1. Sta je struktura proizvoda i na koji nacin se formira?

Pod strukturom proizvoda se podrazumevaju komponente koje sacinjavaju doticni proizvod.

Struktura se formira na osnovu dijagrama “funkcija-sredstvo”.

2. Na koji nacin se postize raznovrsnost strukture proizvoda?

Uspostavljanjem razlicitih odnosa upotrebom nekoliko osnovnih elemenata moze da se postigne

velika raznovrsnost strukture proizvoda.

3. Sta je kompozicija proizvoda i na koji nacin se formira?

Pod kompozicijom proizvoda se podrazumeva raspored elemenata strukture, u okviru doticnog

proizvoda. Polozaj pojedinih elemenata, pored njihove funkcije, u velikoj meri zavisi i od
ergonomskih zahteva i zahteva bezbednosti. Neosporno je da kompozicija proizvoda u velikoj
meri zavisi od zeljenog izgleda proizvoda pa se pri projektovanju pojedini elementi moraju
pomerati da bi se poboljsao estetski izgled.

4. Sta predstavlja organizovana struktura?

Organizovana struktura podrazumeva da raspored elemenata formira odredjene aktivne

horizontale, vertikale, dijagonale ili krugove, jer se time puno utice na lep izgled proizvoda.

5. Kako se uspostavlja fizicka, a kako vizuelna ravnoteza proizvoda?

Ravnoteza se vizuelno predstavlja u mernim odnosima i znacenjima kolicine i velicine. Ona se

najcesce izrazava u odnosu na zamisljenu simetralu i moze biti formalna i neformalna.
Ravnoteza objekta zavisi od raspodele mase u odnosu na srediste i najcesce je uslovljena
poklapanjem polozaja sredista i tezista. Vizuelni dozivljaj proizvoda nije potpun ako je samo
njegova masa strukturalno uravnotezena. On mora da bude ne samo fizicki, vec i vizuelno
uravnotezen i da izrazava stabilnost.

6. Obajsniti razliku izmedju formalne i neformalne ravnoteze.

Formalna ravnoteza se uspostavlja kada je simetricnost ostvarena u odnosu na jednu ili vise osa
po svim elementima mase, dimenzija i materijala. Ovaj oblik ravnoteze ostavlja utisak stabilnosti
i funkcionalnosti. Kod neformalne ravnoteze kompoziciji forme sa jedne strane odgovara
razlicita kompoziciona forma s druge strane tako da simetrije nema.

7. Sta podrazumeva kompoziciona ravnoteza?

Polozaj elemenata strukture, pored obezbedjenih horizontala i vertikala, mora biti tako
organizovan da se njime cija spreci koncentracija (grupisanje) komponenata strukture. Ako su
one grupisane, proizvod deluje neskladno. Za orijentacioni pokazatelj pravilnog rasporeda
komponenata mogla bi se uzeti priblizna staticka ravnoteza komponenata.

8. Na koji nacin se istice simetricnost proizvoda?

Simetrija,tj.simetricno postavljanje komponenata strukture i uopste detalja na proizvodu, veoma

povoljno utice na kompozicionu ravnotezu i lep izgled proizvoda, zbog cega se uvek nastoji da
se proizvodi izradjuju kao simetricne forme.

9. Sta predstavlja zlatni presek i kako se izrazava?

Zlatni presek je pravilo po kome je odnos ukupne duzine prema vecem delu isti kao i odnos
veceg dela prema manjem. Taj odnos se matematicki najcesce izrazava odnosom stranica a i b
pravougaonika. Zlatni presek je prvi studiozno proucavao grcki vajar Fidija pa je po njemu taj
broj i dobio ime Fi.
ab a
 
a b

10. Prikazati konstrukciju „zlatne tacke“.

11. Prikazati konstrukciju „zlatnog pravougaonika“.

12. Objasniti ulogu proporcije u dizajnu proizvoda.

Proporcionalnost je jedan od najvaznijih faktora forme i ima izuzetno veliki uticaj na lep izgled
proizvoda. Uvodjenjem odredjenog logicnog odnosa izmedju velicine detalja forme i njihovog
polozaja moze se puno uticati na lep izgled proizvoda.

13. Navesti osnovne elemente forme proizvoda.

Osnovni elementi forme su: tacka, linija, polozaj ili usmerenost, povrsina, tekstura i zapremina.

14. Navesti sedam osnovnih principa forme u industrijskom dizajnu.

Harmonija, ritam, akcenat, kontrast, plasticnost, dekoracija, senke. (boja)

15. Tacka kao element forme proizvoda.

Tacka je osnovni i najjednostavniji element forme. Ona se javlja u razlicitim velicinama (kada
vec postaje povrsina), razlicitom broju i razlicitim bojama. Najcesca uloga tacke je da istakne
neki detalj na konstrukciji ili sluzi kao element na samoj povrsini.

