikim potencijalima Be-
ograda, pozdravljajui plan gradskih elnika
da pokrenu transformaciju velikih beograd-
skih graevinskih resursa u priobalju Duna-
va i Save.
Beogradska lharmonija i Fondacija Beo-
gradske lharmonije Zubin Mehta veoma je
poastvovana angamanom Kalatrave zbog
injenice da se tako Beograd moe pojaviti
na mapi izabranih gradova u kojima posto-
je graevine ovog velikog imena savremene
arhitekture, saoptila je Fondacija beo-
gradske Filharmonije Zubin Mehta na iji
je poziv Kalatrava bio u dvodnevnoj poseti
Beogradu.
Santjago Kalatrava, sa svoje strane, Beo-
graanima je poklonio crte u znak zahval-
nosti za divan prijem koji su mu priredili
njegovi domaini, ali i Beograani koji su s
oduevljenjem prihvatili da ba njegovo ime
stoji iza budueg zdanja Beogradske lhar-
monije.
Posle izuzetnog prijema koji sam imao kod
republikih i gradskih elnika, mogu da za-
kljuim da sam veoma zadovoljan posetom
Beogradu izjavio je Santjago Kalatrava i
svoje utiske dopunio sledeim reima:
Tokom proteklog dana, imao sam prili-
ku da se u razgovoru sa vodeim ljudima
beogradske Filharmonije i Fondacije Zubin
Mehta upoznam sa situacijom u ovom orke-
stru i njihovim planovima za izgradnju nove
koncertne dvorane.
Od ogromnog je znaaja da se ovaj proje-
kat realizuje. Pre svega zbog toga to mladi
ambiciozni ljudi u Beogradskoj lharmoni-
ji i sami naporno rade na jednom projek-
tu od nemerljivog znaaja za njihov grad i
zemlju.
Ovaj orkestar, apsolutno posveen muzici,
svojim zalaganjem i uspesima neprestano
radi na stvaranju potpuno nove kulturne
mape Srbije primetio je Kalatrava.
Kalatrava je na tri kontinenta projekto-
vao mostove, muzeje i koncertne dvorane
ocenjene kao najvii domet arhitektonske
umetnosti, dok su njegove graevine post-
moderne estetike postale landmark u grado-
vima irom sveta.
Kula Torso u Malmeu, olimpijski komple-
ksi u Barseloni i Atini, muzeji umetnosti u
Milvokiju i Valensiji, Gradski balet u Nju-
jorku, mostovi u Sevilji i Veneciji i jedna od
najlepih koncertnih dvorana na svetu (Au-
ditorio de Tenerife) na Kanarskim ostrvima
samo su najui izbor iz njegovog portfolija.
Veza koju bi na ovaj nain ostvario sa Sre-
dnjom Evropom - Nemakom, Austrijom,
Maarskom - Beograd bi vrsto pozicioni-
rala kao kulturnu prestonicu itavog Balka-
na, izjavio je Kalatrava.
ProjekatSantjagaKalatrave-Koncertna
dvoranauSantaCruzdeTenerife,panija
16
info
Preko pola sveta do Save
- Stiu delovi za izgradnju
glavnog raspona mosta pre-
ko Ade duine 376 metara
U Beograd je do sada stiglo desetak kar-
go i kontejnerskih brodova sa delovima za
sklapanje mosta na Adi Ciganliji. Delovi su
transportovani od kineske luke Tijanin do
Roterdama i Hamburga, a potom Dunavom
do Beograda.
Kako se saznaje u Direkciji za gradsko
graevinsko zemljite, izrada elemenata u
kineskoj fabrici zavrena je u potpunosti.
Za kontejnerske brodove potrebno je oko
est nedelja do luke u Hamburgu i jo tri
dana kamionom do Beograda. Za kargo is-
poruku bilo je potrebno oko tri meseca do
luke u Roterdamu, a zatim jo dve sedmice
preko reka Rajne i Dunava do Beograda
kae Nenad Baji iz Direkcije Beograda.
Prema njegovim reima, na mostu preko
Save, na picu Ade Ciganlije u toku je gra-
dnja glavnog raspona od elika koji bi treba-
lo da bude dugaak 376 metara.
Kompletan glavni raspon, sa svim doda-
tnim elinim elementima teak je oko
osam hiljada tona. elini elementi se do-
premaju iz Kine, a njihova predmontaa
odvija se na samom gradilitu na Maloj adi
objanjava Baji.
Osim elika iz Kine, iz Japana stiu i kosi
kablovi. Re je o 20 kablova, duine od 96
do 373 metra.
Porr raskinuo ugovor
sa rmom SCT o gradnji
mosta preko Save
- Radovi teku po planu
Austrijska kompanija Porr saoptila je 11.
marta da je slovenakoj rmi SCT uputila
obavetenje o raskidu podugovora za izgra-
dnju mosta preko reke Save u Beogradu.
U saoptenju se navodi da je odluka o ra-
skidu saradnje doneta da se ne bi ugrozili
radovi na mostu kod Ade Ciganlije, jer je
SCT u decembru 2010. godine proglasio
nelikvidnost.
Kompanija Porr je, kao vodei lan Kon-
zorcijuma za izgradnju mosta, preduzela sve
neophodne mere i aktivnosti, tako da se pla-
nirani zavretak radova na izgradnji mosta
ne dovodi u pitanje pie u saoptenju.
SCT je bio deo konzorcijuma za izgradnju
mosta, a na tenderu je izabrana i za izvoaa
radova za pristupne puteve sa novobeogradske
strane mosta, odnosno gradnju petlje u ulici
Jurija Gagarina i deonicu do Ulice Proleterske
solidarnosti ija je vrednost 36 miliona evra.
Grad Beograd je 4. marta raskinuo ugovor
sa SCT-om o izgradnji pristupnih puteva.
Novi beogradski most, sa centralnim stu-
bom visokim 200 metara, bie dugaak uku-
pno 969 metara i irok 45 metara, sa est
saobraajnih traka, dva koloseka za inski
saobraaj i dve peako-biciklistike staze.
Radovi na mostu bi trebalo da budu zavr-
eni do kraja 2011. godine, a na prilazima
mostu u 2012. godini.
EPS i Dunav osiguranje grade
mini-hidroelektrane i solarne
elektrane na Zlatiboru
Dragomir Markovi, generalni direk-
tor Elektroprivrede Srbije, krajem februa-
ra je na Zlatiboru zajedno sa Milenkom
17
info
Airport city Beograd Isporuka 12600m
2
ker. ploica
i granitne keramike
GTC Avenue Isporuka i ugradnja 34000m
2
ker. ploica
i granitne keramike i gradjevinske hemije Mapei
Hotel Splendid Isporuka 45000m
2
ker. ploica
i granitne keramike
Poslovni objekat, blok 26 Isporuka i ugradnja 8000m
2

ker. ploica i granitne keramike i gradjevinske hemije Mapei
Deligradska 14/2, 11000 Beograd
tel: 011 2683 503, 2658 433
fax: 011 3611 573, 3621 781
email: ofce@botomex.rs
studio@botomex.rs
www.botomex.rs
Jezdimirovi, generalnom direktorkom
Dunav osiguranja, i Milanom Stamato-
viem, predsednikom optine ajetina, po-
tpisao protokol o izgradnji i eksploataciji
mini-hidroelektrana i elektrana na solarnu
energiju na toj planini.
Direktor EPS-a rekao je tada da je to jav-
no preduzee, uz nansijsku podrku dr-
ave, zapoelo projekat izgradnje 50 mini-
hidroelektrana u Srbiji, za ta se oekuje
i kredit od Evropske banke za obnovu i
razvoj u iznosu od 45 miliona evra.
U projekat izgradnje mini-hidrocentrala na
podruju ajetine Dunav osiguranje uloie,
kako je navela Milenka Jezdimirovi, mili-
on evra. Istakavi da je u ajetini mogue
sagraditi 28 mini-hidrocentrala, Milan Sta-
matovi, predsednik te optine, naveo je da
to podruje poseduje i velike potencijale u
oblasti solarne energije i energije vetra.
Predstavnici EPS i Dunav osiguranja po-
tpisali su isti protokol i sa predstavnicima
optine u Ivanjici.
Izgradnja Severne tangente
poinje na prolee 2011.
godine
Izgradnja severne tangente, saobraajnice
koja e spojiti Novi novosadski sa Pane-
vakim putem, preko Bore i Ove, jedan je
od vanijih beogradskih projekata. Njenom
izgradnjom bie izmeten teretni i tranzitni
saobraaj iz centra i stvorie se uslovi za ra-
zvoj grada na levoj obali Dunava.
Konkretna realizacija projekta poee na
prolee, s poetkom gradnje mosta Zemun
- Bora. Saobraajni institut CIP i kineski
CRBC su kao partneri angaovani na izradi
idejnog i glavnog projekta saobraajnice Se-
verna tangenta sa mostom.
Severna tangenta poinje kod puta za Novi
Sad, kod naselja Nova Galenika. Saobraaj-
nica e se, pre izlaska na budui most preko
Dunava, ukrtati sa Ulicom cara Duana u
Zemunu.
Na banatskoj strani, prolazie pored Bore
i sei Zrenjaninski put. Dalje e obilaziti
Ovu sve do puta Beograd-Panevo i za-
vriti raskrsnicom u nivou kod tamparije
Politika. Saobraajnica e imati pun prol
autoputa i ukupno est saobraajnih traka,
po dve trake za vonju i po jednu zaustavnu
u oba smera. Ukupna duina saobraajnice
je 21,3km, a dozvoljena brzina vonje bie
80km na sat.
Praktini znaaj je ogroman - bolja sa-
obraajna veza za vie od pola miliona i-
telja Zemuna, Palilule i Novog Beograda.
Takoe, svi koji iz pravca Novog Sada idu
ka Vrcu vie nee morati da ulaze u centar
Beograda, kae Milutin Ignjatovi, direk-
tor CIP-a. Ceo projekat trebalo bi da bude
zavren za nekoliko godina.
Osim mosta preko Dunava, planirana je
gradnja jo osam mostova i etiri nadvo-
njaka, od kojih su najvei prelazi pruge Be-
ograd-Panevo i kanala Kolovita, dug oko
610 metara, i preko Zrenjaninskog puta -
oko 210 metara.
Mostom preko Dunava
do Rumunije
Predstavnici lokalnih samouprava iz Brani-
evskog okruga i upanijskog saveta Kara
Severin iz Rumunije dogovorili su sredinom
februara na sastanku u Velikom Graditu da
se izgradi most na Dunavu koji bi spajao
Srbiju i Rumuniju u ovom delu plovnog
toka reke.
Projektna cena mosta iznosila bi 100 mi-
liona evra, sredstva bi se obezbedila iz
investicionih fondova Evropske unije, a
partneri bi bili rumunska i srpska strana.
Sastanku sa gostima iz Rumunije prisustvo-
vali su elni ljudi grada Poarevca, optina
Veliko Gradite i Golubac, Branievskog
upravnog okruga i Regionalne privredne
komore.
Cilj skupa bio je razgovor o projektima pre-
kogranine saradnje u svim oblastima, raz-
mena iskustava i posebno priprema za zaje-
dniko nastupanje sa projektima vezanim za
DunaStrategiju razvoja Dunava.
Za domaina je odabrano Veliko Gradite
jer tu optinu i rumunske partnere vezuju
dugogodinja saradnja i prijateljstvo.
Evropska unija je nedavno usvojila Du-
navsku strategiju, u okviru koje je, izmeu
ostalog, predvieno 18,5 miliona evra za
rekonstrukciju Golubake tvrave, a kasnije
nastavak radova na turistikom kompleksu
Srebrno jezero i u arheolokom parku Vi-
minacijum kod Kostolca.
Solarni kolektori na krovu
obrenovakih bazena - uteda
elektrine energije do 70%
Na krovu obrenovakih bazena postavlje-
ni su novi solarni kolektori. Postrojenje
koje ine 32 kolektora jaine 40 kilovata
pri osunanju od 1.000W/m
2
daje dovolj-
no energije za zagrevanje vode na tuevi-
ma na otvorenim i zatvorenim bazenima,
kao i grejanje vode u kuhinji restorana.
U sklopu ove instalacije postavljaju se i so-
larni bojleri u kojima se voda greje za potre-
be bazena. Na ovaj nain godinje se moe
postii uteda elektrine energije od 50%
do 70%. Suneva energija se u kolektorima
pretvara u toplotnu i zagreva uide, koji
dalje zagrevaju vodu u bojlerima tueva na
bazenima i u restoranu objekta.
Vrednost investicije je 3,5 miliona dinara,
a procena je da se ova investicija isplati za
etiri do pet godina.
18
info
Blagoja Parovia 15/5
11030 Beograd
tel/fax: 011/2547-959
e-mail: rpoint@eunet.rs
www.rpoint.co.rs
PREDUZEE ZA PROIZVODNJU INDUSTRIJSKIH PODOVA I ININJERING
Savet zelene gradnje Srbije
- Program edukacije i anali-
ze proizvoda i materijala za
zelenu gradnju
Savet zelene gradnje Srbije zapoinje pro-
gram obuke proizvoaa, distributera i iz-
voaa graevinskih radova kako bi svoju
ponudu usaglasili sa LEED sistemom ser-
tikacije zelenih zgrada.
LEED standard denie karakteristike pro-
izvoda, materijala i usluga za projektovanje,
izgradnju, zavrnu obradu i opremanje koje
je potrebno ispuniti kako bi projekat do-
bio sertikat za zelenu zgradu. Prvi ovakvi
projekti ve su otvoreni u Srbiji i prilagoa-
vanjem ponude zelenoj gradnji dolazi se
do konkurentnosti na domaem i stranom
tritu.
Marija Golubovi, LEED AP (akreditovani
LEED profesionalac) i predsednik Saveta
zelene gradnje Srbije, govorei o novom an-
gamanu Saveta zelene gradnje Srbije rekla
je da nije daleko ni vreme kada e zeleni
standardi biti obavezni:
U Republici Srbiji, u toku je ve nekoliko
projekata koji konkuriu za LEED, a ovaj
trend e se nastaviti i u budunosti. Zato
pozivamo rme da pronau mesto za svo-
je ponude prilikom izrade specikacija za
LEED projekte.
Gradnja po zelenim standardima jo neko
vreme predstavljae oznaku posebnog kva-
liteta a zatim e zeleni standardi zameniti
sadanje. Smenu standarda rme mogu do-
ekati u mestu, a mogu se ve sada priklju-
iti novom, zelenom talasu. Zadatak Saveta
zelene gradnje Srbije, kao lana Svetskog
saveta zelene gradnje, jeste da im u tome
pomogne.
Marija Golubovi kae da su distributeri
inostrane robe u ovom trenutku u blagoj
prednosti jer verovatno ve imaju na raspo-
laganju odgovarajuu dokumentaciju u vezi
sa nainom na koji njihova roba donosi poe-
ne u okviru sertikacije zelenih zgrada:
Uspene inostrane rme uglavnom su ve
sprovele ovakve analize i distributerima na
srpskom tritu mogu da dostave doku-
mentaciju. Meutim, od kljune vanosti
za domau industriju jeste da sazna kom-
parativne prednosti i da svoje proizvode
plasira na LEED projektima. Prva prednost
lei u tome to LEED promovie upotrebu
lokalnih materijala i to je ansa koju treba
iskoristiti.
Iz Saveta takoe pozivaju rme da im se
obrate za pomo prilikom izrade analize
zelenosti materijala, proizvoda i usluga:
Na srpskom tritu ve postoje graevinski
proizvodi koji ispunjavaju uslove za LEED
poene, ili im malo nedostaje. Analizom
proizvoda elimo da pomognemo domaoj
industriji da iskoristi ansu na polju zelene
gradnje i da prikupi svu potrebnu doku-
mentaciju koja je potrebna projektantima
zelenih zgrada. Firme nas mogu kontakti-
rati direktno, ali i na Sajmu graevinarstva
u Beogradu gde se Savet prvi put pojavljuje
ove godine kae Marija Golubovi.
Nagrade za najbolje arhitekte
Najbolje arhitektonsko delo izvedeno u
Srbiji prole godine, po miljenju strunog
irija Kompanije Novosti, jeste stambena
zgrada u Beogradu, na Vraaru u Novopa-
zarskoj ulici 53 - delo arhitektkinja Vanje
Mileti i Irene Videnov. Najuspeniji stu-
dentski projekat je Alternativni model no-
vobeogradskog bloka 23 Miloa Paunovia.
Na osmi autorski konkurs Kompanije No-
vosti za najbolje izvedeno arhitektonsko
delo u proloj godini i najbolji studentski
rad, pristiglo je ukupno 128 dela: 15 izvede-
nih radova i 113 studentskih projekata.
Stambena viespratnica tandema Vanja Mi-
leti - Irena Videnov, po oceni irija No-
vosti, respektuje istorijsko naslee lokacije
na kojoj je nikla na osoben, autorski nain.
Kua armie vizure Vraara - otvara pogle-
de buduim stanarima, ali inventivnim in-
tervencijama na fasadi titi intimnost stana.
Hladnoa osnovnih materijala, stakla i beto-
na oplemenjena je toplinom drvenih oplata.
Alternativni model novobeogradskog bloka
23 Miloa Paunovia je, za razliku od pro-
teklih godina i burnih rasprava vezanim za
studentski rad koji treba nagraditi, gotovo
bez ozbiljne konkurencije izbio u prvi plan.
iri je konstatovao ozbiljnost i analitinost
ovog studentskog rada kao poseban kvalitet
koji ga izdvaja meu 113 prispelih na kon-
kurs.
Nagrada Novosti nije prva koju smo moja
koleginica i ja primile za svoj rad, ali nas iz-
uzetno raduje jer spada u nagrade sa najdu-
om tradicijom, spada u najrespektabilnije
nagrade kako u bivoj Jugoslaviji tako i u
Srbiji, kae Vanja Mileti, u prvom reago-
vanju na vest da su nagraene. Ona smatra
da u prilog ovom uglednom priznanju ide i
injenica da objektivnost irija koji odluuje
o nagradi nikad nije dovoena u pitanje.
Struni iri za nagradu za arhitekturu Kom-
panije Novosti inili su akademik arh. Bra-
nislav Mitrovi, prof. Aleksandar Kadijevi,
arh. Slobodan Maldini, arh. Borislav Petro-
vi i Manojlo Vukoti, generalni direktor i
glavni urednik Novosti.
20
info
NOVA GREEN SERIJA VILJUKARA
U KORAK SA NAJKVALITETNIJIM
POBOLJANJA:
- Motori napredne generacije
NISSAN, ISUZU, KUBOTA (Japan)
- Manja potronja goriva
- Smanjena emisija izduvnih gasova
- Ergonomian dizajn
- Usavreni hidrodinamiki prenos
- Bolje manevarske sposobnosti
HELI CHINA je najvei proizvoa
viljukara i rezervnih delova u Aziji.
Sa godinjom proizvodnjom od 60.000
viljukara predstavlja najbre rastuu
kompaniju u toj oblasti.
U 2010. godini postigli su prestino
5. mesto na svetskom triu sa izvozom
u vie od 70 zemalja irom sveta.
Uspeh kompanije je baziran na dugom
iskustvu, kineskim i japanskim
dostignuima i konstantnom sledu
svetskih tendenciji razvoja viljukara.
HELI VILJUKARI d.o.o. nudi:
Viljukare: Elektro, dizel i gasne...
Servisiranje i rezervne delove...
Lizing za nove i polovne viljukare...
Rent: Najam sa i bez vozaa...
Svi proizvodi su uskladu sa
EC standardima: 98/37/EC, 2000/14/EC,
EN ISO 3744:1995, EN 1726-1:1998
Cara Duana 207, 11080 Beograd-Zemun
Tel/Fax: +381 (11) 31 63 180
Mob: +381 (64) 825 10 21
E-mail: office@heli.rs
www.heli.rs
Radionica o hidroizolacionim
PVC i TPO membranama
U Beogradu je od 10. do 12. marta odra-
na radionica o instalaciji hidroizolacionih
PVC i TPO membrana proizvoaa Flag, u
organizaciji preduzea Polykem SR koje na
teritoriji Srbije distribuira membrane ove
italijanske kompanije.
Gostima je predstavljen proizvodni asorti-
man Flag-a ali i pokazne vebe instalacije
hidroizolacionih membrana.
Kompanija Polykem SR dobro je poznata
naoj graevinskoj industriji kao partner
koji svojim klijentima obezbeuje, ne samo
kvalitetne graevinske materijale, ve i
kompletne tehnike informacije.
Godinama unazad ova rma organizuje
radionice, prezentacije i predavanja, sa te-
orijskim i praktinim delom, primerima
iz prakse, uzorcima materijala, prateom
tampanom i digitalnom literaturom.
Na taj nain Polykem SR se svrstava u retke
distributere koji su uinili mnogo na bespla-
tnom obrazovanju naih graevinara.
PVC i TPO hidroizolacione membrane
Flag
Kurs, kao i svi prethodni, bio je besplatan,
a domaini su se potrudili da svojim gosti-
ma, pored poznatog gostoprimstva, ponude
i informacije iz prve ruke od tehnikih lica
iz Italije.
Obraena su sva pitanja vezana za temu
Flag PVC i TPO membrana:
podvrste PVC i TPO membrana i njihova
primena na specinim primerima obje-
kata (podzemne konstrukcije, hidroizola-
cija krova, krovni pokriva, tunelogradnja,
bazeni, itd)
postavljanje u razliitim krovnim sistemi-
ma (krovovi sa balastom, krovni pokriva-
i, itd.)
mehaniko privrivanje
varenje membrana
izrada detalja hidroizolacije (krovne i
zidne ravni, mesta prodora, specini
detalji)
testovi kvaliteta uraenih radova (meha-
niki, vakuumski, itd)...
Program je obuhvatao predavanja kao i prak-
tian deo radionice, koji je detaljno upoznao
nae projektante i izvoae radova sa princi-
pima i nainima postavljanja hidroizolacionih
PVC i TPO plastomernih membrana. Pose-
ban deo programa bilo je polaganje za serti-
kovane izvoae Flag-ovih hidorizolacija.
U teorijskom delu predstavljene su predno-
sti ovih membrana u odnosu na konkurent-
ske tehnologije, reference izvedenih objeka-
ta meu kojima su i aerodrom u Dubaiju,
novi stadion Wembley u Velikoj Britaniji,
prodajni objekti proizvoaa nametaja Ikea
u Italiji i drugim zemljama (Flag proizvodi
ine oko 95% hidroizolacionih materijala na
Ikea objektima u Italiji), itd.
Constructi on Chemi cal s
BASF Srbija d.o.o., EBC
Omladinskih brigada 90b, 11070 Novi Beograd, Tel. ++ 381 11 30 93 432
Naa vizija da primenjujemo savremene
koncepte, vrhunske materijale i napredne
tehnologije pozicionira nas kao lidera u
graevinarstvu Srbije. Izuzetno veliki broj
uspeno realizovanih projekata u zemlji i
inostranstvu jesu naa ubedljiva preporuka
i garant vrhunske usluge koju moemo da
pruimo naim klijentima.
Danas Izolacija Holding a.d. Beograd pred-
stavlja modernu kompaniju, koja, i pored
svoje veliine, uspeva da na tritu Srbije,
usled velike konkurencije, ostane lider u
strunom smislu.
Vrhunski struni, inenjerski kvalitet nije
se negativno odrazio na trinu konku-
rentnost, jer firma vrsto dri do sledeih
principa poslovnog uspeha:
strunost
profesionalnost
efikasnost
kvalitet
ekonominost
Samo ovakva poslovna filozofija, projektni
pristup i briga o klijentima jesu sutina da-
nanjih i buduih uspeha Izolacije.
Od momenta osnivanja, preduzee Izolacija
je, kao bivi pogon fabrike Grme, jo dugo
ostalo u tesnoj vezi sa maticom, koristei u
svome radu njegove proizvode na bazi bi-
tumena za gotovo sve vrste hidroizolacija i
vinilhlorida za izradu podova.
Gotovo istovremeno sa osnivanjem Izolacija
je dola u posed rudnika prirodne asfaltne
bree u mestu Vrgorac blizu Makarske u
Hrvatskoj. Tamo je, iz iskopane i samlevene
rude, topljenjem izdvajan prirodni asfalt i, sa
dodatkom bitumena i potrebnog agregata,
izlivan u burad asfaltni mastiks. Od istog ma-
terijala proizvodile su se i gotove ploe za po-
laganje u cementnom malteru, a oba sistema,
koje je patentirao bivi oficir ruskog porekla,
in. Gembaev, koriena su za hidroizola-
ciju protiv podzemne vode, koja je izvedena
na mnogim objektima (podzemni prolazi na
Terazijama, deo tunela od Dunav-stanice do
Vukovog spomenika ) i mnogi drugi.
Na veini hladnjaa iz sedamdesetih godi-
na, toplotna izolacija je izvoena ukivanjem
i lepljenjem stiropora vruim bitumenom,
na zidovima i plafonima, a podovi su raeni
tzv. kiselo-otpornim asfaltom.
Izgradnjom velikog broja pogona za potrebe
hemijske industrije, pojavila se i potreba za
kiselo-otpornim izolacijama kojima se tite
delovi objekata koji su u procesu proizvodnje
izloeni razornom dejstvu kiselih i baznih
rastvora. Za te potrebe, preduzee je ofor-
milo posebno odeljenje sa laboratorijom, za-
poslilo struna lica, koja su stvorila original-
ne recepture i oformilo posebne ekipe VK
majstora za izvoenje ovih radova. To su bile
visokostrune ekipe koje su godinama radile
na objektima kao to su: fabrike celuloze u
Loznici i Ivangradu, RTB u Boru, fabrika
vetakog ubriva, rafinerije, fabrike vojnog
kompleksa, mlekare, klanice, pivare i sl.
Razvoj bazne hemije u svetu uslovio je pro-
izvodnju novih izolacionih materijala, koji
su brzo nalazili primenu u naoj kompaniji.
Prvi objekat u Jugoslaviji koji je pokriven
sintetikom folijom na bazi polizobutilena,
bila je Hala 3 Beogradskog sajma (1970-71.
godine).
Od 1976. godine, masovno se uvode bitu-
menske trake za varenje plamenikom, najpre
oksidisane, a neto kasnije i polimer-modifi-
kovane. Nakon toga, uvode se druge folije na
bazi sintetikih materijala kao to su trake
na bazi Butyla (IIR) i Chloroprena (CR).
Izolacija je meu prvima uvela u svoj pro-
gram hladne paste na bazi bitumolatexa,
najpre materijal iz teksakih rafinerija
pod imenom Mightyplate koji se armirao
staklenim mreicama, a potom i Elastobit
(vodena baza) i Poliazbitol (baza benzinski
rastvara).
Godine 1978. ostvarena je saradnja sa vaj-
carskom firmom Bauplus i uveden u pro-
gram materijal za krute izolacije na bazi
cementa, kvarcnog peska i vodozaptivnih
aditiva, pod imenom Penetrat.
U sutini, sve ono to se u svetu pojavljivalo
kao nova, inovativna i funkcionalna tehno-
logija u domenu izolaterskog posla, odmah
je usvajano od strane Izolacije, usaglaava-
no sa standardima, a ljudstvo obuavano za
primenu.
Od 1980. godine formiraju se posebni po-
goni za izradu epoksidnih podova, indu-
strijskih podova na bazi metalnih opiljaka
i korunda.
Danas, posle 50 godina, moemo slobodno
rei da je veina inenjerskog i tehniarskog
kadra, kao i radnika obuenih za rad sa po-
menutim materijalima na prostorima bive
Jugoslavije, ponikla u Izolaciji ili provela bar
nekoliko godina u njoj
IZOLACIJAjeprvasrpskafirma
kojajepoelaprofesionalnoda
sebaviizolaterskimradovimau
graevinarstvu.Osnovanismoda-
leke1959.godine.Viedecenijsko
iskustvoiintegrisanaznanjana
brojnimprojektimauzkonstantno
unapreenjetehnologijeosnovni
jemotonaekompanije.
Znaajni objekti u inostranstvu:
Hotel u Oberhofu (biva DDR)
Rezidencijalne palate u Dubi (Sudan)
Sajamski paviljoni u Lagosu (Nigerija)
Nacionalni Teatar u Lagosu (Nigerija)
Termoelektrana u Derni (Libija)
Farmaceutski fakultet u Tripoliju (Libija)
Ranerija nafte u Bejdiju (Irak)
Znaajni objekti u zemlji:
Palata Beograd u Beogradu
Sajamske hale u Beogradu
VMA bolnica u Beogradu
Sava centar u Beogradu
Hidroelektrana erdap
Ranerija u Panevu
Most Gazela u Beogradu
Gotovo istovremeno sa osnivanjem Izolacija
je dola u posed rudnika prirodne asfaltne
bree u mestu Vrgorac blizu Makarske u
Izolacija je meu prvima uvela u svoj pro-
gram hladne paste na bazi bitumolatexa,
najpre materijal iz teksakih rafinerija
IZOLACIJAHOLDING
IZVOENJEHIDRO-
IZOLATERSKIHRADOVA
www.build.rs 22
promo
IZOLACIJAHOLDING
MikaJovanovia9
11050Beograd
tel:+381113986641
tel/fax:+381113986615
info@izolacija.rs
www.izolacija.rs
Od osnivanja, vodilja u poslovanju je zado-
voljenje zahteva investitora i korisnika, a sve
to kroz konstantno unapreenje kvaliteta
obavljanja posla koje omoguava visokokva-
lifikovana i profesionalna radna snaga, koja
je iskustvo sticala radom na velikim projek-
tima u zemlji i inostranstvu. Da je put kojim
se razvija Inter kop pravi, govori i podatak
da je za dvadeset godina postojanja, firma
koja se bavila samo pruanjem transportnih
usluga, izrasla u jednu od vodeih u Srbi-
ji kada je re o izvoenju radova iz oblasti
niskogradnje, visokogradnje, mostogradnje i
koja zapoljava oko 1.200 ljudi.
Zaokrueno poslovanje
Svi sektori kompanije Inter-kop permanent-
no su ukljueni u veinu aktuelnih kapital-
nih projekata u Srbiji, a planira se proirenje
poslovanja i van granica nae zemlje.
Sektor Niskogradnja spreman je da odgovori
na sve zahteve korisnika kada je re o rekon-
strukciji i izgradnji puteva svih nivoa vano-
sti. Sektor Niskogradnja trenutno uestvuje
na projektu izgradnje Koridora 10, (lot 1.1,
Y krak-Kelebija), kao i na projektu izgradnje
Mirijevskog bulevara i rekonstrukcije vie uli-
ca u Beogradu (od kojih se izdvaja ureenje
Bulevara kralja Aleksandra, zavreno septem-
bra 2010. godine), dok je u planu izvoenje
radova na velikom projektu Obilaznice oko
Beograda od Batajnice do Dobanovaca (lot
A2), kao i rekonstrukcija dela puta Obreno-
vac-Ub. U periodu od 2005-2010. godine Ni-
skogradnja je izradila 680km puteva.
Sektor Visokogradnja je ve dui niz godi-
na prisutan na projektima gradnje objekata
razliite veliine i namene, od trno-poslov-
nih centara, preko industrijskih i carinskih
objekata, do stambenih, zdravstvenih, pred-
kolskih i kolskih ustanova irom Srbije.
Do sada je sektor Visokogradnja uspeno
izgradio preko 172.000m na pomenutim
objektima. Svakako neki od najzanimljivijih
aktuelnih projekata jesu izgradnja Potan-
skog centra u Zemunu, koji e biti najvei
ovakve vrste sa svojih 40.000m prostora i
kompletnom prateom putnom infrastruk-
turom, kao i stambeni blok u kasarni 4. juli.
Sektor Mostovi svojim rezultatima i re-
ferencama, svrstava Inter-kop u sam vrh u
oblasti mostogradnje u Srbiji. Inter-kop na
veoma uspean nain spaja obale naih reka
izgradnjom, sanacijom i rekonstrukcijom
mostova irom Srbije. Osim izgradnje mo-
stova, Sektor se bavi i izvoenjem tehnolo-
kih zahvata u oblasti izrade sistema noseih
skela, specijalnih fundiranja, podgraivanja,
prefabrikacija elemenata mostovskih kon-
strukcija od betona. Projekti kao to su: most
na Koridoru 10 (81km) preko reke Vrbas,
most na pravcu Kelebija Subotica, most
na putu Horgo - N. Sad (40km), most pre-
ko Tamia u Senju, most preko Tise kod
Ade i najaktuelniji most preko reke Save u
Obrenovcu, samo su neki od mnogobrojnih
na kojima je sektor Mostovi angaovan.
Tokom svog intenzivnog rasta i razvoja, a
pratei tendencije i potrebe trita, akcenat
je stavljen na investicije u kupovinu i otva-
ranje kamenoloma. U tri kamenoloma koja
su u vlasnitvu Inter-kop-a, kao i u tri ka-
menoloma koja su u vlasnitvu povezanih
pravnih lica, proizvode se sve vrste kamenih
agregata koji su zastupljeni u graevinar-
stvu. Od posebnog znaaja je kameolom na
Divibarama u kojem se proizvode agrega-
ti od kamena vulkanskog porekla, koji je po
svom sastavu najkvalitetniji takve vrste u Sr-
biji. Moderna drobilina postrojenja u kombi-
naciji sa strunim i iskusnim kadrovima, daju
veliku produktivnost, koja moe da zadovolji
kompletne potrebe graevinskih projekata u
Srbiji. Naime, etiri kamenoloma Inter-kop-a
su u stanju da godinje proizvedu 20% ukupne
proizvodnje svih kamenoloma u Srbiji kada
su u pitanju krenjaki agregati i 80% uku-
pne proizvodnje agregata vulkanskog porekla.
Inter-kop poseduje, kao potporu i logistiku
podrku proizvodnim sektorima, najsavre-
menija sredstva transporta i mehanizacije.
U tu svrhu, svakodnevno su u eksploataci-
ji preko 300 transportnih sredstava i 535
sredstava mehanizacije, ime se omoguava
praenje dinamike izgradnje na preko 40 ak-
tuelnih projekata.
Kvalitet
Obezbeenje kvaliteta usluga, proizvoda,
procesa i apsolutno zadovoljstvo korisnika
jeste strateki cilj Inter-kop-a. Kao potvrdu
opredeljenosti ka stalnom poboljanju i do-
bro ureenom sistemu rada, od 2009. godi-
ne posedujemo sertifikate ISO 9001, 14001
i 18001, kojima se omoguava konstantno
praenje, merenje i unapreivanje svih po-
slovnih procesa.
Budui pravci razvoja
Nastavlja se modernizacija i razvijanje firme
sa tenjom ka liderskoj poziciji u graevi-
narstvu na domaem tritu. U svrhu bu-
dueg razvoja, Inter-kop je u fazi proiri-
vanja delatnosti formiranjem sektora za
izgradnju tunela ime e dodatno obogatiti
ponudu svojih usluga.
Kao primarni cilj daljeg razvoja uveliko je u
pripremi i nastup na stranim tritima. Fo-
kus se pri tome stavlja, pre svega, na trita
Azije, Balkana i Afrike, na kojima e Inter-
kop dobiti priliku da pokae svoj kvalitet i
iskustvo u oblasti graevinarstva
Inter-kop doo, Miar je graevinska
rma koja na domaem tritu
uspeno posluje ve dve decenije
i koja je, odgovarajui na sve
zahteve trita, postala jedna od
vodeih graevinskih rmi u Srbiji.
d osnivanja, vodilja u poslovanju je zado-
ljenje zahteva investitora i korisnika a sve
oblasti mostogradnje u Srbiji. Inter-kop na
veoma uspean nain spaja obale naih reka
Kvalit
In Inte ter
us us us
zzz
vo vo voddddd
INTER-KOPMIAR
IZGRADNJAMODERNEINFRASTRUKTURE
IOBJEKATA
23 www.build.rs
promo
INTER-KOPMIAR
Karaorevabb
15000abac
tel:+38115367200
fax:+38115367232
ofce@inter-kop.com
www.inter-kop.com
Objektiprekriveniiobloeni
valovitimploamadobijajuna
estetici
Esalovi osnovni proizvodi jesu valovite
krovne i fasadne ploe Valovitka i Efasal.
Razvijane su na osnovu svojstava vlakno-
cementnog materijala koji omoguava neo-
graniene mogunosti razigranog izvoenja
i obezbeuje visoku pouzdanost proizvoda
tokom korienja.
Ploe Valovitka su odlian izbor za pokri-
vanje krovova novoizgraenih individualnih
kua, drutvenih, industrijskih i poljoprivre-
dnih objekata. Zbog jednakih dimenzija i
profilacije, one su idealna zamena stare sa-
lonitne krovne ploe. Prednost Valovitka
jeste jednostavna, brza i ekonomina ugra-
dnja. Prvenstveno se koriste za pokrivanje
krovova novoizgraenih objekata ili za
obnovu dotrajale salonit ploe, jer se ploe
lako privruju na postojee neoteene
letve i noseu konstrukciju.
Ploe sa naglaenim vertikalnim linijama
ne stvaraju samo prirodnu zatalasanost
krovnog pokrivaa i fasade ve obezbeu-
ju i visoku statiku vrstou. Pokrivanje na
preklop poveava kontinuiran rad krovnog
pokrivaa onemoguavajui pojedinano
pomeranje ploa.
Ventilisanafasadasaizraenom
crtomtrajnostiiprestia
Posebno projektovani sistem ventilisane fa-
sade Swisspearl je sa stanovita graevin-
ske fizike najpouzdaniji. Unutranji slojevi
obezbeuju zgradi nosivost kao i toplotnu
i zvunu izolovanost, dok spoljanja obloga
efikasno titi unutranje slojeve od kie, ve-
tra i snega. Najvei deo padavina otie pre-
ko fasadne obloge, dok vetrenje omoguava
brz i nesmetan prelaz vlage iz konstrukcije
u atmosferu i spreava nastanak kondenza u
unutranjim slojevima.
Swisspearl fasadne ploe su dostupne u
razliitim nainima zavrne obrade. Nakon
obrezivanja sa sve etiri strane, ploe mogu
biti seene prema eljenim dimenzijama.
Swisspearl fasadni paneli mogu da se
postave u jednoj ravni sa vertikalnim i ho-
rizontalnim spojevima, ili na drugi nain,
horizontalnim preklapanjem. Detalji spo-
jeva i naini privrivanja kao i doslovce
neogranien izbor veliina ploa, pruaju
beskrajne mogunosti u stvaranju jedinstve-
nih, privlanih fasada.
Visoka izdrljivost kao i dugoroan kvali-
tet cementnog jezgra i premaza dokazana
je milionima ugraenih ploa irom sveta u
poslednjih trideset godina
EKOLOKIIENERGETSKOEFIKASNI
KROVNIIFASADNISISTEMI
ESAL
ESALd.o.o.Beograd
BulevarMihajlaPupina10,lokal70
11070NoviBeograd
tel/fax:+381113115784
mob:+38163318558
esal@esal.co.rs
www.esal.si
Krovniifasadniproizvodiod
vlakno-cementasaodgovara-
juomizolacijomiprovetrava-
njemomoguujuenergetskuefi-
kasnostiisplativost,obezbeujui
duiivotnivekobjekata.Ekolo-
kobesprekornivlakno-cementni
proizvodidodatnodoprinosepri-
jatnijemoseajustanovanjakaoi
prirodnijemizgleduobjekata.
www.build.rs 24
promo
www.build.rs 26
promo
Martini Gradnja proizvodi prefabrikova-
ne betonske konstrukcije od vibriranog i
prenapregnutog betona svih dimenzija,
ije tipoloke osobine, adekvatno dimen-
zionisane, omoguavaju realizaciju i naj-
zahtevnijih objekata u skladu sa kanoni-
ma arhitekture montanih objekata.
Tokom trideset pet godina poslovanja,
Martini Gradnja realizovala je niz objekata
koji svedoe o trudu i sposobnosti predu-
zea: od malih objekata za poljoprivredu do
velikih viespratnih industrijskih i komerci-
jalnih objekata.
Martini gradnja nudi tehniki razvije-
na reenja visokog kvaliteta, u isto vreme
stavljajui akcenat na estetsko-formalni
aspekt: nastojei da pronae ravnoteu iz-
meu arhitekture i graevinarstva i da uvek
bude u koraku sa vremenom odgovarajui
na najraznovrsnije zahteve klijenata. Privre-
dno drutvo u Srbiji, Martini Gradnja doo,
ini pokriveni prozvodni pogon od preko
15.000m
2
i upravna zgrada od 750m
2
a ce-
lokupni kompleks prostire se na povrini
od preko 220.000m
2
u Industrijskoj zoni u
Iniji (severoistona radna zona) u neposre-
dnoj blizini autoputa Beograd-Novi Sad.
Izrada elemenata u zatvorenoj hali sa sis-
temom za ubrzavanje sazrevanja betona
zaparivanjem, takozvani Steam Curing,
omoguava rad nezavisan od vremenskih
uslova i spoljne temperature. Za potrebe
izrade betonskih elemenata, Martini
Gradnja ima u funkciji najsavremeniju,
potpuno automatizovanu fabriku beto-
na, koja omoguava kontinuitet kvalite-
ta i postizanje visokih marki betona.
Visok stepen kvaliteta ugraenih materija-
la, zavrne obrade i neprekidni strogo kon-
trolisani parametri proizvodnje i kvaliteta
sa jed ne strane i strateka lokacija izmeu
Beograda i Novog Sada, sa druge, omogua-
vaju Martini Gradnji visoku konkurentnost,
brzinu transporta i montae. Za sve dodatne
informacije moete kontaktirati preduzee
Martini Gradnja na kontaktima ispod
PREFABRIKOVANEBETONSKEKONSTRUKCIJEODVIBRIRANOGIPREDNAPREGNUTOGBETONA
MARTINIGRADNJA
VojvodePutnikabb
22320Inija
tel:+381113288100
mob:+38162587153
fax:+38162298173
info@martinigradnja.rs
www.martinigradnja.rs
Proizvodni kapaciteti preduzea Martini
Gradnja u proizvodnji je zaposleno 50
radnika:
120m
3
/h fabrika betona
190.000m
2
(povrina objekata)
95.000 meuspratnih konstrukcija
sistemi TT ploa i Omega ploe
80.000m
2
fasadnih betonskih panela
Italijanskagrupacija
MartiniHoldingSpA,
prekosvogproizvodnog
pogonauIniji
MartiniGradnjadoo,
prisutnajenatritu
Srbijevepreko
dvegodine
nska grupacija
MARTINIGRADNJA
Kao to maioniar otkriva tajne svoje ma-
gije, tako i Dror Benetrit otkriva iznenau-
jue jednostavan mehanizam iza ovih struk-
tura koga jedinstvenim ini kompleksna
interakcija elemenata koji se meusobno
blokiraju. Od prostog modela bloka do no-
seeg elementa mosta, QuaDror sistem po-
kazuje svoje mogunosti u svim veliinama.
Posle etvorogodinjih ispitivanja koja su se
fokusirala na eksperimentisanje i saradnju, tim
Drora Benetrita razvio je sistem koji pokazuje
enormnu snagu i veliku adaptibilnost u konfi-
guraciji razliitih oblika. Raznovrsnost sistema
QuaDror jeste prednost koja ga ini jedinstve-
nim, prvenstveno zbog njegove sposobnosti da
se prilagodi stalno menjajuem svetu.
Geometrija konstruktivnog sistema koja ih
je vodila u njihovim istraivanjima, dovela
je do zakljuka da se sistem moe prime-
njivati na pet naina. Tih pet namena skoro
da nemaju granica, i mogu se koristiti pri:
izgradnji objekata, podeli prostora, infra-
strukturnim projektima, fenestraciji (pojam
se u arhitekturi koristi da bi oznaio posto-
janje odreenog niza, reda ili kompozicije) i
pravljenju umetnikih instalacija.
Tim je, takoe, predloio korienje Qua-
Dror sistema u izgradnji kua kao odgovor
na porast svetske populacije beskunika i
predvien rast potrebe za stanovanjem. Fi-
nansijsko isplativi domovi teili bi pragma-
tizmu kao i lakoi transporta zbog njihove
kompaktne geometrije i mogunosti slaga-
nja. Predloeni komplet delova dovoljan za
izgradnju oko 1.750 domova, ukljuujui
i QuaDror univerzalne sastave, moe da
bude transportovan u jednom kontejneru
od 12m. Po dostavi, sistem se sklapa, inkor-
poriui lokalne materijale za omota i gre-
de. Prve QuaDror kue, po predvianjima,
gradie se 2012. godine u Sijera Leoneu i
Brazilu.
Zainteresovani smo za transformativnu
mo dizajna kao meuzavisni odgovor na
socijalne, ekonomske i ekoloke probleme.
Na rad je interaktivni proces izmiljanja i
davanja (infra)strukturi i sveobuhvatni sis-
tem za poboljanje naeg naina ivota. U
stvari, mi verujemo da dizajneri i korisnici
postaju ko-kreatori, kae Dror Benetrit.
Kratak pregled glavnih prednosti
Podeoni zidovi: Od unutranjih zidova do
zvunih barijera pored autoputeva, konstruk-
tivni sistem QuaDror prua istu stabilnost
kao i puna kocka, koristei samo 20% njene
mase. Potporni zid moe da izdri uragan-
ske vetrove bez ikakvih dodatnih oslonaca,
istovremeno pokazujui odlina akustina
svojstva.
Arhitektonski sistem: Korienje tipi-
nih greda sa QuaDror sistemom zglobova
dozvoljava neverovatnu brzinu izgradnje i
kompletno odvajanje konstrukcije i fasadnog
omotaa
Uzbudljivi novi konstruktivni
sistem predstavljen je na Design
Indaba konferenciji u Kejptaunu.
QuaDror, koji je izmislio i
patentirao Dror Benshetrit (Dror
Benetrit), jeste sistem prostorno
geometrijskih utega inspirisan
raznovrsnou i strukturalnim
integritetom elemenata koji se
meusobno blokiraju.
Novikonstruktivnisistem
QuaDror
predstavljamo
27 www.build.rs
www.build.rs 28
promo
Kompanija broji oko 100 ljudi kvalifikova-
nih za obavljanje poslova u sektoru graevi-
narstva, a pored ljudskih resursa, poseduje i
opremu neophodnu za samostalno i kvalite-
tno izvoenje radova.
Dijagonala je, pored izgradnje sopstvenih
investicija, veoma uspena i u oblasti javnih
nabavki o emu svedoe mnogobojni zavr-
eni objekti investirani od strane Ministar-
stva zdravlja, Ministarstva prosvete i Fonda
za kapitalna ulaganja Vojvodine.
Izuzetno su ponosni na kvalitet izvedenih
radova, postignut uz potovanje ugovorenih
rokova, o emu najbolje svedoe mnogo-
brojni zadovoljni klijenti.
Bogatoj referenc-listi, koja samo u oblasti
zdravstva obuhvata: rekonstrukciju 27 do-
mova zdravlja irom Vojvodine, izgradnju
novog Centra za habilitaciju i rehabilitaciju
Instituta za zdravstvenu zatitu dece i omla-
dine (Deije bolnice), kao i dogradnju Insti-
tuta za plune bolesti u Sremskoj Kamenici,
dodali su i izgradnju velelepnog objekta Ur-
gentnog centra Klinikog centra Vojvodine,
najsavremenijeg i najopremljenijeg objekta
takve namene u regionu, na koji je pokrajina
ekala vie od 15 godina.
Pored radova u oblasti zdravstva, Dijagonala
je bila uspena u izvoenju radova i u oblasti
prosvete, o emu svedoe izvedeni objekti
novih kola, narueni od strane Ministar-
stva prosvete i Jedinice za implementaciju
projekta, poboljanja stanja kola, finansira-
nih od strane Evropske investicione banke.
Trenutno su u toku radovi na jednoj od naj-
starijih kulturnih institucija u Novom Sadu;
u pitanju je adaptacija i kapitalno oprema-
nje Srpskog narodnog pozorita, kao i re-
konstrukcija i sanacija Specijalne bolnice za
reumatske bolesti, Novosaanima poznatija
kao Jodna banja.
Dijagonala upravo zavrava svoj objekat u
ulici Laze Kostia u Novom Sadu i sprema
se da zapone veliki rezidencijalni projekat
na Subotikom bulevaru u Novom Sadu.
Poslovno-stambeni objekat izgraen na
uglu ulica Laze Kostia i eleznike, nala-
zi se na jednoj od najatraktivnijih lokacija
u samom centru grada Novog Sada. Pro-
jektovani objekat je svojim arhitektonskim
izrazom usklaen sa ambijentalnim karak-
teristikama okruenja, ali u savremenoj in-
terpretaciji sa nepretencioznom arhitektu-
rom jasnog, smirenog izgleda i jednostavnih
geometrijskih formi.
U oblasti stanogradnje ponuda kompanije
ogleda se u kvalitetno izgraenim stanovi-
ma i lokalima svih struktura, na izuzetno
atraktivnim lokacijama. Svi objekti koji su
izgraeni, od samog poetka poseduju sve
potrebne dozvole i dokumentaciju, te se
odmah po zavretku redovnim postupkom
uknjiavaju u zemljine knjige.
Dijagonala ostvaruje visok nivo kvaliteta
proizvodnje i poslovanja, pre svega zahva-
ljujui ulaganju u kadrove i opremljenost.
Godinji kapacitet proizvodnje iznosi oko
15.000 kvadratnih metara opremljenog
stambenog i poslovnog prostora, kao i
adaptaciju oko 10.000 kvadratnih metara
prostora za ostale namene.
Neprekidno obezbeenje zadovoljstva
korisnika kljuni je faktor koji omoguuje
opstanak Dijagonale na tritu
DIJAGONALA
Radnika28
21000NoviSad
tel:+38121450900
prodajastanovatel:+381216420300
ofce@dijagonala.com
www.dijagonala.com
Dijagonala se izvoenjem
graevinskih radova bavi pune
dve decenije, a danas predstav-
lja jednu od vodeih kompanija
u oblasti inenjeringa i grae-
vinarstva u Vojvodini.
PROJEKTOVANJEI
IZVOENJEOBJEKATA
KlinikicentarVojvodine
Objekatuul.TeodoraPavlovia
Objekatuul.Doaera
Objekatuul.LazeKostia
U sektoru za projektovanje i razvoj kompanije
MIKOM, elina konstrukcija hale osnove
22 x 150m i visine 37m sa aneksom osnove
22 x 70m i visine 20m, kao i procesna opre-
ma teine 500t, modelirana je u licencira-
nom softveru i za nju je uraena kompletna
radionika dokumentacija potrebna pro-
izvodnom pogonu.
Sa opremom i mainama koje kompaniju
Mikom svrstavaju u lidera u svojoj brani u
regionu, iskusni i vrhunski osposobljeni in-
enjeri i majstori u pet meusobno poveza-
nih proizvodnih hala (povrine 12.000m
2
),
proizveli su 1.100 tona eline konstrukcije
i 500 tona procesne opreme (stubovi visine
25m, cevovodi, silosi 4.000mm, dimnja-
ci, separatori, platforme...) i sopstvenom
transportnom mehanizacijom dopremili na
gradilite.
Tim visokoobuenih projekt menade-
ra i montaera, uspeo je da kvalitetno i
u kratkom roku montira elinu kon-
strukciju topionice i procesnu opremu.
Montaa kompletne eline kon-
strukcije obavljena je vijanom vezom.
Kao zadatke koje su uspeno savladani isti-
emo dizanje kape, teine 100t, iz dva dela
na visinu od 25, odnosno 31 metar, i njenu
montau (koriene su dizalice 30t, 40t, 70t,
120t i 300t, kao i teleskopski viljukar 4t/17m
i samohodne visinske korpe 25m i 31m).
Montirana su i dva krana nosivosti
110t i dva krana 20t. Takoe, obavljeni su i
pokrivaki i limarski radovi na povrini pre-
ko 17.000 metara kvadratnih.
Pored glavne eline konstrukcije i procesne
opreme, proizvedena je i montirana elina
konstrukcija i oprema za pomone objekte
za tretman vode, kompresorsku stanicu, tra-
fo stanicu, radionice, nadstrenice, itd.
U celokupnom procesu radionike izra-
de i transporta uestvovalo je osamdeset
radnika, etrdeset radnika na montai i oko
etrdeset neproizvodnih radnika.
Iskustvo steeno na ovom, ali i prethodno
uspeno obavljenim poslovima, kao i naj-
modernija oprema i mehanizacija koju po-
seduje i, to je najvanije, visokoobuen i
struan kadar, postavlja kompaniju Mikom
u sam vrh kompanija za projektovanje, izra-
du i montau elinih konstrukcija i opreme
u regionu.
Stalnom modernizacijom opreme i meha-
nizacije, kao i konstantnim usavravanjem
zaposlenih, kompanija Mikom spremna je
da ispuni sve zahteve potencijalnih Investi-
tora u dogovorenim rokovima, kvalitetno i
po najpovoljnijim cenama.
Sa kapacitetima i mogunostima kompanije
MIKOM moete se detaljno upoznati na
njihovom sajtu, a pozivamo vas da ih lino
posetite i upoznate se sa potencijalima koje
poseduju
KompanijaMIKOMizNovogSada,
ijestemogunostiikapaciteteupo-
znaliuprolimbrojevima,ostvarilaje
u2010.godininizuspenoobavljenih
poslova,odkojihizdvajamoproizvod-
njuimontau1.600tonaelinekon-
strukcijeiprocesneopremetopionice
SirmiumSteeluSremskojMitroviciza
11meseci.
ntaa kompletne eline kon-
kcije obavljena je vijanom vezom.
Iskustvo steeno na ovom, ali i prethodno
uspeno obavljenim poslovima, kao i naj-
MIKOM
PREDUZEEZAPROJEKTOVANJE,
IZRADUIMONTAUELINIH
KONSTRUKCIJAIOPREME
PROIZVODNJAIMONTAAELINEKONSTRUKCIJEI
PROCESNEOPREMETOPIONICESIRMIUMSTEEL
MIKOM
MiroslavaProdanovia12
21000NoviSad
tel:+381216411522
fax:+381216413106
info@mikom.rs
www.mikom.rs
www.build.rs 30
promo
Sve modele prof ila imamo stalno na lageru,
zbog ega moemo da vrimo isporuke u naj-
kraem roku, objanjava Ostoja Borkovi,
predstavnik kompanije Gebhardt - Stahl u
Beogradu.
Gebhardt - Stahl, zahvaljujui iskustvu ste-
enom u proteklih 30 godina, isporuuje
samo profile po najviim svetskim norma-
ma. Na godinjem nivou kompanija obradi
60.000 tona elika u Werl-u, gde je i sedite
firme. U drugom proizvodnom pogonu koji
se nalazi u Poljskoj (Stare Miasto) godinje
se obradi 10.000 tona elika. Moderan pro-
izvodni pogon i investicije u logistiku, kom-
paniji omoguavaju da konstantno garantu-
je brzu isporuku proizvoda.
Gebhardt - Stahl isporuuje profile venti-
lacionih kanala, ojaanja za PVC stolariju i
specijalne eline profile uraene po zahte-
vu kupca.
Za dalje etabliranje ove kompanije na te-
ritoriji zapadnog Balkana na licu mesta
zaduen je gospodin Ostoja Borkovi.
Gospodin Borkovi vlada srpskim i nema-
kim jezikom podjednako dobro i postoje-
im i potencijalnim muterijama stoji na
raspolaganju za detaljne konsultacije. On
je kompetentan sagovornik i kada je re o
carinskim formalnostima.
Muterije na zapadnom Balkanu imaju pri-
stup itavom asortimanu kompanije Geb-
hardt - Stahl. U to ubrajamo izmeu ostalog
L profil ventilacionih kanala za jednostavne
modele kanala bez visokih zahteva u pogle-
du zaptivenosti, kao i patentirani P profil
ventilacionih kanala koji na osnovu svog
sofisticiranog profilisanja za zaptivenost
klase B (DIN V 24-194) i TV sertifika-
ta predstavlja najnovije standarde u gradnji
ventilacionih kanala. Naknadno kitovanje ili
ubrizgavanje diht-mase ovde nije potrebno.
Na osnovu svog tridesetostepenog duplog
profilisanja i nagiba, profil pokazuje viso-
ku stabilnost, bez uobiajenog proputa-
nja. Kod profila 20, 30 i 40 zagarantovana
je kompatabilnost sa jedinstvenim kliznim
letvicama ili navojnim stegama.
Posebno potovanje kompanija Gebhardt
- Stahl uiva u brani tehnike ventilacionih
kanala, prvenstveno na osnovu svojih P20C
i P30C profila. irom sveta, ove dve varijan-
te predstavljaju vrhunske proizvode shodno
klasi zaptivenosti C (DIN 13779, odn. EU-
ROVENT 2/2) koja se sve ee preporu-
uje kao meunarodni standard minimalne
klase zaptivenosti. Visoka zaptivenost profi-
la postie se integrisanom diht-masom butil
koja se koristi tokom proizvodnog postup-
ka koji, inae, poseduje TV sertifikat. Na
osnovu toga izlini su kasniji radovi zapti-
vanja i podmazivanja, a, na kraju krajeva, i
trokovi montae.
Asortiman proizvoda u delu elinih oja-
anja je veoma irok i pokriva sve svetske,
a na ovom tritu esto koriene, sisteme
PVC stolarije. Kompanija je, ulaganjem u
proizvodni pogon, u mogunosti da tritu
ponudi elina ojaanja sa termikim preki-
dom koja su patentirana.
Gospodin Borkovi za kraj poruuje
Namera nam je da nae vrhunske pro-
izvode uinimo dostupnim i za kompa-
nije koje su zainteresovane za kupovinu
manjih koliina. Iz tog razloga, ne postoji
minimalna koliina koja mora biti po-
ruena. Takoe, sigurno se moe rei da
sa cenama primerenim ovom tritu i sa
najviim moguim kvalitetom proizvoda
kompanija Gebhardt - Stahl prua mo-
gunost saradnje mnogim kompanijama
u regionu
Gebhardt-Stahl
Runtestr.33
59457Werl,Nemaka
PredstavnikzaregionzapadnogBalkana:
OstojaBorkovi
mob:+381606064283
ostoja.borkovic@gebhardt-stahl.de
www.gebhardt-stahl.de
Tradicionalnonemakopreduzee
GEBHARDT-STAHLnudisvojepro-
izvodeuposlednjihgodinudana
direktnomuterijamanatritu
zapadnogBalkana.Profilikoji
ispunjavajusvepostojeestan-
dardedolazedirektnoiznemake
proizvodnjedokrajnjihkorisnika
uSrbiji,Hrvatskoj,BosniiHer-
cegovini,Albaniji,Makedonijii
Bugarskojbezposrednika.
modele prof ila imamo stalno na lageru,
ega moemo da vrimo isporuke u naj-
k bj j O j B k i
Tradicional
GEBHARDT
izvodeup
direktno
zapadn
ispunjav
dardedola
proizvodn
uSrbiji,
cegovin
Buga
KVALITETNI
ELINIPROFILI
www.build.rs 31
promo
Poslovna filozofija preduzea od samog po-
etka bazirana je na potovanju kvaliteta i
rokova po pristupanim cenama.
Osnovna delatnost firme je izgradnja in-
dustrijskih i montanih objekata, skladita,
magacina, hangara, poljoprivrednih objeka-
ta, sportskih hala, hladnjaa i ostalih obje-
kata razliitih namena.
Zbog brze montae i stavljanja objekta u
funkciju mnogo ranije nego klasinim na-
inom graenja, konstrukcije od elika u
kombinaciji sa fasadnim i krovnim pokri-
vaem od termoizolacionih sendvi panela,
nameu se kao primaran izbor za ovakve
vrste objekata.
Usluge koje prua preduzee
Medimont
Projektovanje
izrada projekta u skladu sa zahtevima i
mogunostima investitora
Izvoenje
izrada elinih konstrukcija u sopstvenom
pogonu
antikorozivna i protivpoarna zatita
konstrukcije, transport i montaa
oblaganje i pokrivanje objekta termoizola-
cionim sendvi panelima vodeih svetskih
proizvoaa
isporuka i montaa termoizolacionih
sendvi panela
oblaganje i pokrivanje objekata jednostrukim
trapeznim limom
pokrivanje objekata ravnim falcovanim
limom
izrada i montaa graevinske limarije
izrada i montaa trakastih transportera
montaa tehnoloke opreme
izrada i montaa crne, aluminijumske i
PVC bravarije
Inenjering
traenje inovativnih i sigurnih reenja sa
optimalnim odnosom kvalitet cena
gradnja industrijskih i montanih objeka-
ta po sistemu klju u ruke sa potovanjem
kvaliteta, rokova i predvienog budeta.
Mi smo tim koji je od samog nastanka
usredsreen na potovanje investitora u po-
gledu kvaliteta, rokova i cena, traenja opti-
malnih reenja usklaivanjem njegove elje
i mogunosti. Kao takvi smo i prepoznati
na tritu o emu govori i broj izvedenih
objekata. Svoje poslovanje smo, prvenstve-
no, vezali za trite Srbije, meutim, prepo-
znatljiv kvalitet izvedenih radova omoguio
nam je poverenje investitora i u Crnoj Gori.
Mi smo tim koji zasluuje da mu poverite
svoju investiciju, kau u Medimont-u
MEDIMONT
31000Uice
tel:+38131521467
mob:+381641668687
fax:+38131521572
81000Podgorica
tel/fax:+38220212021
mob:+38268071779
medimontuzice@gmail.com
Nastalismokaomalaporodina
firma2003.godinesaciljemda
sekvalitetomizborimozasvoje
mestonatritu.
DanasjepreduzeeMEDIMONT
prepoznatoodstraneinvestitora
kaofleksibilantimstrunihljudi
ipouzdanpartnerurealizaciji
investicija.
Referenc-lista izvedenih objekata:
Henkel, Inija - proizvodni pogon
TE Kostolac - magacin rezervnih delova
Holcim, Popovac - pogoni za pakovanje
cementa i paletizaciju
Volvo, Beograd - servisni centar
Delta DMD, Podgorica - magacinski
objekat
REIK Kolubara - magacin rezervnih
delova
Montenomax, Podgorica - regalno
skladite
BS Primus Electronics, Ulcinj - magacin-
ski objekat
Invicta, Danilovgrad - regalno skladite
Delta City, Podgorica - bioskopske sale
MIN DIV, Svrljig - proizvodni pogon
Artos, Kosjeri - upravna zgrada, silosi
brana
Ranerija Beograd - skladite gotovih
proizvoda
J PL Special, Kosjeri - hladnjaa
Farmakom MB, abac - proizvodni po-
gon Sterila (Mlekara abac)
Citron, Podgorica - prodajno servisni
centar
Bio-energy Point, Boljevac - skladite
peleta
Zlatibor Voda, Gostilje - proizvodni po-
gon
Medicinska kola, aak - sportska hala
l f l f d d R f li i d ih bj k
MEDIMONT
VAPOUZDANOSLONAC
DeltaDMD-Podgorica
Bones-Beograd
Invicta-Danilovgrad
Volvo-Beograd
Citron-Podgorica
Montenomax-Podgorica
www.build.rs 32
promo
promo
33 www.build.rs
Fabrika toplocinkovanih konstrukcija
Cinkara d.o.o. iz Kruevca, osnovana
2003. godine, nastavlja tradiciju porodi-
ne radnje koja se bavi preradom metala jo
od 1952. godine.
Cinkara ima veoma znaajno mesto u za-
titi metalnih konstrukcija metodom toplog
cinkovanja na tritu Srbije. Preduzee po-
seduje savremenu opremu za obavljanje na-
vedenih delatnosti i za svoje usluge i proiz-
vode izdaje odgovarajue ateste.
Proizvodni program Cinkare ine:
sistemi zadravanja na putevima
eline konstrukcije i elementi
zatitne iane ograde
elina gazita.
Pored toga, Cinkara nudi svim privrednim
drutvima uslugu toplog pocinkovanja e-
linih konstrukcija i ostalih elinih eleme-
nata. Dimenzije kade za cinkovanje su 9,3m
duina, 1,4m irina i 3,2m dubina.
elina konstrukcija se proizvodi po teh-
nikim zahtevima kupaca, za razliite na-
mene. Povrinska zatita se obezbeuje
toplim pocinkovanjem. Kvalitet proizvoda
ostvaruje se upravljanjem procesom u skla-
du sa standardima TQM ISO 9001, a za to
su garancija raspoloiva oprema i vrhunsko
znanje zaposlenih.
Zatitna iana ograda opte namene iz-
rauje se prema dimenzijama iz tablica
a slui za obezbeenje gradilita, poslov-
nih i privatnih objekata, javnih skupova...
Svi tipovi ograda nakon izrade zatiuju se
metodom toplog cinkovanja. Pored ograda,
u ponudi su i klizne, jednokrilne i dvokrilne
kapije.
elina gazita predstavljaju novinu u po-
nudi Cinkare:
tip BP perforirana elina gazita skla-
dnog dizajna, pogodna za iroku primenu
u industriji
tip BZ perforirana elina gazita pru-
aju visok stepen otpora klizanju zbog
svoje reckaste gazee povrine, posebno
su namenjena za industrijsku primenu
gde postoji opasnost od klizanja zbog
prisustva masti i ulja
model SP zavarena metalna gazita
(nosee pljosnate trake i upredene ipke),
odlikuju se velikom nosivou i pogodna
su za iroku industrijsku primenu, za iz-
radu: platformi, stepenita, odmorita,
peakih staza...
TOPLOCINKOVANJE
ZADUGVEKMETALA
Proces toplog cinkovanja sastoji se iz dva
dela: hemijske pripreme i samog cinkova-
nja. Hemijsku pripremu ini niz postupaka
potapanja komada u odreene rastvore.
Sam proces cinkovanja sastoji se od pota-
panja komada u rastopljen cink na tempe-
raturi 430-460C.
Potapanjem se stvara zatitna prevlaka, legura
gvoa i cinka koja titi komad od oksidacije.
Maksimalna dimenzija komada koji se moe
toplo cinkovati je 9.300 x 1.400 x 3.200mm,
dok se dvodelno mogu cinkovati komadi do
16.000mm.
Primere toplocinkovanih konstrukcija i prepo-
ruke (HTML ili PDF) za pripremu komada mo-
ete pogledati na sajtu Cinkare.
Faze procesa toplog cinkovanja:
odmaivanje
ispiranje
dekapiranje
ispiranje
uksovanje
suenje
cinkovanje
inspekcija
TOPLO CINKOVANJE
elinekonstrukcije
sistemizadravanjanaputevima
Cinkarad.o.oKruevac
zatitneianeograde
elinagazita
Detaljnije o kompletnoj ponudi Cinkare
iz Kruevca moete se informisati na sajtu
preduzea (tabele, preseci, tehniki poda-
ci...) ili direktno na kontakte ispod
CINKARA
Jasiki put b.b.
37000 Kruevac
tel.: + 381 37 418 680
420 910
fax: + 381 37 420 911
ofce@cinkara.rs
www.cinkara.rs
Metinvest BV u svom sastavu ima 24 kom-
panije koje se nalaze u Sjedinjenim Ame-
rikim Dravama, Italiji, Velikoj Britaniji,
vajcarskoj, Ukrajini, Rusiji, Turskoj, Kini,
Centralnoj Americi, Singapuru, Litvaniji,
Turkmenistanu, na Bliskom i Dalekom Is-
toku. Svoje proizvode prodaju u 75 zemalja
irom sveta.
Metinvest je organizovan u tri operativne
jedinice: uglja i koksa, rude gvoa i elika i
proizvoda od elika.
Naa kompanija je najvei proizvoa rude
gvoa u Ukrajini i jedan od najveih u svetu
u 2009. i 2010. godini. Rangirana je meu 10
najveih proizvoaa elinih limova u sve-
tu. Krajem 2010. godine Metinvest Grupi se
prikljuio i zavod Ilyich koji se bavi proizvo-
dnjom toplovaljane i hladnovaljane trake i
limova.
Pored toga, u sastavu Metinvest Holdinga
su i eliane u Italiji, Ferreira Valsider koja
se bavi proizvodnjom konstrukcionih elika,
toplovaljanih traka i debelih limova, kao i
valjaonica Trametal sa seditem u enovi i
proizvodnim pogonom u Udinama, name-
njena proizvodnji kvalitetnih limova.
Promet Steel, najvea valjaonica u Bugar-
skoj, koja se nalazi u sastavu Metinvest Gru-
pe, bavi se proizvodnjom rebraste armature
dimenzija od 8 do 32mm, ipkastog elika,
ugaonika i pljosnatog elika.
Spartan UK Ltd je kompanija koja se nalazi
u Velikoj Britaniji i proizvodi limove koji se
koriste u graevinarstvu.
Proizvodnjom profila, ipkastog elika, U
-nosaa, I nosaa, pljosnatog elika, limo-
va, toplovaljane ice, rebraste armature i cevi
bave se zavodi Azovstal, Ilyich, Yenakieve,
Makiievkai i Khartsyzsk.
U okviru Metinvest Grupe nalaze se i etiri
kompanije zaduene za podrku procesa pro-
izvodnje, prodaje, logistike i transporta ita-
vog proizvodnog programa Metinvesta.
Zahvaljujui postojanju ovih kompanija
unutar poslovne grupe Metinvesta, naa fir-
ma je dobila mogunost da ostvaruje ne samo
industrijski rast nego i podizanje integralne
efikasnosti itave grupe.
U okviru Metinvest Holdinga posluje i Me-
tinvest SMC Servis Metal Centar realizu-
jui prodaju svih proizvoda holdinga. Servisni
centri Metinvest SMC-a uvek raspolou sa
vie od 100 hiljada tona elinih proizvoda.
Na tritu Srbije, Metinvest SMC uspeno
posluje od 2008. godine. itav asortiman na-
ih proizvoda smeten je u luci Dunav - Pan-
evo gde se doprema brodovima iz Ukrajine
i Bugarske. Roba se dalje distribuira kami-
onima ili putem eleznice do naih krajnjih
kupaca zavisno od njihovih potreba.
Ciljevi kompanije Metinvest SMC:
Pruanje najvieg nivoa kvaliteta proizvoda
i usluga u punoj saglasnosti sa meunaro-
dnim standardima
Realizacija zahteva naih klijenata
Obezbeivanje najpovoljnijih uslova, od-
ravanje kvaliteta i potovanje rokova ispo-
ruke kako bi postali vaan dobavlja naim
kljunim kupcima
MetinvestSMCd.o.o.
AlekseBavanskog6
11040Beograd
Tel:+381112660007
Tel:+381113670411
Tel:+381113671264
Fax:+381112660006
ofce@metinvestsmc.rs
www.metinvestsmc.rs
www.metinvestholding.com
Metinvest, iji je vlasnik
holandska kompanija
Metinvest BV je
internacionalna vertikalno
integrisana grupa koja se
bavi proizvodnjom rude
uglja, koksa i elika.
h
intern intern
integ integ
bav bav
METALIZPRVERUKE
Iz naeg proizvodnog programa na srpskom
tritu nalaze se:
Toplovaljana ica
Rebrasta armatura u ipci
ipkasti i pljosnati elik
L profili
U, I nosai
Debeli limovi
Toplovaljana i hladno-
valjana traka
Limovi
www.build.rs 34
promo
Ilyich Iron and Steel Works
Yenakiieve Steel
Khartsyzsk pipe plant
Makiivka Steel
Promet Steel
Ferriera Valsider
Metinvest Trametal
Spartan UK
Skif-shipping
Prometey
Metinvest International SA
Metinvest-Ukraine
Azovstal Iron and Steel Work
Metinvest-SMC
Metinvest Eurasia
Avdiivka Coke Plant
Krasnodon Coal Company
United Coal Company
Inkor Chemicals
ODELJ ENJ E ELIKA
ODELJ ENJ E RUDE GVOA
POSLOVNE
J EDINICE
ODELJ ENJ A
ODELJ ENJ E RUDA UGLJ A I KOKSA
Metinvest, iji je vlasnik holandska kompanija Metinvest BV je internacionalna vertikalno integrisana grupa
koja se bavi proizvodnjom rude uglja, koksa i elika. Metinvest je organizovan u tri operativne jedinice:
uglja i koksa, rude gvoa i elika i proizvoda od elika.
NAA STRUKTURA
Ciljevi kompanije Metinvest SMC Beograd:
Pruanje najvieg nivoa kvaliteta svojih proizvoda i usluga
u punoj saglasnosti sa meunarodnim standardima
Realizacija zahteva naih klijenata
Obezbeivanje najpovoljnijih uslova,
odravanje kvaliteta i potovanjem
rokova isporuke postanemo
vaan dobavlja naim
kljunim kupcima.
Metinvest SMC d.o.o. | Alekse Bavanskog 6, 11040 Beograd
Tel.+381 11 2660 007; +381 11 3670 411; +381 11 3671 264 | Fax. +381 11 2660 006
Email: office@metinvestsmc.rs | www.metinvestsmc.rs | www.metinvestholding.com
Iz naeg proizvodnog programa
na srpskom tritu nalaze se:
/ Toplovaljana ica / Rebrasta armatura u ipci /
/ ipkasti i pljosnati elik / L profili / U, I nosai /
/ Debeli limovi / Toplovaljana i hladnovaljana traka /
/ Limovi /
U tom vremenskom periodu izgradili smo
veliki broj stambenih i poslovnih objekata
namenjenih tritu, ali i ostvarili veliki ui-
nak na izgradnji saobraajnica, kanalizaci-
onih sistema i drugih graevinskih formi.
Moemo slobodno napomenuti da smo
veliki uspeh i visok kvalitet postigli na iz-
gradnji industrijskih objekata.
Zahvaljujui profesionalizmu u svim oblasti-
ma svoje delatnosti, Leta se na tritu poka-
zao kao pouzdan i proveren partner. Na rad
u procesu poslovanja, od ideje do realizacije,
karakteriu kvalitet, pouzdanost u ispunjava-
nju obaveza i potpuna pravna sigurnost.
Izgradnja proizvodno-poslovnih objekata i
hala postala je poslednjih godina jo jedna
komponenta u irokom spektru graevinskih
delatnosti kojim se bavimo. Prilikom izrade
ovih objekata, primarno nam je da kvalitet
bude na zavidnom nivou, uz korienje naj-
savremenijih materijala i tehnologija.
Naravno, pratimo trendove u oblasti u ko-
joj poslujemo, tako da iz godine u godinu
usavravamo sopstvene kadrove, osavre-
menjujemo tehnike kapacitete i eduku-
jemo sopstveni menadment. Miljenja
smo da je ovo kljuna stvar i bitna karika
uspeha u poslu kojim se bavimo.
Inae, modernizacija opreme u proteklom
periodu bila je jedan od bitnih faktora koji je
graevinska kompanija Leta iz Inije reali-
zovala. Tako da su se pored najsavremenijih
graevinskih maina u okviru raspoloivih
resursa nale i one maine koje predstavljaju
najsavremeniji oblik tehnologije rada kao to
su postrojenja sa laserskim navoenjem.
Preduzee poseduje velik broj najsavreme-
nijih graevinskih maina, alata i dodatne
opreme, ali svakako da je ljudski potencijal
ono ime se firma najvie ponosi.
Naa firma, koja svojim kapacitetima sva-
kako moe odgovoriti svim potrebama tr-
ita, prihvata poslove koji su velikog obima
i specifinih zahteva. Kompanija se ve dui
niz godina bavi poslovima niskogradnje ali
u poslednjim godinama moe se svakako
podiiti i rezultatima koje je postigla na iz-
gradnji kompletnih proizvodno-poslovnih
objekata sa celokupnim ureenjem saob-
raajnica unutar njihovog kruga.
Uspeli smo da kreiramo jednostavan sistem
funkcionisanja koji nam, pre svega, omogua-
va da pruimo naim komintentima vrhunsku
uslugu uz minimalnu novanu nadoknadu.
Vizija naeg preduzea sastoji se u postavlja-
nju standarda koji e biti merilo kvaliteta
kada je u pitanju ova vrsta graevinske pro-
izvodnje na teritoriji Srbije. Kvalitet izrade
koji smo imali do sada nee i ne sme biti dru-
gaiji u vremenu koje je ispred nas.
Ovo je jedno od retkih graevinskih pre-
duzea koje je uspelo da odoli i negativnim
posledicama ekonomske krize, pogotovo u
oblasti graevinarstva. Vremenom smo se
prilagoavali potrebama trita i na taj na-
in i pozicionirali svoju delatnost
LETA
KraljaPetraIbb
22320Inija
tel/fax:+38122560524
tel/fax:+38122510031
letac@neobee.rs
www.letac.rs
Graevinska kompanija Leta
d.o.o, posluje ve vie od dva-
deset godina u graevinskoj
industriji i to u svojstvu izvoaa,
projektanta ili investitora radova.
Gr Gr Gr GGra a a aeeee
ddddd.oo. o.o, o, o,
de de dese se se
iin in i du duust st stri ri riji ji ji
pr pr proj oj ooj ojek ek ek ek ekta ta ta ta ttannnnnn
GRAEVINSKOPREDUZEE
LETA
www.build.rs 36
promo
www.build.rs 38
promo
MC SISTEM-om su osim samonosivosti,
postignute i dodatne prednosti: smanjenje
kontaktne povrine sa spoljanjom sredinom;
ne postoji potreba za noseim stubovima koji
bi remetili organizaciju prostora; lunom
formom su objedinjeni zidovi i krov u jednu
noseu konstrukciju i eliminisani termiki
mostovi; prozori manjih dimenzija na kosim
povrinama obezbeuju odlinu osvetlje-
nost prostora uz smanjene toplotne gubitke;
objekti ne zahtevaju investiciono odravanje.
Statiki sistem MC strukture je potpuno ne-
zavistan od statikog sistema strukture kojom
se organizuje unutranji prostor. MC siste-
mom gradnje omogueno je pravljenje obje-
kata razliitih namena, prilagoavanje objekta
specifinim potrebama, kao i preureenje
objekta u skladu sa razvojem poslovanja.
Va objekat moe u potpunosti promeni-
ti namenu za kratko vreme uz minimalne
trokove bez naruavanja statike objekta.
Nov, ekoloki, energetski efikasan
sistem izgradnje objekata poluci-
lindrinihformi
MC sistem je nov, ekoloki, energetski efi-
kasan sistem izgradnje objekata polucilin-
drinih formi razliitih namena i dimenzija.
Predstavlja objedinjen sistem proizvodnje,
transporta i ugradnje prefabrikovanih fero-
cemetntnih elemenata. Standardni elementi
su troslojni sa ugraenim termoizolacionim
slojem i koeficijentom toplotnih gubitaka
k=0,33W/mK, po elji i manje. Njihovom
montaom grade se trajni objekti bez ter-
mikih mostova.
MC sistem karakterie veoma brza i pou-
zdana gradnja - 12 radnika za 20 dana mon-
tira halu dimenzija 60 metara sa 17 metara,
odnosno 1.000 metara kvadratnih zatvo-
renog prostora. MC sistemom se skrauje
vreme koje protekne od poetka investicije
do poetka eksploatacije objekta.
Sportska hala
Projektovana da u svim segmentima obez-
bedi to vii nivo energetske efikasnosti u
izgradnji i eksploataciji
Obezbeeni optimalni klimatski uslovi
Primenjen je itav niz novih reenja u izgrad-
nji i integrisanju termotehnike opreme.
Gradnju patentiranim MC sistemom -
koji je izabran meu 10 najboljih projekata
odrive gradnje u Evropi - odlikuje:
Izuzetno bezbedan i trajan objekat 1.
Otporan na zemljotrese, olujne vetrove i poare 2.
Brza gradnja: kompletno opremljen obje- 3.
kat izgraen je za 4 meseca
Isplativa gradnja: od 450 /m za kom- 4.
pletno opremljen objekat
Ekoloka gradnja: za treinu manja po- 5.
tronja cementa i elika
Termoizolaciona svojstva elemenata su ekvi- 6.
valentna karakteristikama zida od opeke deb-
ljine 140 cm, dok oblik hale smanjuje to-
plotne gubitke objekta za dodatnih 30%.
Integrisanje termotehnike opreme ukljuuje:
Toplotnu pumpu - obezbeuje korienje ge-
otermalne energije za grejanje i hlaenje
Solarne kolektore - omoguuju grejanje sani-
tarne vode i dogrevanje vazduha u hali
Prednosti:
Stalno sve vazduh bogat kiseonikom - 1.
iskorieni vazduh se izbacuje iz objekta i
predaje toplotu sveem, spoljanjem vaz-
duhu koji ga zamenjuje
Optimalna temperatura - posebnim mla- 2.
znicama mea se vazduh i ujednaava
temperatura itavog prostora
Vlanost vazduha se odrava u fizioloki 3.
optimalnim granicama ime je omogue-
no nesmetano obavljanje sportskih aktiv-
nosti i obolelima od astme
Jonizacija vazduha - vazduh se obogauje 4.
ozonom - unitavaju se tetni mikroorga-
nizmi i uklanjaju neprijatni mirisi
Lunioblicisekoristeugraevinarstvu
jooddavninaijedinose
ovimoblicimaformirasamonosiva
konstrukcija.Poueniovominjenicom
odabralismo,prirodni,lunioblik
zanaeMChale.Vekovnasaznanja
sudodatnoobogaenasavremenim
iskustvimakojazarezultatdajusistem
prostornoumreenihlukovaigreda,
topredstavljasintezuklasinei
modernegradnje.
MILINKOVICOMPANY
BraeGavraji79
11275Beograd-Boljevci
tel/fax:+381113180700
milinkovicco@gmail.com
www.milinkovicco.com
Haletroeestputamanjeenergijezagrejanjeihlaenjeodpostojeihreenja
Za30godinasesamonapotronjielektrineenergijeutediuvrednostinovehale
Lunioblicise
ovimobli
konstrukcija.
odabrali
zanaeM
sudodatno
iskustvimako
prostornou
topre
NOVISISTEMZA
NOVODOBA
Korienje Tensar geomrea
na projektu modernizacije
pruge
Modernizacija pruge izmeu Bratislave i
Trnave ukljuuje izmetanje koloseka u du-
ini od 2,4km. Ova pruga je deo Evropskog
koridora V. Deo izmetene linije ide preko
veoma loeg terena sa malim kapacitetom
nosivosti. Izmetanje poinje seenjem i pro-
duavanjem prvog nasipa do visine od 8,5m
u duini od 400m. Nastavlja se eleznikim
viaduktom duine 700m iza koga je oporac i
sledei nasip visine 7m i duine 600m. Tu je i
most raspona 40m iznad reice uz nasip. Ovo
je znailo da smo imali suprotstavljenu krutu
mostovsku konstrukciju sa mekim nasipom
uz predvieno sleganje od oko 500mm.
Najvanije stvari su bile striktne i precizne:
Smanjiti totalno sleganje i razliito sle-
ganje ne samo u podunom nego i u po-
prenom smeru
Reiti problem prelazne zone izmeu na-
sipa i mosta
Bitno je istai da je predvieno sleganje
oporca izmeu 25 i 60mm a za nasip iza
samog oporca i do 300mm. Sve to uz to
manje oteenja po okolinu.
Ovo podruje je kavartalni sediment koji se
nalazi iznad neogenog sedimenta. Buotine
su raene na svakih 40m ispod viadukta,
odnosno 100m ispod nasipa. Kvartalni se-
dimenti variraju izmeu 4 i 10m. Nivo voda
je toliki da je povrina gotovo cele godine
vlana, uz prosenu temperaturu 9,6

