ЗАДАЦИ И УПУТСТВО

ЗА ИЗРАДУ И ПИСАЊЕ ЕЛАБОРАТА ВЈЕЖБИ ИЗ

ПРЕДМЕТА
ИНЖЕЊЕРСКА ГЕОДЕЗИЈА 1

Предметни наставник:
В. проф. др Загорка Госпавић, дипл. геод. инж.

Предметни асистент:
в. асистент Славко Васиљевић, мастер инж. геод.

Бања Лука, 2022.

1. ЗАДАЦИ ЗА ИЗРАДУ ЕЛАБОРАТА ВЈЕЖБИ ИЗ ПРЕДМЕТА
ИНЖЕЊЕРСКА ГЕОДЕЗИЈА 1
Основни задаци геодетских радова при изградњи и експлоатацији инжењерског
објекта су: 1) геодетско обиљежавање објекта (просторно позиционирање објекта,
преношење пројекта на земљиште), 2) остваривање пројектоване геометрије објекта,
сагласно дозвољеним одступањима извођења радова, и 3) правовремено откривање
деформација које могу узроковати људске и материјалне штете.
Квалитетно извођење свих геодетских радова могуће је само уз поштовање
принципа у Геодезији: „од већег ка мањем“, „економичност по тачности“,
„конзистентност“, „контрола“ и „безбједност података“.
Геодетски радови при пројектовању, изградњи и експлоатацији већине
грађевинских објеката обухватају:
 прикупљање и анализа постојећих геодетских подлога и података о
геодетским референтним мрежама за подручје изградње објекта,
 геодетски премјер у зони објекта и израда геодетских подлога у
одговарајућим размјерама и формату,
 рјешавање имовинско-правних односа за подручје изградње објекта (нпр.
експропријација, комасација),
 успостављање геодетске основне мреже објекта,
 геодетско обиљежавање објекта,
 геодетска контрола геометрије објекта у току изградње,
 геодетски премјер реализованог објекта и
 геодетско осматрање објекта при експлоатацији (деформациона анализа).
Поменути геодетски радови извршавају се:
 израдом програма геодетских радова,
 израдом пројекта геодетских радова,
 реализацијом пројекта геодетских радова и
 израдом елабората о реализацији пројекта геодетских радова.
Кроз израду елабората вјежби из предмета Инжењерска геодезија 1 студенти
треба да на практичан начин овладају геодетским обиљежавањем објеката, и то:
 повезивањем објекта и геодетске основне мреже - аналитичка разрада
пројеката,
 пројектом геодетског обиљежавања објеката - избор метода, рачунањем
елемената за обиљежавање и прорачуном тачности обиљежавања.
Елаборат вјежби садржи пет Задатака (који слиједе у наставку текста).
ПРЕДМЕТ: ИНЖЕЊЕРСКА ГЕОДЕЗИЈА 1

СТУДЕНТ (презиме, име и број индекса): ____________________________________

ЗАДАТАК 1

Тачке А и B дефинишу осу подземне градске жељезнице. У тачкама P и P2

одвајају се главни ходници од подземног склоништа до 3 (три) објекта: N1, N2 и N3.
Бочни ходници према објектима су управни на осу P1-P3 и дијеле је на четири
једнака дијела. Регулациона линија објеката N1, N2 и N3 паралелна је оси P1-P3 на
одстојању 31,20 m. Бочни ходници улазе у симетрале објеката N1, N2 и N3.
Подаци о тачкама геодетске основне мреже су дати у Табели 1.
Табела 1. Координате тачака геодетске основне мреже
Тачка Y [m] X [m]
A 12 364,бр.инд. 19 712,бр.инд.
B 12 362,бр.инд. 19 456,бр.инд.
C 12 490,908 19 576,452
D 12 299,784 19 563,120
E 12 418,932 19 573,224
F 12 421,392 19 448,820
G 12 406,272 19 697,604
гдје је бр.инд. – број индекса студента (нпр.: студент са бројем индекса 01/15 узима
вриједност 12 364,бр.инд. као 12 364,0115). Скица геодетске основне мреже и
објекта је дата на Слици 1.