16. Linija kao element forme proizvoda.

Linija je najzastupljeniji element forme. Ona se javlja kao puna linija, crta-tacka-crta linija,
isprekidana linija, kao niz tacaka mada su moguce i drugacije vrste linija. Linije se povlace u
razlicitim debljinama, razlicitim bojama, u razlicitom broju i razlicitoj gustini. Osnovna odlika
linije je teznja za kontinuitetom.

17. Usmerenost linija kao element forme proizvoda.

18. Tekstura kao element forme proizvoda.

Tekstura je strukturalni raspored cestica materijala na povrsini nekog predmeta. Pod teksturom u
dizajnu se podrazumevaju neravnine na povrsini koje izazivaju culni dozivljaj kod coveka, pre
svega dodirom, ali i vidom. Tekstura zavisi od karakteristika materijala, njegove strukture i
nacina obrade. Ona moze nastati kao posledica obrade ili se namerno formira kao funkcionalna
ili u cilju poboljsanja estetskog izgleda proizvoda.

19. Zapremina kao element forme proizvoda.

Zapremina predstavlja najznacajniji element forme i nju definisu oblici povrsina i konturnih
linija koji je obrazuju. Svaki proizvod zauzima neku zapreminu. Definisanje oblika proizvoda
vrsi se tokom sagledavanja pojedinih zahteva, koji se predstavljaju pred proizvod. Konacan oblik
proizvoda se obicno formira kombinovanjem osnovnih oblika, tzv.primitiva i/ili njihovih delova,
mada se danas usvajaju i sasvim nepravilni oblici.

20. Kako se postize harmonija u industrijskom dizajnu?

Harmonija se postize uskladjenoscu oblika, uskladjenoscu boje i oblika, kao i uskladjenoscu

proizvoda sa okolinom. Harmonija boje i oblika najvise utice na dopadljivost proizvoda zbog
cega joj se posvecuje velika paznja,

21. Objasniti ulogu ritma u industrijskom dizajnu.

Da bi se izbegla monotonost kompozicije praktikuje se primena razlicitih detala po obliku,

velicini i boji. U zavisnosti od slozenosti tih detalja i nacina njihovog ponavljanja razlikuje i
slozenost ritma. Ritam se moze razvijati po horizontali, vertikali, dijagonali ili kruznici i u
svakom od tih slucajeva ima veliki uticaj na kompoziciju konstrukcije, pre svega na dinamiku.
Ritam kod posmatraca izaziva poseban culni dozivljaj zbog cega se cesto koristi u dizajnu. Ritam
se pored repeticije (ponavljanja) izrazava i umanjenjem forme, promenom polozaja i gradacije.

22. Objasniti ulogu akcenta u industrijskom dizajnu.

Potreba za isticanjem pojedinih detalja na proizvodu zahteva sprovodjenje posebnog zahteva,

koji se naziva akcentovanje i on se vrsi oblikom, bojom i osvetljenoscu. Akcentom se obicno
isticu pojedini detalji na proizvodu, da bi se olaksalo rukovanje, ili rastavljanje, ili da bi se
poboljsao izgled. Akcentovanje bojom kod tehnickih sistema ima smisao upozorenja ili
ostvarivanja funkcije.

23. Sta je kontrast i na koji nacin se formira?

Pod kontrastom se podrazumeva stvaranje odredjene suprotnosti na proizvodu, cesto u cilju

akcentiranja pojedinih detalja na njemu. Kontrast se moze stvoriti velicinom, oblikom, bojom,
usmerenoscu i osvetljenoscu.

24. Objasniti ulogu kontrasta u industrijskom dizajnu.

Kontrast se cesto primenjuje u dizajnu u cilju jaceg isticanja pojedinih osobina proizvoda ili
jednostavno kod ispisivanja teksta na akcentiranje pojedinih reci. To je jedan od glavnih
instrumenata kompozocije, kroz koji moze da se poboljsa ekspresivnost proizvoda. To se postize
upotrebom razlicitih materijala ili razlicitih obrada povrsine materijala.

25. Sta podrazumeva plasticnost forme?

Ako povrsina nije ravna za nju se kaze da je plasticna. Plasticne forme uvek deluju mnogo lepse
od ravnih pa se zato plasticnost cesto koristi pri oblikovanju proizvoda. Potrebno je istaci da
plasticne forme iziskuju nesto slozeniju izradu, ali se to visestruko nadoknadjuje prednostima
koje plasticne forme imaju sa stanovista opsteg izgleda proizvoda.

26. Sta predstavlja ornament (dekoracija) i koji je njegov znacaj?

Pod ornamentom (dekoracijom) se podrazumeva ukras,u vidu slike ili sare na celom proizvodu
ili reljefa koji se izradjuje graviranjem, ili koji se mehanicki postavlja na spoljasnost proizvoda
kako bi se poboljsao njegov opsti izgled. Osnovna uloga sare je da razbije monotonost
konstrukcije, kao i strah od praznog prostora koji se nekad javlja kod posmatraca.