C.
Originalnim projektom predvieno je isko-
pavanje i nasipanje pogodnim materijalom:
100.000m
Ekoloka zatita okoline
ipovima i vibro kamenim stubovima
slini problem:
~15.000m.
LIPEX
Krianieva12a;11000Beograd
tel/fax:+381112688413
2688816
mob:+38163359314
359316
lipex@eunet.rs
tensar@tensar.uk
www.lipex.co.rs
www.tensar-international.com
Lipex d.o.o. je zvanini distributer
kompanije Tensar International za
podruja Srbije, Crne Gore
i Makedonije. Kompanija Tensar
je pionir i lider na podruju proi-
zvodnje i primene geomrea.
Opis projekta:
enkvice - geoelije,
Slovaka
Primena:
Geoelijski madrac za elezniki nasip
Tensar proizvodi:
RE 80 - rebra geoelijskog madraca
SS 30 - osnova geoelijskog madraca
SS 20 - tehnoloki sloj
Datum:
Zapoeto tokom oktobra 2002. godine
Klijent / Investitor:
Slovaka eleznika uprava, Bratislava
Projektant:
PRODEX s.r.o, Bratislava
Izvoa:
Doprastav a.s, Mlynske Nivy
Osnovni tehniki detalji:
Visina nasipa: proseno 7,5m
Duina objekta: ~850m
Povrina: ~22.000m
2

Kosina:
Duine RE geomrea: 4,0-6,0m
Visinsko rastojanje geomrea: 0,5-1,5m
Lipex
kompa
i Ma
je pio
zv
TENSARGEOMREE
NAINFRASTRUKTURNIMPROJEKTIMA
Geoelije su uzete kasnije posle prvih upo-
reenja raznih metoda.
Najbitniji deo je bio definisanje dreniranja zbog
kvalitetnog prorauna. Kao prvo postavljanje
vertikalnih prefabrikovanih drenova do dubine
od 11m trougaono rasporeeni na rastojanju
od 1,4m. Za nasipe visine preko 4m projek-
tovane su geoelije od jednoosnih HDPE ge-
omrea sa silama 80kN/m i dvoosne geomree
30kN/m. Za nasipe do 4m visine umesto ge-
oelija tkani geotekstil sa 600kN/m.
Nasip je graen u 5 faza, tako da smo mogli
pratiti sleganje nakon zavretka svake faze.
U poetku, geoelije su bile predviene
samo kod mosta, kada se uvidelo da se ovom
metodom reava problem razliitog sleganja
izmeu oporca i nasipa, geoelije su dodate
i iza spoljanjih oporaca.
Osmatranje:
Uzeti su za karakteristine 5 poprenih pre-
seka na nasipu i postavljeni instrumenti (pi-
ezometi, inklinometri, klizajui deformo-
metar). Osmatranje se vri tokom process
gradnje kao i dve godine nakon putanja u
saobraaj. Dobijeni podaci o sleganju poka-
zuju vrednosti od svega 42% od predvienih
sleganja bez geoelija
Popreni preseci na koti 23.200km
Poduni presek
promo
39 www.build.rs
Kompanija Filli Stahl osnovana
je 1988. godine, i time je na-
stavljena stogodinja tradicija
kompanije Filli&Co. Zahvalju-
jui visokim standardima kvali-
teta u proizvodnji i usmerenju
na pruanje kompletnih ree-
nja, trite je vrlo brzo prepo-
znalo i nagradilo pouzdanost
preduzea, omoguivi brz rast
i razvoj Filli Stahl-a, najpre u
Austriji, a potom i u regionu.
FILLISTAHL
VAPARTNERZAKROV,
FASADUIHIDROIZOLACIJU
PARTNERI KOMPANIJE FILLI STAHL
Prefa (aluminijumski krovovi)
Villas (hidroizolacioni materijali)
Bauder (PVC i TPO membrane)
Rockwool
VM Zink
Figo Professional
Heller Snow Stop
Amonn
Lehmann
Enke
Zambelli
Battisti
Stubai
Filli Stahl je generalni zastupnik hidroizolacionih materijala preduzea Villas,
koji zadovoljavaju najvee svetske standarde.
Filli Stahl i na srpskom tritu nudi uslu-
gu u vidu organizovanog servisa na tere-
nu, savetovanja i edukacije projektanata,
izvoaa i investitora. Upravo ta usluga
ini Filli Stahl kvalitetnim i pouzdanim
partnerom koji e za vas uvek osigurati
najbolji izbor optimalnih reenja.
Preduzee je smeteno neposredno na Ba-
tajnikom drumu i, pored upravnih pro-
storija i magacina, na istom mestu vri se i
usluno savijanje limova za opiv do duine
od sedam metara.
Sve na jednom mestu za
krovove
Potrebno vam je razraeno reenje za fal-
covane ili ravne krovove? elite struni
savet, informaciju o materijalima, cena-
ma, uslugama? Potrebno vam je profilisa-
nje limova na gradilitu ili isporuka profi-
lisanih limova iz magacina?
elite da unajmite mainu za profilisanje i
zatvaranje falceva kao i svu drugu opremu
i pratei alat za vrhunsko izvoenje krov-
nih pokrivaa? Tada je Filli Stahl pravo
mesto za vas!
U Filli Stahl-u ete dobiti profesionalnu
uslugu, predloge i proraune uz pomo
strunjaka zaposlenih u kompaniji. Iza svih
njih stoji bogato iskustvo, ne samo u prodaji
ve i tehnikoj podrci na mnogobrojnim
projektima.
KOSI KROV
Svestran i inovativan:
Villas je olienje sigurnog krova
u nagibima 3 - 85 %.
GRAEVINA
Graevinska hidroizolacija na najviem
nivou: 365 dana u godini suve prostorije,
podrumi, balkoni, terase.
RAVNI KROV
Ekonomian i trajan:
100% vodonepropusna Villas sistemska
reenja garantuju sigurnost i niske trokove.
MOST / PUT
Sigurnost pre svega: Preko 40 miliona kva-
dratnih metara

Villas mostovskih hidroizo-
lacionih traka su u upotrebi po celom svetu.
www.build.rs 40
promo
Firma S1 CONSTRUCTION bavi se
izvoenjem svih vrsta hidroizolaterskih
radova.
Nae iskustvo jeste Vaa prednost! Stru-
ni kadar, koji poseduje ateste za ugradnju
svih vrsta hidoroizolacionih materijala, na
najkvalitetniji nain izvee sve potrebne
radove.
Imate li neko pitanje koje zahteva struan
odgovor? Samo pozovite i nai strunjaci e
Vam pruiti odgovor. Izvoenje radova brzo
- praktino - sigurno. Dajemo garancije na
sve izvedene radove
Filli Stahl na tritu Srbije nudi sve vrste
Prenih tehnikih reenja za aluminijum-
ske krovove i fasade.
Prefa nudi za svoje krovove i fasade: 40 go-
dina garancije; 75.000 sunanih sati; 35.000
litara kie/m
2
; 90 metara snega.
Filli Stahl na tritu Srbije nudi sve vrste
Bauderovih tehnikih reenja za hidroizo-
laciju industrijskih i stambenih objekata.
Bauder Termofol U15 - visokokvalitetno
tehniko reenje za hidroizolaciju industrij-
skih i stambenih objekata.
Samo izvoenje krovopokrivakih radova
nosi veliku odgovornost za konaan uspeh
jednog projekta. Filli Stahl ovom segmentu
posveuje posebnu panju. Komunikacija sa
projektantima i neposrednim izvoaima
odvija se i putem direktne obuke i besplatne
edukacije koju e za izvoaa vriti specija-
lizovani limari kompanije.
Za izradu krovova, Filli Stahl nudi veliki
izbor kvalitetnih limova i reenja za falco-
vanje i opive renomiranih proizvoaa:
Prefa, aluminijumski krovovi alumini-
jumski limovi i kompletni sistemi u 15
standardnih boja 40 godina garancije
VM Zink najkvalitetniji titan-cink u
raznim bojama i sa razliitim obradama
povrine
Roonox inox lim za falcovane krovove
bakreni lim za krovopokrivanje irok
izbor proverenih dobavljaa, specijalne
obrade povrine
obojeni pocinkovani lim mekani pocin-
kovani lim za falcovanje
FILLISTAHL
Batajnikidrum18a
11080Beograd-Zemun
tel:+381112105831
tel/fax:+381113161837
mob:+38162510533
ofce@llistahl.rs
www.llistahl.at
S1CONSTRUCTION
Batajnikidrum18a
11080Beograd-Zemun
tel:+381112105831
tel/fax:+381113161837
mob:+38162510533
mob:+381644376829
Bauder-primertehnikog
reenjazelenogkrova
S1 CONSTRUCTION bavi se
njem svih vrsta hidroizolaterskih
S1CONSTRUCTION
41
promo
www.build.rs
42 www.build.rs
regulativa
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
(Slubeni glasnik RS broj: 101/05) koji je do-
net 2005. godine stavio je van snage do tada
vaei Zakon o zatiti na radu. Novi zakon je
pored nove terminologije doneo i dve veoma
znaajne novine koje imaju za cilj da pojaaju
preventivne mere koje treba da smanje rizike
od povreivanja i oboljevanja zaposlenih. Po-
menute novine su institucija lica zaduenog
za bezbednost i zdravlje na radu (BZR) i akt
o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj
okolini.
Da krenemo od akta o proceni rizika. Svaki
poslodavac mora da izradi Akt o proceni rizi-
ka na radnom mestu i u radnoj okolini. Ovaj
akt mora da sadri sve elemente predviene
Pravilnikom o nainu i postupku procene
rizika na radnom mestu i u radnoj okolini
(Slubeni glasnik RS broj: 72/06 i 84/06 is-
pravka) od kojih je najvanije da se identi-
fikuju sve opasnosti i tetnosti koje mogu da
se jave na odreenom radnom mestu, da se
izvri procena nivoa identifikovanih rizika i
da se daju mere za smanjivanje rizika.
Obaveza svih poslodavaca u Srbiji jeste da
odrede lice zadueno za BZR. Ovu obavezu
poslodavci mogu da izvre na dva naina: da
nekog od zaposlenih ko ima poloen struni
ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu odrede
za lice za BZR ili da angauju pravno lice ili
preduzetnika koji ima licencu za obavljanje
poslova bezbednosti i zdravlja na radu koji
e ove poslove obavljati usluno. Poslovi lica
zaduenog za BZR definisani su lanom 40
Zakona. Obe varijante imaju svoje pred-
nosti i svoje nedostatke. Ukoliko nekog od
zaposlenih poaljete da poloi struni ispit,
morate da platite trokove obuke i polaganja
strunog ispita, a taj zaposleni uvek moe da
ode iz preduzea, jer ga uverenje ini konku-
rentnijim na tritu rada, i time poslodavca
vrati na poetak. Ukoliko za lice za BZR an-
gaujete kuu sa licencom, dobiete kvalite-
tniju uslugu, ali ona podrazumeva fakturu na
mesenom nivou. Naravno da visina novane
nadoknade zavisi od visine procenjenih rizi-
ka i od broja zaposlenih kod poslodavca.
U graevinarstvu je i po starim propisima
veliki znaaj davan preventivnim merama
BZR. Primer koji govori u korist ove konsta-
tacije jeste obaveza svakog izvoaa radova
da izradi elaborat o ureenju gradilita u ko-
jem se navode mere za bezbedan i zdrav rad
koje se moraju sprovoditi na tom gradilitu.
Posebno treba istai veoma obiman Pravilnik
o zatiti na radu pri izvoenju graevinskih
radova (Slubeni glasnik RS broj: 53/97) u
kojem su nabrojane sve mere koje treba spro-
voditi kako bi se smanjili rizici od povreiva-
nja zaposlenih.
Kako je graevinarstvo oblast u kojoj su pri-
sutni najvei rizici, normalno je da se, itajui
sam zakon, moe videti da se u najveoj meri
odnosi na ovu granu privrede, to je u neku
ruku i mala mana ovog zakona jer su neke
odredbe teko primenjive u drugim delatno-
stima. Meutim, veliki broj povreda u grae-
vinarstvu, esto i sa smrtnim ishodom, nate-
rao je zakonodavca da dodatno pootri mere
prevencije. Samo u 2010. godini u Srbiji se u
graevinarstvu dogodilo 14 smrtnih, 170 te-
kih, 10 kolektivnih povreda na radu kao i 8
tekih povreda na radu sa smrtnim ishodom.
Pootravanje mera se ogleda u donoenju
Uredbe o bezbednosti i zdravlju na radu
na privremenim ili pokretnim gradilitima
(Slubeni glasnik RS broj:14/09). Ova Uredba
je doneta 13.2.2009. godine, a sa punom pri-
menom trebalo je da pone 1.1.2011. godine.
U meuvremenu je puna primena odloena
za 1.7.2011. jer nije proizveden dovoljan broj
koordinatora.
Uredba je deo obaveza vezanih za bezbe-
dnost i zdravlje na radu prebacila na inve-
stitore graevinskih objekata. Do sada, po
naem zakonodavstvu, investitori nisu imali
obaveze vezane za bezbednost zaposlenih
na gradilitima, ve su sve obaveze snosili
izvoai radova. Kako ovakva situacija nije
dovela do eljenog poboljanja uslova rada,
bilo je neophodno odreene obaveze preneti
na investitore. Po ovoj uredbi, izmeu osta-
log, investitor je duan da angauje koordi-
natora za izradu projekta i koordinatora za
bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvoe-
nja radova. Ova uredba proizilazi iz direktive
Evropske unije koja je doneta davne 1994.
godine. Ova direktiva je obavezala investi-
tora da izvoaa radova prilikom ugovaranja
upozori i zahteva od njega da savesno, odgo-
vorno i struno primenjuje mere bezbednosti
i zdravlja na radu. Na osnovu ove direktive,
zakonsko reenje slino naoj uredbi postoji
u veini zemalja EU.
Koordinator za izradu projekta duan je da
izradi plan preventivnih mera. Plan preven-
tivnih mera i tehnika dokumentacija za
izgradnju objekta u skladu sa propisima o
planiranju i izgradnji, ine osnovu za pro-
cenu rizika od nastanka povreda i oteenja
zdravlja na radnim mestima i u radnoj okoli-
ni na predmetnom gradilitu. Koordinator za
izvoenje radova se stara da se mere iz ovog
plana sprovode pri izvoenju radova.
I, za kraj teksta, informacije o kaznenim od-
redbama koje moemo saeti u jednu ree-
nicu. 800.000 do 1.000.000 dinara je kazna
i po zakonu i po uredbi za neispunjavanje
najveeg dela odredaba. Vrlo je kratak spisak
prekraja za koje su propisane manje kazne.
Ove kaznene odredbe na prvi pogled deluju
preterane, ali, s obzirom na podatke date u
ovom tekstu, i nisu tako visoke
kon o bezbednosti i zdravlju na radu
lubeni glasnik RS broj: 101/05) koji je do- S
strunog ispita, a taj zaposleni uvek moe da
ode iz preduzea, jer ga uverenje ini konku-
na privre
(Slubeni
je doneta
menom tr
U meuv
za 1.7.20
koordinat
Uredba j
dnost i z
stitore gr
naem za
obaveze
NOVEZAKONSKEOBAVEZE
IZOBLASTIBEZBEDNOSTII
ZDRAVLJANARADU
UGRAEVINARSTVU
PROJEKTOVANJE, INENJERING, KONSALTING, NADZOR, IZVOENJE GRAEVINSKIH I GRAEVINSKO-ZANATSKIH RADOVA
LEVER INENJERING - Beograd
Ustanika 64/XVII, office@lever.rs
Tel. 3089-354, 3089-374
Fax. 3089-779
Zeleni krovovi, krovne bate
Sanacija i ojaanje betonskih
konstrukcija karbonskim trakama,
karbonskim lamelama i elinim
elementima
Sanacija procurivanja terasa
Hidroizolacija svih elemenata
konstrukcije zgrada, hala, ...
Terase sa odvojenim oblogama
(drvene palube, keramika,
kamen, kompozitni materijali,
podmetai fiksni i podesivi)
Sanacija konstrukcija zaptivnim,
konsolidacionim i konstruktivnim
injektiranjima
Protivpoarna zatita
Hidroizolacija mostova i tunela
Industrijski epoksidni i
poliuretanski podovi
Sanacija spoljanje vlage u
zidovima (podrumi, temelji,
bazeni)
Radovi na prednaprezanju
primenom sertifikovanog sistema
(betonski linijski nosai, betonske
ploe, geotehnika sidra)
Oblaganje tehnikim folijama
kanala, bazena, vetakih jezera,
deponija
Kiselootporna zatita
Sanacija kapilarne vlage u
zidovima
Zavrni radovi u graevinarstvu
DISTRIBUCIJA GRAEVINSKIH MATERIJALA RENOMIRANIH SVETSKIH PROIZVOAA
FIRESTONE BUILDING PRODUCTS, SAD
EPDM i TPO hidroizolacione membrane
vrhunskog kvaliteta
SOPREMA, Francuska
Polimerbitumenske izolacije od SBS i APP
bitumena
Poliuretanski teni premazi
RENOLIT, Nemaka
PVC hidroizolacione membrane za podzemni
deo konstrukcije, krovove i bazene
HDPE folije raznih debljina
VOLTECO, Italija
Bentonitne membrane za podzemne
hidroizolacije
Polimercementni hidroizolacioni premazi
ADCO Roofing products, SAD
Dvokomponentni lepak za fiksiranje
termoizo lacija PIR, PUR, EPS, XPS ili mineralne
vune na podloge od betona, elika, gipsa,
perlita, ...
Sistem za hidroizolacionu obradu prodora na
ravnim krovovima, 100% kompatibilan sa
APP/SBS/EPDM/TPO/metalnim podlogama
RPM/Belgium group, SAD - Belgija
Teni hidroizolacioni sistem na bazi MMA za
hidroizolaciju betonskih i elinih konstrukcija
mostova, peakih i biciklistikih staza, parking
prostora, tribina stadiona, tunela, rezervoara, ...
Dvoslojne membrane, HDPE/bentonit, za
hidroizolaciju podzemnih delova graevinskih
konstrukcija
DE NEEF, Belgija
Hidroizolacione tene membrane od
POLIURETANA, POLIUREE i METILMETAKRILATA
Materijali za zatitu i sanaciju betonskih
konstrukcija
Epoksidni lepkovi, karbonska platna i lamele za
ojaanje betonskih konstrukcija
ETERNO IVICA, Italija
Fiksni i podeavajui podmetai za obloge
terasa
Elementi za odvodnjavanje krovova i kinu
kanalizaciju
Pratei materijali i alat za hidroizolaterske
radove
TTM tension technology s.r.l., Italija
Sertifikovani sistemi za privremeno/permanentno
prednaprezanje graevinskih i geotehnikih
konstrukcija
POSETITE NAS U HALI 3 NA PREDSTOJEEM SAJMU GRAEVINARSTVA U BEOGRADU, OD 12. DO 16. APRILA 2011. GODINE
Svetlije ili tamnije? Izbor je Va!
Ostalo prepustite nama.
LEVER Inenjering je ovlaeni distributer
i ugraiva hidroizolacionih membrana
vrhunskog kvaliteta amerike firme
FIRESTONE BUILDING PRODUCTS.
Krenuli smo od injenice da su timski rad
i profesionalizam osnova svakog posla.
Poetkom 2007. godine smo okupili tim vrsnih
profesionalaca sa ciljem da, primenom
najsavremenijih tehnologija, ostvarimo
zahteve investitora kvalitetno, u dogovorenim
rokovima i u okviru planiranog budeta.
U proteklom periodu smo uspostavili saradnju
sa svetsk im liderima u oblasti proizvodnje
graevinskih materijala. Ova saradnja se
zasniva na obostranoj razmeni znanja i
iskustava, kao i zajednikoj kontroli kvaliteta
zavrenog posla. Osnovni kriterijumi izbora
naih partnera su kvalitet i tehnoloki nivo
njihovih proizvoda.
elimo da budemo u samom vrhu liste srodnih
preduzea i da Vas ime LEVER INENJERING
asocira na kvalitet, profesionalnost,
pouzdanost, vrhunske tehnologije, visoke
estetske i ekoloke standarde i naravno, na
tradicionalno domainsko poslovanje.
www.firestonebpe.com
www. l ev er. r s
ije? Izbor je Va! VV
ite nama.
ng je ovlaeni distributer
droizolacionih membrana
EPDM Krovni Sistemi
F
i
r
e
s
t
o
n
e