У задатку се тражи сљедеће:

1. Из услова пројекта подземне жељезнице израчунати теоријске координате

сљедећих тачака: P, P1, P2, P3, O1, O2, 1, 2, 3, 4. За свако рачунање
координата урадити независну контролу, поновним рачунањем координата
тачака на другачији начин и истовременим цртањем скице рачунања
координата тачака.
2. Израчунати висине („коте“) тачака 5 и 7 ако је висина тачке G, HG =
155,бр.инд. m, а висинска разлика ΔhG-P = 16,500 m.
 Слика 2. Скица геодетске основе и објекта

Слика 1. Скица геодетске основне мреже и инжењерског објекта

ПРЕДМЕТ: ИНЖЕЊЕРСКА ГЕОДЕЗИЈА 1

СТУДЕНТ (презиме, име и број индекса): ____________________________________

ЗАДАТАК 2

На пловној ријеци пројектована је брана са преводницом за бродове (Слика 1).

Брана се састоји од лучног дијела полупречника R = 200,00 m и насутог дијела, који
се наслања на страницу преводнице, чија је оса паралелна полупречнику O-PK.
Преливно поље се налази између тачака 4 и 7. Бетонски дио бране гради се у
ламелама. Координате тачака геодетске основне мреже и карактеристичних тачака
бране дате су у Табели 1.
Табела 1. Координате тачака геодетске основне мреже и датих тачака
Тачка Y [m] X [m]
100 10 865,800 6 491,721
200 10 739,603 6 669,083
300 10 932,588 6 750,688
400 11 008,568 6 660,801
А 10 773,266 6 556,550
B 10 865,557 6 671,008
C 11 023,730 6 724,211

У задатку се тражи сљедеће:

1. На основу датих података извршити аналитичку разраду осе бране са

стационирањем тачака од 1 до 9, почев од тачке А, гдје је ST = 0+000,00.
Одредити и стационажу тачке Е (пресјек осе прелива са осом бране).
Одредити положај тачака D и H на правцима између тачака геодетске
основне мреже 200-300 и 100-400.
2. На средини бетонске ламеле између тачака 4 и 5 (на висини – „коти“
231,75 m) налази се тачка М, са које се обиљежавају ивичне тачке ламеле
(Слика 2 и Слика 3). Израчунати координате тачака: 4, 5, P1, P2, P3 и P4.
3. Израчунати податке за обиљежавање тачака 4, 5, P1, P2, P3 и P4 са тачке М
поларном методом са оријентацијом на тачку мреже 200.
 Слика 1. Скица бране са преводницом за бродове

Слика 2. Скица обиљежавања тачака ламеле Слика 3. Попречни пресјек зида бране
ПРЕДМЕТ: ИНЖЕЊЕРСКА ГЕОДЕЗИЈА 1

СТУДЕНТ (презиме, име и број индекса): ____________________________________

ЗАДАТАК 3

Дат је дио пројекта регулације раскрсница двије саобраћајнице у два нивоа,

једна на стубовима O1, S1, S2 i O2 у прелазној кривини облика клотоиде са R = 80,00
m и L = 60,бр.инд. m. Тангенте ове саобраћајнице дефинисане су тачкама 101-102 и
103-104. Друга саобраћајница је у кружној кривини, и дефинисана је тангентом из
тачке 106, која је управна на правац 103-104, као и тангентом 108-105 и
полупречником R2 = 140,00 m. Координате карактеристичних тачака осе дате су у
Табели 1.
Стуб S2 својом ивицом тангира кружну кривину саобраћајнице у пресјечној
тачки прелазне кривине и кружне кривине. Центри стубова S1 i O1 су дефинисани
лучним удаљењем датим на Слици 1, а центар стуба O2 дефинисан је лучним
удаљењем Lx = 40,00 m, од краја прелазне кривине (KPK1). Димензије стубова су
2,00 m х 4,00 m.
Табела 0. Координате карактеристичних тачака осе
Тачка Y [m] X [m]
101 1 658,12 7 283,76
102 1 730,43 7 330,54
103 1 855,73 7 302,19
104 1 909,59 7 264,39
105 1 785,32 7 284,14
106 1 833,01 7 401,03
107 1 704,85 7 386,47
108 1 785,71 7 236,01

У задатку се тражи сљедеће:

1. Израчунати координате главних тачака кривина (PPK1, PKK1, SSK1, KKK1,

KPK1, PK2, SK2 i KK2) са дужином прелазнице L1 и полупречником R1,
односно полупречником R2,
2. Израчунати координате центара стубова O1, S1, S2 i O2,
3. Израчунати распон између стубова S2 i O2,
4. Израчунати податке за обиљежавање стубова S1 и S2 методом пресијецања
праваца напријед са тачака мреже.
Слика 1. Скица регулације раскрсница
ПРЕДМЕТ: ИНЖЕЊЕРСКА ГЕОДЕЗИЈА 1

СТУДЕНТ (презиме, име и број индекса): ____________________________________

ЗАДАТАК 4

Користећи податке из Задатка 3 (рачунање координата главних тачака прелазне

кривине облика клотоиде) потребно је детаљно анлитички разрадити пројекат.