27. Kako nastaju senke u industrijskom dizajnu i koji je njihov znacaj?

Senke nastaju na plasticnim proizvodima usled dejstva prirodnog ili vestackog osvetljenja.
Izborom pravilnih oblika senkama se moze stvoriti poseban viyuelni efekat koji kod posmatraca
izaziva poseban, cesto nezaboravan dozivljaj.

28. Objasni ulogu boje u industrijskom dizajnu? (ovo pitanje je ogromno, ako zeliti vise,
111str.)

Boja je izuzetno vazan element proizvoda, kojem se danas posvecuje posebna paznja, ne samo da
bi se poboljsao estetski izgled proizvoda, vec da bi se korisniku skrenula paznja na funkciju
pojedinih elemenata, na opasnosti koje eventualno prete od njih, kao ida bi se izvrsila zastita
proizvoda od vecine stetnih spoljasnjih uticaja. Boja ima izuzetno veliki emocionalni-psiholoski
uticaj na coveka, tako da ona, npr, pri kupovini moze da utice na izbor proizvoda, ili na
povecanje produktivnosti, pri radu sa pravilno obojenim masinama, na stvaranje bolje radne
atmosfere, kao i na povecanje bezbednosti na radu...

29. Koje boje su hromatske, a koje nehromatske?

Svo boje koje se nalaze unutar suncevog spektra su harmonske boje, a crna, bela i sive, koje se
takodje nazivaju „neboje“, pripadaju ahromatskim (neutralnim) bojama.

30. Koje su osnovne karakteristike boja?

Svaka hromatska boja ima tri glavne karakteristike: ton, svetlinu i zasicenost.
Ton je karakteristika po kojoj boja dobija naziv, oznaku i predstavlja poziciju boje na kruznoj
paleti boja, u kojoj su osnovne boje, sekundarne boje i njihove kombinacije.
Svetlina ili valer predstavlja kolicinu svetlosti u tonu jedne boje. Ta kolicina moze biti svetlina, a
moze i tamnost, pa je valer raspon izmedju najsvetlijih i najtamnijih tonova.
Ako se neka harmonska boja mesa sa ahromatskom bojom jednakog valera, valer boje ostaje isti.
Nastala promena u kvalitetu, odnosno cistoci boje, yavisi od relativne kolicine ovih dveju
komponenata. Ta se osobina naziva zasicenost i predstavlja intenzitet boje.

31. Navesti i opisati tri najpoznatija modela boja?

Od mnogo modela boja, razvijenih za razlicite namene, najpoznatiji su sledeci: HSV, RGB i
CMYK.
HSV model boja je definisan u cilindricnom koordinatnom sistemu. Svaka boja je odredjena
preko tri parametra Hue, Saturation i Value. Ovaj sistem boja je poznat kao Manselov sistem
boja i usvojen je od strane americkog odseka za standarde. To je najpoznatiji sistem boja za
proizvodnju i upotrebu u industrijskom dizajnu.
RGB je aditivni model boja kod kojeg se mesanjem osnovnih boja dobija bela boja. Jedna boja
se opisuje kroz tri komponente: deo crvene, deo zelene i deo plave boje. Svaki deo ima vrednost
izmedju 0 i 100%, odnosno od 0 do 255 (256 nivoa ukupno). Na ovom principu rade monitori,
projektori..
CMYK je model suptraktivnog mesanja boja. Boja se dobija filtriranjem kojim se od bele
svetlosti oduzima svetlost primarne boje. (ima jos o ovoj metodi)

32. Na koji nacin se ostvaruje harmonija boja?

Upotrebom boja mogu da se postignu veoma razliciti efekti i zato je boja jedan od najvaznijih
izrazajnijih elemenata u industrijskom dizajnu. Pri izboru boja veoma je vazno da se uspostavi
ravnoteza, previse boja zna da bude haoticno, dok premalo boja zna da izazove osecaj dosade.
Preporuka je dase biraju kontrastne boje. Sve boje na beloj povrsini deluju tamnije, a na crnoj
svetlije.
33. Navesti i opisati cetiri najpoznatije seme za izbor boja?

Analogna sema koristi boje koje se nalaze jedna uz drugu na paleti kruznih boja, a harmonija
moze da se postigne njihovom kombinacijom ili mesanjem sa ahromatskim bojama.
Komplementarna sema koristi boje koje su potpuno suprotne boje, koje se medjusobno razlikuju
ali istovremeno dopunjuju i cine odredjenu harmonicnost tonova. Kada se upotrebe jedna pored
druge, komplementarne boje povecavaju jedna drugoj intenzitet.
Komplementarna je koriscenje tri boje, jedna sa jedne i dve boje sa suprotne strane kruzne palete
boja, neposredno uz njenu komplementarnu boju.
Trougaona sema boja je koriscenje boja koje su ravnomerno udaljene jedne od drugih, a
odredjuju se postavljanjem jednakostranicnih trouglova na kruznu paletu boja. Obicno se koristi
jedna kao osnovna, a ostale dve za detalje.