R
u
b
b
e
r
G
a
r
d

T
h
e

E
P
D
M

r
e
f
e
r
e
n
c
e
F
i
r
e
s
t
o
n
e

U
l
t
r
a
P
l
y
T
M

T
P
O
T
h
e

l
i
g
h
t

c
o
l
o
r
e
d

r
o
o
f
i
n
g

c
h
o
i
c
e
TPO Krovni Sistemi
44 www.build.rs
rubrika
Industrija betona se menja polako, ali se
ipak menja kada proizvoai, projektanti
i izvoai naprave i prepoznaju nove i bo-
lje naine reavanja dugotrajnih proble-
ma. Ona se, takoe, moe promeniti kao
odgovor na promene u kulturi, kao to je
poveano znanje i zabrinutost oko odrive
gradnje i bezbednosti generalno. Predsta-
viemo vam neke nove proizvode i pristupe
koje poinju da utiu na proizvodnju beto-
na i koji e vremenom postati jo uticajniji.
U irokom smislu, odriva gradnja je po-
kretaka sila iza veine sadanjih inovacija
u graevinskoj industriji. Jedan od dale-
kosenih ciljeva jeste da se proizvode jake,
izdrljive konstrukcije koje efikasno koriste
materijale. Drugi cilj je da se smanji koliina
neobnovljive energije koja je potrebna da se
proizvede, transportuje i sklopi graevinski
proizvod. Trei cilj je smanjivanje troenja
energije u useljavanju i odravanju zgrada.
Pojavljuju se novi proizvodi i metode koji e
pomoi ostvarivanju ovih ciljeva.
Shvatanja proizvoaa
Kevin A. Mekdonald (Kevin A. MacDo-
nald), potpredsednik proizvodnje u fabrici
betona Cemstone Products Co. iz Sjedinjenih
Amerikih Drava, smatra da postoji mno-
go naina na koje su se betonske meavine
promenile i na koje e se menjati - mnogi
zahvaljujui brizi oko odrivosti.
Odmiemo se od ideje da je odreena ko-
liina cementa ili odreeni odnos cementa
i vode klju visokokvalitetnog betona,
kae Mekdonald. Dodavanje portland ce-
menta u meavinu jeste, esto, najjednostav-
niji i najbri nain postizanja eljenih rezul-
tata, ali taj nain nije ba odriv. Dananji
trend jeste nalaenje drugih metoda koji su
energetski efikasni i ne zagauju okolinu.
Jedan od metoda jeste delimina zamena
portland cementa sa pepelom, ljakom od
visokih pei, metakaolinom i drugim po-
zolanima (pozzolan je materijal koji u kom-
binaciji sa kalcijum hidroksidom iskazuje
cementne odlike; pozzolana - poznat kao
pozolanski pepeo jeste fin, peskovit, vulkan-
ski pepeo, prvo otkriven i iskopan u Italiji, u
regiji Pozzuoli, blizu Vezuva). Kao nuspro-
dukti drugih industrijskih procesa, ovi do-
punski cementni materijali pruaju snagu i
druge poeljne odlike betonskoj meavini sa
mnogo manjim utrokom energije i emisije
ugljenika u odnosu na proizvodnju betonske
meavine od samo portland cementa.
Prema Mekdonaldu, korienje dopunskih
cementnih materijala je uveliko praksa, i
njihovi povoljni efekti su dovoljno odrivi
da bi osigurali njihovu kontinuiranu ulogu
u proizvodnji betona, i ako se usvoji pre-
dlog EPA (Environmental Protection Agen-
cy - Agencija za zatitu ivotne sredine) da
se reklasifikuje pepeo kao hazardni otpad.
Mislim da bi reklasifikacija bila katastro-
falna, zato to je predlog zasnovan na loim
naunim ispitivanjima, kae Mekdonald.
Ako se pepeo reklasifikuje u hazardni otpad,
to bi dovelo do smanjene upotrebe pepela
u betonskoj meavini ali ujedno i poveane
upotrebe drugih pozolana.
Sa druge strane, Mekdonald vidi potencijal
za vee korienje recikliranog agregata u
betonu. Standard ASTM C33 (Standard
Specification for Concrete Aggregates) dozvo-
ljava upotrebu recikliranih agregata. Postoji
miljenje da upotreba recikliranog agrega-
ta donekle smanjuje kvalitet betona, ali mi
moramo da edukujemo industriju da se bori
protiv takve predrasude. U stvari, upotreba
recikliranog agregata je moda i malo bolja
zato to on sadri ostatke cementnih materi-
jala. Potrebno je uloiti dosta napora u sepa-
raciju i ponovno korienje materijala kako
oni ne bi bili odbaeni, kae Mekdonald.
S obzirom da sada proizvoai betonskih
meavina blisko sarauju sa krajnjim kup-
cima u cilju dobijanja najboljeg, eljenog,
proizvoda, koristei odreene cementne
materijale i agregate, Mekdonald misli da e
prilagoavanje betonskih meavina samom
kupcu postati trend. Izvoai graevinskih
radova su zabrinuti oko osobina kao to su
vreme ovravanja betona i dobijene snage,
zbog ega proizvoai razvijaju bolje razu-
mevanje kako razni aditivi mogu da uestvu-
ju u cilju postizanja ovih, pozitivnih, osobina
betona, kae on. On veruje da je progres u
ovom pravcu donekle otean jer fabrike be-
tona ne zapoljavaju inenjere koji mogu da
naprave kvalitetnu betonsku meavinu.
Mekdonald oekuje da e se u narednih de-
set godina metode implantiranja vazduha
(implantiranje vazduha je korak u procesu
meanja betona koji ubacuje veoma male i
pravilno rasporeene mehurie vazduha u
betonsku meavinu) u betonske meavine
promeniti. On smatra da e se promena kre-
Industrija betona se menja polako, ali se
pak menja kada proizvoai projektanti
ugljenika u odnosu na proizvodnju betonske
meavine od samo portland cementa
NOVITRENDOVIU
PROIZVODNJIBETONA
NOVIMATERIJALIIODRIVAGRADNJA
POKREUINOVACIJE
45 www.build.rs
rubrika
energeto

Sinonim za kvalitet i
energetsku e kasnost
kod prozora
energeto

8000 | foam inside

U
f
-vrednost od 0,82 W/mK
U
w
-vrednost od 0,61 W/mK
raspoloivo u mnogobrojnim dekorima
www.aluplast.eu
ili 011 30 70 328
tati u smeru poboljanja metoda koji mogu
da stvore stabilniji sadraj vazduha unutar
betonske meavine, pritom sadravajui nje-
govu strukturalnu snagu i izdrljivost.
Korienje perli ekstrudiranog
polistirena (EPS) u meavini
Jedan inovativni proizvod koji ve pravi
razliku u nekim betonskim meavinama
jeste aditiv nazvan Elemix. On se sastoji
od uniformisanih polimernih sfera - perli
ekstrudiranog polistirena - koje smanjuju
varijabilnost betonske meavine i ujedno
poboljavaju karakteristike betona. Elemix
proizvodi Syntheon Inc. (SAD) i prvi put je
predstavljen strunoj javnosti na sajmu World
of Concrete (Svet betona) 2009. godine.
Korienje ovog aditiva dopunjuje ili u pot-
punosti izbacuje upotrebu drugih agregata,
stvarajui tako laku betonsku meavinu
koja postie bolju strukturalnu snagu. On,
takoe, poboljava termike osobine betona,
otpornost na pucanje i lake izlivanje betona
korienjem betonskih pumpi.
Menader prodaje u kompaniji Syntheon,
Leri epl (Larry Chappell), kae da je jedna
od kljunih prednosti ovog aditiva elimina-
cija konvencionalnih metoda implantiranja
vazduha. Perle se kompresuju i ponaaju
kao mehuri vazduha u prisustvu zaleene
vode. Betonske meavine bez implantacije
vazduha sa dodatim aditivom uspeno su
izdrale 999 ciklusa u testu ASTM C-666
(ASTM - American Society for Testing and
Materials - Ameriko drutvo za testiranje i
materijale) - otpornost betona na naglo mr-
ljenje i otopljenje (Freeze/Thaw Resistance),
kao i testiranje za protivpoarne sertifikate
UL i ULC (Underwriters Laboratories i Un-
derwriters Laboratories of Canada).
Dodavanje aditiva betonskoj meavini ini
ga vie rastegljivim i na taj nain smanjuje
mogunost pojava pukotina nakon suenja.
Zaustavlja formiranje mikropukotina ispod
povrine i rezultira manjom veliinom i
brojnou pukotina, kae epl.
Ojaavanje betona
makroberom
Nove generacije proizvoda od sintetikih vla-
kana za ojaavanje betonske meavine poma-
u u dostizanju oekivanih rezultata koje sta-
rije verzije ovog materijala nisu mogle dostii.
Mikrosintetika vlakna (npr. veoma fina poli-
propilenska i najlonska vlakna sa jednim pu-
njenjem i deformisana, mreno rasporeena,
polipropilenska vlakna) dostupna su decenija-
ma. Ona su bila dizajnirana da smanje plasti-
no skupljanje i pomognu u kontroli termikih
pukotina. Njihovi efekti bili su ogranieni
zbog injenice da su vlakna oteavala meanje
i izlivanje betona kada su koriena u velikim
dozama radi spreavnja pucanja betona.
Forta Corporation (Grove City, Sjedinjene
Amerike Drave) predstavila je 1999. go-
dine makrosintetika vlakana sa karakteri-
stikama koje su olakale procese meanja,
izlivanja i oblikovanja betona pri upotrebi
velikih doza vlakna. Novi vlaknasti proizvo-
di imaju uvrnut oblik koji spreava zgrua-
vanje i pojaava snagu betonske meavine.
Ujedno, oni su sive, betonske boje i imaju
specijalni oblik (vlakna) koji omoguavaju
lake izlivanje i oblikovanje betona.
Mogunost upotrebe velike koliine sinteti-
kih vlakana u betonskoj ploi omoguava joj
odreeni nivo rastegljivosti koja spreava po-
javu pukotina, ujedno pruajui vrstu, izdr-
ljivu povrinu koja moe da podnese velike
terete. Iskustvo rada sa sintetikim vlaknima
pokazalo je da se raspored vlakna moe do-
datno poveati, bez bojazni da e se to nega-
tivno odraziti na karakteristike betona.
Na poetku 2009. godine odrao se test raz-
liitih meavina betona da bi se utvrdilo ko-
liko varijable kao to su meavina, veliina i
proporcija agregata, aditivi, zavrne metode
i ojaavanje sintetikim vlaknima utiu na
skupljanje i savijanje betonske ploe. Test je
uraen u jednom skladitu, gde je 5.500m
2

poda podeljeno na delove od 500 i 1.000m
2
.
U delu gde je koriena najvea doza ma-
krosintetikih vlakna (16,1 kg vlakna na
0,76m
3
betona) primeeno je da ne postoji
nikakva znaajna promena tokom jednogo-
dinjeg korienja.
Potpredsednik prodaje u Forta korporaciji,
Den Bidl (Dan Biddle), kae da kompanija
olakava graevincima izbor pravog odnosa
vlakna u odreenoj meavini u odnosu na
zahteve projekta. Koraci potrebni da se do-
stignu odreene radne karakteristike zavise od
koliine vlakana u betonskoj meavini, kae
Bidl. Meavine sa 1,36 do 2,27kg vlakana po
0,76m
3
betona, ne moraju se menjati - moe-
te koristiti iste agregate i aditive kao i bez do-
datka vlakna. Za meavine sa 2,27 do 16,1kg
po 0,76m
3
morate obratiti panju i moda
izmeniti gradaciju agregata i odnos vode i ce-
menta u cilju dobijanja odgovarajuih karak-
teristika. Za meavine preko 16,1kg vlakana
po 0,76m
3
betona morate dodati reduktor
vode srednjeg raspona ili polikarboksilatne
superplastifikatore meavini da bi se postigla
dobra mogunost izlivanja. Preporuujemo
da izvoai urade probni test izlivanja da bi
se navikli na razlike u rukovanju betonskih
meavina sa dodatkom vlakna.
Kako kae Bigl, cena dodavanja 0,45kg ma-
krosintetikih vlakna po 0,76m
3
betona je,
otprilike, 5 dolara. Naravno, ne sme se za-
boraviti da se upotrebom vlakana smanjuje
upotreba armature i radne snage. Ipak, po-
boljanja u karakteristikama betona i njego-
voj izdrljivosti, kao i zadovoljstvo klijenta,
jesu najvanije koristi koje makrosintetika
vlakna pruaju
Rolomatik ima dugogodinje iskustvo
u izradi i montai elinih konstrukcija.
U njihovom projektnom birou koga ine in-
enjeri arhitektonske, graevinske i main-
ske struke sa poloenim strunim ispitom
i sa licencom za projektovanje, obavljaju se
poslovi projektovanja, rukovoenja radovi-
ma i vre se sve vrste nadzora u graenju.
Da bi radovi bili kompletni, znaajno me-
sto u proizvodnji zauzima i pogon za pro-
izvodnju elinih konstrukcija i delova za:
proizvodne hale, skladita, sportske dvora-
ne, auto-salone, ispitne stanice, hladnjae,
farme, poljoprivredne objekte, poslovne i
stambene objekte... Zavrna obrada kon-
strukcije moe biti toplo cinanje ili bojenje
tenim postupkom bojama na akrilnoj bazi
ili prema zahtevu posebnim bojama za pro-
tivpoarnu zatitu. Svi proizvodi iz progra-
ma Rolomatik atestirani su u institutu IMS
u Beogradu i Mainskom fakultetu u Niu,
a za sve radove poseduju licence resornog
Ministarstva.
Tim struno obuenih radnika spreman je
da izvri radove po najzahtevnijim projekti-
ma uz maksimalno potovanje predvienih
rokova. Kako bi bili spremni da na vreme
odgovore zahtevima kupaca, u vlasnitvu
preduzea je i vie hidraulinih platformi
razliitih tipova za montane radove na vi-
sini.
O kvalitetu izvedenih radova i zadovoljstvu
investitora izvoenjem i pristupom u oba-
vljanju preuzetih obaveza, govori i broj izve-
denih objekata u prethodnih par godina.
Rolomatik u saradnji sa kompanijom King-
span nudi fasadne i krovne termoizolacione
panele koji koriste skriveno i vidljivo kaei
metod privrivanja i mogu biti postavljeni
vertikalno ili horizontalno.
Kompanija Rolomatik u svojoj ponudi ima
i uslugu hidroizolacije od PVC membrane
poznatih svetskih proizvoaa Flag i Sika.
Takoe, u okviru proizvodnog pogona po-
seduje i limarsku radionicu, osposobljenu za
izradu svih vrsta limarskih proizvoda.
Preduzee Rolomatik, zahvaljujui izuzet-
no velikom iskustvu i strunim kadrovima,
moe da odgovori i najkompleksnijim zah-
tevima u proizvodnji i montai fasada od
aluminijuma, stakla ili alubonda. Koristei
najnovije sisteme ugradnje i vrhunski kva-
litetne materijale izuzetno atraktivnog di-
zajna, Rolomatik u svakom pogledu izlazi u
susret svojim kupcima i korisnicima usluga.
Rolomatik je nastao kao preduzee za pro-
izvodnju aluminijumskih rolo vrata, ali se
nije zaustavio na tome. Od 2000. godine
proizvodi i montira PVC stolariju, a vre-
menom je izrastao u lidera u proizvodnji
industrijskih i garanih vrata. Danas je i
ovlaeni distributer segmentnih garanih
i industrijskih panelnih vrata renomiranih
proizvoaa Richard Wilcox iz Kanade i
Kingspan iz Irske. U ponudi imaju i drve-
na, aluminijumska i rolo garana vrata, kao i
aluminijumska, rolo i industrijska vrata ve-
like brzine otvaranja.
Naravno, uz dobra vrata potrebni su kva-
litetni i pouzdani pogoni koji se uvoze od
poznate amerike kompanije Chamberlain
Lift-Master sa kojima Rolomatik sarauje
ve dugi niz godina i iji je distributer za
pogone svih namena, kako za garana i in-
dustrijska vrata, tako i za kapije dvorita i
industrijskih objekata
ROLOMATIK
Buinskopolje252,PF14
31250BajinaBata
tel:+38131869007
869018
869418
fax:+38131869407
info@rolomatik.com
www.rolomatik.com
Preduzee Rolomatik je moder-
no preduzee iji je proizvodni
pogon smeten na 2.500m
2
, a
poslovni partneri e biti doeka-
ni u modernoj poslovnoj zgradi
koja na najbolji nain predstavlja
renome i ugled jednog od vodeih
proizvoaa u svojoj brani.
ROLOMATIK
KOMPLETNA GRAEVINSKA USLUGA
Rolomatik poseduje i svu
neophodnu mehanizaciju i maine
za bre i kvalitetnije izvoenje
graevinskih radova
promo
46 www.build.rs
www.build.rs 48
promo
Profili su testirani pojedniano i u sklopu
kao sistem, laboratorijski i na objektu, a
dobijeni rezultati prevazilaze standardne
faktore sigurnosti.
Zbog smanjenog broja elemenata koji se
koriste u ovom sistemu, ugradnja je brza i
precizna.
Ovaj sistem omoguava jednostavnu upo-
trebu razliitih dimenzija i debljina kamenih
ploa. Na istoj fasadi mogu se upotrebiti plo-
e debljine od 2cm, 3cm, 4 i vie centimetara
sa promenljivim visinama i irinama.
Potkonstrukcija se sastoji:
Od originalnog primarnog nosaa sa ko-
snikom to mu je povealo nosivost i krutost.
Sam nosa, dimenzija 115x85x5x248mm,
ima mogunost da bude levi ili desni i da se
nastavak L vertikalnih nosaa vri na gore ili
na dole, sa ve formiranim otvorima za za-
vrtnjeve i ankere. Sekundarni nosa je istog
poprenog preseka kao primarni, samo je
2,5 puta manje duine. Primarni nosa je
uglavnom fiksiran sa dva 10 inox ankera
u betonsku konstrukciju. Sekundar je fiksi-
ran sa jednim komadom 10 inox ankera u
hemijskoj auri ako je na mestu oslanjanja
giter blok. Osno rastojanje sekundarnih no-
saa je do 150cm. Primarni nosa moe da
bude na vrhu vertikalnog nosaa, dole ili, ako
odgovara, i u sredini vertikalnog nosaa.
Vertikalni nosa TV, je robusni L nosa
dimnezija 70x50x4mm i posebno je pro-
jektovan za ovaj sistem. Fiksira se sa dva
zavrtnja M10 za primarni nosa TAp ili sa
1 kom. M10 za sekundarni nosa TAs. Di-
menzije TV nosaa u sklopu sa primarnim
i sekundarnim nosaem omoguavaju ideal-
nu vertikalnost koja se postie dozvoljenom
tolerancijom od gotovo +/- 3cm u odnosu
na vertikalnu ravan, to omoguava pokriva-
nje veih greaka od +/-1cm u vertikalnosti
izvedenog zida objekta. Standardna duina
TV nosaa je 6m, to praktino znai da
pokriva gotovo sve spratne visine. Vertikalni
L nosai se uglavnom postavljaju na 100cm
meusobnog odstojanja, za kamen d=3cm.
Horizontalni nosai (nosai sloenog po-
prenog preseka, oznaka TH1; TH2 i TH3)
omoguavaju veliki broj kombinacija fiksira-
nja - direktnog prihvatanja kamenih ploa.
TH nosai se postavljaju na svaku horizon-
talnu fugu koja je uobiajeno irine 6mm.
Vertikalne fuge mogu da budu i slepe, tj.
da nisu naglaene. TH nosai su fiksirani
za TV nosae uglavnom sa po jednim za-
vrtnjem M8.
Osnovna prednost ovog sistema u odnosu
na druge je ta to se kombinacijom profila
postie da svaka pozicija kamena bude sa-
mostalno fiksirana ukoliko ima odgovara-
jue dimenzije (klupice, plafoni, paletne).
Ovim profilima je postignuto kontinuirano
oslanjanje kamena, to je povoljnije za kame-
ne ploe u odnosu na takasto prihvatanje.
Za izradu svih navedenih profila koristi se
kvalitetna aluminijumska legura AW 6063
T6, koja u odnosu na standardne komercijal-
ne profile ima pojaanu nosivost. Sa alumi-
nijumskom potkonstrukcijom se postie na
fasadi istovetan rad profila kao i kod alumini-
jumskih fasadnih povrina - prozora
PotkonstrukcijaTABAzaventi-
lisanukamenufasadusastojise
odnekolikoposebnihalumini-
jumskihprofila,kojisunamen-
skiprojektovaniinapravljeniza
ovajtippotkonstrukcije.
ALUMINIJUMSKAPOTKONSTRUKCIJA
ZAVENTILISANEKAMENEFASADE
TABA
TrajkaRajkovia3
11077NoviBeograd
tel:+381112270554
mob:+381638505677
mob:+381641109151
fax:+381112280183
info@tabas.rs
www.tabas.rs
TH1
TV
TAp
ModelTabapotkonstrukcije
zaventilisanukamenufasadu
e-mail: info@kumal.hr, info@kumal-bg.rs | www.kumal.hr
UMADIJA GRANIT uvozi sirove gra-
nitne blokove sa svih strana sveta sa ciljem
da tritu ponudi veliki izbor boja i kvali-
teta materijala. Inspekcija i odabir sirovih
blokova vri se u kamenolomima kako bi
se izabrani materijal uskladio sa potrebama
trita.
umadija Granit ima sofisticirani proizvod-
ni pogon koji je deo modernog industrij-
skog kompleksa smetenog na povrini od
7 hektara u srcu industrijske zone. Najvei
deo kapaciteta usmeren je prema proizvo-
dnji graevinskog kamena koji se koristi u
arhitektonskim projektima. Proizvodni ka-
pacitet pogona iznosi 25.000m
2
iseenih i
ispoliranih ploa meseno.
umadija Granit prua sveobuhvatne, spe-
cijalizovane usluge tehnike podrke privat-
nim investitorima, arhitektonskim biroima,
i graevinskim preduzeima tokom planira-
nja, projektovanja i izvoenja projektnih ra-
dova. Projektovanje i planiranje kamenore-
zakih radova, koji obuhvataju kompleksne
fasadne sisteme, podopolagake radove i
izradu masivnih detalja u kamenu, zahteva-
ju dokumentovan proces koji je koordiniran
izmeu profesionalnog tima i izvoaa. Ko-
ordinacija radova se zasniva na kompletnoj
tehnikoj dokumentaciji koju ine radioni-
ki i izvoaki crtei. Na osnovu radionikih
crtea, pristupa se izradi detaljnih listi za se-
enje kamenih panela koji se potom pripre-
maju i odvoze na gradilite prema pretho-
dno usaglaenom dinamikom planu rada.
Fasadni sistemi
Dizajn vertikalnih kamenih obloga najee
se vri u okviru sistema ventilirajue fasade.
umadija Granit razvija sisteme ventili-
rajue fasade na osnovu specijalizovanih
aluminijumskih profila koji su dizajnirani i
atestirani za odreene funkcije unutar siste-
ma. U tom pogledu, sistem se zasniva na tri
osnovna elementa:
Kotve Aluminijumski profili koji se od-
govarajuim ankerima privruju za be-
tonsku ili zidanu konstrukciju zgrade i nose
vertikalne ili horizontalne terete kojima je
sistem izloen.
Vertikalni nosai Aluminijumski profili
koji se privruju za kotve odgovarajuim
rafovima i slue za vertikalno nivelisanje
fasade kao povrina na koju se privruju
horizontale ine.
Horizontalne ine Aluminijumski profili
specijalnih oblika u koje i na koje se mon-
tiraju kameni paneli. ine se privruju za
vertikale rafovima. Aluminijumski profili
se prilagoavaju projektnim zahtevima kao
to je udaljenost kamena od konstrukcije
zgrade, kao i posebnim detaljima kamene
fasade koje zahteva projekat (ukrasni frizo-
vi, arhitrave, lukovi, stubovi i slino).
Osnovna prednost sistema ventilirajue fa-
sade jeste visok nivo tolerancije u odnosu na
nepravilnosti koje nastaju tokom izvoe-
nja radova na konstrukciji samog objekta.
U principu, koristei profile iz svog redov-
nog asortimana, sistemi umadije Granit
postiu nivo tolerancije +/-30mm.
U odnosu na sistem ventilirajue fasade
koriste se i tzv. tradicionalni sistemi koji se
zasnivaju na zidanju kamenih panela koji
se postavljuju pored betonske konstrukcije
objekta na razdaljini propisanoj projektom
ali ne vie od nekoliko centimetara. Kameni
paneli se vezuju za zid ankerima sainjenim
od bakarne ice ili ipkama od nerajueg
elika. Vazduni dep se obino puni ce-
mentnim malterom.
Enterijerski detalji
umadija Granit ve niz godina aktivno
uestvuje u opremanju hotelskih enterijera,
privatnih vila i ustanova.
Komplikovane intarzije se seku water-jet
mainama prema arhitektonskim crteima.
Podne i zidne obloge i detalji projektuju se
u skladu sa arhitektonskim zahtevima od
razliitih kamena.
Pojedini detalji kao to su arhitrave lifta, ka-
piteli stubova izvode se u masivima koji se
obrauju na CNC mainama u pogonima
umadije Granita.
umadija Granit prua kompletnu uslugu
od prodaje velikog izbora materijala (mer-
mera, granita, travertina i oniksa), preko
posebno dizajniranih elemenata potkon-
strukcije do obezbeivanja kvalifikovanih
monterskih ekipa
UMADIJAGRANIT
BulevarkraljaAleksandra232
11000Beograd
Tel:+381113863290
Proizvodnja-Industrijskazona
34304Aranelovac
Tel:+38134705005
Fax:+38134705056
ofce@sumadijagranit.com
www.sumadijagranit.com
UMADIJAGRANIT
UMADIJA GRANIT neguje
dugu porodinu kamenore-
zaku tradiciju. U periodu
dugom preko 50 godina,
utemeljeno na iskustvu neko-
liko generacija, preduzee se
razvijalo u spoju tradicionalne
klesarske vetine i umea i vi-
sokog proizvodnog kapaciteta,
pouzdanosti i kvaliteta kojim
je odgovarano na izazove
moderne industrije.
Osnovni principi ovog sistema su:
prilagodljivost projektnim zadacima
upotreba metalne potkonstrukcije
mogunost upotrebe termike i zvune
izolacije
komparativno brz proces ugradnje
proizvodni pogon u Aranelovcu
galerija kamena u Aranelovcu
50 www.build.rs
promo
Hotel Masteru Novom Sadu
www.build.rs 51
promo
Moderan pristup u savremenoj gradnji insi-
stira na materijalima visokog kvaliteta, koji
zadovoljavaju karakteristike brze ugradnje.
Jedan od najznaajnijih faktora koji utiu
na rentabilnost gradnje jeste svakako rok
zavretka, koji treba da bude to krai, ali
smanjenje roka, naravno, ne sme znaiti i
smanjenje kvaliteta izvedenih radova. Zbog
toga se graevinski materijali konstantno
prilagoavaju novim metodama ugradnje.
Fabrika graevinskog materijala Marko
Todorovi Matox a.d. prva je srpska fabrika
koja je videla u kom pravcu se razvija grae-
vinska industrija, i jo 1998. godine poela
da proizvodi suve gotove maltere za ma-
insko nanoenje. Obzirom da u to vreme
na tritu Srbije skoro da nije bilo maina
i ekipa obuenih za mainsko malterisanje,
zapoet je pionirski poduhvat u kome je
kroz edukaciju i praktian rad osposobljeno
nekoliko ekipa i nabavljeno nekoliko ma-
ina za malteraciju. Vrlo brzo se taj nain
rada rairio, tako da danas u Srbiji skoro da
ne postoji nijedan znaajniji stambeno-po-
slovni graevinski objekat koji se malterie
runom metodom. Ali, unapreenje jedne
operacije ne znai automatski i unapreenje
celog sistema rada. Ba iz tog razloga, ekipa
FGM MATOX a.d. posvetila se zadatku da
se celi postupak i proces zavrnih radova u
graevinarstvu ubrza i pojednostavi. Na taj
nain su i napravljeni materijali i usvojena je
tehnika mainskog gletovanja i mainskog
bojenja zidnih i plafonskih povrina.
Karakteristike materijala koji se koriste u
ovakvom nainu rada znatno se razlikuju od
karakteristika materijala koji se standardno
obrauju. Poto je re o brzom procesu rada,
potrebno je da materijali za veoma kratko
vreme postignu svoje najbolje karakteri-
stike. To se postie korienjem specijalno
odabranih i proverenih sirovina, napredne
tehnologije i najnovijih recepata za proizvo-
dnju.
Jedna od bitnih prednosti mainskog malte-
risanja jeste to to je materijal ve spreman
za upotrebu, tako da nije neophodno naba-
vljati posebno sve komponente. To znai da
je smanjeno i angaovanje radne snage jer
nije potrebno angaovati radnike na mealici
kao ni pomone radnike. Kod izvoenja ma-
inske malteracije, dovoljan je jedan radnik
koji e mainu puniti materijalom tako to
postavi vreu sa suvim mainskim malterom
na mesto predvieno za punjenje. ak se i taj
jedan radnik moe izbei ukoliko se koristi
materijal u rasutom stanju, jer se u tom slua-
ju suvi materijal transportuje preko silomata
direktno iz silosa do maine. Prednost rada
sa rasutim materijalom, pored toga to je
manipulacija materijalom daleko laka, jeste
i ta to se izbegava skupi istovar materijala,
odnoenje istog do maine i skladitenje pra-
znih vrea nakon upotrebe. Silos se postavi
na gradilitu i kasnije se po potrebi dopunja-
va materijalom putem auto-cisterni. Kada se
zavri sa svim radovima, silos se jednostavno
odveze sa gradilita i prebaci na neko drugo.
Kada govorimo o mainskom gletovanju i
bojenju, situacija je analogna gore pomenu-
tom procesu mainske malteracije. Sve gore
pomenute prednosti vezuju se i za ovaj nain
rada, ali se naravno maine koje se koriste u
procesu razlikuju.
Fabrika Marko Todorovi Matox a.d, po-
red proizvodnje i prodaje materijala, moe
da ponudi i varijantu kompletnog izvoe-
nja radova, i na taj nain znaajno pomogne
investitorima, koji u tom sluaju znaju da
e na njihovom objektu kompletan posao
zavrnih radova obaviti visokokvalifokova-
ne ekipe sa visokokvalitetnim materijalom i
opremom. Veoma je bitno i to to su mate-
rijali koji se ugrauju apsolutno meusobno
kompatibilni tako da se u potpunosti izbe-
gava mogunost eventualne neeljene reak-
cije usled neslaganja materijala.
Za odgovorno izvoenje radova MATOX
timova, garanciju sigurnosti kvaliteta radova,
investitorima prilikom odabira izvoaa za-
vrnih radova govore mnogi objekti u Srbiji
i zemljama u neposrednoj okolini koje smo
uradili i uspeno predali investitorima
Fabrika graevinskog materijala
MARKO TODOROVI MATOX a.d.
nudi vam bre, jednostavnije,
istije i kvalitetnije izvoenje
zavrnih radova u
graevinarstvu
Osnovne prednosti mainskog nanoe-
nja gotovih materijala su:
Bre izvoenje radova
Vei stepen iskorienja materijala usled
manjeg rastura
Znatno vei dnevni uinak
Nii trokovi radne snage zbog utede
na ljudskim resursima
istije gradilite
Laki nain manipulacije materijalom
Ujednaeni kvalitet materijala
e celi postupak i proces zavrnih radova u
raevinarstvu ubrza i pojednostavi. Na taj
ain su i napravljeni materijali i usvojena je
tom procesu mainske malteracije. Sve gore
pomenute prednosti vezuju se i za ovaj nain
rada, ali se naravno maine koje se koriste u
MAINSKOMALTERISANJE,
GLETOVANJEIBOJENJE
MATOX
Glavikiputbb;35250Parain
tel:+38135570511
fax:+38135562160
www.scala.rs
MATOXDirect
Narodnogfronta86v
M.M.Lug;11050Beograd
tel:+381113046149;3473973;3473578
direct@matox.rs
KnezaDanila49-51;11000Beograd
tel/fax:+381113225253
www.matox.rs
www.build.rs 52
promo
SIHGASISTEMI
SISTEMIZASPAJANJEDRVENIH
KONSTRUKCIJA
Preduzee SERVIS MR iz Slo-
venije, zastupnik je preduzea
SIGHA koje je razvilo potpuno
nove sisteme za spajanje drvenih
konstrukcija, kako klasinih tako i
laminiranih, izradu drvenih fasada
i terasa. Sisteme odlikuje izuzetna
jednostavnost izrade, velika snaga
na spojevima, montaa potkon-
strukcija za fasade bez toplotnih
mostova, nevidljivo rajenje
drvenih fasada i terasa.
Preduzee SERVIS MR d.o.o. iz Jesenica,
Slovenija ve je na slovenakom i hrvat-
skom tritu sa sistemima SIHGA ostvarilo
vie znaajnih rezultata. Iskustvo steeno na
raznim projektima preneemo sa zadovolj-
stvom u vau sredinu.
Sistem IDEFIX namenjen je spajanju dr-
venih konstrukcija gde je znaajna snaga
spajanja. Odlikuje ga jednostavna izrada
kao i izuzetna snaga spajanja. Sistem omo-
guava jednostavnu izradu spoja, jer je za
spoj potrebno na elu drvene grede izbuiti
rupu u koju se umetne Idefix spojnik. Idefix
privrujemo sa osam rafova, na popre-
ni poloaj izbuimo rupu za raf i spoj je
uraen. Idefix spoj je prvi spoj koji eono
u drvetu zaista dri. Pogodan je za sve vrste
drvenih konstrukcija.