У задатку се тражи сљедеће:

1. Израчунати координате тачака прелазне кривине на сваких 20, бр.инд. m,

гдје је бр.инд. – број индекса студента (нпр.: студент са бројем индекса
01/15 узима вриједност 20,бр.инд. као 20,0115).
ПРЕДМЕТ: ИНЖЕЊЕРСКА ГЕОДЕЗИЈА 1

СТУДЕНТ (презиме, име и број индекса): ____________________________________

ЗАДАТАК 5

За потребе обиљежавања објекта, из Задатка 1, потребно је израчунати

елементе за обиљежавање карактеристичних тачака објекта, урадити прорачун
тачности обиљежавања карактеристичних тачака објекта и нацртати скицу
обиљежавања карактеристичних тачака објекта.

У задатку се тражи сљедеће:

1. На основу израчунатих координата тачака 1, 2, 3 и 4 израчунати елементе за

обиљежавање ових тачака са станица: C, G и F поларном методом.
2. На основу дефинисане грађевинске толеранције T = 2,бр.инд. cm урадити
прорачун тачности обиљежавања поларном методом, обичном тачношћу, са
три станице.
3. На основу израчунатих елемената за обиљежавање карактеристичних
тачака објекта нацртати скицу обиљежавања са приказаним најважнијим
елементима за извршење обиљежавања.
2. ОСНОВНИ САДРЖАЈ ЕЛАБОРАТА
Елаборат вјежби треба да има сљедеће дијелове:
 насловну страну,
 оквир за појединачну овјеру задатака,
 задатке и рјешења задатака према Упутству за писање Елабората
вјежби.

3. ПОПИС ОСНОВНЕ ЛИТЕРАТУРЕ

[1] БЕГОВИЋ, А., ГОСПАВИЋ, З.: Инжењерска геодезија 1, Грађевински
факултет, Универзитет у Београду, Београд, 2016.
[2] АШАНИН, С. и др.: Збирка одабраних задатака из инжењерске геодезије,
Универзитет у Београду, Београд, 2007.
[3] АШАНИН, С.: Инжењерска геодезија, Агео д.о.о., Београд, 2003.
[4] БЕГОВИЋ, А.: Инжењерска геодезија 1, Грађевински факултет у Београду и
ИДП „Научна књига“, Београд, 1990.
[5] ЦВЕТКОВИЋ, Ч.: Примена геодезије у инжењерству, Београдски графички
завод, Београд, 1969.

Елаборат вјежби студент израђује самостално, на часовима вјежби. Сва

рјешења задатака се исписују ручно. Асистент је обавезан да објасни поступак
израде сваког дијела Задатка за израду елабората вјежби, прати рад студента, помаже
му савјетима и упућивањем у литературу. Рок за израду и предају Елабората вјежби
је до завршетка редовне наставе.

Бања Лука, 01. октобра 2017. године

Предметни наставник:
В. проф. др Загорка Госпавић, дипл. геод. инж.
Предметни асистент:
в. асистент Славко Васиљевић, мастер инж. геод.
4. УПУТСТВО ЗА ПИСАЊЕ ЕЛАБОРАТА ВЈЕЖБИ
4.1. ДЕКАДНИ СИСТЕМ ОЗНАЧАВАЊА ДИЈЕЛОВА И ПОДДИЈЕЛОВА
ТЕКСТА РАДА
Декадни систем је систематичан, прегледан и врло погодан начин распореда
материје текста рада, јер се темељи на основним начелима теорије система (систем
вишег реда састоји се од два или више подсистема нижег реда, односно цјелина од
више подцјелина), али само до највише четири декадне јединице (на примјер:
3.2.2.1.), а само у изузетним случајевима до пет декадних јединица.
У наставку се наводи примјер најчешће употребљаваног декадног система за
поједине цјелине и подцјелине текста рада и њихове величине:
1.
2.
2.1.
2.2.
2.2.1.
2.2.2.
3.
3.1.
3.2.
3.2.1.
3.2.2.
3.2.2.1.
3.2.2.2.
Ако тематику рада треба рашчланити на ниже (мање по обиму и значењу)
тематске јединице након четири декадне јединице, упутно је примјенити систем
арапских бројева са различитим ознакама или систем других израза, као на
примјер:
1)
2)
(1)
(2)
10
20
Међутим, само се декадне јединице уносе у садржај рада, док се систем
арапских бројева са различитим ознакама или систем других израза и ознака,
аналитички инкорпорира у текст рада.
Није препоручљиво у рашчлањавању рада употребљавати комбинацију
декадног система са римским бројевима и словима по азбучном или абецедном реду
(велика и мала слова).
4.2. ТЕХНИЧКА ОБРАДА ТЕКСТА