34. Navesti graficka sredstva informisanja?

- zastitni znaci,
- piktogrami i
- razni natpisi informativnog karaktera.

35. Sta su zastitni znaci?

Zastitni znaci se mogu sastojati samo od grafickog simbola, od imena, reci ili fraze, tzv. logotipa,
ili kombinacije tih elemenata. Oni su po pravilu jednostavnog i atraktivnog izgleda, lakog za
citanje, prepoznavanje i pamcenje i karakteristicni su za svakog proizvodjaca ponaosob, a imaju
za cilj prepoznavanje i razlikovanje proizvoda pojedinih proizvodjaca. Logotipi predstavljaju
stilizovano ispisan naziv proizvodjaca ili proizvoda. Zastitni znaci mogu imati slozeniju formu,
kada se prave kombinacijom grafickih simbola i tekstualnih natpisa. Takvi zastitni znaci obicno
daju bise informacija o proizvodjacu i danas se cesce koriste. Kada se na logotipu izvrsi neka
mala graficka korekcija on ne prestaje da bude logotip on i dalje ostaje zastitni znak. Zastitni
znaci su po pravilu zasticeni patentom. Logotip moze biti izrazen i kroz rebus logotip.

36. Sta su piktogrami?

Piktogrami predstavljaju stilizovani graficki prikaz pojedinih aktivnosti ili stanja koja
nedvosmisleno informisu posmatraca o tom dogadjaju ili stanju. Oni prakticno predstavljaju
medjunarodni jezik komuniciranja. Neki su standardizovani, tako da se njihov oblik i znacenje
ne mogu menjati, dok su drugi podlozni manjim dizajnerskim izmenama.

37. Sta su natpisi informativnog karaktera?

Razni natpisi informativnog karaktera u koje spadaju natpisne plocice i razni drugi natpisi na
proizvodu i njegovoj ambalazi, koji sluze za davanje odredjenih informacija o proizvodu. Tekst
koji se ispisuje na proizvodu i anbalazi pored prakticnog cilja, cesto ima samo estetski znacaj, da
bi se poboljsao izgled proizvoda. Praktikuje se da svi tekstovi u okviru jedne kompanije budu
ispisani istim fontom, istom bojom, stilom i velicinom slova, zbog lakseg prepoznavanja, mada
to nije i pravilo. Ponekad se cak u istom tekstu koriste razlicite velicine, vrste i oblici slova i
razlicite boje slova.

38. Sta je stil i koji je njegov uticaj na oblik proizvoda?

Pod stilom se podrazumevaju specificne odlike pojedinih elemenata dizajna, koji su

karakteristicni za pojedine vremenske periode, tehnoloske mogucnosti i umetnicke pravce. Na
primer za pojedine stilove su karakteristicne oble linije, a za drugi pak cetvrtaste ili jednostavne i
slozene – kitnjaste linije i sl. U periodu rucne proizvodnje stilovi su bili jako izrazeni, medjuti
mdanas kada je proizvodnja mehanizovana oblici se prilagodjavaju jednostavnoj masinskoj
proizvodnji pa se stilovi manje ispoljavaju. Uglavnom se svode preko oblika konture i detalja na
proizvodu. Odlika stila je ciklicnost. Stilovi traju obicno dugo dok je moda podlozna cescim
promenama.

39. Sta je moda i koji je njen uticaj na oblik proizvoda?

Za gotovo sve proizvode moda predstavlja znacajan faktor koji utice na dizajn i plasman
proizvoda. Sa stanovista trzista ona predstavlja dominaciju jednog proizvoda na odredjenom
segmentu trzista u odredjenom vremenskom trenutku. Moda je prolazna. Ona istovremeno
predstavlja ukus, obicaj i nacin. Danas se primenjuju razne taktike modnog zastarevanja
proizvoda kako bi se poboljsao plasman. Kada se koristi proizvoda sa starim resenjem zastitnog
znaka ocigledno je da kupac ne poseduje najsavremeniji proizvod. To je cesto razlog da kupci
koji „drze do sebe“ kupe nove resenja, tj novu generaciju proizvoda.