STF potporna noga namenje-
na za stubove prilikom izrade
nadstrenica. Podeavajua po
visini, velike je nosivosti, jedno-
stavna za montau. Kod klasi-
nih podmetaa u obliku slova U,
problem je u tome to se gvoe
svakog jutra i pri svakom loem
vremenu kondenzuje, a tu vla-
gu drvo upija i za nekoliko go-
dina zbog te vlage istruli. Kod
STF podmetaa ovih problema
vie nema, a Idefix spojnik dri
izuzetnom snagom drveni stub
i spreava da se pri vetru ili ne-
vremenu odvoji od podmetaa.
Zahvaljujui mogunosti pode-
avanja sada vie nije potrebno
izraivati nosee stubove raz-
liitih duina, jer se podmetai
podeavaju po visini do 50mm.
Postoji mogunost montae pod
uglom i u beton. Kod montae
u beton izbuimo rupu 2-4mm
veu od rafa i lepkom jednostav-
no zalepimo podmeta u beton.
Sistem THERM GOFIX na-
menjen je izradi drvene pot-
konstrukcije za montau fasa-
da. Sistem obezbeuje montau
potkonstrukcije bez odvoenja
toplote iz zgrade. Kod klasine
montae potkonstrukcije, pri-
vrstimo drvenu letvu vertikalno
na razmaku od oko 60-80cm. Izmeu letvi
se postavi izolacija i na letvama nastaje to-
plotni most koji odvodi toplotu iz zgrade.
Da se to ne bi dogaalo, dodatno se monti-
raju letve u jednakom razmaku, ali horizon-
talno. Tako se samo delimino prekida to-
plotni most. Kod montae sa Therm Gofix
sistemom ovih problema nema, jer najpre
privrstimo izolaciju za zid, a zatim rafovi-
ma Therm Gofix privrstimo potkonstruk-
ciju za zid. Tako letva nema neposredan
kontakt sa zidom, jer je kontakt samo na
rafu. Montaa je brza i jednostavna. Ovim
sistemom moemo da uradimo potkon-
strukciju za bilo koju fasadu (Esal, Kom-
pakt ploe) i to na ve uraenoj klasinoj
fasadi, dakle kroz stiropor ili kroz bilo koju
izolaciju...
Sistem FASSADENCLIP
omoguava montau drvene
fasade bez vidljivih rafova.
Klasian sistem montae drve-
ne fasade bez vidljivih rafova
bio je panelni sistem. Napravljeni paneli su
rafljeni na fasadnu potkonstrukciju. Fas-
sadenclip je sastavljen od metalnih nosa-
a, koji se rafe sa zadnje strane fasadnog
profila. Imamo tri duine nosaa koji nam
omoguavaju montau od 57 do 95mm iri-
ne fasadnog profila. Prvi profil privrstimo
dole i gore, a svaki sledei profil samo zata-
knemo u prethodni i rafimo samo sa gornje
strane. Time postiemo da fasada bude sa
jedne strane pokretljiva i samim tim se ne
savija i ne krivi.
Sistem DIELENFIX na-
menjen je za montau te-
rasa bez vidljivih rafova.
Upotrebljiv je za sve vrste
drveta. Sistem je slian sistemu za montau
fasada, samo to su svi elementi izraeni od
RF (rostfrei) materijala. Montane ploice
rafimo unakrsno na donjoj strani profila za
terasu, prvu dasku zarafimo spreda i poza-
di, a svaku sledeu samo zataknemo u pret-
hodnu, podesimo razmak od 5mm izmeu
dasaka i rafimo samo spreda. Terasa se
zbog pokretljivosti ne krivi, jer ima dovolj-
no prostora za skupljanje i irenje. Zato se
terase izraene sistemom Dielenfix ne krive.
Poto je daska odvojena od potkonstrukcije,
spojevi se brzo sue i time se produava po-
stojanost terase.
Posavetovaemo Vas kako efikasno i na naj-
bolji nain upotrebiti Sihga proizvode u Va-
oj proizvodnji. Sihga je izradila i sav alat za
montau sistema
SERVISMR
ZastupnikzaSrbiju
C.Revolucije15
4270Jesenice
Slovenija
Tel:+38645860505
Fax:+38645801038
Mob:+38641636655
trmister@siol.net
www.mister.si
www.mister.hr
Zid
GoFix Therm
FassadenClip
Izolacija letva
Montaa
nevidljivih vijaka
Montaa
vidljivih
vijaka
Od pionira graevinskog
materijala do visoko
pozicionirane marke
Marka Baumit je danas prisutna u svesti
graevinara i razvila se u jednu od najpo-
znatijih marki graevinskog materijala.
Jasni ciljevi u poslovanju poveli su Baumit
od pionira u graevinarstvu do broja 1 u
Austriji i visoko pozicionirane marke u
svakoj zemlji gde posluje.
Preduzee Baumit d.o.o. je na tritu Srbije
prisutno od marta 2002. godine. Nalazi se
u 100% vlasnitvu austrijskog proizvoaa
graevinskih materijala Wietersdorfer Bau-
stoffe Beteiligungs GmbH sa upravom u Kla-
genfurtu.
Celokupan prodajni asortiman proizvo-
di se u Baumitovim fabrikama u sko-
ro svim zemljama u kojima i posluje.
Poetkom 2006. godine Baumit zapoinje
proizvodnju i u Srbiji u fabrici W&P Bau-
mit u Aranelovcu.
Baumit fasadni sistemi
Baumit kao renomirani proizvoa zapoi-
nje 2011. godinu redizajniranom ambala-
om Baumit proizvoda, kao i novim imeni-
ma fasadnih sistema.
Svako novo pakovanje prepoznatljivo je po
svojoj pripadajuoj nijansi - koja je ujedno
pripadajua za svaki pojedini fasadni sistem.
Svi proizvodi su u novom, modernijem
pakovanju. Nova ambalaa ne znai samo
lepi izgled. Ona pria priu o fasadnim sis-
temima i pravilnim kombinacijama Baumit
proizvoda koji ine sistem. Pria je nastavak
koncepta 100% Baumit, a svaki proizvod
ini sistem jednako vaan i utie na kvalitet
celokupnog fasadnog sistema.
Baumit fasadni sistemi doprinose racional-
nom korienju energije, dobrom oseaju
unutar kue i lepom izgledu fasade.
Kako izabrati pravi fasadni
sistem?
Predlaemo vam da sledite Baumit sisteme.
Reenje je jednostavno.
Izolacioni materijali se meusobno razliku-
ju, zato vam predstavljamo nekoliko Baumit
poznatih vrhunskih termoizolacionih fasa-
dnih sistema.
Baumit Open
Fasadni lepak: openContact
Inovativni fasadni sistem sa open fasa-
dnom ploom
Odlina paropropusnost
Jednako paropropustan kao cigla
Baumit Star
Fasadni lepak: StarContact
Proveren i pouzdan visokokvalitetni
fasadni sistem
Ispunjava najvie standarde na podruju
fasadnih sistema
Fasadni lepak StarContact spaja najbolje
prednosti za upotrebu u fasadnom siste-
mu sa ploama od stiropora (EPS F/plus)
i ploama od mineralne vune (ili lamela)
Baumit Pro
Fasadni lepak: ProContact
Dobra vrednost za uloeni novac
Fasadni sistem sa stiroporom (i sa ploa-
ma od mineralne vune)
Pogodan za novogradnju i renoviranje
Cilj daljeg poslovanja i razvoja Baumita na
ovim prostorima jeste dostii nivo kao u Au-
striji postati No.1 u sferi graevinskih ma-
terijala. Upravljanje kvalitetom i zatita okoli-
ne od poetka je u modelu voenja preduzea
u obe matine kue, a dosledno se primenjuju
i u svim Baumitovim preduzeima
BAUMIT
BAUMIT
Smederevskiput25k
11130Beograd
tel:+381113475079
3475082
www.baumit.rs
Proizvodnumarku
Baumit
inedvanajvea
austrijskakoncerna
uprivatnomvlasnitvu,
WietersdorferGruppei
SchmidIndustrieholding,
satradicijomdugom
115godina
Baumit Open Baumit Star Baumit Pro
promo
53 www.build.rs
www.build.rs 54
promo
Najee se koriste stiropor i mineralna vuna
jer je i njihova ponuda na tritu najvea.
Meutim, ovi ve tradicionalno poznati
izolacioni materijali imaju i svoje mane,
koje ih ne svrstavaju u kategoriju proizvo-
da pogodnih za odrivi razvoj. U poslednje
vreme na tritu se mogu nai i odreeni
novi i ekoloki materijali koji imaju toliko
vrhunskih osobina da im je skoro nemogue
nai manu, a pri emu je rasipanje toplotne
energije umanjeno u poreenju sa tradicio-
nalnim izolacionim materijalima. Jedan od
tih materijala je i termomalter koji sadri
samo prirodne sastojke.
To je Konboterm - prirodna ekoloka viso-
koefikasna izolacija namenjena za upotrebu
u graevinskoj industriji dobijena kombino-
vanjem prirodnih graevinskih materijala sa
ak 30% recikliranih ekolokih elemenata.
Ova toplotna izolacija je ujedno i protivpo-
arna izolacija jer u kontaktu sa otvorenim
plamenom ne gori i ne podrava gorenje.
Otporna je na plesni i insekte i ima odline
karakteristike zvune izolacije.
Izolacija Konboterm se moe nanositi na
zidove bilo runo bilo mainskim putem.
Zidovi na koje je naneta ova vrsta izolacije
nisu hermetiki zatvoreni, tj. oni diu ime
se izbegava stvaranje vlage i stvara se povolj-
na mikroklima u prostoru.
Visok stepen poroznosti ove izolacije daje
ekoloki kompozitni materijal koji pored
izuzetnih termikih svojstava karakteriu i
elastinost, visok stepen proputanja vodene
pare (disanje zida), kao i osobina da elimi-
nie vlagu.
Kombinacija plemenitih prirodnih i recikli-
ranih sastojaka ini ovaj materijal savrenim
termoizolacionim materijalom koji kada
se nanese na zid, uopte se ne razlikuje od
obinog maltera. Mehanike osobine ovog
maltera su kao i kod svakog omalterisanog
zida i ne odaje onaj upljikavi zvuk kao fasa-
de sa stiroporom ili mineralnom vunom.
Ovaj prirodni izolacioni materijal ne menja
svoj prvobitni sastav i karakteristike tokom
celog veka trajanja objekta, to znai da
zgrade koje su njime termoizolovane svojim
stanarima pruaju zdravu i prijatnu klimu,
kako u zimskom tako i u letnjem periodu.
Konboterm se moe nanositi kako sa spolj-
ne strane zida tako i iznutra.
Ovaj ekoloki malter ima impresivan koefi-
cijent toplotne provodljivosti, nezapaljiv je i
ne pomae gorenje a pri temperaturi arenja
na 1.100C ne raspada se i ne stvara nikakve
gasove koji bi mogli biti tetni za okolinu.
Odlian je zvuni izolator. Elastian je to
spreava nastanak mikropukotina na fasadi.
Nanosi se brzo i jednostavno direktno na
zid od bloka, cigle ili betona, bez ikakve do-
datne pripreme.
Nabrojane prednosti i ekoloka svojstva
preporuuju Konboterm kao materijal bu-
dunosti koji je ve sada dostupan
ELKONDd.o.o.
NaseljeDunavbb,
Po.fah25
21300Beoin
kontaktosoba:BorislavKondi
tel:+381652509884
elkond@open.telekom.rs
Tema koja je najzastupljenija u svim
asopisima iz oblasti ekologije je sva-
kako zatita ovekove okoline kao i
uteda energije ili kako se to popular-
no naziva zelenaenergija. Konano je
svet sagledao da je rasipanje energije
i nerecikliranje otpadnih materijala,
koji mogu biti industrijskog ili drugog
porekla, velika prepreka ka postizanju
odrivog razvoja. Ako se takvi materi-
jali recikliraju i upotrebe u proizvodnji
odreenih proizvoda onda je to ko-
ristan materijal od koga oveanstvo
moe imati viestruku korist.
Zdrav i prirodan materijal
Rasipanje energije je velika opasnost
za odrivi razvoj a uteda energije, tj.
energetska ef ikasnost, sve vie se uzima u
obzir pri izvoenju graevinskih radova.
Razvijene zemlje su strogim propisima
nametnule trend tednje energije, zbog
ega se poslednjih godina zaista vie ne
grade objekti bez termoizolacije.
kako za
uteda en
no naziva
svet sagle
i nereci
koji mogu
porekla, v
odrivog r
jali reciklir
odree
ristan ma
KONBOTERM
FASADNATERMOIZOLACIJA
PoglednapostavljenuKONBOTERM
termoizolacijunazidusazavrnom
fasadom
Konboterm-otporannagorenje
ivisoketemperature
Konbotermizolacija
mreicasamalterom
gotovafasada
Izgledgotovefasadepreko
Konbotermanaziduodopeke
Dvoslojna gustina ploama daje odline
mehanike karakteristike, a ujedno i po-
boljana toplotno-izolaciona svojstva, to
nemaju standardne monolitne izolacione
ploe. Zbog vrlo dobre elastine potpore
mehanikim privrivanjima, ploe dvo-
slojne gustine imaju prednost nad ostalim
krovnim ploama za korienje u kom-
binaciji s PVC ili TPO vrstama krovnih
membrana.
Prednost ovih proizvoda je izuzetno velika
otpornost na takasto optereenje (do 800
N) to znatno utie na otpornost na opte-
reenja koja se dogaaju tokom izvoenja
ravnog krova, te kasnije u njegovoj eksplo-
ataciji. Manja prosena gustina, a samim
tim i manje dodatno optereenje uz veliku
mehaniku nosivost, vrlo je bitno kada je
nosea konstrukcija izvedena od visokopro-
filisanih elinih limova
ROCKWOOL
ProdajairazvojuSrbiji
tel:+381601013297
ProdajnamestauSrbiji:
PolykemSR,Beograd;tel:0112456809
PartizanUC,Beograd;tel:0112511067
Gillepromet,Beograd;tel:0113321026
FilliStahl,Beograd;tel:0112105831
Vranjkovi-Linea,NoviSad;tel:021823701
Baustoff+MetalRitam,Zemun
tel:0113777777
info.rs@rockwool.com
www.rockwool.rs
JEDNOSLOJNOPOLAGANJE
NARAVNIMKROVOVIMA
BEZHLADNIHMOSTOVA
IZOLACIJARAVNIHKROVOVA
Kamena vuna 5 u 1
1. Zatita od poara
2. Zatita od buke
3. Toplotno izolaciona svojstva
4. Finansijska uteda
5. Ekoloki prihvatljiva
Ulaganje u Rockwool izolaciju od ka-
mene vune viestruko se isplati.
Rockwool kamenom vunom
do energetskih pasoa
U vreme kada je energija skupa i njena cena
neprekidno raste, zgrade i kue obnavljamo
primarno radi poboljanja energetskog bi-
lansa, a ne samo zbog estetskog doivljaja
objekta. Energetski obnovljen dom troie
manje energije za grejanje i hlaenje, to
podrazumeva i manje raune, dakle - finan-
sijsku utedu. Procene govore da u Srbiji
energetski nije efikasno izmeu 300.000 i
400.000 kua, pa se po kvadratnom metru
kod nas proseno potroi i vie od 200 ki-
lovat-sati.
Vlasnici objekata ija gradnja pone posle
prvog juna imae energetski paso doku-
ment sa podacima koliko energije zgrada
troi. Bez njega nijedna nova graevina
ubudue nee moi da dobije upotrebnu
dozvolu, kao ni da bude uknjiena.
U zavisnosti od zbira energije potrebne za
hlaenje, grejanje, osvetljenje, odravanje
stambenih objekata u toku godine, pasoi e
biti podeljeni na energetske razrede. Od A+
za zgrade koje troe najmanje energije do G
razreda za one ija je uteda najmanja.
Trina vrednost trebala bi da bude vea za
objekte sa manjim utrokom energije, ime
se vrednost toplotne izolacije valorizuje ne
samo kroz utedu energije, ve i kroz cenu
samog objekta
Posetite nas na beogradskom Sajmu
graevinarstva od 12. do 16. aprila na
tandu Vranjkovi-Linea u hali 2
Pravilnom izolacijom objekata smanju-
ju se ne samo trokovi grejanja i hlae-
nja, ve i emisije CO
2
u atmosferu.
Izolacione ploe od kamene vune dvoslojne gustine velike
nosivosti parcijalnog takastog optereenja i odlinih
toplotno-izolacionih karakteristika (mala vrednost
koecijenta toplotne provodljivosti )
promo
55 www.build.rs
Ploedvoslojnegustinemoemopolagatisamoujednom
slojuikodprojektovanihvelikihdebljinaizolacije
www.build.rs 56
promo
Kompanija Pavstone svojim iskustvom i iz-
uzetno obuenim kadrovima kao i mreom
strunjaka i partnera, osposobljena je za sve
vrste usluga planiranja, projektovanja i za sa-
vetodavnu funkciju u primeni granita i mer-
mera u graevinarstvu i opremanju objekata.
Osim prodaje i distribucije kamena,
Pavstone je na raspolaganju svim svojim
kupcima za sve vrste konsultacija u vezi sa
primenom granita i mermera u praksi. To
znai da je kompanija osposobljena i ser-
tifkovana za kompletno planiranje, izradu
strunih studija, preliminarnih konsulta-
cija i nadzor u primeni svojih materijala.
U svom radu kompanija posebnu panju
obraa novim tehnologijama, marektinkoj
filozofiji rada i visokoprofesionalnom odno-
su prema poslu. Na ovakav nain, po siste-
mu klju u ruke, kupci proizvoda kompanije
Pavstone dobijaju visok kvalitet usluge i po-
uzdanost pravilne upotrebe kamena u svim
fazama njegove primene u graevinarstvu.
Misija kompanije je da kvalitetom svojih
proizvoda i usluga stalno unapreuje razvoj
primene granita i mermera u graevinarstvu
i srodnim delatnostima. Ono to Pavstone
izdvaja od slinih firmi iz ove oblasti, jeste
izuzetan kvalitet materijala koji se nalazi u
prodaji, stalna kontrola kvaliteta i vrhun-
ska strunost ljudi zaposlenih u kompaniji.
Na proceni, selekciji i isporuci ovih mate-
rijala, kompanija razvija posebnu mreu
strunjaka i partnera, visokospecijalizo-
vanih i pojedinim delantostima vezanim
za upotrebu granita i mermera, koji svo-
jim uslugama dopunjuju osnovni prodajni
koncept kompanije.
Kao direktan uvoznik, Pavstone poseduje
potpunu kontrolu nad kvalitetom kamena.
Kompanija je u mogunosti da zaintereso-
vanim kupcima prui i usluge projektovanja
i 3D modelovanja, potpune tehnike speci-
fikacije materijala, procene i preporuke nje-
govih vrsta i osobina za razliite primene,
kao i zatitu kamena od atmosferskih uti-
caja i drugih negativnih faktora, koji mogu
uticati na primenjene materijale.
Uz pomo savremenih kompjuterskih mo-
dela i naina projektovanja, potencijalni
kupci su u mogunosti da, putem vizuel-
nog utiska, imaju uvid o buduem izgledu.
Zahvaljujui izgledu primene kamena na
njihovim graevinskim, stambenim, ili po-
slovnim objektima oni su, uz nau strunu
podrku, u prilici da na licu mesta unapred
donesu ispravne i vane odluke, u vezi sa
izborom, nabavkom i primenom materijala,
to znatno tedi vreme i sredstva planirana
za gradnju.
U sklopu ovakvog koncepta naih usluga,
svakom potencijalnom kupcu posveuje se
posebna panja. Na zahev kupca mogua je
kompletna obrada i ugradnja, virtuelna pre-
zentacija objekata sa potencijalnim vrstama
kamena i razliitim vrstama obrade, veliine,
dezena i bordura. Na raspolaganju kupcima
je i u svakom trenutku dostupna struna po-
mo naih arhitekata i dizajnera.
Kompanija posebnu panju posveuje kva-
litetnom odnosu sa svim kupcima. Ovo po-
drazumeva brzu i adekvatnu uslugu, uvek
dostupan kontakt, realne rokove koji se po-
tuju i konkurentnu cenu naih proizvoda.
Na cilj i naa glavna prednost jesu zado-
voljstvo naih kupaca.
Uspenost vaeg poslovanja, atraktivnost va-
ih stambenih ili poslovnih objekata njihova
trajnost i kvalitet, jeste i na najvei uspeh.
Pavstone predstavlja jednog od lidera u uvozu
i prodaji granita i mermera na tritu Srbije
i Istone Evrope. Dugogodinje iskustvo na
ovim poslovima, stvorilo je poverenje kupa-
ca u nau kompaniju i rezultiralo pojaanim
prisustvom i delovanjem na tritu. I, narav-
no, zadovoljstvom naih krajnjih korisnika -
kupaca, partnera i distributera.
U skladu sa naom politikom visokih stan-
drada i besprekornog kvaliteta proizvoda,
granit i mermer koji prodajemo poseduju
atest izdat od Instituta za puteve, laborato-
rije za kamen i kamene agregate, kao dokaz
njihovog kvaliteta.
Kompanija Pavstone nije samo uvoznik i
prodavac granita i mermera - Pavstone je
oznaka vrhunskog kvaliteta i va pouzdan
poslovni partner
PAVSTONE
Krevakiputbb
34304Aranelovac-Banja
Tel/Fax:+38134727903
Mob:+38163456861
ofce@pavstone.rs
www.pavstone.rs
Osnovana 2005. godine, sedite kom-
panije nalazi se u Beringenu u vajcar-
skoj. Istovremeno, Pavstone otvara i
rmu u Republici Srbiji. Kompanija je
posveena uvozu i distribuciji granita
i mermera kao specijalizovana rma
iz ove oblasti, poseduje iroku mreu
distributera, dobavljaa i
korisnika proizvoda i usluga.
DOBRODOLIUKAMENISVET
PAVSTONE
Termoizolacije
The Dow Chemicals Company razvio je
irok spektar izolacionih proizvoda:
Shapemate - za izolaciju zidova i serklaa
Roofmate - za izolaciju ravnih i kosih kro-
vova i serklaa
Floormate - za izolaciju podova sa velikim
optereenjem
Styrofoam LB - za izolaciju AL i PVC
panela
Styrofoam RTM X - za izolaciju hladnjaa
kamiona i vagona.
Rockwool grupa je vodei svetski proizvoa
kamene vune, osnovan 1909. godine. Danas,
Rockwool Grupa posluje u 14 zemalja. Po-
druja primene Rockwool izolacija:
Durock, Dahrock, Roofrock - ravni i kosi
krovovi
Frontrock Max E - kontaktni fasadni sis-
temi
Fixrock - ventilisane fasade
Airrock - enterijerski zidovi i potkrovlja
protivpoarna zatita konstrukcija i ma-
inskih instalacija.
Armacel - najvei evropski proizvoa ter-
mo, zvune i protivpoarne izolacije za ma-
inske instalacije.
Hidroizolacije
Flag: PVC i TPO - hidroizolacione mem-
brane (bazeni, akva parkovi, tuneli, veta-
ka jezera, kanali, hidrocentrale, deponije,
ravni krovovi, temelji). Copper Art i Silver
Art - PVC krovne membrane, jedinstve-
ni proizvodi na svetskom tritu. Flag-ova
inovativna tehnologija integrisala je fine
estice bakra ili aluminijuma u PVC hidroi-
zolacione membrane pruajui istovremeno
estetske i upotrebne vrednosti krovu, kao
hidroizolacija i krovni pokriva.
Alchimica: poliuretanski zatitni i hidroi-
zolacioni premazi - Hyperdesmo (primarna
hidroizolacija, zatita crne hidroizolacije,
obnavljanje starih ravnih krovova, hidroizo-
lacija kod rezervoara pijae vode).
Asphaltop i Stoper, lanovi grupaci-
je Polykem - bitumenske hidroizolacione
membrane, plastomerne APP i elastomerne
SBS, ojaane netkanim poliesterskim filcom
ili staklenim voalom.
Drizoro, panski proizvoa zatitnih i
hidroizolacionih premaza, irokog spektra
upotrebe.
Tema: epasta membrana Nera za zatitu
hidroizolacije i drenau napravljena je od
polietilena visoke gustine (HDPE) iji spe-
cijalan profil garantuje otpor na hemijske
agente i na kompresiju (400gr. >120 KN/m
2
,
500 gr. >200 KN/m
2
).
Edilmodulo XP je GCL bentonit mem-
brana za hidroizolaciju temelja putem im-
pregnacije. Membrana se instalira tako da
se gornji sloj geotekstila spoji sa betonskom
podlogom omoguujui da kada se bentonit
pomea sa vodom nabubri i impregnira sve
prsline i neravnine u betonu, spreavajui
tako prodor vode u konstrukciju. Edilmo-
dulo XP se moe koristiti kao hidroizolacija
i zatita od prodora vode na skoro svim ar-
mirano-betonskim elemenatima.
Geosintetika
Geofelt - geosintetiki materijali. Primenom
geosintetike ostvaruje se pouzdano i eko-
nomski najpovoljnije reenje problema oja-
anja i stabilizacije tla, separacije i filtracije:
Geomree - za armirano tlo
Tkani i netkani geotekstili - za separaciju
i filtraciju
Mree za armiranje asfalta - odlaganje po-
jave reflektovanih pukotina
Obloge ventilisanih fasada
Trespa - svetski lider u proizvodnji visoko-
kvalitetnih panela za oblaganje: ventilisanih
fasada, krovnih venaca i balkona, objekata
izloenih tekom habanju i prljanju, izradi
urbanog mobilijara, kao i ureenju enterijera
objekata posebne namene. Bogata paleta sa
preko 1.500 boja i dezena. Izuzetne je otpor-
nosti na spoljne uticaje. Paneli su izraeni na
bazi termiki obraenih smola homogeno
armiranih drvnim vlaknima borovih uma,
homogenizovanih posebnom tehnologijom
(EBC), razvijenom u laboratorijama Trespa.
Arpa - proizvoa enterijerskih panela
Alcoa - vodei francuski proizvoa alumi-
nijumskih kompozitnih obloga ventilisanih
fasada - Reynobond
Keraben - najvei svetski proizvoa porce-
lanskih fasadnih ploa velikih formata
Argeton - nemaki proizvoa fasadne ke-
ramike, brisoleja...
Rieder - proizvoa eksterijerskih i enteri-
jerskih panela
Sputeni plafoni
Armstrong - vodei svetski proizvoa spu-
tenih plafona - Mineral, Fiberglass, Metal,
Wood, Canopies, Clouds, Bioguard. Svojim ko-
risnicima prua nove mogunosti u oblasti
projektovanja i izvoenja plafonskih sistema.
Poznat je po metalnim i drvenim plafonima,
kao i po visokom kvalitetu potkonstrukcije.
Lafarge - proizvoa gips-kartonskih ploa
(vodootporne i vatrootporne) i originalne
potkonstrukcije
Termoizolacije
Edilmodulo XP je GCL bentonit mem-
b h d l l
SAVREMENIGRAEVINSKI
MATERIJALI
POLYKEMSR
DimitrijaTucovia28a,IIsprat
11000Beograd
Tel:+381112434856
Fax:+381112458093
a.seferovic@polykemsr.co.rs
POLYKEM SR je multinacionalna
kompanija koja posluje u okviru
RAVAGOGROUP.Osnovnaaktivnost
firmejezastupanjeidistribucijavi-
sokokvalitetnih graevinskih ma-
terijala, najpoznatijih svetskih pro-
izvoaa.Meupoznatimsvetskim
brendovima,sakojimajePOLYKEM
SR u partnerskim odnosima, izdva-
jamo: Dow Chemicals Company,
Rockwool,Armacel,Flag,Alchimica,
Asphaltop, Stoper, Drizoro, Tema,
Beco, Geofelt, Armstrong, Lafar-
ge, Trespa, Rieder, Argeton, Kera-
ben, Alcoa... Predstavljamo njihove
osnovneproizvode.
Najboljearhitektonskodeloizvedenou
Srbiji2010.godinepomiljenju
irijakompanijeNovosti
UpotrebaTRESPAMETEON
drveneoplate
StadionuJohanesburguobloen
RIEDER-ovimpanelima
UpotrebaDOWSTYROFOAM
termoizolacija-Luvr,Pariz
promo
57 www.build.rs
promo
www.build.rs 58
Rinol d.o.o. je do sada izradio na stotine
hiljada kvadratnih metara industrijskih
podova za razliite namene. Preduzee ne
samo da poseduje znanje i iskustvo, ve je
i odgovarajue opremljeno da kompletnom
uslugom uspeno udovolji zahtevima i naj-
izbirljivijeg investitora.
Podni sistemi
Podni sistemi zahtevaju adekvatno projekto-
vanu i izvedenu podlogu koja je u stanju da
uspeno kako sa aspekta nosivosti, tako i sa
aspekta funkcionalnosti primi i prenese sva
predviena optereenja tokom njenog eks-
ploatacionog veka. Nai sistemi izrade no-
vih betonskih podloga podrazumevaju upo-
trebu najsavremenije opreme i primenu teh-
nologije koja osigurava vrhunske rezultate.
Betonske podloge - osnova
podnog sistema
Tehnika reenja u pojedinim sluajevima
zahtevaju unoenje polipropilenskih vlakana
u sveu betonsku masu. Mikroarmiranjem
betona polipropilenskim vlaknima smanjuje
se pojava mikroprslina u betonu, smanjuje
se skupljanje betona i poboljava se njegova
otpornost na udar.
Sa hemijske take gledita, polipropilenskim
vlaknima poboljavamo otpornost na hemi-
kalije i jake baze, kao i na slane rastvore.
Naa reenja podrazumevaju upotrebu sa-
mih polipropilenskih vlakana ili upotrebu
polipropilenskih vlakana u kombinaciji sa
armaturom, zavisno od individualnog zah-
teva objekta.
Izrada betonskih ploa
Naa najsavremenija laserska ugradnja
betona, odnosno izrada betnoskih ploa,
omoguava dnevni uinak od cca 1.500m
2
.
Pomou LASER SCREAD opreme, beton
se istovremeno ravna i vibrira (nabija) kako
bi se izbegle upljine. Istovremeno, vri se
kontrola ravnosti pomou laserskih ureaja
automatski, pet puta u jednoj sekundi.
Prednostizradebetonske
ploeLASERSCREAD
tehnologijom:
poveana preciznost pri izvoenju
laserska kontrola nivelacije i ravnosti po-
vrine podne obloge
veliki dnevni uinak, bre korienje po-
vrine
velika ravnost (provera visine pet puta u
sekundi)
istovremeno ravnanje i vibriranje betona
poveana preciznost pri izvoenju.
Iz bogate referenc-liste znaajnijih objekata
na kojima je nae preduzee u poslednjih ne-
koliko godina izvodilo podopolagake radove,
izdvajamo objekte prema njihovoj nameni:
trni centri
hipermarketi
logistiki centri - visokoregalna skladita
proizvodne hale
prehrambena industrija
farmaceutska industrija
auto servisi
garae
medicinske ustanove
ekskluzivni prostori
sportsko-rekreativni objekti
obrazovni objekti
objekti specijalne namene
Preduzee RINOL d.o.o. je
specijalizovano, profesional-
no osposobljeno i tehnoloki
opremljeno za izradu industrij-
skih podova. U irokoj paleti
proizvoda zastupljeno je 35
osnovnih vrsta industrijskih
podova meu kojima su podo-
vi na bazi betona, magnezita,
sintetskih smola i akrilata.
Zahvaljujui irokoj podrci re-
nomiranih inostranih partnera
RINOL (Nemaka),
ROCLAND (Francuska),
ASHFORD FORMULA (SAD),
u opticaju su iskljuivo
najsavremenije tehnologije
i materijali sa kojima rade
visokoosposobljeni strunjaci.
k b k l
KOMPLETNASISTEMSKA
REENJAZAVAPOD
Posetite nas na
Meunarodnom sajmu
graevinarstva
od 12. do 16. aprila u Hali 3
Materijali za zavrne radove
Jedna od etiri grupe proizvoda Murexi-
na je - Lepljenje. U ovu grupu spadaju
sistemski proizvodi kojima moete da
postignete vrhunske rezultate. Ukoliko
je potrebno da postavite parket, zale-
pite PVC, antistatik, kauuk oblogu ili
sportske podove, potraite reenje u ovoj
grupi proizvoda.
Osnova svakog poda je kvalitetna podloga
koja treba da bude nosiva, ravna i bez ne-
vezanih delova. Ravnost podloge moemo
postii samorazlivajuim masama odgova-
rajue klase u zavisnosti od toga kako to
zahteva zavrni sloj. Samu vezu samora-
zlivajue mase i podloge (beton, kouljica,
drvo itd.) obezbeujemo odgovarajuim
pretpremazom. Na dobro poravnatu pod-
logu, koja je dovoljne nosivosti, pristupa se
polaganju, izlivanju ili lepljenju zavrnog
sloja.
PVC i kauuk obloge lepljenje:
PVC i CV obloge u ploama i trakama,
tekstilne obloge jednokomponentni dis-
perzivni Lepak za PVC i tekstil D338
Obloge od sintetikog kauuka u trakama
i ploama - Lepak za kauuk CR 5, pogo-
dan i za podno grejanje
Spoljne obloge PVC, PU, gumene i sport-
ske dvokomponentni Lepak 2K PU 330,
pogodan za lepljenje na betonu, keramici,
kamenu i drvetu
Antistatik obloge - Elektroprovodni le-
pak ojaan vlaknima EL 300 sa korienjem
Elektroprovodnog pretpremaza EL 605.
Parket - lepljenje:
U zavisnosti od vrste parketa i vlanosti
podloge, preporuuje se odgovarajui lepak.
Parket standardnih dimenzija i porekla
jednokomponentni disperzivni Lepak za
parket M522 za polaganje na standardnim
cementnim estrisima bez zaostale vlage
Parket velikih dimenzija ili od egzotinog
drveta dvokomponentni poliuretanski
lepak za parket PU 566
Parket velikih dimenzija sa zaostalom
vlagom u podlozi jednokoponentni
Lepak za parket X-Bond MS-K511 na
bazi najsavremenijih tehnologija, sa sma-
njenom potronjom, karakteristikom da
omoguava smanjenje prenoenja bata ko-
raka do 14db. Primenjuje se i kod gotovih
vrsta parketa kada oni zahtevaju lepljenje.
Parket - lakiranje:
Za lakiranje i zavrni izgled parketa moete
birati izmeu tradicionalnog pristupa ili mo-
dernog (ekolokog u fazi nanoenja i jo vie
u fazi eksploatacije). Oba sistema se zasniva-
ju na korienju tuko mase za ispunjavanje
rupa u podu tako to se pomea sa ostacima
od bruenja, pretpremaza koji se nanosi kao
prva ruka na parket i dve ruke laka kod koga
birate sjaj i hemijski sastav u zavisnosti od va-
ih estetskih i potreba korienja prostora.
Tradicionalni pristup
Univerzalna tuko masa LV 15 za za-
punjavanje udubljenja tako to se mea sa
ostacima od bruenja - finom drvenom pi-
ljevinom, na nitro-celuloznoj bazi
Univerzalni pretpremaz LV 45 nanosi se
valjkom, na bazi visokokvalitetnih polimera i
pogodan je kao pretpremaz za sve vrste lakova
Profi lak SH 85 dvokomponentni (od-
nos komponenata 10:1) kiseli lak, dostupan
u dva nivoa sjaja
Sistemski lak 2K PU 95 dvokomponentni
(odnos komponenata 1:1) poliuretanski lak
za najvia optereenja drvenih povrina.
Ekoloki pristup
Vodena tuko masa
AV 10 komponen-
ta sistema za lakiranje
drvenih povrina na
vodenoj bazi, zadrava
sve potrebne osobine
u pogledu izdrljivosti
i ispunjavanja a da pri
tom nema tetnu emisiju ni tokom nanoe-
nja, ni tokom korienja prostora (to kod
alternativnih proizvoda moe da traje i go-
dinama nakon obrade poda)
Pretpremaz na vodenoj bazi AV 20 pret-
premaz za sistem lakiranja sa vodenim lako-
vima, umanjuje potronju laka usled poro-
znosti podloge
Vodeni lak Specijal PS 90 jednokompo-
nentni lak na vodenoj bazi, bez formaldehi-
da, vrlo postojan i sa dva nivoa sjaja. Ovo je
jedna od tri vrste jednokomponentnog laka
(izbor zavisi od zahteva koje povrina treba
da zadovolji).
Murexinovi vodeni proizvodi su neko-
dljivi i ne izazivaju neprijatne mirise.
MUREXIN VAM MOE POMOI DA
ZALEPITE SVE
MUREXIN
RadojkeLaki24
11000Beograd

tel:+381112422133
fax:+381112413109
info@murexin.rs
www.murexin.com
MUREXINLEPKOVI
ILAKOVI
SvojimviegodinjimprisustvomnatrituSrbijeiviedecenijskimprisustvom
natrituEvrope,MUREXINsepozicioniraokaostabilanproizvoamaterijala
zazavrneradoveugraevinarstvu.Napoljumaterijalazatermoizolacijufa-
sadnihzidova,polaganjukeramikihikamenihoblogakaoisvihvrstaizolacija
usavremenimgraevinskimkonstrukcijamamoeteseoslonitinaMUREXIN.
Vodeni NANO lak NT 100
Dvokomponent-
ni lak na vodenoj
bazi (odnos kom-
ponenata 10:1)
predstavlja reenje
najmodernijih is-
traivanja tako da
se dobije lak naj-
viih karakteristika
a potpuno neko-
dljiv za korisnike.
www.build.rs 60
promo
Vodeni lak za parket
ispunjava svaki
zahtev!
Bojazatampanibeton
Sistem za prevlaenje podova Jedno-
komponentni, na bazi cementa, umean
sa poli-fiberom, fleksibilan, jednostavan
za nanoenje i antibakterijski, sistem za
prevlaenje podova (i zidova). Visoka
izdrljivost, ogranieno skupljanje, anti-
bakterijski, minimizirani pripremni ra-
dovi. Dekorativni cement za postavljanje
podova lako se nanosi na postojee povr-
ine. Nema potrebe za peskarenjem, ra-
diranjem pomou kiselina ili razrivanjem
ovih povrina pre nanoenja.
Boje 16 tipova razliitih prirodnih boja
kamena nude mogunost stvaranja jedin-
stvenog dizajna kamena prirodnih boja.
Sistem se dobija sa opcionim sjajnim ili
mat zavrnim izgledom korienjem pre-
maza zavrnog sloja.
ienje i nega Nema potrebe za upo-
trebom deterdenata niti bilo kojih dru-
gih hemikalija da bi se povrina oistila
od prljavtine. Upotrebite samo istu
vodu i mekane etke kako biste oistili
povrine.
Lakzatampanibeton
Identifikacija opasnosti Akrilno sred-
stvo za zaptivanje betonskih obloga na
bazi rastvaraa. Zapaljivo. tetno za udi-
sanje. Udisanje moe izazvati nadraaje
disajnih puteva. Uestala izloenost moe
prouzrokovati suvou i pucanje koe.
Rukovanje i skladitenje Posudu dr-
ati u suvom stanju i vrsto zatvorenu i
na hladnom i dobro provetrenom mestu.
Dodatne informacije o uslovima skladi-
tenja, kojih je potrebno pridravati se
kako bi se ouvao kvalitet proizvoda, date
su u specifikaciji proizvoda. Ukoliko se
proizvod nanosi prskanjem, neophodna je
odsisna ventilacija. Izbegavati kontakt sa
koom i oima. Obezbediti odgovarajuu
ventilaciju i, po potrebi, odvoenje vaz-
duha u radnom prostoru. Neophodna je
zatita od eksplozija.
Kontrola izlaganja/lina zatita Nosi-
ti odgovarajuu odeu, zatitne rukavice i
zatitne naoari/masku. Zatita disajnih
organa je neophodna u nedovoljno prove-
trenim prostorijama i prilikom nanoenja
prskanjem. Preporuuje se maska sa dovo-
dom vazduha ili, kod kratkotrajnih radova,
kombinacija filtera sa aktivnim ugljem i
filtera za estice. U sluaju poveane ose-
tljivosti disajnih organa (npr. kod astmati-
ara ili lica sa hroninim bronhitisom) ne
preporuuje se rad sa proizvodom. Simp-
tomi uticaja na disajne organe mogu se
pojaviti i nakon nekoliko sati. uvati dalje
od namirnica, pia i duvana. Pre pauza u
radu i nakon zavrenog posla, prati ruke.
Radnu odeu uvati na posebnom mestu.
Svu zaprljanu odeu odmah skinuti.
Stabilnost i reaktivnost Nema opasnih
proizvoda razlaganja kod propisnog uva-
nja i rukovanja proizvoda. Ne reaguje sa
vodom i organskim rastvaraima.

Uputstvozaupotrebulaka
SupremeSG
1. korak: Saekati da se beton stvrdne. Zap-
tivanje svee izlivenog betona nije mogue.
Pre nanoenja sredstva za zaptivanje, beton
mora da se sui 21-30 dana.
2. korak: Oistiti prilaz. Sa prilaza, metlom
oistiti sve materijale kao to su prljavtina,
blato i lie. Ukoliko ima fleka od ulja ili
masti, iste oistiti to je mogue bolje vo-
dom pod pritiskom.
3. korak: Ostaviti da se beton osui. Pre na-
noenja sredstava za zaptivanje na bazi ra-
stvaraa, beton mora biti 24 asa suv. Tokom
tog perioda, i 24 asa nakon nanoenja, treba
paziti da ne bude padavina. Sredstvo za zap-
tivanje je najbolje nanositi na dnevnoj tem-
peraturi od 20-25C, pri vremenskim uslovi-
ma koji nisu mnogo topli, niti hladni, kao ni
pri mrazu. Sredstvo za zaptivanje ne nanositi
pri direktnom uticaju sunevih zraka, a naro-
ito tokom leta. Takoe, ni beton ne sme biti
topao usled dugog izlaganja suncu.
4. korak: Nanoenje sredstva prskanjem,
valjkom ili etkom. Sam nain primene nije
toliko vaan, ali naravno, nanoenje valjkom
je bre od etke, a prskanje pod pritiskom
(aparatom izraenog od elika) je bre od
valjka. Meutim, prilikom nanoenja valjkom
ili etkom ne treba preterivati. Usled pretera-
nog korienja valjka ili etke, proizvod moe
postati gumenast i/ili penast. Naneti samo
dovoljnu koliinu sredstva za zaptivanje beto-
na i izbegavati nagomilavanje materijala. Ma-
terijal treba da bude ravnomerno rasporeen
pre suenja.
5. korak: Tokom 24 asa proizvod zatititi
od kie i spreiti kretanje po istom. Sredstvo
za zaptivanje e se osuti za 1-4 sata, ali se
preporuuje da se 24 asa izbegava kretanje
vozila po prelazu. Sredstvo treba nanositi
kada se tokom 24 asa nakon nanoenja ne
predvia kia, kako bi se ostavilo dovoljno
vremena za penetraciju i delovanje sredstva.
Za dodatne tehnike detalje i karakteri-
stike ovih proizvoda moete kontaktirati
firmu Concrete Color iz Zemuna
TAMPANIBETON
tampanidekorativnibetonjesistemkod
kojegseizlivenabetonskaploa,pojaana
polipropilenskimvlaknima,obrauje
bojama-povrinskimuvrivaimarunim
alatom,kalupimaibezbojnimzatitnim
premazomnabaziakrilnihpolimera.Nataj
nainsedobijamonolitna,ofarbana,reljefna
(odtampana)vodonepropusnapodloga.
Bojesupostojaneivremenomneblede,
specijalnilakovispreavajutrajnoprljanje
povrinaiomoguavajulakoodravanje
obinomvodom.Mogunostiprimene
ovihpodovazaistasuvelike:ulice,trgovi,
etalita,parkovi,dvorita,staze,garae,
bazeni,kafii,restorani,hoteli,trnicentri...
CONCRETECOLOR
Servantesova7
11080Beograd-Zemun
tel/fax:+381113076732
+38163202316
63231325
concretecolorbgd@yahoo.com
www.concretecolor.rs
PRIPREMNI RADOVI I OPTE PROCEDURE PRIMENE:
povrina na koju se nanosi treba da bude potpuno bez boje,
prljavtine, ostataka, ulja ili praine
svi nestabilni predmeti na povrini treba da budu uklonjeni,
oieni ili dobro privreni
dostupne pukotine na povrini na koju se nanosi treba
da budu popravljene i pregledane; razlozi zbog kojih su
pukotine nastale ne treba da budu spreeni
potpovrinski sloj ne bi vie trebalo da upija vodu trebalo
bi da je nakvaen otprilike 12 sati i jo 1-2 sata pre nego se
pone sa nanoenjem
povrina na koju se nanosi moe biti vlana (bez lokvi)
za detalje, instalateri bi trebalo da pogledaju
Uputstvo za nanoenje
Flex C Ment moe biti ugraivan samo od strane sertifikova-
nih i obuenih strunih lica
LAK FIZIKE I HEMIJSKE KARAKTERISTIKE:
Oblik : viskozna providna tenost
Boja: providna
Miris: miris rastvaraa
Poetna taka kljuanja: oko 109C
Gustina: oko 910 kg/cm
3
na 20C
Viskoznost: oko 300-500 mPa na 23C
Ne rastvara se u vodi
Taka paljenja : < 28C
Brzina isparavanja: (BAC = 1) < 1
brick red cobble stone
agstone
brown
graphite green slate harvest-gold
kahlua mesa buff mesquite
baja red pewter rust
sand stone
terra
cotta
white
promo
61 www.build.rs
62 www.build.rs
sajmovi
Messe Frankfurt organizovao je najvei svet-
ski sajam inovativnog kupatilskog dizaj-
na, odrivih sanitarnih reenja i ekolokog
odravanja objekata. Tokom pet dana saj-
ma, 2.350 kompanija prezentovalo je nove,
spremne za trite, tehnologije, inovacije i
trendove. Svih 250.000 kvadratnih metara
Frankfurtskog sajma bilo je, u potpunosti,
zauzeto. Vodee svetske kompanije izloile
su svoje proizvode i inovativna sistemska
reenja u cilju promovisanja i poveanja in-
teresa za energetski efikasnu gradnju.
Organizaciona ema sajma
bila je podeljena u tri sektora
Prvi sektor, ISH Water obuhvatio je nove
principe projektovanja i izvoenja kupatila
i instalacionih sistema. Pod sloganom Water
for everyone (Voda za sve) najvee svetske
kompanije prezentovale su svoja reenja odr-
ivog upravljanja vodama, ouvanja resursa
i tehnoloke inovacije koje omoguavaju
ispunjavanje ovih ciljeva. Ujedno, prezento-
vani su i novi pravci dizajna kupatila i ho-
listiki koncepti kupatilske opreme. Vodei
brendovi predstavljeni na sajmu u ovoj obla-
sti bili su: Bette, Bisazza, Burgbad, Dornbra-
cht, Durovit, Grnbeck, Hansa, Hansgrohe,
Judo, Keramag, Kohler, Laufen, Roca, Teu-
co Guzzini, Villeroy & Bosh i drugi.
Meu kompanijama koje su se predstavi-
le u World of Installation Technology (Svet
instalacionih tehnologija) bile su: Geberit,
Rehau, Hilti, Rothenberger, Viega, Wavin,
Wrth i druge.
Drugi sektor pod imenom ISH Energy
predstavio je naine ouvanja energije putem
inovativnih sistema za upravljanje objekti-
ma, energetskih tehnologija i KGH sistema.
Kompanije su predstavile svoje proizvode
koji su usmereni ka ouvanju energije i posti-
zanju energetske efikasnosti kombinovanjem
ekolokim nainom upravljanja objektima,
korienja obnovljivih energija (upotreba
solarnih panela i vetrogeneratora, korienje
geotermalnih izvora itd.) i efikasnih KGH
sistema. Vodee kompanije predstavljene u
ovom sektoru bile su: Ariston, Austroflamm,
Bosch Thermotechnik Junkers und Buderus,
De Dietrich Thermique, Elco, Froling, KSB,
La Nordica, Ritter, Schco, Solarworld,
Vaillant, Viessmann, Wilo i drugi.
Druge svetske poznate kompanije, kao to
su Belino, Bertelli, Danfoss, Giacomini, Ho-
neywell, Johnson Control, Kieback&Peter,
Oventrop, Priva, Siemens i Testo prezento-
vale su veliki raspon inovacija u oblastima
automatizacije i upravljanja objektima.

Na ISH sajmu, KGH sistemi ine trei sektor
i oni su predstavljeni pod zajednikim ime-
nom Aircontec. Meu kompanijama koje su
u okviru ovog sektora, uestvovale na ovom
sajmu su: AL-KO Therm, Ebmpapst, Emco,
GEA, Helios, Maico, Trox, Vortice, Walter
Meier, Wolf, Ziekl-Abegg i druge.
Imajui u vidu spektar predstavljenih pro-
izvoda, ISH je svetski vodei sajam u ovom
sektoru, a prema Asocijaciji nemakih saj-
mova (AUMA) jedan od deset najveih saj-
mova na svetu
ISH2011
Vodei svetski sajam u
oblasti kupatila, energije,
klimatizacije, grejanja i
hlaenja (KHG) i obnovljive
energije odran je u Frankfurtu
na Majni od 15. do 19. marta
ove godine.
ciglana
TODOROVI
Slobodana Bajia 149,
22410 Peinci
tel: +381 22 435 123
mob: +381 63 533 040
alma tel: +381 22 685 235
Blaevac tel: +387 54 851 200
Naa reklama ste vi i vae miljenje nam je najbitnije.
Zato to vi to ne elite, mi ne odustajemo od tradicionalnog
kvaliteta i izgleda.
Napredna izgradnja i
industrijske usluge
Kao to i ime u prevodu govori (Napredna
izgradnja i industrijske usluge), nae predu-
zee je uvek bilo na elu uvoza i uvoenja
razliitih tehnolokih inovacija, od snabde-
vanja goriva pod pritiskom preko uvoenja
sistema fleksibilne elektrine instalacije do
vozila i kanalizacijskih tehnolokih sistema.
Glavna delatnost naeg preduzea je iz-
gradnja, instalacija i odravanje benzinskih
stanica, kao i sve dodatne opreme na njima.
S obzirom da radimo na odravanju, naa
primarna snaga jesu strunost i predanost
poslu naih zaposlenih to smatramo na-
om prednou na dananjem tritu. Stoga,
pored stimulacije, stavljamo veliki nagla-
sak na profesionalno usavravanje naih
zaposlenih. Broj servisnih tehniara je
kontinuirano u porastu te trenutno broji
15 zaposlenih.
Zahvaljujui predanosti poslu i kvalitetu
naih usluga, postali smo pouzdan partner
naftnih kompanija koje posluju u Srbiji. Tre-
nutno pruamo usluge kompletnog servisa
na objektima kompanije Intermol, usluge
servisa tehnologije goriva na stanicama Eu-
roPetrol-a i EuroGas-a, usluge servisa obje-
kata na treini benzinskih stanica OMV-a i
usluge badarenja sprava za merenje tenih
goriva i TNG-a za kompaniju EKO Srbija.
Pored toga, tu je i veliki broj korisnika iz
privatnog sektora. U oblasti izgradnje ben-
zinskih stanica, trenutno smo angaovani
u procesu rekonstrukcije 15 stanica NIS-
Gazproma.
Gaenje poara vodenom
maglom
Poslednjih par godina, glavni pravac razvoja
matine firme u Maarskoj bio je u razvoju
i implementaciji sistema za gaenje poara
vodenom maglom. Zahvaljujui tome, ima-
mo veliko iskustvo u projektovanju i izvoe-
nju protivpoarnih sistema koji koriste vodu
pod visokim pritiskom-vodenu maglu.
Gaenje poara fino rasprenom vodom u
vidu vodene magle, osim vrlo efikasnog ga-
enja poara usled lokalnog smanjenja kon-
centracije kiseonika i snienja temperature,
dovodi do apsorpcije dima i samim tim do
bezbednije evakuacije ljudi, odnosno bezbe-
dnijeg rada vatrogasaca.
Vodena magla koristi viestruko manju ko-
liinu vode pri gaenju poara tako da je sis-
tem preporuen i za objekte gde bi upotreba
konvencionalnih sistema dovela do velikih
oteenja inventara.
Vodena magla se koristi pri zatiti ele-
znikih i automobilskih tunela, podzemnih
eleznikih stanica, podzemnih garaa, au-
tomatizovanih proizvodnih traka, kablov-
skih kanala, poslovnih zgrada, arhiva, bi-
blioteka, muzeja, kuhinja velikih restorana,
telekomunikacionih centara sa osetljivom
elektronskom opremom i ostalih objekata
gde se eli sauvati inventar od unitenja
prilikom klasinog gaenja poara vodom.
Obzirom na trinu orijentaciju i praenje
i uvoenje novih tehnologija, orijentisa-
ni smo na uvoenje modernih trendova u
oblasti usluga na benzinskim stanicama, ali
i na razvoj preduzea u oblasti zatite ivot-
ne sredine. Plan razvoja za 2011. godinu
obuhvata i proirenje usluga iz ove oblasti,
koje e se ogledati u prikupljanju opasnog
otpada sa benzinskih stanica i njegovo
trajno zbrinjavanje
ACIS - Advanced Constructions & Industrial Services d.o.o. je prisutan na srpskom
tritu tehnologije na benzinskim stanicama od 2007. godine kao predstavnitvo
ACIS-a iz Maarske.
AC AC AC ACIS IS SS IS - - AA AAAddv ddv d an annn a ce ce ce cedd d d CCo Co Co Conns ns n tr truc c uc cti ti ti tion oonn o s s s & & & & In In Indu ddu dust st st t st s ri ri i ri rial al al al al SSSSSer er er er ervi vi vi vi v ce e ce ce cess s s s ddddd. d. d. d o. oo. o oo. o. o. jjjjjj jje eee pr pr pr pr ppris is is iis isut t ut ut tan an an an an n nnn nna aa a a sr sr sr sr ssrps ps ps ps ps psko ko ko ko ko kommm m m
IZGRADNJA,INSTALACIJAI
ODRAVANJEBENZINSKIHSTANICA
KAOISVEDODATNEOPREMENANJIMA
ACIS
AdvancedConstructions
&IndustrialServicesd.o.o.
oraZliia53a
21000NoviSad
tel/fax:+38121545995
acis.serbia@gmail.com
www.acis.rs
64 www.build.rs
promo
Sprinkler sistemi su najrasprostranjeniji
sistemi za automatsko gaenje poara, pr-
venstveno zbog velike efikasnosti gaenja i
ekonomine cene. U sluaju poara aktivi-
raju se samo mlaznice zahvaene poarom.
Sprinkler sistemi se izvode kao mokri ili
suvi, u zavisnosti od toga da li u prostoru
koji se titi postoji opasnost od smrzavanja.
Trea varijanta sprinkler sistema je preakcio-
ni sprinkler sistem koji je kombinacija suvog
i mokrog sistema, a koristi se u prostorima
gde bi teta od sluajnog aktiviranja sprin-
kler mlaznice bila velika. Aktivira se preko
sistema za automatsku dojavu poara. Za
zatitu osetljivijih prostora (npr. elektro sale)
mogue je usloviti aktiviranje sistema isto-
vremenim ukljuenjem automatske dojave
poara i pilot linije sa sprinkler mlaznicama.
Oblast primene: velike javne garae, garae
u stambenim objektima, standardna i viso-
koregalna skladita, industrijski objekti, itd.
SECURITON
Projektovanje, ugradnja i servisiranje:
automatska dojava poara
automatsko gaenje poara
detekcija gasa
dojava provale i prepada
kontrola pristupa
perimetarska zatita
video nadzor
softver za integraciju tehnikih sistema
NOVEC pripada grupi hemijskih eko-
lokih sredstava za gaenje poara, koji ne
oteuju materijalna dobra, niti ovekovu
okolinu. Vana osobina ovoga gasa je da
nije tetan za ljude, pa moe da se koristi u
prostorima sa stalnim boravkom ljudi.
Novec se nalazi u bocama u tenom stanju,
a za gaenje je potrebna veoma mala kolii-
na gasa. Zbog visoke gustine tenosti i niske
koncentracije potrebnog sredstva za gaenje,
boce koje sadre Novec ne zauzimaju mno-
go prostora, te su pogodne za instalaciju u
gotovo svako okruenje.
Oblast primene: izlobeni prostori, muze-
ji, arhive, raunarski centri, kontrolne sobe
za procesnu industriju, finansijski centri
i banke, osiguranja, vojna industrija, far-
maceutska i medicinska oprema, knjiare,
telekomunikacioni centri, univerziteti, itd.
Sistem gaenja poara inertnim gasom je
siguran i prirodan nain za gaenje poara.
PROINERT sistem koristi smeu IG-55,
koja ne oteuje ozonski omota i ne utie
na globalno zagrevanje, budui da se koriste
gasovi argon i azot iz prirode.
Proinert nudi mnogo prednosti u odnosu
na druge inertne sisteme koje se ogledaju u
nekoliko projektnih poboljanja. Specijalno
patentirani ventil automatski smanjuje visok
izlazni pritisak iz boca na nivo pritiska koji je
potreban na mlaznicama pri gaenju poara.
Tako je obezbeen idealan izlazni pritisak, te
nisu potrebne skupe cevi neophodne za viso-
ke pritiske, kao kod drugih inertnih sistema.
Proinert sistem je projektovan za delovanje
na veliku daljinu. Boce sa gasom i sektorski
ventili omoguuju zatitu vie prostorija sa
jednom baterijom boca koja je smetena da-
leko od zatienih prostorija.
Oblast primene: izlobeni prostori, muze-
ji, arhive, raunarski centri, kontrolne sobe
za procesnu industriju, finansijski centri
i banke, osiguranja, vojna industrija, far-
maceutska i medicinska oprema, knjiare,
telekomunikacioni centri, univerziteti, itd.
PIRANHA sistemi predvieni su za gaenje
poara u komercijalnim kuhinjama. Ovi siste-
mi koriste kombinaciju agensa i vode i na mno-
gim poljima su nadmaili sve konvencionalne
sisteme za gaenje poara jednim sredstvom.
Piranha sistemi vre brzo gaenje plame-
na pomou PRX tenih sredstava koja u
formi tankog filma poklope plamen, a nakon
toga sledi gaenje vodom koja brzo hladi i
spreava povratak poara.
Piranha sistemi su dostupni u vie razliitih
veliina i mogu se kombinovati u skladu sa
veliinom kuhinje koju treba zatititi.
Oblast primene: restorani, kole kulinarstva,
sportski kompleksi, ugostiteljski objekti sa 4
i 5 zvezdica.
Securiton ugrauje opremu za automatsko
gaenje poara koja poseduje vaee FM,
UL, VdS i LPCB ateste. Projektovanje sis-
tema vri se prema SRPS i EN normama,
kao i NFPA i FM propisima
SECURITON-AlarmandSecurity
Systems
DanilaLekiapanca31
11070Beograd
tel:+381113187081
3187082
3185017
fax:+381112280525
ofce@securiton.rs
www.securiton.rs
AcompanyoftheSwissSecuritasGroup
Securitonugraujesistemezaauto-
matskogaenjepoararasprenom
vodom(sprinkleridrender),sisteme
zagaenjepoaraekolokimsredstvi-
ma(FM-200,Novec,Ecaro25,inertni
gasoviidrugi),kaoihibridnesisteme
R-102iPiranha.
NOVEC pripada grupi hemijskih eko-
lokih sredstava za gaenje poara, koji ne
oteuju materijalna dobra, niti ovekovu
okolinu. Vana osobina ovoga gasa je da
nije tetan za ljude pa moe da se koristi u
maceutska i medicinska oprema, knjiare,
telekomunikacioni centri, univerziteti, itd.
PIRANHA sistemi predvieni su za gaenje
poara ukomercijalnimkuhinjama Ovi siste
STABILNISISTEMIZAAUTOMATSKO
GAENJEPOARA
www.build.rs 65
promo
www.build.rs 66
promo
Intumescentni ili ekspandujui premazi
predstavljaju kombinaciju razliitih mate-
rijala, koji u sluaju poara dejstvuju zaje-
dno kao rezultat poveanja temperature da
bi formirali karbonsku penu. Ova pena se
uveava za 10 do 100 puta u odnosu na pre-
maz i izoluje konstrukciju svojom niskom
toplotnom provodljivou.
Ukratko, komponente u premazu na relativno
niim temperaturama (od 200 do 250

