Predavanje I deo

TEHNIKI CRTE

 da

zamiljeni ili stvarni prostorni (3D) objekat prikae na papiru (2D): - prikaz oblika - prikaz dimenzija (razmera) - opis
da omogui sagledavanje i prostorno shvatanje

objekta kroz posebne poglede projekcije

da

kao projektna dokumentacija omogui pravljenje prostornog modela ili stvarnog objekta, prikazom pravih veliina dimenzija (irina, duina, visina) i uglova

2. Gde se primenjuje TEHNIKI CRTE

Gotovo sve grane industrije u sklopu tehnike

inenjerske struke koriste tehnike crtee:

mainstvo graevina arhitektura tehnologija rudarstvo saobraaj......

Postoje specifinosti za svaku granu inenjerstva, ali se baziraju na zajednikim osnovnim elementima.

3. ta sadri TEHNIKI CRTE

U graevinsko arhitektonskoj struci shodno nainu prikazivanja
Ortogonalni prikazi : osnove, izgledi, preseci, detalji

(prikazuju samo dve dimenzije objekta) Prostorni prikazi :kosa projekcija, aksonometrija, perspektiva, model (omoguavaju sagledavanje sve tri dimenzije objekta)

Ortogonalni prikaz
Osnove ( horizontalne projekcije objekta pogled odozgo) Izgledi ( obino etiri izgleda: frontalni spreda, boni, od pozadi i dopunski, po potrebi) Preseci ( svi karakteristini poduni i popreni) Detalji (karakteristini detalji na objektu spojevi elemenata)

Primer: Porodina kua

R= 1: 100 Idejno reenje

Osnova potkrovlja
B
A

OSNOVA
Prikazuje projekciju preseka horizontalne ravni za pojedine spratove objekta. Poloaj zamiljene horizontalne linije preseka postavlja se na 1 m visine od poda pojedine etae.
A

Osnova prizemlja
B B

Osnova krova

IZGLEDI
Prikazuju vertikalnu ravan projekcije koja lei paralelno sa jednom stranicom osnove objekta. Obino se crtaju etiri fasade - izgleda koji se mogu (nije obavezno) poklapati sa pravcima glavnih strana sveta.

Juni izgled ( spreda)

Severni izgled ( od pozadi)

Zapadni izgled ( boni) Istoni izgled ( boni)

PRESECI
Presek prikazuje projekciju preseka sa vertikalnom ravni kroz karakteristina mesta na objektu, a obavezno kroz stepenite i ulaz u zgadu. Broj preseka zavisi od vrste graevine, a crta se onoliko preseka koliko je potrebno za jasno razumevanje itanje projekta. Mesto preseka u osnovi se oznaava uglavnom linijom taka crta.

Presek AA-A A (poduni)

Presek B-B ( popreni)

DETALJI
Detalj prikazuje poseban spoj elemenata graevine, prikazan u krupnijoj razmeri (1:10, 1:5....) detaljno kotiran, sa opisima i rafurama graevinskih materijala .

Broj detalja nije ogranien, a zavisi od sloenosti objekta. Crtaju se svi karakteristini detalji (krova, prozora, stepenita, temelja, ograda.....) za potrebe izvoenja.
Detalj temelja objekta

Prostorni prikazi
kosa projekcija aksonometrija (dimetrija, trimetrija, izometrija) perspektiva model Kosa projekcija
z

Predmet ne gubi mnogo od prirodnog Izgleda. Paralelne prave u prirodi ostaju paralelne na crteu. Predmet se posmatra iskosa, pod uglom, pa se pojavljuje skraenje kod jedne od dimenzija. Ivice predmeta se prikazuju paralelno sa osama x, y i z, pri emu su duine po y pravcu obino skraene. Pravac x ose je horizontalan, a z ose vertikalan i nemaju skraenje.

y'''

yk

3:4
3 1
k k

Osa y se obino crta pod uglovima od 300, 450 i 600.