40. Navesti dve osnovne vrste metoda za generisanje ideja?

Postoje dve osnovne vrste metoda generisanja ideja:
 Heuristicke metode (u okviru ove metode veliko znacenje ima sposobnost asocijacije,
intuitivno misljenje, nacin upravljanja misljenjem) i
 Algoritamske metode (koje se zasnivaju na algoritmu, koji se moze definisati kao
redosled instrukcija. Postoje: logicki i matematicki algoritmi)
41. Metoda analize prirodnih sistema.
Analizom prirodnih sistema do sada se doslo do niza veoma korisnih i znacajnih resenja. Priroda
je neiscrpan izvor ideja i uvek joj se treba vracati, jer se u njoj, nesumnjivo, nalaze izvori mnogih
novih tehnickih resenja.
42. Metoda analize poznatih tehnickih sistema.
Zahvaljujuci zakonu “relativne postojanosti” moguce je na osnovu postojecih proizvoda ,
sagledati karakteristike nekih novih proizvoda. Ukoliko se neki proizvod podvrgava zakonu
relativne postojanosti, postoji mogucnost utvrdjivanja nastanka neke izmene i velicine njenog
obima. Analizom poznatih tehnickih sistema omogucava se prosirenje tehnickih znanja koja,
cesto, doprinose dolasku do novih tehnickih resenja. Za analizu se mogu koristiti starija resenja,
zatim, postojeca spostvena i konkurentska resenja, kao i slicni proizvodi iz neke druge oblasti.
Cilj ovih analiza moze biti dvojak:
 Novim resenjem poboljsati dosadasnje ili
 Jednostavno kopirati odredjeno tudje resenje u cilju proizvodnje slicnog, ili istog takvog
proizvoda.
Prilikom kopiranja treba biti obazriv, jer se takvim radom obicno krse tudja patentna prava, onaj
koji kopira najcesce je prinudjen da plati veliku odstetu autoru resenja.
43. Metoda asocijacije.
Asocijacija, ili veza izmedju ideja, je pojava koja se sastoji u tome sto covek, koji gleda, slusa,
proba ili pipa nesto, sto mu je u tom trenutku dostupno, istovremeno zamislja sta bi, nesto drugo,
moglo biti slicno tome. Provereno je da covek, koji je sposoban da predlozi vise ideja ima vece
sanse da stvori vredniju ideju. Ako coveku padne na um neka ideja koja je stvarno originalna, ili
je vazna, nju treba odmah zapisati jer se ona moze odmah zaboraviti.
Pri stozem prilau formiranju ideja, neophodno je karakteristicne problem analizirati na osnovu
sledecih kriterijuma:
Zasto ovde nije tako? Treba sastaviti spisak nedostataka koje poseduje posmatrani proizvod, ili
ideja, I pokusati da se otklone na osnovu resenja koja se primenjuju kod drugih proizvoda.
Kako poboljsati proizvod? Ne udubljujuci se u nacin prakticne realizacije, treba sagledati sve
mogucnosti poboljsanja postojeceg proizvoda.
Mogucnost drugacije upotrebe. Kakvu drugu primenu moze imati proizvod u postojecem
obliku. Kakvu drugu promenu moze da ima proizvod ako se modifikuje. Npr. ambalaza
pojedinih proizvoda se moze koristiti kao ukras ili kutija za secer, eksere i sl.
Modifikacija. Predvideti promenu spoljasnjeg izgleda, oblika, konfiguracije, konture, mase,
obrade, boje, zvuka i sl. Na primer, nesporno je da redovna godisnja izmena modela automobila,
mobilnih telefona i sl. znatno utice na njihovu prodaju.
Povecanje. Napraviti (zamisliti) proizvod vecim, visim, duzim, sirim, tezim, cvrscim, itd. Na
primer pojava automobile u caravan verziji ili u verziji sa sedam sedista znatno je uticala na
porast prodaje.
Umanjenje. Napraviti proizvod kompaktnijim, kracim, uzim, laksim, na primer pojava malih
gradskim automobila dovela je do prosirenja kruga kupaca automobila.
Prilagodjavanje. Da li postoji nesto slicno sta moze da zameni doticni proizvod. Da li medju
rezervama i suvisnostima ima necega sto bi se moglo iskoristiti za nesto drugo (npr. presujuci
strugotinu drvopreradjivacke kompanije su poceli da proizvode ivericu).
Suprotan prilaz. Pokusati da suprotnim prilazom, osmotriti proizvod sa druge strane, primeniti
drugu konfiguraciju, koristiti se drugim principom rada (npr. vakuum pumpa kao kompresor,
reduktor kao multiplikator…)
Promena spoljasnjeg izgleda. Izmenom boje, oblika ili modela, konture, promenom ambalaze