C), naj-
ee pod dejstvom plamena, hemijski meu-
sobno reaguju i pri tom izazivaju ekspanziju
bubrenje. Novoformirana sunerasta masa je
dobar izolator, koji odreeni vremenski period
prua zatitu materijalu na koji je nanet.
Tako na primer, premaz ija debljina sloja
iznosi 1mm, nanet na metalnu konstrukciju
odreenog faktora/preseka, moe da eks-
panduje 50 puta, tako da debljina izolatora
bude 50mm.
Firestop zadovoljava sve zahteve jednog
intumescentnog premaza. Pored osnovnog
zahteva protivpoarne zatite, on zadovo-
ljava i druge: athezivnost, lako nanoenje,
ekspanzivnost, postojanost, estetske i eko-
loke zahteve. Firestop se na konstrukcije i
elemente nanosi putem pric pitolja, airless
prskanjem, valjkom ili etkom.
Na metalne konstrukcije, Firestop se nano-
si na prethodno pripremljenu podlogu (pe-
skarenu i zatienu antikorozivnom osnov-
nom bojom prajmerom). Odabir prajmera
je veoma vaan za funkcionisanje premaza.
Zbog toga, u svom sistemu protivpoarne
zatite, Firestop poseduje i prajmer koji je
kompatibilan sa premazom, tako da je pro-
blem athezivnosti ekspandujueg premaza
na prajmer podlogu ovim sistemom reen.
elini nosai koji nisu zatieni protivpo-
arnim premazom, u sluaju poara defor-
miu se relativno brzo i ta deformacija po-
inje na temperaturama od preko 400

C, a
njihova vrstoa poinje naglo da opada na
temperaturama preko 450

C.
Zbog toga je potrebno da se elini nosa
zatiti od dejstva toplote pregrevanja u ne-
kom potrebnom vremenu. Firestop reava
ovaj problem i titi nosivost elinog nosaa
izloenog poaru u traenim vremenima,
koji su standardizovani 30, 60 i 90 minuta.
Debljina sloja ekspandujueg premaza zavi-
si od traene vatrootpornosti premaza kao i
vrste i preseka nosaa.
U Firestop sistemu, pored protivpoarnog
premaza i prajmera, postoji i Firestop zavr-
ni premaz. On obezbeuje dekorativnost
elemenata koji se tite i moe biti u eljenoj
boji (po RAL-u).
Firestop protivpoarni premaz je ispitan i
odobren na Institutu IMS, Beograd i vojnom
Institutu VNIIPO u Ruskoj Federaciji.
Ovakve bitne osobine Firestop steel pre-
maza, daju mu prednost u odnosu na kon-
kurentske proizvode, fleksibilnost prilikom
rada nanoenja i veliku utedu u vremenu
izvoenja radova.
Zatita drvenih elementa izvodi se bez
uea prajmera i u mnogim sluajevima
bez zavrnih premaza.
Firestop wood intumescentni premazi za drvo
pruaju odlinu zatitu drvenim elementima i
konstrukcijama. Izraeni su na vodenoj bazi i
zadovoljavaju sve ekoloke uslove.
Sa vrlo malim ueem intumescentnog pre-
maza, postiu se maksimalni rezulati. Potreb-
na debljina premaza za vremenski period pro-
tivpoarne zatite od 30, 60 i 90 minuta je 0,2
do 0,9mm. Rukovanje i nanoenje vri se pre-
ma uputstvima iz tehnikog lista proizvoda.
Kompanija Jugohem raspolae sop-
stvenom tehnologijom, proizvodnom
opremom i pogonima, savremenom la-
boratorijom i ispitnom pei za redovnu
kontrolu svake proizvodne are PP pre-
maza. Uz to prua apsolutnu tehniku
podrku svojim kupcima i izvoaima
radova, vri obuku timova za nanoenje
Firestop premaza i konsultacije u oblasti
protivpoarne zatite
PROTIVPOARNAZATITA
METALNIHIDRVENIH
KONSTRUKCIJA
FIRESTOPjeekspandujui
(intumescentni)premaznaakrilnoj
vodorastvornojbazi,namenjenza
zatitumetalnihidrvenihkonstruk-
cija,elemenataidelovaodpoara.
Usavremenojgradnji,ekspandujui
premazidanaspredstavljajuidealan
vidzatiteodpoara,jerporedsvoje
glavnezatitneosobine,oni
zadovoljavajuinizdrugihzahteva.
JUGOHEMd.o.o.
GavrilaPrincipa20
22330NovaPazova
tel:+38122321030
tel:+38122326342
fax:+38122325002
ofce@jugohem.com
www.jugohem.com
Karakteristike premaza
Izraen na vodorastvornoj osnovi i ispunja-
va visoke ekoloke standarde
Smanjuje optereenje konstrukcije u odno-
su na druge vidove protivpoarne zatite
Odlina je zatita od korozije
Zadrava prepoznatljivost konstrukcija i nji-
hovu dopadljivost
Ne zauzima prostor u odnosu na protivpo-
arnu izolaciju negorivim ploama ili slinim
vrstama izolacije
Lako i brzo se nanosi i, u poreenju sa dru-
gim vidovima zatite, tedi vreme
RepublikanagradaMinistarstvazanaukuza
najboljetehnolokeinovacije2006.godine
www. j ugohem. com
protivpoarni sistemi vvvpppppooooaaarrrrnnnn ssss sstttteeeemmmmm i ppppprrrrooootttt vvvv pp oo i ppo aa ii ii ee i protivpoarni sistemi
Ekspandujui protivpoarni premazi Ekspandujui protivpoarni premazi
Jugohem, Gavrila Principa 20, 22330 Nova Pazova,
tel: 022 321 030, 022 326 342, 022 323 134,
fax: 022 325 002,
e-mail: o ce@jugohem.com
Program Automatskih sigurnosnih sis-
tema - aparata za spreavanje eksplozija
gasa SG 2001 je proizvod domaeg zna-
nja i iskustva, a po tehniko-tehnolokim
karakteristikama prati najnovije standar-
de i u ravni je evropskih. Primenom ovih
sistema iskljuena je greka faktor ovek.
Program sadri jedanaest proizvoda: est
sistema - aparata, tzv. aktivnih ureaja i
pet alarmnih, tzv. pasivnih ureaja.
OdlikesistemaSG2001
Adresabilnost Svaki detektor gasa pose-
duje jedinstvenu adresu (ifru) koja omo-
guava tano lociranje mesta pojave gasa,
ispisujui na displeju centralne jedinice i-
fru, u vidu trocifrenog broja, kojom se obe-
leavaju detektori 001-256 (sa dodatnom
opremom koja se ugovara) i 001-032 (bez
dodatne opreme). Ukupna duina komu-
nikacionih kablova bez dodatne opreme je
600 metara.
Analognost Pored aktiviranja sopstvenog
alarma, detektori alju centralnoj jedinici
svoju jedinstvenu adresu, kao i izmerenu
koncentraciju gasa. Za svaki detektor mogu
se nezavisno podesiti pragovi alarma, opti-
malno prema radnim uslovima konkretne
prostorije.
Samoodravanje Ogromna prednost
sistema - aparata SG 2001 jeste periodi-
no proveravanje kvaliteta senzora u samim
detektorima vezanim u sistem. Zahvaljujui
ugraenom programu u centralnoj jedinici,
periodino ili na zahtev korisnika, obavlja se
provera ispravnosti detektora analizom ele-
ktrinih karakteristika senzora.
Programabilnost Kod ve montiranih
sistema - aparata SG 2001, centralna jedi-
nica omoguava programiranje i testiranje
samostalno ili putem PC raunara.
Fleksibilni koncept Omoguava vie
razliitih konfiguracija sistema, potpuno se
prilagoavajui postojeoj situaciji, zahte-
vima korisnika i pravilnikom o tehnikim
normativima za stabilne instalacije za de-
tekciju eksplozivnih gasova i para.
Prednosti sistema u odnosu na sline:
sistemi su zatieni sa dve lozinke bez i-
jeg poznavanja nestruna ili zlonamerna
lica ne mogu uticati na fabriki podeene
karakteristike
poseduju autonomno napajanje koje
omoguava nesmetan rad sistema u celini
ili samo montiranog dela sistema, zavisno
od tipa sistema, to je vrlo znaajno u pe-
riodima kada nema elektrinog mrenog
napajanja
po elji naruioca pored GSM komuni-
kacije, koju poseduje SG 2010, sa central-
nim deurnim mestom i vlasnikom tie-
nog prostora, sistemi se mogu nadgraditi
u sisteme koji, pored redovne namene,
obavljaju detektovanje i alarmiranje pro-
vale u tiene prostore.
sistemi - aparati SG 2001 mogu se raditi
i u varijanti beine komunikacije izmeu
detektora i centralne jedinice, na specijal-
ni zahtev naruioca
svi sastavni delovi sistema - aparata su
uraeni tako da se ureaji ne otvaraju u
cilju povezivanja u sistem, ve se isto oba-
vlja preko brzorastavnih konektora
sistemi - aparati imaju obezbeenu upra-
vljaku funkciju kroz beznaponsku koman-
du za upravljanje svim izvrnim organima
u sistemima automatskog upravljanja.
Pasivne sigurnosne sisteme, aparate i detek-
tore gasa serije 201 odlikuje precizan kata-
litiki gasni senzor za gasove PG (prirodni
gas) i TNG (teni naftni gas), poev od 0,05%
DGE u vazduhu (DGE donja granica ek-
splozivnosti) i to kroz naponski nivo direk-
tno proporcionalan koncentraciji gasa i dve
LED diode. Pri koncentraciji gasa od max.
20% od DGE, pali se LED dioda (uta), i uz
zvuni signal oznaava prvi prag opasnosti.
Druga LED dioda (zelena) oznaava prisu-
tnost elektrinog napajanja detektora
MODRI
Paunova73
11040Beograd
+381640099866;063396148
modric@eunet.rs
www.modric.co.rs
www.modric.rs
AUTOMATSKISIGURNOSNI
SISTEMI-APARATI
ZASPREAVANJEEKSPLOZIJEGASA
SG2001
detektor gasa serije 201
(od 2 do 256 detektora)
centralna mikroprocesorska jedinica tip
401.1 (mikrokontroler PIC Microchip)
aktuator MC10 (zatvara) dovoda gasa
ugraen GSM modul
mreni ispravlja i punja
statiki invertor
Automatskisigurnosnisistemi-
aparatizaspreavanjeeksplozije
gasaSG2001nastalisukaoizraz
posveenostidaseodgovori
potrebamapotroaagasada
zatiteprostoreukojimaive.
Takokorienjeovogenergenta
postajepouzdanoibezbedno
Kontrola kvaliteta proizvoda i zavrna kon-
trola proizvoda vri se u skladu sa evrop-
skom normom EN 50194. Sistem kontrole
moe se posmatrati kao posebnost u odnosu
na druge proizvoae zato to svaki pro-
izvod ima neizbrisiv serijski broj na sebi,
kao i unutar kuita, koji u dokumentaciji
proizvoda definie poimenice lica koja su
uestvovala u reglai i zavrnoj kontroli, kao
i montera koji je montirao proizvod i svih
servisera koji su imali bilo kakve zahvate u
okviru redovnih pregleda i intervencija.
tip 201
MC10 + L.Ventil
tip 401.1
(401.2)
AUTOMATSKI SIGURNOSNI SISTEM SG 2001:
www.build.rs 68
promo
Ubrzo nakon poetka rada primeeno
je da se kod samog izvoenja radova ne
prate pravci razvoja izgradnje ovih vrsta
objekata u svetu, i da firme koje su se do
tada bavile ovom tematikom nisu dovolj-
no obraale panju na brzinu i kvalitet
izvedenih radova. elei da uspostave
neke nove normative i standarde u iz-
gradnji cevovoda, zaposleni u preduzeu
Energotehna poeli su da usvajaju nove
tehnologije i da usavravaju stare. Brzi-
na razvoja preduzea i osvajanje trita
bili su uslovljeni trenutnim ekonomskim
stanjem u privredi i vrednou investici-
ja. Uzlazna kriva razvoja nije bila velika,
ali je bila stabilna. Danas, preduzee za-
poljava oko 50 radnika od zavarivaa i
operatera graevinskom mehanizacijom
do diplomiranih mainskih inenjera.
Osnovna delatnost preduzea Energo-
tehna jesu radovi iz oblasti izgradnje
energetskih objekata. Uu specijalnost
predstavlja izgradnja magistralnih gaso-
voda. Oblast delovanja moemo podeliti
na nekoliko taaka:
Izgradnja svih vrsta cevovoda pod pri-
tiskom (gasovodi, toplovodi, parovodi,
vodovodi, naftovodi i slino)
Izgradnja i sanacija skladita za TNG i
tena goriva
Izrada merno-regulacionih stanica, za
prirodni i teni naftni gas
Izrada toplopredajnih podstanica i ko-
tlarnica po uslovima toplana
Izgradnja tehnikih konstrukcija
Termo i hidroizolacija cevovoda i re-
zervoara
Izrada cevnih izmenjivaa toplote
Nadzor nad izvoenjem radova
Ispitivanje sudova pod pritiskom
(oprema za ispitivanje do 400 bara)
Izrada toplih prikljuaka za gasovode
i toplovode bez zaustavljanja isporuke
energenta
Graevinski radovi niskogradnje
Zavarivanje, kao osnova rada preduzea,
izvodi se po kvalifikovanom postupku
zavarivanja u skladu sa normativima i
odgovarajuim standardima, a izvode
ga zavarivai sa poloenim ispitom za
odreenu vrstu zavarivanja i vaeim
atestom izdatim od strane akreditovane
laboratorije za zavarivanje. Poseban ak-
cenat kod zavarivanja dat je na zavari-
vanje cevovoda celuloznom elektrodom.
U poslednje vreme zavarivanje korenog
zavara izvodimo i Stt postupkom zava-
rivanja. Ukoliko se zavarivanje vri za
inostranog naruioca, norme i propisi se
prilagoavaju naruiocu posla.
Radovi na velikim projektima gasifika-
cije zahtevaju i dovoljnu koliinu kako
kvalifikovane radne snage, tako i speci-
jalizovane opreme, bez koje bi izvoenje
radova bilo veoma oteano ako ne i one-
mogueno. Energotehna poseduje dovo-
ljan broj bonih dizalica-cevopolagaa,
kamionskih dizalica namenjenih za rad
u svim uslovima (pogon 6x6), agregata
za zavarivanje, generatora za proizvodnju
struje i svog ostalog potrebnog alata, da
bi se svaki projekat izveo u zahtevanom
roku uz najvei mogui kvalitet.
Reference preduzea i naih rukovo-
dilaca gradnje takve su da nam daju za
pravo da se moemo svrstati u lidere u
oblasti izgradnje magistralnih gasovoda.
Referentni naruioci naih usluga iz-
meu ostalih su Srbijagas, Jugorosgaz,
NIS Naftagas, Petrol Slovenija, Rafine-
rija nafte Novi Sad i Panevo, Panon-
ske elektrane, Novosadska, Somborska i
Zrenjaninska toplana, Ruma gas, Kula
gas, Sombor gas, Ingas Inija, Srem gas
i mnogi drugi. Trenutno smo angaova-
ni na izgradnji magistralnog gasovoda
Ni-Leskovac investitora Jugorosgaz,
na gasifikaciji optine Odaci investito-
ra Srbijagas i izgradnji sistema za gae-
nje poara u rafineriji nafte Novi Sad.
elja preduzea je da sa investitori-
ma izgradi partnerski odnos koji e biti
protkan meusobnim poverenjem i uva-
avanjem, da i dalje uestvuje u bitnim
projektima izgradnje energetskih obje-
kata i da se razvija, kako samo preduzee
tako i pojedinci u njemu
ENERGOTEHNA
Kijevska24
21000NoviSad
Tel:+381216318255
Tel:+381216396540
Tel/fax:+381216300994
ofce@energotehna.com
www.energotehna.com
OvomprilikomelimodaVasupozna-
mosapreduzeemENERGOTEHNA
d.o.o.izNovogSada.Energotehna
jemladopreduzeeosnovano2005.
godine.eljaosnivaaidirektora
preduzea,EmilaSovilja,bilajedase
ukljuiusektorizgradnjeenergetskih
objekataitransportnihsistemafluida.
IZGRADNJAENERGETSKIH
OBJEKATAITRANSPORTNIH
SISTEMAFLUIDA
69 www.build.rs
promo
70 www.build.rs
urbanizam
Nezavisna vladina agencija u SAD - GSA
(General Services Administration), u saradnji
sa organizacijom Projekti za javne prostore -
PPS (Project for Public Spaces), napravila je
besplatni vodi za upravljanje i unapreenje
javnih prostora. Morin Ozborn (Maureen
Orsborn) sa sajta Buildings savetuje projek-
tantima, privatnim investitorima i vlasnicima
privatnih objekata da iskoriste ovaj vodi da
unaprede lobije i parcele svojih zgrada.
Nezavisna vladina agencija zaduena za
pruanje usluga i obezbeivanje radnog
prostora drugim vladinim telima - GSA,
ima ak dva svoja programa za unapreenje
javnih prostora oko javnih zgrada:
Urban Development/Good Neighbor
First Impressions
GSA podstie stvaranje aktivnih javnih pro-
stora koji povezuju javne zgrade sa lokalnim
okruenjem. U tom cilju, GSA se udruila sa
njujorkom organizacijom PPS kako bi zaje-
dno unapredile prostore oko javnih zgrada i na
otvorenim povrinama u 24 grada u SAD.
Iskustva koja su stekli u okviru ovog pro-
grama iskoristili su da napiu Vodi za jav-
ne prostore - Achieving Great Federal Public
Spaces: A Property Manager's Guide. Ovaj
vodi slui kao alat slubenicima GSA za
velike i male projekte javnih prostora.
Iako je nastao prvenstveno sa tim ciljem,
Vodi pokazuje menaderima nekretnina
svih tipova kako da lako uvedu male izmene
koje mogu da naine veliki pozitivan uticaj,
ali i da otvore put za vee, skuplje projekte.
Ovaj vodi je zaista kompletan alat za po-
stizanje ovog cilja kae Toni Kosta (Tony
Costa), sekretar odeljenja GSA za upravlja-
nje javnim zgradama. Stvar je u tome da
ljudi, kada razmiljaju o javnim prostorima
esto misle o velikim projektima, ekskluziv-
nim arhitektonskim reenjima, velikim gra-
dilitima, to sve jeste deo nastanka dobrog
javnog prostora. Meutim, eleli smo da
obezbedimo naim menaderima sredstvo
i poetnu taku za razmiljanje o velikim
planovima, ali i o stvarima koje moemo da
unapreujemo svakog dana dodaje Kosta.
Kako voditi radove (i kako
projekat moe da radi za vas)
1. Prvi deo vodia sadri listu ciljeva jed-
nog javnog prostora:
da reektuje dostojanstvenost nadlene
institucije (drave, lokalne samouprave,
itd)
da bude bezbedan i otvoren za graane
da zadovoljava zakupce i povea vrednost
da slui kao forum za javnost
da promovie revitalizaciju gradskih cen-
tara.
Prvi deo takoe predstavlja i est oblasti i
njihove strategije za unapreenje unutra-
njosti i spoljanjosti javnih zgrada: upra-
vljanje, projektovanje, bezbednost, estetika,
pristup i prolaznost, i pristup i lokalni re-
sursi.
Ciljevi i lista oblasti koje elite da ispotu-
jete ne moraju biti na listi za vau zgradu
(privatnu), ali pre nego to zaponete sa mi-
sijom unapreenja javnog dela vaeg objekta
i parcele, dobro bi bilo napraviti slinu listu
svojih projektnih ciljeva i strategija koje e
vas njima dovesti.
2. Drugi deo vodia slui za kontrolu i pro-
cenu na licu mesta prostora koji je spreman
za korienje. Za oko 30 minuta menaderi
GSA zabelee osnovne karakteristike pro-
stora, i prema trenutnim impresijama, pro-
nau im mesto negde na numerikoj skali.
Vodi istovremeno poziva i sve druge akci-
onare javnog prostora da ispune istu anketu
- predstavnike vlasti, udruenja korisnika
prostora i udruenja komercijalnih kori-
snika, obezbeenje i organe reda, kao i sve
druge zainteresovane.
Kada je procena na licu mesta zavrena,
odeljak vodia sa detaljnim ocenama po-
mae da se interpretiraju rezultati ove an-
kete. Ovu listu moete primeniti i za svoje
projekte, ili na osnovu nje moete napraviti
sopstveni upitnik.
3. Trei deo vodia prua reenja za one
aspekte javnog prostora koji treba da una-
predite, i to za svaku od est gorenavedenih
oblasti iz prvog dela, i to za kratko, srednje i
dugorone projekte.
Nezavisna vladina agencija u SAD - GSA
(General Services Administration) usaradnji
Ovaj vodi je zaista kompletan alat za po-
stizanje ovog cilja kae Toni Kosta (Tony
VODIZAUNAPREENJE
JAVNIHPROSTORA
ZGRADAIPARCELA,
LOBIJAIPJACETA
71 www.build.rs
urbanizam
Ova reenja mogu biti konana i savrena
za vas, ali mogu vam koristiti i samo kao
polazna taka od koje ete dalje razvijati
sopstvene ideje.
Kratkoroni projekti se preporuuju onda
kada su sredstva ograniena ili dok se ekaju
dozvole i drugo za glavni projekat. Takoe,
kratkoroni projekti mogu biti korisni kao
promotivni uzorci da zainteresujete poten-
cijalne partnere i investitore za vee planove,
i naravno, lokalnu zajednicu.
Srednje ili dugoroni projekti imaju pred-
nost onda kada je neki javni prostor ve akti-
van i dobija visoku ocenu u svojoj kategoriji.
Ideje koje su iznesene u ovom delu vodia
moda vam nee puno znaiti za konkretne
privatne projekte, ali i on vam moe koristiti
da se bolje upoznate sa tematikom i poten-
cijalima javnog prostora.
4. etvrti deo vodia sadri korake za imple-
mentaciju. Oni su podeljeni u dve kategorije:
koraci za implementaciju u enterijeru -
moe biti kompletirana uz saradnju sa
rmama angaovanim za upravljanje ne-
kretninom, ili uz asistenciju GSA
koraci za implementaciju na otvorenim
povrinama - zahteva saradnju sa svim
korisnicima prostora, javnim i privatnim
partnerima, itd.
Ukljueno je i jedanaest principa za po-
stizanje ciljeva javnog prostora, zajedno sa
studijama sluajeva uspenih projekata. Ove
studije sluaja mogu da poslue kao velika
inspiracija za va rad i kada je u pitanju jav-
ni prostor privatne parcele, a pomenutih 11
principa mogu da slue kao dobar podsetnik
svima koji ele da unaprede javni prostor.
Nekoliko saveta za uspeh
vaeg javnog prostora
1. Ukljuivanje lokalne zajednice moe
pomoi odobrenju projekta, doneti vie
ideja na sto, pa ak i voditi ka nepoznatim
izvorima nansiranja.
to ira podrka to bolje kae Sintija
Nikitin (Cynthia Nikitin), potpredsednik
PPS-a. Ovo je takoe i nain da javne
zgrade postanu centri lokalnih zajednica.
Ovaj proces zapravo predstavlja vraanje
uloge centara na javne povrine sa privatnih
(na primer oping-molovi).
2. Upoznajte se sa nainom funkcionisa-
nja prostora:
Ne biste gradili zgradu bez graevinskog
menadera, ali elite da napravite pjacetu
od par stotina ili hiljada kvadrata bez ideje
da vam je potreban program za rad kae
Nikitin.
Kada unapreujete lobi ili pjacetu, razmislite
koji tipovi dogaaja bi tu mogli da se odra-
vaju i na koji nain bi svakodnevni korisnici
(zaposleni i prolaznici) mogli da koriste ovaj
prostor. Ukoliko posetioci esto moraju da
ekaju u lobiju, napravite udobnu ekaonicu
sa seditima i umetnikim delima.
Ukoliko je prolaz kroz lobi brz i bez za-
dravanja, kljuno je da obezbedite dobru
signalizaciju kroz zgradu. Saznajte od po-
setilaca kako im se ine odreene karakte-
ristike zgrade i kako misle da bi mogle biti
poboljane.
3. Budite otvoreni za posetioce dok razmi-
ljate o njihovoj bezbednosti. Bezbednost
nije samo izgradnja zidova i ograda oko
zgrade. Oseaj bezbednosti za posetioce i
zaposlene zapoinje sa parking prostorom
ili autobuskim stanicama i ukljuuje i izgled
i funkcionalnost puta koji vodi do zgrade.
Napravite novi korak za bezbednost vae
zgrade tako to ete saraivati sa lokalnom
zajednicom, lokalnim vlastima, stanovni-
cima, zaposlenima u okolini i posetiocima.
Aktivni javni prostor sam po sebi predsta-
vlja bezbedno mesto za graane.
Napomena prireivaa: razmislite kako iz-
gleda prilaz nekom objektu u vaem gradu
koji je polujavnog karaktera; tako na primer
oping-mol Ue u Beogradu pre svega ka-
rakterie izuzetno otean pristup za peake.
4. Zaponite sa petunijama - ovaj savet, je-
dan je od principa koji se navode u vodiu
i njime se eli rei da uvek postoji prilika
da se zapone sa malim stvarima. Sadnja
cvea, smanjenje jurnjave prolaznika, uree-
nje signalizacije, oznaka i putokaza, dobri
su naini da pokaete da se zgradom dobro
upravlja.
Jednostavne izmene mogu da pojaaju
oseaj sigurnosti i da uine da se posetioci
oseaju dobrodoli. Ovo e istovremeno iz-
roditi nove ideje za stvaranje najboljeg jav-
nog prostora koji se moe postii na nekoj
lokaciji
Attos Klima nudi kvalitetna i ekasna re-
enja sistema grejanja i hlaenja. S obzirom
na specine problemea grejanja, naine
korienja, kao i trokove instaliranja ovih
sistema, pri izboru se izuzetno vodi rauna o
tome da proizvodi budu energetski ekasni
i nekodljivi po okolinu. Sistemi treba mini-
malno da utiu na korisnika i okolinu, isti-
ui komfor korienja (stvaranje prijatnog
okruenja, sa minimalno buke, sa opcijama
programiranja, planiranja rada, i sl.)
Korisnicima se obezbeuje kompletna uslu-
ga od predmera, preko sugestija i zajedni-
kog odabira opreme u skladu sa potrebama
i okruenjem - sve do postavljanja i postga-
rantnog praenja kvaliteta rada. Nastup na
tritu je isplaniran u saradnji sa partneri-
ma. Radi se i edukacija i podrka partnera,
tj. isporuka opreme partnerima po upitu,
kako sa lagera, tako i namenski - ureaji po
porudbi.
U ponudi prednjae DC Inverter klima
ureaji (zidni, kasetni, kanalski, kao i multi
sistemi - jedna spoljanja - vie unutranjih
jedinica), VRF sistemi, toplotne pumpe i
ileri.
U ovom segmentu su
postignuti znaajni
rezutati kroz zastupni-
tvo i saradnju sa pro-
izvoaem Gree. Sa
svojih est proizvodnih
lokacija, Gree je naj-
vei koliinski proizvoa klima ureaja na
svetu sa proizvodnjom od preko 22.000.000
ureaja godinje.
Takoe je meu retkim kompanijama koje
su usko specijalizovane za razvoj i pro-
izvodnju ureaja za tretman vazduha kako
freonskih, tako i vodenih sistema. Pored re-
zidencijalnih klima ureaja (tzv. kuni split
sistemi), Gree prvenstveno proizvodi profe-
sionalnu opremu.
Okosnicu uspeha Gree ima u snanom is-
traivako-razvojnom centru i visokoeka-
snoj kontroli kvaliteta. Gree poseduje preko
1.100 patenata u segmentu klimatizacije,
gde se u poslednje vreme izdvajaju inverter
reenja za rad kompresora (tzv. G-Matrik
- radi na obrtajima od 10 do 130Hz), cen-
trifugalni ileri (koji postiu ekasnost do
9,18 - COP), i razvijen i sertikovan pro-
gram rezidencijalnih klima ureaja koji rade
na R290 (naslednik freona R410, po nor-
mama EU, gde pored sistemskih promena,
novom generacijom kompresora i rashladne
tenosti, ureaji koji su bili u D ili C klasi,
direktno postiu A klasu ekasnosti).
Kompanija Gree je posebno ponosna na
saradnju sa kompanijom Daikin koja traje
preko 15 godina. Od 2009. godine imaju
zajedniki proizvodni pogon za inverter
komponente, kao i zajedniki ogranak is-
traivako - razvojnog centra za inverter
tehnologije. Kupci Gree-ja, pored Daikin-a,
su McQuay, York, Electrolux, Ariston, Sanyo,
Whirlpool, Sharp, Carrier, Trane
Svu tehniku koju zastupa, i nudi, Attos
Klima ugrauje iskljuivo organizovano
sa edukovanim partnerima.
Svi programi su pokriveni kvalitetnom ga-
rancijom i tehnikom dokumentacijom,
sa obezbeenim potrebnim komponenta-
ma postprodajnog programa. Garancija na
opremu je do pet godina, u zavisnosti od
projekta, uslova rada, i dogovora o nainu
odravanja sistema
ATTOSKLIMA
Temerinskiput26a
21000NoviSad
tel:+38121419999
fax:+38121419900
attosklima@attos.rs
www.attos.rs
TRETMANVAZDUHA
EFIKASANIEKONOMIAN
GrupacijaATTOSbavise
proizvodnjomidistribucijom
komponentizaproizvoae
kotlovaibojlera(podrkasis-
temimagrejanja,akumulatori
vodesvihveliinainamena,
itd).Posebnagranakompanije
jesteATTOSKLIMAkojae-
kasnonastupauklimatizaciji
prostora(poslovni,industrijskii
rezidencijalniobjekti).
www.build.rs 72
promo
MXZ serija najnoviji
multi-sistem
Multi-sistem je najbolji izbor kada se to-
kom gradnje ili adaptacije izvedu instalacije
pod malterom, a na samom objektu ostaje
vidljiva samo jedna jedinica koja se moe
sakriti od pogleda. Unutar objekta su ra-
sporeene unutranje jedinice koje se mogu
razlikovati po dizajnu i kapacitetu, te se lako
prilagoavaju potrebama svake pojedinane
prostorije tedei energiju.
MXZ serija je visokoefikasna i veoma fle-
ksibilna kad je u pitanju proirenje sistema.
Predstavlja najbolje reenje kada postoji
potreba za klimatizacijom multi-sistemom.
Multi-sistem prua mogunost klimatizo-
vanja do osam prostorija sa samo jednom
spoljanjom jedinicom. MXZ serija nudi 12
razliitih modela spoljnih jedinica kapacite-
ta od 3 do 16 kW. Svaki od njih je kompati-
bilan sa 10 razliitih modela specifinih M,
S i P serija unutranjih jedinica. Mitsubishi
Electric oprema najnovije inverter tehnolo-
gije ostvarila je energetsku klasu A za sve
MXZ jedinice.
Kirigamine Zen - visokostilizovana
generacija
Kirigamine je poznata visoravan u Japanu
koja vai za oazu prijatne klime. Mitsubi-
shi Electric je uzeo ovo ime za svoje kli-
ma ureaje inspirisan eljom da prijatnost
i mir Kirigamine prenese u domove svojih
potroaa.
Najnovija inverter tehnologija postie 20%
veu efikasnost pri operacijama hlaenja i
grejanja. Broj obrtaja kompresora i spoljnog
ventilatora menja se elektronski, prilagoa-
vajui se datim uslovima i uvlaei neophod-
nu koliinu vazduha, te su smanjena tempe-
raturna odstupanja i potronja el. energije.
FD serija ima jedinstven motor koji omo-
guava veliku magnetnu silu ime se postie
visoka efikasnost. Zahvaljujui duim elipsa-
ma ventilatora, smanjen je broj obrtaja mo-
tora to doprinosi smanjenju buke pri radu, a
pri tom se poveava kapacitet vazduha. VAH
model je dizajniran za predele sa niskim
temperaturama. Snaan kompresor omo-
guava poboljanje kapaciteta grejanja.
Nove, impresivne funkcije obezbeuju ma-
ksimalan komfor. Dok klasini klima ureaji
kontroliu unutranju temperaturu na osno-
vu temperature koja se meri u viim delo-
vima prostorije, I-see senzor uzima u obzir
temperature u niim delovima prostorije
jer ona utie na subjektivan oseaj toplote.
Plasma duo je dodatak ija je funkcija sma-
njenje proputanja estica praine sa mikro
na nano veliinu.
Kirigamine Zen, uz odline tehnike ka-
rakteristike, odlikuje i besprekoran dizajn za
koji je osvojio IF product design award 2011.
u kategoriji Buildings - air conditioning and
temperature control technology. Ova nagrada
dokaz je kvaliteta i priznata je irom sveta.
Elegantan dizajn, odline performanse, ni-
zak nivo buke - ovo su osobine koje ine
inverter klima ureaje Kirigamine Zen ide-
alnim za sve stilove enterijera, obezbeujui
maksimalnu utedu u pogledu prostora i
energije. Skladna srebrna konstrukcija unu-
tranjih zidnih jedinica i tanak dizajn, znak
su prefinjenosti i kvaliteta. Zamiljen kao
komad nametaja, klima ureaj Kirigamine
Zen dostupan je u tri boje, izabrane tako da
se prirodno uklope u bilo koje okruenje
KLIMAM
Bul.DespotaStefana109A
11060Beograd
tel:+381113292283
tel:+381112084650
fax:+381112084651
ofce@klima-m.rs
www.klima-m.rs
KLIMA M je ovlaeni uvoznik i
distributer kompanije Mitsubishi
Electric, te u svom prodajnom
programu ima veliki izbor proizvoda i
rezervnih delova ovog renomiranog
japanskog proizvoaa.
U ovom broju magazina Build
predstavljamo dva proizvoda iz
bogate Mitsubishi game koji donose
novine u klimatizaciji prostora
pomou inverter sistema.
MITSUBISHIELECTRIC
NOVIVETARJESTIGAO
promo
73 www.build.rs
74 www.build.rs
promo
Hoval UltraGas gasni kondenzacioni ko-
tao predstavlja sam vrhunac dananje tehni-
ke kotlogradnje toplovodnih kotlova. Nje-
gova proizvodnja poinje jo 1991. godine i
do danas je doiveo mnoge izmene shodno
tehnolokom napretku.
UltraGas kondenzacioni gasni kotao isko-
riava latentnu toplotu kondenzacije vode-
ne pare iz produkata sagorevanja i na taj na-
in postie veoma visok stepen iskorienja
primarnog goriva. Izraen je od nerajueg
elika i opremljen modulisanim gorionikom
sa predmeanjem i povrinskim sagoreva-
njem, iji je opseg modulacije ak 1:6, po
emu je jedinstven na tritu. Specinost
UltraGas kotla je aluFer izmenjiva to-
plote koji poveava povrinu za razmenu to-
plote sa strane dimnih gasova 5 puta. Kotao
je takoe opremljen savremenom digital-
nom regulacijom - TopTronicT regulator
upravlja radom kompletnog grejnog siste-
ma, pruajui tako visok komfor za krajnjeg
korisnika uz maksimalnu ekasnost rada.
Opseg kapaciteta UltraGas kotla kree se
od 15 kW do 1.000 kW, odnosno od 250
kW do 2.000 kW u dupleks izvedbi.
itav niz zadovoljnih kupaca govori u pri-
log tome da je UltraGas kotao vrhunski
proizvod Hoval-a. Ali to nije sve. Hoval u
svom proizvodnom programu, pored kotlova
(standardnih, niskotemperaturnih i konden-
zacionih), nudi i gorionike, regulatore, rezer-
voare sanitarne tople vode, solarne sisteme,
toplotne pumpe... kao i krovne ventilacione
ureaje za grejanje i hlaenje visokih obje-
kata. Akcenat u Hoval-u zapravo i jeste na
kompletnom sistemskom reenju projekta sa
meusobno usklaenim komponentama.
Rezultati tehno-ekonomske analize sistema gre-
janja, koja je raena na dobro termiki izo-
lovanom objektu i za klimatske uslove koji
vladaju na naem podneblju, pokazuju da je
period otplate razlike investicije (u odnosu
na standardni kotao), u kombinaciji sa nisko-
temperaturnim povrinskim sistemom gre-
janja i sa trenutnim trinim cenama opreme
i energenata 3 do 5 godina. Imajui u vidu
da kotao i nakon ovog perioda pravi utedu
u potronji energenata, moemo zakljuiti da
je, sa ekonomskog aspekta, investicija u kon-
denzacionu tehniku vrlo isplativa pod gore
navedenim uslovima, a sa ekolokog aspekta
veoma poeljna. Ovo i jeste razlog zbog ega
UltraGas kondenzacioni kotao ima veliku
primenu u Zapadnoj Evropi i svetu, naroito
u protekloj deceniji...
Shodno svom sloganu tednja energije za-
tita ivotne sredine, Hoval je razvio jo jedan
proizvod koji je namenjen poveanju stepena
iskorienja sistema sa standardnim kotlo-
vima TermoCondensor AF utilizator
dimnih gasova. Izraen od visokolegiranog
nerajueg elika, ugrauje se kao dodatak
gasnim ili uljnim kotlovima. Koristi osetnu
i latentnu toplotu dimnih gasova za zagre-
vanje povratne grejne vode i na taj nain po-
stie poveanje stepena iskorienja sistema
do ak 17% (zavisno od pogonskih uslova).
Centralni deo i kod ovog proizvoda jeste
patentirani aluFer izmenjiva toplote.
TopTerm doo je generalni zastupnik vaj-
carske kompanije Hovalwerk AG koja
je evropski lider u proizvodnji opreme za
grejne sisteme. Od 2002. godine do danas,
ostvarili smo preko 500 referentnih mesta
irom Srbije, sa stalnom tendencijom sve
vee prisutnosti u projektima kako ma-
lih tako i velikih kapaciteta. Kvalitetnom
i brzom tehnikom podrkom, servisom i
prodajom po smernicama ISO 9001:2000,
rma TopTerm visoko se rangirala kao
pouzdan dobavlja opreme i odgovoran po-
slovni saradnik pre, u toku i nakon realiza-
cije projekta
tednja energije - zatita ivotne sredine t te ted j dnj dnja e a ener ner ij gij gijee - za zati ti titta ta i iv iv t otn otne s e s d red rediine ine
Kadajereoenergetskoj
ekasnosti,osnovnatenden-
cijajesteracionalnokorienje
energije.Jedanodkljunihi-
nilacautojpriijestesvakako
grejnisistemobjektaikotao
kaonjegovcentralnideo...
HOVALULTRAGAS