Приликом писања рјешења задатака треба поштовати сљедеће критеријуме

техничке обраде текста:
 слике (скице) треба да буду нумерисане према редослиједу појављивања у
тексту, a насловe слика треба писати испод слике и са централним
поравнањем у односу на слику (на примјер: Слика 1. Рачунање
координата центра стуба S1),
 табеле треба да буду нумерисане према редослиједу појављивања у тексту,
а наслов табеле треба писати изнад табела и са лијевим поравнањем у
односу на табелу (на пример: Табела 1. Елементи за обиљежавање круне
бране),
 нумерисање страница: горњи десни угао у облику број стране/укупан број
страна (арапским бројевима – нпр. 2/5).

4.3. САДРЖАЈ ЕЛАБОРАТА ВЈЕЖБИ

Поједини дијелови Елабората вјежби треба да имају облик, форму и садржај

као у наставку текста. Рјешења свих задатака се исписују у датом оквиру, са
обавезним елементима сваког рјешења: дато, мјерено, тражи се, рачунање,
контрола рачунања. Сва рјешења морају садржавати скице рачунања или табеле
које се нумеришу и означавају према упутству за техничку обраду текста.
 ИНЖЕЊЕРСКА ГЕОДЕЗИЈА 1
– елаборат вјежби -

Предметни наставник:
Проф. др Загорка Госпавић, дипл. геод. инж. Студент:
Предметни асистент:
в. асистент Славко Васиљевић, мастер инж. геод. (Презиме, име и број индекса)

Бања Лука, ______/______.

 Датум
Задатак
Назив и садржај задатка из предмета овјере
број ИНЖЕЊЕРСКА ГЕОДЕЗИЈА 1 задатака
(потпис)
________________________

________________________
Датум овјере елабората:

Елаборат овјерио:

Студент:

________________________________________________
Задатак ИНЖЕЊЕРСКА ГЕОДЕЗИЈА 1 Страна
број: НАЗИВ ЗАДАТКА: број:
________ ___________________________________________________________ ___/___
4.4. ПРИЛОГ ЗА ТРЕЋИ ЗАДАТАК

Једначина прелазне кривине R и L гласи: C = R·L, односно производ

полупречника кривине и лучног удаљења од почетка кривине за било коју тачку је
константан.
Уобичајено је у литератури да се правоугле координате тачке на произвољном
удаљењу li од почетка прелазне кривине рачунају према сљедећим изразима:

L3i  
2 4
 L2i   L2i 
yi  1  0,0714285714  
  0 ,00227272 
 2C  .....
6C   2C    

  L2i 
2
 L2i 
4

xi  Li 1  0,1   0,004629629  .....
  2C   2C  
L2
i  i
2C
За крајњу тачку прелазнице ( li  l ) правоугле координате рачунају се према
сљедећим изразима:

  L 
2
 L 
4

l  xl  L 1  0,1   0, 004629629   ...... 
  2R   2R  
L2  
2 4
 L   L 
yi  i 1  0, 0714285714  i   0, 00227272  i  .....
6 R   2R   2R  
 L   L   L 0  L
2 2

l         57 , 2957795 
 2C   2 RL   2 R   2 R 
Остали елементи прелазне кривине облика клотоиде рачунају се према
сљедећим изразима:
yl
d  l  R sin  l , R  yl  R1 cos l  , e  yl ctg l , tg l  ,  l   l  l ,
l
 R  R   2 l
Tg  R  R   tg  d, B  R, D  R  2L
2  180 o
cos
2