ili nacina pakovanja, uvek se mogu postici odredjeni efekti na trzistu. Proizvodi neobicnog
izgleda, nesumljivo privlace vecu paznju kupaca.
Napstanje ustajenih resenja. Stvarati stilizovana konstrukciona resenja proizvoda, ponavljati
na njima elemente konstrukcija koje su bile popularne u proslosti.
Stvaranje prepoznatljivog I originalnog oblika koji se moze odmah uociti I prepoznati, jedan je
od osnovnih ciljeva danasnjih kompanija I vodecih dizajnera u njima.
Zamena. Proanalizirati sta se cime moze zameniti: metal plasticnom masom, plasticnu masu
metalom, svetlo tamnim, krug kvadratom itd. Na primer zamena celicnih naplatka
aluminijumskim puno utice na dopadnjivost a time I na plasman proizvoda.
Povezivanje. Kombinovati razlicite ideje I principe, metode, komponente, podsklopove,
aparature, rezultate. Na primer, povezivanje, poklopac laka za nokte sa cetkicom.
Izostavljanje. Razmotriti mogucnost izostavljanja nekih komponenata, na primer izostavljanje
mehanima za uplacenje vrha hemijske I primena poklopca za olovku.
Udobnije koriscenje. Nastojati da proizvod bude sto laksi kako bi korisniku olaksati rad, da bi
bio udobniji za koriscenje, da po mogucnosti radi automatski i sl.
Bezbednost. Stvarati netoksicne proizvode, koji se ne mogu upaliti, koji ne rdjaju, koji se ne
lome. Novi proizvodi moraju biti pouzdaniji od konkurentskih proizvoda, manje opasnim pri
koriscenju, cvrsci. Na primer, kod automobila primena sigurnosnih pojaseva, vazdusnih jastuka I
sl.
Smanjenje troskova proizvodnje. Proanalizirati sta treba da se uradi da bi se smanjili troskovi
proizvodnje doticnog proizvoda.
Smanjenje mase. Moze se traziti smanjenje mase, bez obzira na cenu, iz cisto eksploatacionih
razloga.
Smanjenje potrosnje energije. Danas je izuzetno vazno da proizvodi trose malo energije, tako
da se ovom faktoru mora posvetiti izuzetno velika paznja. To se moze postici, pre svega,
povecanjem stepena iskoriscenja, smanjenjem mase pokretnih delova, izbegavanjem praznih
hodova i sl.
Povecanje stepena isoriscenja. Imajuci u vidu cenu i opstu nestasicu energije, ovom fakturu se
posvecuje velika paznja, jer se posredstvom njega najvise moze uticati na ustedu energije.
Smanjenje ili potpuno sprecavanje zagadjenja covekove okoline. Danas mnogi medjunarodni
standardi postavljaju izuzetno stroge zahteve pred sve proizvode po pitanju ocuvanja covekove
okoline (izduvni gasovi automobile, buka i sl.)
44. Metoda uzivljavanja u ulogu.
Ova metoda za dobijanje ideja sastoji se u “uzivljavnju u ulogu”. Pri koriscenju ove metode
neophodno je da covek, postavi sebe u ulogu posmatranog proizvoda ili ideje i odgovarajuci na
sopstvena pitanja, predsraviti sebi sta bi on radio u tom slucaju. Uzivanje u ulogu, s ciljem
dobijanja efikasnih ideja, moze biti individualno ili grupno. Za neposrednu primenu ove metode,
potrebno je veliko iskustvo i sklonost tako da se izboru medijuma mora posvetiti velika paznja.
45. Metoda dijagrama ideja.
Metoda dijagrama ideja zasniva se na izradi dijagrama mogucih resenja postojecih problema.
Sastavljanje dijagrama zapocinje pretrazivanjem sirokih oblasti, koje mogu da posluze kao izvor
ideja, zatim podoblasti, uzih oblasti, pa sve do konacnog resenja. Sto je dijagram detaljniji, tim je
veca verovatnoca iznalazenja korisnih ideja.
46. Metoda matrice ideja.
Slozenija metoda generisanja ideja se zasniva na morfoloskoj analizi nezavisnih promenljivih,
povezanih sa postavljenim problemom ili resavanim zadatkom. Morfoloska matrica je sematska
metoda za generisanje ideja i oblika na osnovu analize funkcija. Za svaku promenljivu
posmatraju se razliciti parametri, vrste sistema, svojstva ili metode. Sveukupnost tih
karakteristika obrazuje tablicu ili matricu ideja. Razlicito sagledavanje ukazanih karakteristika
rada i alternativnih ideja obicno navode na resenje postavljenog zadatka. Na ovaj nacin broj
mogucih kombinacija je obicno veci nego u slucaju generisanja ideja metodom slobodne
asocijacije.