KOTAO
SINONIMZAENERGETSKU
EFIKASNOST
TOPTHERM
Zanatska3
21220Beej
tel:+381216919555
fax:+381216919585
ofce@hoval.rs
www.hoval.rs
www.build.rs 75
promo
Kompanija Petan, najvei srpski pro-
izvoa vodovodnih i kanalizacionih
cevi i cevi za gasovod i elektro-energet-
ske kablove, u saradnji sa kompanijom
Borealis, vodeim globalnim snabdeva-
em hemikalijama i novim reenjima od
plastike, predstavila je srpskom tritu
rezultate najnovijih svetskih istraivanja
na polju vodovoda i kanalizacije, koji
znaajno olakavaju planiranje trokova,
posebno u sluaju velikih infrastruktur-
nih projekata. Ovaj pristup proceni tro-
kova prua mogunost da investitori,
kompanije ili drava uzmu u obzir sve
predviene i nepredviene trokove koji
mogu nastati tokom celokupnog perio-
da korienja cevovoda.
Na seminaru pod nazivom Moderni po-
lietilenski i polipropilenski cevni sistemi
za dugotrajna i sigurna infrastrukturna
reenja, koji je u prisustvu vie od sto-
tinu predstavnika domae graevinske
industrije odran u beogradskom hote-
lu Holiday Inn poetkom marta, vodei
strunjaci kompanije Borealis predsta-
vili su model na osnovu koga je mogue
izraunati ukupan troak instaliranja
cevovodnog sistema tokom dueg peri-
oda, ukljuujui trokove poput buduih
radova, odravanja i cene popravke, iz-
raene u dananjim vrednostima. Ovaj
model omoguava i da se uporede tro-
kovi koje iziskuje instalacija duktilnih i
polietilenskih cevi.
Predstavnici kompanije Borealis, sa ko-
jom Petan uspeno sarauje ve vie
od deset godina pre svega na podruju
razvoja proizvoda i novih tehnologija,
predstavili su konkretne podatke na koji
nain se upotrebom plastinih mate-
rijala mogu ostvariti ogromne utede,
koje konkretno u sluaju Italije iznose
neverovatnih 167 milijardi evra. Dobi-
jeni podaci pokazuju da se upotrebom
plastike poboljavaju osobine i trajnost
distribucionih mrea i poveava stepen
njihove pouzdanosti. Prednosti upotre-
be plastinih materijala se jasno vide
kada se u obzir uzme ne samo troak
materijala, ve i trokovi izgradnje i
odravanja vodovodne i kanalizacione
mree korienjem tehnologije bez ko-
panja rovova, kao i uticaj na okolinu.
Zahvaljujui kompaniji Petan, domaa
struna javnost imala je priliku i da se
upozna sa procenama italijanskih infra-
strukturnih potreba, prema kojima je u
ovoj zemlji tokom sledeih 50 godina
potrebno izgraditi 155.300km vodovo-
da i 66.600km kanalizacije. Upotreba
plastike u vodovodnim mreama omo-
guila bi utedu od 22,2 milijarde evra
u odnosu na korienje elika, dok, kada
je re o kanalizaciji, uteda dostie iznos
od ak 63,6 milijardi evra u odnosu na
korienje elika ili 54,4 milijardi evra u
odnosu na korienje betona. Rezultati
studije pokazuju i da, zbog infrastruk-
turnih problema, Italija godinje izgu-
bi 42 odsto vode ili 4 milijarde kubnih
metara, a da ukupni trokovi po ovom
osnovu iznose izmeu 3,9 i 5,2 mili-
jarde evra na godinjem nivou. Studija
jasno pokazuje i da troak neinvestiranja
u unapreenje mree dugorono nije
odriv, kao i da gubici usled infrastruk-
turnih problema neprekidno rastu usled
klimatskih promena i uveanja urbane
populacije. Gubici direktno utiu na
viu cenu komunalnih usluga, ali imaju
i negativan uticaj na ivotnu sredinu i
zdravlje ljudi koji je gotovo nemogue
izraziti u novcu
Kompanija Petan, najvei srpski pro-
zvoa vodovodnih i kanalizacionih
MODERNIPOLIETILENSKI
IPOLIPROPILENSKICEVNISISTEMI
ZADUGOTRAJNAISIGURNAINFRASTRUKTURNAREENJA
Atmosferanaseminaru
PredstavnicikompanijaPetaniBorealis
PETAN
1300Kaplara189
34301Aranelovac-Bukovik
tel:+38134742160,742180
fax:+38134742109
Beograd:+381113610353
www.pestan.net
U dananje doba, sa rastuim cenama ener-
genata, teko je zamisliti objekat kod koga
nije voena briga o energetskoj ekasnosti.
U tom smislu jedno je jasno - nema ener-
getske ekasnosti bez automatizacije!
Za automatizaciju je nezaobilazan KNX kao
jedini svetski standard sa svim mogunosti-
ma koje prua. Sa njim, va objekat moete
smatrati savremenim brodom koji u sebi
sadri razne sisteme od kontrole rasvete, a-
luzina, grejanja, hlaenja, sigurnost, alarma,
video nadzora, do kunih ureaja kojima
treba upravljati i koji imaju mnoge informa-
cije za svog kapetana. Vavei vizuelizacija je
ta koju kapetan vidi, razume i koja mu daje
kontrolu nad brodom. Naravno, da ne mora
svako da bude kapetan da bi koristio Vavei.
On je jednostavan za upotrebu, opremljen
informativnim i modernim dizajnom za sve
situacije.
Vavei je najmoderniji softver na tritu za
vizuelizaciju i automatizaciju pametnih
objekata baziranih na KNX standardu.
Kombinujui najnovije IT tehnologije, prvi
put je mogue prikazati EIB/KNX i alarm
sisteme na jednom mestu na funkcionalan
i inovativan nain. Fleksibilnost, jednostav-
nost upotrebe, preglednost informacija i
moderan dizajn, svrstavaju ga u sam vrh na
tritu vizuelizacija.
Konstrukcija Vavei sistema je razliita, a
zavisi od namene i veliine projekta. Kako
bi se omoguili eksibilnost, rastereenost,
skaliranje i nezavisnost sistema, Vavei je po-
deljen na server i klijent aplikacije.
Vavei Server je centralni deo sistema, koji
je sa jedne strane zaduen za konekciju sa
KNX-bus sistemom, alarmom, kunim i
multimedijalnim ureajima kojima se upra-
vlja preko IR, RS232 ili USB prikljuka.
Sa druge strane, koristi se za TCP/IP ko-
munikaciju sa klijentima, licenciranje, mo-
nitoring i arhiviranje podataka.
Vavei Client je moderan i intuitivan kori-
sniki interfejs sa vizuelizacijom projekta,
preko koga korisnik ima pregledan uvid u
informacije i stanje sistema. Korisnik moe
veoma jednostavno i bez IT znanja da upra-
vlja celokupnim sistemom. Velika panja je
posveena dizajnu i jednostavnosti upotrebe
na touch-screen monitorima. Takoe, mo-
gue je koristiti PC raunar, mobilni telefon
ili daljinski upravlja.
Postoje razne varijante i veliine siste-
ma, poetna je Zero gde su Vavei Server i
Vavei Client integrisani u jedan raunar
(uglavnom touch-screen panel, ili vesa mo-
unted mini PC). Vavei Zero je najmanja
konguracija Vavei sistema, namenjena za
manje vizuelizacije objekata, stanova, jahti,
maina itd. Odlikuje ga veoma niska cena i
kompaktnost sistema. U sebi sadri Server,
Klijent i KNX interfejs. Ogranien je na je-
dan modul KNX vizuelizacije i ne podrava
nadogradnju i proirenje sistema.
Zatim, Home varijanta koja se sastoji od je-
dnog Vavei Server-a (mini ili 19 rack moun-
ted PC) i do deset Vavei Client-a (17, 22 32
touch-screen panela PC) koji su rasporeeni
po prostorijama u objektu, gde svaki klijent
moe da ima zaseban projekt i vie aktivi-
ranih modula za svaki od njih. Vavei Home
je standardna konguracija namenjena vi-
zuelizaciji objekata kao to su privatne kue,
luksuzni stanovi i moderne vile. Sastoji se od
jednog centralnog servera na kome se mogu
aktivirati interfejsi i servisi (KNX, alarm, IR,
com). Krajnji interfejs je dizajniran za rad sa
monitorima na dodir ili PC raunaru. Moe
da sadri vie modula kongurisanih po po-
trebama korisnika i individualno dizajnira-
nim projektima za svaki interfejs.
Najvei sistem je Professional koji se sastoji
od jednog ili vie Vavei Server-a konekto-
vanih na KNX-bus i do sto Vavei Client-a
po serveru. Vavei Professional je sistem na-
menjen hotelima i velikim institucijama kao
to su bolnice, kole i javne ustanove. Kon-
gurisan je tako da omogui komunikaciju
velikih sistema koji mogu da sadre hiljade
komponenti koje su povezane u jedan cen-
tralni sistem. Sistem omoguava centralni
nadzor i kontrolu celokupnog sistema uz
mogunost nadogradnje sistema. Klijenti-
ma daje mogunost da upravljaju odree-
nim sektorima sistema.
Jedna od vanih odlika KNX i Vavei sistema
jesu upravo eksibilnost nadogradnje i pro-
irenja sistema. Tu lei prava snaga ovakvih
sistema, da sa lakoom odreaguju na po-
trebe krajnjih korisnika dodavanjem novih
vrednosti i funkcionalnosti sistemu.
PAMETNEKUE
POSVETSKOMSTANDARDU
Sistemnovegeneracijenamenjen
automatizacijiivizualizaciji
pametnihobjekatabaziranihna
KNXstandardu.Spojsvihureaja
ujedanintegrisansistemprua
novikomforstanovanja.
76 www.build.rs
promo
KNX Home Management
Prepustite se udobnosti koju zasluujete.
Vavei je sistem za vizualizaciju, upravljanje
i kontrolu svih ureaja vaeg doma, pove-
zan je sa KNX-om i omoguuje jednostavnu
upotrebu putem touch-monitora, daljinskog
upravljaa, interneta ili mobilnog telefona.
Vavei sistem se uvek prilagoava vaem
domu, eljama i potrebama. Samo aktiviraj-
te va feel good program: ukljuuje se prija-
tno svetlo na terasi, bazen se puni vodom
i zagreva se sauna. Sve to uz zvuke omiljene
muzike. Blagim dodirom Vavei touch-moni-
tora aktivirate scenario good night: redukuje
se spoljna rasveta, gase se sva svetla u kui,
temperatura spavae sobe smanjuje se na
19C, aktivira se alarmni sistem...
Video interfon - Sistem video nadzora i
video komunikacije nudi korisniku vizuelne
informacije iz okruenja. Vavei sistem omo-
guuje kontrolu, upravljanje i vizualizaciju
video interfona. Jednostavan i intuitivan di-
zajn korisnikog interfejsa omoguuje brzu
i komfornu upotrebu.
Sigurnost - Vavei vizualizuje aktuelno sta-
nje senzora i sigurnosnih zona alarmnog
sistema. Sigurnosne zone, senzori i sigur-
nosne brave mogu se prikazati zajedno sa
KNX instalacijom. Alarm i sigurnosne zone
mogu se aktivirati/deaktivirati interno, pre-
ko Vavei touch-monitora. Pojedine oblasti
mogu se takoe izuzeti iz sistema dojave,
a vrata zakljuati ili otkljuati. Vavei sadri
vizualizaciju sigurnosnih IP kamera marke
Axis i Mobotix. Iz pregleda video snimaka
mogue je izabrati jednu kameru, zumirati,
snimati, oslukivati ili komunicirati preko
IP sigurnosnih kamera. Program simulacija
prisustva slui za zavaravanje i odvraanje
potencijalnih provalnika, time to simuli-
ra prisustvo ukuana putem KNX sistema
(svetla se pale/gase, roletne sputaju, itd.)
Internet - Vavei internet modul sadri inte-
grisan internet browser i mogunost pretra-
ge. U mogunosti ste da koristite virtuelnu
tastaturu na touch-monitoru i surfujete po
internetu. E-mail modul vam omoguava
da jednostavno kreirate, aljete, primate i
arhivirate e-mail poruke.
Multimedia - Sa samo nekoliko dodira
prstom moete kreirati sopstvene muzike
kolekcije i nove liste pesama. Vavei MP3
modul moe upravljati zvukom u svakoj
prostoriji vaeg doma. Modul koristi mu-
ziku iz vie izvora: radio, streaming muziki
servis, eksterni hard disk ili raunar.
Private - Vavei titi privatne podatke (fo-
tograje, video zapise i privatne poruke) od
neovlaenih lica. My Photos modul omo-
guava da vae digitalne kolekcije fotogra-
ja organizujete, dodajete i briete. Moete
pokrenuti slajdove i uivati u seanjima na
lepe momente. Sauvajte vae porodine
uspomene za budue generacije, organizujte
svoje video snimke sa odmora i putovanja
VUEKO
VAVEI
Narodnogfronta73a/47
21000NoviSad
mob:+381603883000
ofce@vueko.net
www.vueko.net
ofce@vavei.com
www.vavei.com
PREDNOSTI REGIONALNOG
TRENING-CENTRA:
uteda trokova putovanja,
smetaja i inostranih dnevnica
zaposlenih
mogunost organizovanja KNX
kurseva u prostorijama vae
kompanije na teritoriji Srbije
obuka se odvija na srpskom jeziku
struna literatura na srpskom jeziku
praktian rad sa ETS 4.0 softverom
praktian rad sa KNX
komponentama raznih proizvoaa,
montaa aktuatora, senzora,
njihovo programiranje i integracija u
celokupan sistem
male grupe polaznika omoguavaju
posveenost trenera svakom
polazniku.
Posebnu
ponudu ini
obuka za Vavei
sistem KNX
vizuelizacije i
upravljanje
inteligentnim objektima (kua, stan, vila,
hotel, poslovne zgrade, javni objekti,
rme, luksuzni brodovi, jahte, itd)
VaveisistemKNXvizuelizacije
KNXtreningcentar
UzpodrkuKNXasocijacijeizBrisela,
kompanija Vueko osnovala je prvi
KNXtreningcentaruSrbiji,saciljem
da prenese struno znanje iz oblasti
automatike, upravljanja i kontrole
pametnimobjektima.
KNXkurs
Strunom obukom na srpskom jeziku u
tehnoloki potpuno opremljenom trening-
centru, polaznici KNX kursa stiu praktino
i teoretsko znanje kroz praktian rad i ve-
be. Kao jedinstveni alat za planiranje i pro-
gramiranje ureaja koristi se ETS softver za
koji je kompanija Vueko obezbedila kom-
pletan prevod na srpski jezik. Posle ovog
kursa korisnici mogu potpuno samostalno
da planiraju i izvode radove u oblasti KNX
automatizacije objekata. Kurs traje pet rad-
nih dana.
KakopostatiKNXPartner?
Posle praktino-teoretske obuke i zavrnog
testa, polaznici dobijaju sertikat kao obu-
eni KNX partneri. Svi polaznici se regi-
struju u jedinstvenu bazu podataka KNX
asocijacije iz Brisela i mogu se pronai na
stranici www.knx.org. Vano je znati da
je ovaj sertikat, kao i sam KNX, priznat
u celom svetu kao svetski standard. Lako
moete nai posao na svetskom tritu
rada, gde trenutno vlada velika potranja za
strunjacima sa KNX sertikatom zbog sve
vee gradnje ekolokih, energetski ekasnih
i pametnih objekata.
KNX je jedini otvoreni svetski standard
za kontrolu pametnih objekata! Odobren
je kao meunarodni standard (ISO/IEC
14543-3), evropski standard (CENELEC
EN 50090 i EN 13321-1 CEN), SAD
standard (ANSI/ASHRAE 135) i kineski
standard (GB / Z 20.965)
www.build.rs 77
promo
imeseizdvajamo?
Izdvajamo se strunou i iskustvom zapo-
slenog osoblja koje je godinama sticano kroz
realizaciju najrazliitijih tehnikih reenja sis-
tema za navodnjavanje. Naa tehnika reenja
sistema za navodnjavanje su originalna, bazi-
rana na strunosti i dugogodinjem iskustvu
(a ne na softverima proizvoaa opreme), te
kod izbora opreme koristimo punu slobodu
kombinovanja opreme razliitih proizvoa-
a. Zahvaljujui tome, naa tehnika reenja
obezbeuju optimalan obim radova i utroak
opreme. Posebno istiemo iskustvo steeno
na poslovima projektovanja i postavljanja
razliitih tipova vodozahvata, na vodotoci-
ma, akumulacijama, rezervoarima, bunarima
(buenim i kopanim), vodovodnim mreama,
kao i njihovim kombinacijama.
Nudimo najkrae rokove i kompletne rado-
ve (projektovanje i postavljanje sistema):
za dvorita, fabrike krugove, parkove i sl.
od 1 do 7 dana (u zavisnosti od veliine
zalivne povrine)
za fudbalske terene od 2 do 3 dana (sa
skidanjem i vraanjem busena).
Dajemo garantni rok od 2 godine, na opre-
mu i izvedene radove.
Cena zavisi od vie tehnikih parametara.
Utvruje se iskljuivo po projektu, tj. pred-
meru (specifikaciji) opreme i radova. Ori-
jentaciona cena, utvrena kroz dosadanju
praksu, jeste:
za fudbalske terene ve od 1/m
za dvorita, ve od 2/m
Servisna sluba preduzea odrava sisteme
u projektovanoj funkciji. Na raspolaganju
investitorima su tri tipa odravanja:
stalno odravanje - obim i uestalost ra-
dova, kao i cena i nain plaanja deniu
se ugovorom, na jednu ili vie godina.
odravanje po pozivu - za sluajeve kva-
rova, izmene situacije na terenu, izmena u
reimu zalivanja i sl.
havarijske intervencije
Inovacije
Postavljamo sisteme za navodnjavanje po-
sebnom tehnikom na ve formiranim trav-
njacima bez vidljivih i trajnih oteenja. Ova
tehnika je naroito vana kod postavljanja
zalivnih sistema na fudbalskim terenima, gde
se skidanje i rolovanje travnog busena obavlja
runo, a iskop rovova mainski (ditch-witch).
Imamo jedinstveno reenje za dezinfek-
cione barijere koje se postavljaju na ulaze
stoarskih farmi, fabrika stone hrane i sl.
Prednost naeg reenja dezinfekcione barije-
re jeste u tome to se dezinfekcioni rastvor
u finim kapima distribuira u dezinfekcioni
prostor dimezija 11m x 4m x 1,5m, tako da se
vozilo tretira sa svih spoljnih strana do visine
1,5m. Za razliku od klasinih dezinfekcionih
barijera, kod kojih se tretira samo kontaktna
povrina pneumatika i dezinfekcionog ra-
stvora, primenom naeg reenja, vozila se tre-
tiraju i sa unutranje strane tokova i odozdo.
Nae reenje dezinfekcione barijere prihvati-
la je i Republika sanitarna inspekcija, a pri-
menjeno je na farmama stone hrane Bafi iz
Futoga, Sano i Tenen iz Novog Sada...
Projektujemo i izvodimo automatski sis-
tem kap po kap, za male, hobi vonjake, den-
dro ili vone sadnice u dvoritima, vikendi-
cama, fabrikim krugovima i sl. Istiemo, da
je i za ove sisteme razvodna mrea ukopana,
kako ne bi oteavala odravanje travnjaka ili
zemljita oko sadnica. Sve biljke dobijaju, za
isto vreme, razliitu koliinu vode, usklae-
nu sa njihovim potrebama.
Projektujemo i izvodimo automatsko zali-
vanje ubodnim kapljaima, koje sve ee
ima primenu u zalivanju manjih i ogranie-
nih povrina tipa rondela, ardinjera, pa ak
i saksija, gde svaka biljka dobija precizno i
automatski kontrolisanu potrebnu koliinu
vode, preko jednog ili vie ubodnih kapljaa.
Odgovorni i ekspeditivni prema dosada-
njim investitorima, ambiciozno planiramo
budunost, duboko svesni da je na rad naa
najbolja preporuka
IRING62
BrigadiraRistiaA1L3/28
23000Zrenjanin
mob:+38163562767
mob:+381655565767
iring62@verat.net
www.iring62.com
Iring62jeosnovan1991.godine,
kaojednoodprvihprivatnihpre-
duzea.Davne1995.godinepo-
stavilismoprviautomatskisistem
zanavodnjavanjezelenihpovrina,
tzv.parkovskonavodnjavanje.Od
tadadodanas,uzstalnutendenci-
juporastabrojarealizovanihproje-
katautokujednegodine,projek-
tovalismoipostavilivieod250
sistemazanavodnjavanjeuSrbiji,
CrnojGoriiRepubliciSrpskoj.
Servisna sluba preduzea odrava sisteme
AUTOMATSKISISTEMI
ZANAVODNJAVANJE
ZELENIHPOVRINA
Prvi centar za navodnjavanje u Srbiji
Na projekat, prvi centar za navodnjava-
nje u Srbiji, u zavrnoj je fazi izgradnje.
Na povrini od 44.000m elimo da na-
pravimo reprezentativan izlobeno-de-
monstrativni prostor kako za proizvoae
opreme za navodnjavanje (rasprskivae,
cevovode, spojnice itd.), tako i za pro-
izvoae sadnog materijala, parkovskog
mobilijara (klupe, lampioni, fontane itd.),
proizvoae i distributere pumpi za vodu,
kompanije za buenje bunara, opreme za
preiavanje vode itd.
Spremni na saradnju, zahvaljujemo na
sugestijama svima koji su iskazali ili e
iskazati elju da uestvuju u realizaciji
ovog naeg projekta
78 www.build.rs
promo
79
promo
Firma S.O.K. osnovana je 2007. godine sa
osnovnim opredeljenjem ka energetskoj e-
kasnosti. Firma ima predstavnike na terito-
riji Crne Gore, Makedonije i BiH. Osniva i
direktor rme je Sran Dragojlovi, po zani-
manju diplomirani elektroininjer koji je ra-
dio u ED Kraljevo i koji je do sada imao vie
od 11 radova objavljenih u svetu. Sa takvim
iskustvom u energetici, uvidevi energetsku
nerentabilnost naih rmi i domainstava,
osnovao je rmu koja je posveena reavanju
ovog problema.
S.O.K. je naroito posveen energetskoj
ekasnosti na sledeim poljima:
solarno grejanje vode kao najekono-
miniji vid obnovljivih izvora energije
proizvodnja elektrine iz solarne energije
kompenzacija reaktivne energije u
pogonima
racionalizacija javne rasvete.
Solarno grejanje vode
Osnovna ideja koja je vodila osnivae rme
jeste da pokau da solarno grejanje moe
biti isplativo i da je njegova ugradnja do-
stupna mnogima: kompletan sistem od 180
litara, klju u ruke 1.000 evra. Po njihovim
proraunima, a prema sadanjim cenama
elektrine energije, u Crnoj Gori, Hrvatskoj
i na podruju Kosova i Metohije gde KEK
isporuuje elektrinu energiju, ceo sistem se
isplati u roku od 2 i po godine, a u Srbiji
otprilike za oko 4 i po godine sa sadanjom
cenom. Vei objekti gde je S.O.K. instalirao
ove sisteme jesu (kapacitet u litrima vode):
manastiri Ostrog (540l), Beka i Vranjina na
Skadarskom jezeru (po 180l), Banja u Ri-
snu (180l), Devi (585l), restoran Makum-
ba, Kraljevo (720l), etno restoran ardak,
Majur (300l)...
Proizvodnja elektrine
energije fotonaponski
sistemi
Solarna elektrana manastira Devi od
15kW putena je u pogon 12. juna 2010.
godine. Ovo je prva solarna elektrana u
Srbiji i najvea o-grid solarna elektrana
na Balkanu. Elektrana je napravljena za
est dana, projekat i radove je izvela rma
S.O.K. iz Kraljeva.
Sa ovim solarnim sistemom manastir Devi
je postao objekat sa najvie ugraenih
solarnih sistema, jer su ve ugraena dva
solarna sistema za zagrevanje tople vode.
Solarna elektrana od 15kW zauzima 108m
2

panela, tj. 54 modula od 280W.
Fotonaponski sistem sastoji se od:
54 modula od 280Wp ukupno 15kWp
trofaznog invertora od 15kW
110 akumulatora od po 2V i 500Ah
ukupno 55.000Ah.
U toku 2010. godine S.O.K. je uradio neko-
liko manjih fotonaponskih sistema za pro-
izvodnju elektrine energije za vikend kue.
Cena takvih sistema, gde elektrodistribucija
ne moe prikljuiti objekat odnosno gde je
cena prikljuka ogromna, jeste 6.000 evra po
1kW. U ovu cenu ulaze baterije kao i rad.
Kompenzacija
reaktivne energije
Reaktivna energija je potrebna za rad svih
naizmeninih motornih pogona i plaa se
kao posebna stavka u raunima za utroenu
elektrinu energuju ako se energija preuzi-
ma preko takozvane merne grupe (brojilo
aktivne i reaktivne energije kao i maksi-
graf ). Promenom tarifnog sistema uvedeni
su penali za one koji povlae previe reak-
tivne energije iz sistema.
Ugradnja grupe za kompenzaciju reaktivne
energije isplati se u roku od 6 do 12 meseci.
Firma S.O.K. moe vam utedeti od 7 do
15% od dotadanjeg iznosa rauna i to bez
sopstvenog ulaganja vlasnika objekta, kao i
bez kredita.
Za vie detalja u vezi sa kompletnom po-
nudom preduzea S.O.K. posetite njihov
sajt ili ih kontaktirajte direktno
S.O.K.
MirkaLukovia2
36000Kraljevo
Srbija:+381648333671
BiH:+38733956475
RepublikaSrpska:+38751319466
Makedonija:+38975786453
Slovenija:+38642022097
Kontaktosoba:SranDragojlovi
www.sokdoo.com
Solarnisistemisuekasno,vrlo
brzoisplativoidugotrajnoreenje
kojimsepostievisoka
energetskaekasnostobjekata.
Tojecelaistina,asvedruge
argumentekojigovoresuprotno
demantujestalniporastovog
tritausvetuisveveibroj
instaliranihsolarnihpostrojenja.
FirmaS.O.K.izKraljeva
predstavljasvojuotvorenu
ponudureenjazasmanjenje
trokovazaenergiju.
SOLARNISISTEMI
manastirOstrog,
CrnaGora
porodinakua
Romevi,Kraljevo
Najnovije reference rme S.O.K. izvedene
u 2010. godini:
kompenzacija reaktivne energije (300kVA)
u strugari rme Microtri Beograd u Kraljevu
(uraeno)
kompenzacija reaktivne energije (240kVA)
u strugari rme Microtri Beograd u Bajinoj
Bati (eka se saglasnost EDB-a)
kompenzacija rekativne energije (240kVA)
u klanici rme Sim Impeks Ni u Beloj
Palanci
izgradnja solarnog sistema za zagrevanje
sanitarne vode od 1.000l za manastir ia
ugovor sa partnerskom rmom S.O.K.-a,
Koleksfarkoprom, Makedonija, za izgradnju
solarne elektrane od 49.84kW; cela
proizvodnja bie prodata makedonskoj
elektroprivredi; vrednost projekta je
200.000 evra
manastirDevi manastirDevi
Otvorite vrata savremenog
poslovanja
GATES se bavi proizvodnjom industrijskih
i garanih vrata, automatizacijom kliznih
i zaokretnih kapija, kao i proizvodnjom
konzolnih kliznih kapija. Pored navedenog,
bavimo se i sistemima za zatvaranje prosto-
ra, protokolizacijom (prolazi i parking me-
sta), automatskim rampama, automatskim
stubiima, parking sistemima, senzorskim
automatskim vratima za ulaz u poslovne
objekte, banke, markete...
Proizvodniiprodajniprogram
Automatska vrata VISTA
Snaga i pouzdanost - prilagoena za kori-
enje krila teine do 150kg (120kg + 120kg
ako su dva krila) uz neprekidni radni ciklus
Sigurnost pri radu - elektronski sistem
upravljanja obrtnim momentom, brzi-
nom i usporavanjem
Brzo postavljanje sistem AUTOSET
dozvoljava automatsku regulaciju svih pa-
rametara neophodnih za funkcionisanje
Tihi rad
Elegantno i funkcionalno - blago zaob-
ljene linije i prikladne dimenzije
Ugraeni radio prijemnik
Garana i industrijska segmentna vrata
GATES proizvodi, isporuuje i montira
automatska, segmentna, termoizolovana
garana i industrijska vrata po potrebnim
dimenzijama. Industrijska vrata se izrauju
od elinih sendvi panela ili od alumini-
jumskih panela sa ispunom od pleksiglasa/
leksana (vrata tipa Panorama), a mogue su i
kombinacije ova dva tipa panela.
Za proizvodnju segmentnih termoizolo-
vanih garanih i industrijskih vrata koriste
se kompozitni paneli, sa visokokvalitetnom
poliuretanskom izolacijiom (bez feona), de-
bljine 40mm, sa ije se obe strane nalazi po-
cinkovani, plasticiran elini lim.
Paneli korieni za segmentna garana i
industrijska vrata sa unutranje strane oja-
ani su jakim elinim ploama koje omo-
guavaju sigurno ksiranje arki i drugih
dopunskih elemenata. Za izradu segment-
nih vrata koristi se lim debljine 0,45mm
sa polimernom prevlakom, ime je obez-
beena zatita od korozije i vea vrstoa.
Za meupanelnu izolaciju koristi se ener-
goeks umesto prolona, ime je izbegnuto
stvaranje vlage meu panelima. Komple-
tan okov, ukljuujui i torzione opruge,
prevlai se slojem cinka debljine ne manje
od 20m, ime je spreen negativan uticaj
agresivnih sredina, a rok upotrebe se produ-
ava. Svi metalni proli su debljine ne ma-
nje od 2mm, ime je izbegnut prevremeni
kvar vrata u sluaju nepravilnog rukovanja.
Vrata poseduju visoki stepen zvune izo-
lacije i nizak stepen termopropustljivosti.
Automatika
Automatika za
klizne kapije
Automatika za
zaokretne kapije
Automatske rampe
Automatski stubii
Za zatitu i sigurnost svih prostora koji
zahtevaju kontrolisani prilaz, preduzee
GATES predlae jake podizne stubie za
zatitu prolaza, koji se brzo montiraju i zah-
tevaju minimalno odravanje. Zahvaljujui
svom izgledu, predstavljaju idealno reenje za
prostore posebnih arhitektonskih vrednosti.
U narednom periodu, organizacioni tim r-
me GATES planira da proiri distributivnu
mreu u Srbiji. Svojim saradnicima bie do-
stupni sedam dana u nedelji sa kompletnom
paletom proizvoda sopstvenog i stranog pro-
grama. Nudimo tehniku i marketinku po-
drku i organizujemo obuku za sve one koji
su zainteresovani za saradnju kao posrednici.
Firma GATES se nalazi u Transkoj ulici
br. 21, u Zemunu. Kancelarije i proizvodnja
su smeteni u zgradi fabrike satova INSA,
dok je na proizvodni pogon organizovan
na povrini od 2.300m
2
sa najsavremeni-
jom opremom i mainama za proizvodnju.
Kao generalni zastupnici rme BFT u Sr-
biji moemo vriti snadbevanje kompletnog
programa tog, vodeeg svetskog proizvoa-
a automatike, po najboljim uslovima
GATESBEOGRAD
Transka21
11080Beograd-Zemun
tel:+381113077426
fax:+381113713680
ofce@gates.co.rs
www.gates.co.rs
GATES D.O.O. kompanija je lako
prepoznatljiva po svom kvalitetu
proizvodnje i poslovanju kako
u Srbiji tako i u regionu. Svojim kva-
litetom proizvoda i usluga u domenu
automatizacije i proizvodnje ve
vie decenija opravdava poverenje i
najstroiji kvalitet svojim klijentima.
Na kvalitet proizvoda zadovoljava
svetske standarde u domenu automa-
tizacije svih vrsta kapija.
proizvodnju segmentnih termoizolo-
garanih i industrijskih vrata koriste
Automatski stubii
Za zatitu i sigurnost svih prostora koji
GATES
INDUSTRIJSKAIGARANAVRATA
IKAPIJE
promo
www.build.rs 80
promo
81 www.build.rs
Legi reetkasti paneli proizvode se u visinama
od 60cm do 240cm. Duina jednog panela
je 250cm. Konana visina moe dostii do
12m, razliitom kombinacijom Legi stubova
i panela ograde. Pored klasinog ograivanja,
Legi sistemi nali su primenu i u ograivanju
svih vrsta sportskih terena, stadiona, parkova,
terasa, zelenih aleja, parkinga, itd.
Zatita i boja Svi metalni elementi su
prema DIN EN ISO 1461 normi, sistemom
potapanja toplo pocinkovani i plastificirani,
tako da je garantovana zatita od korozije i
zatita nijanse boje od UV zraenja. Prema
elji, Legi isporuuje sve RAL boje. Serijski
isporuuju sledee boje: movarno-zelenu
RAL 6005, isto belu RAL 9010, beton-
sko sivu RAL 7023, antracit sivu boju RAL
7016, tamnozelenu RAL 6009, crnu RAL
9005, tamnoplavu RAL 5010, okoladnu
RAL 8017.
Sistemi kapija Za sve vrste ograda, Legi
proizvodi i odgovarajue kapije. Pored me-
hanikih kapija, koje mogu biti jednokrilne
i dvokrilne, nudi i klizne i plivajue, sa i bez
motorizacije. Mehanike kapije mogu imati
raspon jednog krila i do 10m.
Tri su bitne osobine Legi ogradnih siste-
ma u ovom sektoru:
Visoka stabilnost preko 550 N/mm
2

Brza demontaa i nova montaa bez
varenja kod eventualnog oteenja, npr. od
udarca vozila
Dugo zadravanje sjaja i istoe (zbog pla-
stifikacije) nasuprot vremenskim uslovima.
U toku prethodnih godina, Legi sistemi su
nali primenu na vanim objektima bilo u
Srbiji bilo u inostranstvu.
Na centru oblasne kontrole letenja Surin
montirane su klasine Legi ograde, sportske
ograde, samonosive kapije, jarboli, parkirne
rampe. Zavreno je ograivanje i FSS u Pa-
zovi gde je Legi R-pur ograda nala primenu
u unutranjem ograivanju objekta, a Legi
sportska ograda u ograivanju sportskih te-
rena. Takoe, tu su i jednokrilne, dvokrilne,
samonosive kapije. Preko saradnikih firmi,
Legi ograde okruuju objekte Elektropri-
vrede Vojvodina, Kronospana, Gorenja, NIS
pumpi irom Srbije, itd.
Kod rekonstrukcija i novogradnje mnogih
stadiona u Nemakoj i Poljskoj instalirane
su Legi ograde i kapije, zbog svog visokog
stepena sigurnosti i stabilnosti.
Ekstremna stabilnost novih Legi sigurno-
snih sistema ograda nudi do sada nevien
nivo zatite od udaraca i naslanjanja, kojeg
se naroito na mestima javnog saobraaja
nikako ne smemo odrei!
Sa spoljanje strane zarafljene i zaobljene
spojnice umanjuju bespotrebne rizike od
povreda i osiguravaju zajedno sa razmaci-
ma izmeu stubova visok stepen tolerancije
kao i jednostavnu i tehniki besprekornu
montau. Iz tih razloga, Legi sistem Quatro
prikladan je za upotrebu kako u privatnim,
tako i u poslovnim i javnim objektima. Ova
ograda je zatiena i od demontae ograde
poto se spojnice i kukice rafe sa unutranje
strane stuba, i tako sa spoljanje strane ne
mogu biti otputene. Tako da je Legi sistem
Quatro pogodan za objekte sa povienim
stepenom zatite od provale i krae.
Nova tehnika povezivanja omoguuje preko
20 puta uveanu zateznu vrstou (do preko
2.000 kg).
Pruamo uveanje stabilnosti sistema
ograde na do sada nedostian i nemogu
nivo bez poveanja debljine profila stuba.
Prema standardu DIN 1055-9 : 200308
p.6.3.1 (7) za statika optereenja:
Statiko optereenje 2 KN po dunom
metaru, na 500 mm visine ograde
Statiko optereenje 5 KN po dunom
metaru, na 1.200 mm visine ograde (do-
zvoljeno za korienje kao npr. sigurnosna
ograda u parkirnim garaama)
Izrada je sertificirana prema DIN ISO
9001: 2008 standardu
LEGISGS
NovoNaselje10
11194Beograd-Ruanj
tel:+381118001407
tel/fax:+381118001673
mob:+381605455002
ofce@legi.rs
www.legi.rs
KompanijaLegijerazvilastabilnui
kvalitetnuogradu,kojasvojomna-
menomispunjavasvezahteveindu-
strijskog, komunalnog i privatnog
sektora. Promiljena konstrukcija
i dobar dizajn, kog odlikuju verti-
kalneidvostrukehorizontalnelini-
je, glatki profilni stubovi bez ilja-
ka i dodatnih materijala, ine Legi
ogradu stabilnom, funkcionalnom,
dugotrajnomiekonominom.
LEGISISTEMOGRADA
Parking rampa: Barrier.Gate
Rampe za parkinge, podzemne garae, itd.
Dajte svom parkingu jedinstveno obeleje.
Prilagodite izgled rampe bojama vae kom-
panije i obezbedite jednostavan pristup kori-
snicima uz pomo svetlosnih efekata. Pouz-
dane rampe za vae klijente, bez ogranienja
vaih ideja!
Iskoristite u potpunosti va parking
Barrier.Gate se harmonino uklapa u bilo
koje okruenje i moe se prilagoditi kako
bi se podudarala sa bojama vae kompanije
Smanjite trokove zahvaljujui brem i lak-
em odravanju
Prilagoena vaim potrebama
Odaberite izmeu standardnih poluga, osve-
tljenih poluga ili zglobnih poluga rampe
Konguracija je jednostavna i podrava
do etiri induktivne petlje
iroki ulazi/izlazi? Koristite dve rampe sa
jednom kontrolnom jedinicom
Onoliko kontrole koliko Vam je potrebno
Jednostavno poveite rampu Barrier.Gate
sa parking stubom Column.Gate i Par-
king.Logic softverom
Vozila koja prolaze rampu su odmah de-
tektovana i o oteenju rampe ste odmah
obaveteni ukoliko do njega doe
Vea kontrola? To je jednostavno uiniti
povezivanjem sa kontrolnom sobom pu-
tem eksternih ureaja
Veoma velika trajnost
Otporna na ru
Optimizovane performanse: poluge rampe
koje je mogue ukloniti, zamenjivi zavrtnji
smanjuju oteenja i dodatne trokove
Otporna na manipulacije zahvaljujui pa-
metnom dizajnu
Vario.Gate Kontrola
pristupa osoba
Bri, bezbedniji pristup kao standard
Najnovija generacija skenera ini kontrolu
pristupa osoba lakom, eksibilnom i brzom.
Bez obzira na format karte jedno mesto
itanja koje oitava svaku kartu brzo i po-
uzdano. Odaberite inovativno, eksibilno i
moderno reenje.
Jednostavnost
Moete koristiti RFID, Print@Home ili
barkod karte, dugake, iroke ili kratke,
sve ih je mogue itati na istom mestu
Stadioni, sajmovi, zabavni parkovi ili druga
mesta prolazaka veeg broja posetilaca - Va-
rio.Gate radi savreno i pouzdano bilo gde
Smanjite trokove
Vario.Gate je idealno opremljen za bu-
due tehnologije
Jednostavan dizajn: standardne aktivnosti
odravanja je mogue izvesti brzo i ekasno
Jednostavna rekonguracija: nastavite da
koristite postojee SKIDATA trokrake
poluge ili odaberite kombinovani nain
rada sa postojeim Skidata itaima za
kontrolu pristupa
Potpuna lakoa upotrebe
Razliite karte jedno mesto skeniranja
toliko je jednostavno
Nema vie ekanja u redovima: vremena
ekanja su smanjena zahvaljujui intuitiv-
nom navoenju korisnika
Poveajte prodaju ojaajte Va brend
Vario.Gate pouzdano detektuje nevaee
karte i spreava neovlaen pristup
Koristite novi displej kao dinaminu ad-
vertajzing platformu
Vario.Gate je takoe dostupan u svim bo-
jama po Vaoj elji
Oslobodite osoblje u oblastima pristupa:
Vae osoblje imae vie vremena za usluge
i individualne savete jer su jedino zado-
voljni korisnici oni koji se vraaju
Pouzdanost i bezbednost
Vario.Gate takoe moe da radi van mre-
e: biete spremni za bilo koji nepredvie-
ni dogaaj i sauvaete svoje ivce
Testirana preciznost: sve komponente
koje se koriste, testirane su na pouzdanost
i bezbednost u velikom broju razliitih
okruenja
SparkSystems
MilanaVidaka2a
21410Futog
Tel/Fax:+38121891762
info@sparksystems.rs
www.sparksystems.rs
SPARK SYSTEMS je preduzee koje
posluje u oblasti distribucije,
instalacije i odravanja sistema za
kontrolu pristupa peaka i vozila,
to uz hardverska reenja ukljuuje
softver, kartice i druge komponente.
Spark Systems je ovlaeni distributer
kompanije SKIDATA AG, jedne od
vodeih kompanija iz oblasti
kontrole pristupa u svetu.
PPAAA SPAR
ii sta insta
kkko ko k n kon
to uz to uz
so oft ffft ftver, softver,
p Spppp rrrrrrrrrrrrrrkkkkk Sy Syyy Spark Sy
ko ko ko ko kom
KONTROLAPRISTUPAPEAKA
IVOZILA
www.build.rs 82
promo
84 www.build.rs
promo
ABR Ni je jedna od vodeih kompanija u
oblasti projektovanja na jugu Srbije, sa tra-
dicijom uspenog poslovanja dugom vie
od dvadeset godina tokom kojih je iz naeg
biroa izalo stotine hiljada isprojektovanih
kvadrata: fabrika, trnih centara, marketa i
mega-marketa, distributivnih centara, skla-
dita, poslovnih i stambenih objekta, hotela,
bolnica, sportskih objekata, enterijera...
Vremenom, pored stambenih, poslovnih i
proizvodnih objekata, ABR se specijalizo-
vao za projektovanje objekata super-marke-
ta, mega-marketa i cash&carry veletrgovina.
Danas, ABR svojim projektima prati neko-
liko prodajnih lanaca koji se formiraju na
tritu Srbije.
Prednost ABR-a se ogleda u dobrom timu
iji su lanovi visokostruni licencirani ka-
drovi svih prola koji su neophodni za brzo
i kvalitetno obavljanje posla. Projektantski
tim ABR-a sposoban je da u najkraem roku
isprojektuje najvee i najsloenije objekte.
U radu se koriste savremena softverska re-
enja koja garantuju visok nivo preciznosti i
obrade detalja. Obeleja naeg rada su: pre-
ciznost, timski rad, neprekidno usavravanje
i pronalaenje novih reenja, stalna koor-
dinacija izmeu celina-projektantskih gru-
pa, preispitivanje i kontrola u svim fazama
obavljanja posla, pronalaenje kvalitetnih i
ekasnih odgovora na postavljene zahteve
investitora i reavanje projektantskih i iz-
voakih problema.
Organizaciju preduzea karakterie: prila-
goenost savremenim uslovima poslovanja
i zahtevima trita, stalno profesionalno
usavravanje svih zaposlenih, stalna eduka-
cija, stalno praenje i nabavka savremenijih
hardverskih i softverskih reenja.
Na taj nain razvili smo prepoznatljiv po-
slovni stil, koji je postao sinonim dobrog
projektovanja i izvoenja. Uspeno poslo-
vanje naeg projektnog biroa potuju nai
klijenti, u koje se ubrajaju i svetski poznate
rme kao to su: Coca-Cola, Philip Morris
- DIN, Yura Corporation, DIS, Simpo-
ik, Take... kau u ABR-u.
Projektni biro ABR uestvovao je na neko-
liko arhitektonsko - urbanistikih konkursa
sa vie osvojenih nagrada i priznanja
ABRPROJEKTNIBIRO
ABR
Obrenovieva82/18
18000Ni
tel:+38118520739
tel/fax:+38118520747
Projektnibiro:+38118527784
www.abr.co.rs
Jood1989.godinepreduzee
ABRsebavidizajniranjemi
projektovanjemobjekatau
oblastivisokogradnjekaoi
projektantskimnadzorom
www.build.rs 85
promo
Prilikom planiranja industrijskih zgra-
da, vlasnici zahtevaju visoku energet-
sku efikasnost. Vlasnici zgrada i planeri
u dananje vreme zahtevaju reenja za
vrata koja nude izolaciju i u isto vreme
smanjuju promaju, da bi se utedelo na
trokovima grejanja u proizvodnim i
logistikim halama.
Pomou novih brzih vrata modela
HS 7030 PU, Hrmann pravi tehno-
loki odskok i predstavlja napredna
industrijska vrata, koja ispunjavaju sve
zahteve dvadeset i prvog veka.
Visoki 225 milimetra i 42 milimetra de-
beli profili su, kao i lamele kod industrij-
skih segmentnih vrata, ispunjeni poliure-
tanom. Zbog toga imaju veliku vrstinu i
istovremeno dobre karakteristike zvune
i toplotne izolacije. Model HS 7030 PU
sa veliinom od 25 kvadratnih metara
dostie U-vrednost od 1,95 W/mK. Pri
tome izdrava klasu vetra 4.
Ovaj model kombinuje otpornost i ka-
rakteristike toplotne izolacije moder-
nih industrijskih vrata sa prednostima
brzih vrata. Sa brzinom otvaranja do
2,5 metara u sekundi, ova vrata su do-
voljno brza da se otvaraju samo po po-
trebi i samo onoliko koliko je potrebno
za prolaz viljukara.
Toplotna izolacija i izgled: 42 milime-
tra debele lamele ispunjene poliureta-
nom imaju sa spoljne strane mikro linije
(slika gore levo), koje vratima daju viso-
kokvalitetan izgled. Na raspolaganju je i
aluminijumski ram sa standardnim Du-
ratec-ostakljenjem (slika gore desno).
Model HS 7030 PU prednost u odnosu
na druga vrata na tritu postie broj-
nim konstruktivnim detaljima. Tako je,
na primer, opremljen arkama za spaja-
nje lamela vrata. Preko njih ceo zastor
dobija bolju stabilnost i time poveanu
pouzdanost i vek trajanja. Za operatere
poslovnih hala ovo su bitni ekonomski
argumenti.
Dodatna prednost je brza i jeftina poprav-
ka kod neizbenih teta od sudara. Samo-
stalno razvijeni spojevi profila omoguava-
ju jednostavnu i brzu zamenu pokvarenih
segmenata vrata. Prema podacima proi-
zvoaa, iskusnom tehniaru je za to po-
trebno manje od pola sata.
Montaa je dodatno ubrzana zahvaljujui
dizajnu Hrmann vrata. Zbog fabriki
unapred montiranih sklopova i promi-
ljenog stavljanja na palete, monter moe
relativno lako izvriti montau.
U ponudi su irine do 7m i visine do
6m modela HS 7030 PU. Zastor je na
raspolaganju u mnogim bojama prema
RAL standardu, dok su sa spoljne strane
PU lamele visokokvalitetne povrine sa
mikro linijama. Oni se mogu kombino-
vati sa aluminijumskim ramom sa per-
foriranim limom ili ostakljenjem. Osta-
kljenje standardno raspolae sa Duratec
staklom koje je otporno na grebanje.
Pomou termo prekida u ramu vrata i
zidu kao i dodatnim dihtunzima, novi
prikljuak na ram ThermoFrame po-
boljava toplotnu izolaciju Hrmann-
ovih segmentnih vrata do 40 procenata,
prema podacima proizvoaa.
Dvostruki dihtunzi: pomou dodatnih
usana dihtunga na bonoj strani (sli-
ka gore levo) i kod gornje grede (slika
gore desno), Hrmann segmentna vrata
(ovde model LPU) zaptivaju jo bolje.
Pored svoje izrade sa spiralnim motorom,
Hrmann nudi model HS 7030 PU i
sa izradom sa dve ine kojima se vrata
kreu. Normalno voenje ima 850, a
okov za nisko voenje ima 450 milime-
tra neophodnu visinu grede
HRMANNVratad.o.o.
CinkarJankova3
11000Beograd
Mob:+38162760126
b.simovic@hormann.rs
www.hoermann.rs
NovavratamodelaHS7030PU
odHrmann-aimaju,uprkos
velikojpovrini,dobrutoplotnu
izolacijuinatajnaindoprinose
energetskojefikasnostiindu-
strijskihzgrada.Modelkojije
dorastaosvimoptikimifunk-
cionalnimzahtevimasamikro
profilisanimlamelamakojedaju
vratimavisokokvalitetanizgled.
HRMANNVRATA
ZAENERGRETSKIEFIKASNE
INDUSTRIJSKEZGRADE
Zabrinjavajui su podaci koje smo mogli da
ujemo ovih dana da domainstva u Srbiji
troe tri puta vie energije nego domain-
stva u zemljama Evropske unije ili da po
kvadratnom metru troimo za zagrevanje
dva i po puta vie energije nego zemlje na
severu kontinenta koje su mnogo bogatije
od nas. Zbog ovoga, ali i zbog opte potre-
be da se eneregija tedi, drava priprema set
zakona o energetskoj ekasnosti u grae-
vinarstvu. Jedan od propisa bie i obave-
za pravljenja energetskih pasoa za zgrade.
Ovaj dokument, meutim, neete moi da
izradite bez odgovarajue opreme.
Jedan od alata neophodnih za ovaj posao je
termovizijska kamera koja omoguava vizu-
elizaciju energetskih gubitaka, detekciju loe
izolacije, lociranje inltracije vazduha, prona-
laenje vlage i bui u materijalima, otkriva-
nje toplotnih mostova, lokalizovanje curenja
cevi i ravnih krovova, utvrivanje ispravnosti
podnog grejanja, detektovanje proboja toplo-
voda, otkrivanje elektrinih kvarova i dr.
U mnogim zemljama termografski pre-
gled objekta je zakonska obaveza pre iz-
davanja upotrebne dozvole i energetskog
pasoa (EPC) za nove objekte.
Termografskim pregledom starih zgrada,
mogu se nai skriveni problemi i kvarovi koji
se ne vide golim okom a ijim uklanjanjem se
spreavaju ozbiljnije nedae i tedi novac za
energiju i eventualne kasnije vee popravke.
Vodei svetski proizvoa termovizijskih
kamera je uveni FLIR Systems koji ima
posebnu seriju kamera namenjenih za upo-
trebu u graevinarstvu, sa velikim brojem
modela, od jednostavnih za terenski pregled
objekata, do veoma naprednih, namenjenih
za istraivanje i razvoj u preduzeima koje
proizvode nove graevinske materijale.
Svoje modele namenjene upotrebi u grae-
vinarstvu FLIR e izloiti na 37. Meuna-
rodnom sajmu graevinarstva u Beogradu.
Partner FLIR Systems u Srbiji i Crnoj Gori
na building programu jeste beogradska r-
ma MIKRO PRINC od koje smo saznali
da e do kraja godine biti vie akcija vezanih
za Flir termovizijske kamere. Vie informa-
cija o samim kamerama, kao i o aktuelnim
akcijama, moete dobiti ako kontaktirate
rmu Mikro Princ ili posetite njihovu in-
ternet prezentaciju.
Firma Mikro Princ u ponudi ima i druge
alate potrebne za odreivanje klase ener-
getske ekasnosti nekog objekta kao to su
sistemi za merenje toplotnih gubitaka i od-
reivanje koecijenta U, blowerdoor sistemi,
luksmetri, anemometri, itd
TERMOVIZIJA
UGRAEVINARSTVU
MIKROPRINC
KraljaMilutina31
11000Beograd
tel:+381113629000
+381113629999
fax:+381113629299
ofce@mikroprinc.com
www.mikroprinc.com
www.build.rs 86
promo
Arcus je prepoznatljiv internacionalni
brend u domenu masanih fotelja, masa-
era, wellness i relaksacionih programa,
kao i programa za mravljenje na trena-
erima. Ekskluzivni je uvoznik i distribu-
ter japanske kue Inada i vlasnik brenda
luksuznog masanog programa Arcus.
Arcus omoguava da vam kompletan pro-
gram vrhunskih proizvoda najrenomiranijih
svetskih proizvoaa masanih fotelja i ma-
saera bude dostupan u zemljama regiona
Srbiji, Crnoj Gori, Sloveniji, Makedoniji.
Pored najbolje masane fotelje na svetu
japanske fotelje Inada Sogno, Arcus nudi
izuzetan portfolio vrhunskih masanih fo-
telja (ukljuujui i komercijalne fotelje) i
raznovrsnu ponudu masaera i trenaera.
Ime Arcus garantuje proizvode i usluge izu-
zetnog kvaliteta, strunu podrku, montau
i redovnu kontrolu svih naih proizvoda.
Kvalitetna masaa
dostupna svima
Pedeset godina nakon prve masane fo-
telje, danas je masaa prisutna u mnogim
domovima, u biznisu, trnim centrima,
javnim objektima, hotelima, na aerodro-
mima, benzinskim pumpama, oping
centrima, taxi prevozu, luksuznim auto-
busima, automobilima, plaama i drugim
javnim mestima...
Komercijalne masane fotelje najnovije gene-
racije po veoma pristupanim cenama nude
vrhunsku direktnu terapeutsko-relaksacionu
uslugu, ali i nansijsku opravdanost za uklju-
ivanje masane fotelje u ponudu.
Kraljica hotelskog turizma
Luksuzne masane fotelje postaju standard
u hotelima. Danas se gost rado odluuje
za apartman koji ima masanu fotelju, gde
uslugu masae koristi u privatnosti, na na-
in koji mu najvie odgovara.
Relaksaciona oaza sa masanom foteljom
pak, na raspolaganju je svim gostima i pose-
tiocima hotela u holu recepcije, kongresnom
prostoru, wellness-u...
Ovo je vrlo efektna usluga koja upot-
punjuje hotelsku ponudu, naroito u
segmentu sportskog i kongresnog turiz-
ma gde masaa predstavlja vid redovnog
sportskog treninga ili nudi odlinu tera-
peutsku relaksaciju tokom dugih sati se-
denja na kongresima.
Iskustva hotelijera su zadovoljstvo gostiju
novom, kvalitetnom uslugom, velika iskori-
enost masanih fotelja i odlian nansij-
ski rezultat.
Korporativni Wellness
Kompanije u svetu esto koriste masau da
poveaju produktivnost zaposlenih, da ih
oslobode stresa, uveaju njihovo zadovolj-
stvo poslom koji obavljaju i pokau kako
brinu o dobrobiti zaposlenih (Reebok, Boe-
ing, Google, itd).
Nov korporativni stil lagano hvata koren
i kod nas. Na izuzetno ekonomian nain,
masana fotelja e biti na raspolaganju za-
poslenima 24 sata, svih dana u godini, kad
god im je to potrebno.
Novi standardi
u opremanju enterijera
Mnogi danas uobiajeni delovi svakodnev-
nice (klima ureaji, mobilni telefoni, plazma
televizori...), ne tako davno bili su retkost i
luksuz.
Na korak smo od dana kada e svaka
stambena zgrada nezaobilazno imati rela-
ksacionu oazu sa savremenom masanom
foteljom, dok e u novim stambenim kom-
pleksima masane fotelje, kao standardna
oprema oekivati nove stanare.
Za Arcus, budunost je poela. Sada je na
vas red
ARCUS