1 2 3 4

y'

Skraenja u kosoj projekciji

1:2
z y

1:3
1:2

z y 1:3

2:3

y 2:3 45 x O O 60 x O

30

Aksonometrija
Trimetrija (trimetrion)
dve dimenzije su skraene
sve tri dimenzije su razliite odnos na slici je najbolji ako su d::v = 0.9 : 0.5 : 1
z

Dimetrija (dimetrion)
dve dimenzije nisu skraene
trea je skraena za 1/2 odnos na slici je najbolji ako su d::v = 1 : 0.5 : 1
z

Izometrija (isosmetrion)
sve dimenzije su u
pravim veliinama d::v = 1 : 1 : 1

y x 45 30 O 30 x 7 O 42

y x 30 O 30

z x 1 x y 0.9 0.5 x z 1 y

1 1 0.5 1

Ortogonalne projekcije
1:1

1:1 1:1
2,5

y BI PI
6

30

BONI IZGLED

PREDNJI IZGLED

3,5

30

Izometrija
2,5
OSNOVA

3 6

PI

1,5

BI

Aksonometrija hotelskog kompleksa

Perspektiva

Predmeti izgledaju verno, gotovo kao na fotografiji. Paralelne prave iz prirode se u perspektivi, za razliku od prethodnih prikaza, vide kao prave koje se seku, u taki nedogleda. Postoje perspektive sa jednim, dva ili tri nedogleda, te tako razlikujemo:

- frontalna perspektiva ( 1 nedogled) - perspektiva sa ugla ( 2 nedogleda) - kosa perspektiva (3 nedogleda)

Frontalna perspektiva

Ovo je perspektiva sa jednim nedogledom u kome se sutiu svi pravci upravni na ravan crtea (likoravan). Taka nedogleda je na liniji horizonta.

Enterijer u frontalnoj perspektivi

horizont
L'
likoravan

O'

Frontalna perspektiva

Enterijer

Perspektiva sa ugla

Ovo je perspektiva kod koje dva glavna nedogleda (za dva glavna ortogonalna pravca) lee na liniji horizonta.
likoravan

b a

L' Nb Na

O'

Perspektiva planinske kue

O''

horizont

Nb

Na

ablja perspektiva

Perspektiva sa ugla

Obina perspektiva

Ptija perspektiva

Kosa perspektiva
(3 nedogleda) Ugostiteljski objekat u kosoj perspektivi

Modeli
Maketa

3D kompjuterski model

Maketa
Maketa je do kompjuterske ere bila nezamenljiv i veran nain prikazivanja reenja objekta uklopljenog u prostorni ambijent.

Pravi se najee od kartona ili pleksiglasa, zajedno sa konfiguracijom terena i saobraajnicama.

3D kompjuterski model
Modelovanje na kompjuteru u 3D okruenju otvorilo je mogunost prikaza gotovo originalne slike budueg objekta, sa materijalizacijom i uklapanjem u postojei prostorni kontekst - ambijent.

Poslovni centar

3D Model

Stambene zgrade u nizu

4. Elementi TEHNIKOG CRTEA

4.1 Razmera crtanja
Odnos stvarne dimenzije prikazanog objekta i njene nacrtane veliine predstavlja razmeru.

R= m : n
Veliina na crteu Stvarna veliina

Razmera moe predstavljanti umanjenje, ali i uveanje dimenzija objekta, ukoliko je to potrebno.

Primeri :
Umanjenje:

1:50, duina od 50 cm u prirodi, se prikazuje sa 10mm na crteu

1:100, duina od 100 cm u prirodi, se prikazuje sa 1 cm na crteu. 1: 200, duina od 10 mm na crteu, predstavlja 2 m u prirodi

1: 500, duina od 5 metara u prirodi, na crteu je duine 10mm.

Uveanje : 2:1, duina od 2cm u prirodi, se prikazuje sa 4cm na crteu

5:1, duina od 5 cm na crteu, predstavlja 1 cm u prirodi

Primena razmere :
Razmere koje se koriste u arhitektonsko gradjevinskim projektima: 1:1000 geodetska podloga 1: 500 katastarski plan

1: 200 situacioni plan

1: 100 idejno reenje 1: 50 glavni projekat izvoaki projekat 1: 20, 1:10, 1:5 detalji (izvoaki projekat)

Geodetska podloga 1 : 1000

Deo prigradskog naselja

Katastarski plan 1 : 500

Parcela stambene zgrade

Situacioni plan 1:200

Porodina kua

Idejno reenje 1: 100

Dvoiposobni stan

Glavni projekat 1 : 50

Dvoiposobni stan

Detalji

Detalj oluka 1: 20

Detalj stepenita 1: 10