47. Metoda bujice ideja.

Metoda “Bujica ideja” predstavlja metodu za dobijanje novih ideja putem stvaralacke saradnje
pojedinih clanova organizovane grupe ljudi. Ova metoda se moze uspesno koristiti u sledecim
slucajevima:
 Kada se pretrazivanjem izvedenih resenja ne nalazi ni jedno zadovoljavajuce resenje
 Kada preovladava misljenje da sa poznatim resenjima ne treba ici dalje i
 Kada se zahteva potpuno napustanje uobicajnih resenja.
Ona se moze koristiti i pri resavanju parcijalnih problema u okviru konstrukcije kao i pri
resavanju cele konstrukcije. Cilj ove metode je organizovan rad grupe ljudi sa zeljom da se nadje
nova stvaralacka ideja. Najbolji rezultati se postizu kada se grupa sastoji od 5 do 10 clanova.
Metoda se zasniva na tome, sto se jedna iznesena ideja oslanja na drugu, kombinuje se sa njom i
radja sledecu. Rezultat takvog rada je bujica ideja.
Resavanje problema se vrsi sistematskim pristupom, pri cemu je znacajno problem razmortiti sa
svih strana, i od vise mogucih resenja odabrati najbolje.resavanje problema se vrsi po sledecim
fazam: izbor problema, opis problema,analiza problema,predlog resavanja problema i odluka,
uvodjenje resenja u proizvodnju i odrzavanje resenja.
48. Metoda 635.
Ova metoda se razvila na osnovu metode “Bujica ideja” i u osnovi je veoma slicna njoj. Rad se
obavlja u grupi od 6 eksperta , koji zajednicki analiziraju problem, definisu zadatke i
ogranicenja. Prednosti ove metode su:
 Sistemsko dopunjavanje osnovne ideje i
 Mogucnost pracenja razvoja pojedinih resenja,
Dok se kao nedostatak moze navesti izvesna izolovanost pojedinih clanova grupe.
49. Opsta metodologija pronalazenja novih ideja.
Pod opstom metodologijom pronalazenja novih ideja podrazumeva se tacno propisan redosled
postupka donosenja do novih resenja, korak po korak.
U okviru ove metode rad se odvija po sledecim koracima:
1. Izvor problema sa liste problema (registra ideja)
2. Prikupljanje i upoznavanje cinjenica o odabranom problem, nakon cega se pravi spisak
podataka o problem.
3. Vrednovanje i analiza podataka
Uz timski rad, svi odgovori se registruju, pri cemu se odgovori ispisuju po ABC analizi.
4. Izbor jednog od mogucih resenja, koga, zatim, treba dalje razvijati da bi se moglo koristiti
5.Primena doticne ideje u praksi
6. Odrzavanje primenjene novine kako bi njena primena postala uobicajna
50. Metoda propisivanja zeljenih karakteristika
Ova metoda se zasniva na definisanju zeljenih karakteristika proizvoda, a zatim se svaka od
karakteristika analizira s ciljem da se iznadju nacini za njeno ostvarivanje. Od clanova tima se
trazi da predloze modifikaciju karakteristika radi njihovog poboljsanja ili povecanja privlacnosti
proizvoda.
51. Metoda ciljne cene
Metoda ciljne cene primenjuju se pri razvoju novih i/ili usavrsavanju vec postojecih proizvoda, e
kompanije. U vecini slucajeva unapred je definisana prodajna cena proizvoda, pa se novim
proizvodom kompanija mora uklopiti u tu cenu. Pri tome je veoma vazno znati:
Sta je kupac spreman da plati?
Kako stoje konkurentski proizvodi na trzistu?
Kako stoji postojeci proizvod na trzistu?
Kakva je njegova trzisna pozicija u poredjenju sa konkurencijom?
Da li se ocekuje pojava inovacija na proizvodu?
Kakve prednosti donose inovacije?
Kakve koristi od toga imaju kupci?
Kakve troskove treba ocekivati od primene inovacija?

52. Metoda trazenja greske

Metoda trazenja greske se zasniva na iznalazenju gresaka, kod postojeceg proizvoda, sa ciljem
njihovog otklanjanja i time poboljsanja karakteristika proizvoda. Ovo je jedna od jednostavnijih
metoda koja daje siguran uspeh.
53. Metoda kataloga.
Metoda kataloga, tj. Metoda koriscenja zborke poznatih i proverenih resenja za pojedine oblasti,
najvise se koristi pri konstruisanju elemenata, a manje pri projektovanju sistema i procesa. Ti
katalozi obicno sadrze kompletan pregled mogucih resenja, cime je omogucen brz pristup.
Katalozi se obicno formiraju ako da predstavljaju delove jednog sistema medjusobno usaglasenih
celina. Oni se danas koriste posredstvom racunara, cime je olaksano pretrazivanje postojecih
resenja, a omogucenomje i njihovo jednostavno kombinovanje.
54. Описати концепт емоционалног дизајна

Koncept emocionalnog dizajna zasnovan je ideji o emocionalnoj ulozi dizajna pri kupovini
proizvoda I rezultatima psiholoskih istrazivanja u vezi sa tom idejom. Istrazivanja su potvrdila da
pti tzv. Emocionalnoj kupovini nisu presudni kriterijumi funkcionalnosti, pouzdanosti I
prakticnosti, vec preovladjuju oblikovno asocijativni momentu.

55. Висцерални ниво процесирања информација и дизајн

Ovo je osnovni nivo procesiranja informacija u mozgu koji funkcionise instiktivno. Na
viscelarnom nivou, ljudi automatski obradjuju emocionalne signale i nema svesnog napora,
razmisljanja, zakljucivanja i poredjenja razlicitih situacija. Odnosi se na stvari koje ljudi prirodno
vole.

56. Бихејвиорални ниво процесирања информација и дизајн

Sledeci nivo procesiranja informacija u mozgu je bihejvioralni nivo. On je takodje nesvestan i
odgovoran je za radnje koje se svakodnevno odvijaju, a da se o njima ne razmislja.U vizuelnom
dizajnu bihejvioralni nivo se odnosi na funkcionisanje proizvoda i dozivljaj korisnika pri
njegovoj upotrebi.