tel:+38163608368
www.arcushealth.com
MASAAZA
NOVODOBA
Savremenemasanefoteljeomoguavaju
oseajmentalneizikeugodnosti,nove
dimenzijeidobrobitimasae:pomaudasereite
bolova,unaprediteimunisistemikrvnusliku,
umanjiteproblemekojisupovezanisadepresijom
ilinervozom,nesanicomistresom.
Masirajugnjeenjem,lupkanjem,valjanjemi
kombinovano.Prilagoavajutipmasae,
intenzitetipoziciju,zagrevajudelovetela.
Masirajuodstopaladovrata,veomaverno
oponaajuipokreteljudskihruku,a
mnogetoineuzoputajuumuziku...
promo
87 www.build.rs
Od osnivanja preduzea pa do dananjih
dana, distribuirano je oko 20.000 tona vi-
jane robe. Poslednjih godina promet pre-
vazilazi 2.000 tona to nas svrstava u lidere
u brani, kako u Srbiji, tako i u zemljama
regiona. Godine 2004. otvoreno je privatno
carinsko skladite, to je omoguilo razvoj
prekogranine distribucije po povoljnim
uslovima. Tako je izvoz udvostruen u po-
slednje dve godine.
U cilju poboljanja nae ponude, stalno se
dopunjuje i iri asortiman proizvodima no-
vijeg doba, pratei tako svetske trendove.
Pored navrtki, torban vijaka, navojnih ip-
ki, vijaka za drvo sa estougaonom glavom,
mainskih i lim vijaka koji su obeleili same
poetke, danas imamo mnogo iru ponudu
koja obuhvata: mainski vijci u kvalitetu sa
deliminim i celim navojem, zatim mainski
vijci sa ravnom uputenom i soivastom gla-
vom, imbus vijci u klasi 8.8-brunirani.
Asortiman navrtki je proiren za niske, sa-
mokoive, zatvorene, leptir i produene na-
vrtke. Ponuda podloki obogaena je, pored
ravnih, sa irokim, elastinim i nazubljenim
podlokama. Navojne ipke, kao jedan od
vanih artikala, dobile su takmaca u dui-
nama (2,3m) i ipkama u kvalitetu 8.8. Vijci
za ivericu su skoro potpuno zamenili vijke
za drvo. U poslednjih desetak godina nji-
hova upotreba je znaajno uveana. Vijci za
gipsane ploe zauzimaju takoe veoma va-
nu ulogu. Nude se tri tipa, za metalnu, za
drvenu konstrukciju i samourezivi (takoe
za metalnu konstrukciju). Vijci za lim kao
vaan segment u metalnoj i graevinskoj
industriji proireni su asortimanski na ak
8 vrsta. To su vijci za lim sa cilindrinom
glavom, zatim uputenom, soivastom, i-
rokom estougaonom glavom sa burgijom,
cilindrinom, uputenom, irokom, sve sa
burgijom takoe.
Nadalje, za gore pomenute grane industrije
imamo i sledee: pop nitne (AL/FE), (FE/
FE). AL/FE u beloj i smeoj boji, metalne ti-
ple, ukucavajue vijke (sa plastinom tiplom),
metalne ukucavajue tiple, hangar vijke D/D,
D/M, kuke za zid i lustere, vijke za tokove sa
metalnom kouljicom (kotve), turbo vijke, an-
ker vijke, skelski vijak sa colovnom navrtkom,
vulkanizirane (lepljene) i krovne podloke
potrebne uz lim vijke i vijke za drvo sa esto-
ugaonom glavom, abice za sajle, panere,
bravarske arke, razne plastine tiplove, elek-
trode, ice za varenje i vijke za PVC stolariju.
Uz navedeni program, imamo jo i torban
vijke, konfirmate, unit matice, arnir arke,
vijke za ruice za drvnu industriju, kao i vij-
ke za plug i rascepne vijke za poljoprivredne
maine. Ovim je obuhvaen veliki deo po-
treba industrije za vijanom robom.
Pored nje, naglasili bi i program burgija i
reznih ploa. Tu su spiralne burgije za me-
tal, titanijumske, produene za metal, ru-
ne nareznice i ureznice, SDS PLUS i SDS
MAX QUADRO burgije, nekoliko tipova
vidia burgija, burgije za grede, za drvo, ste-
penasta (titanijum), produena za drvo, za
klap arke, dleta i picevi sa SDS PLUS i
SDS MAX prihvatom, ubodne testere za
BLACK & DECKER i BOSCH tipove, li-
stovi za rune testere, krune testere sa vi-
dijom, dijamantske rezne ploe u nekoliko
tipova i, na kraju, rezne i brusne ploe i la-
melarni brusni diskovi.
Budui da su kvalitet i pouzdanost vani za
vreme u kojem ivimo, 2009. godine zatitili
smo EXIM kao brend na meunarodnom
nivou. Ceo gore navedeni asortiman, osim
pop nitni (SRC brend) i brusnih i reznih
ploa i diskova (ZECCA) su pod naim
brendom.
Time elimo da ukaemo naim kupcima
da EXIM garantuje za kvalitet proizvoda
svojim imenom i dugogodinjim prisustvom
u Srbiji i regionu
EXIMCOMMERCE
TukUgarnice19
24413Pali
Tel:+38124755770
Fax:+38124755070
eximpalic@gmail.com
www.exim-co.com
Preduzee EXIM-COMMERCE d.o.o.
Pali osnovano je 1993. godine.
Osnovna delatnost je prodaja i distri-
bucija vijane robe. Centralni magacin
se nalazi na putu Pali-Subotica, a kroz
mreu kupaca i dilera pokriveni su
svi vei gradovi u Srbiji. Magacin od
1.200m
2
sa minimum 800 tona robe i
17 stalno zaposlenih radnika u svakom
trenutku garantuje dobru snabdeve-
nost, brzu isporuku i siguran spoj.
nu ulogu. Nude se tri tipa, za metalnu, za
rvenu konstrukciju i samourezivi (takoe
tal, titanijumske, produene za metal, ru-
ne nareznice i ureznice SDS PLUS i SDS
EXIMCOMMERCE
PRODAJAIDISTRIBUCIJAVIJANEROBE
88 www.build.rs
promo
Sa magacinskim prostorom od preko
1.200m
2
, u mogunosti smo da vam u krat-
kom roku obezbedimo sve vrste ploastih
materijala od drveta (oplate, MDF, HDF,
OSB) koji se, pored graevinske industri-
je i industrije nametaja, mogu koristiti i
u industriji transportnih vozila za oblaga-
nje kamiona, autobusa, vagona i prikolica.
U nameri da uslugu uinimo to kvalitetni-
jom i potpunijom, nudimo mogunost see-
nja pomenutog materijala na sve dimenzije,
a u skladu sa potrebama klijenata.
Ploasti materijali
za graevinarstvo
OpGate d.o.o. je ovlaeni distributer emi-
nentnog proizvoaa utih oplatnih ploa i
nosivih H greda, austrijske kompanije Pfe-
ifer, koja je zahvaljujui dugogodinjoj tra-
diciji kvalitetnog poslovanja postala jedna
od najveih kompanija tog tipa.
uta oplatna ploa (Pfeifer) Ove ploe
izraene su od smrevog drveta sa odlinim
mehanikim svojstvima u odnosu na svoju
teinu. Premazane su melaminskom smo-
lom koja im daje glatkost i vodootpornost.
Veoma su lake za eksploataciju, a kompanija
Pfeifer je garant kvaliteta.
Nosive H grede Osnovna namena je iz-
rada konstrukcija u graevinarstvu koje se
oblau ploama za alovanje. Izraene su
od kvalitetnog suvog smrevog drveta bez
prirodnih greaka koje bi mogle da uma-
nje tehnike karakteristike. Raspolaemo
duinama od 250 do 1.200cm, a grede su
zatiene melaminskom smolom. Odlikuju
se odlinim tehnikim osobinama (nosivost,
krutost, vodootpornost, ravnost, mala tei-
na), a kompanija Pfeifer je garant kvaliteta.
Vodootporna per-ploa (blaujka)
Breza ploa koja je po
svojoj nameni i koliinama
najkorienija u Evropi a
proizvodi se uglavnom u
Finskoj i Rusiji. Breza je
vrsta drveta koja zbog svo-
jih karakteristika daje pro-
izvodu odlina mehanika
i estetska svojstva, tako da se uz pravilnu
upotrebu moe koristiti i do 50 puta. Veoma
je pogodna za graevinsku industriju, bez
obzira da li se koristi za klasino alovanje,
ili u oplatnim sistemima. Radi se i sa protiv-
kliznim filmom i ima veliku primenu u izra-
di podova za sve vrste transportnih sredstava
(kamione, autobuse, vagone, prikolice). Po-
red brezinih, raspolaemo jo i sa oplatama
od bukve, topole, eukaliptusa i okume.
OSB ploe 3 ploe koje
su izraene od veih, tan-
kih komada drveta koji
su meusobno zalepljeni
i presovani. Zbog svojih
vlagootpornih osobina, nale su veliku pri-
menu u graevinarstvu za izgradnju pregra-
dnih zidova, oblaganje i izolaciju krovova
i podova. Posebno su pogodne za izradu
montanih kua.
Durelis Vlagootporna graevinska iverica
koja sve vie zamenjuje klasine OSB 3 plo-
e, a ono to je posebno preporuuje je cena.
Razvojem hemije i kvalitetnih aditiva, omo-
gueno je da klasina iverica dobije svojstva
potrebna za upotrebu u graevini, a to su pre
svega otpornost na naprezanja i upotreba u
promenljivim uslovima. Na svetskom tritu,
Durelis sve vie zamenjuje OSB, posebno u
izgradnji montanih kua i primenu gde nji-
hova vea teina ne predstavlja problem.
SB 5 Jo jedan novi proizvod na naem
tritu koji se koristi kao zamena za OSB 4
ploe. Re je o vlagootpornoj graevinskoj
iverici koja ima istu primenu kao i Durelis,
ali zbog svojih boljih mehanikih osobina
poseduje veu elastinost i otpornost na sa-
vijanje i pritisak.
Oplatni sistemi
i graevinske skele
U cilju zaokruivanja ponude za graevin-
sku industriju, drutvo OpGate potpisalo
je ugovor o zastupnitvu i distribuciji sa
kiparskim proizvoaem oplatnih sistema
i graevinskih skela Pavlos Zenonos & Sons.
Navedena kompanija je zahvaljujui viede-
cenijskom, kvalitetnom poslovanju preuzela
primat na kiparskom tritu sa preko 70%
uea u realizaciji graevinskih projeka-
ta. Sistemi ovog proizvoaa se odlikuju
jednostavnom i lakom manipulacijom na
gradilitu, uz visoku otpornost i vrstou, a
irok asortiman dodatne opreme omoguuje
njihovu laku primenu uz ispunjenje i najslo-
enijih projektnih zahteva
OPGATE
Bosanska47a
11224Beograd-Vrin
Tel:+381118053764
Tel:+381118053990
Fax:+381118053767
dragan.radak@op-gate.com
DrutvoOpGated.o.o.osnovanoje
ujunu2010.godine.Baviseuvo-
zomiprodajomdrvenihploastih
materijalanamenjenihgraevinskoj
industrijiiindustrijinametaja,kao
iskelaioplata.Osnivadrutvaje
kiparskakompanijaOpGateltdsa
seditemuLimasolu,kojasebavi
meunarodnomtrgovinomnave-
denihvrstamaterijala.Zahvaljujui
dugogodinjemiskustvuzaposle-
nih,kompanijajeumogunostida
saraujesanajveimproizvoaima
navedenihmaterijalairomsveta.
kim prostorom od preko
ogunosti smo da vam u krat-
Vodootporna per-ploa (blaujka)
Breza ploa koja je po
DrutvoO
ujunu20
zomipro
materijalan
industrijii
iskelaio
kiparska
seditem
meunar
denihvrsta
dugogod
nih,komp
sarauje sa
OPGATE
PLOASTIMATERIJALI
ZAGRAEVINARSTVO
www.build.rs 89
promo
90 www.build.rs
promo
U izgradnji mosta preko Save kod Ade Ci-
ganlije UNIMAST je pruao sve usluge
montae, servisa i demontae lifta GEDA
PH 650 VFC koji omoguuje prevoz do 22
osobe i teret do 2.500kg. U zavrnoj fazi je
postavljen i GEDA Lift SH 650, servisni
lift, koji je ugraen u samom pilonu mosta.
Pri gradnji Avalskog tornja korien je Lift
GEDA 500 Z/ZP graevinski lift za
transport materijala i ljudi do 800kg koji se
po specijalnom nalogu projektovao da bi se
u uklopio u stablo tornja pratei svojom vi-
sinom rast tornja kako bi bio druga maina
koja je postavljena pored krana.
Kod obnove Vrake tvrave, objekta od
istorijskog znaaja, za sanaciju i rekonstruk-
ciju koriena je visea bina GEDA AB 650
duine 12m, i omoguen je rad na nepri-
stupanim ili izdvojenim delovima.
Polukruna bina GEDA AB 650 je upotre-
bljena na remontu kotla B Termoelektrane
Obrenovac, kao i u radu na objektu fasade
cementare Holcim u Popovcu. Nosivost je
650kg materijala i ljudi, dok je visina podi-
zanja do 200m.
Transportna bina GEDA ERA 1200Z/ZP
nosivosti 1500 kg ili 7 osoba koriena u radu
na izgradnji Univerzitetskog naselju Belville
u Beogradu. Sa opcijom izbora tri veliine
platforme, lako se prilagoava svim vrstama
graevinskih radova.
Nakon sajma graevine BAUMA 2010 u
Minhenu, rma UNIMAST proirila je
svoju delatnosti kao partner i distributer
vrhunskih nemakih proizvoaa opreme
za vertikalni transport materijala i ljudi:
KLAAS Schrgaufzge GmbH & Co. KG;
ROTHLEHNER GmbH; WILBERT
GmbH; PLANETA-Hebetechnik GmbH.
Snaga naeg poslovanja se ogleda u partner-
skim odnosima sa naim klijentima.
AKO ELITE VIE, od prvog kontakta
pa do konanog zavretka projekta mi smo
uz Vas, kroz tehniku podrku, montau,
servis i atest ureaja koje Vam stavljamo na
raspolaganje
GRAEVINSKI
LIFTOVI
UNIMASTDOOBEOGRAD
BraeJerkovi147;Kumodraka240/II
11000Beograd
tel/fax:+381113987389
ofce@unimast.rs
www.unimast.rs
FirmaUnimastizBeogradajekaoocijalni
partnerkompanijeGEDA-Dechentreiter
GmbH&Co.KGrenomiranognemakog
proizvoaaliftovauprethodnomperiodu
uestvovalauviegraevinskihprojekata
nateritorijiSrbijesavrhunskimmainamaza
vertikalnitransportmaterijalailjudi.
mostAdaCiganlija
toranjnaAvali
TENikolaTesla
PCUe
iroku paletu proizvoda GEDA ini niz maina, od malih liftova na sajlama do zahtevnih graevinskih liftova za siguran tran-
sport materijala i ljudi na visinu. Zbog kvaliteta, kompetentnosti i proverenosti nemake tehnike, GEDA liftovi su nali pri-
menu u izgradnji modernih objekata, tornjeva i mostova. Za primenu savremenih tehnologija potrebne su savremene maine!
SajamBAUMA2010
Belville
Vrakatvrava
Krypton System iz Beograda je preduzee
koje moe profesionalno da odgovori na
svaki klijentov zahtev i koje se ve skoro
devet godina bavi elektroinstalaterskim
radovima u graevinarstvu i uvozom i di-
stribucijom MACROZA alata za licova-
nje, kao i njihovim servisom.
Cilj svakog preduzea koje vodi rauna o
svom imidu i ugledu je da se projekti obave
u najkraem moguem roku, ali ne na utrb
kvaliteta! Stoga je Krypton System poet-
kom 2009. godine, uvezao jedinstvene ma-
ine na naem tritu za pravljenje kanala
u zidovima, poznate kao licerice/glodalice.
licerice su panskog proizvoaa Macroza.
Macroza je panska kompanija sa preko 50
godina iskustva u dizajniranju i proizvodnji
runih elektrinih maina za temanje (li-
covanje) zidova. Zahvaljujui specijalizaciji,
vrlo visokom kvalitetu, pouzdanim i inova-
tivnim proizvodima postali su lideri u indu-
striji licovanja zidova.
Njihovo naelo poslovanja i dokazano isku-
stvo na panskom tritu dozvolilo im je da
uspeno proire prodaju na internacionalno
trite, gradei vrste poslovne veze sa distri-
buterima, kupcima i servisnim centrima.
Trenutno se proizvodi Macroza prodaju u
preko 30 zemalja sveta, a od poetka 2009.
godine i u Srbiji. Bez obzira na totalno raz-
liita trita u svetu, jedno je zajedniko za
sve: svi ele da smanje trokove i vreme re-
alizacije graevinskih projekata, temajui
(licujui) zidove bre, istije i sigurnije.
Macroza na tritu Srbije nudi dve licerice,
model M-90 i model SC-100. licerice iz-
uzetno lako prave iste kanale, a vae vreme
licovanja zidova smanjuju na neverovatnih
15 sekundi po dunom metru.
Zahvaljujui specinom dizajnu maina,
one ne proizvode prainu i same se nose na
zidu.
Model licerice M-90, jaine motora od
2.000W, pravi kanale dubine od 25 do 45mm,
a irine od 15 do 30mm. Model licerice
SC-100, ija je jaina motora od 2.800W,
pravi kanale dubine od 25 do 50mm, a iri-
ne od 15 do 50mm.
Macroza licerice su lagane i univerzalne,
idealne maine svuda gde je potreban sna-
an, robustan i pouzdan alat. Sa licericama
ete napraviti veoma brzo iste i precizne
kanale u zidovima bez nepotrebnog zama-
ranja, troenja vremena ili utroka materijala
za malterisanje / gipsanje prevelikih kanala.
Ovo su idealne maine za elektroinstala-
tere, vodoinstalatere, instalatere grejanja i
hlaenja...
Macroza licerice moete koristiti za zi-
dove od:
Pune i uplje cigle
Cementnih (ljaka) blokova
Gipsanih (Knauf / Rigips) ploa
upljeg (giter) bloka
Ytong / Siporeks blokova
Uz neverovatnu brzinu koju mogu da posti-
gnu licericama, svako preduzee je u mo-
gunosti da ponudi dosta krae rokove, pri
beskompromisnom kvalitetu, optimalnim
cenama i vrhunskom uslugom
ypton System iz Beograda je preduzee
e moe profesionalno da odgovori na
aki klijentov zahtev i koje se ve skoro
vet godina bavi elektroinstalaterskim
sve: svi ele da smanje trokove i vreme re-
alizacije graevinskih projekata, temajui
(licujui) zidove bre, istije i sigurnije.
MACROZA
ALATZALICOVANJE
Zastupnikidistributer:
KRYPTONSYSTEMdoo
Prodaja:
HERMESS
MijeKovaevia10b,11000Beograd
(trnicentrarkodBogoslovije)
Tel:+381113290673;113293925
ofce@macroza.rs
www.macroza.rs
Postoje samo tri proizvoaa na svetu koji
proizvode maine ovog tipa, a Macroza
je jedna od prvih koja je napravila ovakvu
mainu pre vie od 50 godina
Krypton System e Macrozine pro-
izvode i ove godine predstavi-
ti na Meunarodnom sajmu grae-
vinarstva na Beogradskom sajmu
od 12. do 16. aprila 2011. godine i ovom
prilikom vas poziva da ih posetite
Model M-90
Model SC-100
www.build.rs 91
promo
U poslednjih nekoliko godina, izvreno je
nekoliko rekonstrukcija, pre svega mosnih
kranova, koje su se pokazale kao investici-
ono veoma isplativi projekti. Mosni kranovi
su najei predmet rekonstrukcije, jer ue-
e eline konstrukcije u ceni kompletnog
krana ne moe da se zanemari.
Ciljevi rekonstrukcije
1. Poveanje performansi opreme
U okviru ovog cilja najee se poveava
nosivost opreme, u skladu sa promenom
tehnoloke linije koju dizalica opsluuje
Poveanje brzina podizanja tereta, kretanja
kolica sa vitlom, ili kretanja celog krana
Provera statike cele konstrukcije i pregled
i sanacija kranske staze i ina
Modernizacija sistema upravljanja, kako
bi rukovaoci opreme mogli lake da kon-
troliu kretanje tereta
Optimizacija podsistema za kretanje,
kako bi se omoguilo preciznije i pouzda-
nije kretanje tereta
Poveanje kapaciteta dizalica, kako bi se sma-
njili radni ciklusi i poveala produktivnost
2. Promena namene dizalica
Optimizacija odreenih segmenata prili-
kom rukovanja teretom i poveanje eka-
snosti
Promena raspona dizalica ukoliko je po-
trebno premetanje dizalice sa jedne loka-
cije na drugu, na kojoj ve postoje kranska
staza i ine
Demontaa starih dizalica, peskiranje,
ponovno farbanje, servisiranje, transport,
montaa i putanje u rad
Modikacija dopunskih ureaja, u skladu
sa novim zahtevima (promena elemenata
za prihvat tereta traverzi, magneta, va-
kuumskih hvataljki, itd.)
Instalacija sistema za merenje teine tere-
ta elektronskih vaga koje se instaliraju na
dizalice, njihova kalibracija i putanje u rad
3. Poveanje pouzdanosti dizalica
Kako bi se poveala pouzdanost sistema, po-
treban je pre svega stalni monitoring svih re-
levantnih parametara opreme. Pre svega, po-
trebna je stalna provera radnog veka opreme,
prema FEM regulativi. Radni vek opreme se
znatno produava, prilikom modernizacije
opreme, odnosno generalnog remonta. U tom
smislu preduzimaju se sledee aktivnosti:
Praenje preostalog radnog veka opreme
prema FEM regulativi, kako bi se obez-
bedio to dui period bez otkaza opreme
Promena odreenih komponenti sistema,
prilikom preventivnog odravanja, kako
bi se podigla pouzdanost sistema
Prilagoavanje sistema najnovijim evrop-
skim standardima iz oblasti vertikalnog
transporta
Provera elemenata sistema i davanje
strunog miljenja o bezbednosti i zatiti
na radu
Provera svih funkcija sistema i instalacio-
nih parametara, kako bi se proverio status
sistema
Davanje strunih instrukcija klijentovoj
slubi odravanja, kako bi se podigla po-
uzdanost sistema
4. Bezbednost opreme
Modernizacija opreme se esto sprovodi
zbog sprovoenja mera sigurnosti i zatite na
radu i usklaivanja sa novim standardima i
pravilnicima iz ove oblasti. Za sisteme koji
moraju da rade u specinim radnim uslovi-
ma, nai strunjaci su u prilici da razviju po-
sebne koncepte radi optimalne zatite ruko-
valaca, opreme i tereta koji se transportuje.
Instalacija sistema za kontrolu preopte-
reenja sa sistemom za snimanje spektra
optereenja dizalice, omoguava tano ra-
unanje preostalog radnog veka opreme
Automatska kontrola prepreka i njihovo
obilaenje
Optiki ili mehaniki podsistemi za
spreavanje sudara ako se na istom kranu
nalazi vie od jednih kolica sa vitlom, ili
ako se na istoj kranskoj stazi nalazi vie
od jednog krana
Automatska kontrola ulaska dizalice u
objekat ukoliko dizalica radi u kombinova-
nom radnom okruenju unutra i napolju
Sigurnosni elementi za meuzavisnost rada
dizalica i ostalih maina u proizvodnji
Montaa odbojnika na postojeim siste-
mima (gumeni, hidraulini, itd.).
Kod mainskih radova, najee se izvodi sa-
nacija ili ojaavanje glavnog nosaa, zamena
elektromotora i/ili reduktora na podsklopo-
vima za kretanje krana ili kretanje kolica sa
vitlom. Za kretanje mosta najee se menja
motor novim sa frekventnom regulacijom,
ili dvostepenim stepless motorima. Na taj
nain se smanjuju udarna optereanja na
vratilo elektromotora, tako da ne postoji
mogunost loma vratila. Takoe, esto se
menja motor za kretanje kolica sa vitlom i
montiraju se dvostepeni motori, ili frekven-
tno regulisani motori.
to se tie modernizacije elektrosistema,
najee se menja kompletan trolni vod, elek-
trokablovi koji napajaju kolica sa vitlom i
dr. Takoe, rekonstrukcija sistema najee
podrazumeva i promenu sistema upravljanja
opremom, najee instaliranjem daljinskog
upravljanja, ili automatizacijom odreenih
procesa. Demag poseduje sopstvene da-
ljinske upravljae koji se mogu koristiti i za
opremu drugih proizvoaa.
Svaka rekonstrukcija predstavlja projekat za
sebe i mnogo vei izazov nego projektova-
nje i montaa nove opreme.
Za vee sisteme nudimo i uslugu izrade eko-
nomske studije isplativosti projekta rekonstruk-
cije, tako da investitor u svakom trenutku moe
da proceni trokove koji ga oekuju, ako eli da
dovede opremu u savreno radno stanje
Ovlaenizastupnik
DemagCranesandComponents
TECONSystem
Antifaistikeborbe21b
11070NoviBeograd
tel:+381113017874;3116650
ofce@demag.rs;www.demag.rs
Dalijemoguenapravitinovood
starog?Zanas,jeste.estosepostavlja
pitanjedalivrediulagatiurekonstruk-
cijuimodernizacijudizalicaikranova,
ilikupovatinovuopremu.Miljenja
strunjakasupodeljena,meutimnae
iskustvogovoridavredirazmisliti.
prema FEM regulativi. Radni vek opreme se
znatno produava prilikom modernizacije
Kod mainskih radova, najee se izvodi sa-
nacija ili ojaavanje glavnog nosaa zamena
REKONSTRUKCIJAIMODERNIZACIJA
KRANOVAIDIZALICA
www.build.rs 92
promo
#"3TZTUFNEPPrika Ljubina 10/3 11000 Beograd
Magacin veleprodaje: ora Klemensoa 56 (biva Francuska 56, Luka Beograd)
Tel: + 38l ll 3039 l88, + 38l ll 3039 l89 - Pax: + 38l ll 3039 024
e-mall: offlceQbarsystem.co.rs - www.barsystem.co.rs
Nedavno sam bio na gradilitu i prilikom obilaska primetih da je
na jednom delu izlivene ploe vidljiva armatura. Zapitah efa
gradilita ta se to desilo, a on mi da poznat odgovor: Ma pusti,
pobee im drvo to ga podmetnue saniraemo. Retki su ovo
sluajevi, a moda i nisu.
I dok je u svetu postavljanje distancera za odbijanje armature od
oplate i obezbeenje propisane distance od podloge standard,
kod nas jo uvek gledamo da utedimo gde ne treba. Nije u
pitanju da li e se armatura videti. Nepravilnim postavljanjem,
neujednaenom distancom od podloge-oplate, bitno se uma-
njuje vrstina, a time naruava i statika izlivenog betona.
Druga je pria to se i onim proizvodima koje je mogue
nabaviti na domaem tritu ne kontrolie kvalitet materijala od koga su napravljeni.
Ako nemaju dovoljnu vrstinu, savitljivi su i krti, gubi se njihova funkcija.
Bar system u svojoj ponudi opreme i potronog materijala za gradilita, ima
iroku lepezu distancera za odbijanje kako horizontalne tako i vertikalne arma-
ture. Brojni kupci su potvrda kvaliteta koji ini osnov naeg poslovanja.
Distanceri koje nudimo na tritu su napravljeni od visokokvalitetne plastike i
tako dizajnirani da ostvaruju minimalan kontakt sa oplatom-podlogom da izdre
velika optereenja-teinu armature.
Od osnivanja do danas, kompanija Terra
prerasla je u meunarodnu poslovnu grupa-
ciju sa kerkama - kompanijama u 12 ze-
malja Srednje i Jugoistone Europe. Osim
prodaje JCB maina, 70-tih godina prolog
veka poslovna grupacija Terra zapoela je
proizvodnju bonih i terenskih viljukara, te
je danas jedan od najveih proizvoaa bo-
nih viljukara u svetu. Terra Grupu, 2000.
godine, preuzima Industrie holding, nakon
ega poinje snaan rast poslovnih aktivno-
sti i irenje na istok Evrope.
Poslovne aktivnosti Terra Grupe na naim
prostorima zapoete su jo 70-tih godina,
a u Srbiji je 2001. godine osnovana kerka-
kompanija Terra Koevi, koja danas posluje
pod nazivom Terra Srbija. Od osnivanja do
danas, Terra Srbija izrasla je u lidera u prodaji
graevinske mehanizacije na prostoru Srbije.
Sedite kompanije je u Zemunu, a pre dve
godine je otvorena poslovna jedinica u Niu.
Zlatno partnerstvo
Uspena saradnja Terra Grupe i britanskog
proizvoaa graevinskih maina JCB tra-
je i razvija se vie od 50 godina. Od samog
osnivanja 1946. godine pa sve do danas, JCB
mnogo ulae u istraivanje i razvoj a rezul-
tat su snane maine sa superiornim perfor-
mansama. Inovativne, produktivne i pouz-
dane JCB maine koje mogu da odgovore
na sve zahteve korisnika, olakavaju Terra
grupaciji da iz godine u godinu unapreuje
pozicije JCB-a, kao jedne od dominantnih
robnih marki.
Veliki iskorak, kroz korienje i primenu
naprednih tehnologija, postignut je u utedi
goriva i poboljanju udobnosti rukovaoca
kod najnovijih verzija popularnih kombino-
vanih maina tipa 3CX i 4CX gde je poseb-
no vano istai inovativne EcoDig, EcoLoad i
ECoLoad sisteme. Trajnost i svestranost
ine JCB kombinovane maine sinonimom
za ekasan i funkcionalan rad na gradiliti-
ma irom sveta.
Asortiman JCB bagera tokaa i guseniara
obuhvata maine od 7 do 47 tona. Dizajni-
rani su sa ciljem poveanja produktivnosti,
pouzdanosti i ekonominosti i opremljeni
su dokazanim japanskim motorima i hi-
draulikim komponentama.
Paleta JCB Telehendlera upotpunjena je sa
JCB 515-40, najmanjim modelom meu te-
leskopskim utovarivaima. Zbog svestrane
primene, njegova prodaja naglo raste. Za sve
JCB maine dostupan je irok izbor dodatne
opreme, koja proiruje primenu maina za
sve graevinske radove.
Nova zastupnitva
U sklopu prilagoavanja turbulentnoj situaciji
na tritu, u poslednje dve godine Terra grupa
proirila je prodajni program kroz zastupni-
tva renomiranih svetskih brendova: Linden
Comansa, Sennebogen i Rubble Master.
Linden Comansa proizvodi kranske dizalice
jo od 1963. godine, a do danas je proizve-
deno vie od 16.000 razliitih modela. Po-
sebnost Linden Comanse jeste patent za tzv.
at top izvedbu, tj. da dizalica nema deo kra-
na koji se izdie iznad strele. Koliko je ovaj
sistem inovativan, najbolje govori injenica
da su ga, u meuvremenu, prihvatili i goto-
vo svi ostali proizvoai kranskih dizalica.
Znanje, inovativnost i iskustvo prikupljeno
od poetka proizvodnje do danas, rezultiralo
je injenicom da je Comansa danas jedan od
vodeih svetskih proizvoaa na tom polju.
Sennebogen zelena linija je proizvodna
linija maina namenjenih za manipulaciju
materijalima, koja sa vie od 30 razliitih
modela nosivosti od 11,5 do 270 tona zado-
voljava gotovo svaku potrebu kod pretovara
i manipulacije robom i otpadom u lukama,
deponijama, pilanama i na svakom drugom
mestu gde je potrebna manipulacija robom,
a odlikuje se poveanom ekasnou uz
smanjenu emisiju buke.
Rubble Master kompaktne drobilice, zbog
jednostavnosti upotrebe i transporta, pred-
stavljaju protabilno reenje za recikliranje
materijala direktno na gradilitu, te zbog
toga imaju vrlo iroku primenu. Danas, Ru-
bble Master nudi kompletan spektar kom-
paktnih rotacionih drobilica i separatora: od
manjih za poetnike u poslu, pa do modela
RM100 namenjenog profesionalcima.
Pouzdana servisna podrka
Za besprekoran rad savremenih sostici-
ranih maina neopodno je kvalitetno i re-
dovno odravanje. Preduzee Terra Srbija,
generalni zastupnik i ovlaeni serviser JCB
za Srbiju, razvija svoju servisnu podrku na
naelima propisanim od strane proizvoa-
a to podrazumeva kontinuirano ulaganje
znaajnih sredstava u kolovanje i usavra-
vanje servisera, kako bi mogli kvalitetno da
odgovore na svaki zahtev korisnika maina.
Vrhunska servisna usluga, uz ugradnju is-
kljuivo originalnih rezervnih delova, ulja i
maziva najbolja su garancija za kontinuiran
rad i dugovenost maina.

Kvalitetom opreme, usluga i rezervnih delo-
va, Terra nastoji da sa svojim kupcima uspo-
stavi dugoronu partnersku saradnju u kojoj
bi briga o njihovoj opremi bila u potpunosti
preputena Terra servisnim timovima
TERRASRBIJA
Batajnikidrum8a
11080Beograd-Zemun
tel:+381113163255
fax:+381113161707
ofce@terra-srbija.rs
www.terra-world.com
KompanijaTERRAosnovanaje
1956.uRepubliciAustriji,ave
sledeegodinepreuzelajeza-
stupanjebritanskogproizvoaa
graevinskemehanizacijeJCBto
jedanasinijednimodnajdugo-
venijihpartneraovogrenomira-
nogsvetskogproizvoaa.
Asortiman JCB bagera tokaa i guseniara Rubble Master kompaktne drobilice, zbog r
TERRA
UKORAKSABUDUNOU
www.build.rs 94
mehanizacija
Kompanija Spartharas Bros ustanovljena je
kao jedna od najveih kompanija koja se bavi
uvozom-izvozom i trgovinom kranova i teke
mainerije na svetu. Kompanija je zvanini
predstavnik proizvoda nemakog proizvoa-
a Sennebogen u Grkoj i Kipru.
Spartharas Bros kompanija je osnovana 2003.
godine. Skoro istovremeno, kompanija je po-
ela svoju aktivnost u Grkoj, Kipru i ostatku
sveta uspevajui svuda da ostane verna svojim
obavezama. U Grkoj, nai komitenti - kom-
panije koje iznajmljuju kranove, graevin-
ske kompanije, javne agencije i organizacije,
danas pokrivaju svaki sektor industrije to
nam daje snagu da nastavimo sa naom vi-
zijom postavke novih ciljeva konstantnog
unapreenja naih usluga. Velike graevinske
kompanije i meunarodne kompanije koje
iznajmljuju opremu, za planiranje moderni-
zacije i nabavke njihove opreme odabrale su
Spartharas Bros jer je priznat svuda u svetu.
Spatharas Bros tei tome da ima u ponudi
kompletan dijapazon konkurentnih proizvo-
da za svaki poseban sektor. Proizvodi JUNG
HEBE UND TRANSPORTTECHNIK
GmbH (dizalice i transportna kolica), CRA-
NIMAX (projektovanje softvera za velike
projekte sa posebnim zahtevima za podizanje
i sigurnost) i ORLACO Specialised Camera
Solutions (sistem prikazivanja i snimanja in-
tegrisan u razliitim vozilima) dostupni su u
Grkoj, Kipru i drugim balkanskim zemljama.
Proizvodi Jung Hebe-und Transporttechnik
GmbH nude reenja za podizanje i transport
tereta teine do 160 tona u ogranienim pro-
storima prema specijalnim zahtevima, lako i
pouzdano. Hidraulike dizalice i transportna
kolica podravaju zahteve svakodnevnog ko-
rienja i transpotnih operacija u svim grana-
ma industrije.
Proizvodi Orlaco Specialised Camera So-
lutions mogu se lako instalirati na sve vrste
kranova, viljukara i dizalica (kod brodova i
jahta, kod teke mainerije i kamiona, kod va-
trogasnih kola, kod komunalnih vozila, u avi-
jaciji i lukama, kod opreme koja se utovaruje i
istovaruje i kod naftnih platformi).
Cranimax usmerava svoju panju ka softveru
za kranove svih poznatih proizvoaa radi po-
jaavanja ekasnosti i preciznosti svih opera-
cija i radi smanjivanja bezbednosnih rizika.
Spartharas Bros prua kompletnu podrku u
vidu rezervnih delova, odravanja i servisa uz
mogunost servisa opreme na licu mesta. Ta
usluga podrazumeva servis opreme za podi-
zanje na licu mesta specijalnom opremom i
potpuno obuenim osobljem.
Glavni cilj nae kompanije jeste objedinja-
vanje poslova nabavke, transporta i tehnike
podrke za maineriju za podizanje i za opre-
mu za graevinske projekte, kao i garantova-
nje ujedno kvalitetne usluge i proizvoda
CRANES & MACHINERY
SPATHARASBROS
AndreaPapandreou77
N.KordelioGR-56334
Solun,Grka
tel:+302310703206;558469
fax:+302310558156
info@spatharas.com
www.spatharas.com
SPATHARASBROSuokviru
svogprogramanudi:hidrauli-
kedizalicetransportnakoli-
casistemekamerapolovne
delovezakranoveimaineriju
serviskranovanalicumesta.
Zvaninijepredstavnik
kompanijeSENNEBOGEN
uGrkojiKipru.
Pozivamo Vas da ih posetite na sledeim meunarodnim sajmovima:
Proizvodi Jung Hebe-und Transporttechnik
GmbH d r j di j i tr rt
SPATHARASBROS
REENJEZASVAKO
PODIZANJE!
ndus@standM3
www.build.rs 96
promo
promo
98 www.build.rs
ESE GROMOBRANI
ALUMINIJ UMSKA ICA
LINI DETEKTOR GROMA
PRATEA OPREMA
UZEMLJ ENJ E
IZRADA PROJ EKATA
IZVOENJ E RADOVA
KONSALTING
LINI
DETEKTOR
GROMA
GROMOBRANSKA
ZATITA
Tel./fax: +381 11 2604 328
Mob: +381 64 59 029 43
+381 63 84 707 28
e-mail: gromobrani@gmail.com
www.2fsystem.rs
Izazov 2030 za proizvode (Te 2030 Chal-
lenge for Products), koje su objavile organiza-
cije Architecture 2030, BuildingGreen i druge,
obeava napredak u proizvodnji zelenijih
graevinskih proizvoda.
Izazov 2030 za proizvode skree panju na
emisije ugljen-monoksida koje se stvaraju u
proizvodnji i transportu graevinskih pro-
izvoda. Naravno, pored emisija ugljen-mo-
noksida, postoje i druge tetne emisije ga-
sova koje utiu na globalno zagrevanje, kao
to je hidrouorougljeniki (HFC) agens u
ekstrudiranom polistirenu (XPS) i sprej po-
liuretanske paste.
Ovaj izazov se zasniva na uspehu ranije po-
stavljenog izazova - 2030 Challenge for buil-
dings (Izazov 2030 za zgrade), ali umesto da
se fokusira na smanjivanje emisija tetnih
gasova u procesu funkcionisanja objekata,
ovaj novi izazov obraa panju na emisije
koje se dogaaju tokom same proizvodnje
graevinskih materijala. Tanije, on poziva
arhitekte, graevinske inenjere, industriju
i celu strunu javnost da odrede, projektuju
i prave proizvode ija emisija ugljen-dioksi-
da bi, u poreenju sa dananjim prosekom,
bila smanjena 30% do 2014. godine, 35% do
2015. godine, 40% do 2020. godine, 45% do
2025. godine i 50% do 2030. godine.
Zato je smanjenje sadranog
ugljenika vano
Sadrana energija i sadran ugljenik grae-
vinskih materijala oduvek su bili vani, ali
kako stvaramo to vie energetski ekasnih
zgrada, proporcija ukupne utroene energije
i emisije ugljen-monoksida povezane sa pro-
izvodnjom i transportom materijala koji se
koriste u graevinarstvu postaje sve bitnija.
Za ugljenino neutralne zgrade, na primer,
100% emisije ugljenika koje se vezuju za te
zgrade dolazi od materijala od koga su se
pravile, kao i od samog procesa izgradnje.
to su nae zgrade energetski ekasnije, sve
je bitnije da smanjimo emisije ugljen-mo-
noksida u proizvodnji, transportu i ugradnji
graevinskih materijala.
Prema istraivanju organizacija koje su po-
stavile ovaj izazov, od 5% do 8% ukupne po-
tronje energije i emisije gasova koji izazivaju
efekat zelene bate u Sjedinjenim Amerikim
Dravama, dolazi od proizvodnje i transpor-
ta graevinskih proizvoda i njihove ugradnje.
Smanjenje tih emisija na pola bi bilo kao da
ste odjednom, za stalno, ugasili 222 termoe-
lektrane koje koriste ugalj.
Jo jedan od glavnih razloga zato treba voditi
rauna o sadranom ugljeniku u proizvodima
jeste injenica da smanjenje emisije ugljenika
materijala daje trenutne koristi, dok se emi-
sije ugljenika kroz utedu energije smanjuju
tokom dueg vremenskog perioda. Cilj je
smanjiti ukupnu koliinu emisije ugljen-dio-
ksida i uraditi to to je pre mogue. Smanje-
nje jedne metrike tone ugljen-dioksida zna-
i mnogo vie danas nego za pedeset godina,
tako da redukcija emisija sadranog ugljenika
materijala ima veoma veliku ulogu u procesu
smanjivanja globalnog zagrevanja.
Ako se ve tako radi,
onda je i mogue
Mnogi proizvoai graevinskog materijala,
tipa kompanije Interface Carpet, ve proizvo-
de (skoro) ugljenino neutralne proizvode,
putem kombinacije poboljanja energetske
ekasnosti, proizvodnje pomou obnovljivih
energetskih sistema i instalacijom preii-
vaa tetnih gasova. Ako se to ve radi u ne-
kim proizvodnim procesima, znai da je mo-
gue da i drugi proizvoai to rade. Izazov
2030 za proizvode ne zahteva proizvodnju
graevinskih materijla koji e biti ugljeni-
no neutralni, ve on samo zahteva njihovo
smanjenje za 50% od sadanjih u narednih
19 godina.
uven po projektovanju energetski eka-
snih zgrada, arhitekta Ed Mazria, lansirao je
Izazov 2030 za zgrade pre pet godina, koji
je postigao odlian uspeh. Izazov poziva na
smanjenje emisija ugljen-dioksida kroz iz-
gradnju energetski ekasnih zgrada, sa po-
sebnim osvrtom na samo projektovanje tih
zgrada, sa namerom da postepeno promeni
navike graevinske industrije, arhitekata i
javnosti. Ameriki Institut za arhitekturu
(AIA - American Institute of Architecture)
i Konferencija amerikih gradonaelnika
(U.S. Conference of Mayors) eksplicitno su
usvojili ovaj izazov. Potpisom tadanjeg
predsednika SAD-a, Dorda Bua (George
W. Bush), 2007. godine, smernice koje su se
nale u ovom izazovu, postale su deo vaeih
zakona u Americi i kao takve propisuju da se
sve federalne zgrade grade na nain pokazan
u izazovu. Tri etvrtine od 30 najveih arhi-
tektonskih i graevinskih rmi u Americi su,
takoe, pristale da prate te smernice i na taj
nain one utiu na najvee amerike i svetske
institucije u polju graevinske industrije.
Moemo se samo nadati da e sadanji iza-
zov, Izazov 2030 za proizvode, pokazati iste
ili bolje rezultate
SMANJENJEEMISIJAUGLJEN-MONOKSIDA
UPROIZVODNJIGRAEVINSKIH
PROIZVODAKROZIZAZOV2030
energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje
pejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade
99

i
v
e
t
i

u

z
e
l
e
n
o
m

z
e
n
e
r
g
i
j
a

g
r
a
d
i
t
i

z
e
l
e
n
o
p
r
o
l
e

e

2
0
1
0
www.build.rs
MEUNARODNA
GODINA UMA
Da li ste znali...
da 1,6 milijardi ljudi na direktan ili
indirektan nain zavisi od uma?
da preko 300 miliona ljudi ivi u
umama?
da su ume dom za 80% svetskog
biodiverziteta na svetu?
da ume pokrivaju 31% ukupne
povrine kopna?
da se 30% uma koristi za proizvod-
nju proizvoda od drveta i drugih
proizvoda?
da preko 40% kiseonika u svetu
proizvedu praume?
da vie od etvrtine savremenih le-
kova godinje vrednosti od 108 mil-
ijardi dolara potie iz biljaka koje
rastu u tropskim umama?
Godina 2011. proglaena je Meunarodnom godinom
uma od strane Ujedinjenih nacija s ciljem podizanja sve-
sti i jaanja odrivog upravljanja umama kao i ouva-
nja odrivog razvoja svih tipova uma za dobrobit svim
sadanjim i buduim generacijama.
ume su sastavni deo globalnog odrivog
razvoja. Prema procenama Svetske banke,
egzistencija preko 1,6 milijardi stanovni-
ka na planeti direktno ili indirektno zavi-
si od uma. Proizvodi drvne industrije su
vaan izvor ekonomskog jaanja i zapo-
ljavanja i uestvuju sa oko 270 milijardi
dolara u svetskoj trgovini. Organizacija za
hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija
(FAO - United Nations Food and Agricultu-
re Organization) procenjuje da svake godi-
ne nestane povrina od 130.000 km
2
usled
see uma. Sea uma zarad veih obradi-
vih povrina, drvne grae, kao i stvaranje
ljudskih naselja na teritoriji uma, glavni
su razlozi za toliko veliki gubitak um-
skih oblasti.
Prema podacima Svetske banke, sea
uma stvara do 20% globalne emisije tet-
nih gasova koji doprinose globalnom
zagrevanju. Organizacija za hranu i po-
ljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO)
procenjuje da je u umama i umskom tlu
uskladiteno vie od bilion tona ugljeni-
ka, dva puta vea koliina od one koja se
nalazi u atmosferi.
Svetska banka procenjuje da ume prua-
ju stanite za oko dve treine svih vrsta
na Zemlji i da deforestacija tropskih pra-
uma moe dovesti do gubitka i do 100
vrsta dnevno.
Prema podacima Meunarodne unije
za zatitu prirode (IUCN - International
Union for the Conservation of Nature) i
Globalnog partnerstva za restauraciju
umskih povrina (Global Partnership on
Forest Landscape Restoration), irom pla-
nete postoji vie od milijardu hektara uni-
tenih uma koje se mogu obnoviti.
ume tite nae slivove i uvaju nae tlo.
One pomau u borbi protiv klimatskih
promena, apsorbuju i skladite ogromne
koliine ugljenika, obezbeuju hranu,
graevinski materijal i lekove i predsta-
vljaju dom za 80% svetskog biodiverzite-
ta.
Projekat ume 2011, sa osnovnom poru-
kom ume za ljude, ima za cilj da povea
svest javnosti o kljunoj ulozi koju imaju
ume u izgradnji zelenije i odrivije bu-
dunosti. Tokom itave godine odravae
se dogaaji koji imaju za cilj pokretanje
niza aktivnosti i podsticanje uea javnosti
u aktivnostima vezanim za ume, na svim
nivoima.
Zvanini poetak obeleavanja Godine
uma odran je u januaru, u seditu Ujedi-
njenih nacija u Njujorku, tokom godinjeg
sastanka Foruma o umama Ujedinjenih
nacija (UNFF) koji predvodi projekat
ume 2011.
IUCN je bila glavni igra ouvanja uma
mnogo godina unazad. Ona e nastaviti
svoj rad u podsticanju vlada, privatnog sek-
tora i zajednica koje zavise od uma, da pre-
duzmu konkretne akcije koje e pomoi u
postizanju odrivog upravljanja umama
za dobrobit sadanjih i buduih generacija.
Gubitak uma opada
dok Ujedinjene nacije
oznaavaju Meuna-
rodnu godinu uma
ume su kljuni element u procesu kreta-
nja ka zelenijoj ekonomiji, izjavila je grupa
zvaninika Ujedinjenih nacija povodom
zvaninog proglaenja Meunarodne godi-
ne uma sa ciljem da se skrene panja na
globalni znaaj uma.
Fiziko, ekonomsko i duhovno zdravlje
svakog od nas, svakog od sedam milijardi
ljudi na Zemlji, povezano je sa zdravljem
naih umskih ekosistema, izjavio je Jan
Mekalpin (Jan McAlpine), direktor UN-
ovog Foruma o umama.
ume su, takoe, kamen temeljac naih
ekonomija, ija je prava vrednost suvie e-
sto zanemarena u nacionalnim proraunima
prota i gubitaka, dodao je Ahim tajner
(Achim Steiner), izvrni direktor UN-ovog
Programa za zatitu ivotne sredine.
Kako bi obeleili poetak Meunarodne
godine uma, UN-ova Organizacija za
hranu i poljoprivredu (FAO) izdala je dvo-
godinji izvetaj pod nazivom Stanje svet-
skih uma (SOFO - The State of the World's
forests) u kojem se procenjuje status global-
nih umskih resursa.
100
energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe
sportske povrine obnovljivi izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba
www.build.rs
Izvetaj sadri informacije o kretanjima u
upravljanju umskim resursima, proizvo-
dnji drvnih proizvoda, kao i podatke o
poumljenosti. U izvetaju se istie da se
u umarskom sektoru radi na smanjenju
uticaja na okruenje boljim upravljanjem
resursima i poveanjem energetske eka-
snosti u proizvodnji drvnih proizvoda.
Meunarodna godina uma nastupa u,
moglo bi se rei, prelaznom momentu za
svetske ume. Brzina krenja uma pola-
ko opada, a sve vie politiara i uticajnih
pojedinaca i grupa pokazuje interes za
ouvanje uma kao strategiju za smanjenje
klimatskih promena. Neke vlade su donele
zakone kojima se zabranjuje trgovina siro-
vinama dobijenim ilegalnom seom uma,
dok se preprodavci i maloprodajni trgovci
sve vie interesuju za poreklo drvnih pro-
izvoda.
Ali rizici su i dalje prisutni. Poveanja
potranja za hranom i gorivom preti pre-
ostalim poumljenim povrinama dok
klimatske promene poveavaju ranjivost
uma na sue, poare i irenje bolesti. Loe
planiranje, nedovoljno nadgledanje i sna-
ni interesi u umarskom sektoru reeni da
zadre status kvo mogli bi podriti napore
za ouvanje uma.
Svetske ume
Prema podacima Organizacije za hranu i
poljoprivredu (FAO) iznetim prole godi-
ne, ume trenutno pokrivaju 32 procenta
svetske povrine (izuzimajui vodene po-
vrine), ili priblino 4 milijarde hektara.
Podaci FAO pokazuju da je stopa krenja
uma u 121 tropskoj dravi iznosila pro-
seno 9,34 miliona hektara godinje u pe-
riodu izmeu 2000. i 2010. godine, dok je
tokom perioda od 1990. do 2000. godine
bila 11,33 miliona hektara godinje.
Pad je izraeniji od 2005. godine zahva-
ljujui drastinoj redukciji krenja uma
u brazilskom Amazonu, koje je dostiglo
vrhunac 2004. godine sa 27.772 kvadratnih
kilometara, dok za 2010. godinu ono izno-
si manje od 8.000 kvadratnih kilometara.
Ukupno smanjenje krenja u Brazilu od
2005. godine, koje je palo sa 3,2 miliona
hektara godinje u periodu od 2000. do
2005. godine na 2,5 miliona hektara godi-
nje od 2005. do 2010. godine, vie nego
nadomeuje poveanje u krenju uma u
drugim znaajnim umarskim dravama
tokom istog perioda ukljuujui Indonezi-
ju (poveanje od 107 procenata), Peru (94
procenta) i Madagaskar (36 procenata).
FAO procenjuje da je globalno unitavanje
uma opalo sa 16 miliona hektara godinje
tokom devedesetih godina na 13 miliona
hektara godinje u protekloj deceniji. Uko-
liko se uzme u obzir i poumljavanje, nivo
unitavanja uma je opao sa 8,3 miliona hek-
tara godinje na 5,2 miliona hektara, to je
povrina pribline veliine kao Kostarika.
Primarne ume, najgue i bioloki najra-
znovrsnije vrste uma, belee pad od vie
od 40 miliona hektara tokom prethodne
decenije, uglavnom kao posledicu krenja
bez obnavljanja.
Odrivo upravljanje
umama
Odrivo upravljanje umama predstavlja
upravljanje umskim resursima u skladu
sa principima odrivog razvoja. Odrivo
upravljanje umama sadri veoma iroke
socijalne, ekonomske i ekoloke ciljeve.
Niz umarskih institucija danas prime-
njuje razliite oblike odrivog upravljanja
umama a dostupan je i irok opseg meto-
da i alata koji su se u prolosti pokazali
uspenima. Principi upravljanja umama,
usvojeni na Konferenciji Ujedinjenih
nacija o ivotnoj sredini i razvoju (UN-
CED) u Rio de aneiru 1992. godine,
opisuju meunarodno poimanje odrivog
upravljanja umama u to vreme.
101
ejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda
ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi
www.build.rs
U meuvremenu je razvijen vei broj kri-
terijuma i pokazatelja kojim se procenjuje
ekasnost odrivog upravljanja umama
kako na dravnom tako i na nivou jedi-
nice upravljanja. Godine 2007, Generalna
skuptina Ujedinjenih nacija usvojila je
pravno neobavezujui dokument o svim
vrstama uma. To je prvi dokument takve
vrste i on odraava snanu posveenost
meunarodne zajednice promociji i spro-
voenju odrivog upravljanja umama
kroz nov pristup koji okuplja sve zainte-
resovane strane.
Denicija
Denicija odrivog upravljanja umama je
razvijena na Ministarskoj konferenciji o
zatiti uma u Evropi (MCPFE), i usvoje-
na je od strane Organizacije za hranu i po-
ljoprivredu (FAO). Ona denie odrivo
upravljanje umama kao:
Upravljanje i korienje uma i umskog
zemljita na nain, i po stopi, koja odra-
va njihov biodiverzitet, produktivnost,
regenerativnu sposobnost, vitalnost i
njihov potencijal da ispuni, sada i u bu-
dunosti, relevantne ekoloke, ekonom-
ske i socijalne funkcije na lokalnom,
nacionalnom i globalnom nivou, i da ne
nanosi tetu drugim ekosistemima.
Jednostavnije reeno, koncept se moe opi-
sati kao postizanje ravnotee - ravnotee iz-
meu poveanja potraenje drutva za um-
skim proizvodima i ouvanja zdravlja uma.
Ravnotea je kljuna za ouvanje uma kao i
za razvoj zajednica koje od njih zavise.
Za umarske menadere odrivo upravlja-
nje odreenim umskim dobrom znai
odreivanje, na opipljiv nain, kako ga ko-
ristiti danas a da se za budunost obezbe-
di slina korist, zdravlje i produktivnost.
umarski menaderi moraju da procene i
integriu irok spektar ponekad suprotsta-
vljenih faktora - komercijalne i nekomer-
cijalne vrednosti, ivotnu sredinu, potrebe
zajednice pa ak i globalni uticaj. U veini
sluajeva umarski menaderi razvijaju
planove u dogovoru sa graanima, predu-
zeima, organizacijama i drugim zaintere-
sovanim stranama u i oko umskog dobra
kojim se upravlja.
KRITERIJUMI I INDIKATORI
Kriterijumi i indikatori su alati koji se
mogu koristiti za konceptualizaciju, pro-
cenu i primenu odrivog upravljanja u-
mama. Kriterijumi deniu i karakteriu
bitne elemente kao i skup uslova ili procesa
kojima se moe proceniti odrivo upravlja-
nje umama. Periodino mereni indikato-
ri pokazuju pravac promene u odnosu na
svaki kriterijum. Postoji sedam uobiajenih
tematskih oblasti odrivog upravljanja u-
mama. Te oblasti su:
Obim umskih resursa
Bioloka raznovrsnost
Zdravlje i vitalnost uma
Produktivne funkcije i umski resursi
Zatitne funkcije umskih resursa
Socijalno-ekonomske funkcije
Pravni, politiki i institucionalni okvir
102
energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe
sportske povrine obnovljivi izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba
www.build.rs
Ocenjivanje drveta:
Kako se proizvodi od
drveta uklapaju u
zelenu gradnju
Izbor drveta kao zelenog materijala je in-
tuitivan. Ne samo da raste prirodno, ve
je obnovljivo i u potpunosti se reciklira.
Drvo je ekasan izolator i pri njegovoj
proizvodnji koristi se mnogo manje ener-
gije nego pri proizvodnji betona ili elika.
Takoe, moe da neutralizuje klimatske
promene, poto drvee konzumira ugljen-
dioksid dok raste, a proizvodi od drveta
uvaju ugljen-dioksid vekovima. Prirodna
lepota i toplota drveta ima pozitivan efe-
kat u bilo kojoj primeni i pokazalo se da
utie na bolju produktivnost u kolama,
preduzeima, kao i boljem oporavku paci-
jenata u bolnicama.
Drvo je dobro
Drvo je pristupaan, obnovljiv prirodni
resurs koga ima u izobilju, i kada se do-
bavlja iz dobro organizovanih uma moe
biti nekodljiv za okruenje. Za proizvo-
dnju drveta koristi se mnogo manje ener-
gije nego za proizvodnju betona ili elika.
Uroene karakteristike drveta ukljuuju
njegovu termalnu ekasnost, vodonepro-
pustljivost, strukturalni integritet i kvali-
tet obrade. isti otpad od drveta moe se
lako reciklirati. Na ovo treba dodati inje-
nicu da drvo moe ponuditi restauraciju
prirodnih habitata i eko-sistema, pruiti
podrku lokalnim ekonomijama i dati do-
prinos u izgradnji ugljenino neutralnih/
pozitivnih zgrada.
Drvo je poznato po svojoj sposobnosti
da uva ugljenik, to mu daje prednost u
odnosu na ostale materijale i njihove ener-
getski intenzivne proizvodne procese. Pro-
izvodnja graevinskih materijala kao to je
elik, cement i staklo zahteva temperature
do 1.900C. Nasuprot tome, ume sa nji-
hovim zdravim ekosistemima su prirodni
eliminatori ugljen-dioksida (CO
2
) iz at-
mosfere. U procesu fotosinteze, svaki deo
drveta - stablo, grane, lie i korenje uva
ugljenik u formi eera, oslobaajui kise-
onik u atmosferu. Dok drvee koje uvene
i istrune u umi oslobaa ugljen-dioksid
nazad u atmosferu, nijedan atom ugljenika
se ne isputa u proizvodnji i celokupnom
ivotnom ciklusu drvenih proizvoda.
Drvo koje zavri kao drveni proizvod za
graevinsku industriju ustvari uva uglje-
nik tokom celokupnog ivota zgrade. Na
kraju svog strukturalnog korienja, moe
biti demontirano, rekonstruisano ili se ko-
ristiti kao energetski izvor umesto fosilnih
goriva

GLAVA PUNA IDEJ A...
MASTERTOP MASTERTOP

...a noge vrsto na zemlji.