57. Мисаони ниво процесирања информација и дизајн

Ovo je najvisi nivo vizuelnog dizajna i kognitivnih procesa razmisljanja. Na misaonom nivou,
ljudi su svesni, mogu da razmisle o svojim emocijama i efikasni su u donosenju odluka. Prilikom
odlucivanja o kupovini koriste logicko razmisljanje uz obrazlozenje o potrebi za proizvodom.
Misaoni dizajn se odnosi na ukupan utisak o proizvodu koji je formiranpazljivom analizom i
promisljanjem.

58. Навести три начина имплементације емоционалног дизајна

Implementacija emocionalnog dizajna se moze realizovati na razlicite nacine, a neki od njih

mogu biti: primena ‘faktora iznenadjenja’ kroz primenu novih i neocekivanih elemenata, duhovit
dizajnerski pristup kroz upotrebu smesnih oblika ili poruka podsticanja osecanja posebnosti kod
ekskluzivne grupe korisnika itd.

59. Навести дефиницију бионике

Dizajn inspirisan prirodom, bionika i biomimetika su sinonimi za naucnu discipline stvaranja

novih objekata uz inspiraciju iz prirode. Termini su izvedeni od grce reci ‘bios, sto znacizivot,
sufiksa ‘—onic’iz engleske reci ‘eletronic’, sto znaci elektronski i grcke reci ‘mimesis’, sto znaci
imitirati.

60. Навести пет основних метода бионичког дизајна

- Alborg metoda
- Biomimikrijska metoda
- Spirala dizajna
- Bioinspirisana metoda dizajniranja
- Inverzna metoda
61. Описати два начина примене бионичких принципа у дизајну (биоинспирисану и
инверзну методу)

Za bioinspirisanu metodu, process definisanja problema i traganja za bioloskim resenjima

podrzan je tehnikama, sugestijama i prakticnim primerima.
inverzna metoda, podrzava iterativne formulacije principa dizajna inspirisanog prirodom.

62. Објаснити математички аспект бионике

Matematicki aspect bionike se odnosi na proucavanje geometrijskih zakonitosti prirodnog rasta

preko kojih mogu da se definisu proporcije u dizajnu predmeta. To je nov pristup oblikovanju
zasnovan na morfogenezi, procesu razvoja oblika u nekom organizmu tokom evolucije.

63. Шта је Фибоначијев низ?

Osnovni algoritam rasta i razvoja pirodnih struktura je algoritamska spirala. Kako je process
rasta teorijski beskonacan i neprekidno se ponavlja, moze da se uoci analogija sa univerzalnom i
neprekidnom podelom Sistema zlatnog preseka. Zlatni presek i spirala imaju isti odnos dela u
odnosu na celinu, kao i odnod manjeg dale u odnodu na veci. Ovo je jednostavno pravilo lepote
prirodnih oblika matematicki moze da se izrazi preko Fibonacijevog niza
(1,1,2,3,5,8,13,21,34,55,89,144…). To je kontinualna proporcija gde svaki broj u nizu uvek
predstavljazbir prethodna dva, a kada se broj podeli svojim prethodnim dobija se kolicnik koji
osciliraoko vrednosti broja φ tj. 1,618033987.

64. Објаснити појам златног угла и његов значај у дизајну

Zlatni ugao ne moze da se napise u obliku razlomka dva cela broja i od svih iracionalnih brojeva
najsporije konvergira. To g acini idealnim u obrascu rasta listova na biljci zato sto svaki novi
zametak raste u novom smeru i ne baca senku na list ispod njega. Na taj nacin je obezbedjeno da
najveci broj listova u 360˚ bude maksimalno izlozen suncu.
360
Obrazac: 360 − ≈ 137,5
𝜑

Primer: Solarni paneli

65. Навести и описати иновације у дизајну инспирисане природом

- Slanik (semenke maka se ravnomerno sire putem malih rupica u kapsuli)

- Cicak traka (Posmatrajuci plod cicka pod mikroskopom otkriveno je da je kraj svake
“ïglice” cicka povijen u kukicu, koja se lako kaci)
- Efekat lotosa (razvijena boja za fasadu)

66. Навести примере бионичких материјала

- Pescana riba
- Efekat repnog peraja kostane ribe
- Bionicki pneumatici
- Riblet efekat
- Bionicka lopatica vetrenjace
- Superbrzi voz Sinkansen
- Stopalo gekona
- Amortizujuca paleta
- Samoostreci noz
- Ljiljan rotor
- Bionicki automobil

67. Описати примену биолошког принципа раста у дизајну лаганих конструкција

Istrazivaci su proucavali ovaj bioloski princim rasta i na osnovu toga razvili elektronsku
simulaciju za nosece delove automobile. Na izrazito opterecenim mestima prave se ojacanja, dok
druga mesta postaju mnogo tanja nego sto bi se dobilo inzenjerskim proracunima.