BASF poliuretanski podovi su otporni,
priguuju korake, dugotrajni i laki
za odravanje. Unesite boje u igru
i ivot u Va dom
za stilski i siguran nastup!
Zainteresovani? Pozovite nas.
BASF Srbija d.o.o., EBC
Omladinskih brigada 90b, 11070 Novi Beograd, Tel. ++381 11 30 93 432
103
ejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda
ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi
www.build.rs
Pie: Mladen Bogievi,
Savet zelene gradnje Srbije
Kada bi moglo u dve reenice, ne
bismo ni pominjali, zar ne?
M. A. Bal
Graditi zeleno?
Ako se ve mora graditi, graditi zeleno
znai da se projektuje do poslednjeg de-
talja, da se radovi izvode uz potovanje
najboljih primera i metoda prakse za
neki sistem, materijal ili ureaj, zatim, da
se koriste materijali koji e u to manjoj
meri dalje rabiti resurse planete, uz anali-
zu uticaja objekata na poveanje saobraa-
ja i transporta, zagrevanje u gradovima,
kapacitet infrastrukture, stvaranje otpa-
da, odliv atmosferskih i kanalizacionih
voda, zauzimanje zemljita, itd.
Dakle, jednostavno je kada se zelena gra-
dnja posmatra kao pristup graenju koji
se zasniva na krilatici uradi svoj posao
najbolje to moe, i naravno, uz poto-
vanje svevaeeg principa ojstva i juna-
tva. ta to znai u savremenom graevi-
narstvu? Znai ba isto ono to je znailo
i za vojvodu Marka Miljanova:
junatvom uva sebe od drugih - za
jedan objekat to su rauni za energiju,
vodu i komunalije, popravke, nepotreb-
ni izdaci za novi materijal pre nego to
se iskoristi sve to se moe, preterana
zavisnost od sopstvenog prevoza, cene
goriva, itd.
ojstvom uva druge od sebe - jedan
objekat uvek, a esto i znatno, utie na
zagaenje vazduha bukom, gasovima,
vetakim svetlom, toplotom, senkom,
itd.
Zato zelena gradnja nije nikakav novi pri-
stup graenju, ogranak, paralelna grana
graevinarstva. Zelena gradnja nije grae-
vinska egzotika, estetika, NLO. Ona nije
delo graevinskih hipija, vegeterijanaca,
ili ekologa koji bi eleli da grade isklju-
ivo po principima svoje nauke. Na skali
kvaliteta graenja, zelena gradnja je ona
poslednja lestvica koju danas imamo.
Jedna zgrada izgraena po svim standar-
dima klasine graevinske prakse, pa jo
malo bolje - to je zelena zgrada.
Ekologija i graevin-
ska industrija
Na poetku sam pomenuo da je u svetu
najrasprostranjeniji pojam - zelena gra-
dnja. Kod nas se verovatno ee uje
pojam ekoloka, i uglavnom, za razliku
od svetske graevinske industrije gde je
najee re o zelenim zgradama, mi go-
vorimo o ekolokim kuama. Problem je
u obe rei: ekoloka i kua.
O odrivosti i ekologiji kua posebno sam
govorio u tekstu objavljenom na portalu
Gradjevinarstvo.rs (Srpska ekoloka kua
- ansa za nau graevinu ili uobiajena do-
maa mitomanija, januar 2011.) Zakljuak
tog teksta ponoviu ovde:
Ekoloka kua moe biti samo ona koja je
uporediva sa ptijim gnezdom, jazbinom,
mravinjakom napravljena je od materi-
jala koji se nalaze u neposrednoj blizini i
iskljuivo radom onih koji u njoj ive. To
otprilike znai da ne moe imati ni ekser
ni arku na vratima ni staklo na prozori-
ma. Za koliko takvih kua znate?
Uopte, ukoliko bilo koju svoju graevi-
nu nazovemo ekolokom, da li to znai
da nae gradove smatramo ekosistemi-
ma? Ako potpuno prirodnom okrue-
nju oduzmemo ovaj termin i dodelimo ga
urbanoj sredini, da li emo izmislitii novi
pojam za netaknute prirodne rezervate?
Drugi razlog zato su zelene zgrade zastu-
pljenija tema od kua kod svih relevantnih
svetskih izvora lei u tome to su kue, i
urbanistiki koncept koji ih prati, daleko
od odrivosti u savremenom svetu. Zato
je to tako? Jednostavno, napravite grubo
poreenje: sa jedne strane 100 kua, i sa
druge 100 stanova. Povrine korisnog
prostora mogu da budu iste, a zatim iz-
raunajte: povrinu fasadnih zidova,
povrinu krovova, povrinu pristupnih
saobraajnica, povrinu neizgraenog ze-
mljita, povrinu peakih staza, duinu
kablova, cevi, itd.
Zelena rekonstrukcija
Zelene zgrade predstavljaju kljunu temu
odrivosti iz jo jednog razloga - rekon-
strukcija. Drugu polovinu 20. veka obe-
leila je masovna izgradnja, a poetak
21. veka realnost nedovoljnih resursa,
energije i investicija. Izlaz se nalazi u re-
konstrukcijama postojeeg fonda zgrada:
javnih, poslovnih, industrijskih i stambe-
nih.
U tom smeru stara parola EU 20/20/20
(20% smanjenja emisije CO
2
uz 20% ener-
gije iz obnovljivih izvora do 2020. godi-
ne), ve dobija naslednika 90/90/50: re-
konstrukcija 90% postojeeg zgradarskog
fonda uz 90% smanjenja potronje energi-
je u zgradarstvu do 2050. godine. U skla-
du sa tim, procenjuje se da e u narednim
decenijama samo u Evropi ovaj poduhvat
obezbediti oko pola miliona radnih me-
sta.
ak i da ove brojke nisu previe optimi-
stine, one pokazuju jo jedan nedostatak:
i dalje se govori samo o rekonstrukciji
posveenoj unapreenju energetske e-
kasnosti zgrada. Meutim, to nee biti
dovoljno. Recimo da potronju energije
u zgradama smanjimo za 50%, u vremen-
ZELENA GRADNJA U SRBIJI
ZELENO PRANJE I REALNE PERSPEKTIVE
Svedoci smo da se i u srpskoj graevinskoj industriji sve ee koriste pojmovi kao
to su ekoloka, odriva ili, najee, zelena gradnja. Iako ovo pokazuje da se na
neki nain pribliavamo svetskim trendovima, vano je da se zna ko, kada i zato ove
pojmove moe koristiti sa punim pravom, a kada je re o marketinkom triku.
Na poetku elim da naglasim da niko nema monopol nad terminom zelena gradnja,
niti treba da ga ima. Jednostavno, ovaj pojam usvojio je itav svet da njime opie
koncept projektovanja, graenja, zavrne obrade, opremanja i korienja zgrada
koji se bazira na principu odrivosti. Nije ni jednostavnije ni sloenije nego to zvui...
energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe
sportske povrine obnovljivi izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba
104 www.build.rs
skom intervalu od nekoliko decenija, uz
velika ulaganja u omotae, instalacije i sis-
teme kontrole. Time nismo reili:
zagaenje vodotokova - atmosferske
vode spiraju sa poljoprivrednih povri-
na i vrtova vetaka ubriva koja hrane
neke vodene biljke koje zatim oduzima-
ju kiseonik iz vode i desetkuju sve druge
biljne i ivotinjske vrste; atmosferske
vode slivaju se u kanalizaciju, a zatim
u vodotokove, spiraju ulja, naftu i dru-
ge neistoe sa parkinga, saobraajnica,
pruga, itd; kanalizacione vode nose to-
ksine iz naeg organizma, hemikalije za
odravanje higijene, itd;
transport - raspored urbanih funkcija i
reenje saobraaja u gradovima uzrok je
svakodnevnih migracija stanovnitva
komfor i zatita zdravlja korisnika -
mnogi proizvodi za zavrnu obradu i
opremanje enterijera izvor su kancero-
genih i drugih tetnih materija koje u
velikoj meri utiu na zdravlje, produk-
tivnost i opte psiho-ziko stanje ljudi
nedovoljno ekasne i tetne proizvo-
de od ureaja za grejanje i hlaenje
prostora, do sredstava za odravanje
higijene... proizvoai voeni iskljuivo
imperativom zarade nee samostalno
implementirati tehnologije koje su nam
danas dostupne i to uz ispunjenje princi-
pa ekonomije, zdravlja i odrivosti
potroako drutvo - reciklaa, onakva
kakvu je danas koristimo, ne moe da
nadomesti preterano i prebrzo troenje
resursa planete koje pokreu nae navi-
ke; hrana se pakuje u nekoliko slojeva
ambalae jer treba da izdri u jestivom
stanju magacine, prekookeanske brodo-
ve, kamione, kombije, rafove, friidere;
ak i kada se iz otpada domainstava od-
voje staklo, papir, plastika i metal, i dalje
ostaje velika koliina otpada koja dospe-
va na deponije tamo stvarajui jo uvek
neistraena hemijska jedinjenja i gasove;
poveanjem broja stanovnika i gradova
deponije su sve dalje od naselja, zauzima-
ju potencijalno obradivo tlo, ugroavaju
ekosisteme, prirodne sisteme za uvanje
i ltraciju voda, iziskuju veu potronju
energije za transport, itd.
Ukratko, energetska ekasnost nije do-
voljna. Potrebne su nam zelene zgrade,
i to ne samo u smislu novih investicija i
nove gradnje, ve pre svega u smislu re-
konstrukcije ogromnog dela postojeeg
fonda objekata.
Zeleni standardi
Zelenu zgradu moe napraviti bilo ko,
kao to i bezbedan auto ili zdravu hranu
moe napraviti bilo ko. Meutim, isto to
vai i za hranu, vai i za zelenost zgrada -
nije dovoljno rei da je hrana zdrava, neko
to mora i da potvrdi. Kako se to radi u
graevinarstvu? Sertikacijom prema ze-
lenim standardima. Zeleni standard nije
nita drugo nego graevinski standard
koji denie sve ono to obavezni stan-
dardi, sluajno ili namerno, ne reguliu,
tj. gorenavedene probleme za koje su od-
govorne zgrade (problemi se umnoavaju
kada je re o kuama).
Postoje razliiti zeleni standardi, pa i razli-
iti nivoi sertikacije za svaki od tih stan-
darda. ta u njima pie? Oni se pozivaju na
najbolje standarde koji reguliu neku oblast
(KGH sisteme, projektovanje i odravanje
zelenih povrina, itd), zatim, zeleni stan-
dardi stroije deniu uslove za rad na gra-
dilitu. Zatim, u jednom delu trae poto-
vanje lokalnih urbanistikih ili standarda
ekasnosti, dok u drugom delu trae stvari
koje se na prvi pogled ine smene, kao to
je reetka za bicikle, tu-kabine i svlaioni-
ce za one koji u zgradu dolaze biciklom...
Zapravo, zeleni standardi u svom najveem
delu jednostavno ine dodatak standardima
koji vae na nekoj lokaciji.
U okviru kompanije Atlas Copco posluju 3 divizije:
- kompresorska tehnika CT (stabilni elektro kompresori,
pokretni diesel kompresori, suai vazduha, flteri...)
- rudarsko-graevinska tehnika CMT (oprema za rudnike,
povrinske kopove, putogradnju, razbijanje...)
- industrijska tehnika IT (pneumatski runi alati,
pneumatski motori, sistemi za montau...)
Kompanija Atlas Copco a.d. je odgovorna
za divizije CT i CMT.
Podrku tritu pruamo u najveem broju sluajeva
direktno preko nae prodajne i servisne slube,
ali takoe, u nekim sluajevima i preko distributera.
Bulevar Milutina Milankovia 23
11070 Novi Beograd
tel: 011 3116 618, 3116 619, 3116 620, 3116 621, 3115 203
fax: 011 3115 578
e-mail: office.serbia@rs.atlascopco.com
www.atlascopco.com
105
ejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda
ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi
www.build.rs
Loa vest je to to Srbija nema zeleni stan-
dard. Dobra vest je to to i veina zemalja
ne poseduje ovakvu regulativu, ali neza-
visni standardi koji su razvijeni u nekim
zemljama mogu se primenjivati bilo gde
u svetu. S obzirom da se u najveem delu
zasnivaju na nadgradnji uobiajenih stan-
darda, oni su relativno lako primenljivi i
kod nas.
Graevinarstvo Srbije
pred izazovom sertifi-
kacije zelenih zgrada
Kada je re o ispunjavanju zelenih stan-
darda i sertikaciji zelenih zgrada, nai
profesionalci donekle su u prednosti u
odnosu na mnoge druge u svetu, ak i u
onim zemljama odakle zeleni standardi
potiu. Ovo moda zvui kao jo jedno
pozivanje na legendu o naoj graevinskoj
industriji koje vie nema, ali, istina je. Na-
ime, zeleni standardi dodeljuju poene, na
primer, za odravanje dobrih uslova za
rad na gradilitu. Jedna od mera koje se
primenjuju tim povodom jeste i pranje
tokova kamiona koji na gradilite do-
voze materijal - mera koju je Trudbenik
sprovodio na svojim gradilitima.
Zatim, ekonomski i graditeljski bum pre-
secan krizama ranih i kasnih 1990-ih, pre-
kinut pre etiri godine, uveo je jednu lou
praksu u graevinskoj industriji sveta
- nepotpune projekte. Projekti su i inae
esto prolazili revizije i dopune za vreme
gradnje, ali, brzina kojom se gradilo po-
slednjih decenija, kao i velika koliina ka-
pitala na tritu, unazadili su izvoake
projekte ispod svake iole razumne mere.
Na primer, u svetu su zabeleeni mnogi
sluajevi da se gradilo po projektima bez
reenog mokrog vora, pa su instalacije,
opremanje, pa ak i pregradne zidove, nak-
nadno projektovali izvoai, odnosno
podizvoai radova. Bilo nam je jeftinije
da bacimo viak ili da prepravljamo i do-
raujemo dok ne bude dovoljno za upo-
trebnu dozvolu. Bilo nam je, sada vie
nije...
Bez obzira na mnoge stvari koje nedosta-
ju naem strunom obrazovanju, kod nas
nije bilo mogue dobiti prelaznu ocenu
ak ni za projekat u srednjoj tehnikoj
koli, a kamoli na fakultetu, ukoliko on
ne sadri sve neophodne kote po izvoa-
kim standardima, uz prikaz svih karakte-
ristinih detalja.
Kada je re o naim maincima, nije po-
trebno mnogo govoriti o njihovom po-
znavanju najviih svetskih standarda, ili
poznavanju i projektovanju ureaja i sis-
tema za klimatizaciju, grejanje, hlaenje
i ventilaciju koji predstavljaju sam vrh
svetske klase. Pored toga, Srbija ima ve-
liki broj mainskih inenjera i specijali-
zovanih kompanija koje veoma uspeno
rade sa najsavremenijim softverima za
3D modeliranje objekata u cilju analize
energetske ekasnosti, kvaliteta vazdu-
ha, potronje vode i ukupnog komfora u
zgradama.
Pored toga, nai strunjaci na drugim
poljima, osim graevine, arhitekture i
mainstva, veoma dobro su upoznati, ne
samo sa pojmovima i principima, ve i sa
standardima, reenjima, proraunima i
metodama izrade dokumentacije u obla-
stima koje su vane za gradnju i sertika-
ciju zelenih zgrada. Zato je za nau grae-
vinsku industriju u narednom periodu
vano povezati struke i biznise koji se
bave atmosferskim, odlivnim i otpadnim
vodama, ekologijom, meteorologijom,
pejzanom arhitekturom, razvojem teh-
nologije materijala, hemijom, itd.
www.build.rs
Zelena gradnja kao
ansa za biznis
Jedna od estih primedbi, kada je re o
zelenim zgradama, jeste i ona: gde u Srbi-
ji da naem to to mi treba? Ma kako to
udno zvualo, situacija je bolja nego to
se obino smatra. Veliki broj proizvoda,
materijala, graevinskih metoda i praksi
komplementarnih sa protokolima zelene
gradnje ve postoje u Srbiji. Meutim, po-
navljam, nije dovoljno rei: moje je zele-
no. Svaka tvrdnja, pa i ova, mora da bude
potkrepljena odgovarajuim sertikatima
koji su meunarodno priznati. Za grae-
vinske proizvode to mogu biti sertikati
koji potvruju:
nizak sadraj tetnih hemikalija u boja-
ma, lakovima, lepkovima, sredstvima za
rashladne ureaje, podnim oblogama,
ploastom materijalu za izradu nameta-
ja i oblaganje unutranjeg prostora
sposobnost krovnog pokrivaa da re-
ektuje sunevo zraenje i umanji efekat
vrelih ostrva (poveanog zagrevanja
gradova usled akumulacije toplote)
sastav recikliranih materijala u nekom
proizvodu ili materijalu
ekasnost ureaja i sistema vodovodnih
instalacija: tedljive slavine, ekasniji vo-
dokotlii i pisoari, itd.
Takoe, kod nas postoje brojni uvozni-
ci, distributeri i predstavnici kompanija
koje ve imaju svu potrebnu dokumenta-
ciju za svoje proizvode koja se koristi za
pripremu dokumentacije za sertikaciju
projekata po zelenim standardima. Jo
jedna dobra vest je ta da zeleni sertika-
ti nagrauju poenima projekte ije spe-
cikacije sadre proizvode iz kruga od
nekoliko stotina kilometara. To znai da
podstiu projektante da se oslone na ono
to imaju na raspolaganju u neposrednom
okruenju da bi se umanjio negativan uti-
caj transporta, ali takoe predstavljaju i
ansu za domau industriju, pa i za izvoz
u okruenje.
Domai standard
zelene gradnje
Zatim opet slede pitanja... Zato koristi-
mo strane standarde? Da li oni odgovaraju
naoj praksi? Da li moemo da napravimo
svoj standard zelene gradnje?... Sertikaci-
ja zelenih zgrada jeste dobrovoljan proces
i njen razvoj zavisi od spremnosti indu-
strije da ispuni vie ciljeve, ali i od sluha
da uje potrebe trita.
To znai da je za izradu domaeg standar-
da zelene gradnje potreban veliki anga-
man svih raspoloivih domaih resursa,
znanja, iskustava, itd. Zatim je potreban
dug period javne rasprave, borba sa lobi-
jima i spinovanjem, kao i politika volja
da se razliitim merama podstakne razvoj
industrije zelene gradnje... Sve u svemu,
svi bismo eleli da u tome uspemo, ali, pi-
tanje je koliko e to trajati i koliko emo
prilika u meuvremenu propustiti. Zato
je sasvim opravdano da za poetak pri-
menjujemo strane standarde, pre svega da
bismo se upoznali sa celim konceptom ze-
lene gradnje, a odatle emo mnogo lake
ii dalje.
Kada je re o kompetentnosti zelenih
standarda da se na pravi nain obrate pro-
blemima razliitih zemalja i gradova sveta
podsetiu da se oni bave utedom vode i
energije, racionalnim korienjem mate-
rijala i resursa, unutranjim komforom,
zdravljem ljudi tokom gradnje i korie-
nja zgrade, primenom prakse reciklae,
javnog prevoza... To jest, tedljiva slavina
podjednako uspeno radi kada je priklju-
ena na beogradski ili londonski vodovod,
na zdravlje korisnika zgrada formaldehid
jednako loe utie u Srbiji, Nemakoj,
Kini ili Brazilu, ubre koje ostavljamo za
sobom, bio to papir, konzerva ili plasti-
na boca, ima jednaki kapacitet za recikla-
u kod nas i u SAD, itd.
LEED u Srbiji
Dakle, zeleni standardi u svom najveem
delu jesu primenljivi, i smisleni, bilo gde.
Naravno, oni sadre klauzule kojima se
prilagoavaju lokalnim okolnostima. Po-
red toga, ukoliko dokumentujete da ste u
projekat ukljuili pristup koji na odgovo-
ran nain reava akutne lokalne proble-
me, instituti koji vre sertikaciju mogu
imati sluha i nagraditi va napor.
Pored zelenih standarda iza kojih stoje
neke organizacije, udruenja, itd, kao i
pojedinih institucija i gradova koji ove
standarde implementiraju u sopstvenu re-
gulativu, u svetu sve ee moemo sresti
primere da lokalne samouprave i dravne
institucije same formiraju standarde pre-
ma zahtevima zelene gradnje i postavljaju
ih kao osnovnu regulativu na lokalnom
ili nacionalnom nivou. I pored organiza-
cionih i drugih problema koje sam naveo,
smatram da Srbija moe uspeno da ide
upravo ka ovom cilju.
Ipak, prvi korak jeste primena meunaro-
dno priznatih standarda koja je ve zapo-
ela u Srbiji. Savet zelene gradnje Srbije,
lan Svetskog saveta zelene gradnje (Wor-
ldGBC), od nekoliko svetskih standarda
zelene gradnje, za promociju u Srbiji oda-
brao je LEED (Leadership in Energy and
Environmental Design).
LEED standard formirao je Savet zele-
ne gradnje SAD-a (USGBC), a njegovo
posebno telo, GBCI (Green Building
Certication Institute) zadueno je za
sertikaciju projekata, kao i programe
profesionalne obuke i odravanja konti-
nuiteta znanja iz oblasti zelene gradnje. S
obzirom da su ameriki i srpski saveti ze-
lene gradnje lanovi Svetskog saveta, kroz
neposrednu saradnju Savet zelene gradnje
Srbije omoguava svim zainteresovanima
da se upoznaju sa LEED standardom, ali i
prua uskostrunu edukaciju za profesio-
nalce, pre svega za projektante i izvoae
radova.
Stav Saveta zelene gradnje Srbije jeste
da je domaa graevinska industrija
spremna da, uz odgovarajuu obuku,
primenjuje LEED standard i priprema
sertikaciju zgrada bilo kog tipa:
postojeih zgrada ili novih projekata,
javnih, poslovnih i stambenih zgrada,
itd. Prvi projekti kod nas ve su u
toku i nalaze se u razliitim fazama
realizacije, a sve vie preduzea i
profesionalaca prikljuuje se zelenom
talasu koji e, uz dobru volju drugih, sa
otporom ili bez, ipak preplaviti Srbiju.
energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe
sportske povrine obnovljivi izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba
106
www.build.rs
Zakljuak
Nai inenjeri, korisnici, investitori i
izvoai radova sada jo uvek postavlja-
ju ista pitanja i imaju iste reakcije koje
doekuju bilo koju novinu, ne samo u
graevinarstvu: koliko to kota, da li je
skuplje, ko e jo i to da radi, to bi to
neko plaao, njima pomae drava, ko
da e to spasiti svet, suvie smo mi mali,
ako veliki urade svoje, to e biti dovolj-
no za sve, itd.
Vie-manje isto tako doekali smo tele-
fon, elektrinu energiju, maine za pra-
nje posua i vea, ABS, zemljotresne i
protivpoarne zahteve, vazdune jastu-
ke, obavezno zdravstveno osiguranje,
zamenu prozora, elektrine podizae
i centralne brave, kontaktna soiva,
ugradne kuhinje, staklene fasade, ksne
zubne proteze, kanale za kablove, to-
alete u kuama, silikonske implante,
McDonalds, uklanjanje azbesta, zakone
o zabrani puenja...
Moemo detaljno analizirati svako od
ovih pitanja. Ako to uradimo dovoljno
paljivo i podrobno, a zatim izvedemo
prave zakljuke na osnovu stavova svih
relevantnih strunjaka, taman emo dati
vremena da projektovanje, rekonstruk-
cije, izgradnju, i naravno, sertikaciju
zelenih zgrada u Srbiji po tuim stan-
dardima vre konsultantske, projektne i
izvoake rme - tue.
Za isto to vreme ostae nam anonimne
zgrade koje smo ve izgradili i koje rela-
tivno lako mogu dobiti zeleni sertikat a
da to i ne znamo. Za isto to vreme u Srbiji
ve postoje zgrade koje su u procesu ser-
tikacije, zgrade koje se trenutno grade
uz pripremu za sertikaciju, zgrade koje
se projektuju tako da dobiju zeleni serti-
kat. Dakle, za isto to vreme u Srbiji po-
stoje investitori koji insistiraju da njihov
projekat zaslui sertikat zelene gradnje.
A mi, za isto to vreme, moemo da napra-
vimo svoju raunicu po kojoj se jednom
takvom investitoru u Srbiji ne isplati da
plati pojedinanu sertikaciju svojih pet
zgrada na jednoj parceli. Moemo da ka-
emo da je prosto lud, da ne ume da na-
pravi nansijsku konstrukciju, da mu taj
avion nikada nee poleteti ...
U ovom tekstu nisam eleo da vodimo
uobiajen dijalog, da odgovaram na oba-
vezna pitanja i pokuavam da razbijem
predrasude koje zvue veoma smisleno
sve dok ih trite ne demantuje. To je pro-
sto stepenik koji mirne due moemo pre-
skoiti da bismo to pre postavili korisna
pitanja...
Ko u Srbiji sprovodi obuku profesionala-
ca za upoznavanje sa zelenim standardi-
ma i procesom sertikacije objekata? Gde
mogu da naem licencirane i autorizovane
kurseve USGBC-a? Ko u Srbiji proizvodi
boje ili nametaj koji mogu doneti poene
prilikom sertikacije objekata? Gde mogu
da proverim da li moj proizvod ispunjava
zahteve za LEED? Ko ovde zna da uradi
3D modelovanje energetske ekasnosti i
komfora prema LEED standardu? Gde je
najblia fabrika iji su proizvodi od reci-
kliranih materijala? Gde mogu da saznam
kako se priprema dokumentacija za serti-
kaciju zelenih zgrada? I jo puno drugih
pitanja za ijim odgovorima ima smisla
tragati. Ne danas - jue
ejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda
ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi
108
energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe
sportske povrine obnovljivi izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba
www.build.rs
Izvetaj Towards a Green Economy: Path-
ways to Sustainable Development and
Poverty Eradication (Prema zelenoj eko-
nomiji: putevi ka odrivom razvoju i isko-
renjivanju siromatva) tvrdi da investiranje
1,3 triliona dolara svake godine jeste ma-
gina cifra koja bi stvarala nove, tehnolo-
ki iste industrije, smanjila nezaposlenost,
smanjila emisiju ugljen-dioksida i poveala
utedu energenata. Ali, da li je to mogue?
I ako jeste, ta to praktino znai?
Sa obzirom da dve i po milijarde ljudi
ivi sa manje od 2 dolara dnevno i da e
do 2050. godine svetska populacija pora-
sti za jo oko 2 milijarde ljudi, jasno je da
moramo da nastavimo razvoj naih eko-
nomija, kae Achim Steiner, zamenik
generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i
izvrni direktor UNEP-a (United Nations
Enviroment Programme). Ali ovaj razvoj
se ne sme postii po svaku cenu, i mora
potovati ivotne sisteme na kopnu, vodi i
atmosferi koji odravaju nae ekonomije, i
samim tim, ivote svakoga od nas.
Po sceneriju zelene ekonomije Ujedinjenih
nacija, globalna investicija od 2% svetskog
bruto domaeg proizvoda u poljoprivredu,
graevinu, energetiku, ribolovstvo, ume,
proizvodnju, turizam, transport, upravlje-
nje vodom i otpadom stabilizovala bi glo-
balne potrebe za energijom na sadanjim
nivoima do 2050. godine (40% manje nego
to se sada predvia), smanjila bi emisiju
ugljen-dioksida za treinu, poveala bi svet-
sku etvu za 10% i smanjila bi potranju
vode za petinu.
Izvetaj o zelenoj ekonomiji UN kae da e
ubrzo gubici posla u nekim sektorima - na
primer ribarstvo - biti neizbeni ukoliko
oni ne naprave tranziciju ka odrivosti.
Uteda u proizvodnji i distribuciji fosilnih
goriva bi prema scenariju zelene ekonomi-
je bila u proseku 760 milijardi dolara godi-
nje u periodu od 2010. do 2050. godine.
Prema ovom scenariju, oveanstvo bi po-
lako stvorilo, kakvu-takvu, odrivu ekono-
miju. Ali ubeivanje svetskih monika da
investiraju toliko novca u zelenu ekono-
miju nee biti lako. Ameriki predsednik
Obama i kineski presednik Hu Jintao, ipak,
saoptavaju da e podrati ovaj plan. To ne
iznenauje, s obzirom da su Sjedinjene Ame-
rike Drave potroile 211 milijardu dolara
poslednjih pet godina za zeleni sektor, dok
je Kina potroila 468 milijardi dolara.
Ipak, to nije dovoljno. Ali kako se klimat-
ske promene u kombinaciji sa rastuim
cenama goriva predviaju u predstojeim
godinama, bogate zemlje e moda najzad
shvatiti da su investicije u zelenu ekonomi-
ju ujedno i najmudrije.
Cilj zelene ekonomije nije spreavanje ra-
sta i prosperiteta, ve spajanje sa pravim
bogatstvom - reinvestiranjem radije nego
korienjem ogranienog prirodnog ka-
pitala i favorizovanje svih umesto nekih.
Njen cilj je da globalna ekonomija prepo-
zna meugeneracijske obaveze koja svaka
nacija ima, u cilju predaje zdravog, funk-
cionalnog i produktivnog sveta mladim
ljudima dananjice i onima koji e se tek
roditi.
Od predvienih 2% BDP-a predloenih
u izvetaju, sume koje bi bile uloene
u odreene sektore prema dananjem
BDP-u bile bi:
Poljoprivreda - 108 milijardi dolara za
eksaniju proizvodnju, ukljuujui i fi-
nansiranje malih farmi
Graevinarstvo - 134 milijarde dolara za
poboljanje energetske ekasnosti
Energetika - preko 360 milijardi dolara
za zelenije energetsko snabdevanje
Ribolovstvo - oko 110 milijardi dolara za
zelenije ribnjake, ukljuujui i smanjenje
kapaciteta svetske ote
umarstvo - 15 milijardi dolara za
odrivu seu uma
Proizvodnja - preko 75 milijardi dolara
za ekasnije i zelenije proizvode
Turizam - blizu 135 milijardi dolara
Transport - preko 190 milijardi dolara
Upravljanje otpadom - oko 110 milijar-
di dolara za ekasnije otklanjanje i recik-
liranje otpada
Upravljanje vodom - oko 110 milijardi
dolara za ekasnije upravljanje vodom i
poboljanje kvaliteta
KOJA JE CENA IZGRADNJE
ZELENE EKONOMIJE?
Investiranje dva procenta od svetskog BDP-a moglo bi da transformie planetu iz
braon, neodrive ekonomije, u planetu koja ima niske emisije ugljenika, bogatu
resursima, kae se u izvetaju Ujedinjenih nacija.
Izdvajamo sektor graevinarstva
Graevinski sektor je najvei globalni emi-
ter gasova koji izazivaju efekat staklene ba-
te, sa treinom korienja ukupne energije
u kancelarijama i kuama. Graevinski sek-
tor koristi malo vie od treine globalnih
materijalnih resursa, ukljuujui 12 posto
od ukupnog globalnog korienja vode.
Prema predvianju IPCC - Intergovernmen-
tal Panel on Climate Change (Meuvladin
panel o klimatskim promenama), uticaj na
klimu koji ostavlja graevinska industrija
duplirae se na 15,6 milijardi tona ugljen-
dioksida do 2030. godine, ili 30 posto od
ukupne emisije ugljen-dioksida.
Kombinacija upotrebe postojeih tehno-
logija i razvoja snabdevanja obnovljivih
energija prema scenariju zelene ekonomi-
je mogla bi dramatino redukovati tetne
emisije, pritom tedeti 35 dolara po toni
ugljen-dioksida.
Sa pravom politikom, uteda energije od
oko jedne treine godinje moe se postii
globalno u okviru graevinskog sektora do
2050. godine sa godinjim investicijama od
300 milijardi do jednog biliona dolara
109
ejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda
ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi
www.build.rs
Nova termoviziska kamera TESTO 882
SVA OPREMA ZA MERENJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI NA JEDNOM MESTU
Nova termoviziska kamera testo 882 sa 320x240 piksela jo jasnije slike. Sa 76.800 temperaturnih
mernih taaka videete svaki detalj iz daljine. Vie informacija na: www.testo.rs
Bulevar Mihaila Pupina 6, 11070 Novi Beograd
tel/fax: 011/31-21-741, 011/31-21-755 | e-mail: ofce@testo.rs PRODAJA
|
SERVIS
|
ETALONIRANJE
U dvoritima pet kua lociranih na prosto-
ru od 2 kvadratne milje, u okrugu Tarant u
Teksasu, male Skystream turbine na pogon
vetra tiho se okreu povrh noseih stubo-
va. Jedan potencijalni kupac je nedavno
kontaktirao inenjera Dona Ferijera po-
vodom kupovine vetroturbine za svoju
vikendicu na jezeru.
Klijent mi se, kao to to radi veina, obra-
tio uveravajui me da je jedino gradnja
energetski odrivih objekata prava gra-
dnja - kae zastupnik rme Ferrier Custom
Homes. Ferijer je stoga morao da projektuje
alternativni energetski sistem u okviru bu-
deta, no uvidevi prednost iskoriavanja
snage vetra, kao i fedralnih poreskih ola-
kica, ali i lokalnih podsticaja za odrivim
razvojem, posao je ubrzo zakljuen.
Zastupnici prodaje turbina na pogon vetra
su od 1980. godine prodali skoro 100.000
rezidencijalnih jedinica, a prema poda-
cima American Wind Energy Association
(AWEA), trite 2009. godine belei i rast
od 15% uprkos ekonomskoj krizi. Ovaj
trini bum, uz rastue interesovanje za
alternativne izvore energije, direktan je
rezultat federalnih poreskih olakica od
30% za trokove instaliranja tehnologije za
etvu vetra.
Pouzdanija i dugovenija oprema takoe je
doprinela ovim injenicama. Tehnologija
je zaista uznapredovala. Na primer, jedna
od turbina koju sam prodao praktino ne
zahteva nikakvo odravanje kae Sterling
Kondit (Sterling Condit), konstruktor i
prodavac turbina iz Kanzasa.
Kako to radi?
Turbina na pogon vetra je u osnovi gene-
rator sa elisom koja hvata strujanje ve-
tra i na taj nain pokree rotor koji stvara
elektrinu struju. Najzastupljenije su tur-
bine sa horizontalnom osom, ali postoje
i one sa vertikalnom osom. U ponudi se
nalazi i jedan specian model turbine, a
to je helix, koji oponaa strukturu DNK.
Dok industrija turbina uzima maha, novi
modeli nalik tokovima motocikala i mo-
torima mlaznjaka predstavljaju rezultate
takmiarske potrage za najboljim reenji-
ma hvatanja vazdunih struja.
Prema Majku Batenu (Mike Batten), za-
stupniku rme Midway Energy Solutions,
mnogi horizontalni modeli u domainstvi-
ma lie na umanjene verzije uobiajenih
industrijskih verzija turbina, sa rasponima
elisa od 90 do 300cm.
Da bi se prosena turbina pokrenula, po-
trebna je brzina vetra od 8 milja na as
(skoro 13km/h) dok je za stvaranje elek-
trine struje potrebna brzina od priblino
15 milja na as, dakle oko 24km/h. S ob-
zirom da brzi vetrovi duvaju visoko iznad
zemlje, radi postizanja efektivnosti u radu,
turbine mogu biti postavljene na nosa, lo-
kaciju koja se nalazi na dovoljnoj nadmor-
skoj visini, ili pak, na sam objekat. Pored
toga, treba voditi rauna da na lokaciji ne
postoje prepreke koje bi uticale na prome-
nu vazdunih strujanja.
Prema AWEA, proseni modeli turbina
koji se koriste u domainstvima su snage
od 1kW do 10kW. Model od 2kW obez-
beuje samo dopunsku energiju, dok jedi-
nica od 10kW pri povoljnim meteorolo-
kim uslovima moe obezbediti potpuno
napajanje jednog prosenog domainstva,
a da pritom postoji i mogunost stvaranja
vika energije koji se preprodaje rmi za
distribuciju elektrine energije. Ipak, Ba-
ten navodi da je usled mnogih faktora,
ukljuujui lokaciju turbine i meteorolo-
ke uslove, teko dati preciznu procenu.
Trgovci turbinama procenjuju svaki pro-
jekat pojedinano u cilju odreivanja naje-
konominijeg modela u skladu sa potreba-
ma kupaca, kao i uslova lokacije.
Veina sistema koji su instalirani u do-
mainstvima kota izmeu 15 i 20 hiljada
amerikih dolara, no cena se ipak drasti-
no redukuje kroz poreske olakice, kredite
sa niskom kamatnom stopom, kao i pod-
sticajnim subvencijama.
Izazovi
Pre odluke o primeni energije vetra, Ba-
ten postavlja potencijalnim korisnicima
pitanja o njihovim potrebama, lokaciji,
dostupnosti, infrastrukturi, pa ak i koja
je kompanija njihov distributer elektrine
energije, jer se turbina ne moe postaviti
bilo gde.
Pored toga, u veini drava SAD-a postoje
propisi koji odreuju rastojanje turbine u
odnosu na objekat i visinu, a zahteva se i
odreena povrina parcele. Dok su najma-
nji sistemi relativno tihi, rad velikih siste-
ma stvara zvuk u vidu uma ili hukanja,
to proizvoai tee da otklone.
Proizvoa Kondit, kae da nekoliko klije-
nata nije bilo rado da prihvati novu tehno-
logiju, obeshrabreni nepouzdanou iste
u periodu ranih 80-ih godina 20. veka, no
danas su stvari bitno drugaije.
Ferijer, pak, tvrdi da je upravo klijent od-
luujui faktor, jer je on taj koji investira i
oekuje povraaj investicija.
Na energiju vetra danas gledamo skoro
istovetno kao i na satelitsku televiziju pre
20 godina kae Brajan Levin (Brian Le-
vine), potpredsednik sektora za razvoj i
marketing rme Wind Tronics, dodajui:
Isprva su one satelitske antene delovale
monstruozno... a onda su vremenom po-
stale manje i danas ljudi imaju po nekoliko
takvih u svojim domovima
SNAGA VETRA
Poreske olakice i lako odravanje podstiu sve veu pri-
menu turbina na pogon vetra u domainstvima
110 www.build.rs
oglasi
Barriyera je radionica za prozvodnju
opreme i gotovih sistema za individualna
parking mesta i velike parkinge.
Takoe se bavi servisom i reparacijom
rampi drugih proizvoaa.
Milana Stepanovia-Matroza 3
11080 Beograd-Zemun
Tel/Pax: 0ll 3l6 22 07 - Mob: 064 579 73 88, 063 l06 75 l9
L-mall: pandurovQeunet.rs - www.barriyera.com
OPREMA ZA DEIJA
IGRALITA I PARKOVE
mob: 064 657 94 70
064 657 94 68
e-mail: info@ekopark.co.rs
www.ekopark.co.rs
Eko serija
Ljuljake
Igraonica
C serija
Gumena podloga
Klackalice
s.a. fittich
Frigoremont DOO
Vlaka bata 4a 11500 Obrenovac
tel/fax: 011 87 20 246
mob: 064 13 62 176
Servis, remont i montaa rashladnih
i klimatizacionih kompresora,
postrojenja i opreme
www.build.rs 111
oglasi
L I F T I N G
GUTMAN
gutlift@verat.net
www.gutmanlifting.rs
Mika J ovanovia 16-18, Beograd
tel: 011 3980 315
fax: 011 3979 441
MAINE ZA SEENJ E
I POLIRANJ E: MERMERA,
KAMENA, OPEKE, KERAMIKE,
ASFALTA...
MANTA ED 50
MANTA ED 85
LUPESSA
DIJ AMANTSKI
ALATI
I TESTERE
ZA SEENJ E
Zvanini uvoznik i distributer:
MARK METAL Letane, Kruni put 114a
011/8030-969, 8030-990, 8030-991,
7870-584, 7870-585
e-mail: markmetal@open.telekom.rs
112 www.build.rs
oglasi
Dugo Polje 1A, Beograd
Tel/fax: +381 11 390 7777
Tel/fax: +381 11 390 7771
Mobil: +381 65 20 40 322
Mobil: +381 63 20 40 32
Email: sucevic@cdf.rs, luka@cdf.rs
www.suchevich.com
Na obroncima Avale, na samom
prilazu gradu, okruen zelenilom
i senovitim stazama za
etnju u oazi mira,
neposredno uz raskrsnicu
Avalskog i Krunog puta,
nalazi se hotel "Suevi",
koji moe da poslui kao model
hotelijerstva kod nas,
jer to je turistiko-ugostiteljski
objekat koji moe da zadovolji
i najzahtevnije goste
U cilju kvalitetnijeg prezentovanja, preduzeima nudimo
oglaavanje putem paketa koji obuhvataju tampano izdanje
i internet portal.
Na ovaj nain omogueno
je pokrivanje oba medija
po veoma povoljnim
cenama
U pripremi je 10. tampano izdanje kataloga
GRAEVINARSTVO
i opremanje
sadri detaljne informacije
o preduzeima, proizvodima i uslugama
graevinske industrije
detaljna klasikacija proizvoda i usluga
tampa se jednom godinje
besplatno se distribuira preduzeima
koja posluju u domenu graevinarstva
promovisan na sajmovima
graevinarstva i nametaja
Luke Vojvodia 30, Beograd tel: 011 2562 004 info@gradjevinarstvo.rs
* samo za preduzea
Preduzee
Ime i prezime
Funkcij a
Adresa
Mesto
Telefon
Telefon
Mob. tel.
Fax
E-mail
Web
PIB
( )
( )
( )
( )
DA, moete koristiti ove podatke i slati nam informacij e vezane za delatnost
Popunite ako elite dostavu na kunu adresu
DA, elim da dobij am besplatan primerak poslovnog magazina BUILD
DA, elim da dobij am besplatan primerak kataloga Graevinarstvo i opremanj e*
m.p.
Opis
delatnosti
Ulica i broj
(narudbenicu 17 itko popuniti i poslati faksom, potom ili elektronskom potom)
Mesto
Broj zaposlenih
1 do 10
11 do 25
26 do 50
51 do 100
101 do 500
vie od 500
Mat. br.
tanost podataka overava
Trite
Nijedan asopis nema bolju pokrivenost industrije sa najveim
obrtom kapitala u Srbiji
Izdava
Renomirani izdava sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti
i tema koje e privui veliki broj redovnih italaca
Besplatna distribucija
Izvoai radova, proizvoai materijala, trgovci, projektanti, inenjeri,
preduzetnici...
BUILD magazin je jedini asopis o graevinarstvu koji ne eka da bude
kupljen, on direktno stie do vaeg potencijalnog komitenta
Internet
Kompletan sadraj predstavljen je i na www.build.rs
Oglaavanje
BUILD magazin vam omoguava najefektnije predstavljanje vaih
proizvoda i usluga na tritu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet
Infonet Group, Luke Vojvodia 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 info@build.rs
Predstavljanje u BUILD magazinu
n
a
r
u
d

b
e
n
i
c
a

z
a

n
a

a

i
z
d
a
n
j
a
KALCER d.o.o.
|
Batajniki drum 294, Zemun
Tel/fax: +381 11 84 86 094, 84 88 316, 84 88 317
E-mail: info@kalcer.rs
|
www.kalcer.rs
12.-16. april - Sajam graevinarstva, Hala 4, tand 4061